Download pdf - Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 3

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 3

1/29


2/29


3/29

J- ^ U NAROD NOOSL OBOD ILAK I RAT I REVOLUCIJA

nikim i neutralnim zemljama, radei i meu jugoslovenskimiseljenicima u SAD i Junoj Americi. Pored britanske pomoi,raspolagala j* delom zlatnih rezervi Narodne banke KraljevineJugoslavije prenesenim uoi rata u inostranstvo i zlatom

iznetim prilikom naputanja zemlje. Pojedini emigrantski prva-ci u SAD nastojali su da pojaaju lini uticaj stavljajui ga uslubu svoje nacije ili stranke. ak i puko izraavanje voljejugoslovenske vlade u izbeglitvu za nastavljanje rata nijeodgovaralo nemakoj tezi o prestanku postojanja vojno pora-ene drave i pravu osvajaa na prisvajanje njenih teritorija uratu. Jugoslovenska vlada u izbeglitvu prihvatila je semAtlantske povelje i Deklaraciju o saveznikoj solidarnosti uzajednikoj borbi protiv Nemake i njenih saveznika, a januara1942. Vaingtonsku deklaraciju Ujedinjenih nacija. Vladini

predstavnici zastupali su Jugoslaviju u svim saveznikim imeunarodnim ustanovama i organizacijama vojnog, socijal-nog, ekonomskog i humanitarnog karaktera. Za saveznikedrave ova vlada je postojala na osnovu ustavnog legitimiteta,

bila saveznica u ratu, predstavnik i branilac ustavnog imeunarodno-pravnog kontinuiteta Kraljevine Jugoslavije. Odsaveznikih drava jedino je SSSR maja 1941. prekinuo diplo-

matske veze s jugoslo venskom vladom u izbeglitvu (obnovlje-ne u leto iste godine), to se moglo tumaiti i kao faktikopriznanje poraza i podele Jugoslavije, obrazlaui prekid odno-sa injenicom da sovjetska vlada nije u vezi s vladom Kraljevi-ne. SSSR je zauzeo isti stav i prema vladama Belgije iNorveke, najverovatnije pod diplomatskim pritiskom TreegRajha.

im se naao u faktikom savezu sa Velikom Britanijom,

Sovjetski Savez nije mogao da prenebregava injenicu da jekraljevska vlada u izbeglitvu predstavljala Kraljevinu Jugosla-viju u meunarodnoj antifaistikoj zajednici i da ona uivastatus legitimnog nosioca i predstavnika ustavnog kontinuitetaKraljevine Jugoslavije. Sovjetski ambasador u Londonu IvanMajski je 8. jula 1941, i ponovo, 23. jula 1941, izjavio da e seSSSR zauzeti svim sredstvima za obnovu nezavisnosti Jugosla-vije. Sovjetski Savez je od jula 1941. upravo zasnovao dve vrste

veza sa Jugoslavijom: jedne javne, legitimne, sa kraljevskomvladom, i druge tajne sa KPJ kao sekcijom Kominterne. Istorijuzanimaju faktiki odnosi, tako da je teko prihvatljivo stanovi-te koje preovlauje u sovjetskoj istoriografiji da Kominterna


4/29

PROZAP ADNE GRA ANSK E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA 5 7

kao meunarodna organizacija e obavezuje osvjetsku vladu.Tim povodom dovoljno je samo istai da se ona nalazila na tluSSSR-a, da je njome dominirao Staljin, preko Dimitrija Ma-nuilskog, Georgija Dimitrova, koji je bio lan SKP(b) i drugih

stranih komunistikih rukovodilaca (Palmira Toljatija, Vilhel-ma Pika, Ota Grotevola i drugih) za koje je Staljinov stav bioneprikosnoven i o njemu se nije moglo raspravljati, ukoliko seelela sauvati glava na ramenu. Preko ove specifine organiza-cije sovjetska vlada je ostvarivala kontrolu i uticaj u komuni-stikom pokretu, usmeravajui njegovu delatnost u skladu sasvojim procenama, koje su se mogle razilaziti u sferi raznih

prethodnih pogleda i kombinacija, ali potpuno se identifikujui

sa Staljinovim na planu izvrnih odluka i operativne politike.Normalizovanje odnosa, prekinutih na osnovu usmenog de-mara Andreja Viinskog Milanu Gavriloviu, odgovaralo je ikraljevskoj vladi, koja je smatrala da time obezbeuje svojmeunarodni poloaj, a na drugoj strani osigurava od mogunihakcija za promenu status quo u zemlji uspostavljanjem odnosasa drugom velikom silom antifaistike koalicije, koja je moglauticati na jugoslovenske komuniste. Ministar inostranih poslovaKraljevine, Momilo Nini, avgusta 1941. je ponovio erilove

rei da su neprijatelji Nemake prijatelji Jugoslavije, a nemakiprijatelji njeni neprijatelji.

Kraljevska vlada je izala iz zemlje sa velikim moralnimkapitalom steenim zbacivanjem namesnikog reima. Predsta-vljala je i vladu zemlje geopolitiki veoma vane za VelikuBritaniju, u kojoj je ova imala i odreene ekonomske interese.

Na veliki in prevrata 27. marta pala je senka opteg raspada-nja koje je zahvatilo Jugoslaviju u kratkotrajnom aprilskom

ratu. Britanci bi bili daleko zadovoljniji da je vlada ostala uzemlji, nastavljajui da prua otpor Nemcima u brdima Jugo-slavije, nego to se nala na Ostrvu. Slaba taka vlade je bila utome to nije iz zemlje izvukla ni bataljona". U tom pogledurazlikovala se od Norveke i Holandije ije su velike trgovakeflote plovile okeanima u konvojima pod zastavama saveznika ilisvojim; od Francuske sa prostranim kolonijalnim carstvom iflotom ukotvljenom kod Tulona koja nije sluila osovini, svedok nije potopljena krajem 1942. prilikom nemakog pokuajada je se dokopaju; od Poljske ije su jedinice iz SSSR-aevakuisane pod komandom generala Vladislava Andersa nasever Afrike da bi se borile za osloboenje francuske sever-


5/29

J

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

ne Afrike, na Siciliji i kod Monte Kasina, prilikom invazijeNormandije; eka i grka vlada su takoe imale svoje vojnekontingente u sastavu koalicije ujedinjenih naroda. Sa gleditajedinstvenog otpora naroda Srbije 19141915. i izvlaenja iz

zemlje na Solunski front jake armije, situacija Jugoslavije se1941. bitno razlikovala. Ona se razlikovala i po tome to 1941.nije bilo priliva dobrovoljaca kao 1914. godine. Ulaskom SAD urat, decembra 1941, vlada ove velike zemlje je i zabranilamobilizaciju svojih dravljana za saveznike vojske. Simbolinikontingenti kraljevske vojske koji su se posle aprilskog ra ta nalina Bliskom istoku rano su bili zahvaeni unutranjim trzavica-ma. Nestao je postepeno i optimizam da e se jugoslovenskivojnici pronai u jedinicama Legije stranaca i meu Slovencimai Hrvatima koji su se borili u italijanskoj vojsci u severnojAfrici, opredeljujui se u zarobljenikim logorima u Egiptu,Keniji, Sudanu i Etiopiji za jugoslovensku vojsku, jer se radiloo snagama koje juna 1941. nisu prevazilazile jedan bataljon.

Mladi kralj, koji je tek septembra 1941. navrio 18 godina,nije bio i inae dorastao ozbiljnosti istorijske situacije, emocio-nalno nezreo, nesamostalan, podvrgnut uticaju degenerisanihdvorskih koterija, pod kontrolom svojih britanskih staralaca.Britanski eksperti ocrtavaju ga kao linost slabanog karakte-ra", nesposobnu da pronikne u krupne politike probleme,nestabilnu, prevrtljivu i impulsivnu, koja nije uspela da odraste,beznadeno neotpornu u prisustvu jakog karaktera" i potpunonemonu u zamrenim situacijama koje su nadmai vale njenemogunosti. Stalno je bio neiji zatoenik: Britanaca, dvorskeokoline, kasnije Lige majora". Za razliku od svog oca 19121918, nije bio na ratnom popritu 19411945. godine. Na

drugoj strani, jugoslovenska vlada u emigraciji nije bila homo-geno telo, koje bi skladno i jedinstveno funkcionisalo u ratu, bu-dui nacionalno podeljena, a grupe u njoj sukobljene i politikioptereene neslogom. lanovi vlade iveli su u uverenju da kaostranaki voi izraavaju volju naroda. Nalazei se van zemljenisu imali nikakav bitniji ut icaj na dogaaje u njoj, sem to su uinostranstvu doprinosili internacionalizaciji jugoslovenskog

problema. Nali su se u vladi ve sa starim nepoverenjima i

meusobnim sumnjienjima. Razdori su se pojaali sa aprilskimratom i ivotom u emigraciji. Srpsko krilo vlade je za izdajuoptuivalo Hrvate, a ovi Srbe za dvadesetogodinju hegemonijukoja je smatrana primarnim uzrokom sloma. Novu u u odnosi-


