Priredili:Prof dr Budislav Sua,

Branislava Gruji,Andrea Boro, MA

K O M U N I C I R A NJ E

PRAKTIKUM ZA VEBE

I GODINA STUDIJA

NOVI SAD

2010

SADRAJV-1 Pozitivna atmosfera u uionici (Branislava Gruji) .............................................7V-2 Prepoznavanje predrasuda (Branislava Gruji) ...................................................9V-3 Biografija - Curriculum Vitae (Branislava Gruji) ..........................................19V-4 Intervju za posao (Branislava Gruji) .................................................................23V-5 Poslovno pismo (Branislava Gruji) ....................................................................26V-6 Posebni oblici pisanog poslovnog komuniciranja ..........................................30V-7 Razvijanje kreativne komunikacije (Branislava Gruji) ...................................32V-8 Retorika Besednitvo (Andrea Boro,MA) ......................................................38V-9 irenje informacija prepriavanjem - Glasine (Dr Budislav Sua) ..................41V-10 Grupni pritisak i konformizam (Dr Budislav Sua) ......................................... 47V-11 Sastanak (Dr Budislav Sua) ..............................................................................53V-12 Komunikacija u organizaciji (Dr Budislav Sua) ..........................................59V-13 Savetodavni razgovor (Dr Budislav Sua) ........................................................68V-14 Komunikacija u kriznim situacijama (Dr Budislav Sua) .............................74PRILOZI ...................................................................................................................79

5

PREDGOVOR

Praktikum za vebe iz predmeta KOMUNICIRANJE nastao je kao rezultat nastojanja da se rei problem nedostatka nastavno-obrazovne literature za izvoenje vebi iz predmeta Komuniciranje sa studentima Visoke strukovne kole za menadment i poslovne komunikacije, u isto vreme praktikumom se mogu koristiti i studenti Fakulteta za menadment u Novom Sadu.

Zbog toga je praktikum, pre svega, zamiljen kao komplementarni deo udbenika Osnovi komuniciranja i koncipiran tako da sadri metodika uputstva i potrebne materijale za organizaciju i realizaciju vebi u skladu sa programskim zahtevima. U isto vreme, funkcija praktikuma je i u proirivanju nekih aplikativnih saznanja iz oblasti komuniciranja, kao i socijalne psihologije i omoguava samostalnu aktivnost studenata i primenljivost steenih znanja u njihovom buduem radu.

Pri analizi obraenih vebi moe se uoiti da one uglavnom sadre etiri osnovne celine: 1. cilj i zadatke vebe, 2. pripremu vebe, 3. izvoenje vebe i 4. spisak literature. Ovakvom koncepcijom vebi obezbeuje se da Praktikum bude koristan ne samo studentima ve i njihovim nastavnicima, kao i svima onima koji se koriste udbenikom Osnovi komuniciranja.

Svesni da ovakav, u velikoj meri ak i pionirski posao nuno nosi mnoge nedostatke, molimo sve korisnike ovog praktikuma da svojim primedbama i sugestijama pomognu u njegovom daljem usavravanju.

Autor

Novi Sad,

Oktobar, 2010.

6

7

VEBA 1

POZITIVNA ATMOSfERA U UIONICI

1. CILJ I ZADACI VEBE

Cilj vebe ja da studenti ostvare kontakte, probiju led i da se u uionici stvori prijateljska atmosfera. Takvom atmosferom treba da nestanu eventualne nelagodnosti i da se na samom poetku uvidi koliko je verbalna komunikacija bitan oblik drutvene interakcije. Prilikom upoznavanja i izlaganja studenti e pokazati koliko su dobri sluaoci i kakve su njihove retorike sposobnosti.

Tokom realizacije, zadaci vebe su:

1. Da se studenti prve godine meusobno upoznaju i postepeno razvijaju potrebnu socijalnu interakciju,

2. Da naue da postavljaju pitanja u skladu sa prikupljanjem potrebnih informacija,

3. Da naue da paljivo sluaju sagovornika,

4. Da naue da sistematizuju prikupljene podatke u jasnu i logiku informaciju.

2. PRIPREMA VEBE

U prvom redu, informisati studente koju literaturu mogu koristiti u pripremi vebe i dati im konkretna uputstva za individualno izuavanje sadraja. Teorijsku osnovu vebe predstavlja predavanje o osnovama ljudske komunikacije, elementima i fazama komunikacionog procesa, kao i vrstama komunikacije.

Osnovno sredstvo sporazumevanja je jezik, radi efektnijeg i uspenijeg komuniciranja izuavamo i govor. Neophodno je usavravati kulturu izraavanja i praktinim vebanjem izgraivati sopstveni jeziki stil. Potrebno je razvijati sposobnost individualnog i kreativnog izlaganja uz potovanje jezikih normi. Veoma je bitno stvoriti otvorenu i pozitivnu atmosferu u uionici.

Studentima treba obezbediti slobodu govora i sigurnost, pokazati spremnost za saradnju. Za efikasnije prenoenje znanja i bolju komunikaciju vano je da izmeu studenta i nastavnika postoji uzajamno poverenje i potovanje. Pozitivna atmosfera u uionici treba studente da podstakne da slobodno govore, da dele svoja iskustva i da bez ustruavanja postavljaju pitanja.

3. IZVOENJE VEBE

3.1 Uvodni deo

Najaviti temu vebe i studentima objasniti nain njenog izvoenja. Potencirati znaaj intepersonalne komunikacije Unapred pripremiti kartice parove karata sa identinim ili suprotnim simbolima,

odnosno znaenjima. To mogu biti parovi - simboli (kvadrata, trougla, srca i sl.) ili kartice sa parovima- brojevima ( npr. 1-1; 2-2; 3-3...), ili sa reima suprotnog znaenja (dan no; visoko-nisko i sl) .

8

3.2 Glavni deo

Podeliti studentima karte nasumice i zahtevati da pronau svoj par. Pronaeni parovi se odvajaju i 5-10 minuta razmenjuju razne informacije o

sebi (npr. ime i prezime, godite, obrazovanje, hobiji, ostala interesovanja i dr.). Nakon toga, studenti ponovo formiraju jednu grupu i svako dobija priliku da

svog para predstavi ostalima. Naglasiti, da svako moe da predstavi svog para na nain koji sam odabere i koji smatra najprikladnijim (reima, crteom-karikaturom, pesmicom, mimikom i sl.)

3.3 Zavrni deo

Kada svi zavre, zajedno komentariu predstavljanja, izdvajaju korektna izlaganja i ukazuju na eventualne nedostatke kao to su: fraze, uzreice, upotreba argona ili npr. neizraajna i nejasna izlaganja.

Po potrebi nastavnik daje potrebna objanjenja i komentare Na kraju asa dati zakljuak, uz optu ocenu rada i zalaganja studenata (eventualno

istai studente koji su najbolje predstavili svog para). Dati potrebna uputstva za pripremu naredne vebe.

4. LITERATURA

1. Andevski, Milica, (2008) : Umetnost komununiciranja, Cekom books, Novi Sad

2. Mandi, T., (2003) : Komunikologija psihologija komunikacije, Clio, Beograd

3. Rot, N., (1982) : Znakovi i znaenja, Nolit, Beograd

4. Sua, Budislav, (2009) : Osnovi komuniciranja, Cekom books, Novi Sad

5. Tomi, Zorica, (2003) : Komunikologija, igoja, Beograd

9

VEBA 2

PREPOZNAVANJE PREDRASUDA

UVODNI DEO

U procesu interakcije sa drugim ljudima na osnovu njihovog ponaanja (mimike lica, pokreta ruku, tela) i verbalnih izraza donosimo sudove o njihovim pojedinim psiholokim karakteristikama. Koliko su te nae procene objektivne i pouzdane? To je pitanje koje se svrstava u oblast psihologije koja se naziva socijalna percepcija.

Problem socijalne percepcije spada meu najznaajnije i najsloenije probleme u oblasti socijalne psihologije i psihologije linosti. Bez socijalne percepcije se ne bi mogla odvijati interakcija i usklaivati odnosi meu ljudima. Mnogi nesporazumi meu ljudima (pa i ivotna razoaranja na linom planu) proizlaze iz greaka u proceni drugih.

1. CILJ I ZADACI VEBE

Cilj vebe je da studenti shvate da je za komuniciranje i saradnju sa drugim osobama znaajno to tanije opaati i procenjivati njihove osobine i ponaanja. To je svakodnevni zadatak ljudi u nekim profesijama kao to su prodavci, nastavnici, lekari, policajci, sudije i sl. Sposobnost procenjivanja drugih je posebno znaajna za ljude na rukovodeim mestima. U isto vreme studenti, kao budui rukovodioci, treba da upoznaju karakteristike i zakonitosti socijalne percepcije i faktore od kojih zavisi njena tanost. To e im pomoi da kao procenjivai u ulozi rukovodilaca budu objektivniji i izbegnu brojne zamke koje dovode do pristrasnosti pri ocenjivanju i donoenju sudova o karakteristikama drugih ljudi.

U tom kontekstu zadaci vebe su: kroz diskusiju prepoznati sopstvene predrasude, utvrditi njihov uzrok i pokuati ih prevazii, ukazati na njihovo prisustvo i u poslovnom svetu, ukazati na vanost prihvatanja i primene razliitih zakona kojima se eliminie i

spreava ovakvo ponaanje.

2. PRIPREMA VEBE

U prvom redu, informisati studente koju literaturu mogu koristiti u pripremi vebe i dati im konkretna uputstva za individualno izuavanje sadraja. Teorijsku osnovu vebe predstavlja uvodno predavanje nastavnika o socijalnoj percepciji.

2.1. Teorijske osnove socijalne percepcije

Bez nekog ireg teorijskog obrazlaganja, socijalna percepcija se moe jednostavno oznaiti kao opaanje i vrednovanje psihikih osobina, emocionalnih stanja i postupaka (namera) drugih osoba. Ona se, takoe, odnosi i na ponaanje uesnika (pojedinaca, grupa, naroda) u razliitim socijalnim situacijama (npr. utakmice, mitinzi, demonstracije, ratovi i sl.).

U odnosu na opaanje fizikih pojava (fizika percepcija), socijalna percepcija je znatno sloenija, manje pouzdana i objektivna. Na socijalnu percepciju deluje vie faktora.

10

Socijalna percepcija zavisi od oveka kao objekta posmatranja.

ovek je po prirodi sloen i pri opaanju obraamo panju na njegova fizika svojstva (izgled, visinu, teinu); psihika svojstva (inteligenciju, osobine linosti) i socijalna svojstva (stavove, vrednosti, gestove). Stimulativna vrednost tih svojstava ima razliito znaenje u razliitim sredinama i kulturama. Kroz fizika svojstva ovek se ispoljava kao objekat i (ovaj deo percepcije je najtaniji), kroz psiholoke kao subjekat, a kroz socijalna kao akter (10).

Socijalna percepcija zavisi i od samog procenjivaa. Njegovo iskustvo, motivacija, stavovi i interesovanja umnogome utiu na proces opaanja drugih osoba. Procenjiva vri selekciju, uoava i procenjuje osobine drugih u skladu sa svojim linim stavovima i oekivanjima.

Takoe i situacija u kojoj se vri posmatranje ima velikog znaaja na procenjivanje. Iste osobine i ponaanje u razliitim ivotnim situacijama imaju razliito znaenje. Od oveka se oekuje da bude razdragan i veseo kad se proslavlja neki prijatan dogaaj, ali bi takvo ponaanje bilo sasvim nezrelo u suprotnim situacijama.

Treba dodati i specifinost kao svojstvo linosti, te ne moemo na isti nain procenjivati svaku linost. Posebno zato to svaka linost neke svoje osobine prikriva ili ih pokazuje na drugi nain (plaljiv ovek najvie pria o junatvu, nepoten o potenju, lenj o vrednoi).

Kod socijalne percepcije ne ostajemo na ulnom saznanju ve dobijene informacije vrednujemo, za ta nam je potreban vei stepen intelektualne i emocionalne angaovanosti, to se moe oznaiti kao njena druga karakteristika. Prema tome, opaanje osoba se bazira vie na zakljuivanju, a ne na neposrednom posmatranju, kao to je kod percepcije fizikih pojava.

Obraamo panju ne samo na ekspresivne karakteristike koje se mogu ulno registrovati (mimiku lica, nain izraavanja, gestove), ve sudimo i o karakteristikama koje se ne mogu perceptivno uoiti. Mi ne moemo neposredno videti koliko je neko inteligentan, drutven, smeo i slino, ve o tome zakljuujemo na osnovu ponaanja. U toj proceni mi nemamo unapred jasno odreene kriterijume. Ono to je jo tanije, svaka linost u proceni pojedinih osobina kod drugih polazi od neke svoje implicitne teorije linosti (4, str.54).

