UVOD SAVREMENE BAZE PODATAKA Kompjuterska tehnologija je napravila trajnu promenu u funkcionisanju privrede na svetskom nivou. Informacije koje su nekada bile skladitene u skladitima, na papiru koji je smeten u kutije, sada je momentalno dostupan. Do nedavno su se baze podataka mogle pokretati samo na mainframe kompjuterima. Do kraja 80-tih i poetka 90-tih godina 20 veka obrada podataka na mejnfrejm kompjuterima je bio jedini izbor za organizacije kojima je bilo potrebno obimno procesiranje podataka kao i podrka za veliki broj korisnika. Mejnfrejmovi su bili u upotrebi preko 20 godina a glavni razlog za njihovu dugovenost je bila njihova pouzdanost. Sposobnost mejnfrejmova da istovremeno podravaju veliki broj korisnika dok istovremeno vri brzo prikupljanje informacija i njihovo prosleivanje doprinelo je njegovoj prihvaenosti u oblasti velikih firmi i korporacija. Obrada podataka na mejnfrejmovima je oznaavala da se sva procesiranja obavljaju na glavnom raunaru mejnfrejmu. Mejnfrejm je zaduen za pokretanje sistema za upravljanje relacionim bazama podataka ( RDBMS), da upravlja aplikacijama koje pristupaju sistemu za upravljanje relacionim bazama podataka i da odrava komunikacije izmeu mejnfrejma i udaljenih terminala. Inteligentni terminal kao to mu i samo ime implicira bio ogranien na prikazivanje teksta i prihvatanje podataka koje je korisnik na njemu unosio. Aplikacije nisu bile izvravane na terminalima. Naime one su bile izvravane na mejnfrejmu dok je samo njihov odraz bio prikazivan na terminalima. Najvea mana obrade podataka na mejnfrejmovima je bila to to su bili veoma skupi. Kupovina i odravanje mejnfrejmova je mogla da kota i po nekoliko miliona dolara. Mejnfrejmovi su skupi za korienje jer jo zahtevaju posebne uslove instalacije ( posebne prostorije sa posebnim napajanjem i kontrolom temperature), zahtevao je ekstenzivnu podrku i nisu koristili uobiajne kompjuterske komponente. Mejnfrejmovi su, umesto korienja standardnih kompjuterskih komponenta, koristili hardver i softver koji je proizvodio sam proizvoa kompjutera. Ovakav pristup proizvoaa je ograniavao kupca komjutera na relativno ogranien skup dodatnog hardvera kao i softverskih reenja. Sledei korak u razvoju je bio PC/file server: je postao popularan krajem 80-tih godina 20 veka kada su poslovni korisnici poeli da se okreu PC raunarima kao alternativu mejnfrejmovima. Korisnicima se dopalo to to su sada mogli sami i sa lakoom da razvijaju svoje aplikacije kroz etvrtu generaciju programskih jezika (4GL). Jeftin i lak za korienje softver kao npr. Lotus 1-2-3, Dbase i Word Perfect je omoguio zaposlenima i kunim korisnicima da kreiraju dokumenta i upotrebljavaju baze podataka brzo i precizno. Obrada podataka PC/File serverom je podrazumevala pokretanje i aplikacije RDBMS na samom PC raunaru. Druga veoma vana tehnologija je bila lokalna mrea (LAN) i njena integracija u firmama irom sveta. Radilo se dakle o relacionoj bazi podataka u heterogenom mrenom okruenju. Iako su korisnici bili naviknuti na terminalske konekcije ka firminom majnfrejmu, sada su fajlovi koji su obraivali mogli da sauvaju na lokalnom kopjuteru i da im se pristupa sa nekog drugog komjutera prikljuenog na istu mreu. Na PC se izvravalo svo RDBMS procesiranje dok se fajl server koristio kao centralizovana oblast za skladitenje podataka. Nakon to je Apple Macintosh uveo grafiki interfejs ( Graphic User Interface GUI) komjuteri su pored jeftinosti i solidne procesorske snage postali i laki za korienje. Glavna negativna strana PC/File server procesuiranja je to se svo procesuiranje baze podataka izvravalo na PC raunaru. Kada bi se poslao upit fajl serveru on ne bi procesuirao upit ve bi vratio sve podatke koji su potrebni za obraivanje tog upita. To je dovodilo do umanjenja performansi i drastinom poveanje zaguenja mree. Tokom ovog vremena brzih promena i napretka pojavio se novi tip sistema. Nazvan je Client/Server i moe se rei da je on odgovor na negativne strane obrade podataka na majnfrejmovima i PC/File serverima. Kombinovanjem obraivake snage majnfrejma sa fleksibilnou i cenom PC, obrada podataka metodom Client/Server je spojila sve prednosti prethodnih tehnologija.

