1. Prema Kotleru, lična prodaja se definiše kao:

Neposredno usmeno komuniciranje sa jednim ili više potencijalnih kupaca, a cilj je prodaja.

2. Prema Kotleru, propaganda se definiše kao:

Svaki oblik prezentacije i promocije ideje, robe ili usluga, kada je poznat naručilac odnosno kupac.

3. Prema Kotleru, publicitet se definiše kao:

Aktivnosti indirektne stimulacije tražnje za proizvodom, uslugom ili nekom poslovnom jedinicom, širenje komercijalno značajnih informacija preko štampanih medija ili postizanjem pozitivne prezentacije preko radija, televizije ili nekom prostoru kada to preduzeće ne plaća.

4. Prema Kotleru, unapređenje prodaje se definiše kao:

Aktivnost kratkog (ogrančenog) trajanja, usmerena na podsticanje kupovine proizvoda, odnosno usluge.

5. Tržišne komunikacije su specifične po tome što su usmerene na 2 osnovne grupe primaoca poruke. To su:

a) krajnji potrošačib) posrednici

6. Imajući u vidu da li se radi o (ne)ličnim izvorima i (ne)komercijalnim izvorima RAZVRSTAj:

a) prodavci kao izvor informacija, posrednici – L,Kb) prijatelji, poznanici, rodjani – L,Nc) propagandna poruka – N,Kd) strukturna udruženja – N,N

7. Objasni razliku između identiteta i imidža preduzeća:

Identitet su sredstva kojima se firma želi predstaviti na tržištu ili pozicionirati proizvod, tj. to je ono što firma jeste (ime, logo – identitet)Imidž je slika u javnosti (stav javnosti) o preduzeću (proizvodu).

8. Osnovni faktori koji utiču na izbor oblika komuniciranja preduzeća (komunikacioni mix):

a) stav javnosti prema preduzećub) namena proizvodac) karakteristike proizvodad) faza u životnom ciklusu proizvodae) faza kupovinef) odabrana marketing strategijag) proces odlučivanja

9. Najprikladniji oblici komuniciranja kada se potrošač nalazi u:

- fazi predkupovine: propaganda, unapredjenje prodaje- fazi kupovine: lična prodaja , unapredjenje prodaje- fazi postkupovine: propaganda, lična prodaja, unapredjenje prodaje

10. Po uključenosti kupaca tokom donošenja odluke o kupovini , proces odlučivanja možemo da posmatramo kao:

a) rutinsko rešavanje problemab) ograničeno rešavanje problemac) ekstenzivno ----------//------------

11. Pet najvažnijih učesnika u procesu donošenja odluke o kupovini:

a) inicijator kupovineb) savetnikc) ličnost koja formalno odlučuje o kupovinid) kupac koji obavlja kupovinue) korisnik proizvoda

12. Osnovni elementi procesa komuniciranja:

a) izvor (pošiljalac)b) poruka (signal)c) primalac

13. Poznate smetnje na strani primaoca poruke , izazvane dejstvom psihološkog mehanizma, do kojih može doći u procesu komuniciranje:

- selektivna percepcija- selektivna distorzija- selektivna retencija

14. Šta je selektivna percepcija i kakve smetnje može da izazove?

Filtriranje primljenih propagandnih poruka koje nas ne interesuju i zadržavanje isključivo onih koje nas interesuju. To je sposobnost potrošača da od velikog broja poruka koje su im upućene , primeti samo one za koje su zainteresovani.

15. Šta je selektivna distorzija?

Proces interpretiranja poruke na način koji je konzistentan sa našim stavovima, uverenjima i željama. Posledica: potrošač može da primi sasvim drugačije značenje neke propagandne poruke od one koju je oglašivač nameravao da prenese.

16. Šta je selektivna retencija?

Proces pamćenja samo malog dela stimulansa kojima smo svakodnevno izloženi. Zato se informacije kontinuirano ponavljaju . Koristi se slika, muzika , simboli, zvučna imena marke.