Sledea karakteristika socijalne percepcije ogleda se u tome to u procesu opaanja postoji uzajamno delovanje izmeu subjekta koji opaa i objekta koji se opaa (interakcijski odnos). Kod svake vrste interakcije postoji uzajamno oekivanje odreenih oblika ponaanja i u skladu s tim oekivanjem mi opaamo drugu osobu. Ako za jednu osobu znamo da ima pozitivan stav prema nama, onda emo pozitivnije ocenjivati osobine koje se smatraju poeljnim u jednoj sredini i obrnuto. Pri opaanju drugih esto se sluimo i mehanizmom projekcije pripisujui svoje pozitivne osobine onima kojima smo naklonjeni, a negativne onima koje ne prihvatamo.

Otuda nije sluajno da najmanje tano ocenjujemo osobe koje volimo, poto kod njih po principu selektivnosti vidimo ono to je pozitivno ili oekujemo da tako bude. Navedeni primer to pokazuje:

Niim se ovek ne moe toliko dopasti koliko lepim osmehom. ene se najradije daju ljudima koji umeju da ih zasmevaju. (Dui Jovan, Gradovi i Himere, Dereta, 1999, str.11)

Stanovnici Trobrijanskih ostrva smatraju da im deca mogu liiti samo na oca. Slinost dece sa majkom i ostalom braom smatraju neprirodnom i nemoguom. Iako opaaju da deca lie na oca, tvrde da su braa meusobno razliita (1, str.52 ).

11

Jo jedna karakteristika ljudi koja oteava socijalnu percepciju i ini je manje tanom, jeste to to su ljudi po prirodi spremni da prihvate pozitivne ocene o sebi kao tane iako ne odraavaju stvarno stanje.

Prema tome, socijalna percepcija je, u osnovi, subjektivnija, manje pouzdana, podlonija grekama i zato pri ocenjivanju drugih ljudi moramo biti svesni tih opasnosti. Naravno, to nikako ne znai da ljudi (pogotovo zrele osobe) ne umeju da procenjuju druge, to je preduslov uspostavljanja dobrih meuljudskih odnosa.

Principi socijalne percepcije

Postoji vie principa i zakonitosti u socijalnoj percepciji, meu kojima se istiu sledei:

Princip celine. Utisak o nekoj osobi (bez obzira to ga esto donosimo na osnovu malog broja informacija) nije pojedinana ve organizovana celina. Poetne informacije o nekoj osobini mi nadograujemo s drugim osobinama za koje pretpostavljamo da su prirodno povezane. Na primer, ako steknemo utisak da je osoba inteligentna, mi dodajemo i da je vredna, radoznala i srdana i tako dalje percipiramo, iako navedene osobine ne moraju biti znaajnije povezane. Pri ocenjivanju drugih, svaka linost ima neku svoju implicitnu teoriju linosti koja predstavlja lino uverenje o vanosti pojedinih osobina i njihovoj povezanosti sa drugima.

Pri formiranju opte impresije o nekoj osobi utvreno je da neke osobine imaju veu ulogu od drugih. Te osobine se nazivaju centralne crte. Sledei primer to pokazuje:

Jednoj grupi studenata je ovako predstavljen novi nastavnik: Gospodin.... je diplomirani psiholog, ima 26 godina, oenjen. Ima tri semestra predavakog iskustva, ljudi koji ga poznaju smataraju ga za prilino hladnu osobu, vrednu, kritinu, praktinu i odlunu. Polovina studenata je dobila gornji opis, a polovina slian opis, rei prilino hladna osoba zamenjene su reima prilino topla. Posle toga je od studenata zatraeno da procene predavaa: Pozitivnije procene su dali studenti koji su oekivali od njega da bude topao, pored toga 56% studenata koji su oekivali da je predava topao uestvovalo je u diskusiji posle predavanja, dok se samo 32% procenta studenata koji su oekivali da je hladan pridruilo diskusiji (5, str. 14).

Prema tome, rei prilino hladna i prilino topla su najvie uticale na formiranje impresije o toj osobi. Koje e osobine imati ulogu centralnih crta zavisi od uzrasta, obrazovanja, kulture i, to je posebno znaajno, od profesionalnih aktivnosti.

Prema jednom istraivanju (10, str. 157), devet najee korienih osobina koje su vane za uspeh uenika, prema proceni nastavnika, jesu: vredan, inteligentan, uporan, ambiciozan, istrajan, paljiv, zainteresovan, radan, aktivan. Utisak o ueniku nastavnici najee stiu preko sledeih osobina: iskren, drutven, drueljubiv, dobar drug, tih, povuen, osetljiv, nenametljiv, zatvoren. Meu 100 navedenih osobina ovo su najfrekventnije i to su te centralne crte koje doprinose sticanju utiska o ueniku i njegovom kolskom uspehu.

U jednom ispitivanju univerzitetskim studentima su dati testovi linosti, posle ega je usledila pisana interpretacija navodno zasnovana na rezultatima testova. U stvari, sve interpretacije su bile identine, sadrale su tvrdnje kao to su: Vi volite u izvesnoj meri promenu i raznolikost i postajete nezadovoljni kada ste sputani ogranienjima i zabranama... Ponosite se time to ste nezavisan mislilac i ne prihvatate tua miljenja bez dovoljnog dokaza... Neke od vaih aspiracija su dosta nerealne. Skoro svi studenti su saoptili da su interpretacije tani opisi njihovog ponaanja. (5, str.15).

Studentima se moe dati zadatak, u okviru vebe, da navedu koje su centralne crte za menadera.

12

Princip selektivnosti. U socijalnoj percepciji prvenstveno se uoavaju one drai koje su izrazitije (visina, teina, pokreti ruku, dranje, izgled) i neobine manifestacije ponaanja. Prema tome, na selektivnost opaanja s jedne strane, utiu karakteristike osobe koja je predmet posmataranja, a s druge, karakteristike samog posmatraa - ocenjivaa. Meu tim karakteristikama na selekciju opaajnih drai najznaajniji uticaj imaju stavovi i interesi. Razliito se percipiraju osobe koje volimo i cenimo od onih prema kojima imamo neutralan stav, a da ne govorimo o osobama o kojima imamo negativan stav. Stavovi i interesi stvaraju kod posmatraa perceptivnu odbranu i pojedinac vidi i interpretira viene podatke u skladu sa onim to mu odgovara. Dokazano je da postoji tendencija da se predmeti i situacije koji su iz nekog razloga neprijatni sporije i tee opaaju, kao da se osoba na taj nain brani od toga da do njene svesti dopre ono to ne voli. Za neprijatne drai postoji vii prag prepoznavanja nego na neutralne drai. Eksperimenti su pokazali da osoba i kada saoptava da neprijatnu dra nije prepoznala, ona ipak na nju emocionalno reaguje.

Kako stavovi utiu na socijalnu percepciju najbolje ilustruje primer navijaa na stadionima koji kvalitet suenja sasvim suprotno ocenjuju (ocena zavisi od toga da li je njihov tim pobedio ili izgubio). U politikom ivotu i ponaanju stavovi imaju jo izrazitiji uticaj. Dovoljno je uzeti primer broja uesnika na mitinzima, pri emu se istiu razlike u desetinama, ak i stotinama hiljada uesnika, zavisno od politike pripadnosti medija. Ljudi mogu da sluaju iste vesti ili itaju iste novine (to je danas rei sluaj poto su sredstva javnog informisanja sve vie stranaki opredeljena), a da dolaze do razliitih saznanja, ocena i zakljuaka.

Prema tome, isti podaci ocenjuju se razliito, zavisno od toga da li prema osobama i socijalnim institucijama imamo pozitivne ili negativne stavove. Postoji tendencija da osobama kojima smo naklonjeni pripisujemo osobine sline naim i obrnuto. (Naravno, ovaj princip vai samo do odreene mere, izuzimajui neprijateljsku propagandu u kojoj se la podmee kao istina.)

Principi asimilacije i kontrasta. Kad procenjujemo pripadnike grupa, naroda, postoji tendencija da ih po nekim karakteristikama vidimo kao uniformne, homogene. Osobine pripadnika jedne ire grupe ili nacije skloni smo da pripiemo svakom njenom pojedincu, iako je to psiholoki neosnovano. Na tom principu se formiraju nacionalni stereotipi. Znamo kakve su u neprijateljskoj propagandi u daljoj i blioj prolosti pripisivane osobine Jevrejima, Srbima, Romima.... Netano, ali se, naalost, zloupotrebljava u politikom marketingu.

Princip primarnosti. Prve informacije ostavljaju jai utisak na procenjivaa od svih narednih. (U propagandi je poznato da nije lako pobiti la.) U naem ispitivanju, studentima smo dali sledei zadatak:

Opiite kakvo e biti stanje u radnoj organizaciji iji rukovodilac ima sledee osobine: inteligentan, marljiv, kritian, nagao, razdraljiv, uporan.

Drugoj polovini studenata date su iste osobine samo obrnutim redom (uporan, razdraljiv...). Studenti su pojedinano dobili odtampan tekst sa uputstvom, tako da nisu znali ta drugi treba da rade.

Da li ima razlike u opisu stanja? To se moe proveriti u okviru vebe.

Prva impresija i njeno delovanje. Formiranje slike o svojim prijateljima i poznanicima moe biti dugotrajan proces. Meutim, postoji tendencija da vrlo brzo i bez velikog broja podataka donosimo sud o nekoj osobi koju smo tek upoznali. Mnogo je ljudi koji su se zaljubili na prvi pogled. Da li je kasnije u ivotu (u braku) ta veza manje uspena od one kojoj je prethodilo dugotrajno poznanstvo. Moe se tvrditi da slika o osobama koje dugo poznajemo i o kojima imamo dosta informacija ne mora da bude kompletnija od impresije koju smo brzo stekli. Postoje nalazi koji govore ak o negativnoj korelaciji izmeu duine poznavanja i broja podataka s jedne strane, i tanosti ocene neke osobe (7, str.149).

13

Formirana impresija, ak i kad je obrazovana nakon kratkog vremena i na osnovu malo podataka, pokazuje se, po pravilu, veoma trajnom i veoma otpornom. Ona predstavlja filter kroz koji se proputaju sve kasnije informacije i tumae u skladu sa tom prvom impresijom. Na osnovu te impresije formira se naklonost ili nenaklonost ako je impresija negativna. Prema tome, prva impresija deluje na dalje ponaanje prema osobi o kojoj smo stvorili impresiju i spreava da na osnovu kasnijih podataka dobijemo bolju i potpuniju sliku od one koju smo formirali na osnovu prvobitnih podataka. Ako je prva slika pozitivna skloni smo da zanemarujemo kasnije negativne ocene o osobi, a ako je prva slika negativna, onda jednostavno tee uviamo ono to je pozitivno i to ne odgovara steenom utisku. U oba smera, osobine i ponaanje moraju biti izrazitiji (uoljiviji), da bi uticali na promenu prve impresije.

Po kojim osobinama druge ljude najee procenjujemo?

Osim emocionalnih stanja, raspoloenja i neraspoloenja u socijalnoj percepciji se najee procenjuju, prema rezultatima vie istraivanja (7, str. 158), sledee osobine linosti:

Red. Naziv Uestalostbr. korienja1. vredan 2322. dobar drug 2153. inteligentan 2064. drutven 1545. simpatian 1546. povuen 1467. ambiciozan 1338. skroman 949. marljiv 9010. tih 7911. iskren 7712. prijatan 7413. pametan 7114. ozbiljan 6815. nedrutven 6116. veseo 6017. miran 59

Iz navedenih podataka se vidi da ima naziva koji se koriste u svakoj treoj oceni osobe. Tako je u ovom istraivanju korien pridev vredan. Samo sa prvih sedam najee korienih naziva dato je 26% svih ocenjivanih osobina, a sa sedamnaest najee korienih prideva date su 2023 od ukupno 4123 ocene, tj. 44%. Podaci pokazuju da je 76% ocena dato sa svega 67 razliitih naziva. Za ostalih 24% ocena korieno je preostalih 320 razliitih naziva.

Detaljnija analiza ocenjenih osobina pokazuje da se najee ocenjuju karakterne osobine. One su ocenjene 1838 puta. Ove karakterne osobine moemo dalje podeliti u osobine kojima se izraava odnos prema drugima - kao to je drutvenost, odnos prema radu - kao to je marljivost, te odnos prema samom sebi - kao to je ambicioznost.

