of 26 /26
Sadržaj 1 Uvod 2 2 Savremene banke koje posluju u Srbiji9 3 Predstavljanje Alpha banke 10 4 NLB Kontinental 12 4 OTP banka 13 6 Nacionalna banka Grčke 14 7 Banca Intesa – Vodeća banka 15 8 Literatura 16 1

Savremene Banke

  • Author
    gzloca

  • View
    61

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of Savremene Banke

Sadraj1Uvod22Savremene banke koje posluju u Srbiji93Predstavljanje Alpha banke104NLB Kontinental124OTP banka136Nacionalna banka Grke147Banca Intesa Vodea banka15168Literatura

1 Uvod

U radu se tretira problematika vezana za ulogu i znaaj globalizacije, kojaje na poetku 21. veka duboko uticala na bankarstvo, politikim, ekonomskim, tehnolokim i demografskim promenama. Bankarstvo, danas, u ekonomski razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji razvija nove proizvode i usluge uz pomo raunarskih mrea, ime su pomerene vremenske i prostorne granice tradicionalnog bankarstva, i ime se bitno utie na olakanje i ubrzanje transfera novanih sredstava. Cilj rada je da ukae da tehnologizacija i automatizacija bankarskog sektora dovodi do revolucionarnih bankarskih inovacija,odnosno, irokog asortimana novih proizvoda i usluga koji su direktno dostupni klijentima.Implementacija najnovijih dostignua informatiko-kompjuterske i telekomunikacione tehnologije u informacione bankarske sisteme uslovila je aplikaciju savremenih i modernihsistema plaanja, poput: samouslunog bankarstva (bankomati, telefon,samousluni alteri, transakcije u trgovini, domae i knjigovodstveno bankarstvo), Interneta i mobilne telefonije. Revolucionarni globalni informatiko-tehnoloki i telekomunikacioni razvoj direktno je inovirao poslovanje banaka. To je uticalo na aktuelne promene u bankarstvu, a koje se, pre svega, odnose na razliite poslovne filozofije, na kojima sezasnivaju savremene strategijske filozofije ponude novih bankarskih proizvoda i usluga, kojese nazivaju samousluno bankarstvo. U radu su date ocene sadanjeg stanja bankarskogsektora i prognoze razvoja samouslunog bankarstva u Republici Srbije. Rezultati istraivanja u ovom radu pokazuju da implementacija uslunog bankarstva u bankarskisektor Srbije, po irini asortimana ne zaostaje za onim to prua bankarski sektor u ekonomski razvijenim evropskim zemljama. I na kraju, u ovom radu, na osnovu empirijskih istraivanja, u globalu su date usluge samouslunog bankarstva koje nude banke u Srbiji.Dakle, u fokusu interesovanja banaka je klijent, njegove elje i potrebe, ali i sve veakonkurencija i globalizacija poslovanja.

Megatrendovi na globalnom nivou, u razvoju informaciono-tehnolokihikomunikacionih inovacija,sa tendencijom daljeg turbulentnog napretka,politike,ekonomske i demografske promene, kao i promene unutar samog finansijskog sektora,uslovili su u poslednjih petnaestak godina, brojne i revolucionarne promene u bankarskom sektoru. Tehnologizacija i automatizacija bankarskog sektora implicirali su, pored navedenihpromena, kreiranje niza revolucionarnih bankarskih inovacija, odnosno, irok asortimannovih bankarskih proizvoda i usluga u ijem fokusu interesovanja su potrebe klijenata.Implementacija najnovijih dostignuainformatiko-kompjuterske itelekomunikacione tehnologije u informacione sisteme banaka, kao i promene u makro i mikro okruenju, uslovili su aplikaciju jednog novog sistema, savremenog i modernog oblikaplaanja, kako u razvijenim tako i u zemljama u tranziciji. On se poeo razvijati tokom devedesetih godina prolog veka, sa trendom daljeg razvoja, i poznat je kao samouslunobankarstvo.Pojam samouslunog bankarstva znai korienje tehnolokih inovacija i reenja ubankarskom sektoru, koji omoguava, za razliku od tradicionalnog bankarstva, da korisnici,odnosno klijenti, van vremenskih i prostornih granica, samostalno, uz pomo raunske mree obavljaju novane transakcije,novim distribucijskim kanalima. Najrasprostranjenije su usluge samouslunog bankarstva, usluge bankomata, EFTOPS, bankomat-menjanice, zatim Telebanking, Home Banking, Internet Banking, Mobtel-banking-usluge SMS, Mpau i slino.1.Promene u bankarskom sektoru:U finansijskom sektoru i asortimanu finansijskih proizvoda i usluga dogaaju sebrojne i razliite promene, koje menjaju prirodu poslovanja i delovanja poslovnih banaka,njihovu poziciju meu konkurentima, te nain, broj i ponudu finansijskih proizvoda i usluga