17. Nacrtaj jednostavan model komuniciranja:

Pošiljalac >>šifrovanje>> Poruka >>dešifrovanje>> primalac

18. Nacrtaj dvosmerni model komuniciranja:

Pošiljalac >>šifrovanje>> Poruka >>dešifrovanje>> primalac I--------------------------FEEDBACK-------------------------------I

19. Tipovi komuniciranja:

a) interpersonalnob) grupnoc) masovnod) višeetapnoe) verbalnof) neverbalno

20. Koji je zadatak prodaje?

a) Servisiranje tražnjeb) Razvoj tražnje

21. Šta je koeficijent efikasnosti prodavca?

To je odnos između pozitivnih reagovanja kupaca i kontaktiranih kupaca.

22. Faktori koji favorizuju ulogu lične prodaje:

a) broj potencijalnih kupacab) namena proizvodac) faze procesa kupovined) vrednost proizvodae) zakonska regulativaf) strategija prodaje

23. Uloge koje mogu imati prodavci:

1. Dostavljač, isporučilac2. Primalac porudžbine3. Misionar (promoter)4. Tehničar5. Koji kreira tražnju

24. Poslovi koje obavljaju prodavci (prodajni zadaci) su:

a) Identifikovanje potencijalnih kupaca (tražnje),b) Nuđenje proizvoda,c) Organizovanje prezentacije, d) Upoznavanje potreba i stavova kupaca,e) Ugovaranje prodaje,f) Praćenje izvršenja ugovorenog

25. Planiranje lične prodaje podrazumeva da se odredi:

a) Profil prodajne snage,b) Veličina prodajne snage (broj prodavaca),c) Tip organizacije prodajne snage

26. Nabroj metode za određivanje broja prodavaca:

a) Metod radnog opterećenjab) Metod potencijala prodajec) Marginalni metodd) Metod mogućeg broja prodavaca

27. Zadatak za metod radnog opterećenja:*I veliki kupci srednji kupci mali kupci A (150) + B (220) + C (510)br. Poseta 52 24 12vreme poste 60min 30min 15min

*II 150x52h + 220x12h + 510x3h 7800 + 2640 + 1530 = 11970

*III radna nedelja 40h radnih nedelja 48 40h x 48 = 1920h 45% na posete *IV 11970h / 1920h x 0,45 = 14 prodavaca !!!

28. Prema metodu potencijala prodaje, br. prodavaca zavisi od:

a) Planiranog obima prodaje (S)b) Produktivnosti prodavaca merenom ostvarenim obimom prodaje (P)

N = S/P(1+T) T-fluktacija zaposlenih

29. Prodajno osoblje se organizuje prema:

a) Teritorijib) Proizvoduc) Kupcima

30. Prema marginalnom metodu, preduzeće će zapošljavati dodatno osoblje sve dok: DODATNI PRIHODI (veći ili jednaki) DODATNIM TROŠKOVIMA

31. Objasnite osnovnu ideju na kojoj se zasniva polje zajedničkog iskustva :

Poruka mora koristiti znakove koji odgovaraju iskustvu pošiljaoca i primaoca i tu se jedino može ostvariti komuniciranje

32. Uloga lične prodaje u komuniciranju preduzeća sa kupcima zavisi od namene prozivoda. Obajsnite šta to znači?

Prema nameni proizvodi se dele na finalne proizvode i reprodukcionu potrošnju. Lična prodaja se više koristi i značajnija je u reprodukcionoj potrošnji.

33. Kotler razlikuje pristupe u obučavanju prodavaca za koje smatra da mogu biti usmereni na:a) prodajub) ljude (kupce) i prema tome razlikuje 5 stilova prodaje:

1. Usmerenost na kupca2. Rešavanje problema kupca3. Uzmi ili ostavi4. Guranje proizvoda5. Orijentisan na tehniku prodaje

34. Navedi tipove kupaca sa kojima se mogu susreti prodavci u procesu prodaje:

a) Kupci koji žele sigurnostb) Kupci koji žele poverenjec) Kupci koji insistiraju na samopoštovanjud) Kupci koji teže prestižue) Kupci koji traže nezavisnost

35. Ukoliko imamo podatke o br. kupaca , njihovoj veličini, br. poseta i prosečnom vremenu trajanja poseta, koristimo METOD RADNOG OPTEREĆENJA.

