Sadržaj

1 Uvod 2

2 Savremene banke koje posluju u Srbiji 9

3 Predstavljanje Alpha banke 10

4 NLB Kontinental 12

4 OTP banka 13

6 Nacionalna banka Grčke 14

7 Banca Intesa – Vodeća banka 15

8 Literatura 16

1

1 Uvod

U radu se tretira problematika vezana za ulogu i značaj globalizacije, koja je na početku 21. veka duboko uticala na bankarstvo, političkim, ekonomskim, tehnološkim i demografskim promenama. Bankarstvo, danas, u ekonomski razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji razvija nove proizvode i usluge uz pomoć računarskih mreža, čime su pomerene vremenske i prostorne granice tradicionalnog bankarstva, i čime se bitno utiče na olakšanje i ubrzanje transfera novčanih sredstava. Cilj rada je da ukaže da tehnologizacija i automatizacija bankarskog sektora dovodi do revolucionarnih bankarskih inovacija,odnosno, širokog asortimana novih proizvoda i usluga koji su direktno dostupni klijentima. Implementacija najnovijih dostignuća informatičko-kompjuterske i telekomunikacione tehnologije u informacione bankarske sisteme uslovila je aplikaciju savremenih i modernih sistema plaćanja, poput: samouslužnog bankarstva (bankomati, telefon, samouslužni šalteri, transakcije u trgovini, domaće i knjigovodstveno bankarstvo), Interneta i mobilne telefonije. Revolucionarni globalni informatičko-tehnološki i telekomunikacioni razvoj direktno je inovirao poslovanje banaka. To je uticalo na aktuelne promene u bankarstvu, a koje se, pre svega, odnose na različite poslovne filozofije, na kojima se  zasnivaju savremene strategijske filozofije ponude novih bankarskih proizvoda i usluga, koje se nazivaju samouslužno bankarstvo. U radu su date ocene sadašnjeg stanja bankarskog  sektora i prognoze razvoja samouslužnog bankarstva u Republici Srbije.

2

Rezultati istraživanja u ovom radu pokazuju da implementacija uslužnog bankarstva u bankarski sektor Srbije, po širini asortimana ne zaostaje za onim što pruža bankarski sektor u ekonomski razvijenim evropskim zemljama. I na kraju, u ovom radu, na osnovu empirijskih istraživanja, u globalu su date usluge samouslužnog bankarstva koje nude banke u Srbiji. Dakle, u fokusu interesovanja banaka je klijent, njegove želje i potrebe, ali i sve većakonkurencija i globalizacija poslovanja. 

M e g a t r e n d o v i n a g l o b a l n o m n i v o u , u r a z v o j u i n f o r m a c i o n o - t e h n o l o š k i h i komun ikac ion ih i novac i j a , s a t endenc i j om da l j eg t u rbu l en tnog nap re tka ,po l i t i čke , ekonomske i demografske promene, kao i promene unutar samog finansijskog sektora,uslovili su u poslednjih petnaestak godina, brojne i revolucionarne promene u bankarskom sektoru. Tehnologizacija i automatizacija bankarskog sektora implicirali su, pored navedenih promena, kreiranje niza revolucionarnih bankarskih inovacija, odnosno, širok asortimannovih bankarskih proizvoda i usluga u čijem fokusu interesovanja su potrebe klijenata.I m p l e m e n t a c i j a n a j n o v i j i h d o s t i g n u ć a i n f o r m a t i č k o - k o m p j u t e r s k e i telekomunikacione tehnologije u informacione sisteme banaka, kao i promene u makro i mikro okruženju, uslovili su aplikaciju jednog novog sistema, savremenog i modernog oblika plaćanja, kako u razvijenim tako i u zemljama u tranziciji. On se počeo razvijati tokom devedesetih godina prošlog veka, sa trendom daljeg razvoja, i poznat je kao samouslužno bankarstvo.

