Višegodišnji energetski zasadi: pokretački faktori, prednosti i problemi u vezi sa gajenjem

Šta su energetski

zasadi?

• Energetski zasadi su jednogodišnje ili višegodišnje vrste, koje se uzgajaju namenski za proizvodnju nekog oblika energije. Energija može da se proizvodi direktnim sagorevanjem ili gasifikacijom zasada radi proizvodnje električne ili toplotne energije, ili konverzijom u tečna goriva kao što su etanol i biodizel za upotrebu u drumskom, pomorskom ili vazdušnom saobraćaju.

• Jednogodišnji energetski zasadi završavaju svoj životni ciklus – od klijanja do proizvodnje semena – u toku jedne godine. Letnje jednogodišnje vrste klijaju u proleće ili rano leto i sazrevaju do jeseni iste godine. Zimske jednogodišnje vrste klijaju tokom jeseni i sazrevaju tokom proleća ili leta naredne godine.

• Višegodišnji energetski zasadi rastu nekoliko godina nakon sadnje (do 15 godina u slučaju lignoceluloznih trava).

Višegodišnji energetski

zasadi koji su pogodni za

Srbiju

Izvor: Zegada-Lizarazu, 2010

Gigantska trstika, sirak za biomasu, kardon, afrička trska

Gigantska trstika, sirak za biomasu, kardon, konopljina trava

Miskantus, gigantska Trstika, konopljina trava, eukaliptus

Topola, vrba, miskantus, konopljina trava, kanarska trava, sirak, paulovnija

Topola, vrba, miskantus, kanarska trava

Faktori koji podstiču uzgoj višegodišnjih energetskih zasada

•Vraćanje marginalnog zemljišta u proizvodnju uz povećanje biodiverziteta.

•Unapređenje kvaliteta degradiranog zemljišta.

•Smanjenje saliniteta suvog zemljišta i smanjenje erozije zemljišta.

•Povećanje terestrijalnih ponora i rezervoara ugljenika.

•Smanjenje potreba za zemljištem i vodom.

•Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG gasova) putem supstitucije fosilnih goriva.

Ekološki

•Stvaranje ekonomski opravdanih šansi za korišćenje marginalnog zemljišta.

•Povećanje korišćenja biomase po konkurentnim cenama.

•Trgovanje ‘ugljeničnim kreditom’ i unapređenje ekonomije bioenergetskih sistema.

•Kruženje roba i usluga unutar lokalne ekonomije umesto uvoza, čime se novac zadržava unutar ekonomije.

•Smanjenje zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva.

Ekonomski

•Bolji pristup osnovnim uslugama (pumpana voda, električno osvetljenje).

•Stvaranje radnih mesta i unapređenje uslova života.

•Povećanje radne snage, energije, pristupa resursima.

•Podrška ruralnim zajednicama i bolja društvena kohezija.

Socijalni

Prednosti višegodišnjih energetskih zasada

Kontrola erozije: biljni materijali (korenje, stabljike, itd.) mogu tokom cele godine da ostanu na mestu čime se smanjuje erozija zemljišta usled padavina ili navodnjavanja.

Efikasnost u korišćenju voda: višegodišnje biljke su obično dublje i imaju korenski sistem većeg fibroziteta nego što je slučaj sa jednogodišnjim biljkama, tako da efikasnije zadržavaju vlagu iz zemljišta, a istovremeno filtriraju zagađujuće materije na putu ka podzemnim vodama .

Efikasnost kruženja nutrijenata: višegodišnje biljke su efikasnije u korišćenju odnosno preuzimanju nutrijenata zahvaljujući snažnim korenskim sistemima, pa stoga postoji manja potreba za primenom đubriva čime se smanjuju troškovi proizvodnje i oticanje nutrijenata.

Efikasnost u prelamanju svetlosti: Raniji razvoj krošnje i duže trajanje zelenog lišća povećavaju efikasnost sezonskog prelamanje svetlosti što je važan faktor u produktivnosti biljnih vrsta.

Ključni problemi u vezi sa gajenjem višegodišnjih energetskih zasadaB

io-f

izič

ki (

loka

cija

) • Niska temperatura

• Niska vlažnost

• Prevelika vlažnost zemljišta

• Ograničeno dreniranje zemljišta

• Neodgovarajuća struktura i kamenitost

• Niska dubina korenskih sistema

• Loše hemijske karakteristike

• Nagnut teren

Eko

no

msk

i • Kapitalno-intenzivan

• Operativni troškovi i materijali

• Profitabilnost

Eko

lošk

i • Zahtevi zemljišta (efikasnost prinosa)

• Efikasnost korišćenja vode

• Efikasnost korišćenja nutrijenata

• Potencijal smanjenja gasova sa efektom staklene bašte

• Ekološke koristi

Soci

o-e

kon

om

ski i

inst

itu

cio

nal

ni • Pristupačnost

• Mere politike

• Strategija korišćenja zemljišta

• Kulturološki faktori

• Starost stanovništva

• Percepcija javnosti

Bio-fizički (izvor JRC, 2014. Izveštaj EUR 26940 EN. Naučni doprinos objedinjavanju bio-fizičkih kriterijuma koji

leže u osnovi razgraničavanja poljoprivrednih oblasti pod specifičnim ograničenjima )

Niska temperatura Razlog za nisku graničnu vrednost temperature je nedovoljna akumulacija toplog vremena u toku perioda rasta zasada, što je negativno po vegetacioni rast i/ili sprečava kompletan ciklus zasada.

Niska vlažnost Razlog za kriterijum niske vlažnosti je prirodna stalna neravnoteža u dostupnosti vode za normalno snabdevanje zasada vodom od padavina. Ova neravnoteža se sastoji od niskih ukupnih padavina i visokog isparavanja, što dovodi do niskog sadržaja vode u zemljištu i niskog nosivog kapaciteta agro-ekosistema.

Preterana vlažnost zemljišta

Razlog za kriterijum preterane vlažnosti zemljišta je kada sadržaj vode u zemljištu prevazilazi kapacitet polja. To otežava poljske radove (mogućnost obrade i kretanja) i proizvodi negativne posledice po rast zasada (smanjeno preuzimanje nutrijenata, rast patogena, povrede korena usled anoksičnih uslova u rizosferi).

Ograničeno dreniranje zemljišta

Razlog za kriterijum ograničenog dreniranja zemljišta je veoma sličan kao kod preterane vlažnosti, i odnosi se na posledice smanjenja količine ili nedostatka kiseonika u zoni korena, što sprečava rast biljke, sprečava preuzimanje nutrijenata, povećava učestalost patogena u zemljištu, i sprečava obradu bez većih oštećenja strukture zemljišta.

Bio-fizički (izvor JRC, 2014. Izveštaj EUR 26940 EN. Naučni doprinos objedinjavanju bio-fizičkih

kriterijuma koji leže u osnovi razgraničavanja poljoprivrednih oblasti pod specifičnim ograničenjima)

Neodgovarajuća tekstura i kamenitost

Razlog za ovaj kriterijum se odnosi na kapacitet zadržavanja vode i snabdevanje nutrijentima. Nadalje, tekstura utiče na mogućnost obrađivanja zemljišta i kretanja, infiltraciju vode, oticanje i kretanje vode unutar zemljišta.

Niska dubina korenskih sistema

Razlog za ovaj kriterijum se odnosi na količinu zemljišta raspoloživog za: i) fizičko učvršćivanje korenskog sistema; ii) dostavu i skladištenje nutrijenata i vode, i iii)mogućnost mehanizovane obrade zemljišta.

Loše hemijske karakteristike zemljišta

Razlog za ovaj kriterijum se odnosi na: i) poteškoće za biljke da ekstrahuju vodu iz pora zemljišta, ii) ograničen rast biljke usled toksičnih elemenata u zemljištu, iii)ugroženost od prezasićenosti vodom, iv) oštećenje strukture zemljišta (i posledični povećan rizik od erozije zemljišta), i v) ograničenja u dostupnosti nutrijenata za rast biljaka.

Nagib zemljišta Razlog za ovaj kriterijum se odnosi na poteškoće u korišćenju mehanizacije i ograničene mogućnosti ubiranja zasada. Visok nagib zemljišta je često povezan sa plitkim zemljištem i intenzivnim oticanjem vode.

Kvalitativni profil zasada

VP (3) Veoma pozitivnoP (1) Pozitivno0 (0) NeutralnoN (-1) NegativnoVN (-3) Veoma negativno

Ključni faktori Miskantus Konopljina

trava

Gigantska

trstika

Topola Vrba Paulovnija

Ekonomski

Kapitalno intenzivno VN VP VN VN VN VN

Operativni i materijali P P P P P P

Profitabilnost VP VP VP P P P

Ekološki

Zahtevi zemljišta

(efikasnost prinosa)

VP VP VP P P P

Efikasnost korišćenja vode VP VP P N P P

Efikasnost korišćenja

nutrijenata

P VP P P VP VP

Potencijal smanjenja GHG

gasova

VP VP VP VP VP VP

Ekološke koristi VP VP N P P P

Socio-ekonomski

Socio-ekonomski

Zapošljavanje (broj radnih

mesta/ha)

VP VP VP VP VP VP

Prihodi VP VP VP P P P

Podrška komplementarnih

industrija

VP P O O O O

Izvozni potencijal VP VP VP VP VP VP

Diversifikacija ruralnih

oblasti

P P P P P P

Ekonomska pitanja

Kapitalna intenzivnost Višegodišnji zasadi, posebno oni koji se sade rizomima i reznicama

podrazumevaju znatno više troškove od jednogodišnjih zasada ali i od drugih

višegodišnjih zasadakoji se uspostavljaju upotrebom semena.