klijentima. Globalna uloga finansijskih usluga banaka u zavisnosti je od irokog spektrapromena koje se dogaaju na tritu finansijskih usluga. Privatizacija i sekuritizacija su dva glavna pokretaa koji menjaju prirodu i nain distribucije finansijskih usluga kompanijama i ostalim korisnicima.Rezultat delovanja tih promena je transformacija finansijskih usluga, u pravcupromena u ponudi proizvoda i usluga, internacionalne diverzifikacije i razliitosti u ponudiproizvoda i usluga, pojave novih inicijatora promena, kao i deregulacije i promene obimauticaja administracije.Skoro u svim zemljama sveta, krajem prolog i poetkom ovog veka, bankarstvo jeprolazilo i prolazi kroz znaajne promene, prilagoavajui se novim okolnostima i izazovimau okruenju. U tom vremenskom razdoblju, najvei broj banaka se transformisao od tradicionalnih depozitno-kreditnih institucija u banke kompletne usluge, sposobne daprue svaku finansijsku uslugu, kako na domaem, tako i na internacionalnim finansijskim tritima.Dananje banke transformisale su se u sloene finansijske makro megatrendere finansijske hobotnice sa pipcima u svim tradicionalnim bankarskim, nebankarskim, pa aki u pomonim finansijskim poslovima.Prilagoavanje i adaptiranje banaka novonastalim mega trendovima na finansijskom tritu, odvijalo se u dva pravca, i to:1.pritiskom na regulatorna tela kako bi se uklonila zakonska ogranienja i zabrane zbogkojih su banke bile u neravnopravnom poloaju u odnosu na nebankarske konkurente

2.proaktivnom trinom strategijom preuzimanja svih poslova na finansijskom tritu.Deregulacija, promene u poslovnoj filozofiji upravljakih sturktura i sveobuhvatno I celovito restrukturiranje banaka, doveli su do toga da savremene banke imaju bitno drugaije karakteristike od tradicionalnih banaka od pre dvadesetak godina.Promene u bankarskom sektoru odvijaju se pod dejstvom razliitih spoljnih i unutranjih faktora, koji neposredno utiu na organizacionu strukturu banaka. Spoljni faktori,koji neposredno utiu na promene u bankarskom sektoru, mogu se razvrstati na: politike,ekonomske, drutvene i tehnoloke. Dejstva ovih faktora, po definiciji su van uticaja I kontrole bankarskog sektora. Zbog toga se uspeh ili neuspeh menadmenta svake banke meri uspenou procene sadanjih i buduih promena, kao i pravilnog reagovanja na te promene.2.Spoljni faktori:U proteklih dvadesetak godina, inovacije i tehnoloki razvoj u okviru bankarskog sektora zasnivaju se na dostignuima ostvarenim u razvoju informatikih i komunikacijskih tehnologija. Na celoj planeti su se razvijale i usvajale nove tehnologije, koje su neposredno doprinosile globalizaciji novanih tokova i razvoju finansijskih organizacija. Neposrednaprimena novih tehnologija, omoguila je razvoj novih proizvoda i usluga, kao i promenu u obimu i strukturi tranje na tritu bankarskih proizvoda i usluga. Paraleleno sa tim, sve vieje pojaavan pritisak na svaku banku da povea svoju produktivnost i efikasnost radipoveanja profitabilnosti i opstanka na tritu.Posle raspada zemalja SEV 1989. godine u razvijenim i zemljama u tranziciji, pod uticajem politikih i ideolokih promena, dolo je do postepene liberalizacije ekonomskih odnosa. Liberalizacija ekonomskih odnosa imala je za cilj, pre svega, poveanje efikasnosti i konkurentnosti nacionalnih ekonomija, kroz privatizaciju i deregulaciju dravnih i privatnihpreduzea. Te promene su u velikoj meri obuhvatile i bankarski sektor.Demografske i drutvene promene su snano uticale na promenu ekonomskih aktivnosti, sa trendom daljeg uticaja i narednih godina, i to na nain koji e u budunostipoveati broj penzionerske populacije, a smanjiti broj novih mladih kolovanih radnika.