3

Pojam samouslužnog bankarstva znači korišćenje tehnoloških inovacija i rešenja u bankarskom sektoru, koji omogućava, za razliku od tradicionalnog bankarstva, da korisnici,odnosno klijenti, van vremenskih i prostornih granica, samostalno, uz pomoć računske mreže obavljaju novčane transakcije,novim distribucijskim kanalima. Najrasprostranjenije su usluge samouslužnog bankarstva, usluge bankomata, EFTOPS, bankomat-menjačnice, zatim Telebanking, Home Banking, Internet Banking, Mobtel-banking-usluge SMS, Mpau i slično.

1.Promene u bankarskom sektoru:

U finansijskom sektoru i asortimanu finansijskih proizvoda i usluga događaju se  brojne i različite promene, koje menjaju prirodu poslovanja i delovanja poslovnih banaka,njihovu poziciju među konkurentima, te način, broj i ponudu finansijskih proizvoda i usluga  klijentima. Globalna uloga finansijskih usluga banaka u zavisnosti je od širokog spektra promena koje se događaju na tržištu finansijskih usluga. Privatizacija i sekuritizacija su dva glavna pokretača koji menjaju prirodu i način distribucije finansijskih usluga kompanijama i ostalim korisnicima.Rezultat delovanja tih promena je transformacija finansijskih usluga, u pravcu  promena u ponudi proizvoda i usluga, internacionalne diverzifikacije i različitosti u ponudi proizvoda i usluga, pojave novih inicijatora promena, kao i deregulacije i promene obimauticaja administracije.

4

Skoro u svim zemljama sveta, krajem prošlog i početkom ovog veka, bankarstvo je prolazilo i prolazi kroz značajne promene, prilagođavajući se novim okolnostima i izazovimau okruženju. U tom vremenskom razdoblju, najveći broj banaka se transformisao od tradicionalnih depozitno-kreditnih institucija u banke “kompletne usluge”, sposobne da pruže svaku finansijsku uslugu, kako na domaćem, tako i na internacionalnim finansijskim tržištima.Današnje banke transformisale su se u složene finansijske „makro megatrendere“ – finansijske „hobotnice sa pipcima“ u svim tradicionalnim bankarskim, nebankarskim, pa čak i u pomoćnim finansijskim poslovima.Prilagođavanje i adaptiranje banaka novonastalim mega trendovima na finansijskom tržištu, odvijalo se u dva pravca, i to:

1 .p r i t i skom na r egu l a to rna t e l a kako b i s e uk lon i l a z akonska og ran i čen j a i z ab rane zbog kojih su banke bile u neravnopravnom položaju u odnosu na nebankarske konkurente 2 .p roak t i vnom t r ž i šnom s t r a t eg i j om p reuz iman j a sv ih pos lova na f i nans i j skom t r ž i š t u .

Deregulacija, promene u poslovnoj filozofiji upravljačkih sturktura i sveobuhvatno I celovito restrukturiranje banaka, doveli su do toga da savremene banke imaju bitno drugačije karakteristike od tradicionalnih banaka od pre dvadesetak godina.Promene u bankarskom sektoru odvijaju se pod dejstvom različitih spoljnih i unutrašnjih faktora , koji neposredno utiču na organizacionu strukturu banaka.

5

Spoljni faktori,koji neposredno utiču na promene u bankarskom sektoru, mogu se razvrstati na: političke,ekonomske, društvene i tehnološke. Dejstva ovih faktora, po definiciji su van uticaja I kontrole bankarskog sektora. Zbog toga se uspeh ili neuspeh menadžmenta svake banke meri uspešnošću procene sadašnjih i budućih promena, kao i pravilnog reagovanja na te promene.