6/29

PROZAPADNE GRAANSKE SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA 5 7

ma izazvali su ustaki pokolji srpskog ivlja sa surovimp ro go n i m a Srpske pravoslavne crkve i prevoenjem pravosla-vaca na katolianstvo pod pritiskom ustakog terora. Srpskastruja u vladi je bila daleko najjaa, imajui za sobom kralja,kapital 27. marta, svog predsednika vlade, ali je i ona nosilahipoteku" neuspenog rata. A i ova srpska grupa nije bila

jedinstvena. Izbijali su sukobi po linom osnovu, dolazilo je doestih stranakih razlaza, taktikih mimoilaenja. Duan Simo-vi se pokazao i kao slab vojnik i jo loiji politiar. General senije snalazio meu politiarima koje nije trpeo. Protivnici su gaoptuivali to je doneo odluku da se zakljui primirje nalik nafrancusko-nemako primirje juna 1940. koje je dovelo do podele

Francuske na junu i severnu okupacionu zonu, kao da su u obaova sluaja postojali istovetni uslovi. Uzaludno je mirio raspa-ljene strasti meu srpskim i hrvatskim politiarima, priklanja-

jui se as jednima as drugima. Sukobi izmeu starijih" imlaih" oficira takoe su potkopavali njegovu poziciju. Poelasu i nadmetanja oko uloge pojedinaca u puu od 27. marta, priemu je brigadni eneral Borivoje Mirkovi prisvajao za sebevodeu ulogu. Slobodan Jovanovi je bio istaknuti pisac,

profesor i ugledni naunik, ali debitujui u politici kao da jepotvrivao staro pravilo da naunici nisu dobri politiari. Ranoje potpao pod uticaj Vojnog kabineta, mlaih oficira, pristalicaDrae Mihailovia sa kojima e Jovanovi podeliti svoju

politiku sudbinu u emigraciji. Milan Grol je bio erudita, veomaobrazovan ovek, sa uticajem u emigraciji i ugledom kodBritanaca, ali u sutini salonski politiar, koji je u izbeglitvuteko doivljavao krizu Jugoslavije, ali svestan njene dubine isposoban da je sagledava u svoj njenoj otvorenosti, bez koprene

iluzija. Stari konzervativac meu zemljoradnicima, Milan Ga-vrilovi nastavljao je svoju predratnu vie nego blisku saradnjusa Britancima, zarobljen samo prividno novim pogledima namene socijalnog poretka koje je rat donosio sobom pod uticajemdrugih, radikalnih drutvenih snaga koje su dogaaji izbacili na

povrinu. Predstavnici JNS izjanjavali su se za Jugoslavijuintegralnog karaktera. Jovan Banjanin je ponavljao predratnestavove o Jugoslaviji zasluivi naziv apostola jugosloven-

stva". Sava Kosanovi je stiavao strasti meu pocepanimsrpskim i hrvatskim iseljenicima u SAD. Kritiki je bio raspolo-en prema politici Velike Britanije; suprotstavljao se idejama o

podunavskoj federaciji i njihovim nosiocima u SAD; razvijao je


7/29

J NARO DNOO SLOB ODILA CKI RAT I REVOLUCIJA

veliku energiju branei ideju Jugoslavije u amerikoj tampi,meu iseljenitvom, na sednicama vlade kada im je prisustvo-vao. Ju ra j Krnj e vi je nastavljao svoju politiku opstrukcije i

preteranog unoenja u dravno-pravne probleme budunosti,izbegavajui da odlunije osudi nasilja ustaa nad srpskimivljem u NDH. Slovenaka politika grupa u vladi, s MihomKrekom, opredeljivala se jugoslovenski, stenjena izmeu ra-spaljenih srpsko-hrvatskih strasti. Slovenaki politiari sunaroitu panju obraali na ona pitanja koja su se ticalasavremenih i buduih egzistencijalnih problema Slovenaca:slovenakog iseljenitva, nacionalne integracije Slovenaca uovom ratu, polazei od toga da su se Austrija (kao deo TreegRajha) i Italija nalazile na strani Osovine. Rad u emigraciji bio

je od prvog dana proet pomanjkanjem oseanja za Jugoslavijukao celinu. Svae se nisu oseale samo u Londonu ve i u SAD,u diplomatskim predstavnitvima Kraljevine u saveznikomsvetu, meu jugoslo venskim iseljenitvom u SAD, Kanadi,

junoamerikim zemljama. Zvanini predstavnici SAD moralisu da interveniu meu jugoslo venskim iseljenicima, zahtevaju-i da obustave neprijateljstva i meusobna obraunavanja, imesu faktiki smanjivali ratni napor SAD. Za antijugoslovensku

politiku sa velikosrpskih pozicija u SAD najvie se zalagaoposlanik u SAD Konstantin Foti.

Prozapadne snage u Jugoslaviji nalazile su se pod pritiskomkvislinga i okupatora u svim krajevima bez razlike, i bile su

progonjene zbog jugoslovenske ili velikosrpske ideologije, pro-britanskih raspoloenja, nepokolebljivog opredeljenja za ujedi-njenu Sloveniju u okvirima Jugoslavije, privrenosti idejamazapadne demokratije, progresivne politike prolosti, odbijanja

saradnje s okupatorima. Te snage su u Srbiji preivljavaledramu nacionalnog poraza i dravni brodolom, pod kojim suprvenstveno podrazumevali gubitak vlastitog vladajueg polo-aja. One su teko doivljavale srpski martirijum, pritajeno

pomiljajui na nacionalni revan. Bile su ubeeni protivnicisvake nepromiljene" organizovane akcije, pogrueni april-skom katastrofom i snagom osovine, uverene da je kraj rata jodaleko i da se konani rasplet ne nasluuje. No iako sepobednik nije nazirao 1941, kod mnogih prozapadno orijentisa-

nih pripadnika srpske buroazije nije se gasilo uverenje da eponovo doi njihovo vreme. Oni su ekali da se strasti smire,dogaaji na frontovima razbistre i prvi nalet neprijatelja proe.


8/29

PROZA PADNE GRA ANS KE SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA 5 9

Slom drave i vojno rasulo, sa sabijanjem Srbije u graniceue nego pre balkanskih ratova, teko su opteretili psihu delaantifaistiki raspoloene srpske buroazije, pritiskajui njenusvest ugroavanjem opstanka i budunosti srpskog naroda.

Tragino su se doivljavali progoni srpskog naroda u NDH,denacionalizacija i progoni na teritorijama pod maarskom,albanskom i bugarskom vlau. Nesrena sudbina progonjenogsrpskog sveta sa podseanjem na duhovno naslee u prolostibudili su izazove za osvetom i vraanjem na stara ognjita, gdeje odvajkada izvirala srpska nacionalna misao i irila seduhovna poruka o veliini srpskog naroda. Izloeno pritiskuvojne uprave u Srbiji i progonima van Srbije, srpsko graan-

stvo antifaistikog i antigermanskog nadahnua povuklo se usebe. Zbunjivala ga je nemaka vojna sila i njeni uspesi naratitima Evrope, ubedljivo dokazani u aprilskom ratu i odkraja juna 1941. na istonom bojitu. Ako su pale tolike drave

bez pravog otpora, a Jugoslavija se slomila za svega nekolikodana, Vermaht marirao pobedonosno kroz Rusiju", emudizati narod na ustanak, ugroavati ionako u pitanje dovedenubioloku supstanciju". Britanija nije gubila samo poslednju

bitku, ali dok do nje doe, trebalo je sauvati ive snage.

Nemaka volja za odmazdom i nemilosrdnim obraunom usluaju znakova otpora bila je jasno iskazana.

Po nekima koji su se drali logike iscrpljivanja svihsuparnika trebalo je u okupacijskom interregnumu sauvatinacionalne i stranake snage za sutranje odmeravanje. Karak-teristian je stav Dragoljuba Jovanovia, koji je juna 1941.

pristao na saradnju s komunistima, ali se ubrzo povukao,zaokupljen idejom kojoj e sferi uticaja pripasti Jugoslavija na

kraju rata: zapadnoj ili istonoj. Pa ma bio i obdaren politiar,Jovanovi nije mogao da utekne od svoje prirode opozicione,individualistike, stranake opsesije, od svog nepoverenja pre-ma komunistima. Jedan od najradikalnijih graanskih politia-ra u Srbiji, Jovanovi nije dva puta u ivotu preao svoj Rubi-kon", iako se radilo o najosetljivijim izazovima politiko-patri-otske vokacije : u sluaju pristupa Narodnom frontu pre rata i bor-

bi protiv okupatora 1941. godine. Pokazalo se u svim ovim slua-jevima da je on radikalan kritiar reima, samo ne i protivnikda je on radikalan kritiar reima, samo ne i protivnikdrutveno-politikog sistema. S komunistima je iao, ali se odnjih u svakoj sudbonosnoj situaciji odvojio. Smatrao je da oni


9/29


10/29

PROZAP ADNE GRA ANS KE SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA 5 7

n a j v e r n i j i h polovinom maja 1941. godine i tu poeo da stvarasvoju organizaciju. Uspostavljao je obavetajnu mreu, povezi-vao se sa oficirima u Beogradu i drugim mestima, postavljaopoverenike po selima, hvatao veze sa andarmima. etniki

centar u Beogradu je bio najrazvijeniji. Mihailovi se povezao soficirima koji nisu bili odvedeni u logore, meu kojima su senalazi l i kasnije poznati etniki komandanti: pukovnik Brani-slav Panti, majori Boko i arko Todorovi, major JezdimirDangi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, kapetan Aleksandar