36. Podaci koji su potrebni za metod POTENCIJALA PRODAJE su:

a) Planirani ili željeni obim prodaje Sb) Prosečna produktivnost prodavaca P c) Stopa fluktacije zaposlenih prodavaca T

37. Osnovna ideja MARGINALNOG metoda je:

Da da odgovor do kog nivoa možemo da zapošljavamo nove prodavce sve dok je dodatni prihod od dodatne prodaje (veći ili jednak) dodatnom trošku koji nastaje angažovanjem novog prodavca.

38. Modeli organizacije prodajne snage preduzeća su:

-prema teritoriji-prema proizvodu-prema kupcu

39. Model organizacije prodajne snage prema teritoriji počiva na pretpostavkama:

Da je ukupno tržište moguće podeliti na posebne delove kao najniže organizacione jedinice koje se dodeljuju u isključivu nadležnost prodavcu.

40. Ključni problem za metod prodajne teritorije vezan je za:

Određivanje veličine i oblika teritorije. U rešavanju tog problema mogu se primeniti 2 kriterijuma: 1. Jednak potencijal prodaje2. Jednak prodajni zadatak

41. Cilj kriterijuma jednakog potencijala je:

Da se svakom prodavcu da ista mogućnost za zaradu koja zavisi od stepena ostvarenja tržišnog učešća.

42. Problem kriterijuma jednakog potencijala:

- Ne može se obezbediti jednaka radna opterećenost- Nisu svi prodavci jednako zainteresovani (motivisani)

43. Nacrtaj organizacioni model prema teritoriji:

MENADŽERREGION I (20) REGION II (50) REGION III (29)

44. Kod kriterijuma jednakog prodajnog zadatka:

Uzima se u obzir sposobnost prosečnog prodavca , te se veličina teritorije prilagođava tom kriterijumu.

45. Veličina spoljne prodaje zavisi od: ***

-veličine preduzeća-br. proizvodnih linija- širine tržišta-visine troškova putovanja-strategije nastupa na tržištu

46. Upravljanje delom prodajne snage može biti:

a) Centralizovano,b) Decentralizovano

47. Načini prezentacije:

a) Naučenab) Po formulic) Po modelu zadovoljenja potrebe

48. Aktivnosti upravljanja ličnom prodajom su:

- Izbor prodavaca- Obuka prodavaca- Motivisanje prodavaca- Kontrola i praćenje prodavaca

49. Za motivisanje prodavaca primenjuju se FINANSIJSKI i NEFINANSKIJSKI intrumenti.

50. Finansijski instrumenti motivacije prodavaca su:

a) PLATAb) BONIFIKACIJE finansijskog karaktera c) Procenat od ostvarene prodaje

51. Nefinansijski istrumenti motivacije:

a) Nagrade b) Priznanjac) Mogućnost napredovanja

52. Sistem plaćanja prodavaca može biti:

a) fiksna platab) fiksni deo uvećan za stimulativni procenat po ostvarenoj prodaji c) procenat od ostvarene prodaje

53. Proces kontrole prodajne snage obuhvata sledeće etape:- Određivanje standarda izvršenja- Evidencija i merenje stvarnog izvršenja- Poređenje stvarnog izvršenja sa standardnim izvršenjem- Preuzimanje korektivnih akcija

54. Standard može biti:

- Obim prodaje- Bruto marža- Učešće na tržištu- Profit

55. Nivoi kontrole prodaje su:

a) Najopštija analizab) Regionalni nivoc) Nivo prodajne teritorijed) Nivo proizvoda ili proizvodnih linijae) Nivo kupaca

56. Prodavanje kao proces uključuje:

a) Pronalaženje potencijalnih kupacab) Prezentacija i pregovaranjec) Ugovaranjed) Praćenje izvršenja ugovora