2 . S p o l j n i f a k t o r i :

U proteklih dvadesetak godina, inovacije i tehnološki razvoj u okviru bankarskog sektora zasnivaju se na dostignućima ostvarenim u razvoju informatičkih i komunikacijskih tehnologija. Na celoj planeti su se razvijale i usvajale nove tehnologije, koje su neposredno doprinosile globalizaciji novčanih tokova i razvoju finansijskih organizacija. Neposredna primena novih tehnologija, omogućila je razvoj novih proizvoda i usluga, kao i promenu u obimu i strukturi tražnje na tržištu bankarskih proizvoda i usluga. Paraleleno sa tim, sve više je pojačavan pritisak na svaku banku da poveća svoju produktivnost i efikasnost radi  povećanja profitabilnosti i opstanka na tržištu.Posle raspada zemalja SEV 1989. godine u razvijenim i zemljama u tranziciji, pod uticajem političkih i ideoloških promena, došlo je do postepene liberalizacije ekonomskih odnosa. Liberalizacija ekonomskih odnosa imala je za cilj, pre svega, povećanje efikasnosti i konkurentnosti nacionalnih ekonomija, kroz privatizaciju i deregulaciju državnih i privatnih preduzeća. Te promene su u velikoj meri obuhvatile i bankarski sektor.

6

Demografske i društvene promene su snažno uticale na promenu ekonomskih aktivnosti, sa trendom daljeg uticaja i narednih godina, i to na način koji će u budućnosti povećati broj penzionerske populacije, a smanjiti broj novih mladih školovanih radnika. Navedene promene će u narednom periodu sve više uticati na obim, strukturu i način isporuke proizvoda i usluga koji će biti nuđeni. Te promene odraziće se i na bankarski sektor, jer, prema prognozama, realno je očekivati da će sve veći broj ljudi raditi skraćeno radnovreme, povremeno, ili posao obavljati kod kuće, što će još snažnije uticati na promenu strukture ponude bankarskog sektora. Ne samo da promene u tehnologiji utiču na povećanje produktivnosti i profitabilnosti,već se sa sigurnošću može očekivati da će tehnologija biti glavni generator promena u bankarskom sektoru.

3.Unutrašnj i fak tor i :

U tržišno razvijenim ekonomijama, snažna konkurencija u sferi finansijskog sektora inicirala je širok spektar i asortiman ponude bankarskih proizvoda i usluga, koje su usmerene p r ema že l j ama i po t r ebama kupaca . S logan „kupac j e k r a l j “ u s adašn j im us lov ima konkurencije i inovacije može biti zamenjen sloganom „kupac je diktator“.

S jedne strane,zakoni i različiti pokreti potrošača sve više štite kupce, odnosno potrošače, a s druge strane,dolazi do preokreta, usled ubrzanog širenja konkurencije u okviru samog bankarskog sektora.

7

Nove tehnologije dovode do velikih promena na radnim mestima, u uslovima stanovanja, a isto tako i u poslovanju banaka. Tehnološke promene prouzrukuju promene navika potrošača i iniciraju njihove sofisticirane zahteve. Danas potrošači mogu veoma brzo I uz niske troškove, lako da dođu do potrebnih i bitnih podataka, koje mogu da kompariraju I utvrde ko im nudi najpovoljnije uslove, odnosno proizvode i usluge. Na taj način, korisnici sofisticirane tehnologije, pristupom na sajtu banke ili druge nebankarske finansijske institucije, mogu brzo i efikasno da izaberu i odluče gde će držati ili uložiti svoja finansijska sredstva.Implementacija novih tehnologija utiče i na kadrovske resurse banaka. To se, pre svega, odnosi na traženje kadrova sa novim znanjima i iskustvima. Banke i druge finansijske institucije, s jedne strane, sve više zapošljavaju mlade, stručne i obučene kadrove za rad na novim tehnologijama, a s druge strane su primorane da, usled velike konkurencije i nove tehnologije, otpuštaju i smanjuju broj potrebnih radnika, posebno, starije i one bez novih znanja i veština.Pored toga, treba naglasiti da se na finansijskom tržištu banke sve više susreću sa konkurencijom van bankarskog sektora, i to sa sve većim brojem novih finansijskih posrednika. Oni postepeno preuzimaju poslove koji su tradicionalno bili bankarski i time jošviše jačaju konkurenciju unutar bankarskog sektora.