Saa Mihailovi, major Velimir Pileti, major Radoslavuri i drugi. Uporite je naao na tlu zapadne Srbije gde je

postojala tradicija etnikog pokreta i otpora stranom zavoje-vau. Od polovine maja do kraja juna 1941. kristalizovala sekoncepcija da se sauva narod od daljih gubitaka, da se ne naglisa borbom, da se organizacija pripremi za poetak borbe uodsudnom trenutku, to jest kada se steknu uslovi u smislu voj-nih uspeha saveznika i posustajanja nemake oruane sile. Ovaetnika strategija izgraivala se na istim naelima na kojima i

politika srpskih snaga u emigraciji da se ne die ustanak i nedovodi u pitanje dalje prolivanje srpske krvi. Takvim radomistovremeno bi se spreila pojava novih drutveno-politikih

snaga na pozornici.Kada se maja 1941. na Ravnoj gori pojavio pukovnik

Jugoslovenske vojske Dragoljub Draa Mihailovi, s grupomoficira i podoficira koji nisu hteli da odloe oruje i predaju ganeprijatelju, protivno Odredbama o primirju velikosrpskesnage dobile su zaetke svoje vojne organizacije u zemlji.Mihailovieva grupa pretendo vala je od prvog dana da predsta-vlja legitimnog naslednika poraene vojske. Jugoslovenska

vlada u izbeglitvu prihvatila je u leto 1941. njegovu vojnuorganizaciju, odnosno pokret, jaajui time vlastiti poloajkako prema sveznicima, tako i prema suparnikim grupamadrugih nacionalnih buroazija. On je branio kontinuitet Jugo-slavije, s prvenstvom Srbije, polazei od naela legalnosti svogapokreta i gledajui na okupaciju kao na privremeno stanje. Zanjega se rat reavao na velikim frontovima. On je traio

pripreme i organizaciju, smirivanje i uvanje srpskih ivotajednom reju spasavanje bioloke supstancije" srpskognaroda. Istoriari podseaju da je stvaranje organizacije otporai iekivanje povoljnog momenta za njenu akciju predstavljalo i

politiku vladajuih snaga Srbije 19161918. za okupiranu


11/29

J


zemlju. Pukovnik Branislav Panti, Mihailoviev saradnik,najbolje je izrazio takvu etniku politiku reima da Srbi nesmeju dozvolite da za jednu elezniku inu plate 50 ili 100ivota. Uz posredne i tajne veze u zemlji s Aimoviem, od

maja 1941, i Nediem, od septembra 1941. Mihailovi je utoku leta uspostavio i veze s Britancima i jugoslo venskomvladom u izbeglitvu, pojaavajui time svoj poloaj na doma-em tlu i u antifaistikoj koaliciji, ali ga, s obzirom nastrategiju uzdravanja od borbe protiv okupatora, istovremenoinei vie nego protivurenim.

Oko svog pokreta on je okupljao i politiare i druge javneradnike, ali s izvesnom rezervom, zadravajui kritiki stav

prema bivim politiarima i strankama. Veliao je vojnikikarakter pokreta i svoju vodeu ulogu u njemu, uprkos tometo je irenje etnitva na teritorije van Srbije dovelo do pojavanediscipline, autonomistikih i regionalistikih tendencija, otka-zivanja poslunosti pojedinih komandanata. Na Ravnoj goriMihailoviu su se pridruili republikanci Dragia Vasi, Mladenujovi, Vojislav Vujanac; pripadnici Saveza zemljoradnikaLazar Trklja, Jovan Popovi, ivota Todorovi, DragoljubLazi. Ravnogorskom pokretu prili su i socijaldemokrati Zivko

Topalovi i Aleksandar Pavlovi. Lazar Trklja, sekretar Savezazemljoradnika, imao je zapaenu ulogu u ravnogorskom Politi-kom odboru, obrazovanom u Beogradu avgusta 1941. u iji susastav pored zemljoradnika uli radikali i demokrati. U netokasnije formiranom Centralnom nacionalnom komitetu nalazilisu se: Dragia Vasi, Mladen ujovi, Pero Slijepevi, StevanMoljevi, Vojislav Vujanac, Dragoslav Stranjakovi, NikolaStojanovi, Vlasta Petkovi.

Mihailoviev pokret je nesumnjivo samonikao, jer ga nisupripremili ni emigrantska vlada ni Britanci. Ali se ne moeprihvatiti teza, tako esta u zapadnoj literaturi, da je Mihailovi-eva organizacija primarna u odnosu na onu koju su organizo-vali komunisti. Po toj tezi Mihailovi je ve bio na Ravnoj goridok su komunisti iekivali signal Moskve. Ne razaznaju se

pripreme i neposredni poetak. Faktografski se ne moguignorisati injenice koje govore da se Mihailovi zaista naao na

Ravnoj gori polovinom maja 1941, ali ni one iz kojih se vidi dase njegova organizacija nalazila na samom zaetku, prostiralana uskom podruju, bez namere da zapoinje aktivnu borbu

protiv okupatora, nasuprot komunistima koji su prvi ratni


12/29

PROZAPADNE GRAANSKE SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

5 7

proglas izdali jo u aprilskom ratu, skupljali oruje, analiziralinastalu situaciju, usvojili koncept optejugoslovenske akcije,stavljali do znanja da se borba protiv okupatora nastavlja, imaliizgraenu vojnu organizaciju.

etniki pokret formulie defanzivnu strategiju koja e sepretvoriti u osobeni vid kolaboracije u toku rata. Tradicionalnicentar organizacije nalazio se u Srbiji odakle se irio u drugekrajeve Jugoslavije, uglavnom srpske, ako izuzmemo Sloveniju,u kojoj je imao tek periferni znaaj. etniki pokret nije uspeoda se organizuje ni u nekim krajevima gde je ivelo srpskostanovnitvo izloeno pritisku i denacionalizaciji okupatora,kao u Vojvodini i Sremu, na to su svakako uticali brojni inioci

poput snanog terora Nemaca i Maara, maarskog i nemakogstanovnitva u Bakoj i Banatu, Nemaca i Hrvata u Sremu,folksdojera u Slavoniji i Baranji, ravniarskog karakteraoblasti, velikih vodenih prepreka (Dunav, Sava), snanognarodnooslobodilakog pokreta u Banatu 1941, a od prolea1942. do kraja rata i u Sremu. Tako je Mihailoviev pokret usutini bio srpski, iako se oglaavao nominalno kao jugosloven-ski. U njegovom sastavu nije skoro ni bilo Hrvata, pa niMuslimana, sem onih koji su se izdavali za Srbe ili Jugoslovene.Velikosrpski politiki program je iznet prvi put krajem juna1941. nezavisno od Mihailovia u projektu Stevana Moljevia,

banjalukog advokata i predsednika odbora Srpskog kultur-nog kluba pre rata, pod naslovom Velika ili homogena Srbija".Program je poivao na nacionalnoj odmazdi nad nesrpskimnacionalnostima u toku rata. Ideje Srpskog kulturnog kluba suse podudarale sa nacionalnom iskljuivou Mihailovia. Mihai-loviev beogradski politiki odbor doneo je takoe avgusta

1941. program koji je poivao na politici nacionalnog revana,izjednaavajui sve Hrvate i Muslimane sa ustaama. Klasnozaslepljeni Mihailovi je rano uao u tajnu kolaboraciju sakvislinzima. U borbi protiv komunista Mihailovi nije traiosamo saradnju kvislinga ve i Nemaca. Olako je previao da seu zemlji slobodarskih ideja, u kojoj se visoko ceni rodoljublje,saradnja sa snagama neprijatelja na kraju ne isplati. AliMihailovi je istovremeno znao da bez spoljnih inilaca

Britanaca i Nemaca, koliko god to bilo protivureno, ne moeopstati kao snaga na vojno-politikom popritu na kome su serano pojavile nove oslobodilake snage sa komunistima na elu.


13/29

J- ^ U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Mihailovi je na poetku svoje istorijske anse bio ovek odblizu 50 godina, zreo, uesnik u prvom svetskom ratu u kome jebio i ranjen,vgeneraltabni oficir koji je pre rata sluio kao vojniatae u Sofiji i Pragu. Imao je sklonosti za obavetajni rad i

posveivao znatnu panju sredstvima radio-veze. Po starosti ivojnom iskustvu bio je slian Titu, voi drugog, suparnikogpokreta, koji je takoe uestvovao u prvom svetskom ratu kaovojnik austrougarske vojske, prvo na srpskom frontu a kasnijeu Karpatima, gde je bio ranjen u borbi sa kozacima (proboden

je kopljem). Obojica su imali odreeno meunarodno iskustvo,ali im se istorijsko i socijalno iskustvo razilazilo. Tito jeujedinjavao vojno znanje i politiko iskustvo, za razliku odMihailovia koji je stajao na stanovitu da je pokret pod

njegovom komandom iskljuivo vojniki. Gajio je nepoverenjeprema politiarima, ak i onima koji su rano prili njegovompokretu, iako saradnje s politiarima nije mogao da se odrekne,jer su oni imali veze, iskustvo u politikom ivotu, navodnoizraavali politiku volju naroda, isticali svoje vizionarstvo idalekovidost. Ujedinjavala ih je, meutim, mrnja prema komu-nistima i Hrvatima. Mihailovi se sam" pojavio, bez podrkeemigrantske vlade, kralja, Britanaca, anoniman za iri oficir-