Navedene promene e u narednom periodu sve vie uticati na obim, strukturu i nain isporuke proizvoda i usluga koji e biti nueni. Te promene odrazie se i na bankarski sektor,jer, prema prognozama, realno je oekivati da e sve vei broj ljudi raditi skraeno radnovreme, povremeno, ili posao obavljati kod kue, to e jo snanije uticati na promenu strukture ponude bankarskog sektora.Ne samo da promene u tehnologiji utiu na poveanje produktivnosti i profitabilnosti,ve se sa sigurnou moe oekivati da e tehnologija biti glavni generator promena ubankarskom sektoru.3.Unutranji faktori:U trino razvijenim ekonomijama, snana konkurencija u sferi finansijskog sektora inicirala je irok spektar i asortiman ponude bankarskih proizvoda i usluga, koje su usmereneprema eljama i potrebama kupaca. Slogan kupac je kralj u sadanjim uslovima konkurencije i inovacije moe biti zamenjen sloganom kupac je diktator. S jedne strane,zakoni i razliiti pokreti potroaa sve vie tite kupce, odnosno potroae, a s druge strane,dolazi do preokreta, usled ubrzanog irenja konkurencije u okviru samog bankarskog sektora. Nove tehnologije dovode do velikih promena na radnim mestima, u uslovima stanovanja, a isto tako i u poslovanju banaka. Tehnoloke promene prouzrukuju promene navika potroaa i iniciraju njihove sofisticirane zahteve. Danas potroai mogu veoma brzo I uz niske trokove, lako da dou do potrebnih i bitnih podataka, koje mogu da kompariraju I utvrde ko im nudi najpovoljnije uslove, odnosno proizvode i usluge. Na taj nain, korisnici sofisticirane tehnologije, pristupom na sajtu banke ili druge nebankarske finansijske institucije, mogu brzo i efikasno da izaberu i odlue gde e drati ili uloiti svoja finansijska sredstva.Implementacija novih tehnologija utie i na kadrovske resurse banaka. To se, pre svega, odnosi na traenje kadrova sa novim znanjima i iskustvima. Banke i druge finansijske institucije, s jedne strane, sve vie zapoljavaju mlade, strune i obuene kadrove za rad na novim tehnologijama, a s druge strane su primorane da, usled velike konkurencije i nove tehnologije, otputaju i smanjuju broj potrebnih radnika, posebno, starije i one bez novih znanja i vetina.Pored toga, treba naglasiti da se na finansijskom tritu banke sve vie susreu sa konkurencijom van bankarskog sektora, i to sa sve veim brojem novih finansijskihposrednika. Oni postepeno preuzimaju poslove koji su tradicionalno bili bankarski i time jovie jaaju konkurenciju unutar bankarskog sektora. Ulazak novih aktera u poslovebankarskog sektora, sa novim tehnologijama i proizvodnim inovacijama, koje omoguavajupostizanje niih trokova i efikasnije poslovanje, obezbeuje im jaanje i poveanje udela na tritu i osigurava opstanak. Prema ocenama privrednih analitiara, ove tendencije imaju revolucionarni karakter.

2 Savremene banke koje posluju u Srbiji

Privatizacija banaka odvija se kroz prodaju dravnog paketa akcija u bankama u kojima je Republika Srbija stekla vlasnitvo po osnovu konverzije obaveza banaka prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba i konverzije obaveza po osnovu stare devizne tednje graana. Veinski vlasnik akcija postala je u 11 banaka i manjinski vlasnik akcija u 5 banaka.

Moe se rei da privatizacija banaka protie i proticala je zadovoljavajue. Srbija je dugo pokuavala da sprovede privatizaciju banaka ali je to bilo praktino nemogue.Nakon promena 2000.godine bilo je jasno da e neto na tom polju morati da se uradi.Iako sa dosta nedostataka, trite u Srbiji je bilo dosta privlanije za strane investitore.Bankarski sistem je morao da prodje kroz izvesne promene kako bi se prilagodio novim zahtevima trita.Promene su omoguile i korienje novih informativnih sistema, pruanje novih usluga i poslovanje na bri i efikasniji nain. Velike svetske banke su iznale mogunost da nastupe na srpsko trite i njemu su videle priliku za razvijanje i otvaranje novih poslovnica.Drava je imala veliki zadatak da dotadanji bankarski sistem iz korena reorganizuje,da se suoi sa ogromnim problemima kao to su nesolventnost, nelikvidnost i zastarela organizaciona struktura koja nije bila prikladna za 21.vek.Jedan od naina za prevazilaenje tih problema bilo je i gaenje i likvidacija banaka dinosaurusa koje su poslovale bez ikakve osnove za profitiranje i bez ikakve kontrole i revizije.To je bio prvi i najtei korak koji je drava morala da napravi da bi finansijsko trite krenulo napred.