8

Ulazak novih aktera u poslove  bankarskog sektora, sa novim tehnologijama i proizvodnim inovacijama, koje omogućavaju postizanje nižih troškova i efikasnije poslovanje, obezbeđuje im jačanje i povećanje udela na tržištu i osigurava opstanak. Prema ocenama privrednih analitičara, ove tendencije imaju revolucionarni karakter.

2 Savremene banke koje posluju u Srbiji

Privatizacija banaka odvija se kroz prodaju državnog paketa akcija u  bankama u kojima je Republika Srbija  stekla vlasništvo po osnovu konverzije obaveza banaka prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba i konverzije obaveza po osnovu stare devizne štednje građana. Većinski vlasnik akcija postala je u 11 banaka i manjinski vlasnik akcija u 5 banaka.

Može se reći da privatizacija banaka protiče i proticala je zadovoljavajuće. Srbija je dugo pokušavala da sprovede privatizaciju banaka ali je to bilo praktično nemoguće.Nakon promena 2000.godine bilo je jasno da će nešto na tom polju morati da se uradi.Iako sa dosta nedostataka, tržište u Srbiji je bilo dosta privlačnije za strane investitore.Bankarski sistem je morao da prodje kroz izvesne promene kako bi se prilagodio novim zahtevima tržišta.Promene su omogućile i korišćenje novih informativnih sistema, pružanje novih usluga i poslovanje na brži i efikasniji način.

9

Velike svetske banke su iznašle mogućnost da nastupe na srpsko tržište i njemu su videle priliku za razvijanje i otvaranje novih poslovnica.

Država je imala veliki zadatak da dotadašnji bankarski sistem iz korena reorganizuje,da se suoči sa ogromnim problemima kao što su nesolventnost, nelikvidnost i zastarela organizaciona struktura koja nije bila prikladna za 21.vek.Jedan od načina za prevazilaženje tih problema bilo je i gašenje i likvidacija banaka dinosaurusa koje su poslovale bez ikakve osnove za profitiranje i bez ikakve kontrole i revizije.To je bio prvi i najteži korak koji je država morala da napravi da bi finansijsko tržište krenulo napred.

Banke koje su prošle kroz proces privatizacije, neke uspešno,a neke i ne baš toliko uspešno.

3 Predstavljanje Alpha banke

Jubanka  , Beograd  - prodata je u februaru 2005. godine. Kupac  Alpha Bank S.A. (Grčka) je kupila 88,64% akcijskog kapitala za iznos od 152 miliona EUR.Potpisivanjem kupoprodajnog ugovora u Vladi Republike Srbije, 26. januara 2006. godine 88,64 odsto kapitala JUBANKE prodato je ALPHA BANK-u, čime je završena prva privatizacija jedne srpske banke u državnom vlasništvu.Ugovor, vredan 152 miliona eura, potpisali su tadašnji srpski ministar finansija Mlađan Dinkić i predsednik Upravnog odbora i izvršni direktor Alfa banke Janis Kostopulos.

10

Gospodin Kostopulos je rekao da u Srbiji postoji veliki potencijal za privredni rast i uspešno bankarsko poslovanje. Kupovinom Jubanke, koja ima 90 ekspozitura, kako je naveo, Alpha Bank značajno povećava svoje prisustvo na tržištu jugoistočne Evrope i postaje značajan investitor u Srbiji.

ALPHA BANK, osnovana 1879, jedna je od vodećih bankarskih i finansijskih grupacija u regionu Jugoistočne Evrope (Grčka, Srbija, Kipar, Rumunija, Bugarska, Albanija i BJR Makedonija), a od početka 2008. Alpha Bank posluje i na tržištu Ukrajine.