ski kor i politiare koji ga nisu ni poznavali, slino Titu, takoenepoznatom ire, pa i lanstvu KPJ, ali generalnom sekretaruKPJ potvrenom od Kominterne uoi rata. Komunisti su imaliorganizaciju u vidu KPJ, SKOJ-a, organizacije Crvene (Narod-ne) pomoi", razvijenu mreu tehnika" stvorenu pre rata,meu sobom povezanu, zasnovanu na visokom stepenu centrali-zacije, probojnu i militantnu, u kojoj su line stvari podreiva-ne optim. Za razliku od Mihailovia, Tito je preko Zagreba(Kopiniev punkt) imao vezu sa Kominternom koja se identifi-kovala sa sovjetskom vladom, iako sovjetska istoriografijastrogo deli zvanine organe sovjetske drave od ovog centrali-zovanog taba svetske revolucije, dok je Mihailovi bio potpunootkinut od vlade u emigraciji i Britanaca u asu svoje pojave,

pa ak i kritiki raspoloen prema vladi Simovia to je izbeglau inostranstvo i kapitulirala bez prave borbe. Prihvaen odvlade i Britanaca, Mihailovi e vie nego brzo napredovati od

pukovnika do brigadnog enerala krajem 1941, divizijskog

enerala januara naredne godine, kada je postao i ministarvojske i mornarice u vladi Slobodana Jovanovia, te najzadunapreen u in armijskog enerala i postavljen za naelnika


14/29

PROZAP ADNE GRA ANSK E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA 5 7

taba Vrhovne komande prenete" u zemlju juna 1942. godine.Stoga je i zaradio podsmeljivi naziv brzometnog generala".Mehanikom propagande emigrantske vlade i zapadnih sila,

posebno Velike Britanije, ovaj anonimni pukovnik na poetkurata ve krajem 1941. postaje legendarni komandant u balkan-skim brdima koji zadaje strah osovini, ime je i poelostvaranje mita o njemu, potpuno neodgovarajueg stvarnostidefanzivne taktike etnika i njihove kasnije kolaboracije.Mihailovi i njegovi oficiri bili su optereeni antikomunizmom

jo u predratnom razdoblju. Mada slavljen u etnikom pokretu,nikada nije uspeo do kraja da ovlada etnicima u svimkrajevima Jugoslavije gde su bili rasprostranjeni, zahvaljujui

raznim autonomistikim tendencijama u pokrajinama, partiku-laristikim tenjama komandanata, nedisciplini, linim trvenji-ma i bolesnim ambicijama pojedinaca. Mihailoviu nije polo zarukom ni da izgradi vru vojnu organizaciju, a da negovorimo o politikoj, tako da je ostao do kraja rata priteritorijalnoj vojnoj organizaciji. Mihailovi nije imao ni poli-tiko iskustvo koje je traila zapletena jugoslovenska situacija1941. godine. Politiki neobrazovan i neiskusan, Mihailovi je

bio suoen sa vie nego sloenom situacijom jugoslovenskogdrutva, nacionalno podeljenog, politiki i klasno sukobljenog,od vie okupatora potlaenog, na ijoj su se teritoriji prelamaliinteresi velikih sila osovine i antifaistike koalicije i delovaleobavetajne slube svih njih. Pri tome, oslonjen na svojukonzervativnu filozofiju srpskog sela, monarhizma, tradicional-nih pogleda, arhainih verovanja, oigledno je da se nije mogaonositi sa dogaajima. Prostor njegovog kretanja je bio takoeogranien: Srbija, Crna Gora i Bosna. Rano se oslobodio svojih

konkurenata Koste Milovanovia Peanca, koji se prvioglasio u postaprilskoj situaciji titei granice Srbije premaKosovu, borei se protiv Albanaca i Muslimana, da bi odavgusta uao u otvorenu slubu Nemaca, uspostavljajui svojesedite u Beogradu; kao i brigadnog djenerala Ljube Novakovi-ca, koji je pokuavao da se nametne kao ustaniki voa, buduioficir sa najviim inom, ali retko maglovitim i nejasnimidejama, s estim oscilacijama pogleda i nedoslednim antioku-

patorskim ponaanjem, koji e na kraju zavriti kao partizanskiprotivnik u Crnoj Gori, posle italijanske kapitulacije. VojvodaIlija Trifunovi Biranin, predratni predsednik Narodneodbrane", izgleda potencijalni britansld kandidat za vou


15/29

J NAROD NOOS LOBO DILAC KI RAT I REVOLUCIJA

gerilskog pokreta posle kapitulacije regularnih vojnih snagaKraljevine, nalazio se u Crnoj Gori, a kasnije uspostavioMihailoviev punkt u Splitu, pod okriljem italijanskog okupa-tora, kao komandant zapadnih delova Jugoslavije.

Najvei neprijatelj Mihailoviu ipak su bili njegova nespre-mnost da se bori protiv okupatora, neotklonjiva predubeenjaprema komunistima, koja su imala klasne korene, pre svega,surevnjivost prema civilima" koji oduzimaju posao profesio-nalnim stareinama, revanistika nacionalna politika. Za ra-zliku od narodnooslobodilakog pokreta koji je bio jedinstvenoorganizovan i voen u svim krajevima Jugoslavije, bez obzirana sve specifinosti narodnooslobodilake borbe i zakon nerav-nomernosti revolucije, koji nije mogla izbei ni jugoslovenskarevolucija, Mihailoviev pokret je bio vie nego heterogen urealizaciji svoje vojno-politike strategije, to su odreivaleraznoobrazne istorijske okolnosti u kojima je iveo srpskinarod. U Srbiji je Mihailovi legalizovao svoje jedinice saNedievim kvislinkim formacijama, jer se radilo o istovetnojnacionalnoj ideologiji pod vidom spasavanja srpskog naroda; uCrnoj Gori do ove legalizacije nije moglo doi, s obzirom nanetrpeljivosti izmeu unionista i separatista, koje su poticale jo

od 1918. godine, to im nije smetalo da pod uticajem Italijanagrade koaliciju protiv narodnooslobodilakog pokreta; saradnjaetnika i ustaa u Bosni opravdavala se pak egzistencijalnimrazlozima, iako je u sutini bila odreena kao i u drugimjugoslo venskim pokrajinama borbom protiv glavnog protivnika narodnooslobodilakog pokreta.

Hrvatska seljaka stranka, iji je razdor samo produbljenratom, razbijena je na vie grupa. Neki lanovi HSS koji su uoi

aprilskog rata skrenuli udesno i saraivali s ustaama prili suustakom reimu i u njegovom aparatu vlasti dobili uticajnamesta: Janko Torti, Josip Berkovi, Dragutin Tot, JuricaFrkovi, Lovro Sui, Vladimir Koak i drugi. Nekoliko stotinaustakih emigranata, povezanih s ustaama u zemlji, nalo jeaprila 1941. prvog saveznika u desniarskim snagama HSS,koje su odranije saraivale s ustaama na separatistikoj osnovi1 imalo uticaj u poluvojnim formacijama HSS Graanskoj i

Seljakoj zatiti. Neki pripadnici HSS su sledili Vlatka Maekai druge prvake HSS u zemlji: Augusta Koutia, BariuSmoljana, Ivana Pernara itd.; neki su se nalazili u emigraciji uVelikoj Britaniji, neki sa Ivanom ubaiem u SAD. Svojim


16/29


stavom Maek je pomogao ustaama da se uvrste na vlasti, aUstrajavanjem na miru i suzdranosti, njegova stranka, tahrvatska sredina", direktno je potkopavala nastojanje komu-nista da pokrenu narodnooslobodilaku borbu. Prvaci HSS u

zemlji nisu rizikovali nijednog trenutka da se javno suprotstaveustakoj politici pokolja srpskog stanovnitva, njegovog prekr-tavanja, unitavanja Jevreja, predaje hrvatskih teritorijaItaliji.

Ustakom reimu priao je izvestan broj pristalica HSSprilikom izjanjavanja njenih organizacija za NDH, u leto 1941,ali su i ustae vodile rauna da preteranim apsorbovanjemlanova te stranke ne dovedu u pitanje vlastiti identitet.

Oigledno da su bili svesni irine uticaja HSS, a na drugojstrani nepoverljivi prema politikim pogledima njenog vodstva.Njeno ire lanstvo, koje je u poetku prilo ustaama, rano je,meutim, poelo da se distancira od reima koji se zasnivao naterorizmu i nikako nije uspevao da se uvrsti. Kao ef strankekoja je imala predstavnike i u jugoslovenskoj vladi u izbegli-tvu, Maek je za budunost uvao jaku poziciju i na saveznikojstrani. Tim pre to su Britanci (mada 19411943. manjezainteresovani za HSS, jer su svoju buduu politiku zasnivalina saradnji s etnicima) odbacili ustaku vladavinu zloina itotalitarizam, a idealizirali Maeka i HSS, njen pasivni otpor,smatrajui je jedinim predstavnikom interesa hrvatskognaroda.