1

Client/Server obrada se moe definisati kao logika podela korisnikog interfesa i upravljanje bazom podataka. Client komjuter, esto nazvan i radna stanica, kontrolie korisniki interfejs. Na njemu se korisniku predstavlja informacija u slici i tekstu i na njemu takoe korisnik unosi podatke. Serverski kompjuter se stara o upravljanju bazom podataka. Na njemu se vri manipulacija podacima, smetaju svi podaci, i sa njega se prosleuju potrebni podaci odreenom korisniku. Sve obrade nad podacima se obavljaju na ovom raunaru. Serverski komjuter je obino povezan sa vie Client komjutera putem mree bilo da je ona LAN ili WAN. Oni meusobno komunicirju kroz zajedniki mreni protokol koji im omoguava da razmenjuju informacije. Client/Server metoda obrade informacija je postala popularna zbog: Pristupnost obrade podataka ovom metodom je drastino jeftinija od metode majnfrejma. Client/Server je baziran na otvorenoj arhitekturi to omoguava da vie proizvoaa proizvodi konkretne proizvode i time da snizi cenu za razliku od majnfrejmova ije je elemente proizvodio proizvoa samog majnfrejma i time diktirao cenu. Client/Server je uglavnom baziran na PC raunarima pa je i drastian pad cene raunara doveo do dalje pristupanosti celokupnog sistema. Brzina razdvajanje obrade informacija izmeu klijenta i servera smanjila je zaguenje mree to je dovelo da klijent/server ima performanse jednog mejnfrejma. Prilagodljivost klijent/server arhitektura je daleko otvorenija od mejnfrejm arhitekture. To je omoguilo stvaranje jednog sistema kod koga je softver nabavljen od jednog porizvoaa sistema za upravljanje bazama podataka, hardver od drugog proizvoaa a softver za razvoj aplikacija od treeg proizvoaa. Tako sada kupci mogu da izaberu komponente koje im najvie odgovaraju. Pojednostavljen pristup podacima Klijent/Server poveava dostupnost podataka masama korisnika. Sa njim pristup podacima nije ogranien na one koje razumeju proceduralno programiranje. Naprotiv pristup podacima je obezbeen softverskim paketima koji prikrivaju svu kompleksnost pristupa podacima. Softver za obradu teksta, rad sa tabelama su samo promeri uobiajnih softverskih paketa koji omoguavaju lak pristup podacima. Prve implementacije SQL-a ( Structured Querz Language): Korporacija Oracle je izbacila prvu komercijalnu RDBMS koja je koristila SQL. Iako je prva verzija bila inicijalno razvijena za VAX/VMS sistem, Oracle je izbacio i DOS verziju svog sistema za upravljane bazama podataka. Sredinom 80-tih godina 20 veka Sybase je izbacio svoj RDBMS SQLServer. Sa client bibliotekama za pristup bazi podataka, podrci za skladine procedure i mogunou rada sa razliitim tipovima mrea, SQL je postao uspean proizvod pogotovu u oblasit client/server sistema. Najaa strana za sistema podataka SQL servera je njihova prenosivost na druge platforme. Oracle pisan u C kodu kombinovan sa SQL na PC raunaru je identian kopiju Oracl-a koja radi na recimo VAX sistemu. Popularne SQL implementacije: SQL je specijalizovani tip programskog jezika razvijenog za potrebe rada sa relacionim bazama podataka kao to su MySQL, Oracle, Microsoft SQL Server, PostgereSQL, Informix i duge. SQL standar je definisan Amerikim nacionalnim institutom za standarde ili ANSI u njihovom dokumentu ISO/IEC 9075:1992. Ovaj standard se esto naziva i ANSI SQL-92. Svaka relaciona baza primenjuje svoju verziju SQL standarda mada je neki i poboljavaju. Standardizacija programskog jezika omoguila je proizvoaima lako prebacivanje programa sa jedne platforme na drugu tako da za svaku iole korieniju platformu imamo barem jedan program. Oracle: Oracle korporacija je nesumnjivo lider u softveru za baze podataka u oblasti velikih firmi i preduzea. Oracle-ove baze su u irokoj upotrebi u razliitim tipovima aplikacija i veoma su popularne zbog malog broja mana: 2

Svestranost Oracle u ponudi ima puno proizvoda za e-commerce koji se ntegriu sa njihovim bazama podataka to pomae u procesu dizajniranja, pravljenja i korienja aplikacija za baze podataka. Stabilnost Oracle-ovi serveri veoma retko zataje to je veoma bitno onima kojima su baze podataka potrebne 24h dnevno. GUI Oracle nudi veliki broj GUI alata za upravljanje bazama podataka na taj nain olakavajui rad. Bezbednost novije verzije sada imaju toolkit za obezbeivanje sigurnosti tako to obezbeuje enkripciju osetljivih podataka unutar baze podataka. Vie platformska podrka popularne verzije Oracle-a ukljuuju i verzije za MS Windows kao i za sve popularniji Linux.