ALPHA BANK je prisutna na srpskom tržištu od 2002. godine. U februaru 2005. godine kupovinom Jubanke A.D. Beograd, Alpha Bank ulazi u prvih deset banaka na domaćem tržištu. Danas, pod geslom «ZAJEDNO IMAMO DIVNU BUDUĆNOST», Alpha Bank se pozicionira u sam vrh Srpske bankarske elite.ALPHA BANK svoju dugogodišnju reputaciju gradi na postojanim korporativnim osnovama baziranim na tri jednostavna principa: transparentnost, pouzdanost i odgovornost. Namera Alpha Bank-e je ne samo da ostane lider u bankarskom sektoru, već i da postane deo svakodnevnice pojedinca, porodice i lokalne zajednice – integralnog zajedništva u kome nam sadašnji i potencijalni klijenti veruju svojim imetkom, ali i dele sa nama veru u bolju budućnost.

11

4 NLB Kontinental

Kontinental banka  , Novi Sad - prodata je u julu 2005. godine. Kupac Nova jubljanska banka (Slovenija) je kupila 98,43% akcijskog kapitala za 49,5 miliona EUR.

Cilj ove banke je da unapredjuje kvalitet usluga u skladu sa potrebama kupaca, ocekivanjima i željama. Zato su, radi bolje komunikacije sa klijentima, formirali Službu za podršku klijentima. Uz pomoc ove Službe klijenti mogu da dobiju informacije o proizvodima koji su u ponudi NLB Continental banke. Pored toga mogu da kontaktiraju bankarske službenike ukoliko imaju predlog, primedbu ili pohvalu na rad ove banke, odnosno službenika.

NLB Continental banka je zahvaljujći svojoj poslovnoj mreži prisutna u svim važnijim komercijanim centrima u Vojvodini i u Beogradu što i čini njihovo ciljno tržište.

NLB Continental banka a.d. Novi Sad posluje kao banka univerzalnog tipa, što znači da u svojoj ponudi ima širok asortiman bankarskih proizvoda za korporativne i individualne klijente u skladu sa njihovim potrebama, zahtevima i očekivanjima,željama.

12

U poslovnicama se mogu obaviti svi bankarski poslovi sa građanima, malim i srednjim preduzećima  i preduzetnicima, a zaposleni u banci u najkraćem roku odgovaraju na sve zahteve svojih klijenata, kako u delu obavljanja novčanih transakcija, tako i u pružanju saveta i odgovora na njihova pitanja. Bankarski stručnjaci i profesionalni kadrovi u ovoj banci intenzivno nastoje da afirmišu interese svih poslovnih partnera, ali i da u isto vreme unapređuju sopstvenu poziciju na tržištu, sve vreme imajući na umu odgovornost prema svojim klijentima, akcionarima, zaposlenima i široj društvenoj zajednici.

5 OTP banka

Niška banka , Niš - prodata je u martu 2006. godine. Kupac OTP BANK RT (Mađarska) je kupila 89,39% akcijskog kapitala za 14,21 milion EUR.

Sedište banke: Novi Sad

Osnovana: 1995 god.

Ukratko o banci: OTP banka Srbija a.d. Novi Sad nastala je zvanično 21. maja 2007. godine spajanjem tri srpske banke: -Niške Banke a.d. Niš, -Zepter banke a.d. Beograd i -Kulske banke a.d. Novi Sad. OTP banka Srbija a.d. Novi Sad sa sedištem u Novom Sadu, danas ima preko 1200 zaposlenih i razgranatu poslovnu mrežu na celoj teritoriji Srbije, sa preko 100 poslovnica.