Odlukom Ministarstva unutranjih poslova NDH juna 1941.zabranjen je rad ne samo stranaka ve i njihovih tvorevina,kakve su u sluaju HSS bile Gospodarska sloga", itaonice,organi Seljake" i Graanske zatite", zatim udruenja

(korporacije) koja su promicala" ciljeve suprotne ustakojvlasti i reimu. Maek nije uestvovao u javnom ivotu HSS, alise njegov uticaj u narodu, naroito na selu, zadrao. Odnjegovog uticaja zazirale su ak i ustae, iako je ef HSSseparatistikim inom 10. aprila 1941. pomogao uvrenjuustake vlasti. On je ak bio zatoen nekoliko meseci uJasenovcu. Desniarski nastrojeni zastupnici uli su u ustakiaparat kao predstavnici naroda a ne kao disidenti HSS, kao to

je isticao Josip Berkovi. Po Josipu Tortiu, zastupniku zaOsijek, koga su nazivali konzulom HSS" u NDH, ova nemakatvorevina bila je vekovni san i cilj hrvatskog naroda. UHrvatskoj sabornici 10. avgusta 1941. 126 lanova HSS je


17/29

J- ^ U


pozdravilo poglavnika i pozvalo bive lanove HSS da priuustakom pokretu.

Maek je s ta jao na gleditu da se treba kloniti borbe,pogotovu one koju organizuju komunisti, drati se kao najsi-

gurnije pasivne politike, da se sa to manje rtava doeka krajrata i sagleda rasplet na velikoj svetskoj sceni. Sa tog stanovitanema razlike izmeu vodstva Sredinskog dijela" HSS iMihailovia. Na drugoj strani, u emigraciji, Krnjevi se ogra-niio na samo nekoliko usamljenih poziva preko Radio-Londonana otpor Osovini. Hrvatska emigracija je istovremeno stvarala

predstavu o Maeku kao jugoslovenskom politiaru koji se drijugoslovenske linije", to nije bilo tano. Maek, koliko godse nalazio pod ustakom prismotrom, to mu nije smetaloda odrava tajne veze sa svojim istomiljenicima, nije iskoristio

priliku da ustane protiv genocida nad srpskim ivljem, protivslanja hrvatskih snaga na istoni front, jednom reju, protivPavelievog gangsterizma". tavie, mirio se sa okupacijom ituom nesreom kao prolaznim zlom. Britanski analitiariobjanjavali su njegovo ponaanje svojstvima karaktera, to jest

prirode i temperamenta, ocenjujui ga uopte kao upornogpolitiara i tvrdoglavog u oponiranju. Po miljenju Britanaca, u

Maeku se skrivala jedna mistina mirotvoraka nota, koja gaje ispunjavala odvratnou prema sili i nasilju, ime se meutimprikrivaju realni sastojci njegove politike odreeni uvanjemdrutvenog status quo-a, oekivanje reenja na saveznikimfrontovima, uz neprekidni rad u domobranskim jedinicama koje'su se mogle iskoristiti kao vojska HSS u zavrnici rata.

Komunistika partija je uoi rata posvetila veliku panjuradu u vojsci i obrazovala Vojnu komisiju, na ijem se elu

nalazio Mitar Baki, uoavajui mogunost i potrebu razvijanjatog vida delatnosti u uslovima porasta broja vojnih obveznika.Priliv rezervista omoguavao je da u armiju Kraljevine Jugosla-vije masovno uu ljudi iz naroda, svesni kritine situacije ukojoj se nalazila zemlja, ekonomskih nevolja, socijalnih protivu-renosti i nacionalnih sukoba, unosei u zatvoreni vojni organi-zam nove politike poglede i strujanja; ali je, na drugoj strani,otvarao i mogunost infiltracije tzv. petokolonakih elemenata.

Predratnu komunistiku kritiku vlasti u Kraljevini Jugosla-viji potvrivao je celokupni tok dogaaja u aprilskom ratu iposle njega. Izvori komunistikog porekla govorili su uoi rata obirokratskom karakteru ustanova Kraljevine i njenog sistema


18/29

PROZAPADNE GRAANSKE SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

5 7

vlasti u celini. Protiv vojske, kao stuba politikog sistema, injene organizacije, raao se revolt. Obveznici su zaslepljivanifloskulama o kralju i otadbini". Za aktivne podoficire i oficire

isticalo se da tvore jednu frakciju u vojsci", ali koja nije sr

vojne organizacije", nego tetna klika". S druge strane, islubene kritike opservacije polazile su od konstatacije okorumpiranom inovnitvu" i posrnulom autoritetu" drav-

nih vlasti. Zvanina dokumentacija iz predratnog periodanaglaava brigu za sudbinu dravne celine, kao i neuspehasimilacije naroda i nacionalnih manjina, ne mogui da mimoi-e mnogobrojne manifestacije raspadanja, podzemne akcije idefetizam od krize nacionalnog poverenja do agresivnog

nastupanja nemake manjine, pojaane aktivnosti separatisti-kih ustakih i nacionalnih komiteta, VMRO-a Ivana Mihajlova,albanske iredente, crnogorskih separatista. efovi diplomatijesila osovine, ano i Ribentrop, nisu se septembra 1940. ra-zilazili u oceni da je jugoslovenska unutranja situacijakrizna.

Ove konstatacije zvaninika, vojnih i politikih, skrivale sustanje u dravnom vrhu, o kojem je jedan komunistiki izvordoslovno pisao: Zaludu je hrabrost i svijest vojnika kraj

dananje organizacije, ako je izdaja na vrhovima, koji jednimaktom mogu ponititi sve herojske napore naroda." Mere

predohrane zvaninih predstavnika Kraljevine Jugoslavije uvreme pribliavanja rata bile su usmerene u antidemokratskom

pravcu, polovine i nedosledne, odraavajui sukobe raznihfrakcija u vrhu, a pri tome i razblaene politikom pomirljivosti isporazuma s agresivnim faistikim dravama. Antikomunizam

je bio ideoloka zastava reima, a ponaanje komunista izaziva-

lo je trajne strepnje. Radilo se o kontinuitetu politiko--psiholokog antikomunistikog kompleksa klasne sadrine, odprvih odmeravanja na politikoj sceni Kraljevine do porazanjene vojske i raspada aparata vlasti. Dokumenti vojnog

porekla iz predveerja aprilskog rata pokazuju kako su graan-ski krugovi, posebno vojni vrhovi Kraljevine, borbu protivkomunista izjednaavali s borbom na bojnom polju. U jednojvojnoj naredbi reeno je: Sruiti komunizam ili ga uinitibezopasnim u naoj sredini, znailo bi za nas izvojevati jednupobedu nad najgnusnijim i najpodlijim neprijateljem ovjean-stva." Komunisti su proglaavani za trovae nacionalne svesti i,,nemake pijune", dok je u sredstva primenjivana protiv njih


19/29

J- ^ U


spadalo i slanje u radne bataljone. Oni su, za graanske snage,ugroavali ugled i duh", uroeno vitetvo" stanovnitvakrajeva koji su oznaavani kao tradicionalno nacionalni.

Za rukovodstvo Partije i njeno lanstvo uoi, tokom ineposredno po zavretku aprilskog rata saveznitvo izmeuSovjetskog Saveza i Nemake bilo je privremeno, faizamglavni protivnik, sloboda naroda ugroena a totalitarni fai-stiki sistem dovodio u pitanje elementarne ljudske vrednosti.CK KPJ i CK KP Hrvatske odrali su 10. aprila 1941, u Zagrebusastanak kada su u grad ulazile jedinice 14. oklopne nemakedivizije. Najvie partijsko rukovodstvo resilo je da se, bezobzira na raspad vojske Kraljevine Jugosavije, nastavi borba

protiv okupatora. Imenovan je Vojni komitet s Josipom Brozom

Titom na elu, naloeno lanstvu da sakuplja oruje, a lanoviCK upueni su u Srbiju, Sloveniju, Crnu Goru i Bosnu iHercegovinu. Ve tada je odlueno da CK KPJ premesti sediteiz Zagreba u Beograd. Prvi ratni proglas KPJ, od 15. aprila1941. osudio je stvaranje NDH. U tom proglasu, izdatom petdana po sednici Politbiroa odranoj u Zagrebu, 10. aprila 1941.stavljeno je do znanja da su komunisti Jugoslavije ve odavnosignalizirali" da e doi do katastrofe. Navodi se da e

komunisti i itava radnika klasa Jugoslavije ustrajati dokonane pobede u prvim redovima narodne borbe protivosvajaa". Za ovaj proglas, koji je pisao Tito, karakteristini sudualni tonovi, to se vidi iz nagovetavanja perspektive revolu-cije. Ne klonite duhom ni onda ako u toj borbi vremenom(privremeno, u stvari B.P.) i podlegnete, jer e se iz ovogkrvavog imperijalistikog pokolja roditi novi svijet, zbrisat ese za uvjek korijeni imperijalistikih ratova i nacionalnog

porobljavanja, stvorit e se na istinskoj nezavisnosti svih

naroda slobodna bratska zajednica." CK KPJ se obraaohrvatskom narodu, kao oevidcu neuvene sramote koja se zbi-la 10. aprila 1941. stvaranjem NDH. . . . Hrvatska gospoda tetjeraju", kae se, da ropski puzi pred tvojim neprijateljem, daga pozdravlja, da ga slavi u vrijeme kada njegova vojnikaizma gazi tvoju zemlju, tvoj nacionalni ponos. Dogaaj uZagrebu prilikom dolaska osvajaa bie najtamnija ljaga utvojoj povijesti, hrvatski narode", pri emu se misli na odue-

vljeni doek nemakih trupa na ulicama Zagreba. Proglaspolazi od toga da je Hrvatska zemlja okupirana od nemakih iitalijanskih eta", a ne slobodna i nezavisna narodna drava,


20/29


,kako je hoe prikazati dananji hrvatski vlastodrci". CK KPJ(Politbiro) upozoravao je hrvatski narod da e historija s

p r ez ren jem govoriti o onima koji zabie izdajniki no u leasvoje brae". Odbrana zemlje znaila je za KPJ nastavljanje

borbe protiv faizma, a ne odbranu drutveno-ekonomskogporetka Kraljevine Jugoslavije i njenog birokratsko-cen-tralistikog ureenja.