Mane: Potencijalno visoki trokovi posedovanja. ( Total Cost of Ownership TCO) Oracle-ovi serveri baza podataka zahtevaju najmodernije hardverske resurse ( najbitnije procesor i RAM memorija) da bi radili na prihvatljivom nivou. Microsoft SQL Server Poput Oracle-a, Microsoft je kljuni igra u oblasti baza podataka, mada konstantno mora da pristie druge pogotovu u oblasti interneta i e-komerca. Iako je Microsoft priznati lider u oblasti desktop operativnih sistema tu prednost nije preneo na oblast elektronske trgovine. Prednost MS SQL su: Visoka stabilnost. MS SQL server nudi stabilnost koja je dizajnirana da bude u skladu sa Windows OS. Lakoa korienja. MS SQL Server nudi prepoznatljiv GUI koji se koristi i u Windows operativnim sistemima tako da je vreme uenja korienja svedena na minimum. Saglasnost sa ANSI SQL-92. Potpuno je kompatibilan sa ANSI SQL-92 standardom i ak ga u nekim stvarima poboljava. Mane: Zahvaljujui brojnim sigurnosnim propustima na nivou operativnog sistema mnogi ozbiljniji korisnici izbegavaju da ulau novac u MS SQL Server za potrebe firme. Dodatno, primoravanje za restartom host raunara da bi se update-ovala baza podataka ili softver odbija mnoge potencijalne korisnike kojima je potrebno 24- asovna dostupnost bazi podataka. Visoka cena posedovanja (TCO). Poput operativnih sistema na kojima radi MS SQL Server je veoma hardverski zahtevan. Potrebno mu je mnogo procesorske snage kao i velika koliina slobodne RAM memorije. Ovaj aspekt najvie pogaa mala preduzea, koja pored licenciranja MS SQL Servera od par hiljada dolara, raunajui trokove za nabavku samog operativnog sistema kao i dodatnog softvera i hardvera da bi pokrenuli bazu podataka, imaju velike izdatke. Vlasnika svojina. Poto MS SQL Server nije milti platformski, neki potencijalni kupci se usteu od kupovine poto onda zavise samo od jednog dobavljaa. Ako se dobavlja odlui da znaajno povisi cenu dodataka ili ispravki softvera morali bi da uu u nepredviene torkove. PostgreSQL Novo pridolica u polju RDBMS-a, se brzo uzdigao. Dosta je stabilan za tako nov proizvod ali je jo dosta rada pred njim da bi mogao u znaajnijoj meri da konkurie velikim igraima. Prednosti: Saglasnost sa SQL-92. PostgreSQL se najvie pridrava SQL-92 standarda.

3

Multiplatformska dostupnost. Distribucije PostgreSQL-a su dostupne za najkorienije kompjuterske platforme ukljuujui Windows 2000/NT i MacOS X. Kao Open Source paket stie sa mnogo verzijama Linux operativnog sistema. Niski trokovi posedovanja (TCO). Softver PostgreSQL baza-server je dostupan za minimalne izdatke. Softver je Besplatan to je potencijalno prednost u odnosu na Oracle ili Microsoft SQL Server.

Mane: Relativno ogranieno prihvatanje. Iako PostgreSQL podrava veoma vane funkcije velikih RDBMS proizvoda naroito transakcije on je sporiji u odnosu na konkurenciju ( posebno u odnosu na Oracle). To je moda i jedini razlog to PostgreSQL nije prihvaen od mnogih velikih firmi. Informix IBM-ova Informix serija servera je usmerena ka velikim aplikacijama za baze podataka. Informix je popularan RDBMS jer iza njega stoji jedan gigant kao to je IBM to se i odraava na njegove karakteristike. Prednosti: Razvnovrsna proizvodna linija. Informix u ponudi ima irok spektar servera u zavisnosti od potrebe korisnika. Poev od on-line transakcija do paralelnog procesiranja i dr. Informix proizvodi optimizovane servere za gotovo sve poznate potrebe. Multiplatformska dostupnost. Informix radi na mnotvu platforma i takoe nudi alat koji momae pri razvijanju aplikacija. Dokumentacija i podrka. Za razliku od najveih konkurenata Oracle-a i Microsoft-a IBM na svom Web sajtu nudi dokumentaciju za Informix koja je na zavidnom nivou. Mane: Visoka cena posedovanja. Kao i kod najveih konkurenata potrebno je imati veoma jak hardver koji bi pokretao server kako su to zamislili programeri IBM-a to je esto preveliko optereenje za male firme pa ga one iz tog razloga najee izbegavaju. MySQL Iako je najmlai od gore pomenutih SQL servera MySQL daje najbolje iz sveta baze podataka. Dostupan je za ubedljivo najvie raunarskih platformi. Trenutno je dostupan za Linux, Windows 95/98/2000/NT, Solaris, FreeBSD, MacOS X, HP-UX, AIX, SCO, SCI, Irix, DecOSF i BSDi. Linux verzije rade na mnotvu arhitektura kao to su Intel libc6, Aplha, IA64, SPARC i S/390. Dostupnost na svim ovim platformama samo je jo vie doprinela njegovoj popularnosti i primeni. Pored obinog MySQL servera postoji i poboljana verzija MySQL-Max. MySQL-Max pored servera sadri i tabele za zatitu transakcija kao to je Inno DB ili Berkeley DB. MySQL je dostupan kao binarni fajl ili kao source kod. Ako vam je potrebno da svojoj aplikaciji dodate MySQL osobine dovoljno je uzeti source kod MySQL-a i modifikovati ga za vae potrebe. MySQL je pod zatitom GNU General Public Licence (GPL) i GNU Lesser General Public Licence ( LGPL) i u veinu sluajeva je besplatan. MySQL takoe ima puno interfejsa za programiranje aplikacije ( Application Programming Interface API) koji programeru dozvoljavaju da pristupi i oblikuje bazu podataka. API su dostupni za C, C++, Tcl, Python, PHP i Perl. Neki od najpopularnijih za programiranje Web interfejsa su PHP i Perl. 4