Koliko je znaajna prva impresija pri dolasku na novi posao ili novu dunost? Kako da va neposredni rukovodilac stekne to pozitivniju sliku o vama na samom poetku vae karijere?

14

Iza karakternih osobina slede osobine temperamenta - kao to su povuen, tih, veseo, miran. One se pojavljuju u ovom istraivanju 544 puta. Zatim sledi inteligencija; u ovom istraivanju ponovljena u ocenama 250 puta.

Ocenjuju se, iako u znatno manjem broju, i osobine koje se ne mogu svrstati u tradicionalnu klasifikaciju crta linosti. Takve su osobine kojima se oznaava lini odnos ocenjivaa prema osobi koju ocenjuje, na primer simpatian, prijatan, ozbiljan, lep.

U pogledu naina ocenjivanja, prvi nain predstavlja obraanje panje na spoljni izgled i na osobine koje su u sutini nebitne za karakterizaciju linosti, na crte lica, telesnu grau, nain pokreta.

Drugi nain ocenjivanja jeste na osnovu isticanja crte linosti koja je dominantna, bilo da je osoba poseduje u velikoj meri ili da ocenjivanoj osobi u velikoj meri nedostaje. Koja e se crta izabrati kao dominantna moe da zavisi od karakteristika osobe koja se ocenjuje, od toga koja se crta linosti stvarno kod nje istie. Ali, to moe zavisiti i od interesa ocenjivaa.

Najsloeniji nain ocenjivanja je kada se uzima u obzir vei broj osobina i na osnovu njih se stvara potpunija i usklaena slika o nekoj osobi. Ovaj nain koriste psiholozi i psihijatri u radu sa pacijentima.

Uticaj stereotipa na procenjivanje

U proceni osoba koje pripadaju pojedinim grupama, narodima, rasama, veoma su prisutni stereotipi, to je pomenuto kod principa asimilacije. To su odreene predstave o tome koje su tipine osobine tih pripadnika. Tradicija i kultura naroito utiu na te stereotipe.

Interesantno je navesti jedno istraivanje izvedeno 1991. godine o tome koje su najpoeljnije osobine mukaraca i ena u naoj sredini (10, str. 215).

Poeljne osobine mukaraca Poeljne osobine eneOdluan IskrenaHrabar PopustljivaAmbiciozan HumanaSamopouzdan LepaSamostalan UrednaSnalaljiv OseajnaJaka linost tedljivaVoli sport NenaPortvovan VrednaSvestran Simpatina

Koliko je uloga stereotipa u opaanju pokazuje sledei eksperiment:

Grupi studenata izloene su fotografije trideset devojaka. Posmatrai su po nalogu eksperimentatora ocenjivali ocenama od 1 do 5 sledee osobine: privlanost, lepotu, inteligenciju, karakternost, ambicioznost i zabavnost. Istoj grupi studenata pokazane su iste slike i posle dva meseca. Samo, sad su devojkama data izmiljena jevrejska, italijanska, irska i nemaka prezimena. Ispitanici su i sada ocenjivali iste osobine i na isti nain. Ocene su se razlikovale od prethodnih. Fotografijama ija su lica imala jevrejska i italijanska prezimena znatno je smanjena ocena simpatinosti i lepote, a poveala se ocena ambicioznosti. U stvari, stereotipi koji su postojali o tim nacijama uslovili su navedene promene u opaanju (1, str. 75).

15

Faktori koji poveavaju tanost socijalne percepcije

Brojni su faktori koji determiniu tanost pri procenjivanju linosti. Naveemo najvanije.

Izraajnost osobine koju procenjujemo i njen znaaj za meuljudske odnose. Postoje velike razlike u mogunostima procenjivanja ljudi. Neke osobe vrlo je lako procenjivati, kod tih osoba je sve otvoreno, kao na dlanu, dok su druge prave enigme. Slina je situacija u procenama pojedinih svojstava linosti. Izraenost osobine koju procenjujemo, kao i njena doslednost u manifestovanju znaajno utiu na tanost procene. Saradnika koji esto manifestuje kritinost u odnosu na ostale kolege i rukovodioce, i to u skoro svim situacijama, bez velikih tekoa oceniemo kao otvorenu i kritiku osobu.

Vanost osobine koja se ocenjuje za meuljudske odnose takoe je jedna od znaajnih karakteristika koja utie na tanost procenjivanja (vrednovanja). Po pravilu, osobinu koja je znaajna za meuljudske odnose u kolektivu (spremnost za pomo, dobronamernost i dr.) zaposleni e mnogo tanije ocenjivati u odnosu na osobine koje nemaju taj znaaj, poput osobina marljivosti, upornosti i sl. Objanjenje za ovakvo ocenjivanje veina autora nalazi u injenici da se osobine koje su za ocenjivaa znaajne paljivije prate, tanije registruju pa time i realnije ocenjuju.

Slinost izmeu procenjivaa i procenjenog. Istraivanja i praktino iskustvo pokazuju da je mnogo lake procenjivati osobine drugih koje i sami posedujemo u izraenijem vidu nego ako to nije sluaj. Mada ovo moe biti izvor moguih greaka, lake i uspenije se procenjuje osoba koja nam je slina nego ona koja ima sasvim drugaiju strukturu linosti.

Inteligencija i samokritinost procenjivaa. Inteligencija pomae pri svakom poslu, pogotovo ako je sloeniji i tei, poput procene linosti. Inteligentnije osobe uspeniji su procenjivai nego ostali. Tako su pokazali i eksperimenti i praktino iskustvo. Meutim, inteligencija nije istovremeno i garancija uspenosti u procenama. Ukupna zrelost linosti koja se, pored intelektualne, ogleda i u emocionalnoj i socijalnoj zrelosti, najdirektnije utie na uspeh u proceni linosti. Treba znati da dve komponente zrelosti (emocionalna i socijalna) znaajno utiu na nae procene. Na primer, inteligentna osoba koja je i emocionalno zrela i inteligentna osoba koja je emocionalna nezrela -dve su potpuno razliite osobe. Jedna od bazinih karakteristika zrele linosti jeste - samokritinost. Istraivanja, a i praktino iskustvo pokazuju da su samokritinije osobe uspeniji procenjivai od onih kod kojih ovo svojstvo nije u dovoljnoj meri izgraeno.

Iskustvo procenjivaa. Nema sumnje da iskustvo, koje pomae u svakom radu, doprinosi i uspenoj proceni. Ovu zakonitost potvrdila su i istraivanja, ali i neto drugo. Za uspeh u procenama potrebno je odreeno iskustvo, ali ne predugo. Nakon kraeg iskustva sposobnost procene dostie optimalnu vrednost, a due iskustvo moe ak i negativno da utie na uspenost procena. Ima istraivanja koja pokazuju da profesionalno iskustvo i znanje ne poveavaju tanost procene u predvianju ponaanja, to upravo govori o sloenosti.

Nepristrasnost procenjivaa. O uticaju emocija na inteligenciju i procenjivanje linosti u celini ve je bilo rei. Istraivanja su pokazala da je za tanu procenu preko potrebna hladna glava. Naa procena osoba koje volimo ili mrzimo krajnje je iskrivljena. Procene zagrienih navijaa to najbolje potvruju. Polazei od ovog stava, ni lekari svoju decu, kada su bolesna, sami ne pregledaju, ve ih vode kolegi u koga imaju puno poverenje.

Studenti mogu na vebama da saine svoju listu osobina i da se uporedi sa navedenom. Kroz razgovor utvrditi u emu su slinosti ili razlike.

16

Otuda nepristrasan stav rukovodioca prema saradnicima uslov je za tanu procenu njihovih postupaka i objektivnog vrednovanja.

Faktori koji smanjuju tanost procenjivanja i objektivnost vrednovanja

Opaanje i procenjivanje, kao to je u uvodu naglaeno, mnogo su sloeniji i tei u odnosu na opaanje fizikih drai. Samim tim to je pod veim uticajem socijalnih i, posebno, psiholokih faktora ono je i podlonije brojnim sistematskim i sluajnim grekama. ovek, kao merni instrument, u velikoj meri je nesavren.

Socijalni pritisak i konformiranje. Ono to bi ovde trebalo posebno naglasiti jeste injenica da na tanost procenjivanja i objektivnost vrednovanja negativno utiu socijalni pritisci i konformistiko ponaanje, tako da se pri procenjivanju drugih osoba njihovo negativno dejstvo uvek mora imati u vidu.

Predrasude i stereotipi. Predrasude i stereotipi vrlo negativno utiu na tanost procenjivanja i vrednovanje drugih osoba. Posebno se to odnosi na negativne predrasude, a meu njima etnike i rasne, koje krajnje iskrivljuju procene o ljudima i drutvenim grupama prema kojima takve predrasude postoje.

Stereotipi, kao uproene i pogrene slike (pozitivne ili negativne) o pojedincima ili drutvenim grupama, takoe znatno iskrivljuju nae procene. To su uproeni kliei o ljudima i ljudskim grupama u kojima je pojedinac sa svim svojim osobenostima potpuno zanemaren.

Lina vrednovanja mogu da predodrede nau komunikaciju i poslovnu saradnju sa drugim ljudima. Stereotipi i predrasude, u tom smislu, esto predstavljaju prepreke u komunikaciji, a one mogu da nas spree da na pravi nain upoznamo osobe koje bismo mogli da upoznamo i mogu da smanje nau sposobnost da razumemo svet i druge ljude.

Kada ljude jednom svrstamo u grupe, smatramo da znamo kakvi su i kakvo je njihovo ponaanje, i na taj nain izbegavamo dugotrajan proces upoznavanja sa njima kao pojedincima. Poto dolazimo u kontakt sa veoma velikim brojem ljudi, nemogue je da o svima saznamo sve to je potrebno. Zbog toga se oslanjamo na ve dostupne informacije. Sud o nekome donosimo na osnovu njegovog izgleda, fizikog stanja, zanimanja, pola, starosti, rasne ili nacionalne pripadnosti i sl. To su informacije na osnovu kojih na koherentan nain organizujemo svoje percepcije.

Na taj nain stvaraju se stereotipi o razliitim grupama ljudi. Na primer, postoje miljenja o ljudima odreene nacionalnosti (pedantni Nemci; krti koti), rase (muzikalni Crnci), pola (ene su loiji vozai nego mukarci), profesije (otkaeni umetnici) itd. Ukoliko, na primer, sretnu velikodunog kota ili enu koja izuzetno dobro vozi, ljudi to moda nee ni primetiti. Ako i primete, proglasie to izuzetkom i njihova verovanja nee se promeniti. Kada su jednom stvoreni, stereotipi se vrlo teko menjaju i suprotne informacije na njih teko utiu. Jednostavno, stereotipi nas esto navode na pogrene pretpostavke o ljudima da prerano donosimo sudove i da pri tome o njima ne saznamo vie od onoga to znamo o grupi kojoj pripadaju.

Lako je pretpostaviti koliko jak uticaj stereotipi mogu imati na miljenja koja ljudi formiraju u preduzeima. Na primer, ukoliko menader bude smatrao da pripadnici odreenih grupa nee biti sposobni da ispune njegova oekivanja, izbegavae da zaposli ili unapredi pojedince koji pripadaju dotinim grupama. On moe biti vrsto uveren da donosi dobre odluke jer prikuplja potrebne informacije i paljivo slua kandidate. Ipak, mada on toga ne mora biti ni svestan, stereotipi koje ima mogu uticati na formiranje njegovog miljenja o ljudima. Jasno je da takvi ljudi jo od poetka nee imati ansu i to ne zbog toga to su neto rekli ili se ponaali na odreeni nain, ve samo zbog toga to pripadaju odreenoj grupi. Stereotipi mogu dovesti do predrasuda negativnih stavova prema drugima koji se zasnivaju

17

na njihovom pripadnitvu odreenoj grupi. Poto ljudi koji imaju predrasude imaju negativna verovanja i oseanja, to moe da predodredi njihovo ponaanje koje je u skladu sa njihovim stavovima. Na primer, ukoliko neko ne voli pripadnike odreene manjinske grupe, on moe da odbije da radi zajedno sa nekim ko pripada toj grupi. Razliito ophoenje prema ljudima iz razliitih grupa predstavlja diskriminaciju. Predrasuda je negativan stav, a diskriminacija ponaanje koje iz nje proistie. Predrasude mogu biti izvor ozbiljnih neprijateljstava i sukoba meu ljudima. Takoe, one mogu imati negativan uticaj na karijere ljudi koji su mete ovih stavova, a neophodno je pomenuti i tetan psiholoki uticaj kome su oni izloeni. Oblici diskriminacije sa kojima mogu biti suoeni ugroeni pojedinci su veoma razliiti. Neki su veoma suptilni, a drugi krajnje otvoreni (u vezi sa zapoljavanjem, napredovanjem, platom itd).