Srpski graanski vrhovi, kako probritanski tako i onivezani za osovinu, krivili su za aprilski slom Hrvate, Muslima-ne i nacionalne manjine, a prozapadna jugoslovenska buroazi-

ja i komuniste. Ovakav stav nije bio nov, ve je predstavljaotrajnu osnovu graanskih optubi protiv komunista, jo odraanja SRPJ(k), samo to je u aprilskim danima i posle vojnog

poraza naglaavan u antikomunistikoj propagandi zbog strahagraanskih krugova od komunistike akcije i promene statusquo-a. KPJ je od svog postanka optuivana da je strani sluga,anacionalna organizacija u slubi internacionalnog prevratni-kog centra. U buroaskim dravama se na komunizam gledalokao na eksport iz SSSR-a. Tome su, ako apstrahujemo ciljevegraanske politike i duboko ukorenjene predrasude, svakakodoprinosili i shvatanje proleterskog internacionalizma, monoli-

tizma meunarodnog radnikog pokreta, autoritet Staljina iuloga Kominterne, a posebno nihilistiki stav prema postojeojdravi u jednoj fazi razvitka jugoslovenskog komunistikog

pokreta, fazi prevazienoj novim pristupom Jugoslaviji kaodravi posle 1935. Predaprilskih, aprilskih i posleaprilskih danakomunisti su posmatrani kao agenti Moskve koji nisu vodilirauna o narodnoj sudbini niti im je stalo do nacionalnihinteresa. O njima su graanske snage govorile kao o subverziv-noj organizaciji koja se, u interesu svojih gospodara, pripremaza izvoenje svetske revolucije, predvoena strancima, kojimasu tui srpski ili hrvatski nacionalni interesi. Komunisti suoptuivani da su izdali u aprilskom ratu, bili u dosluhu sneprijateljem sve dok Nemaka nije napala SSSR, a zatim

pozivali na ustanak, ne vodei rauna o stradanjima naroda.Snana antikomunistika propaganda u toku dramatinih do-gaaja aprila 1941. nije prestajala za sve vreme rata, a oivljenau emigrantskoj istorijskoj publicistici posle njega nastavila je

da traje do naih dana, uporno prenebregavajui ili izvitopera-vajui injenice. Svesno su zamenjivane uloge: defetistikaburoazija postajala je u toj propagandi patriotska, ali osujee-


21/29

J


na podrivakom delatnou nacionalno destruktivnih komuni-sta. Buroazija je, sluei se analogijama, podseala da jeLenjin s oduevljenjem doekao poraz carske Rusije u ratu sJapanom, a 1917": preao preko nemake teritorije da bi sestavio na elo revolucije u trenutku kada se carska Rusijanalazila u ratu protiv centralnih sila.

Na Zapadu su i tada vladala predubeenja o komunistimakao obinom sredstvu Kominterne, ispunjena stereo tipi j om,nespremnom da uoava nacionalne nijanse, ispituje konkretnuistorijsku situaciju, prati evoluciju komunistikog ponaanja,pa i da razaznaje jedne komunistike partije od drugih. Slinauverenja ive i danas u delu zapadne istorijske i politike

publicistike, po kojoj su komunisti pali na filo-nacistike"

pozicije 1939, sazvali savetovanje u Zagrebu poetkom maja1941. da opomenu na Drau Mihailovia koji je tada za sav svetjo nepoznat, zapravo jo nije ni stigao sa svojom grupom naRavnu goru; otpoeli su pasivnu borbu tek kada je napadnutSSSR, na signal iz Moskve. Komunistima se pripisuje da su

posle 27. marta 1941. favorizovali neutralnost, a u toku rataimali zadatak da seju konfuziju. Oni su kao lojalni konformi-sti" iekivali rasplet situacije i stav Moskve, pri emu se

zaboravlja da ponaanje svih komunistikih partija nije biloistovetno te godine velikog preokreta, koji je izazvao neoekiva-ni brak" izmeu nacistike Nemake i socijalistike zemljeSSSR-a. U istom smislu govori se i o Titu kao agentuKominterne". Komunistima Jugoslavije odrie se svako nacio-nalno oseanje i oni se tretiraju kao internacionalisti za koje

postoji samo prinoenje rtve Moskvi. Otuda oni i govore okomunistikim partizanima" i rojalistikim etnicima". Za-

boravljaju pri tome da je rat doveo do redukcije svih snaga na

faistike i antifaistike i da e ova shema" biti naputena tekposle pobede kada se dotadanji antifaistiki i pobednikitrougao raspadne.

U zapadnoj istorijskoj publicistici ne mogu se ni danas otetishvatanju o narodnooslobodilakom ratu i revoluciji kao isklju-ivoj pojavi otimanja vlasti u uslovima drugog svetskog rata,korienjem izuzetne istorijske situacije. Komunisti su partijasocijalne revolucije i nisu nikada u svojim programskim doku-mentima izostavljali tu svoju krajnju tenju: stvaranje sovjetskerepublike i vlasti sovjeta. Tito je uoi ustanka jugoslovenskusituaciju takoe analizirao kao revolucionarnu. Meu pokre-


22/29


takim snagama za sazrevanje" revolucionarnih energija masau J u g o s l a v i j i on j e v i d e o : s u r o v i okupatorski reim i pljakanjenaroda, jo svirepije nacionalno ugnjetavanje i mrnju masap r e m a onima koji su to prouzrokovali, izdajstvo bivih vladaju-

ih krugova buroazije, sluganstvo i malodunost domaeburoazije, razgolienost zloinake nacionalne i socijalne p o l i -tike prolih reima, teke terete nametnute narodu od osvajaa,bezobz i rno izrabljivanje radnih masa od okupatora i kapitali-sta. Meu drugim iniocima revolucionarne situacije generalnisekre ta r KPJ je video postojanje ve l ike zemlje socijalizma i njenogroman napredak, miroljubivu politiku Sovjetskog Saveza, na

jednoj, a strani pokolj i razaranje koje prouzrokuje imperijali-

stiki rat u kapitalistikom svetu na drugoj strani. S napadomNemake na SSSR u Sovjetskom Savezu se videla sila koja obez-beuje pobedu i garantuje pravedan ishod rata. Zaboravlja se dasu jugoslovenski komunisti narodnooslobodilaku borbu uzimalikao najrevolucionarniju strategiju u jugoslovenskim uslovima.U m a n j i v a n j e njihove oslobodilake i antifaistike uloge pred-stavlja reviziju istorije bez presedana, jer se aktivna narodno-oslobodilaka akcija komunista ne moe prikriti. I suvie je do-kumenata o njoj iz vremena rata i izjava najrazl iit ijih poli-

tiara i vojnika, novinara i drugih javnih radnika, koji su njomebili impresionirani, nezavisno na kojoj strani fronta se nalazili.Tom strategijom narodnooslobodilake borbe izolovane su gra-anske snage antantizma. Narodnooslobodilaka borba narodaJugoslavije zadala je teke udarce okupatorima i kvislinzima utoku rata, ime je Jugoslavija davala izuzetan ratni doprinossaveznikoj pobedi nad faizmom. Uprkos tome, i dalje ive na osnovu ideolokog apriorizma predstave o graanskom

ratu, shvaene u najogoljenijoj formi osvajanja vlasti po svakucenu i bez obzira na moralne skrupule i politiku racionalnost.Tako ak i dobronamerniji pisci, ne mogavi da se oslobodeuobiajene, standardne i neadekvatne terminologije i pred-stava, piu da je Tito bio iskljuivo obuzet marksistiko--lenjmistikom verom". Za razliku od Mihailovia, kod kojegasu se budile tune uspomene na teror iz prvog svetskog rata uToplici (Topliki ustanak 1917), za Tita su izgubljene rtve bileneminovnost, put ka lenjmistikoj dravi". Oni u Mihailoviune gledaju klasnog predstavnika srpskog graanstva u prolomratu ve oveka-vou obuzetog spasavanjem srpskog naroda.Partizanske su provokacije" za Mihailovia bile kriminalne"


23/29

J NARO DNOO SLOBO DILA CKI RAT I REVOLUCIJA

sa stanovita odgovornosti za masovne rtve. Strani pisci iemigrantski publicisti smatraju da je Mihailovi slino politici

pokreta otpora u Francuskoj, Holandiji, Norvekoj uvao snageza odsudni as raspleta. Mihailoviev pokret se jedno vreme

tretira kao pokret otpora koji se suprotstavlja nacistima. Imapisaca koji nalaze da je partizanska i etnika politika bilaistovetna jedino u zajednikoj borbi protiv ustaa, koji su usvojoj politici klanja srpskog ivlja oliavali uas. U stranojistoriografiji o Jugoslaviji u drugom svetskom ratu prisutnesu i apsurdne teze o partizanima kao kolaboracionistima. Jed-nostavno se vri zamena teza: kolaboracionisti etnici pre-bacuju kolaboracionistiku oznaku snagama autentine bor-be, koje su svojom nepokolebljivom borbenom orijentacijom

suavale polje delovanja etnikih snaga, produbljujui njiho-vu kolaboracionistiku aktivnost. Kao i ang Kajek, tako i Mi-hailovi nije od komunista video japanske agresore. Ideolokizaslepljen, Mihailovi je sve vie izbegavao borbu sa okupatori-ma, pomaui ih svim raspoloivim sredstvima u borbi protivglavne suparnike snage koju je eleo da vidi unitenu pre negoto se rad privede kraju.