57. U zavisnosti od toga kako prodavci identifikuju kupce, kako vode razgovor i kako se odnose prema kupcima nakon prodaje, razlikujemo 3 tipa prodavca:

a) AGRESIVANb) SAMOUVERENc) NEODLUČAN

58. Faze procesa prodajnog razgovora:

a) Priprema za razgovorb) Prezentacijac) Argumentacijad) Zaključivanje ugovorae) Postkupovina

59. Propaganda je oblik masovnog komuniciranja, plaćen oblik komuniciranja a naručioc je poznat.

60. Navedite glavne učesnike u sistemu propagande:

a) Oglašivačb) Agencija za propaganduc) Medijid) Potrošači e) Vlada f) Konkurencija

61. Sa stanovišta broja učesnika, propaganda, može biti:

a) Individualnab) Zajednička

62. Primarna propaganda je usmerena na:

Razvijanjem tražnje za proizvodom, nezavisno od toga ko je proizvođač.

63. Selektivna propaganda je usmerena na:

-Propagandu proizvoda određenog proizvođača.

64. Svaka selektivna propaganda sadrži u sebi elemente primarne propagande.

65. Primarna propaganda može imati elemente selektivne propagande –TAČNO

66. Selektivna propaganda je konkurentski usmerena.

67. Selektivna propaganda je usmerena na propagandu generičkog proizvoda – NETAČNO

68. Osnovni cilj institucionalne propagande :

Da promoviše postojanje i delatnost proizvođača i stvara dobro mišljenje kod potrošača.

69. Osnovni cilj propagande proizvodne linije:

Lansiranje, ekspanzija, stabiliacija proizvoda na tržištu.

70. Sa stanovišta sadržine poruke , propaganda se deli na:

a) Institucionalnab) Propaganda proizvoda i usluge

71. Prema tome kome se obraća propaganda može biti usmerena na:

a) na trgovinub) na krajnjeg kupca

72. Propaganda usmerena na trgovinu zahteva strategiju guranja proizvoda kroz kanale prodaje.

73. Propaganda usmerena na kupca zahteva strategiju privlačenja kupaca.

74. Ko sve može da radi propagandu usmerenu na potrošače?

a) sam proizvođačb) zajedno sa trgovinomc) posrednik sam

75. Sa stanovišta prostora (tržišta) razlikujemo sledeće vrste propagande:

a) domaću (lokalnu, regionalnu, nacionalnu)b) međunarodnu

76. Cilj propagande u trgovini:

a) Ostvariti dobru reputacijub) Povećanje obima prodaje i br. poseta kupacac) Povećanje čistog profita prodajed) Stabilizacija obima prodaje u periodima kada opada

77. Navedi 2 područja primene profesionalne propagande:

- Lekovi- Profesionalne usluge

78. Propaganda kontraverze je propaganda o značajnim pitanjima društva.

79. Prema angažovanosti, intenzitetu i argumentima, propaganda se deli na:

a) Ubeđivačka (emocije, svakodnevna lična potrošnja)b) Informativna ( trajna dobra, visoke vrednosti)

80. Na domaćem tržištu se može voditi:

- Regionalna, Lokalna i Nacionalna propaganda

81. Definicija sponzorstva:

Sponzorstvo je poslovni odnos između pojedinca ili organizacije koji obezebđuju sredstva, izvore ili usluge, i pojedinca ili org. koji zauzvrat nude neka prava i udruživanja , koje se može iskoristiti kao komercijalna prednost.