U firmama mogu postojati razliite vrste grupizama predrasuda koje se zasnivaju na pripadnitvu odreenoj grupi, kakve su na primer, predrasude u odnosu na godine starosti, fiziko stanje, pol itd.

esti su sluajevi diskriminacije prilikom zapoljavanja starijih ljudi. Razlog za to je postojanje stereotipnih miljenja da stariji pojedinci nee moi da savladaju obuku, da e biti bolesni ili skloni nesreama. Ali kao i u sluaju mnogih drugih stavova, ni ove predrasude se ne zasnivaju na tanim podacima. Istraivanje koje je u SAD-u sprovedeno jo poetkom devedesetih godina pokazalo je da organizacije imaju veoma pozitivna iskustva sa starijim radnicima: da poseduju potrebne vetine, da su posveeni poslu, da nisu manje produktivni od mlaih osoba (tj. starost i uinak nisu povezani), da ree izostaju sa posla nego mlai (dodue, kada izostanu due ih nema to je varijanta koju poslodavci ipak vie vole nego kada neko, na primer, tri dana radi, pa dva ne i sl.), da pokazuju izvanredne rezultate u pogledu bezbednosti, da su manje skloni promeni posla. Jedan od razloga zbog kojih, uprkos dokazima u suprotno, ovakve predrasude opstaju, jeste taj to ljudi esto imaju jaka predubeenja o aktivnostima koje su najprikladnije za razliite starosne grupe. Na primer, preutno se podrazumeva da su menaderi koji rade direktno sa radnicima u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama, da efovi odeljenja imaju preko trideset do preko etrdeset godina, a da potpredsednici treba da imaju najmanje etrdeset godina. U skladu s ovakvim stanovitima, osobe koje dostignu odreeni poloaj kasnije nego to se to od njih uobiajeno oekuje, mogu biti negativno ocenjene. Ukoliko razmislimo, svako od nas poseduje odreenu fiziku karakteristiku zbog koje ne moe da obavlja odreene poslove. Na primer, neko nije dovoljno jak da utovara teke dakove u kamione, neko nema predispozicije da se bavi profesionalnim sportovima, a drugima pak ne idu od ruke poslovi koji zahtevaju veliku preciznost. Prema tome, mada smo svi na neki nain u fizikom pogledu ogranieni, odreena fizika stanja esto predstavljaju predmet iroko rasprostranjenih predrasuda (na primer: slepilo, nedostatak nekog ekstremiteta, paraliza itd). Takva stanja se esto doivljavaju kao sramota i ljudi ih se stide, odnosno predstavljaju negativne aspekte neijeg identiteta.

Mada su u mnogim zemljama, pa i naoj, usvojeni zakoni koji tite prava ljudi sa fizikim i mentalnim nedostacima, ovakve predrasude i dalje postoje. Iako postoje primeri organizacija koje zapoljavaju hendikepirane osobe i koje ulau finansijska sredstva kako bi zadovoljile njihove potrebe, to jo uvek na svetskom nivou nije dovoljno razvijena pojava.

3. IZVOENJE VEBE

3.1. Uvodni deo

Najaviti temu vebe i studentima objasniti nain njenog izvoenja. Kroz uvodno predavanje potencirati pitanja stereotipa i predrasuda u ljudskoj

komunikaciji.

18

3.2. Glavni deo

Studente podeliti u vie grupa ( 4 - 6 studenata). Svakoj grupi dati spisak iz priloga 1 sa kog e odabrati etiri osobe. Naime, beei

od poplave nailazite automobilom na grupu od devetoro ljudi, mogu da se povezu i spasu samo etvoro.

Svaka grupa treba da izabere etiri osobe koje e spasiti i da obrazloi svoj izbor, Grupe, svaka za sebe, diskutuje u trajanju od 15-20 minuta o svom izboru. Zatim predstavnik svake grupe iznosi izbor svoje grupe, Na kraju svi zajedno odreuju vrednosti i predrasude koje su odluivale u datim

izborima. U prilogu 7 praktikuma date su i druge mogunosti za izvoenje ove vebe.

3.3 .Zavrni deo

Po potrebi nastavnik daje potrebna objanjenja i komentare Na kraju asa dati zakljuak, uz optu ocenu rada i zalaganja studenata (istai

studente koji su bili posebno aktivni). Dati potrebna uputstva za pripremu naredne vebe.

4. LITERATURA

1. Ahtik, M., (1968): Kako opaamo i ocenjujemo druge osobe, Socijalna psihologija, Rad, Beograd.

2. Zvonarevi, M., (1981): Socijalna psihologija, kolska knjiga, Zagreb.

3. Kosti, I., (1998): Kriminalistika psihologija, VUP, Beograd.

4. Kre, D., Krafild, R., Balaki, J., (1971): Pojedinac u drutvu, ZUNS Srbije, Beograd.

5. Pek, D., Vitlou, D., (1978): Teorije linosti, Nolit.

6. Rot, N., (1988): Socijalna psihologija, ZUNS Srbije, Beograd.

7. Rot, N., Havelka N., (1968): Podudarnost u ocenjivanju osobina linosti, Psihologija, br.2.

8. Havelka N., (1992): Socijalna percepcija, ZUNS, Beograd.

19

VEBA 3

BIOGRAfIJA - CURRICULUM VITAE

Biografija, Curriculum Vitae, Resume (lat. curriculum- pregled; vitae- ivota) su podaci, odnosno injenice koje iznosimo pisanim putem kad apliciramo za neku poziciju, tj. radno mesto. Cilj biografije je da predstavi Vas i vae obrazovanje u najboljem svetlu, na koncizan i lepo struktuiran nain. CV je prvi kontakt sa potencijalnim poslodavcem i vrlo je bitno da ostavite utisak kako ste ba vi kandidat koga treba pozvati na intervju.

1. CILJ I ZADACI VEBE

Cilj vebe jeste da studenti savladaju vetine na osnovu kojih e sebe prezentovati na najbolji mogui nain. Treba da naue kako da svoje kvalifikacije, iskustva i sposobnosti uoblie u jasan i precizan dokument kojim e sebi obezbediti poslovni razgovor i poveati mogunosti za dobijanje odreenog posla.

U tom smislu, zadaci vebe su: da studenti naue ta su obavezni delovi dobrog CV, da naue da piu CV, da naue da oblikuju i piu propratno pismo, da naue jedan od oblika pisane poslovne komunikacije.

2. PRIPREMA VEBE

2.1. Kako napisati biografiju (CV)

Biografija ne bi trebalo da bude dua od dve strane A4-formata, osim ako imate izuzetno bogato radno iskustvo i konkuriete za mesto u top menadmentu.

Dobro napisana biografija prvo pokazuje ono to je najvanije i sadri sve relevantne informacije. Prilikom pisanja biografije savetuje se da prilagodite biografiju shodno cilju koji elite da postignete (posao, nastavak studija, stipendija, konferencija...).

Ako se biografija alje potom, treba da bude odtampana na isto belom papiru A4-formata.

Biografija se pie slovima Arial ili Times New Roman, a veliina slova bi trebalo da bude izmeu 10 i 12, nikako preko 12 jer prevelika slova ostavljaju lo utisak. Sa druge strane, ne treba koristiti ni premali font koji nije itak. Biografiju ne treba pisati kompletno velikim slovima, niti koristiti arena slova ili previe podvuenih i iskoenih slova. Sve ovo doprinosi nepreglednosti i neozbiljnosti biografije.

Uz biografiju se obavezno pie propratno pismo, ak i ako nije naznaeno da je potrebno.

Celokupni izgled biografije treba da ostavi utisak uredne i obrazovane osobe.

Sama biografija bi po nekim idealnim standardima trebalo da sadri sledee: line podatke, obrazovanje, radno iskustvo, nagrade, relevantne kurseve i seminare, znanje stranih jezika i rada na raunaru, line osobine, hobije i ostale napomene.

20

Lini podaci. Ovde treba navesti ime i prezime, datum roenja, adresu stanovanja, e-mail, telefon i dravljanstvo. Tekst ne treba ulepavati razliitim tipovima slova, crteima, animacijama i drugim. Treba obratiti panju da ime i prezime budu napisani fontom koji je veliine ostalog teksta. Naslov (Biografija, Curriculum Vitae) bi trebalo da stoji u gornjem delu teksta, ali nije neophodan.U nivou dela sa linim podacima, sa desne strane, moete uneti fotografiju. Fotografija treba da bude manjih dimenzija, slinih fotografiji iz line karte (osim ako je zbog prirode pozicije u oglasu naznaeno drugaije).

Obrazovanje. U ovom delu navodi se zavrena srednja kola, od kada do kada ste je pohaali, koju diplomu posedujete. Prosek u srednjoj koli naglaava se samo ukoliko je dobar i ukoliko nemate zavren fakultet. Ukoliko ste zavrili fakultet, navodi se naziv fakulteta, mesto studiranja, od kada do kada ste studirali, kada i gde ste diplomirali. Prosek se navodi ukoliko je reprezentativan i ukoliko prelazi 8,00 ako biografiju koristite u naoj zemlji, ili 9,00 za inostranstvo.

Radno iskustvo. U okviru radnog iskustva navode se preduzea u kojima ste radili, period zaposlenja u svakom od njih, pozicije na kojima ste radili, koje su bile vae dunosti, odgovornosti, ta ste tamo nauili, koje vetine ste stekli. U ovom delu se mogu navesti i prakse. Treba pokazati buduem poslodavcu da ste osoba koja eli da ui i razvija svoje potencijale u svim situacijama. Radno iskustvo koje nije posebno relevantno za poziciju za koju konkuriete ne treba posebno isticati i opisivati, ve samo navesti.

Nagrade. Ove informacije su ono to vas razdvaja od drugih kandidata. Navedite stipendije koje ste dobili, nagrade koje ste osvojili, konkurse na kojima ste uestvovali. Ne morate navesti samo naziv, godinu i mesto, moete opisati u nekoliko rei ono to smatrate da je bitno kod ovih nagrada, stipendija itd.

Seminari i kursevi. Ovde moete navesti strune konferencije i seminare na kojima ste uestvovali, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, kao i ostale kurseve koje ste pohaali. Ovim podacima sebe predstavljate kao osobu koja preuzima inicijativu i spremna je da se izbori za dobro obrazovanje, praktino iskustvo i koja je spremna da ui i usavrava se.

Strani jezici. Treba navesti sve strane jezike kojima se sluite i koliko dobro poznajete taj jezik (poetni nivo, srednji nivo, napredni nivo, teno znanje pisanja, itanja i konverzacije). Takoe, navedite ukoliko imate zavren neki kurs jezika i diplomu.

Znanje rada na raunaru. Treba navesti sve programe koje znate da koristite, ukljuujui sluenje Internetom, i treba odrediti nivo svog znanja. Ukoliko ne posedujete znanje rada bar u Word-u, Excel-u i Internetu, moraete ih savladati. Ukoliko imate zavren neki kurs, to obavezno navedite.

Line osobine. Navedite osobine koje su relevantne za poziciju za koju konkuriete kao to su, na primer: inicijativnost, timski rad, upornost, komunikativnost. esto su zahtevi za linim osobinama navedeni u konkursu, pa ih uskladite sa onim osobinama koje vi posedujete.

Hobiji. Ukoliko vam biografija deluje previe hladno i profesionalno, moete je osveiti delom o hobijima. Hobiji i ostala interesovanja deluju lepo u svakoj biografiji jer vas predstavljaju kao osobu koja, uz rad, zna da uskladi i zabavu u svom ivotu.

Ostalo. Ostale napomene navedite sve ostalo to smatrate bitnim, a niste pomenuli.

Obavezno navedite ako posedujete vozaku dozvolu, moete spomenuti da imate sopstveni auto, da ste odsluili vojni rok i sl. Ovo su samo neki standardni delovi koje bi biografija trebalo da sadri, a Vi, naravno, moete dodati ono to mislite da je potrebno i kreirati biografiju prema svom nahoenju.

21

Kako napisati propratno pismo

Propratno pismo (PP) je dokument koji prati vau biografiju tj. CV. Propratno pismo je vaa prilika da date neki individualni peat svojoj biografiji i da iskaete svoje specifinosti. PP je veoma kratko (200-250 rei), a njegov cilj je da uvede poslodavca u va CV, da ukae na aktivnosti i karakteristike koje su od posebnog znaaja za prijavu. Ukratko, cilj PP-a je da odgovori na pitanje poslodavca: Zato bi trebalo da zaposlim ovu osobu?