Komunisti su pripadali revolucionarnoj partiji,' ali je nova

istorijska situacija obeleena pojavom faizma i politikenarodnog fronta iskljuivala ogolelu borbu klase protivklase", karakteristinu za raniji period. Nov zaokret Kominter-ne 19391941. nije ostao bez traga ni u propagandi jugosloven-skih komunista, uslovljujui dualizam u porukama lanstvuKPJ i radnim masama: naglaavanje revolucionarne perspekti-ve u okvirima nastavljanja antifaistike borbe. Svedoanstvo otim revolucionarnim naglascima sauvano je u pomenutom

ratnom proglasu KPJ, proglasu povodom 1. maja, zakljucimaMajskog savetovanja (konsultacija) predstavnika rukovodeegaktiva KPJ, proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju

povodom napada Nemake na SSSR. Pored poziva na daljuborbu protiv okupatora, zakljuci Majskog savetovanja sadralisu napad na vladu Duana Simovia zato to se stavila podokrilje Engleza", nastojei da spase stari poredak, dok je

proglas PK KPJ za Srbiju govorio o sovjetskoj vlasti kao idealu.Iako revolucionarni tonovi nisu zanemarljivi u kompleksnojanalizi, kao oblik uticaja na svest lanstva, ostaje injenica dasu pripreme za borbu protiv faizma imale prednost u politiciKPJ. Partija se nedvosmisleno izjanjavala za borbu protiv


24/29


neprijatelja, protiv podstrekavanja nacionalne mrnje i deobeJugoslavije.

Za komuniste otpor faizmu nije prestao sa zvaninomkapitulacijom jugoslovenske vojske. KPJ je podizala duh borbe

protiv okupatora, smatrajui da nema drugog izbora, i radila naokupljanju svih rodoljubivih snaga pod svojim rukovodstvom.Kao protivnik obnove starog poretka, ona je u borbi protivokupatora videla i mogunost socijalnog osloboenja sopstve-nim snagama, uz podrku Sovjetskog Saveza. Vodstvo jugoslo-venskih komunista je znalo da predstoji otpor naroda, koji sukapitulantski krugovi jugoslovenske buroazije ostavili nacedilu naputajui zemlju, tim pre to je postajalo oigledno da

se nemaka agresija proiruje prema SSSR-u. Generalni sekre-tar KPJ izvestio je Moskvu krajem maja 1941, preko zaostalihslubenika Poslanstva SSSR-a u Beogradu, da se nemake

jedinice iz Jugoslavije uurbano prebacuju preko Maarske iRumunije na sovjetsku granicu i da je meu nemakim oficiri-ma javna tajna da uskoro predstoji napad na SSSR. Vodstvokomunista je bilo svesno da narodi jugoslovenskih zemalja voleslobodu, da je Hitler u knjizi Mein Kampf izneo programrasizma i nacionalizma, objavio rat Jevrejima i slovenskim

narodima kao nioj rasi, u okviru borbe za ivotni prostor", daje faizam zakleti neprijatelj slobode i demokratije, i da samimtim predstoji rat na ivot i smrt. Komunisti nisu gubili iz vidaantifaistiko raspoloenje porobljenog naroda, kao ni pojavu

pojedinaca i grupa rodoljuba, koji se nisu mirili s ropskimodnosom prema okupaciji. Nemaki i italijanski izvori, nastaliod aprila do juna 1941, ostaju kao dokaz o diverzijama,najee kidanju telefonskih i telegrafskih ica, sabotaama

protiv okupatorske oruane sile, napadima na nemake vojnikei ustae. Neprijatelj je mogao da oseti da se borba najugoslovenskom tlu nastavlja i da kapitulacioni akt predstavljafikciju sa stanovita komunista i drugih rodoljuba. Na prostoru

bive Jadranske divizije u posleaprilskim danima Italijani sukonstatovali nastavljanje otpora, a kod Sanskog Mosta poet-kom maja otpor ustaama je izazvao akcije Nemaca. U istonojHercegovini srpski ivalj je 3. juna spontano ustao protivustakih zverstava. Komunisti su tog meseca budili duh otporau narodu po zbegovima Bosne, Like, Korduna, Hercegovine,Banije i Slavonije. Stavljeni van zakona, Srbi su se spasavalibekstvom u Srbiju ili odlaskom u ume i planine. Branei ivot,


25/29

J- ^ U NARO DNOO SLOB ODIL AKI RAT I REVOLUCIJA

organizovali su otpor na hercegovakim planinama, gde su senalazili prvi zbegovi, na amarici, Petrovoj gori, Kozari,Velebitu. Oni kojknisu uspeli da se sklone ubijani su bez suda,

bacani u jame, reke, spaljivani u crkvama i porodinim

zgradama.Nemaki okupator je sa zloslutnom okrutnou ve aprila1941. najavio brutalnu politiku odmazdi. Pozivajui se nakapitulacioni akt, komandanti Vermahta pretili su streljanjemna licu mesta svakom ko posle 17. aprila bude uhvaen podorujem. Njihova upozorenja isticala su da ova sudbina oekujesvakog rodoljuba obuenog u srpsku uniformu".

Po direktivi komunista sakupljani su municija i oruje,poev od puaka do mitraljeza i topova, naroito u krajevimagde je puka bila sastavni deo ivota i narodne poezije i gde su

poloile oruje jedinice Jugoslovenske vojske. Pod vodstvomkomunista i lanova SKOJ-a stvarane su oruane jedinice,sastavljene uglavnom od omladine: desetine, vodovi, borbenegrupe, ete, gerilski odredi, iji su se pripadnici vebali ugaanju i pripremali za predstojee dogaaje. Okupljani suvojni strunjaci i obnavljane organizacije Narodne pomoi.Celokupnom organizacijom ovih priprema rukovodio je Vojni

komitet, obrazovan na zagrebakom sastanku rukovodstva KPJ10. aprila 1941, s Titom na elu. Prelaskom generalnog sekreta-ra KP u Beograd, izgleda 8. maja 1941, teite priprema KPJ

preneseno je u porueni glavni grad Jugoslavije. Na sedniciPolitbiroa od 27. juna 1941. Vojni komitet je prerastao u Glavnitab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije(Glavni tab NOPOJ), za ijeg komandanta je imenovan Tito.

KPJ je ostala jugoslovenska organizacija nezavisno od

injenice to je Kraljevina Jugoslavija bila vojno poraena injena teritorija izdeljena izmeu etiri okupatora. Partija jezadrala svoj naziv, obraala se svim jugoslovenskim narodimai zalagala za politiko i organizaciono jedinstvo komunista. Ona

je ustala protiv pokuaja Metodija atorova, sekretara Pokra-jinskog komiteta KPJ za Makedoniju, da se makedonskapartijska organizacija izdvoji iz njenog sastava i prikljuiBugarskoj radnikoj partiji (komunista). Po atorovu, rukovod-

stvo KPJ je bilo anglofilsko, isticanjem borbe u okviru Jugosla-vije; po njemu, u Makedoniji nije bilo uslova za oruanu borbu,jer se bugarska drava nije raspala kao jugoslovenska, amakedonski narod je gledao na dolazak Bugara kao na dolazak


26/29


snaga koje su donele nacionalno osloboenje. Pokuaja izdvaja-nja organizacije iz sastava KPJ bilo je i u Hrvatskoj, zbog egaTito pie lanak u kome odgovara zato su komunisti KPHrvatske jo u sastavu KPJ, to jest da su se ujedinili u KPJ dabi se zajednikim snagama lake borili protiv zajednikogneprijatelja. Jugoslovenski komunisti izriito nisu priznavaliokupaciju i komadanje jugoslovenske dravne teritorije. Protivnaziva Jugoslavija" u nazivu KPJ ustajali su i albanskikomunisti koji su posle aprila 1941. doli iz Albanije (FadiljHoda, David Nimani, David Hamza, Ismet airi i drugi),smatrajui da je Jugoslavija omrznuta u oima albanskih masau meuratnom periodu i da se na toj osnovi one ne mogu

mobilisati u borbu protiv okupatora. Maarski komunisti sutakoe traili od lanova KPJ maarskog porekla da pristupeKP Maarske, a kasnije da ne vode narodnooslobodilaku

borbu troei socijalnu energiju pre nastupanja svetske revolu-cije. Uoljivo je da je KPJ u svom prilazu nacionalnomkompleksu posle okupacije, nezavisno od iluzija pojedinihnaroda i nacionalnih manjina da je sa okupacijom i uspostavlja-njem vazalnih reima dolo nacionalno osloboenje, istrajala nasvom kursu borbe za obnovu Jugoslavije, drukijih unutranjihodnosa, ak i u onim situacijama kad je takva politika za jednovreme suavala platformu oslobodilake borbe, jer se nije htelaodrei njenog jugoslovenskog obeleja.

