Click here to load reader

SPISAK ISPITNIH PITANJA IZ PREDMETA: “Savremene ispitnih... · PDF fileSkripta ispitnih pitanja SAVREMENE METODE SNIMANJA ENERGETSKIH GUBITAKA GRA ĐEVINSKIH OBJEKATA Slika 1. Elementi

  • View
    241

  • Download
    13

Embed Size (px)

Text of SPISAK ISPITNIH PITANJA IZ PREDMETA: “Savremene ispitnih... · PDF fileSkripta...

  • Skripta ispitnih pitanja

    SAVREMENE METODE SNIMANJA ENERGETSKIH GUBITAKA GRAEVINSKIH OBJEKATA

    SPISAK ISPITNIH PITANJA IZ PREDMETA: Savremene metode detekcije energetskih gubitaka

    1. Tehnologija daljinske detekcije 2. Satelitski senzori za detekciju termalnog zraenja 3. Rasterski tipovi podataka 4. Multispektralni satelitski snimci 5. IR termografija 6. Lociranje gubitaka i uticaji na IR snimanje fasada 7. IR kamere 8. Komponente LIDAR sistema 9. Laserski skeneri 10. Digitalni modeli terena i povri 11. Inercijalni sistem 12. Tehnologija GPS-a 13. Vektorski tipovi podataka GIS-a 14. Komponente GIS-a 15. Baze podataka o objektima i njihovim atributima i izrada energetskih pasoa 16. Principi detekcije energetskih gubitaka gradjevinskih objekata 17. Sta su izoterme i nacin njihove konstrukcije sa podataka termograma 18. Objasniti metodologiju odredjivanja energetskih gubitaka na fasadama nepristupacnim za merenje IR kamerom

    Za sve dodatne informacije kao i konsultacije ce biti, na vas zahtev, organizovani posebni termini Puno srece u spremanju i polaganju ispita. Pozdrav T. Ninkov

  • Skripta ispitnih pitanja

    SAVREMENE METODE SNIMANJA ENERGETSKIH GUBITAKA GRAEVINSKIH OBJEKATA

    1. Tehnologija daljinske detekcije:

    Daljinska istraivanja (engl. remote sensing, nem. Fernerkundung, fra. teledetection, ital. telerilevamento) danas su nezaobilazna metoda u raznim naunim podrujima, a dobijeni rezultati zahvaljujui razvoju raunarskih tehnologija nalaze iroku primenu u razliitim disciplinama. Re je o metodi prikupljanja i interpretaciji informacija o udaljenim objektima bez fizikog dodira s objektom. Ukljuuje sve aktivnosti od snimanja,obrade,analiziranja,interpretacije, do dobijanja informacija iz podataka prikupljenih tim istraivanjem. Podaci se dobijaju iz velike udaljenosti (od nekoliko stotina do nekoliko hiljada kilometara)instrumentima postavljenim u vazdune ili svemirske letelice. Cilj daljinskih istraivanja je brzo i ekonomino dobijanje preciznih informacija o relativno velikim podrujima. Ponavljanjem snimanja mogue je pratiti i registrovati dnevne, sezonske i godinje promene neke pojave. Objekt daljinskih istraivanja su svi elementi Zemljine povrine i atmosfere u vidnom polju senzora.

    Razvojem daljinskih istraivanja, vazduni i satelitski snimci zauzimaju sve znaajnije mesto u prostornom planiranju, a dobijeni podaci najobjektivniji su izvor informacija. Veina razvijenih zemalja danas koristi satelitske snimke pri izradi i auriranju prostornih planova, a u nekima je njihova primena definisana i zakonom (npr. u Kanadi). Primena podataka dobijenih daljinskim istraivanjem najvie dolazi do izraaja kod urbanog planiranja, a podaci se koriste za planiranje infrastrukture, usmeravanje irenja gradskih podruja i kod zatite okoline.

    Daljinska detekcija je metodologija prikupljanja i obrade digitalnih zapisa prikupljenih senzorima razliitih talasnih duina vidljivog, termalnog i nevidljivog dela spektra.