Najvee prednosti: Web aplikacije. Web aplikacije obino imaju mnogo isitavanja i malo upisa, MySQL je dovoljno brz i moe zadovoljiti zahteve Internet brzine. Open Source. MySQL je open-sorce to znai da svako moe da uzme source kod i da prilagodi sopstvenim potrebama. Mala hardverska zahtevnost. MySQL radi ak i na raunarima tipa Intel Pentium sa 32 MB RAM-a pa ak i slabijim ali ipak, na takvim raunarima ne treba imati velika oekivanja u pogledu performansi. Stabilnost. Sa svakom novijom verzijom MySQL je sve stabilniji. Tome najvie doprinosi to je MySQL open-source pa u njegovoj izradi uestvuju mnogo vie programera, na dobrovoljnoj osnovi, no to bi i neka velika kompanija sebi mogla da priuti da zaposli. SISTEM BAZE PODATAKA To je sistem iji je osnovni zadatak memorisanje i odravanje podataka. Sistem baze podataka ine: podaci, hardver, softver i korisnici. Hardver Baze podataka se memoriu na sekundarnim memorijskim jedinicama sa direktnim pristupom, po pravilu na diskovima. Podaci Memorisani podaci su organizovani u jednu ili vie baza podataka. Podaci su integrisani u deljivi, to znai da su svi podaci koji opisuju neki realni sistem smeteni na jednom mestu i da su zajedniki za sve aplikacije u tom sistemu. Korisnici baze podataka akteri na sceni: administratori baze podataka projektanti baze podataka krajni korisnici baze podataka sluajni naivni( parametarski) profinjeni(softisticirani) sistem analitiari aplikacioni programeri

Radnici iza scene: projektanti i izvoai DBMS-a razvojni ininjeri operatori i osoblje za odravanje Administrator baze podataka je lice ili institucija zaduena za administriranje osnovnih resursa sistema baze podataka. Administrator je zaduen za prijavljivanje rauna, za postavljanje parametara sistema, za dodelu i oduzimanje privilegij, za auriranje ema i za praenje korienja baze podataka. 5

Krajnji korisnici su lica iji posao zahteva pristup podataka radi pretraivanja, auriranja i generisanje izvetaja, ima vie vrsta krajnjih korisnika: Sluajni korisnici povremeno pristupaju bazi podataka, njihovi zahtevi su vrlo promenljivi i nisu unapred definisani. Za njih se projektuju posebni upiti jezici i, dodatna softverska pomagala. Naivni ili parametarski korisnici auriraju bazu podataka i koristii standardne upite dobijaju potrebne podatke iz baze podataka. Primer ovih korisnika su slubenici na alterima. Ovi korisnici uvek dobijaju istu obradu nad bazom podataka. Profinjeni korisnici su korisnici koji su bliski sa DBMS-om tako da mogu formulisati vrlo sloene zahteve. Primer takvih korisnika su ininjeri, naunici, istraivai, analitiari. Sistem analitiari utvruju zahteve krajnjih korisnika i definiu specifikacije transakcija za potrebe korisnika. Aplikacioni programeri realizuju zahteve za transakcijama nad bazom podataka iskazane od strane sistem analitiara. Mogunosti baze podataka A) B) Osnovne upravljanje redudancom zajedniko korienje podataka ograniavanje neautorizovanog pristupa obezbeenje vie interfejsa predstavljanje komleksnih veza meu podacima obezbeenje integriteta obezbeenja BACKUP i RECOVERY Dopunske mogunosti da se primene standardi fleksibilnost smanjenje vremena razvoja aplikacija posedovanje aurnih informacija uteda( ekonominost)

Zato baza podataka? moe se redukovati redundanca moe se izbei nekonzistentnost podaci mogu biti zajedniki za vie aplikacija mogu se nametnuti standardi moe se obezbediti sigurnost podataka moe se odravati integritet podataka mogu se balansirati konfliktne situacije SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA DATA BASE MENAGMENT SYSTEM( DBMS) Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS - Data Base Management System) je softverski sistem koji se koristi za kreiranje, odravanje i manipulisanje podacima, kao i za kontrolu prava pristupa bazi podataka. DBMS omoguava krajnjim korisnicima i programerima da dele podatke, tj. omoguava da 6