Forma. PP ima formu poslovnog pisma : vaa adresa i kontakt informacije dolaze ispod vaeg imena, u desnom gornjem uglu stranice. Ispod toga, sa leve strane, napiite ime osobe kojoj se obraate, kao i njenu funkciju i organizaciju u kojoj radi. Ukoliko nemate ime kontakt osobe, pismo adresirajte samo na kompaniju. Ako znate ponite sa Potovani gospodine /gospoo/gospoice, odnosno ukoliko piete na engleskom Dear Mr, Ms, Mrs, a zavravate pismo pozdravom Sa potovanjem, odnosno Kind regards. Ukoliko ne znate ime kontakt osobe ponite sa Potovani/Potovana, na engleskom Dear Sirs, or Dear Sir or Madam. Na kraju PP navedite mesto i datum pisanja pisma. Ispod toga navedite koje dokumente prilaete uz prijavu. Ukoliko aljete samo CV, dovoljno je da to pomenete u samom tekstu PP. Ukoliko prijavu aljete potom, odtampajte PP na belom papiru A4 formata, isto kao i va CV, i stavite u belu kovertu. Nije preporuljivo tampanje na papirima druge boje i upotrebljavanje drugih boja slova osim crne. Potrudite se da obezbedite kvalitetnu tampu vaeg PP i CV-ja.

Struktura sadraja. Idealno PP ne treba da ima vie od etiri pasusa. Cilj prvog je da naglasi za ta se prijavljujete i gde ste dobili informacije o konkursu. U drugom pasusu treba navesti kvalifikacije i vetine koje posedujete, a ine vas pravom osobom za taj posao. Paljivo proitajte oglas, odredite potrebne kvalifikacije i proverite jo jednom da li ste vi prava osoba za taj posao. Nemojte samo navesti svoje vrline, navedite obrazloenje. Moda je najbolji nain da ponete sa Vaim prethodnim radnim iskustvom. Isto kao i u CV-u, rezultat treba da bude da ste vi nezavisna osoba koja zna da preuzme inicijativu i odgovornost. Objasnite zato sve vi prava osoba za to mesto, ak i u sluaju da ne ispunjavate sve uslove koji se u oglasu trae. Ukratko, drugi pasus treba da pokae da ste dobri za taj posao. Trei pasus pokazuje zato elite taj posao. Razmislite o tome, jer e vas to pitanje verovatno saekati na intervjuu. Treba da pokaete jaku motivaciju i sposobnost da doprinesete radu konkretne organizacije, a da zauzvrat dobijete odreenu satisfakciju kao i da vam je bitna mogunost usavravanja, napredovanja. Poslednji pasus naglaava da ste voljni da poslodavcu detaljnije objasnite i pokaete svoje kvalitete prilikom intervjua.

2.2. Na ta treba posebno obratiti panju?

Biografija se pie u treem licu ili pasivu, time se ostavlja utisak objektivnosti. Kada se pie u treem licu, ne treba koristiti line zamenice (ispravno je npr: zavrio srednju kolu ili zavrena srednja kola, a ne on je zavrio srednju kolu). CV mora biti bez gramatikih i pravopisnih greaka. Sve informacije moraju biti tane. CV ne sme da bude predugaak i treba da sadri samo relevantne informacije.

Izbacite iz CV-ja sve informacije koje nisu relevantne za ovaj konkurs, inae rizikujete da itanje Vaeg CV-ja bude zamorno ili da se predstavite kao osoba koja ne razlikuje prioritete.

CV mora biti pregledan i struktuiran. Sposobnost da dobro osmislite strukturu CV-ja ukazuje na organizovanu osobu. Celine treba da budu jasno odvojene i da je prilikom prvog pogleda na dokument jasno gde se ta nalazi. Redosled informacija mora da bude logian pri emu je najbitnije da se informacije reaju po znaaju. Takoe, informacije treba reati hronoloki. CV treba da je vizuelno privlaan - dinamian. Ako sve u dokumentu poreate u kvadrat ili u potpuno pravilni pravougaonik, stranica moe da deluje dosadno oku posmatraa.

22

Svakako izbegnite da va CV lii na esej. Izaberite npr. stranicu u dnevnim novinama, koja je dinamino ureena tako da svaki tekst ima svoje mesto i tano se oseti koji su manje, odnosno vie istaknuti.

3. IZVOENJE VEBE

3.1. Uvodni deo

Najaviti temu vebe i studentima objasniti nain njenog izvoenja. Kroz uvodno predavanje i razgovor sa studentima potencirati vana pitanja koja se

odnose na pisanje CV-ja.

3.2. Glavni deo

Prema konkursu iz priloga 2, 3 ili 4 studenti piu svoju biografiju za navedeno radno mesto kao i odgovarajue propratno pismo.

Ako postoji mogunost vebu raditi na raunaru i poslati biografiju elektronskom potom na adresu odgovornog nastavnika.

Proitati nekoliko biografija i zajedno sa studentima ih analizirati ukazujui na greke i propuste.

Dati studentima zadatak da samostalno za naredni as vebi potpuno oblikuju svoj CV i propratno pismo.

Zahtevati od studenata da CV i propratno pismo proslede nastavniku i elektronskom potom.

3.3. Zavrni deo

Po potrebi nastavnik daje potrebna objanjenja i komentare Na kraju asa dati zakljuak, uz optu ocenu rada i zalaganja studenata. Dati potrebna uputstva za pripremu naredne vebe.

4. L I T E R A T U R A

1. Andevski, Milica, (2008) : Umetnost komuniciranja, Cekom books, Novi Sad

2. Mandi, T., (2003) : Komunikologija psihologija komunikacije, Clio, Beograd

3. Sua, Budislav, (2009) : Osnovi komuniciranja, Cekom books, Novi Sad

4. Tomi, Zorica, (2003) : Komunikologija, igoja, Beograd

23

VEBA 4

INTERVJU ZA POSAO

1. CILJ I ZADACI VEBE

Cilj vebe je da studenti naue kako se najbolje pripremiti za poslovni intervju, bilo da konkuriu za posao ili da su u ulozi menadera koji sprovodi intervju. Potrebno je da savladaju osnovne komunikacione vetine, da im se ukae na vanost neverbalnog komuniciranja, da prevaziu tremu, da na najbolji nain iskau svoje kvalitete.

Zadaci vebe su: Da studenti naue koje vrste intervjua postoje, Da shvate vanost pripreme za intervju razgovor, Da naue odakle mogu dobiti potrebne informacije za pripremu intervjua, Da naue koje su faze i kakav je tok intervjua.

2. PRIPREMA VEBE

2.1 Intervju

Nauni razgovor ili intervju (eng. Interview) je svako prikupljanje podataka putem razgovora, s ciljem da se dobijena obavetenja upotrebe u naune svrhe. To je razgovor dve osobe profesionalno usmeren.

Razgovor za posao zahteva specifine pripreme. Pre ovakvog razgovora potrebno je to vie saznati o ciljnom preduzeu, njegovim proizvodima, tritu, konkurentima i aktivnostima. Veina ovih informacija se moe pronai na web prezentacijama i internetu, kao i u novinskim lancima koji se takoe mogu pronai na internetu. Vrlo je bitno dobro se pripremiti za ovakav intervju jer oblaenje, nastup i odgovori koje dajemo ostavljaju dobar ili lo utisak. Verbalne sposobnosti poput dikcije, irine vokabulara, uzreica i termina koje koristite mogu da naprave razliku u izboru kandidata. to jasnije i elokventnije govorite, vee su anse da uspete.

Pre intervjua. Podrazumeva se da ste dobro napisanu biografiju dostavili poslodavcu u odreenom roku i na korektan nain. Precizno ste naveli za koje mesto konkuriete i prikupili ste sve informacije koje su bile dostupne o tom preduzeu i njegovom poslovanju. Vrlo je bitno da stignete na vreme, da se poslovno obuete i da izgledate uredno.

Tok razgovora. Poeljno bi bilo da, na sva pitanja koja vam tokom intervjua postave, odgovarate punom reenicom, odnosno da vai odgovori budu to konkretniji i potpuniji. Nije dovoljno da samo potvrdno ili odrino iskomentariete pitanje, preporuljivo je da uz puno objanjenje na odreenu temu, date zadovoljavajue odgovore. Niko ne moe da vidi koliki vi potencijal nosite i ukoliko ga na pravi nain ne iskaete moe ostati neiskoriten. Nasuprot tome ni citiranje grkih filozofa nije preporuljivo, osim ako se ba to ne trai na poslu za koji ste konkurisali. Mesto na kom ste odluili da traite posao, ima jasno definisane potrebe za vetine i znanja koja je potrebno da posedujete, i zato ne treba preterivati. Previe filozofiranja, ovom prilikom, nije poeljno jer time oduzimate dragoceno vreme ljudima sa kojima razgovarate. Na intervjuu za posao je vano da budete jasni, a to iskljuuje razmetanje filozofijom.

24

Uzreice. Uzreice poput ovaj, kako se zove, u principu, znai.... otkrivaju nesigurnost i treba ih izbegavati, odnosno ako je mogue uopte ne koristiti. ak i ako ste dovoljno samouvereni i oputeni nemojte koristiti argonski renik, lokalizme niti ostale rei koje nisu deo formalnog govora. Delovaete neozbiljno i neprofesionalno i pritom neete potovati situaciju u kojoj se nalazite.

Isticanje uspeha. Formuliite reenicu tako da ona jasno izraava vae miljenje umesto da bude generalnog karaktera. Izbegavajte da sve to kaete poinje sa JA. esto se deava da su ljudi, koji reenice poinju na ovaj nain, neobjektivni kad su u pitanju njihove mogunosti. Uglavnom su to hvalospevi o linim podvizima. Pokuajte to objektivnije da izrazite svoje uspehe i da ih izreknete kroz prvo lice a da pritom izbegnete JA kao poetak reenice.

Struni izrazi. irok vokabular i elokventnost ne znai da treba da insistirate na upotrebi strunih izraza, a pogotovo ne pojmova koje ne poznajete. Struni izrazi koje koristimo u govoru nisu neto to moemo da nauimo za jedan dan, treba ih pravilno upotrebljavati u odreenoj prilici, u sklopu sopstvenog obrazovanja i veoma je oigledno kada su isforsirani.

Vaa interesovanja. Interesovanja su veoma razliita kod svakoga od nas i njima se istiemo u razliitim oblastima poslovanja, pa samim tim nije loe da istaknete ta vas zanima. U tom smislu nije pogreno da pokaete emotivnu pristrasnost ka poslu za koji ste konkurisali. To e i vaem potencijalnom poslodavcu dati do znanja da je pred njim neko ko e voleti posao koji radi, a to je svakako velika prednost.

Samopouzdanje je bitna stavka. Samouverenost e doprineti vaem uspehu, ukoliko postoje generalne predispozicije tj. ukoliko ispunjavate potrebne kriterijume za odreeni posao, trebalo bi da izbegavate izjave koje e odati vau nesigurnost, jer one govore da ni vi sami niste sigurni u va potencijal i mogunost uspeha. U prilikama kada i sami sumnjate da li neto moete, poeljno je priznati i rei da ete to nauiti. Na ovaj nain ete imati i poverenje poslodavca, a to svakako puno znai.

Pozitivan stav. Pozitivan stav prilikom intervjua za posao, moe da vam pomogne utoliko to ete vi zraiti samopouzdanjem i pozitivnom energijom. Na sva pitanja, u granicama mogunosti, pokuajte da odgovorite u pozitivnom kontekstu tj. nemojte koristiti negacije i negativnu postavku reenice (nisam nikad..., ne znam da.. i sl.). Poeljno je da istaknete ono to znate, volite i moete, a ne ono to neete, ne volite i ne znate. Veliku prednost dajte osmehu i emocijama, naravno umereno). Preporuljivo je da se ponaate u skladu sa okolnostima, dakle poslovno i ozbiljno, ali to ni u kom sluaju ne znai da treba da budete kruti i bez osmeha. Ljudi koji se osmehuju nose pozitivnu energiju u sebi i koja ih, samim tim, predstavlja u pozitivnijem svetlu. Zraite pozitivno pa ete takav utisak i ostavljati.

3. IZVOENJE VEBE

3.1. Uvodni deo

Najaviti temu vebe i studentima objasniti nain njenog izvoenja. Kroz uvodno predavanje i razgovor sa studentima potencirati vana pitanja koja se

odnose na intervju.

3.2. Glavni deo

Studentima dati da odgovore na ponuena pitanja iz priloga 5, koja se najee postavljaju tokom intervjua za posao.