    1.1. Princip daljinske detekcije

    Pri realizaciji sistema daljinske detekcije jasno se moe definisati nekoliko direktno povezanih elemenata. U geonaukama, objekat je fizika povrina Zemlje. Objekat zrai elektromagnetnu energiju, koja nosi informacije o njegovim osobinama. Energija moe biti sopstvena i reflektovana, koja je saoptena objektu iz prirodnog ili nekog vetakog izvora. Tu energiju registruje senzor, koji se u najveem broju sluajeva nalazi na pokretnoj platformi (kosmika, aero ili terestrika). Na osnovu sloenog elektronskog sklopa senzora, registrovani signal prevodi se u oblik pogodan za obradu, odnosno nastaje odgovarajui snimak u digitalnom ili analognom obliku. Potom sledi analiza snimljenog podruja, interpretacija rezultatata, i naposletku nastaje upotrebljiva informacija (podatak) o snimljenom sadraju. Ta informacija najee obuhvata saznanje o vrsti, granicama prostiranja i intenzitetu registrovanog fenomena. Princip daljinske detekcije se jednostavno moe sagledati na osnovu slike 1. na kojoj se uoavaju pomenuti elementi.

    1.2. Elementi daljinske detekcije

    U procesu daljinske detekcije uestvuje osam elemenata: objekt, elektromagnetna energija, senzor, platforma, snimak, analiza, interpretacija i podatak. Svaki od njih ima svoje specifinosti. Za razumevanje i primenu metoda daljinske detekcije neophodno je njihovo detaljnije poznavanje.

  • Skripta ispitnih pitanja

    SAVREMENE METODE SNIMANJA ENERGETSKIH GUBITAKA GRAEVINSKIH OBJEKATA

    Slika 1. Elementi i princip daljinske detekcije

    1.3. Objekat - predmet istraivanja

    U uem smislu rei, objekat predstavlja deo Zemljine povrine koji se istrauje tj. za koji se trae informacije.

    1.4. Elektromagnetna energija

    Svako telo, koje se nalazi na Zemljinoj povrini, usled Sunevog zraenja poseduje energiju odreene frekvencije i talasne duine i sposobno je da emituje energiju dela elektromagnetnog spektra. Odreene estice materije poseduju i elektrini naboj. One menjaju okolni prostor oko sebe i stvaraju elektrino polje. Polje deluje silom na svaki elektrini naboj koji se nalazi u njemu. estice sa elektrinim nabojem u pokretu ine elektrinu struju. Elektrina struja izaziva dalje promene okolnog prostora stvarajui magnetno polje. Magnetno polje takoe deluje silom na svaku esticu sa elektrinim nabojem u pokretu. Na taj nain izmenjeno elektrino polje stvara magnetno polje, a izmenjeno magnetno polje stvara elektrino polje. Nastale promene vode ka uveanju energije u vidu povezanih elektrinih i magnetnih polja sa vremenski i prostorno promenljivom jainom.Vektori elektrinog i magnetnog polja meusobno su upravni, a u svakoj taki prostora pruaju se upravno na pravac rasprostranjenja energije kao sto je prikazan na slici 2.

    Slika 2. Grafiki prikaz elektrinog i magnetnog polja elektromagnetnog polja

  • Skripta ispitnih pitanja

    SAVREMENE METODE SNIMANJA ENERGETSKIH GUBITAKA GRAEVINSKIH OBJEKATA

    Opti zakon talasnog kretanja glasi: C = f

    Gde su: talasna duina, f frekvencija, C brzina svetlosti. Skup svih vidova zraenja naziva se spektar.

    Slika 3. Spektar elektromagnetne energije u prirodi Istorodne oblasti sastavljene su od vie spektralnih linija koje se sastoje od: podruja i x zraka; ultraljubiastog zraenja; podruja vidljivog dela spektra; podrujainfracrvenog zraenja; mikrotalasnog i radio-talasnog podruja.