se podaci koriste od strane vie aplikacija, a ne da svaka aplikacija ima svoju kopiju podatka sauvanu u posebnim datotekama. DBMS takoe prua mogunost kontrole pristupa podacima, osigurava integritet podataka, uspostavlja kontrolu konkurentnosti i vri oporavak baze podataka. Programeri aplikacija za rad sa bazama podataka ne moraju da poznaju detalje o nainu zapisa baze podataka na disku, ne moraju da formuliu algoritme za efikasan pristup podacima, niti su optereeni bilo kakvim aspektima oko upravljanja podacima u bazi podataka. Danas je veoma bitan i znaajan koncept baze podataka po kome je to, u stvari, zajedniki resurs koga istovremeno (konkurentno) koristi vei broj programa, jer se pravi efekti baze podataka ispoljavaju kada se radi u mrenom okruenju. Posmatrajmo bazu podataka jedne banke u kojoj se nalaze rauni graana. Mogue je da se u istom trenutku na alteru u jednoj ekspozituri podie novac sa jednog rauna i uplauje na drugi raun, a da se istovremeno u sasvim drugoj ekspozituri uplauje novac na isti taj raun. Pomenuti DBMS je upravo tu da upravlja konkurentnim radom vie korisnika i da obezbeuje sinhronizaciju njihovog rada. Takoe, DBMS ima funkciju da sprei tetne posledice (naruen integritet baze, nekonzistentno stanje baze...) pri promenama (transakcijama) koje se vre nad bazom podataka u viekorisnikom okruenju. U tu svrhu postoje razne tehnike kao to su tehnika zakljuavanja podataka, tehnika vremenskog markiranja itd. Posebno je znaajno upravljanje istovremenim (konkurentnim) transakcijama. Tanost, zatita i dostupnost baza podataka, kao i korektnost I performanse transakcija koje pristupaja tim bazama su bitni parametri za uspeh svakog poslovnog sistema.Termini baza podataka i upravljanje bazom podataka se ponekad meaju. Struno govorei, baza podataka je uvek skup injenica, a ne raunarski program. DBMS je uveden kao interfejs izmeu korisnika (korisnikih programa, aplikacija) i zapisa baze podataka na disku. Korisniki programi ne pristupaju podacima direktno, ve komuniciraju sa ovim softverom (programom). DBMS upravlja strukturom baze podataka: definie objekte baze, njihova svojstva (atribute), dozvoljene vrednosti atributa, veze izmeu objekata, ogranienja nad objektima i meusobnim vezama. Omoguava manipulaciju podacima u bazi: unoenje, brisanje i izmene, tj. omoguava njeno odravanje. Kontrolie pristup podacima: ko moe da pristupi podacima, kojim podacima i ta moe sa njima da radi. DBMS dozvoljava deljenje BP izmeu vie aplikacija/korisnika i ini upravljanje podacima uspenijim i delotvornijim Uobiajeno je da kada se govori o softveru za baze podataka, onda se misli upravo na DBMS. DBMS upravlja interakcijom izmeu krajnjih korisnika (aplikacija) I baze podataka. Krajnji korisnici imaju bolji pristup veem broju bolje organizovanih podataka

TROSLOJNA ARHITEKTURA BAZE PODATAKA Osnovni koncept baze podataka je ideja o skupu injenica ili delova znanja. injenice mogu da budu struktuirane na razliite naine koji se nazivaju modeli podataka. Model podataka nije statina struktura nego se menja kako bi odraavao promene koje se deavaju i u realnom sistemu. Na primeru informacionog sistema jednog fakulteta, studenti polau pojedine ispite, neke ponitavaju i dobijaju drugaije ocene, upisuju se novi studenti, drugi diplomiraju, neki asistenti postaju profesori itd. Za 7

jednostavne sluajeve, kao i mali broj promena relacija i entiteta, mogue je auriranje podataka vriti runo. Za kompleksnije sisteme (sa nekoliko stotina ili hiljada entiteta ili relacija) auriranje podataka postaje ogroman problem. Jedino se uz pomo raunara moe odravati aurnost podataka u velikim informacionim sistemima. Obrada podataka postaje ne samo pitanje produktivnosti neke firme ili organizacije, nego i opstanka, rasta i razvoja u okruenju s intenzivnom konkurencijom. Obrada podataka je deo svakog poslovnog procesa, stoga je poznavanje baza podataka bitno ne samo za projektante informacionih sistema i programere, nego i za krajnje korisnike rezultata takvih obrada. Oni nisu samo skup povremenih korisnika baza podataka, kao to se to moe rei za programere ili projektante informacionih sistema. Danas veliki broj zaposlenih, koji nisu upoznati sa konceptualnom emom BP, kreiraju, unose, auriraju ili jednostavno koriste baze podataka na razliitim nivoima organiziranosti poslovnih sistema. Model baze podataka koji je danas poznat kao ANSI/X3/SPARC model prikazan je na slici 1.x. Na bazi tog modela razvijeni su sistemi za upravljanje bazama podataka koji imaju troslojnu arhitekturu ili varijantu te arhitekture. Aplikativni programi komuniciraju s bazom podataka preko odgovarajueg eksternog modela. Zahtev za uitavanje odreenih podataka aplikativni sloj upuuje na eksterni sloj, odnosno odgovarajui korisniki model. DBMS preslikava eksterni model na konceptualni i konceptualni na interni model. Konceptualni nivo je najblii stvarnosti. Taj se nivo definie u procesu kreiranja modela podataka. Jedan od ciljeva modela podataka je oblikovanje podataka za sadanje i budue aplikacije. Moe se rei da konceptualni nivo ine sve relacione eme modela podataka, sve relacije i ogranienja. Spoljanji nivoi (modeli A, B i C) formiraju se na temelju konceptualnog nivoa i predstavljaju samo pogled (VIEW) prema potrebama pojedinih korisnika. Unutranji (interni) sloj baze odnosi se na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za uvanje (najee disku). Radi se o slogovima zapisanim u datotekama. Nii sloj, uslovno reeno, ili nivo blii disku od internog sloja BP, je operativni sistem , koji na osnovu logikih adresa slogova ita sadraj diska.