Operativni troškovi i

materijali

Uključuju materijale (seme/rizomi za uspostavljanje zasada, đubrivo i pesticidi radi

povećanja proizvodnje, voda za navodnjavanje, itd.) kao i radnu snagu i energiju za

pojedine postupke

Profitabilnost Profitabilnost zasada (bruto i neto profit) po hektaru u poređenju sa ukupnim

troškovima proizvodnje.

Ekonomski profil zasada

Capital intensive Operational & Materials Profitability

Miskantus

Konopljina travaKanarska trava

Gigantska trstika Topola Vrba Eukaliptus

Ekološka pitanja

Preduslovi vezani za

zemljište (efikasnost

prinosa)

Zemljište potrebno za proizvodnju 1 tone proizvoda.

Efikasnost korišćenja vode Efikasnost u korišćenju vode je blisko povezana sa upravljanjem prirodnim

resursima. Ovde se posmatra kao efikasnost zasada da datu količini vode

pretvore u biomasu.

Efikasnost korišćenja

nutrijenata

Slično kao u slučaju efikasnog korišćenja vode, efikasnost zasada da rastu i

proizvode korisne materijale uz optimalno korišćenje nutrijenata predstavlja

važan faktor u upravljanju ekološkim resursima.

Potencijala smanjenja

gasova sa efektom staklene

bašte

Potencijal analiziranih zasada da poprave balans gasova sa efektom staklene

bašte uz analizu kompletnog ciklusa.

Ekološke koristi Ove koristi se odnose na sveukupne koristi od zasada za ekosistem uzimajući u

obzir biodiverzitet, staništa, vizuelne pogodnosti, itd.

Ekološki profil zasada

Land requirements (yielding efficiency) Water use efficiency

Nutrient use efficiency GHG abatement potential

Ecological benefits

Zahtevi zemljišta (efikasnost prinosa)

Konopljina trava Kanarska trava Gigantska trstika Topola Vrba Eukaliptus

Efikasnost korišćenja nutrijenata

Ekološke koristi

Efikasnost korišćenja vode

Potencijal smanjenja gasova GHG

Miskantus

Socio-ekonomska pitanjaZapošljavanje (broj

radnih mesta/ha)

Broj radnih mesta koja mogu da se otvore i održavaju po proizvodnji 1 tone materijala.

Prihodi Prihodi koji se ostvaruju po proizvodnji 1 tone materijala i/ili obrađivanjem 1 hektara

zemljišta.

Podrška

komplementarnim

industrijama

Potencijalna podrška za razvoj više različitih industrija (hrane i goriva, itd.) na osnovu

jednog zasada.

Izvozni potencijal Potencijal izvoza proizvedenog materijala usled velike potražnje na tržištu.

Diversifikacija ruralnih

područja

U kontekstu poljoprivrede, diversifikacija može da se posmatra kao preraspodela nekih

proizvodnih resursa, kao što su zemljište, kapital, poljoprivredna oprema i plaćeni rad, koji

se usmeravaju u druge aktivnosti. To mogu da budu novi zasadi, i nove aktivnosti koje

stvaraju dodatu vrednost. Faktori koji dovode do odluka o diversifikaciji su: smanjenje

rizika, odgovor na promene u potražnji od strane potrošača ili promena u merama vlade,

odgovor na spoljne šokove kao što su klimatske promene. U ovoj analizi, to se posmatra

kao potencijal zasada da otvori nove puteve poljoprivrednicima bilo kroz promenu zasada

ili dodavanje novih zasada u proizvodnju uz bolje iskorišćenje njihove postojeće

infrastrukture (sistema za navodnjavanje, itd.), ljudskih resursa (rada) i opreme za zasade

koji su komplementarni onima koji su već u toku.

Socio-ekonomski profil zasada

Employment (jobs/ha) Income

Support of complementary industries Export potential

Rural diversification

Zapošljavanje (broj radnih mesta/ha)

Konopljina trava Kanarska trava Gigantska trstika Topola Vrba Eukaliptus

Podrška komplementarnih industrija

Diversifikacija ruralnih područja

Prihodi

izvozni potencijal

Miskantus

Rizici po održivost višegodišnjih energetskih zasadaAspekt održivosti Učinak višegodišnjih zasada

Korišćenje zemljišta Viša produktivnost zemljišta kada se koriste marginalna zemljišta; u slučaju potencijalne (indirektne) promene korišćenja zemljišta;

Biodiverzitet Može da obezbedi zimsko sklonište; mogućnost da se ptice gnezdeunutar biljaka;međutim može i da uništi osetljiva staništa (npr. stepska staništa, poljoprivredno zemljište visokih prirodnih vrednosti, travnjaci bogati biodiverzitetom) usled uvođenja ovih zasada.

Zemljište i ugljenik Potencijalna upotreba marginalnog zemljišta što može da podigne kvalitet zemljišta i skladišta ugljenika u zemljištu; može da ošteti strukturu zemljišta (npr. žetva, uklanjanje korenja nakon 20 godina)

Voda U suvim uslovima apstrakcija podzemne vode i njeno iscrpljivanje usled dubokog korenja; određena upotreba đubriva / pesticida koji mogu da otiču u podzemne vode i zagade staništa, ali je efekat veoma ograničen.

Korišćenje zemljišta

Zašto je korišćenje zemljišta ili proizvodnja biomase pod takvim pritiskom?

Source for images: BBC

U prošlosti

Obezbeđenje hrane

Obezbeđenje materijala

Uživanje u prirodi

Klimatske promene

Izvor slika: BBC

Sigurnost snabdevanja

Demografske promene

Stavovi potrošača

Korišćenje zemljišta / izbor lokacije: davanje prioriteta višegodišnjim energetskim zasadima na lokalnom nivou zavisi od lokalne ekologije i klime

stavovi potrošača

Izbor lokacije / Korišćenje zemljišta (za konkretni region)

Zemljište koje se ne koristi u referentnom momentu

Zemljište koje se koristi u referentnom momentu

Visoka konzervaciona vrednost (npr. Natura, itd.)

Marginalno

Usluge podrške, evaluacija (npr. koliko vode, nutrijenata,

itd., je potrebno da se postigne produktivnost)

Nema naknada za korišćenje zemljišta

Nisu potrebne promene mera politike

Potrebno je modifikovati mere politike, u smislu održivosti, efikasnost, inovativno gazdovanje (4D, dvostruki zasadi,

itd.)

Poljoprivreda uz visoku vrednost prirode, ekološki orijentisana poljoprivreda

Zajedničko poljoprivredno i šumarsko korišćenje

zemljišta, maslenici, itd.

Marginalno zemljište• Marginalno zemljište, prema definiciji FAO: zemljište koje je pod uticajem ograničavajućih

faktora koji su u zbiru značajni za održivo korišćenje usled a) povećanih inputa potrebnih za očuvanje produktivnosti, b) niske plodnosti, lošeg dreniranja, plitkoće, saliniteta, strmosti terena, nepovoljnih klimatskih uslova, c) otežanog pristupa tržištu, usitnjenih poseda, loše infrastrukture, i d) ograničenih mogućnosti diversifikacije.

• U EU, takve oblasti su do 2013 u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) bile definisane kao „manje povoljne oblasti“(LFA). Od tog vremena, prešlo se na korišćenje termina „oblasti sa prirodnim ograničenjima“ (ANC). Proces preimenovanja je u toku u zemljama članicama EU; očekuje se da bude okončan do 2018.

• Uz unapređenja (i bio-fizičke i socio-ekonomske prirode) takva vrsta zemljišta može da se kultiviše industrijskim zasadima.

• Buduće mere politike moraju da obezbede detaljan sistem uputstava – podrška u jednom sektoru može da uzrokuje konflikte u nekom drugom. Potrebno je obratiti pažnju na to šta se dobija i šta se gubi i kakvi su efekti premeštanja (direktni i indirektni).

Zemljište niskog kvaliteta (na

1.000 ha) koje može da se

koristi za energetske

zasade u Srbiji.

Procenjen godišnji održivi potencijal biomase (u hiljadama tona suve biomase) za miskantus, konopljinu travu i trstiku u Srbiji. Pretpostavke uključuju održavanje udela od najmanje 10% obradivog zaparloženog zemljišta i bez korišćenja navodnjavanja za zasade.

Ukupna procenjeno: 480.000 suvih tona godišnje

Miskantus konopljina trava

kanarska trava

Ekološki uticaji u zavisnosti od obima proizvodnje i sistema uzgoja

Ekološko pitanje Male plantaže na intenzivnim

sistemima proizvodnje

Velike plantaže na

intenzivnim sistemima

proizvodnje

Male plantaže na

ekstenzivnim sistemima

proizvodnje

Velike plantaže na ekstenzivnim

sistemima proizvodnje

Kvalitet vazduha Pozitivno Generalno pozitivno Pozitivno Generalno pozitivno

• Proizvodnja zasada brze ophodnje ili miskantusa na nekadašnjim travnjacima ili obradivom zemljištu bi stvorilo koristi u pogledu

gasova sa efektom staklene bašte i supstitucije fosilnih goriva između 8% i 20% .

• Emisije azotnih oksida iz višegodišnjih energetskih trava će verovatno biti značajno manje od emisija iz jednogodišnjih zasada.

Ipak, to i dalje ostaje jedan faktor koji treba pratiti u slučaju standardnih zasada brze ophodnje SRC/ PEG gde se razvijaju prakse

veće upotrebe azota.