    Zraci iz podruja i zraenja imaju malu prodornost kroz atmosferu, pa su neupotrebljivi za daljinsku detekciju terena. Ultraljubiasto zraenje (UV ultravioletno), ini 10% od ukupne svetlosne energije koja dospe na Zemljinu povrinu. Talasne duine UV zraka su male i kreu se od 0,1 do 0,4m. Prodornost UV zraka iz dalekog i srednjeg dela UV podruja kroz atmosferu praktino ne postoji, pa su oni u potpunosti neupotrebljivi u daljinskoj detekciji. U bliskom delu prodornost se poveava, ali su do sada obavljena ispitivanja imala prvenstveno eksperimentalni znaaj.

    Vidljivo podruje spektra elektromagnetne energije obuhvata zraenja talasnih duina od 0,4 do 0,7 m. Njegove granice su postavljene prema osetljivosti ljudskog oka. ovek registruje zraenje energije u vidljivom podruju kao tzv. "belu svetlost". Prema talasnoj duini u vidljivom delu spektra razlikuje se, meutim, vie boja, od ljubiaste sa najkraom(0,4-0,044 m), preko plave (0,44-0,5 m), zelene (0,5-0,57 m), ute (0,57-0,59 m) i narandaste (0,59-0,62 m), do crvene sa najveom talasnom duinom (0,62-0,7 m).Spektar "bele svetlosti" moe se generalizovati u tri osnovne boje koje sadri svaka od ostalih boja (slika 4). Osnovne boje su plava (0,4-0,5m), zelena (0,5-0,6 m) i crvena(0,6-0,7 m). Osnovni izvor elektromagnetne energije vidljivih zraka je sunce i njihova prodornost kroz atmosferu je izuzetno visoka. Vidljivi deo predstavlja najvie i najee korieno spektralno podruje u daljinskoj detekciji.

  • Skripta ispitnih pitanja

    SAVREMENE METODE SNIMANJA ENERGETSKIH GUBITAKA GRAEVINSKIH OBJEKATA

    Infracrveno podruje, oznaeno kao IC podruje (standardna oznaka: IR infra red),obuhvata vrlo irok spektar zraenja, ije talasne duine variraju u rasponu od 0,7 do 1000m. U okviru njega razlikuju se:

    Blisko infracrveno zraenje, sa talasnim duinama izmeu 0,7 m do 1,5 m Srednje infracrveno zraenje, deo sa duinama od 1,5 m do 5,6 m; Daleko infracrveno zraenje talasnih duina od 5,6 m do 1000 m.

    U odnosu na izvor zraenja moe se detektovati: emitovano (termalno) i reflektovano infracrveno zraenje. Reflektovano IC zraenje (0,7 m do 3m) nastaje kao posledica Sunevog zraenja i odbijanja od povrine Zemlje ili od posmatranog objekta, dok emitovano IC zraenje (0,3 m do 1000 m) predstavlja, prvenstveno, energiju emitovanu sa povrine Zemlje u obliku toplote. Za daljinsku detekciju IC zraenje ima veliki znaaj, a naroito sopstveno zraenje tela koje zavisi od sastava tog tela, te na taj nain odreuje njegova svojstva. Nijanse infracrvene boje su dobar pokazatelj temperaturnih razlika objekta na Zemljinoj povrini.

    Nijansa odreene boje ukazuje na odredjene karakteristike pa tako zelena najvie, a crvena najmanje odbija ove zrake, pa se zbog toga naroito dobro moe prikazati vegetacija, zbog reagovanja hlorofila na infracrvene zrake. Karakteristino za IC zrake je da se oni probijaju kroz maglu, izmaglicu, dim i slino,kao i da se fotografije ove vrste mogu dobiti i nou. 1.5. Nosa senzora (Platforma)

    Platforma je pokretni nosa senzora, koji omoguuje registraciju elektromagnetne energije na veoj povrini terena. Ona se moe kretati po povrini zemlje (terestrika platforma), u vazduhu (aero platforma) i u kosmosu (kosmika platforma). U svim sluajevima platforma treba da obezbedi sistematsko snimanje. Da bi ovaj zahtev bio ispunjen pravci kretanja platforme moraju biti unapred utvreni i prostorno definisani.

    Tokom kretanja mora