RELATIONAL DATA BASE MANAGMENT SYSTEM ACCESS Po definiciji, baza podataka je kolkcija povezanih stavki podataka koje su smetene na organizovani nain. Access je jedinstven meu desktop bazama za razvoj aplikacija na PC raunarima zbog svoje jednostavne strukture datoteka. Svaka datoteka Access(.mdb) sadri objekte podataka: tabele, indekse i upite, kao i objekte aplikacija: obrasce, izvetaje, makroe, i module Access Visual Basica za aplikacije VBA. Veina projektanata koristi dve datoteke .mdb: jednu koja sadri objekte podataka i drugu sa objektima aplikacije. 8

Glavna datoteka baze podataka( datoteka radne grupe) je pod nazivom System.mdw ova datoteka sadri sledee informacije: imena korisnika i grupa korisnika, koji mogu da otvore MS Access lozinke i jedinstveni binarni kod korisnika, koji se naziva System ID( System Identifire, SIO) koji identifikuje korisnika koji trenutno koristi MS Access operativna podeavanja. Kaoja se uspostavljaju izborom stavki iz padajue liste ToolsOptions, i definicija prilagoenih paleta alatki u Accessu 2000, koje pravi svaki korisnik. Biblioteke datoteke( .mda i .mde) su one u kojoj se smetaju arobnjaci za izradu obrazaca, izvetaja, grafikona, kao i renik podataka za sve elemente baze podataka. Dodavanjem ovih elemenata proiruje se mogunosti MS Access i dodaju mu se nove osobine. Ove biblioteke moemo povezati sa Access izborom opcija References iz liste Tools u prozoru Modules, ili pomou alatke Add-In-Manager, kojoj moemo pristupiti izborom opcije Tools-Add-Ins). arobnjaci Accessa 2000, koji se koriste da bismo napravili obrasce, izvetaje ili grafikone, uvaju se u nizu datoteka Accessovih bibliotekarskih baza podataka: Acwzlib.mde, Acwztool.mde, i Acwzmain.mde Datotek zakljuavanja ( Locking Information File, sa ekstenzijom .Idb) slui za smetanje informacija o trenutno zakljuanim podacima u bazi ( tj. o onim podacima koji su u procesu auriraju). Ako ovaj fajl nepostoji u trenutku otvaranja baze, Microsoft Jet Database Engine ga stvara, dajui mu isto ime kao to je i ime baze, samo sa ekstenzijom .Idb. Ovim se obezbeuje da neki korisnik ne pristupi nekompletnim podacima, dok drugi korisnik vri njihovu izmenu. Microsoft MS Access 2000 je 32 bitni sistem za upravljanje racionalnim bazama podataka i predvien je za: rad na jednom raunaru, i rad u raunarskoj mrei( ravnopravnih korisnika ili klijent-server aplikacijama) Access 2000 takoe podrava i rad sa internetom, kao i izradu HTML dokumenata. U osnovi MS Accessa 2000 lei programski jezik Visual Basic for applications (VBA), a namenjen je projektovanje i eksploataciju prostih i sloenih relacionih baza podataka. VBA ima najprostiju sintaksu i semantiku od svih objektno orjentisanih jezika, pa je zato MS Access i najpogodniji RDBMS za poetnika u ovoj oblasti. Access 2000 je direktno spregnut sa programskim jezikom Visual Basic 6 koji prua jo vee mogunosti u izradi aplikacija. Kompatibilan je sa mnogim drugim programskim paketima za obradu baze podataka dBase, Visual FoxPro, Paradox, SQL Server,Oracle i drugi pa ga koriste iskusni program DELOVI ACCESS BAZE PODATAKA Elementi MS Access baze podataka su:

Tabele Obrasci Izvetaji Upiti

9

Makroi Moduli

TabeleTabela baze podataka je po izgledu slina unakrsnoj tabeli po tome to su podaci smeteni u redove i kolone. Zbog toga je obino veoma lako unakrsnu tabelu uvesti u tabelu baze podataka. Glavna razlika izmeu skladitenja podataka u unakrsnoj tabeli i u bazi podataka je u nainu organizacije podataka. U cilju to vee fleksibilnosti baze podataka, podaci moraju da budu organizovani u tabele na taj nain da se ne pojavljuju suvini podaci. Na primer, ako skladitite informacije u zaposlenima, svaki zaposleni treba da se unese samo jednom u tabelu koja je postavljena tako da sadri samo podatke o zaposlenima. Podaci o proizvodima e biti uskladiteni u posebnoj tabeli, a podaci o ekspoziturama u drugoj tabeli. Ovaj proces se naziva normalizovanje. Svaki red u tabeli predstavlja jedan zapis. U zapisima se skladite pojedinane informacije. Svaki zapis se sastoji od jednog ili vie polja. Polja odgovaraju kolonama u tabeli. Na primer, moete imati tabelu Zaposleni u kojoj svaki zapis (red) sadri informacije o drugom zaposlenom, a svako polje (kolona) sadri drugi tip informacija, kao to su ime, prezime, adresa itd. Polja moraju da budu postavljena na odreeni tip podataka, npr. tekst, datum ili vreme, odnosno na neki drugi tip. Jo jedan nain da se opiu zapisi i polja jeste zamiljanje stare biblioteke kartoteke. Svaka kartica u kartoteci odgovara zapisu u bazi podataka. Svaka informacija na pojedinoj kartici (autor, naslov, itd.) odgovara polju u bazi podataka.