Nakon takve pripreme potrebno je odrediti studente koji e odigrati intervju, prema konkursu iz priloga 2, 3 i 4. Neki studenti treba da budu u ulozi poslodavaca, a

25

nekolicina u ulozi onih koji konkuriu za neko od navedenih radnih mesta. Nakon svakog odigranog intervjua , sa studentima analizirati nain i vrstu

postavljenih pitanja, njihovu opravdanost, ponaanje poslodavca i kandidata u toku razgovora i druga pitanja koja se pojave. Za svaki intervju odvojiti po 15-20 minuta.

Dati studentima zadatak da samostalno za naredni as vebi, u pisanoj formi, potpuno oblikuju listu pitanja za intervju sa kandidatima koji konkuriu za posao. Insistirati da studenti daju objanjenje zato postavljaju ba to pitanje.

3.3. Zavrni deo

Po potrebi nastavnik daje potrebna objanjenja i komentare Na kraju asa dati zakljuak, uz optu ocenu rada i zalaganja studenata. Dati potrebna uputstva za pripremu naredne vebe.

4. L I T E R A T U R A

1. Andevski, Milica, (2008) : Umetnost komuniciranja, Cekom books, Novi Sad,

2. Braja, P., (1984): Rukovoenje kao meuljudski odnos, NIRO Varadin

3. Mandi, T., (2003): Komunikologija psihologija komunikacije, Clio, Beograd,

4. Sua, Budislav, (2009): Osnovi komuniciranja, Cekom books, Novi Sad,

5. Sua, Budislav, (2009): Menadment ljudskih resursa, Cekom books, Novi Sad,

6. Havelka, N., (1992) : Socijalna percepcija, ZUNS, Beograd.

26

VEBA 5

POSLOVNO PISMO

1. CILJ I ZADACI VEBE

Poslovna pisma ostavljaju prvi utisak, reprezentuju preduzee, kao i onog ko ih pie. Cilj vebe je da se studenti upoznaju sa osnovama pisane komunikacije, da uvide koliko je vaan ovaj vid komunikacije i da savladaju pisanje poslovnog pisma.

Zadaci vebe su: Da studenti naue koje vrste poslovnih pisama postoje, Da naue koji su obavezni delovi poslovnog pisma, Da naue odakle mogu dobiti potrebne informacije za sastavljanje poslovnog pisma, Da samostalno napiu nekoliko razliitih poslovnih pisama i dopisa.

2. PRIPREMA VEBE

2.1. Pisano poslovno komuniciranje

Pisano poslovno komuniciranje, za razliku od usmenog, ostavlja pisani trag u poslovnim aktivnostima. Bitna prednost pisanog poslovnog komuniciranja je u tome to ostavlja dokument koji se moe uvati i koji slui kao dokaz u ostvarivanju prava, ili u meusobnom odnosu poslovnih partnera. Poslovni iskaz se moe doterivati i dopunjavati sve dok definitivno ne bude poslat poslovnom partneru. Suprotno tome, u usmenom poslovnom komuniciranju svaka ispravka ili dopuna je primetna, posebno su primetni neverbalni znaci komuniciranja. Osnovni nedostatak pisanog poslovnog komuniciranja je nedostatak linog i interakcijskog kontakta, pa nije mogue pratiti reagovanje poslovnog partnera, te tako korekcije u hodu nisu mogue. Potrebno je dosta vremena i dopisivanja da bi se reio neki problem. Kako oba naina komuniciranja (usmeno i pisano) imaju prednosti i nedostatke, namee se zakljuak: poslovni partneri treba da komuniciraju na nain koji je u datim uslovima funkcionalniji i kvalitetniji, ime se izbegavaju nejasnoe i nesporazumi i obezbeuje optimalan protok informacija izmeu poslovnih partnera.

Pisano poslovno komuniciranje se esto poistoveuje sa poslovnom korespondencijom, pa je potrebno ukazati na njihove slinosti i razlike. Re korespondencija je latinskog porekla i znai prepiska, ili dopisivanje. Zato se korespondencija naziva i poslovna prepiska.

Poslovna korespondencija ima dvojako znaenje: Ona obuhvata sva pisma, dopiske, telegrame, fakture, razna dokumenta i saoptenja.

Ovim pojmom obuhvaena je celokupna prepiska izmeu poslovnih partnera. Pri tome nije bitno da li e preduzee ili poslovno lice dobiti odgovor na sve dopise, kao ni da li e posao biti zakljuen.

Ona oznaava sastavljanje i pisanje poslovnih pisama. Izvorno znaenje rei korespondencija podrazumeva svako dvosmerno dopisivanje. Poslovna korespondencija je samo deo poslovnih komunikacija. Njen znaaj je veliki u poslovnom svetu, posebno na komercijalnom i informativnom planu.

Pisanje poslovnog pisma. Poslovno pismo je dokument o odreenom poslu. Njegova sadrina zavisi od predmeta poslovanja. Ono predstavlja najmasovniji oblik pisanog poslovnog

27

komuniciranja. Njegova osnovna karakteristika je da ono pretpostavlja odgovor. Sm sadraj poslovnog pisma je raznovrstan i on zavisi od vrste poslovnog odnosa i od konkretnog zahteva koji se ispostavlja. Najee je upueno jednom poslovnom partneru, ali moe biti poslato i na razliite adrese. Poslovno pismo ima sledee delove:

Glavne ili obavezne: Sporedne:1. Zaglavlje 2. Mesto i datum 3. Adresa primaoca 4. Pozdravni znaci 5. Pregled ili saetak 6. Sadraj 7. Pozdrav 8. Potpis

1. Oslovljavanje 2. Prilozi 3. Nain otpreme 4. Raspored kopija 5. Dodatak ili post-skriptum

Glavni delovi poslovnog pisma:

1) Zaglavlje sadri sve bitne elemente kojima se poiljalac poslovnog pisma legitimie.

Zaglavlje sadri bitne delove (naziv firme, delatnost i odredite ulicu i broj, potanski broj mesta, i naziv mesta poslovanja), i sporedne delove (broj telefona i telefaksa, broj iro-rauna, zatitni znak, godina osnivanja, spisak brojeva i dr). Zaglavlje se pie u vrhu poslovnog pisma, na sredini najee, tako da je jasno oznaeno i upadljivo. Naziv firme, mesto i adresa treba da budu uoljivi. Najbolje je kada se zaglavlje zameni memorandumom koji sadri najbitnije reference o firmi. Najistaknutiji deo zaglavlja mora da bude naziv firme.

2) Mesto i datum se piu odmah iza zaglavlja. Uobiajeno je da se piu u istom redu sa pozivnom oznakom. Mogu se pisati i na vie naina: Novi Sad, 10. maja 2005. god. ili Novi Sad, 10.05.2005. Datum je posebno vaan jer se od tog datuma utvruju nastale poslovne obaveze (vaei propisi po kojima je realizovan posao). Piu se od 45-og slovnog mesta u jednom ili u dva reda.

3) Adresa primaoca sastoji se od naziva firme, njene delatnosti i odredita (ulica, broj, potanski broj, naziv mesta). Umesto ulice i broja moe se staviti i broj potanskog pregratka (potanski fah). Pisma koja se alju u inostranstvo moraju imati odredinu zemlju, a adresa mora biti prilagoena zemlji u koju se alje.

4) Pozivni znaci (oznake) su u funkciji lakeg razvrstavanja pote. To mogu biti inicijali linosti ili odeljenja firme u kojoj je pismo napisano. Na primer: va znak, na znak, va dopis, na dopis i sl.

5) Predmet ili saetak predstavlja kratak sadraj poslovnog pisma. Ispisuje se ispod adrese, pre sadraja pisma s leve strane. Pie se do polovine reda, a kada to nije dovoljno koristi se drugi red. Uobiajeno je da se saetak podvlai, ili istakne na drugi nain. Saetkom se definie sama tema pisma.

6) Sadraj ili sadrina pisma je glavni deo pisma kojim se saoptava poslovna informacija. On takoe ima uobiajenu formu. To je:

a. Poetak ili otvaranje pisma.

b. Uvoenje u poruku (kratko i racionalno), pozivanje na ranije dopisivanje, poslovnu vezu, telefonski razgovor, oglas i sl.

28

c. Poruka ili sutina to je samo jezgro pisma i u njemu se obrazlae razlog obraanja koji je naznaen u uvoenju u poruku. Posebnu panju treba obratiti na stil pisanja, a on treba da bude jasan, kratak i precizan. Treba voditi rauna o pravopisu. Ako se u pismu istie vie stvari onda svaku treba obraditi u posebnom pasusu.

d. Zavrni deo je zaokruivanje poruke, sa naglaenim optimizmom i eljom za dalju saradnju.

7) Pozdrav je uljudni oprotaj sa poslovnim partnerom reima kao: Pozdravljam Vas;

Primite nae pozdrave; S potovanjem; S osobitim potovanjem i sl.

8) Potpis je sastavni deo pisma, koji ono dobija znaaj slubenog dokumenta. Poslovno pismo potpisuje ovlaeno lice koje zastupa firmu (direktor ili vlasnik). Potpis se sastoji od naziva firme, svojerunog potpisa i otkucanog imena i prezimena ovlaenog lica sa titulom. Ako pismo potpisuje jedna osoba, onda potpis ide sa desne strane po pravilu od 45. (50.) slovnog mesta. Ako poslovno pismo potpisuju dve osobe, onda linost vieg ranga potpisuje sa desne strane, a linost nieg ranga sa leve strane, poev od 10. slovnog mesta.

Sporedni delovi pisma

1) Oslovljavanje (Gospodine direktore, Cenjeni direktore i sl.) ako je pismo upueno poslovnom prijatelju moe se osloviti i sa Potovani prijatelju i sl.

2) Prilozi su dokumenti koji se prilau uz pismo (prospekti, kalendar, cenovnik i dr) koji se navode ispod sadraja pisma sa leve strane od 10. slovnog mesta, i posebno se oznaavaju (prilog br. 1, prilog br. 2 itd).

3) Nain otpreme ili oznaka naina otpreme. Kada se pismo alje obinom potom onda nema potrebe da se to posebno oznai. Ali kada se alje preporueno ili na neki drugi poseban nain onda se to obavezno oznaava na kraju pisma posle priloga i to sa leve strane od 10. slovnog mesta.

4) Raspored kopija. Pismo se pie u vie primeraka. Original se alje poslovnom partneru, a kopije se rasporeuju prema potrebi. U rasporedu kopija navodi se u koliko je primeraka poslovno pismo umnoeno i kome su kopije dostavljene. Npr.

Dostavljeno:

1. Imenovanom

2. Raunovodstvu

3. Arhivi.

5) Dodatak ili postskriptum je sporedni deo pisma koji se pie ukoliko je isputeno neto u sadraju. Dodatak se pie tako to se sa leve strane nakon 10. slovnog mesta stavi P.S. Dodatak se uvek parafira jer se stavlja ispod potpisa i peata. Treba da bude to krai. Danas, kada se dokumentacija obrauje raunarima vri se viestruka korekcija teksta, pa se postskriptum sve manje koristi.

Jezik i stil poslovnog pisma. Poslovno pismo treba pisati kratkim reenicama da bi bilo pregledno i itljivo; poslovni stil podrazumeva kratke, jasne i konkretne reenice, bez velikog uvoda se ukazuje na bitne elemente poruke i potrebno je obezbediti povratnu komunikaciju. Jezik poslovnog pisma je knjievni, uz potovanje bitnih karakteristika pisanja, a pismo mora biti napisano pristojno, u ozbiljnom tonu. Pri pisanju se ne sme zanemariti interpunkcija jer izostavljanje zapete na nekim mestima moe izazvati zabunu. Treba izbegavati pisanje vie poruka u jednom pismu, jer mogu izazvati nedoumicu. Pri pisanju treba koristiti poslovnu

29

terminologiju i odreene skraenice, treba izbegavati neobine skraenice i strane rei. Ton pisma mora biti primeran i utiv ak i kada su u pitanju neprijatne vesti. Odgovor na neutivo pismo treba da bude posebno pristojan i korektan.

Tri osnovna oblika poslovnog pisma su:

1) Evropski (ili francuski), koji je najstariji oblik poslovnog pisma. Naziva se jo i zupasti ili stepenasti oblik. Dobre strane su preglednost sadraja i adrese primaoca.

2) Ameriki, koji se naziva jo pravougaoni oblik ili blok forma. Pisanje je pojednostavljeno time to nema velikih odstojanja.

3) Kombinovani oblici, koji predstavljaju kombinaciju evropskih i amerikih oblika i sve vie su u upotrebi. Njihova glavna odlika je preglednost nastala kombinacijom oblika.