Banke koje su prole kroz proces privatizacije, neke uspeno,a neke i ne ba toliko uspeno.2 Predstavljanje Alpha banke

Jubanka , Beograd - prodata je u februaru 2005. godine. Kupac Alpha Bank S.A. (Grka) je kupila 88,64% akcijskog kapitala za iznos od 152 miliona EUR.Potpisivanjem kupoprodajnog ugovora u Vladi Republike Srbije, 26. januara 2006. godine 88,64 odsto kapitala JUBANKE prodato je ALPHA BANK-u, ime je zavrena prva privatizacija jedne srpske banke u dravnom vlasnitvu.Ugovor, vredan 152 miliona eura, potpisali su tadanji srpski ministar finansija Mlaan Dinki i predsednik Upravnog odbora i izvrni direktor Alfa banke Janis Kostopulos.Gospodin Kostopulos je rekao da u Srbiji postoji veliki potencijal za privredni rast i uspeno bankarsko poslovanje. Kupovinom Jubanke, koja ima 90 ekspozitura, kako je naveo,Alpha Bankznaajno poveava svoje prisustvo na tritu jugoistone Evrope i postaje znaajan investitor u Srbiji.ALPHA BANK, osnovana 1879, jedna je od vodeih bankarskih i finansijskih grupacija u regionu Jugoistone Evrope (Grka, Srbija, Kipar, Rumunija, Bugarska, Albanija i BJR Makedonija), a od poetka 2008. Alpha Bank posluje i na tritu Ukrajine.

ALPHA BANK je prisutna na srpskom tritu od 2002. godine. U februaru 2005. godine kupovinom Jubanke A.D. Beograd, Alpha Bank ulazi u prvih deset banaka na domaem tritu. Danas, pod geslom ZAJEDNO IMAMO DIVNU BUDUNOST, Alpha Bank se pozicionira u sam vrh Srpske bankarske elite.ALPHA BANK svoju dugogodinju reputaciju gradi na postojanim korporativnim osnovama baziranim na tri jednostavna principa: transparentnost, pouzdanost i odgovornost. Namera Alpha Bank-e je ne samo da ostane lider u bankarskom sektoru, ve i da postane deo svakodnevnice pojedinca, porodice i lokalne zajednice integralnog zajednitva u kome nam sadanji i potencijalni klijenti veruju svojim imetkom, ali i dele sa nama veru u bolju budunost.

4 NLB Kontinental

Kontinental banka , Novi Sad - prodata je u julu 2005. godine. Kupac Nova jubljanska banka (Slovenija) je kupila 98,43% akcijskog kapitala za 49,5 miliona EUR.

Cilj ove banke je da unapredjuje kvalitet usluga u skladu sa potrebama kupaca, ocekivanjima i eljama. Zato su, radi bolje komunikacije sa klijentima, formirali Slubu za podrku klijentima. Uz pomoc ove Slube klijenti mogu da dobiju informacije o proizvodima koji su u ponudi NLB Continental banke. Pored toga mogu da kontaktiraju bankarske slubenike ukoliko imaju predlog, primedbu ili pohvalu na rad ove banke, odnosno slubenika.

NLB Continental banka je zahvaljuji svojoj poslovnoj mrei prisutna u svim vanijim komercijanim centrima u Vojvodini i u Beogradu to i ini njihovo ciljno trite.NLB Continental banka a.d. Novi Sad posluje kao banka univerzalnog tipa, to znai da u svojoj ponudi ima irok asortiman bankarskih proizvoda za korporativne i individualne klijente u skladu sa njihovim potrebama, zahtevima i oekivanjima,eljama.

U poslovnicama se mogu obaviti svi bankarski poslovi sa graanima, malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima, a zaposleni u banci u najkraem roku odgovaraju na sve zahteve svojih klijenata, kako u delu obavljanja novanih transakcija, tako i u pruanju saveta i odgovora na njihova pitanja. Bankarski strunjaci i profesionalni kadrovi u ovoj banci intenzivno nastoje da afirmiu interese svih poslovnih partnera, ali i da u isto vreme unapreuju sopstvenu poziciju na tritu, sve vreme imajui na umu odgovornost prema svojim klijentima, akcionarima, zaposlenima i iroj drutvenoj zajednici.