Uslovi zemljišta Pozitivno Pozitivno Pozitivno

(ne zamenjuje stalne pašnjake)

Pozitivno

(ne zamenjuje stalne pašnjake)

• Locirati plantaže u oblastima sa niskim sadržajem organskog ugljenika u zemljištu i niskim sadržajem azota

• Koristiti SRC/ PEG kao popravne zaštitne zone za smanjenje sedimenta i azotnog opterećenja vodotoka

• Koristiti otpadne vode i mulj za đubrenje

• Obezbediti da su prakse upravljanja osmišljene tako da odgovaraju na specifična ograničenja proizvodnje na dotičnoj lokaciji za

dati zasad da bi se osiguralo uspešno uspostavljanje zasada i maksimalna stopa rasta

Kvalitet vode Pozitivno Generalno pozitivno Uglavnom pozitivno (ukoliko

ne zamenjuje stalne pašnjake)

Uglavnom pozitivno (ukoliko ne

zamenjuje stalne pašnjake)

Količina vode Mali rizik od snižavanja nivoa

voda i popunjavanja podzemnih

voda

Značajan rizik od snižavanja

nivoa podzemnih voda i

popunjavanja podzemnih

voda

Mali rizik od snižavanja nivoa

voda i popunjavanja

podzemnih voda

Značajan rizik od snižavanja nivoa

podzemnih voda i popunjavanja

podzemnih voda

• Saditi SRC samo na područjima gde je godišnja količina padavina veća od 300mm, a poželjno je da bude veća od 550 mm

• PEG koristiti samo u suvim oblastima kao bolju mogućnost u poređenju sa SRC

• PEG može da se primenjuje da smanji rizik od lokalnog plavljenja usled suvog profila zemljišta

Izvor: C. Panoutsou and R. Slade. 2009. Biofuels in the UK: a case study of current and emerging feedstocks. In Journal of Biobased Materials and Bioenergy(bio-goriva u UK: studija slučaja postojećih i novih zasada).

Ekološko pitanje Male plantaže na intenzivnim

sistemima proizvodnje

Velike plantaže na

intenzivnim sistemima

proizvodnje

Male plantaže na

ekstenzivnim sistemima

proizvodnje

Velike plantaže na ekstenzivnim

sistemima proizvodnje

Biodiverzitet Uglavnom pozitivno Može da bude od

pozitivnog do negativnog

Neutralno do negativno Najverovatnije negativno

• Izbegavati lokacije koje imaju visoku vrednost divljeg sveta

• Koristiti miks zasada

• Ograničiti upotrebu herbicida

• Održavati nizak nivo remećenja pojasa neobrađene zemlje blizu ograda i humaka radi očuvanja održivosti staništa za opadajuće

obradivo zakorovljeno zemljište

Pejzažna obeležja Uglavnom pozitivno Više negativno nego

pozitivno

Neutralno do blago negativno Generalno negativno

• Ostavljati pojaseve neposađenog zemljišta u okviru plantaža energetskih zasada ili širi prored između biljaka i energetskih trava

čime se omogućava postojanje i druge vegetacije

• Izbegavati lokacije koje imaju posebno važne vizuelne odlike, npr. lokacije koje blokiraju određene specifične poglede na

tradicionalna pejzažna obeležja

Source: C. Panoutsou and R. Slade. 2009. Biofuels in the UK: a case study of current and emerging feedstocks. In Journal of Biobased Materials and Bioenergy. (bio-goriva u UK: studija slučaja postojećih i novih zasada).

SWOT analiza – analiza prednosti, mana, šansi i ograničenja

Povoljno Nepovoljno

Inte

rno

Prednosti Mane

Za oba sistema

Koristi od osnivanja zasada višegodišnjih trava mogu da se ostvare u lokalnom poljoprivrednom sistemu

kroz diversifikaciju aktivnosti, otvaranje mogućnosti za nove zasade, itd.

Plantaže višegodišnjih zasada mogu da se osmisle tako da svedu na minimum negativne posledice

korišćenja vode.

Viši sadržaj lignina i celuloze u višegodišnjim travama omogućava ovim zasadima da se održe uspravno i

u uslovima oskudice vode.

Viša efikasnost u korišćenju vode usled dubljeg i dobro razvijenog korenskog sistema.

Zahvaljujući svojim gustim korenskim sistemima višegodišnje trave mogu i) lako da imobilišu nutrijente i

time povećaju efikasnost korišćenja nutrijenata, ii) budu od koristi kao zaštitni pojasevi, iii) da

iskorišćavaju izvore otpadnih voda, iv) smanje rizik od erozije, v) svedu na minimum oticanje vode, i vi)

povećaju gornji sloj zemljišta.

Dugoročno prisustvo na polju održava strukturu zemljišta i poboljšava sadržaj organskih materija u

zemljištu.

Percepcija javnosti je bolja kod većih primena u bio-rafinerijske svrhe koje koriste višegodišnje zasade

(npr. 2G etanol, itd.) nego što je slučaj sa toplotom i kombinovanom proizvodnjom u CHP postrojenjima.

Konvencionalna poljoprivreda

Obezbeđuje dobar kapacitet prinosa i svodi na minimum potrebe za korišćenjem zemljišta.

Marginalno zemljište

Ne postoji direktna konkurencija sa proizvodnjom hrane ili stočne hrane jer je zemljište uglavnom

marginalno i trenutno se ne koristi za proizvodnju.

Za oba sistema

Nisu u potpunosti uspostavljeni logistika i procesi (vrste, uzgoj,

žetva, skladištenje, kontrola kvaliteta).

Usporava se popunjavanje vodnih resursa usled dubokog

korenja i visokih potreba za vodom.

Konvencionalna poljoprivreda

Iskorištava kvalitetno zemljište

Potrebno je navodnjavanje radi postizanja dobrih prinosa i

održavanja produktivnosti.

Direktna konkurencija sa proizvodnjom hrane i stočne hrane.

Marginalno zemljište

Niski kapaciteti prinosa u sistemima sa niskim inputima,

naročito kod velikog kardija i konopljine trave.

Najčešće neekonomično za farmere.

SWOT analiza – analiza prednosti, slabosti, šansi i ograničenja

Povoljno Nepovoljno

Inte

rno

Šanse Ograničenja

Za oba sistema

Šanse u pogledu raznolikosti za zapošljavanje i razvoj u ruralnim krajevima.

Uspostavljanje sistema višegodišnjih zasada: i) smanjuje obradu zemlje (dugoročno), ii) svodi na minimum

upotrebu agro-hemijskih sredstava, iii) pogoduje mikro fauni u zemljištu, iv) prema izveštajima pruža sklonište

beskičmenjacima i pticama.

Kombinovana upotreba za energiju i industrijsku upotrebu unapređuje privredu i samim tim stvara nove resurse

za sektore industrije i energetike.

Konvencionalna poljoprivreda

Unapređeni varijeteti sa izabranim osobinama kroz genetski razvoj i primenu visokih tehnoloških veština

(genetski inženjering, itd.).

Unapređena poljoprivredna praksa.

Marginalno zemljište

Iskorištavanje određenih tipova nisko produktivnog zemljišta sa optimizovanim inputima i tehnikama.

Za oba sistema

Slabi kanali komunikacije sa poljoprivrednicima.

Niska komercijalna i industrijska aktivnost može da stvori poteškoće

u snabdevanju komponentama.

Nizak nivo međusobnih veza između mera politike za poljoprivredu i

energetiku dovodi do neefikasnog korišćenja ili nekorišćenja

postojećih mehanizama finansijske podrške.

Monokultura bilo koje vrste (uključujući višegodišnje zasade koji su

predmet ove studije) predstavlja pretnju po biodiverzitet.

Konvencionalna poljoprivreda

Direktna konkurencija sa upotrebnom zemljišta za proizvodnju hrane

i stočne hrane.

Korišćenje GMO radi povećanja prinosa i adaptacije smatra se

negativnim.

Marginalno zemljište

Povećani input đubriva i drugih hemijskih sredstava radi postizanja

odgovarajućih prinosa na marginalnom zemljištu.

Lanac vrednosti višegodišnjih energetskih zasada

Lanac vrednosti višegodišnjih energetskih zasada

Sistemi uzgoja zasada

Žetva

Densifikacija Pred-tretman (peleti, briketi, itd.)

skladištenje (depo biomase / trgovinski centar)

Žetva –baliranje

transportkrajnji korisnik

Dizajn sistema uzgojazasadaOsigurati celogodišnjesnabdevanjeOptimizirati ponovni rast

Baliranje ili sečka? Napolju ili unutra? Fizičko ili mehaničkosušenje? Optimalnovreme sušenja?

Smanjiti gubitke kodžetve i densifikacijeReciklirati procesneostatke

Optimalne tačkesakupljanjaTransportni putevi

Izabrati odgovarajući miks zasada da bi se osiguralo snabdevanje tokom cele godine (indikativni izbor zasada)

Energetski zasadi

Vrba -topola

(novembar-decembar)

Miskantus(januar -februar)

Gigantska trska (mart-

april)

StrawPretreatment

- pelletisingCombustion HeatBaling & transport Straw pellets

Sagorevanje peleta od energetskih zasada – malog obima

Energetska

efikasnost

Kumulativna potražnja energije

(GJ inputi/GJ outputi)

1.39 GJ/GJ Toplota u zgradama se ne koristi uvek efikasno (zavisno

od energetskog učinka objekta).

Zahtevi u pogledu ne-obnovljive energije

(GJ ne-obnovljivi izvori/GJ outputi)

0.089 GJ/GJ Dizel koji se koristi za transport i baliranje, električna

energija u postrojenju za peletiranje.

Funkcionalnost Kvalitet izlazne usluge: (€ outputi- € inputi (ne uključujući

biomasu), po suvoj toni ulazne biomase)

170 €/ton

d.m.