ObrasciObrasci se ponekad zovu i ekrani za unos podataka. Oni predstavljaju interfejs koji koristite za rad sa podacima i esto sadre komandnu dugmad koja izvrava razliite komande. Bazu podataka moete da kreirate bez korienja obrazaca tako to ete podatke ureivati u listovima sa podacima tabele. Meutim, veina korisnika baza podataka za prikazivanje, unoenje i ureivanje podataka iz tabele vie voli da koristi obrasce. Obrasci obezbeuju jednostavan nain rada sa podacima, a u njih moete dodati i druge funkcionalne elemente, kao to su komandna dugmad. Dugmad moete da programirate kako biste odredili koji e se podaci pojavljivati u obrascu, kako biste otvarali druge obrasce ili izvetaje, odnosno izvravali brojne druge zadatke. Na primer, moda u obrascu Obrazac kupaca radite sa podacima o kupcima. Taj obrazac moe da sadri dugme koje otvara obrazac porudbine u koji moete uneti novu porudbinu tog kupca. Obrasci vam omoguavaju i kontrolisanje naina na koji korisnici koriste podatke u bazi podataka. Na primer, moete da kreirate obrazac koji prikazuje samo odreena polja i dozvoljava izvravanje samo odreenih operacija. Ovo doprinosi zatiti podataka i obezbeuje ispravan unos podataka.

IzvetajiIzvetaji se koriste za rezimiranje i predstavljanje podataka iz tabela. Izvetaj obino odgovara na odreeno pitanje, kao to je Koliko smo novca ove godine dobili od svakog kupca? ili U kojim se 10

gradovima nalaze nai kupci?. Svaki izvetaj moe da bude oblikovan tako da informacije predstavi na maksimalno itljiv nain. Izvetaj moe da se pokrene bilo kada i uvek e odraavati aktuelne podatke u bazi podataka. Izvetaji se najee oblikuju za tampanje, ali mogu da se prikau i na ekranu, odnosno izvezu u drugi program ili poalju u vidu e-poruke.

UpitiUpiti predstavljaju pravu radnu snagu baze podataka i mogu da izvre veliki broj razliitih funkcija. Njihova najea funkcija je preuzimanje odreenih podataka iz tabela. Podaci koje elite da vidite obino se nalaze u vie tabela, a upiti vam omoguavaju da ih prikaete u jednom listu sa podacima. Osim toga, poto najee ne elite da vidite sve zapise odjednom, upiti vam omoguavaju da dodate kriterijume kako biste filtrirali podatke i dobili samo eljene zapise. Upiti esto slue kao izvor zapisa za obrasce i izvetaje. Neki upiti mogu da auriraju, to znai da moete da ureujete podatke u osnovnim tabelama koristei list sa podacima upita. U sluaju da radite sa upitom koji moe da aurira, imajte u vidu da promene u stvari pravite u tabelama, a ne samo u listu sa podacima upita. Postoje dve osnovne vrste upita: upiti za izdvajanje i radni upiti. Upit za izdvajanje preuzima podatke i ini ih dostupnima za upotrebu. Rezultate upita moete da prikaete na ekranu, odtampate ili kopirate u ostavu. Osim toga, rezultat upita moete da koristite kao izvor zapisa za obrazac ili izvetaj. Radni upit, kao to mu samo ime govori, izvrava neki zadatak u vezi sa podacima. Radni upiti mogu da se koriste za kreiranje novih tabela, dodavanje podataka u postojee tabele, auriranje podataka ili brisanje podataka.

MakroiMakroi u programu Access mogu da se shvate kao pojednostavljeni programski jezik koji moete da koristite kako biste dodali funkcionalnost u bazu podataka. Na primer, makro moete da priloite komandnom dugmetu u obrascu tako da se makro pokrene svaki put kada se klikne na dugme. Makro sadri radnje koje izvravaju zadatke, poput otvaranja izvetaja, pokretanja upita ili zatvaranja baze podataka. Veina operacija koje runo izvravate u bazama podataka moe da se automatizuje pomou makroa, tako da oni mogu znaajno da utiu na utedu vremena.

ModuliModuli, kao i makroi, predstavljaju objekte koje moete da koristite da biste dodali funkcionalnost bazi podataka. Dok makroe u programu Access kreirate odabirom opcija sa liste radnji makroa, module piete u programskom jeziku Visual Basic for Applications (VBA). Modul je kolekcija deklaracija, izraza i procedura koje se skladite zajedno kao celina. Modul moe da bude modul klase ili standardni modul. Modul klase se prilae uz obrasce ili izvetaje i obino sadri procedure koje su karakteristine za obrazac ili izvetaj uz koji se prilae. Standardni moduli sadre opte procedure koje nisu pridruene ni jednom drugom objektu. Standardni moduli su navedeni u oknu za navigaciju pod stavkom Moduli, dok moduli klasa nisu. Organizacija podataka u bazi podataka 11

Podaci su u bazi podataka organizovani u tabele i to tako da svaki red u tabeli predstavlja zapis, a svaka kolona polje. Polja mogu biti razliitih tipova na primer: tekst, number, date/time i sl.