82. Segmenti publike u sponzorstv su:

a) Učesnici i organizatorib) Direktna publika (gledaoci)c) Indirektna publika

83. Kako se meri ostvarenje ciljeva sponzorstva?

a) Poznaztost sponzorab) Izloženost publike

84. Sponzorstvo je multimedijska forma komuniciranja.

85. Ciljevi sponzorstva su:

a) Lansiranje imenab) Jačanje imidžac) Medijsko izlaganjed) Uspostavljanje prijateljskih odnosae) Otvaranje novih tržištaf) Unapređenje prodajeg) Komuniciranje sa zaposlenima i motivisanjeh) Olakšavanje kontakta sa licima odlučivanjai) Uspostavljanje odnosa sa državnom administracijom

86. Planiranje sponzorstva može biti:

a) AD HOC akcijab) Planski pristup

87. Koja su mišljenja o ulozi propagande u nacionalnoj ekonomiji?

- Propaganda kao tržišna moć- Propaganda kao sredstva informisanja

88. Do povećanja tražnje za proizvodima preduzeća, može doći kroz:

- Povećanje kupovina postojećih kupaca- Kupovina od strane novih kupaca

89. Glavni troškovi propagande su:

a) Troškovi kreiranja i proizvodnje propagandnog materijalab) Troškovi medijac) Troškovi istraživanja marketingad) Troškovi organizovanja funkcije propagande u preduzeću

90. Strateške odluke u procesu planiranja propagande su:

a) Definisanje cilja propagandeb) Definisanje budžeta propagandec) Vrsta poruked) Medijie) Način ocene rezultata

91. Sa povećanjem prodaje troš. propagande se menjaju tako što:

-Opadaju do određenog iznosa, a zatim rastu.

92. Istraživanje u cilju propagande počinje uvek istraživanjem kupaca, a potom sledi istraživanje proizvoda.

93. Tipovi motivacionih istraživanja su:

1. Dubinski intervjui2. Test asocijacije3. Test nedovršenih rečenica4. Test vizuelizacije5. Test mrlje (Roršahov test)6. Test frustracije7. Semantički diferencijal

94. Semantički diferencijal je:

Metod motivacionih istraživanja koji ima svrhu da ustanovi i izmeri konotativno značenje pojmova i pojava za pojedinca. Koristi skalu od 7 ili od 11 stepeni. Postoje 3 faktora za objašnjenje rezultata:

-vrednovanja-aktivnosti-snage

95. Istraživanje u cilju propagande obuhvata:

- Istraživanje kupaca- Istraživanje proizvoda- Istraživanje uslova korišćenja propagande

96. Ako se kao cilj propagande postavi visok obim prodaje i brzo osvajanje tržišta , to zahteva propagandu usmerenu na kupce još pre distribucije.

97. Ako se kao cilj postavi postepeno osvajanje tržišta , to zahteva propagandu usmerenu na trgovinu.

98. Troškovi propagande u fazi rasta proizvoda u apsolutnom iznosu rastu, a u relativnom opadaju u odnosu na obim prodaje.

99. U fazi zrelosti proizvoda , zadatak propagande je:

a) nudi nove načine upotrebe proizvodab) poveća kupovinu postojećih kupaca

100. U fazi opadanja proizvoda, zadatak propagande je:

Održavanje poznate marke proizvoda među konkurentima.

101. Nabroj zadatke propagande zavisno od faze u kojoj se nalazi nov proiz:

a) Pionirska : razvija tražnju, formira tržišteb) Konkurentska : diferenciranjec) Faza pune prihvaćenosti : podsećanje kupaca na postojanje proizvoda

102. Vrste planova propagande su:

a) Srednjoročni plan propagandeb) Tekući (godišnji) --//--c) Operativni plan prop. ili plan kampanje

103. U godišnjem planu propagande, precizira se:

a) propagandna strategija i tehnikeb) propagandna temac) sredstva (mediji)d) nosiocie) vreme početka i krajaf) planiranje troškova

104. Proces izrade plana propagande:

a) analiza poslovne situacijeb) analiza ciljnog auditorijumac) analiza dosadašnje propaganded) marketing ciljevie) projekcija budžetaf) izbor ciljevag) kreativna strategijah) media plan

105. Ciljevi propagande su:

1. Prodajni2. Komunikacioni

106. Sudar deli ciljeve propagande na:

a) kratkoročne/dugoročneb) primarne/sekundarne

107.