Posebni pisani poslovni iskazi u komercijalnom poslovanju su informativno-propagandna sredstva: vizitkarta (poslovna lina karta), oglas (najpoznatije sredstvo trinog komuniciranja), letak (slui u reklamne svrhe), prospekti (koriste se u propagandne svrhe), katalog (uz proizvode ide opis karakteristika, esto i cena), monografija (knjiga o jednom preduzeu, obino posveena nekom jubileju).

3. IZVOENJE VEBE

3.1. Uvodni deo

Najaviti temu vebe i studentima objasniti nain njenog izvoenja. Kroz uvodno predavanje i razgovor sa studentima potencirati vana pitanja koja se

odnose na poslovna pisma.

3.2. Glavni deo

Studentima dati zadatak da napiu poslovno pismo direktoru nekog odreenog preduzea, ili visokokolske ustanove na osnovu neke odluke ili u vidu molbe, albe i sl.

Nakon toga proitati nekoliko poslovnih pisama i sa studentima analizirati nain pisanja, elemente koje sadri pismo, stil i jezik i druga pitanja koja se pojave.

Dati studentima zadatak da samostalno za naredni as vebi, potpuno oblikuju jedno poslovno pismo, sa svim potrebnim elementima.

Zahtevati od studenata da poslovno pismo poalju nastavniku i putem e-maila.

3.3. Zavrni deo

Po potrebi nastavnik daje potrebna objanjenja i komentare. Na kraju asa dati zakljuak, uz optu ocenu rada i zalaganja studenata. Dati potrebna uputstva za pripremu naredne vebe.

4. LITERATURA

1. Kliment, A., (1984): Poslovne pismene komunikacije, kolska knjiga, Zagreb.

2. Kosti, B., (1988):Trino komuniciranje, teorija i praksa, Nauna knjiga, Beograd.

3. Radivojevi, M., (2006) : Poslovna korespodencija, UPS, FPS, Banja Luka,

4. Sua, Budislav, (2009): Osnovi komuniciranja, Cekom books, Novi Sad,

5. Spens, Geri, (1996): Raspravom do pobede, Grme, Beograd,

30

VEBA 6

POSEBNI OBLICI PISANOG POSLOVNOG KOMUNICIRANJA

1. CILJEVI I ZADACI VEBE

Osnovni cilj vebe je da studenti upoznaju osnovne oblike posebnog pisanog komuniciranja, kao i pravila takve komunikacije.

Zadaci vebe su: da se studenti upoznaju i neposredno vide forme posebnog pisanog komuniciranja da se stave u aktivnu poziciju formiranja poslovnih obrazaca ugovora, zakljunice,

predrauna, otpremnice i sl. da se stave u aktivnu poziciju formiranja poslovnih obrazaca - uverenja, potvrde,

priznanice, punomoja, reversa i sl.

2. PRIPREMA VEBE

2.1. Posebni oblici pisanog poslovnog komuniciranja

Pored poslovnog pisma postoje i posebni oblici pisanog poslovnog komuniciranja kojima se, po pravilu, ne trai odgovor od primaoca. To su takvi poslovni iskazi, kojima se posle jedne etape obavljene poslovne aktivnosti (koja se sastoji u pripremi), konano realizuje finalni deo - sklapanje odreenog posla.

Najvaniji oblici ovog tipa su poslovni obrasci i propisani obrasci. Poslovni obrasci su poslovni dokumenti ustaljenog oblika koji se primenjuju za odreenu vrstu poslovne komunikacije. Za svaku vrstu stalnog posla, u firmama se kreiraju poslovni obrasci sa istim osnovnim sadrajem, koje sainjavaju samo oni elementi koji su vani za odreenu priliku. Piu se najmanje u dva primerka. U ovu vrstu poslovnih iskaza spadaju: ugovori, zakljunice, predrauni, otprem nice, rauni i sl.

Ugovor zakljuuju najmanje dve strane - dva poslovna partnera - koji ugovaraju odreenu poslovnu aktivnost, odnos ili preuzimanje nekih drugih obaveza. Moe se overiti pred nadlenim sudom i u tom sluaju ima snagu obaveznosti, meutim svaki ugovor - ukoliko je od strane poslovnih partnera pot pisan i overen - predstavlja konani dokument (zvanini sporazum). Neophodno je da se ugovorom nedvosmisleno precizira svaka stavka, kako bi se izbegli svi nesporazumi (sporovi).

Ukoliko je, na primer, u pitanju ugovor o kupoprodaji, neophodno je da sadri sledee podatke: nazive ugovornih strana (kupac i prodava), datum i mesto ugovaranja, predmet ugovora, vrstu, koliinu i kvalitet robe, cenu, rok, nain i mesto plaanja, rok, nain i mesto isporuke, transport, ugovorene kazne za neizvravanje obaveza od strane kupca ili prodavca, nadlenost suda u sluaju spora i dr.

Zakljunica je poseban oblik ugovora realizovan preko posrednika (agencije, akvizitera i dr.) ili na osnovu porudbine.

Predraun (profaktura) je dokument kojim prodavac ispostavlja nov ani iznos za narueni robu koji obavezuje kupca da plati u roku koji je odreen.

31

Otpremnica (dostavnica, sprovodnica, sprovodni list) je dokument kojim prodavac dostavlja kupcu specifikaciju robe prilikom isporuke.

Raun (faktura) je dokument na osnovu koga se plaa isporuena roba. Uz raun je vano dostaviti i propratno poslovno pismo. Velike firme poseduju tampane obrasce za fakture.

Propisani obrasci su vezani za slubeno komuniciranje, za odnos pojedinca i organizacija prema dravnim organima, za meusobni odnos izmeu pojedinaca i organizacija itd. U cilju funkcionalnosti, pisani su odreenim, esto do detalja izgraenim slubenim stilom. Obuhvataju javne isprave - uverenja, potvrde, priznanice, punomoja, reverse i sl.

Uverenje je dokument kojim se potvruje odreeno injenino stanje. Potvrda je pisani iskaz kojim se potvruje istinitost odreene injenice.

Priznanica je dokument kojim se potvruje prijem odreene sume novca. Punomoje je pisana izjava kojom jedno lice (pravno ili fiziko) ovlauje drugo da

u njegovo ime i za njegov raun obavi jedan ili vie poslova. Revers je javna isprava kojom se potvruju prijem odreene stvari na pozajmicu uz

obavezu da se po isteku odreenog vremena ista vrati.Propisani obrasci obuhvataju i pismene iskaze vezane za slubena putovanja, korienje

slubenog vozila, zasnivanje radnog odnosa i dr.

3. IZVOENJE VEBE

3.1. Uvodni deo

Najaviti temu vebe, njen cilj i praktini znaaj za studente, Objasniti nain njenog izvoenja Pripremiti razliite poslovne i propisane obrasce koji se koriste u komunikaciji da

bi na osnovu njih studenti nauili da ih popunjavaju.

3.2. Glavni deo

Vebu poeti kratkim predavanjem o posebnim oblicima pisanog poslovnog ko-municiranja

Studente podstai, da u toku predavanja, iznesu svoje poznavanje ove forme ko-munikacije.

Zatim vebu realizovati neposrednim radom na formiranju i popunjavanju pos-lovnih obrazaca i propisanih obrazaca.

Nakon toga sa studentima analizirati njihov rad i ukazati na propuste.

3.3. Zavrni deo

Dati potrebna objanjenja i odgovoriti na nejasna pitanja. Istai rad i zalaganje studenata u toku vebe Dati zadatke za pripremu naredne vebe

4. LITERATURA

1. Cvetanovi, V., (1995): Kultura poslovnog komuniciranja, FIM, Beograd.2. Nauheim Ferd, (1962): Poslovna pisma - poslovni uspeh, Privreda, Zagreb.3. Markovi Marina, (2003): Poslovna komunikacija, Clio, Beograd.4. Markovi M., Frani, A., (1999): Personalni raunar i poslovna korespodencija, UNI-

Promet, Beograd.5. Kliment Antun, (1984): Poslovne pismene komunikacije, kolska knjiga, Zagreb.6. Sua, B., (2009): Osnovi komuniciranja, Cekom books, Novi Sad

32

VEBA 7

RAZVIJANJE KREATIVNE KOMUNIKACIJE

1. CILJ I ZADACI VEBE

Cilj vebe je da studenti kroz verbalnu komunikaciju i alate neverbalne komunikacije, usavre svoj javni nastup i komunikaciju sa svojom okolinom. Ove vebe omoguavaju razvoj kreativnog razmiljanja i promenu percepcije, to je bitna predpostavka u razvoju i osposobljavanju buduih menadera. Osim onoga to se govori, odnosno sadraja iskaza, bitan je i nain izlaganja, a to se usavrava vebom.

Zadaci vebe su: Da studenti upoznaju kljune karakteristike verbalne komunikacije, Da shvate da je za dobru komunikaciju neophodno poznavanje aspekata neverbalne

komunikacije, a posebno njenog pravilnog razumevanja, Da shvate da je za oblikovanje dobre komunikacije neophodno vebanje, Da procesu komunikacije ne prilaze ablonski, ve da joj daju i lini peat.

2. PRIPREMA VEBE

2.1. Verbalna i neverbalna komunikacija

Proces komunikacije smatra se elementarnim meu ivim biima, a nain na koji se ona ostvaruje smatra se kljunim u razvijanju civilizacijske vrste. Istraivanja pokazuju da se poruka koju prenosimo tokom komunikacije sastoji od verbalnog dela, vizuelne impresije i tona glasa kojim je izgovorena. Prema psiholokim istraivanjima 7 % emocionalnog znaenja izrazimo reima. Oko 38 % prenosimo korienjem tona glasa, a 55 % emocionalne poruke prenosimo neverbalnim znakovima govorom tela, izrazom lica i sl. to pokazuje da vizuelni deo poruke koju slualac dobija gledanjem u osobu koja govori najvie ostaje u seanju.

Dakle, verbalnim nainom uglavnom prenosimo informacije, a neverbalnim stavove i emocionalni odnos prema informacijama koje primamo, ili odnos prema osobi sa kojom komuniciramo. Uspeni komunikatori kau da su vetine neverbalne komunikacije stvar neije uglaenosti, vani sastojci arma i drutvenog uspeha. Takve osobe ostavljaju sjajan utisak u drutvu, vete su u praenju sopstvenih izraza emocija i poseduju empatiju, dakle, socijalno su vete.

S obzirom na injenicu da u govoru tela ili neverbalnoj komunikaciji lei ak 78% razumevanja govorne poruke, Aristotelova teza Bolje je jednom neto videti, nego tri puta o tome proitati i te kako se potvruje. U prilog tezi je i sam sluaj nadmetanja Niksona i Kenedija 1960. godine gde je utvren zapanjujui uticaj neverbalne komunikacije na birae. Razlike u radijskim i TV nastupima kandidata bile su odluujue. Kenedi, koji je bio bolji komunikator, imao je izraeniju gestikulaciju, bolji kontakt oima s publikom. I naravno, na kraju je imao bolje rezultate.

Dakle, moemo prestati da govorimo, ali je prosto nemogue da prestanemo da aljemo neverbalne poruke. Iako ih, kako psiholozi kau, primamo na nesvesnom nivou, one imaju veliki uticaj na nas, na nau komunikaciju i odnos sa drugima. Neverbalnu komunikaciju ine: kontakt oima, izraz lica, poloaj tela, telesni kontakt, pokreti tela gestovi, kao i lini prostor.

33

Kontakt oima je vrlo vaan u svakodnevnoj komunikaciji i smatra se najsnanijim sredstvom neverbalne komunikacije. Ako uzmemo u obzir da su oi ogledalo due, shvatamo da nam sam pogled mnogo govori o jednoj osobi. Kontakt oima zadran samo deli sekunde due nego to osoba koju ste pogledali smatra prikladnim, moe ak da dovede do reakcije ili fizike agresije, ili, u nekom drugom kontekstu, moe da bude shvaena kao znak seksualne privlanosti.

Vaan je i nain gledanja: dugotrajno fiksiranje rezervisano je za ljubavnike ili ljute neprijatelje. Rairene zenice, nevoljni refleks koji se javlja bez obzira na koliinu svetlosti, pokazuje emocionalno uzbuenje (svianje, laganje). Ako elimo da osoba sa kojom razgovaramo stekne utisak da je sluamo, treba da je gledamo u oi oko tri etvrtine vremena razgovora, pogledima dugim 1-7 sekundi.

esto se previe kontakta oima smatra za iskazivanje superiornosti, manjak samopotovanja, pretnju ili elju za uvredom sagovornika. Meutim, premalo kontakta oima moe se protumaiti kao nedostatak panje, nepristojnost, neiskrenost, nepotovanje ili stidljivost. Prekidanje kontakta oima sputanjem pogleda tumai se kao signal podreenosti. Komunikacija e biti najefikasnija ako se ovaj aspekt neverbalne komunikacije koristi onoliko koliko uesnici razgovora smatraju prikladnim za situaciju u kojoj se nalaze.