3 OTP banka

Nika banka , Ni - prodata je u martu 2006. godine. Kupac OTP BANK RT (Maarska) je kupila 89,39% akcijskog kapitala za 14,21 milion EUR. Sedite banke: Novi Sad

Osnovana:1995 god. Ukratko o banci:OTP banka Srbija a.d. Novi Sad nastala je zvanino 21. maja 2007. godine spajanjem tri srpske banke: -Nike Banke a.d. Ni, -Zepter banke a.d. Beograd i -Kulske banke a.d. Novi Sad. OTP banka Srbija a.d. Novi Sad sa seditem u Novom Sadu, danas ima preko 1200 zaposlenih i razgranatu poslovnu mreu na celoj teritoriji Srbije, sa preko 100 poslovnica.

4 Nacionalna banka GrkeVojvoanska banka, Novi Sad- prodata je u decembru 2006. godine. Kupac Nacionalna banka Grke ( National bank of Greece) je kupila 99,44% akcijskog kapitala za 385 miliona EUR.

Nacionalna banka Grke, najstarija i jedna od najveih Grkih banaka, godinama dri vodeu ulogu u grkoj ekonomiji. Poslednjih godina odluili su da svoje prisustvo proire i na jugoistonu Evropu i istoni Mediteran. vrstu posveenost dugoronom prosperitetu ovog regiona u proteklim godinama dokazali su stalnim ulaganjim kapitala i ljudskih resursa.

Lina karta

Sedite banke: Beograd

Osnovana:2002 god.

Broj ekspozitura: 35

Broj bankomata: 245 Banca Intesa Vodea bankaPanonska banka, Novi Sad- prodata je krajem jula 2006. godine. Kupac San Paolo IMI (Italija) je kupila 87,39% akcijskog kapitala za 140 miliona EUR.

Banca Intesa Beograd je vodea banka na domaem tritu i pouzdan partner za 900.000 klijenata, fizikih i pravnih lica. lanica je novooformljene grupacije Intesa Sanpaolo koja je, kao najprofitabilnija i najvea italijanska i jedna od najsnanijih evropskih bankarskih grupacija, po vrednosti na berzi esta banka u Evropi. Ova grupacija irom sveta ima vie od 18 miliona klijenata i mreu od blizu 7 000 ekspozitura u 34 zemlje sveta, dok u regionu Centralne i Istone Evrope broji vie od 6 miliona klijenata i u Srbiji, Hrvatskoj, Slovakoj, Albaniji, Rumuniji, Maarskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, ekoj, Ukrajini i Rusiji je prisutna sa 1400 ekspozitura.

Prva godina u sastavu velike evropske bankarske grupacije predstavljala je veliku prekretnicu i izazov za Banku koja se uspeno prilagodila nainu rada i poslovnoj politici grupacije, a zalaganjem i profesionalnou zaposlenih i rukovodeeg tima ostvaren je rast u svim segmentima poslovanja, postignuti su rekordni rezultati i zadrana je liderska pozicija na tritu zahvaljujui dobroj strategiji, organizaciji, rukovoenju, profesionalnom kadru, kao i razvijenoj poslovnoj mrei koju ini 160 organizacionih jedinica u vie od 100 gradova Srbije, najrazvijenijoj mrei bankomata i POS terminala i izuzetno rasprostranjenoj mrei korespondentskih banaka irom sveta.

to se tie poslovanja sa stanovnitvom, Banka je ve dugo lider u elektronskom bankarstvu i platnim karticama, zahvaljujui injenici da je uvela MasterCard na domae trite i izdala prvu Visa ip karticu na Balkanu. Jo jedna u nizu potvrda rejtinga Banca Intesa Beograd je i potpisivanje ekskluzivnog ugovora kojim je Banka na domae trite vratila prestine American Express kreditne kartice.

Cilj Banke je zadravanje pozicije vanog subjekta u ekonomskom razvoju zemlje kroz nove ponude i aktivnosti. Plan Banke je, svakako, da trend liderstva u segmentu poslovanja sa privredom nastavi i ubudue .6 Literatura

1. http://www.alphabankserbia.com/o_banci.glppvx.html2. http://www.alphabankserbia.com/o_banci/banka/strategija__nase_vrednosti.qxpvo.html3. http://www.bancaintesabeograd.com/index.aspx?pageno=121&mId=33488&mpId=334914. http://www.bancaintesabeograd.com/index.aspx?pageno=270&mId=35648&mpId=334915. https://www.otpbanka.rs6. http://pks.komora.net/bankarstvo/Bankarstvo/Privatizacijabanaka/tabid/394/Default.aspx7. SAVREMENO BANKARSTVO deo internet clanka1PAGE 17