Ciljevi preduzeća > ciljevi marketinga > ciljevi propagande > ciljevi prop akcija

108. Tradicionalni metodi planiranja troškova propagande su:

1. arbitrarni metod2. % od prodaje3. Metod stope prinosa na investicije4. Metod pariranja konkurenciji5. Metod procene finansijske situacije preduzeća6. Metod cilja i zadatka

109. Arbitrarnim metodom se žele postići kratkoročni i brzi efekti

110. Osnovna slabost planiranja propagande metodom % od prodaje:

- nelogičnost jer se propaganda shvata kao posledica a ne kao uzrok prodaje

111. Metod pariranja konkurenciji ima 2 varijante:

a) ulaganje se vrši u odnosu na vođu u grupacijib) prosek ulaganja svih konkurenata

112. Metod cilja i zadatka zahteva od oglašivača da definišea) cilj propagande b) zadatke koje je neophodno ostvariti propagandomc) neophodna sredstva da bi se ostvarili zadaci

113. Metod cilja i zadatka se primenjuje kod

- uvođenja novog proiz- osvajanja novog tržišta

114. Sredstva za prenos propagandnih poruka su:

- novina – časošisi – televizija – radio – spoljna prop sredstva – transportna sredstva - ostala sredstva

115. Tri grupe propagandnih sredstava:

1. štampa 2. Audiovizuelna3. Sredstva spoljne reklame

116. Podela medija u krugovima propagandista

a) iznad linijeb) ispod linije

117. Linija simbolički predstavlja : (popust koji mediji daju agenciji)Deli sva propagandna sredstva na ona koja agencijama daje popust ili ona koja to ne čine.

118. U metode iznad linije (dobijaju popust) spadaju:

a) novine b) časopisic) radiod) televizijae) spoljna propagandna sredstva (bilbordi)f) transportna sredstva

119. U metode ispod linije (ne dobijaju popust) spadaju:

a) direktna propagandna sredstva b) propaganda na mestu prodajec) izložbed) promotivni materijal (kalendari, olovke, značke)

120. Faktori koji utiču da oglašivač odabere optimalnu kombinaciju sredstava su:

- karakteristike tržišta- karakteristike poruke- karakteristike sredstava- troškovi

121. Izbor sredstava možemo posmatrati sa stanovišta :

a) oglašivačab) sredstava

122. U spoljna propagandna sredstva spadaju:

a) plakat (kratkotrajni)b) pano (trajni)c) ogledni kartond) svetleća reklama

123. Glavna karakteristika spoljnih propagandnih sredstava je : Lokalna usmerenost

124. Direktan marketing je nemoguć bez BAZE PODATAKA

125. Karakteristike direktnog marketinga su:

- interaktivnost- rezultati su merljivi- komunikacija preko direktnog marketinga ima za cilj da pribavi odgovor od kupca (tj. izaziva neposrednu reakciju)

126. DATABASE marketing omogućava unapređenje u:

a) razumevanju kupacab) razumevanju tržištac) razumevanju konkurencijed) komuniciranju sa potrošačimae) upravljanju marketing kampanjamaf) upravljanju prodajomg) upravljanju postprodajnim servisom

127. Efikasan database marketing počiva na 3 elementa:

a) podacib) tehnološka infrastrukturac) statistika

128. Glavni oblici direktnog marketinga su:

- direktna prodaja- prodaja putem pošte- kataloški marketing- telemarketing- televizija- on-line marketing- kiosk marketing

129. Osnovni oblici telemarketinga su:- izlazni- ulazni

130. Izlazni telemarketing se koristi za uspostavljenje kontakta sa potencijalnim kupcima.

131. Ulazni telemarketing se koristi za odgovaranje na pitanja kupaca.

132. Televizija, kao vid direktnog marketinga , ima 3 načina korišćenja:

a) kao oglasb) kao komercijalni programc) videotekst

133. Odluke medija planiranja su odluke o:

a) medijimab) terminimac) datumimad) vremenu emitovanja

134. *****Pojam doseg u medija planiranja znači:

- to je procenat populacije koja je bila izložena propagandnoj poruci najmanje jednom u datom vremenskom periodu. Izračunava se na osnovu broja neduplirane publike – ukupan br. članova auditorijuma koji su videli poruku u jednom mediju.