Toplota

Produktivnost

korišćenja

zemljišta

Bio-energija i bio-proizvodi po hektaru + To dovodi do više žetve biomase (produkata i energije) po

hektaru zemljišta

Klimatske

promene

Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, u

poređenju sa referentnim vrednostima (%)

88% FFC: toplota (SWD(2014) 259); nizak ulaz fosilnih goriva u

lancu

Troškovi Izjednačeni troškovi tokom životnog ciklusa, na osnovu CAPEX

i OPEX (uključujući troškove ulaznog materijala), izraženi u

odnosu na output prenosnika energije (€/GJ prenosnici

energije)

18 €/MJ Sagorevanje biomase u malom obimu je obično jeftinije

od fosilnih goriva. Obratiti pažnju na činjenicu da

potencijalno viši troškovi gorionika za slamu nisu uzeti u

obzir.

Seno Pred tretman(peletiranje)

Slamni peleti Sagorevanje ToplotaBaliranje itransport

Sagorevanje peleta energetskih zasada (+CHP) – srednjeg obima

Energetska

efikasnost

Kumulativna potražnja energije

(GJ inputi/GJ outputi)

1.31 GJ/GJ 65-85% efikasnosti za instalaciju CHP; 85% je pretpostavljeno za

kalkulaciju.

Zahtevi u pogledu ne-obnovljive energije

(GJ ne-obnovljivi izvori/GJ outputi)

0.084 GJ/GJ Dizel koji se koristi za transport i baliranje, električna energija u

postrojenju za peletiranje.

Funkcionalnost Kvalitet izlazne usluge: (€ outputi- € inputi (ne uključujući

biomasu), po suvoj toni ulazne biomase)

253 €/ton d.m. U slučaju CHP, takođe se stvara viša vrednost izlaza električne

energije (osim osnovne proizvodnje toplote koja je prilično niske

vrednosti). Instalacije; za kalkulacije je pretpostavljeno 85%.

Produktivnost

korišćenja zemljišta

Bio-energija i bio-proizvodi po hektaru + To dovodi do više žetve biomase (produkata i energije) po hektaru

zemljišta

Klimatske promene Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, u

poređenju sa referentnim vrednostima (%)

92% FFC kao ekvivalentna količina kombinovane toplotne i električne

energije iz SWD(2014) 259; nizak ulaz fosilnih goriva

Troškovi Izjednačeni troškovi tokom životnog ciklusa, na osnovu

CAPEX i OPEX (uključujući troškove ulaznog materijala),

izraženi u odnosu na output prenosnika energije (€/GJ

prenosnici energije)

20 €/GJ Šanse mogu da se pojave ukoliko postoji celogodišnja potražnja za

toplotom u industriji. U slučaju industrijskih ostataka to je dobra

prilika za poslovanje ukoliko sama industrija koristi ostatke. Teže je

u slučaju grejanja objekata (sezonska potražnja). Kod daljinskog

grejanja potrebno je da se izgrade mreže što stvara značajne

dodatne troškove.

StrawPretreatment

- pelletisingCombustion

Electricity

Heat

Baling & transportStraw pellets

(at plant gate)SenoPred tretman(peletiranje)

Slamni peleti Sagorevanje

Toplota

Baliranje itransport

Električnaenergija

Tržište

Struktura tržištaFarmeri

Dobijaju grantove za osnivanje zasadaOsnivanje i gazdovanje zasadom

Tržišne cene se prilagođavaju na osnovu nacionalnih sistema utvrđivanja cena goriva i energije.Ponuda i potražnja se usklađuju sa plantažama zasada po mogućnosti u blizini energetskih postrojenja.

Dobijaju grantove za osnivanje zasada

Tržišne cene

Termoelektrana na biomasu

Lokacija postrojenja se bira tako da zadovolji ciljne vrednosti interne stope povrata i celogodišnjeg snabdevanja.

Budući problemi za održivo snabdevanje tržišta

Fleksibilnost: sistemi snabdevanja moraju da budu

fleksibilni radi različitih ulaznih materijala –

podsticati inovacije u pravcu ostataka i otpada

Standardizacija: standardizovati

karakteristike biomase (fizičke osobine) i

specifikaciju kvaliteta

Odgovarajuća alokacija koraka u lancu snabdevanja: pomeranje pred-tretmana u

radniju fazu sistema snabdevanja što stvara

ujednačenost u daljem toku i povećava efikasnost sistema

Preći sa tržišta “na licu mesta“ na tržište “robe”:

razviti skale za ligno-celulozne sisteme

snabdevanja

Nove Poslovne opcije za poljoprivrednike i vlasnike

šuma

Pomoći tržištima da funkcionišu efikasno kroz

podršku njihovim naporima i obezbeđenje jasnih mera

politike i jasnih propisa

Biznisi takođe treba da budu pro-aktivni da bi obezbedili održive lance snabdevanja.

Mere politike i finansiranje

Politika u oblasti energetskih uslova na marginalnom zemljištu je multi-resorna

Ulaz materijala, praksa u

upravljanju

Primarna proizvodnja biomase

Krajnji proizvod(energija i goriva)

Konverzija

Vrste materijala(sezonski karakter, kvalitet)

Skale; inovacije

Krajnji proizvodi;

emisijeTržišta Lokacija

Korišćenje zemljišta

Infrastruktura

Kvalitet zemljišta;

usluge eko-sistema

Pitanja koja se tiču mera politike

za višegodišnje energetske

zasade na napuštenom/mar

ginalnom zemljištu

• Razviti kapacitete i infrastrukturu da se olakša obnova napuštenog/marginalnog zemljišta i prevođenje u produktivne poljoprivredne sisteme sa održivim praksama u gazdovanju.

• Obezbediti podsticaje za vlasnike zemljišta, poljoprivrednike i šumare za korišćenje napuštenog/marginalnog zemljišta za gajenje energetskih zasada.

• Unaprediti podatke i informacije radi postizanja informisanog i transparentnog odlučivanja.

• Unaprediti znanje i informisanost o energetskim zasadima na napuštenom/marginalnom zemljištu.

• Obezbediti pouzdan okvir politike za investitore, opštine i glavne zainteresovane strane.

Zašto je potrebna

intervencija države?

• Očekuje se da biomasa da značajan doprinos u Srbiji.

• Postoji visok udeo napuštenog i marginalnog zemljišta koje nije iskorišćeno. FAO procenjuje da postoji do 1,6 miliona ha u 2014 (oko 32% ukupnog poljoprivrednog zemljišta.

• Organi lokalne samouprave traže mogućnosti da povećaju prihode na lokalnom nivou, smanje iseljavanje u gradove i stvore radna mesta u svojim regionima.

• Energetski zasadi mogu da ponude atraktivna rešenja kako za diversifikaciju zasada tako i za proizvodnju energije.

• Energetski zasadi u Srbiji nisu uređeni posebnim zakonom, pa je potrebno da se sprovede analiza svih ključnih sektora i njihovih zakonskih okvira i da se definišu zaključci i preporuke o načinu kako unaprediti situaciju u ovom segmentu proizvodnje ligno-celuloznih energetskih zasada (Stajic).

• Nepostojanje zakonodavstva koje bi definisalo precizne uslove pod kojima se mogu osnivati energetski zasadi i da li će država stimulisati njihovo osnivanje kroz finansijske i druge podsticaje.

• Potrebno je da kreatori politike razmotre kako da formulišu pouzdane, dugotrajne okvire politike koji će objediniti korišćenje neproduktivnog zemljišta za stvaranje održivih lanaca vrednosti energetskih zasada na lokalnom nivou.

Koji su ciljevi politike i

željeni efekti?

• Razviti infrastrukturu za marginalno i napušteno zemljište.

• Omogućiti korišćenje energetskih zasada (sa naglaskom na višegodišnje vrste i sirak).

• Podstaći ko-generaciju (zajedničku proizvodnju toplotne i električne energije)

• Unaprediti znanje i društvenu prihvatljivost energetskih zasada usmeravanjem pažnje na korišćenje sistema zemljišta niskog kvaliteta i napuštenog zemljišta (za korišćenje u postojećim i novim elektranama).

Tipologija postojećih mera politike i zakonskih mera

Propisi Kvote Finansijska

podrška

Bespovratna

sredstva

(grantovi) /

premije

Davanje

informacija

(meke mere)

Dobre prakse/

pouke

Standardi za

proizvode

Privilegovane

tarife/privilegov

ane premije

Promocija

Ciljne vrednosti i

kriterijumi za

dodelu

podsticaja

Poreski

podsticaji

Izgradnja

kapaciteta

Zelene nabavke Naknade od

potrošača

Informisanje

Sredstva za

istraživanja

Sadašnje mere politike za poljoprivrednu biomasu i energetske zasade u Srbiji

Dobijaju grantove za osnivanje zasadaOsnivanje i gazdovanje zasadom

ISPORUKA BIOMASE LOGISTIKA KONVERZIJA DISTRIBUCIJA UPOTREBA

PROPISI FINANSIRANJE INFORMISANJE

Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (SL RS br. 33/2012)

Subvencije za poljoprivrednu proizvodnju

Nacionalna strategija održivog razvoja 2009-2017 (SL RS br. 57/2008)Zakon o poljoprivrednom zemljištu (SL RS br. 62/2006, 65/2008 – ostali propisi i 41/2009, 112/2015

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja

Zakon o šumama (SL RS br. 30/2010, 89/2015)

Zakon o zaštiti životne sredine

Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju

Ugovor o osnivanju energetske zajednice JI Evrope (SL RS br. 62/2006)

Zakon o energetici (SL RS br. 145/2014)

Strategija razvoja energetike do 2025 sa projekcijama do 2030 (SL RS br. 101/2015)

Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja (SL RS br. 22/2009)

Nacionalni akcioni plan upotrebe obnovljivih izvora energije (SL RS br. 53/2013)