Izraz lica se koristi kao sredstvo za postizanje boljeg razumevanja poruke koju drugi pokuavaju da prenesu. Posmatrai trae razliite emocije na razliitim delovima lica. Strah se obino trai u oima, kao i tuga. Srea se vidi na obrazima i u oima. Iznenaenje se pokazuje na elu, u oima i na pokretima usana. Ljutnja se oslikava na licu. Postoje i mikrotrenutni izrazi lica koji traju samo deli sekunde i tee se uoavaju. Na primer, osoba moe da govori da joj je drago to vidi nekoga i moda se ak i smei, ali svoj pravi stav moe otkriti mikrotrenutnim izrazom gaenja. Takvi izrazi lica su isuvie kratki da bi ih veina ljudi zapazila. U proceni neijeg izraza lica, posebno pri prvom susretu s odreenom osobom, treba voditi rauna o pojavi koja se u psihologiji naziva halo efekat.

Sutina te pojave jeste u tome da na temelju jedne osobine, koja nam se svia ili ne, stvaramo sud o itavom oveku. Veinom gledamo spoljanji izgled osobe, od crta lica do pokvarenih zuba, boje glasa, naina govora, oblaenja Koristimo i informacije koje smo ranije saznali o nekome, a ne sviaju nam se, ili odreena osoba poseduje osobine koje sami nemamo, pa nam odmah postaje simpatina. To, naravno, smanjuje nau objektivnost. Halo efekat je teko izbei. Moemo ga jedino umanjiti ako se svaki put zapitamo koliko je on delovao na na sud.

Poloaj tela esto govori o tome da li su ljudi puni nade ili su depresivni, da li su samouvereni ili stidljivi, dominantni ili pokorni i sl. Oni koji su puni nade, dominantni, samouvereni uglavnom e imati uspravno dranje. Pozitivni stavovi prema drugima su najee praeni naginjanjem napred, posebno kada sedimo. Negativni ili neprijateljski stavovi su signalizirani naginjanjem unazad. Prekrtenim rukama se esto moe iskazati negativan stav prema drugoj osobi, a labavo dranje ruku pored tela tumai se kao otvorenost i pristupanost.

Telesni kontakt. Prema istraivanjima, dodir je prvo ulo koje se razvija po roenju i moe da uspori drutveni, emocionalni pa i fiziki razvoj beba ukoliko je od samog poetka izostavljen. Stoga, poto je toliko vaan, slui za pojaavanje verbalne poruke. Dodirivanje moe da ima veoma moan efekat na to kako reagujemo na situaciju. Ljudi e radije dodirivati sagovornika kada pruaju neke informacije, savet, kada nareuju, mole za uslugu, pokuavaju da ubede, izraavaju oduevljenje a ree kada ispunjavaju nareenja, primaju savete, ine nekome uslugu Istraivanjima je utvreno da su ljudi koji dodiruju druge tokom komunikacije bolje prihvaeni, a okarakterisani su i kao pristupani, kao ljudi koji pruaju jednu dozu sigurnosti.

34

Ponekad se dodiru prebrzo pripisuju seksualne konotacije i time se gubi ono to ovaj vid neverbalne komunikacije nosi sa sobom. Tokom komunikacije koristimo razliite vrste dodira kako bi ohrabrili nekoga, izrazili nenost ili saoseanje, ili pruili podrku. Jedan od veoma estih dodira je rukovanje. Ono slui kao pozdrav ili kao potvrda dogovora ili prijateljstva. Prema istraivanjima, mekano rukovanje ostavlja negativan utisak, za razliku od toplog stiska ruke.

Razliite vrste dodira imaju i razliita znaenja u zavisnosti od toga kojim delom tela ste dodirnuli drugu osobu, koji deo tela dodirujete, koliko dugo traje dodir, da li postoji ili ne postoji pokret posle dodira, koliko je dodir snaan, da li je neko drugi prisutan, ako jeste ko je to. Tu su i situacija i raspoloenje u trenutku dodira i veza izmeu uesnika. Jednom reju, odreivanje znaenja dodira je kompleksno.

Takoe, istraivanja pokazuju da su ljudi koji dodiruju druge dopadljiviji i ostavljaju prijatan utisak. Ne treba misliti da emo se automatski dopasti ljudima ako etamo okolo i dodirujemo ih. Iako je dodir veoma mono sredstvo neverbalne komunikacije, treba biti obazriv. Najbolje je koristiti ga u svrhu ohrabrivanja, podsticanja ili saoseanja, to se moe postii blagim stiskanjem ake ili blagim tapanjem po ramenu. Treba imati na umu kulturoloke razlike kao i razlike u vaspitanju, pa je esto mnogo bolje koristiti ostale vetine govora tela i dopustiti da dodir ili telesni kontakt doe vremenom, to je mogue prirodnije, kako njime ne bismo izazvali ono to ne elimo.

Pokrete tela gestove koristimo da bi naglasili ono o emu govorimo. Oni treba da dopune rei, da zajedno sa reima tumae misli i oseanja onog ko govori. Sam govor bez gestova je kao torta bez ukrasa. Najee pokazujemo rukama ili klimamo glavom, podiemo obrve i slino. Postoje pokreti koji imaju kulturno odreeno znaenje (V za pobedu, spojeni palac i kaiprst za odlino ).

Pokreti rukama su najei gestovi koji se koriste tokom komunikacije. Osim to nam pomau u komunikaciji, pokreti tela mogu je i ometati ukoliko su neumereni i previe naglaeni jer mogu ukazivati na nervozu i nedostatak samopouzdanja (trljanje dlanova, uvijanje kose, trljanje ela ili glaenje brade).

Psiholozi kau da stav tela moe da pokae samopouzdanje ili nesigurnost. Ukoliko stojite, klaenje tela sa noge na nogu kao i pogrbljen stav osim to daju sliku nesigurnosti, mogu esto delovati i iritirajue na onog ko vas slua.

Pokreti glavom nisu vani samo dok govorimo ve i dok sluamo, jer ako se koriste na pravi nain mogu da olakaju komunikaciju. Oni mogu da se koriste za pokazivanje stavova, kao zamena u govoru u znak podrke onome to je izreeno ali i da protivuree izreenom. Kada je glava visoko i moda malo nagnuta unazad, to se tumai kao preziran, gord pa ak i agresivan stav ako ga prate otar pogled, izvijene usne i neuobiajeno crveno lice. Pognuta glava ukazuje na pokornost, poniznost ili ak depresiju (ako ovo prate faktori kao to je spor, isprekidan i tih govor, kao i izbegavanje kontakta oima). Prema istraivanjima mukarci koriste klimanje glavom da oznae da su nekoga videli i prepoznali, dok ene koriste nakretanje glave. Podignute i razmaknute obrve alju pozitivnije signale nego skupljene. Sputene i skupljene obrve izraavaju bes, ljutnju, zabrinutost.

Lini prostor. Prema istraivanjima postoje etiri zone korienja prostora:

1. razdaljina od nule do pola metra naziva se intimnom zonom; tada se ljudi dodiruju ili im je lako da dodirnu jedno drugo;

2. druga zona je lina zona i prostire se od pola metra do stodvadeset centimetara. Tu su ljudi u stanju da se rukuju ili su makar na duinu ruke udaljeni jedni od drugih;

35

3. trea zona je drutveno-konsultacijska zona i prostire se od sto dvadeset centimetara do tri metra. Najee se koristi pri svakodnevnim susretima drutvenog ili poslovnog tipa;

4. poslednja zona koja se naziva javnom zonom prostire se od tri metra pa navie.

Kada se naemo sa nekim, neemo vaditi metar iz torbe kako bismo se uverili da nismo preli u zonu u kojoj ne bi trebalo da budemo. Ta podela ima za cilj da nam pomogne da znamo ta poruujemo kroz ovaj aspekt neverbalne komunikacije.

Istraivanja kau da su prvih pet minuta najkritiniji period u susretu dvoje ljudi. Tokom tog vremena mi radimo mnogo vie od jednostavnog utvrivanja da li nam se neko svia ili ne. Sudimo o karakteru, linosti, inteligenciji, naravi, linim navikama, radnim sposobnostima, prikladnosti za ulogu prijatelja ili partnera i sl. Sve to radimo na osnovu veoma malo informacija o onom drugom, to nam govori o neophodnosti savlaivanja ove vetine. Meutim, ne smemo da zaboravimo na iskrenost kao veoma vaan faktor jer u kombinaciji sa ovladanom vetinom neverbalne komunikacije moemo na pravi nain i da upoznamo druge i da predstavimo sebe.

Turska poslovica: Usne nee biti slae izgovarajui `med, med . Stoga ne smemo da zaboravimo da su srce i sposobnost izraavanja oseanja ono to ini govornika. (Pectus est enim quod disertos facit, et vis mentis.) Marko Fabije Kvintilijan

3. IZVOENJE VEBE

3.1. Uvodni deo

Najaviti temu vebe, njen cilj i praktini znaaj za studente, Objasniti nain njenog izvoenja Pripremiti za svaku od vebi potreban materijal za njenu realizaciju.

3.2. Glavni deo

Vebu poeti kratkim pregledom kljunih karakteristika verbalne i neverbalne komunikacije.

Studente podstai da iznesu svoje lino iskustvo u komunikaciji. Zatim neposredno realizovati svaku od pripremljenih vebi sa studentima.

Veba br.1 dovodi studente u situaciju da pokau kreativnost i podstie imaginaciju.

Na tabli napisati 2 pojma. Prvi pojam je u vezi sa nastavnim sadrajem koji su na vebama ili predavanjima

sluali, na primer politiar. Sada studenti treba da daju to vei broj asocijacija i karakteristika (kako fizikih tako i psihikih), to im prvo padne na pamet kada uju ovu re. Sve te osobine se zapiu na tabli.

Drugi pojam je postavljen nevezano za nastavnu temu, na primer drvo. Isti postupak se sprovodi i za drugi pojam.

Nakon toga, studenti treba da na osnovu svih navedenih rei kreiraju priu, koja e predstavljati isprepletenu sliku onoga to su na predavanju i vebama uli i onoga to znaju iz realnog ivota. Pria e predstavljati, na izvestan nain, odraz njihove prisutnosti na predavanju i njihove mogunosti imaginacije.

Proitati nekoliko pria koje su studenti napisali, a nakon toga ih zajedno prokomentarisati.

36

Veba br.2 - pokazuje kolika je mo zapaanja i koncentracije na asovima, kod naih studenata.

Studenti se podele u grupe od po tri lana. Dva studenta sednu lea uz lea, dok je zadatak treeg studenta da paljivo

zapisuje odgovore svojih kolega iz tima. Studenti odgovaraju prvo na nekoliko pitanja vezanih za fiziki izgled svog kolege

koji sedi iza njega. Nakon toga odgovaraju na nekoliko pitanja vezanih za gradivo i temu koja je taj

as uraena na vebama. Svaki student odgovara ponaosob i kada se krug pitanja zatvorio oba studenta

su odgovorila na sva pitanja sumiraju se odgovori i sapotavaju se rezultati u procentima.

Na primer: student A je na pitanja o fizikom izgledu odgovorio sa tanou od 60%, dok je na pitanja vezana za gradivo odgovorio sa 45% tanosti.

Na osnovu ove vebe se moe zakljuiti kolika je angaovanost i prisutnost studenata tokom izvoenja nastavnog procesa.

Veba pokazuje i koliko panje posveuju svojim kolegama. Sa svim studentima prokomentarisati dobijene rezultate, i analizirati ta je uticalo

na dobijeni rezultat.

Veba br. 3 izuzetno je interesantna studentima jer im se dodeljuju odreene uloge kroz koje posmatraju zadati problem. Time im se namee direkcija u razmiljanju i podstiu da drugaije posmatraju svet.

Pripreme se kartice na kojima su ispisane razliite uloge, koje mogu biti precizno definisane (uloge: Miki Maus, arli aplin, Nikola Tesla i sl.)

Mogu se pripremiti i kartice sa uoptenim ulogama (primer: doktor, veterinar, fudbaler, peva, politiar).

Problem koji se reava ili tvrdnja koju treba opovrgnuti ili potvrditi s