135. Pojam frekvencija u medija planiranju znači:

Prosečan broj izloženosti člana auditorijuma datom mediju u datom vremenskom periodu

136. U medija planiranju , pojam GRP (gross raiting point) označava:

Proizvod 2 veličine (doseg i frekvencija) i to je ukupan propagandni pritisak ili bruto poeni dosega.

137. Faze procesa nastanka propagandne poruke su:

a) kreativna fazab) faza proizvodnje

138. Propagandni apeli se dele na:

a)pozitivneb)negativne

139. Negativni apel ukazuje na:

a) štetu koja će nastati ako se ne koristi proizvodb) neprijatnosti koje će biti izbegnute kupovinom i korišćenjem proizvoda

140. Pozitivan apel ukazuje na a)koristi kupovine i korišćenja proizvoda

141. Među najvažnije propagandne apele ubrajamo one koji su zasnovani na ekonomskim motivima.

142. Vrste propagandnih apela :

- zasnovan na ekonomskim motivima- za zadovoljenje fizičkih i higijenskih potreba - za sticanje ugleda, simpatija, uspeha i prestiža- humani apeli- za zadovoljenje potreba za zabavom

143. Pod pojmom oglas, se podrazumeva:

Štampana, grafičkim metodom na bilo kojoj podlozi oblikovana propagandna poruka

144. Osnovni elementi štampanog oglasa su:

- naslov- tekst- ilustracija teksta

145. Osnovni zadaci naslova kao jednog od elemenata štampanog oglasa :

- da privuče pažnju- da izvrši selekciju- da zainteresuje čitaoca za tekst

146. Klasifikacija naslova se vrši prema:

a) sadržinib) formi

147. Naslovi po sadržini:

a) identifikujućib) onaj koji nešto obećava, savetujec) onaj koji sadrži novostd) selektivni

148. Naslovi prema formi:

- upitni- naređujući- provokativni- hvalisavi

149. Tekst oglasa se po strukturi deli na:

- uvodni tekst- središnji tekst- zaključni tekst

150. Postupak upotrebe vizuelnih simbola u oglasu zove se VIZUELIZACIJA

151. Termin LEJ-AUT podrazumeva: Idejnu skicu oglasa

152. Složenost merenja efekata propagande proizilazi iz:

a) propaganda je samo jedan od elemenata u marketing miksub) na prodaju utiču i eksterni faktoric) postoji vremenski razmak u pojavi efekata

153. Efekti privredne propagande mogu biti:

a) kratkoročnib) dugoročni

154. Problem merenja efekata propagande se odnosi na ODLOŽENE EFEKTE

155. Najopštija podela testova za merenje komunikacionih efekata sa stanovišta vremena su:

- PRED testovi- POST testovi

156. Pred testovi se koriste:

Za ocenu celog oglasa, dela oglasa ili cele kampanje, pre nego što je oglas (kampanja) dobio odobrenje i krenuo u proizvodnju, kako bi se unapred predvidele greške i mogući efekti.

157. Pod testovi se koriste za:

Za ocenu efekata koji je oglas ili kampanja ostvarila.

158. Dve tehnike PREDtesta:

- kontrolne liste- ziri potrošača

159. Četiri tehnike POSTtestova:

- testovi sećanja- --//-- čitalaštva, prepoznavanja- --//-- ostvarene prodja- --//-- interesovanja

161. Tri osnovne grupe zaposlenih u propagandnim agencijama:

a) kreativni tim b) marketing timc) tim za odnose sa klijentima

162. Glavni izvor prihoda agencije za propagandu je:

Provizija od medija

163. Proviziju propagandnoj agenciji plaća medij, a ne klijent.

164. Takav sistem nadoknade nanosi nekoliko opasnosti, a najozbiljnija je:

Agencije mogu birati one medije koji joj daju najveću proviziju, a ne koji su stvarno potrebni klijentima.