Uredba o privilegovanim tarifama

Budžetski fond RS za unapređenje energetske efikasnosti

Zeleni fond za rast

Regionalni program energetske efikasnost za Zapadni Balkan

Fond za direktno finansiranje održive energije za Zapadni Balkan

Izuzeće od plaćanja carinskih dažbina za opremu za zaštitu životne sredine

Nemačka klimatska i ekološka inicijativa

Preporučene buduće intervencije i mere politike

Subvencije za poljoprivrednu proizvodnju

Propisi o energetskim zasadima na napuštenom / marginalnom zemljištu

Zakon o kombinovanoj proizvodnji električne i toplotne energije

FINANSIRANJEPROPISI INFORMISANJE

ISPORUKA BIOMASE LOGISTIKA KONVERZIJA DISTRIBUCIJA UPOTREBA

Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (SL RS br. 33/2012)

Zakon o poljoprivrednom zemljištu (SL RS br. 62/2006, 65/2008 – ostali propisi i 41/2009, 112/2015

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja

Zakon o šumama (SL RS br. 30/2010, 89/2015)

Zakon o zaštiti životne sredine

Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju

Standardi za energetske zasade

Ugovor o osnivanju energetske zajednice JI Evrope (SL RS br. 62/2006)

Zakon o energetici (SL RS br. 145/2014)

Nacionalna strategija održivog razvoja 2009-2017 (SL RS br. 57/2008)

Strategija razvoja energetike do 2025 sa projekcijama do 2030 (SL RS br. 101/2015)

Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja (SL RS br. 22/2009)

Nacionalni akcioni plan upotrebe obnovljivih izvora energije (SL RS br. 53/2013)

Uredba o fid-in tarifama: uvesti premije za energetske zasade

Fiksne premije

Klimatski i energetski fond: šema subvencija za CHP na pelete iz energetskih zasada

Uredba o privilegovanim tarifama

Budžetski fond RS za unapređenje energetske efikasnosti

Zeleni fond za rast

Regionalni program energetske efikasnost za Zapadni Balkan

Fond za direktno finansiranje održive energije za Zapadni Balkan

Izuzeće od plaćanja carinskih dažbina za opremu za zaštitu životne sredine

Nemačka klimatska i ekološka inicijativa

Preporučene mere politike za olakšanje razvoja napuštenog / marginalnog zemljišta za lanac vrednosti uzgoja energetskih zasada

Oblast politike za

energetske zasade na

napuštenom /

marginalnom zemljištu

Sadašnja politika / mere Sugerisane intervencije kroz mere politike u budućnosti

Upotreba napuštenog /

marginalnog zemljišta za

energetske zasade

Zakon o poljoprivrednom zemljištu (ZPZ)-

nejasno uređeno korišćenje

poljoprivrednog zemljišta za energetske

zasade; nije jasno uređeno pitanje

privatnih vlasnika zemljišta koji koriste

svoje marginalno zemljište za energetske

zasade

Zakon o šumama

Propisi / promena namene zemljišta i održivost / dozvole koje izdaju opštinski organi za :

• Izradu plana korišćenja poljoprivrednog zemljišta;

• Izradu projektno-planske dokumentacije za osnivanje zasada energetskih zasada;

• Zahtev, na osnovu projektno-planske dokumentacije, za osnivanje zasada energetskih

zasada, za integrisanje u plan korišćenja poljoprivrednog zemljišta, godišnje programe

zaštite zemljišta, i programe praćenja zemljišta;

• Upotrebu poljoprivrednog zemljišta za ne-poljoprivredne svrhe – sektor za

poljoprivredno zemljište;

• Dozvole u oblasti infrastrukture i prostornog planiranja, izgradnje i urbanizma;

• Zahtevi za izdavanje vodoprivrednih osnova – sektor za vodoprivredu;

Finansiranje

• Podsticaji za investicije za uzgoj na dobrovoljno izdvojenoj zemlji

Pružanje informacija

• Strategija / akcioni plan za uzgoj višegodišnjih zasada na dobrovoljno izdvojenom

zemljištu

Preporučene mere politike za olakšanje razvoja napuštenog / marginalnog zemljišta za lanac vrednosti uzgoja energetskih zasada u SrbijiOblast politike za energetske zasade na

napuštenom / marginalnom zemljištu

Sadašnja politika

/ mere

Sugerisane intervencije kroz mere politike u budućnosti

Održivo upravljanje i prakse u uzgoju Propisi

• Regulatorni okvir za održive prakse u uzgoju

Finansiranje

• zahtev za izdavanje ekoloških dozvola – zahtevi organa za zaštitu prirode

• Zahtevi za dozvole koje se odnose na zaštitu životne sredine (strateška procena uticaja na

životnu sredinu) – sektor za zaštitu životne sredine

Zahtevi za izdavanje dozvola za zaštitu zemljišta (plan zaštite zemljišta, godišnji program zaštite

zemljišta, i program praćenja)

Pružanje informacija

Izgradnja kapaciteta vlasnika zemljišta, poljoprivrednika, šumara, i lokalnih organa

Višegodišnji zasadi

Grejanje manjeg obima (domaćinstva)

Zakon o

energetici

„Feed in“ tarife –

nema razlike po

materijalima

Finansiranje

• Investicioni podsticaji za grejanje i krediti za CHP postrojenja koja koriste energetske

zasade sa napuštenog/marginalnog zemljišta.

• Bonusi za materijale za CHP Višegodišnji zasadi

Grejanje srednjeg obima (daljinsko grejanje,

javne zgrade, industrija, itd.)

Sirak

Anaerobna ko-digestija (mikro – na farmi)

stajnjaka / sirka i CHP

Finansiranje

• „Feed-in“ tarife/ premije za postojeća biogas postrojenja koja koriste ko-digestiju sa

sirkom.

Sirak

Anaerobna ko-digestija (srednjeg obima)

stajnjaka / sirka i CHP

Višegodišnji energetski zasadi –agronomske informacije

Topola

Topola (Populus spp.)

Struktura lanca snabdevanja zasadom Klimatski i ekološki profilVrsta rasta Osnivanje Žetva Prinos

(t/ha)

Vrsta

zemljišta/

pH min-

max)

Input

(đubriva i

pesticidi)

Dani

bez

mraza

Tolerancija na

so

Višegodišnji;

Žetva 6–15

godina/ (u vrlo

kratkim

ophodnjama/

svake 2–3

godine) (zima)

April Nov/

Dec

7-28 Niska

plodnost

(6.0-8.0)

Prosečno 100 Visoka

varijabilnost

među vrstama

topole

• C3 drveće i žbunje, umerena, sub-tropska

• Gustina: 10-12.000 reznica/ha.

• Uzgaja se kao jedinstveno stablo(i zasad brze ophodnje)

Mapa prinosa i podesnosti za topolu

Lokacija

• Topola obično zahteva visoku vlažnost zemljišta, većina vrsta raste uz vlažne, plavne doline sa slobodnim dreniranjem, uz reke i potoke.

• Neke vrste kolonizuju niske delove uz rečna korita dok druge preferiraju planinske doline, ili vlažne brdovite i planinske predele.

• Neke vrste su prilagođene slanom zemljištu i pustinjskim oblastima dok druge (posebno P. heterophylla) rastu u močvarnim područjima čestog plavljenja. Balzamna topola i aspen su sklone da pokažu manju toleranciju na slana tla dok bele i crne topole (kao na primer P. alba i P. nigra) kao da imaju bolju toleranciju na salinitet u zemljištu.

Sadnja • Topole se obično sade iz štapova, kočića ili štapića – snažnih stabljika koje se stručno uzgajaju u

rasadnicima, obično tokom dve sezone. Štapovi se prodaju kada dostignu dužinu od 2 ili 3 metra, a kočići / štapići su obično dužine 1-1,5 metara. Ova biljka se takođe isporučuje i kao ukorenjena reznica, koja može da se sadi na farmama uz velik stepen uspešnosti (do 95%). Međutim, reznicama treba više vremena da izrastu u snažno drveće nego štapovima.

• Na zemljištu koje je više sklono eroziji treba saditi gušće na početku a kasnije stanjivati. Sadnja sa razmakom od 15 m (50/ha) se obično smatra najmanjom gustinom, a sa razmakom od 10-8 m (100-150/ha) je bolja gustina.

• Najbolje vreme za osnivanje zasada je u rano proleće kada je visoka vlažnost zemljišta a temperatura niska i lišćari su u mirovanju.

• Treba sprovesti kontrolu korova dosta unapred jer preostali herbicidi mogu da utiču na novo zasađeno drveće.

Seča

• Žetva odnosno seča topole u ophodnjama od šest do deset godina može da se obavlja po tradicionalnim metodama seče ukoliko je pojedinačno drveće dovoljne veličine. Nakon toga drveće se veže u svežnjeve i usitnjava za bio-goriva. Za drveće manje veličine kod dvogodišnje ili trogodišnje ophodnje može se pokazati da je potpuno mehanizovani „New Holland“ sekač ekonomski atraktivnije rešenje. Modifikovani harvester seče i usitnjava drveće dok se kreće kroz red.

• Nakon seče, sečka se u najboljem slučaju otprema direktno bio-rafineriji. Sadržaj vlage u vreme seče se kreće od 40-58%, a ne očekuje se da će bio-rafinerija zahtevati suvu sečku. Ukoliko bio-rafinerija nije u mogućnosti da preuzme sečku, sečka može da se skladišti u kraćem vremenskom periodu na mestu seče.