Za razliku od vrhova graanskih stranaka, rukovodstvoKPJ je ostalo u zemlji, na popritu borbe. Od istaknutijihgraanskih politiara u Jugoslaviji su ostali Vlatko Maek,Dragoljub Jovanovi, August Kouti i drugi.

Istraivanja istoriara pokazuju da je u vreme aprilskog

rata KPJ imala 8.000 lanova i da se taj broj uoi ustankapoveao na 12.000, a lanstvo SKOJ-a na 40.000, mada sepominje i broj 50.000. Uoi i neposredno posle aprilskog ratalanstvo KPJ je u zemljama Jugoslavije brojalo: u Hrvatskojoko 4.000, u Srbiji oko 2.500, u Crnoj Gori oko 1.800, uSloveniji oko 1.200, u Bosni i Hercegovini preko 800, uMakedoniji oko 300, u Vojvodini oko 1.200, na Kosovu iMetohiji 270 ljudi. Sainjavali su ga radnici, inteligencija,

naroito iz redova aka i studenata, s obzirom na uticaj KPJ nauniverzitetima i u drugim kolama, kao i seljaci u CrnojGori, Vojvodini, Dalmaciji, Slavoniji, Lici, Baniji i na Kordunu,


27/29

J NAROD NOOS LOBO DILAC KI RAT I REVOLUCIJA

dok je u drugim krajevima Jugoslavije Partija tek bila poela dastvara uporita na selu.

Zakljuci Majskog savetovanja posebno su istakli znaajinjenice to je KPJ u aprilskom ratu sauvala svoju organizaci-

ju. Teke rtve u kadrovima ona je, meutim, pretrpela uHrvatskoj gubitkom nekoliko stotina komunista, meu kojimase nalazilo i vie istaknutih publicista i drugih javnih radnikakakvi su bili August Cesaree, Boidar Adija, Otokar Kerovanii Ognjen Pria, koji su stradali prilikom slabo organizovanog

bekstva iz Kerestinca. Prebegavanjem izvesnog broja komunistas podruja na podruje okupirane Jugoslavije, delovi organiza-cije bili su paralisani, ali su zato drugi kadrovski jaali. Nekilanovi KPJ, vojni obveznici u aprilskom ratu, nali su se unemakom i italijanskom zarobljenitvu. Pokrajinski komitetKPJ za Makedoniju dezorganizovan je radom atorova, koji je

pripajajui makedonsku organizaciju Bugarskoj radnikoj par-tiji (komunista) odbio da sprovede direktive Politbiroa CK KPJi poeo da vri opstrukciju priprema za borbu protiv okupatorau Makedoniji. Prema atorovu, u makedonskoj zemlji nisu

postojali uslovi za borbu, a bugarska okupacija se nije moglaizjednaavati s nemakom i italijanskom. Reagujui na njegovo

ponaanje, Politbro CK KPJ ga je jula 1941. iskljuio izlanstva KPJ i suspendovao Pokrajinski komitet.

KPJ je ostala sekcija Kominterne i sledila njene direktive,prilagoavajui ih svome iskustvu i svojim saznanjima onacionalnim uslovima.

Sednica lanova Politbiroa i Centralnog komiteta koji su senalazili u Beogradu, odrana 22. juna 1941, na dan napadaNemake na SSSR, ocenila je da je doao trenutak da otpone

oruana borba protiv okupatora. Proglas CK KPJ pozvao jeproletere sviju zemalja Jugoslavije" da zauzmu svoja mesta".O napadu na SSSR govorilo se kao o nastajanju najteegasa", ali se podvlailo da jugoslovenski komunisti nisu iznena-eni. Oni, stajalo je u proglasu, borbu prihvataju jer su jeoekivali i za nju se spremali.

Komunisti su poeli da naputaju gradove i da stvarajuoruane grupe, a Nemci da ih hapse, prema planu odranije

pripremljenom u berlinskoj centrali Gestapoa (ifra Interna-cionala"). U depei Izvrnog komiteta Kominterne upuenoj CKKPJ od 22. juna 1941. stajalo je da je odbrana SSSR istovreme-no i odbrana porobljenih naroda. Kominterna je traila da se


28/29


preduzmu sve mere kako bi se potpomogla i olakala borbasovjetskog naroda. Istovremeno je upozoravala da se u sada-njoj etapi radi o osloboenju od faizma, a ne o socijalistikojrevoluciji.

Posle 22. juna u dokumentima i proglasima KPJ izostajun a p a d i na organe bive Kraljevine Jugoslavije i prenaglaavanjaperspektive za stvaranje novog drutva. Istiui narodnooslobo-dilaki karakter borbe, jugoslovenski komunisti su vodilirauna o vlastitoj strategiji jedinstva svih antifaistikih snagau zemlji i o promenama u meunarodnim odnosima poslezakljuenja faktikog ratnog saveza izmeu Velike Britanije iSSSR-a. Proglasi KPJ od 12. i 25. jula 1941. polazili su od toga

da je u svetu stvoren jedinstveni front svih demokratskih iprogresivnih snaga za borbu protiv mraka, nasilja i ropstva kojedonosi faizam. KPJ je davala do znanja lanstvu da su seVelika Britanija, SSSR i SAD ujedinile u zajednikoj borbi.Unitavanje neprijatelja smatralo se za zadatak svakog rodolju-

ba, a ne samo partizanskih odreda. Rukovodstvo KPJ pozivaloje narod Jugoslavije u borbu u ime slobode i nezavisnosti.Prizivane su u seanje slobodarske tradicije jugoslovenskih

naroda i buene uspomene na njihovu borbu u blioj i daljojprolosti. Od Hrvata se trailo da se prisete Matije Gupca, a odSrba da unitavaju neprijatelje kako bi sinulo srpsko ime".

Nemci su proglaavani za vekovne neprijatelje, a Rusi" zabrau.

Posle stavljanja Partije u mobilno stanje 22. juna 1941,Politbiro CK KPJ je na novoj sednici, odranoj 4. jula, sutradan

po Staljinovom obraanju narodima SSSR-a, doneo odluku dase s mobilnog stanja pree na akcije. Sastanku su, pored Tita,

prisustvovali Aleksandar Rankovi, Sreten ujovi, Ivo LolaRibar, Milovan ilas, Ivan Milutinovi i Svetozar Vukmanovi.Usvojeni zakljuci predviali su da se sa sabotaa i diverzija

pree na borbe u formi partizanskog rata, da se stvarajupartizanski odredi, uvedu politiki komesari kao predstavniciKPJ u oruanim jedinicama, i da se u jugoslovenske zemljeupute lanovi CK KPJ s izvanrednim ovlaenjima. U Bosni iHercegovinu upuen je Svetozar Vukmanovi, a u Crnu Goru

Milovan Bilas.KPJ je predveerje ustanka doekala kao jedinstvena poli-tika snaga, dobro organizovana, velike udarne moi, s preka-ljenim kadrom, s pripremljenim tamparijama, izgraenim siste-


29/29

J- ^ U


mom veza (javke i kanali). Uticaj KPJ u narodu daleko jeprevazilazio njenu kadrovsku osnovu. Od ravnomerne zastu-pljenosti partijske, organizacije u jugoslovenskim zemljama uvaavajui objektivno razliite uslove borbe u njima

zavisila je i politika mobilizacija masa u leto 1941. Komunistisu proli kroz predratnu kolu narodnog fronta i antifaistikeborbe, stapajui se s masama, razvijajui saradnju sa selja-tvom, radnitvom i delom humanistike (potene") inteligen-cije. Oko jezgra profesionalnih revolucionara stvorili su uoirata organizaciono vrstu, ideoloki sazrelu, politiki jedinstve-nu i akciono disciplinovanu partiju, oslonjenu na mladi kadar,iji su mnogi pripadnici, poto jo nisu bili odsluili vojsku,

nadoknaivali znanje iz vojne vestine samoportvovanjem,patriotskim arom i revolucionarnim romantizmom. Komunistii mali broj oficira i podoficira jugoslovenske vojske pripad-nika ili simpatizera KPJ i patriota inili su s veteranimapanskog graanskog rata, iji je povratak u zemlju organizova-lo partijsko rukovodstvo, prvi ustaniki stareinski kadar.panski borci vraali su se u zemlju delom iz Treeg Rajha ukojem su se nali, njih oko stotinu, rasporeeni u tri grupe,prema dobrovoljnoj elji da rade u Nemakoj, to je bio nain

da se napuste logori u Francuskoj. Preko partijskih veza njihovpovratak u zemlju je poeo u leto 1941. godine. Rauna se da jekroz Zagreb prolo oko 80 do 100 panskih boraca. panci",kako su ih zvali u zemlji, dobili su odgovorne dunostikomandanata i komesara partizanskih jedinica: odreda i bata-ljona, a kasnije brigada i divizija, pa i armija. Nalazili su se uglavnim tabovima i Vrhovnom tabu NOPO i Dobrovoljakevojske, odnosno NOVJ. U zemlju se vratilo oko 250 preivelih

panskih boraca, od kojih je svaki drugi poginuo u tokunarodnooslobodilakog rata i revolucije.