13

2 Nacionalna banka Grčke

Vojvođanska banka, Novi Sad- prodata je u decembru 2006. godine. Kupac Nacionalna banka Grčke ( National bank of Greece) je kupila 99,44% akcijskog kapitala za 385 miliona EUR.

Nacionalna banka Grčke, najstarija i jedna od najvećih Grčkih banaka, godinama drži vodeću ulogu u grčkoj ekonomiji. Poslednjih godina odlučili su da svoje prisustvo prošire i na jugoistočnu Evropu i istočni Mediteran. Čvrstu posvećenost dugoročnom prosperitetu ovog regiona u proteklim godinama dokazali su stalnim ulaganjim kapitala i ljudskih resursa.

Lična karta

Sedište banke: Beograd

Osnovana: 2002 god.

Broj ekspozitura: 35

Broj bankomata: 24

14

3 Banca Intesa – Vodeća banka

Panonska banka, Novi Sad- prodata je krajem jula 2006. godine. Kupac San Paolo IMI (Italija) je kupila 87,39% akcijskog kapitala za 140 miliona EUR.

Banca Intesa Beograd je vodeća banka na domaćem tržištu i pouzdan partner za 900.000 klijenata, fizičkih i pravnih lica. Članica je novooformljene grupacije Intesa Sanpaolo koja je, kao najprofitabilnija i najveća italijanska i jedna od najsnažnijih evropskih bankarskih grupacija, po vrednosti na berzi šesta banka u Evropi. Ova grupacija širom sveta ima više od 18 miliona klijenata i mrežu od blizu 7 000 ekspozitura u 34 zemlje sveta, dok u regionu Centralne i Istočne Evrope broji više od 6 miliona klijenata i u Srbiji, Hrvatskoj, Slovačkoj, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Češkoj, Ukrajini i Rusiji je prisutna sa 1400 ekspozitura.

Prva godina u sastavu velike evropske bankarske grupacije predstavljala je veliku prekretnicu i izazov  za Banku koja se uspešno prilagodila načinu rada i poslovnoj politici grupacije, a zalaganjem i profesionalnošću zaposlenih i rukovodećeg tima ostvaren je rast u svim segmentima poslovanja, postignuti su rekordni rezultati i zadržana je liderska pozicija na tržištu zahvaljujući dobroj strategiji, organizaciji, rukovođenju, profesionalnom kadru, kao i razvijenoj poslovnoj mreži koju čini 160 organizacionih jedinica u više od 100 gradova Srbije, najrazvijenijoj mreži bankomata i POS terminala i izuzetno rasprostranjenoj mreži korespondentskih banaka širom sveta.

15

Što se tiče poslovanja sa stanovništvom, Banka je već dugo lider u elektronskom bankarstvu i platnim karticama, zahvaljujući činjenici da je uvela MasterCard na domaće tržište i izdala prvu Visa čip karticu na Balkanu. Još jedna u nizu potvrda rejtinga Banca Intesa Beograd je i potpisivanje ekskluzivnog ugovora kojim je Banka na domaće tržište vratila prestižne American Express kreditne kartice.

              Cilj Banke je zadržavanje pozicije važnog subjekta u ekonomskom razvoju zemlje kroz nove ponude i aktivnosti. Plan Banke je, svakako, da trend liderstva u segmentu poslovanja sa privredom nastavi i ubuduće .

16

4 Literatura

1. http://www.alphabankserbia.com/o_banci.glppvx.html 2. http://www.alphabankserbia.com/o_banci/banka/

strategija__nase_vrednosti.qxpvo.html3. http://www.bancaintesabeograd.com/index.aspx?

pageno=121&mId=33488&mpId=334914. http://www.bancaintesabeograd.com/index.aspx?

pageno=270&mId=35648&mpId=334915. https://www.otpbanka.rs 6. http://pks.komora.net/bankarstvo/Bankarstvo/

Privatizacijabanaka/tabid/394/Default.aspx7. “SAVREMENO BANKARSTVO” deo internet clanka

17