Ekonomska procenaTroškovi osnivanja €/haOranje 130Tanjiranje 130Primena herbicida 130Inicijalno đubrenje 75Sadnja 1050Izlazni troškovi (drljanje) 250(a) Ukupni troškovi osnivanja 1765(b) Godišnji ekvivalentni troškovi osnivanja 245Troškovi koji se ponavljaju svake godineZakup zemljišta 62Đubrenje 73Žetva uključujući usitnjavanje u sečku i baliranje 480Troškovi obrtnog kapitala 190Ostali troškovi (uključujući amortizaciju) 250c) Ukupni troškovi koji se ponavljaju 1055Ukupni godišnji ekvivalentni troškovi (b+c) 1300

Preporučena literatura• http://articles.extension.org/pages/70456/poplar-populus-spp-trees-for-biofuel-

production#Harvest

• Brunner, A., J. Munsell, J. Gagnon, H. Burkhart, C. Zipper, C. Jackson, A. Fannon, B. Stanton, and R. Shuren. 2009. Hybrid poplar for bioenergy and biomaterials feedstock production on Appalachian reclaimed mine land. http://www.prp.cses.vt.edu/Reports_09/Brunner_HybridPoplar_2009.pdf

• Felix, E., D. R. Tilley, G. Felton, and E. Flamino. 2008. Biomass production of hybrid poplar (Populus sp.) grown on deep-trenched municipal biosolids. Ecological Engineering 33: 8-14.

• Isebrands, J. G.; 2007. Best Management Practices Poplar Manual For Agroforestry Applications in Minnesota. Environmental Forestry Consultants, LLC. New London, WI. http://www.upbiofuel.com/wp-content/uploads/2012/06/Best-Management-Pratices_poplar-manual_agroforestry-in-minnesota.pdf

• University of Minnesota. 2010. New Holland FR900 Forage Harvester. http://www.youtube.com/watch?v=SB4l-DklLEI

Vrba

Vrba (Salix spp.)

• C3 fotosinteza

• Sadi se iz reznica

• Gustina 12,5‐15.000 per ha

• Raste u kratkim ophodnjama

• Rast prve godine do 2,5m

• Do treće godine i do 5 m

• Seča zimi

• Potrebe za nutrijentima su ograničene na iznos koji se gubi pri seči (60kgN)

Struktura lanca snabdevanja

zasadom

Klimatski i ekološki profil

Vrsta rasta Osnivanj

e

Žetva Prinos (t/ha) Vrsta

zemljišta/

pH min-

max)

Input

(đubriva i

pesticidi)

Dani

bez

mraza

Tolerancij

a na so

Višegodiš

nji; Žetva

u kratkim

ophodnja

ma od 3–

4 godine/

(zimi)

April Nov

/

Dec

10-30 Različita

zemljišta

(6.5-7.5)

Proseč

no

90 Umere

na

Mapa prinosa i podesnosti za vrbu

Lokacija

• Vrba je velikim delom vrsta koja raste po obodima šuma ili kao žbun, a ne kao šumsko drveće. Vrba u obliku drveta se često nalazi na vlažnim rečnim dolinama ili duž vodotoka, a u obliku žbuna obično raste na močvarama i pustarama ili vlažnim kamenitim višim krajevima.

Sadnja • Vrbe se obično sade iz štapova, kočića ili štapića – snažnih stabljika koje se

stručno uzgajaju u rasadnicima, obično tokom dve sezone. Štapovi se prodaju kada dostignu dužinu od 2 ili 3 metra, a kočići / štapići su obično dužine 1-1,5 metara. Ova biljka se takođe isporučuje i kao ukorenjena reznica, koja može da se sadi na farmama uz velik stepen uspešnosti (do 95%). Međutim, reznicama treba više vremena da izrastu u snažno drveće nego štapovima.

• Na zemljištu koje je više sklono eroziji treba saditi gušće na početku a kasnije stanjivati. Sadnja sa razmakom od 15 m (50/ha) se obično smatra najmanjom gustinom, a sa razmakom od 10-8 m (100-150/ha) je bolja gustina.

• Najbolje vreme za osnivanje zasada je u rano proleće kada je visoka vlažnost zemljišta a temperatura niska i lišćari su u mirovanju.

• Treba sprovesti kontrolu korova dosta unapred jer preostali herbicidi mogu da utiču na novo zasađeno drveće.

Seča

• Vrba koja se uzgaja kao zasad kratke ophodnje može da se seče od novembra do aprila.

• Za upotrebu u manjem obimu vrba kratke ophodnje može da se seče kao celi izdanak i usitnjava nakon letnjeg sušenja.

• Za upotrebu većeg obima najbolje je obaviti seču u obliku drvne sečke i isporučivati direktno velikim potrošačima.

• Mašine za seču većeg obima treba da budu opremljene tako da su pogodne sa lokacije sklone oštećenju zemljišta.

Ekonomska procena

Troškovi osnivanja €/ha

Oranje 130

Tanjiranje 130

Primena herbicida 130

Inicijalno đubrenje 75

Sadnja 1050

Izlazni troškovi (drljanje) 250

(a) Ukupni troškovi osnivanja 1765

(b) Godišnji ekvivalentni troškovi osnivanja 245

Troškovi koji se ponavljaju svake godine

Zakup zemljišta 62

Đubrenje 73

Žetva uključujući usitnjavanje u sečku i baliranje 480

Troškovi obrtnog kapitala 190

Ostali troškovi (uključujući amortizaciju) 250

c) Ukupni troškovi koji se ponavljaju 1055

Ukupni godišnji ekvivalentni troškovi (b+c) 1300

Preporučena literatura

• http://www.coppice.co.uk/woodland-types/willow/willow-cultivation/

• P Aronsson, H Rosenqvist, I Dimitriou - BioEnergy Research, 2014 – Springer. Impact of nitrogen fertilization to short-rotation willow coppice plantations grown in Sweden on yield and economy.

• JM Finnan, I Donnelly, B Burke - Biomass and Bioenergy, 2016 – Elsevier. The effect of cutting back willow after one year of growth on biomass production over two harvest cycles.

• S Edelfeldt, A Lundkvist, J Forkman, T Verwijst - Biomass and Bioenergy, 2018 – Elsevier. Effects of cutting traits and competition on performance and size hierarchy development over two cutting cycles in willow.

• MH Eisenbies, TA Volk, J Posselius, C Foster, Shun Shi and Samvel Karapetyan- Bioenergy Research, 2014 – Springer. Evaluation of a single-pass, cut and chip harvest system on commercial-scale, short-rotation shrub willow biomass crops.

Miskantus

Miskantus (Miscanthus x giganteus)

• C4 fotosinteza

• Sadnja rizomima

• Gustina 15‐20.000 per ha

• Rast prve godine do 2 m

• Rast do treće godine do 4 m

• Minimalni inputi N; do zime najveći deo N ostaje u korenu, rizomima i otpadu

• Visoka vrednost WUE ‐ ali su potrebne značajne količine vode da bi se održao maksimalan rast

Struktura lanca snabdevanja zasadom Klimatski i ekološki profil

Vrsta rasta Osnivanje Žetva Prinos

(t/ha)

Vrsta zemljišta/

pH min- max)

Input

(đubriva i

pesticidi)

Dani

bez

mraza

Tolerancija

na so

Višegodišnja Nov/ Jan Nov/

Feb

10 Različite

vrste

zemljišta –

dobro

dreniranog

(4,5-8,0)

Prosečan 120 Umeren

a

Mapa prinosa i podesnosti za miskantus

Lokacija

• Pogodna za rast na različitim zemljištima

• Najbolja produkcija se očekuje na zemljištu koje je dobro drenirano, i ima pH vrednost od 5,5 do 7,5

• Može da raste na marginalnom zemljištu uključujući ina kontaminiranom zemljištu za svrhu remedijacije zemljišta.

Zahtevi za sadnju

• Razmnožavanje putem rizoma (makro-propagacija) ili kulture vlakana (mikro-propagacija)

• Osetljivost na mraz: sadnju treba obaviti kada prođe sezona mraza.

• Optimalna gustina sadnje je 1 do 2 biljke/m2.

• Đubrenje azotom (N) je potrebno uglavnom na zemljištima sa niskim sadržajem N.

• Ukupne potrebe za nutrijentima za N, fosfor (P) i kalcijum (Ca) iznose oko 2–5, 0.3–1.1 odnosno 0.8–1:0 kg po toni suve materije 71 i za K 0.8– 1:2 kg.

• Korov: delotvorna kontrola korova je veoma važna tokom prve godine da bi se izbegli negativni uticaji na osnivanje zasada.

Seča

• Rod se seče jednom godišnje u obliku trske visine 3-4 metara.

• Period seče zavisi od lokalnih uslova i uglavnom ej između novembra i marta/aprila.

• Seča može da se obavlja korišćenjem konvencionalne poljoprivredne mehanizacije (npr. samohodnim harvesterima, itd.), čime se proizvode bilo bale ili materijal u obliku sečke.

• Potrebno je da je zemljište takvo da podnosi tešku mehanizaciju.

Ekonomska procenaTroškovi osnivanja €/ha

Oranje 130Tanjiranje 130Primena herbicida 130Inicijalno đubrenje 75Sadnja 1000Izlazni troškovi (drljanje) 250(a) Ukupni troškovi osnivanja 1715(b) Godišnji ekvivalentni troškovi osnivanja 234Troškovi koji se ponavljaju svake godine

Zakup zemljišta 62Đubrenje 73Žetva uključujući usitnjavanje u sečku i baliranje 400Troškovi obrtnog kapitala 151Ostali troškovi (uključujući amortizaciju) 201c) Ukupni troškovi koji se ponavljaju 887Ukupni godišnji ekvivalentni troškovi (b+c) 1121

Preporučena literatura

• Barbosa, B., Boléo, S., Sidella, S., et al., 2015. Phytoremediation of heavy metal-contaminated soils using the perennial energy crops Miscanthus spp. and Arundo donax L. BioEnergy Research 8 (4), 1500–1511.