165. PREDtestovi, s obzirom na to šta se testira su:

- kopi testovi- testovi medija

166.PREDtestovi , obzirom na način kako se sprovode:

a) eksperimentalnib) istraživački

167. PREDtestovi, obzirom od koga se dobijaju podaci:

a) subjektivnib) objektivni

168. Alternativni nastupi na međunarodnom tržištu su:

a) izvorni marketingb) kooperativni marketingc) investicije u inostranstvu

169. Prema veličini agencije delimo na:

a) velikeb) malec) mreže

170. Agencije primenjuju jedan od dva sitema:

a) sistem odeljenjab) sistem grupe

171. Regulisanje propagande može biti u formi:

a) direktne kontroleb) fiskalne diskriminacije

172. Tri učesnika u poslovima propagande su:

a) oglašivačb) sredstvo (medij)c) agencija

173. Aktivnosti unapređenja prodaje mogu biti usmerene na:

a) potrošačeb) trgovinu

174. AUP se zasnivaju na pružanju dodatne vrednosti potrošačima ili trgovine

175. AUP su kratkoročnog karaktera.

176. AUP apeluju na racionalne (ekonomske) motive potrošača ili trgovaca.

177. AUP podstiču na BRZU reakciju potrošača ili trgovaca.

178. Efekti AUP su neposredni i lako merljivi.

179. AUP nije odgovarajuća aktivnost pri uvođenju novog proizvoda , jer ne doprinosi , a može čak i negativno uticati na imidž marke proizvoda.

180. AUP mogu da stvore niz problema:

a) povećanje osetljivosti kupaca na cenu proizvodab) smanjenje lojalnosti potrošača

181. Navedi poznate oblike AUP usmerene ka potrošačima:

- nagradne igre- kuponi- trgovačke markice- specijalne cenovne ponude (premije)- besplatni uzorci- demonstracije i probe

182. Po završetku nagradne igre, prodaja OPADA.

183. Vrste kupona:

- vrednosni - premijski

184. Metod besplatnih uzoraka je pogodan za proizvode koji se često kupuju

185. Vrste specijalnih cenovnih ponuda:

- samolikvidirajuće- vezane premije- multipak premije

186. Oblici UP usmereni na trgovinu su:

- obučavanje i motivisanje prodajnog osoblja- negovanje kontakata i odnosa saradnje- zajedničke akcije UP- uređenje prodajnog mesta i promocija na mestu prodaje

187. Izlozi se dele prema:

- cilju- sadržaju- stalnosti

188. Odluka o promociji prodaje uključuje 3 tipa odluke:

a) o tipu promocijeb) o području primene promocijec) o taktici koja će se primeniti

189. Glavni učesnici svake sajamske manifestacije su:

- sajamska organizacija- preduzeće izlagač- publika

190. Izlagači na sajmu, sajamsku manifestaciju vide kao oblik promocije.

191. Za organizatora sajma, sajam vidi kao:

Mogućnost iznajmljivanja prostora i ostalih usluga.

192. Uloge sajma za drugu zajednicu:

- ekonomska- kulturna- politička

193. Sajmovi se mogu grupisati u nekoliko kategorija:

- lokalni- regionalni- nacionalni- međunarodni

194. Prema širini asortimana robe koji se izlaže:

a) mešovitib) specijalizovani

195. Prema grupi posetioca kojima su namenjeni:

- horizontalni - vertikalni

196. Prema veličini prostora:

- veliki- mali

197. Cilj nastupa preduzeća na sajmu može biti prodaja i komunikacija.

198. U zavisnosti od toga kako je cilj nastupa na sajmu postavljen, ostvarenje plana ćemo kontrolisati po osnovu:

- ostvarene prodaje- broja uspostavljenih kontakata sa mogućim kupcima- broja posetilaca štanda- drugih vidova interesovanja

199. Masovno komuniciranje je indirektno komuniciranje u kome je izvor poruke pojedinac koji komunicira sa auditorijumom, a između njih postoji vremenska ili prostorna odvojenst.