• Christian, D.G., Riche, A.B., Yates, N.E., 2008. Growth, yield and mineral content of Miscanthus ×giganteus grown as a biofuel for 14 successive harvests. Industrial Crops and Products 28 (3), 320–327.

• Miscanthus Best Practice Guide (Teagasc, 2010). https://www.ifa.ie/?s=miscanthus

• Shield, I.F., Barraclough, T.J.P., Riche, A.B., et al., 2014. The yield and quality response of the energy grass Miscanthus × giganteus to fertiliser applications of nitrogen, potassium and sulphur. Biomass Bioenergy 68, 185–194.

• http://www.recrops.com/miscanthus/miscanthus-growing-cycle

• http://www.crops4energy.co.uk/miscanthus/

• http://www.terravesta.com/Growing

Konopljina trava

Source:

Konopljina trava (Panicum virgatum)

• C4 trava

• Seje se semenom

• Gustina 9-12 kg semena na ha

• Rast do 3 m (u SAD)

• Žetva jednom godišnje u proleće

• Različiti ekotipi

Struktura lanca snabdevanja zasadom Klimatski i ekološki profil

Vrsta rasta Osnivanje Žetva Prinos

(t/ha)

Vrsta zemljišta/

pH min- max)

Input

(đubriva i

pesticidi)

Dani

bez

mraza

Tolerancija

na so

Višegodišnja Maj Nov/

Jan

8-10 Različita –

dobro

drenirana

(5.0-8.0)

Nizak 120 Umeren

a

Mapa prinosa i podesnosti za konopljinu travu

Lokacija

• U vreme sejanja moguće je osigurati visoku stopu klijanja ukoliko je temperatura zemljišta oko 20°C ili viša

• Osnivanje: maj-juni

• Najproduktivnija na umereno dobro do dobro dreniranom zemljištu srednje plodnosti i sa pH od 5.0 do 8.0.

• Može da toleriše vlažno zemljište i preživi kratkotrajno plavljenje

Sadnja

• Konopljina trava se propagira semenom

• Čvrsta leja za seme, odgovarajuća dubina sejanja, dobra kontrola korova tokom prve godine su veoma značajni.

• Kao vrsta koja klija na svetlosti, seme ne treba postavljati na dubinu veću od 1–2 cm.

• Đubrenje azotom je delotvorno jedino na zemljištu lošeg kvaliteta a nema praktično nikakav efekat na nivoima iznad 70 kg/ha/godišnje.

• Korov može da predstavlja značajnu prepreku za osnivanje zasada konopljine trave, posebno ako se radi o letnjim jednogodišnjim korovima.

Seča

• Seča i baliranje mogu da se obavljaju konvencionalnom opremom za kosidbu sena

• Visina sečenja konopljine trave treba da bude veća od 10 cm, što znači da su otkosi izdignuti iznad površine zemljišta čime se omogućava kretanje vazduha i brže sušenje na sadržaj vlage ispod 20% pre baliranja.

Ekonomska procenaTroškovi osnivanja €/haOranje 130Tanjiranje 130Primena herbicida 130Inicijalno đubrenje 63Sadnja 200Izlazni troškovi (drljanje) 142(a) Ukupni troškovi osnivanja 833(b) Godišnji ekvivalentni troškovi osnivanja 113Troškovi koji se ponavljaju svake godineZakup zemljišta 62Đubrenje 73Žetva uključujući usitnjavanje u sečku i baliranje 86Troškovi obrtnog kapitala 151Ostali troškovi (uključujući amortizaciju) 201c) Ukupni troškovi koji se ponavljaju 631Ukupni godišnji ekvivalentni troškovi (b+c) 744

Preporučena literatura

• J. T. Biermacher, M. Haque, J. Mosali and J. K. Rogers. Economic Feasibility of Using Switchgrass Pasture to Produce Beef Cattle Gain and Bioenergy Feedstock. https://link.springer.com/article/10.1007/s12155-017-9835-6

• Lee DK, Owens VN, Doolittle JJ (2007) Switchgrass and soil carbon sequestration response to ammonium nitrate, manure, and harvest frequency on conservation reserve program land. Agron J 99:462. doi: 10.2134/agronj2006.0152

• Wilson DM, Dalluge DL, Rover M et al (2013) Crop management impacts biofuel quality: influence of switchgrass harvest time on yield, nitrogen and ash of fast pyrolysis products. BioEnergy Res 6:103–113. doi: 10.1007/s12155-012-9240-0

Gigantska trstika

Source:

Gigantska trstika (Arundo donax)

• C4 fotosinteza

• Sadnja rizomima

• Gustina 15‐20.000 per ha

• Rast prve godine do 2 m

• Rast do treće godine do 4 m

• Minimalni inputi N; do zime veći deo N ostaje u korenju, rizomima i otpadu

Struktura lanca snabdevanja

zasadom

Klimatski i ekološki profil

Vrsta rasta Osnivanje Žetva Prinos

(t/ha)

Vrsta zemljišta/

pH min- max)

Input

(đubriva i

pesticidi)

Dani

bez

mraza

Tolerancij

a na so

Višegodišn

ja

Nov/ Jan Mart

/

april

10-

15

Niska

plodnost

Nizak Visoka

Mapa prinosa i podesnosti za gigantsku trstiku

Lokacija

• Gigantska trstika preferira dobro drenirano zemljište sa mnogo vlažnosti.

• Može da raste na svim zemljištima od teških glina do rastresitog peska i šljunkovitog zemljišta i toleriše nisko kvalitetna zemljišta kao što su na primer zemljišta visokog saliniteta.

Sadnja

• Usled fertiliteta semena, gigantska trstika se obično razmnožava rizomima, mikro-propagacijom biljkama koje se proizvode u rasadnicima kao izdanci ili reznice. Rizomi ili mikro-propagacioni izdanci prema izveštajima generalno daju bolje rezultate u osnivanju zasada, posebno krupniji rizomi sa dobro razvijenim pupoljcima. Međutim, osnovni nedostatak propagacije putem rizoma je viši trošak u poređenju sa reznicama.

• Pre osnivanja zasada potrebno je naneti odgovarajuću količinu K i P ukoliko je nutrijentni status zemljišta siromašan.

• Osim specifičnih herbicida, mehaničko odstranjivanje korova, posebno kada je kombinovano sa đubrenjem, može da predstavlja delotvornu meru kontrole korova tokom prve godine.

Seča - žetva

• Gigantska trstika može da se seče svake godine ili svake druge godine, zavisno od načina upotrebe. Žetva se obavlja tokom zimske sezone(od novembra do februara), kada su nadzemni organi biljke ostareli. U južnoj Evropi kasna zimska žetva se preporučuje radi postizanja smanjenja sadržaja vlage u stabljici.

Ekonomska procena

Troškovi osnivanja €/haOranje 130Tanjiranje 130Primena herbicida 130Inicijalno đubrenje 75Sadnja 1200Izlazni troškovi (drljanje) 250(a) Ukupni troškovi osnivanja 1915(b) Godišnji ekvivalentni troškovi osnivanja 250Troškovi koji se ponavljaju svake godineZakup zemljišta 62Đubrenje 73Žetva uključujući usitnjavanje u sečku i baliranje 480Troškovi obrtnog kapitala 190Ostali troškovi (uključujući amortizaciju) 250c) Ukupni troškovi koji se ponavljaju 1055Ukupni godišnji ekvivalentni troškovi (b+c) 1305

Preporučena literatura• Amaducci, S., Perego, A., 2015. Field evaluation of Arundo donax clones for bioenergy

production. Industrial Crops and Products 75, 122–128.

• M Fagnano, A Impagliazzo, M Mori, N Fiorentino - Bioenergy Research, 2015 – Springer. Agronomic and Environmental Impacts of Giant Reed (Arundo donax L.): Results from a Long-Term Field Experiment in Hilly Areas Subject to Soil Erosion. https://link.springer.com/article/10.1007/s12155-014-9532-7

• A Monti, W Zegada-Lizarazu - BioEnergy research, 2016 – Springer. Sixteen-Year Biomass Yield and Soil Carbon Storage of Giant Reed (Arundo donax L.) Grown Under Variable Nitrogen Fertilization Rates. https://link.springer.com/article/10.1007/s12155-015-9685-z

• Monti, A., Zanetti, F., Scordia, D., Testa, G., Cosentino, S.L., 2015. What to harvest when? Autumn, winter, annual and biennial harvesting of giant reed, miscanthus and switchgrass in northern and southern Mediterranean area. Ind. Crops Prod. 75, 129–134. http://dx.doi.org/10.1016/j.indcrop.2015.06.025

Trstika

Trstika (Phallaris arundinacea)

• Sadi se semenom

• Gustina 15-20 kg semena/ha

• Raste do 3m

• Žetva svake godine u proleće

• Različiti ekotipi

• Zahteva azot

Struktura lanca snabdevanja

zasadom

Klimatski i ekološki profil

Vrsta rasta Osnivanj

e

Žetva Prinos

(t/ha)

Vrsta zemljišta/

pH min- max)

Input

(đubriva i

pesticidi)

Dani

bez

mraza

Tolerancij

a na so

Višegodišnji Nov/

Jan

Nov/

Feb

Različita –

dobro

drenirana

(4.9-8.2)

Prosečan 120 Umeren

a

Mapa prinosa i podesnosti za trstiku

Lokacija

• Trstika je vrlo dobro prilagođena vlažnim, močvarnim zemljištima. Može da podnese plavljenje i toleriše kontinuiranu poplavljenost u trajanju od 60-70 dana bez trajnog oštećenja. Iako su vlažna zemljišta sa kompletnom osunčanošću najbolja, trstika je takođe i veoma tolerantna na sušu i može da podnese visok stepen varijabilnosti vrste zemljišta, različite pH vrednosti, plodnost, temperaturu i izloženost. Najveći rod se postiže na organskom zemljištu.

Sadnja• Zasadi trstike se osnivaju semenom. Najbolji zasadi se dobijaju kada se seme seje ne

dublje od 1–2 cm u dobro pripremljenoj, čvrstoj leji. Semenje se obično postavlja u redovima, bar prema švedskim uslovima uz razmak između redova od 12:5 cm. Valjanje nakon postavljanja semena zadržava vlagu u leji. Preporučuje se 15–20 kg/ha/godišnje.

• U godini sejanja preporučuje se dodavanje količine od 40 kg N, 15 kg P i 50 kg K ha−1 za dobar zasad. Naredne godine najekonomičniji rezultati se postižu ako se primenjuje po 100, 15 i 80 kg ha−1 N, P i K. Tokom narednih godina moguće je smanjiti stopu đubrenja kada se primenjuje sistem odložene žetve zbog translokacije nutrijenata na kraju sezone rasta i oticanja nutrijenata tokom zime.

• Konkurencija korova može da bude problem tokom prve godine jer seme trstike generalno sporo klija i pokazuje različiti stepen dormantnosti. To može da se kontroliše uobičajenim herbicidima za širokolisne biljke. Od druge godine nadalje korov više ne predstavlja problem, jer su uspostavljeni zasadi trstike veoma konkurentni.

Žetva • Žetva trstike može da se obavlja konvencionalnim poljoprivrednim mašinama,

nezavisno da li se uzgaja za sagorevanje ili za druge namene kao što je proizvodnja biogasa. Sistemi košenja i baliranja se standardno koriste kada je zasad namenjen kao gorivo za sagorevanje, ali su tada mogući znatni gubici u žetvu. Koncept odložene žetve (tokom aprila i maja), pri čemu zasad ostaje na polju tokom zime i sakuplja se kao ostareli materijal sledećeg leta, je koncept koji je razvijen u Švedskoj. Žetva se obavlja kada je zemljište dovoljno suvo za upotrebu mehanizacije i kada je zasad dovoljno suv za skladištenje bez veštačkog sušenja (80% suve materije). Primenom ovakvog sistema trstika može neometano da raste tokom cele prethodne sezone i da izgradi zalihu ugljenih hidrata u podzemnim delovima. Dovoljna rezerva ugljenih hidrata je važna da bi biljka preživela dugu zimu i da bi rano počela da raste u proleće.

Ekonomska procena

Troškovi osnivanja €/haOranje 130Tanjiranje 130Primena herbicida 130Inicijalno đubrenje 75Sadnja 900Izlazni troškovi (drljanje) 250(a) Ukupni troškovi osnivanja 1615(b) Godišnji ekvivalentni troškovi osnivanja 232Troškovi koji se ponavljaju svake godineZakup zemljišta 62Đubrenje 73Žetva uključujući usitnjavanje u sečku i baliranje 480Troškovi obrtnog kapitala 160Ostali troškovi (uključujući amortizaciju) 250c) Ukupni troškovi koji se ponavljaju 1025Ukupni godišnji ekvivalentni troškovi (b+c) 1257

Preporučena literatura

• B.Kołodziej, M. Stachyra, J. Antonkiewicz, E. Bielińska and J. Wiśniewskia. Biomass and Bioenergy, 2016 – Elsevier. The effect of harvest frequency on yielding and quality of energy raw material of reed canary grass grown on municipal sewage sludge.

• R.A.Lord. Reed canary grass (Phalaris arundinacea) outperforms Miscanthus or willow on marginal soils, brownfield and non-agricultural sites for local, sustainable energy crop production https://doi.org/10.1016/j.biombioe.2015.04.015

• M. Paulson, P. Bardos, J. Harmsen, J. Wilczek, M. Barton, D. EdwardsThe practical use of short rotation coppice in land restoration. Land Contam Manag, 11 (3) (2003), pp. 323-338

Paulovnija

Source:

Paulovnija (Paulownia tomentosa)

• Sadi se reznicama

• Gustina: do 400 biljaka po hektaru zavisno od potrebne debljine stabljike

• Potrebne su značajne količine vode da se obezbedi maksimalan rast

Struktura lanca snabdevanja zasadom Klimatski i ekološki profil

Vrsta rasta Osnivanje Žetva Prinos

(t/ha)

Vrsta zemljišta/ pH

min- max)

Input (đubriva

i pesticidi)

Dani bez

mraza

Tolerancija

na so

višegodišnja April –

oktobar

Nov/ Dec Dobro

drenirano (5-

8.9); toleriše

visoku kiselost

zemljišta, sušu,

i nisku

plodnost

zemljišta

Prosečan 80 Umerena

Boje predstavljene na eko-klimatskom indeksu CLIMEX (EI) gde je sivo ‘nepovoljno’, svetlo zeleno je

‘podesno’, tamno zeleno je ‘povoljno’, a plavo je „veoma povoljno’. Ljubičaste oblasti su oblasti na

kojima postoji permanentan izvor vode. doi:10.1371/journal.pone.0017222.g001

(14) Globalne klimatske povoljne oblasti za bioenergetske zasade i invazivne vrste agronomskog porekla: potencijalni problemi i šanse. Dostupno na: https://www.researchgate.net/publication/50400043_Global_Climate_Niche_Estimates_for_Bioenergy_Crops_and_Invasive_Species_of_Agronomic_Origin_Potential_Problems_and_Opportunities [pristup 5 februara 2018].

Mapa podesnosti za Paulovniju

Lokacija

• Paulovnija je visoko adaptivna vrsta i dobro uspeva na mnogim vrstama zemljišta. Kao najadekvatnije se preporučuje lako, dobro drenirano i peskovito zemljište sa ili bez nagiba. Dobar rast Paulovnija ima na zemljištima koja imaju рН počev od 5,0 do 8,9.

• Paulovnija ne može da toleriše salinitet zemljišta u meri iznad 1%. Glinovito, kamenito i natopljeno zemljište treba izbegavati. Zemljište koje se sastoji od preko 25% gline i koje ima poroznost ispod 50% se ne preporučuje za uzgoj Paulovnije. Ova biljka ne toleriše salinitet veći od 1%. Mlade biljke dobro napreduju kada je dubina zemljišta najmanje 1,5 - 2 metra. Rast drveća počinje u proleće, kada temperatura tla dostigne 15оС -16оС. Optimalne temperature za rast Paulovnije su u opsegu od 24оС -33оС.

Sadnja • Polje zahteva duboko oranje (35-40 cm) i rotacione kultivatore. Preporučuje se upotreba

osnovnog đubriva (NPK 14:10:20 ili 12:10:18). Sadnja sadnica se obavlja u ravnim linijama, razmaka 4 m, u redovima. Proleće je idealno vreme za sadnju nakon poslednjeg mraza, tako da biljka formira rigorozni korenski sistem tokom celog proleća, leta i jeseni.

• Paulovnija je tolerantna na loš kvalitet zemljišta i može na tom zemljištu da dostigne prihvatljiv prečnik stabljike. Međutim, Paulovnija mnogo bolje raste na kvalitetnom zemljištu. Preporučuje se nanošenje osnovnog đubriva (NPK 14:10:20 or 12:10:18) pre osnivanja zasada. Nakon svake ophodnje i žetve, preporučuje se praćenje nutrijenata u zemljištu i dodatno đubrenje.

• Zemljište treba očistiti od postojećeg korova ili upotrebom mehaničkih alata ili herbicida. Veoma je važno da na zemljištu nema korova, posebno tokom prve godine vegetacije (zbog konkurentnosti i takmičenja za vodne resurse i nutrijente). Ukoliko je zemljište čisto, dovoljno je jednom mesečno površinsko nanošenje sredstava protiv korova (2-5 cm).

Žetva - seča

• Seča drveća se obavlja nakon toga svake 3-4 godine, zavisno od klimatskih uslova. Drveće se seče u nivou zemljišta i iz istog korenskog sistema će izrasti novo drvo.

Ekonomska procena

Troškovi osnivanja €/haOranje 130Tanjiranje 130Primena herbicida 130Inicijalno đubrenje 75Sadnja 1350Izlazni troškovi (drljanje) 250(a) Ukupni troškovi osnivanja 2065(b) Godišnji ekvivalentni troškovi osnivanja 272Troškovi koji se ponavljaju svake godineZakup zemljišta 62Đubrenje 73Žetva uključujući usitnjavanje u sečku i baliranje 550Troškovi obrtnog kapitala 190Ostali troškovi (uključujući amortizaciju) 250c) Ukupni troškovi koji se ponavljaju 1125Ukupni godišnji ekvivalentni troškovi (b+c) 1397

Preporučena literatura• Ch. Basu, N. Joshee, T. Gezalian, B. N. Vaidya, A. Satidkit, H. Hemmati, and Z. D.

Perry. Cross-species PCR and field studies on Paulownia elongata: A potential bioenergy crop. https://www.degruyter.com/view/j/bioeth.2015.2.issue-1/bioeth-2015-0002/bioeth-2015-0002.xml DOI: https://doi.org/10.1515/bioeth-2015-0002

• http://www.worldpaulownia.com/paulownia-biomass/

• Juan Antonio Jiménez Bocanegra et al.. Biomass Yield Potential of Paulownia Trees in a Semi-Arid Mediterranean Environment (S Spain). International Journal of Renewable Energy Research. Vol.3, No.4, 2013

• Icka, P., Damo, R. and E. Icka. Paulownia Tormentosa, a fast grwoing Timber. 2016. DOI: 10.1515/agr-2016-0003

• http://www.paulownia.rs/