Slika 1: Tabela student Na slici 1 moete videti da u tabeli student postoje tri uneta zapisa - u ovom sluaju to su tri studenta. Takoe vidimo da postoje tri polja (atributi koji opisuju studenta), a to su: ime, prezime i JMBG. Primarni klju Primarni klju je jedno ili vie polja koja jednoznano identifikuju zapis u tabeli. Na primer, u prethodnoj tabeli student primarni klju je JMBG jer je to podatak koji je jedinstven, tj. ne ponavlja se. Polja ime i prezime ne mogu biti primarni klju zato to se mogu pojaviti dva studenta sa istim imenom i prezimenom. Indeks Indeks je polje koje se koristi da bi se ubrzalo pretraivanje i sortiranje podataka u tabeli. Umesto da se pretrauju i sortiraju kompletni zapisi, mnogo je lake (bre) to raditi sa indeksiranim poljima. Kao i primarni klju i indeks moe da se kreira nad jednim ili vie polja u tabeli. Nad jednom tabelom se moe kreirati vie indeksa. Povezivanje tabela u bazi podataka Baza podataka koja sadri samo jednu tabelu (eng. flat file) sree se veoma retko i to za mali broj podataka. Kada bi svi podaci bili organizovani u jednoj tabeli izvesno je da bi pri odravanju ovakve baze podataka nastupili problemi sa duplikatima (redudansa). Sa poveanjem broja zapisa problem sa duplikatima postaje jo izraeniji. Baze podataka najee sadre vie tabela. U postupku modelovanja definiu se tabele, nazivi i tipovi polja i uspostavljaju veze izmeu pojedinanih tabela. Veze su neophodne zato to celinu ine svi podaci iz vie tabela. Povezivanje tabela se ostvaruje uspostavljanjem relacija izmeu pojedinih polja dve tabele. Podelom podataka u logiki odvojene, a povezane, tabele izbegava se pojava duplikata. Nad povezanim tabelama mogu se postavljati raznovrsni upiti i kombinovati podaci, ime se dolazi do razliitih eljenih informacija. Pravila koja osiguravaju vezu izmeu tabela Baze podataka se odlikuju dinamikom koja se ogleda u periodinom auriranju podataka. Novi podaci se unose u tabele, neki podaci se briu a ponekad se vri izmena unetih podataka. U postupku povezivanja tabela definiu se pravila koja se odnose na to da li je mogue obrisati ili izmeniti zapis u jednoj tabeli ako postoji povezani zapis u drugoj tabeli. Ovaj skup pravila zove se referencijalni 12

integritet. Tipian primer je da se ne sme dozvoliti brisanje zapisa jedne tabele ako on ukazuje (referencira se, povezan je) na zapis u drugoj tabeli. Referencijalni integritet obezbeuje da ne doe do naruavanja podataka u pojedinim tabelama, tj. da ne nastupi nekonzistentno stanje baze podataka. OTVARANJE (I ZATVARANJE) APLIKACIJE ZA RAD SA BAZOM PODATAKA Access se pokree kao bilo koja druga Windows aplikacija: Start/Programs/Microsoft Office i bira se Microsoft Access 2003 (napomena: pokretanje aplikacije moe da se razlikuje za razliite verzije Microsoft Office-a). U daljem tekstu podrazumevae se verzija Microsoft Office 2003). (slika 2). Pokretanje programa se moe izvriti i pomou preice sa desktopa ili taskbara.

Zatvaranja aplikacije se vri kao kod bilo kog drugog windows program. Klikne se levim klikom na dugme za zatvaranje aplikacije (u gornjem desnom uglu ekrana na , ili u liniji menija izabere File/Exit OTVARANJE POSTOJEE BAZE PODATAKA Otvaranje postojee baze podataka se vri izborom opcije Open u meniju File

13

Izborom opcije Open iz menija dobija se prozor kao na sledeoj slici:

Ovo je klasian Open prozor sa opcijama koje se esto vide u Windows programima. Sa leve strane postoji nekoliko ikona koje predstavljaju mesto odakle se eli otvoranje fajla, odnosno mesto gde je taj fajl sauvan. Pored se prikazuje sadraja foldera koji izgleda isto kao i u Windows Explorer-u. Iznad njega se nalazi lista koja prikazuje gde se trenutno nalazite odnosno u kom ste folderu. Pored nje nalazi se dugmii koji su standaradni za ovakav dijalog a to su: Back, Up, Search, 14

Delete, NewFolder, View itd. U donjem delu prozora nalaze se dve kombinovane liste. Prva je File name: gde se unosi ime fajla koji elite da otvorite, a druga je Files of type koja predstavlja tip fajla koji elite da otvorite. U njoj moete izabrati klikom na strelicu razliite tipove odnosno vrste fajlova (slika5).

Slika 5: Tipovi fajlova Kada se izabere fajl koji se eli otvoriti dobija se prvi dijalog prozor koji predstavlja upozorenje (slika6)

Slika 6: Sigurnosno upozorenje 1 Ovo je sigurnosno upozorenje kojim ACCESS obavetava da u bazi podataka nisu blokirane nesigurne operacije i pita da li elite da ih blokirate. Na ovo pitanje odgovara se sa No jer elite da otvorite bazu podataka, posle ega dobijate drugi prozor (slika7).

Slika 7: Sigurnosno upzorenje 2 Ovaj prozor predstavlja upozorenje da nisu blokirane nesigurne operacije, to je logino ako je na prethodnom prozoru izabrano No. Za razliku od prethodnog prozora ovde je potrebno odgovoriti sa Yes kako bi otvorili bazu podataka, posle ega se pojavljuje prozor (slika8).

15

Slika 8: Sigurnosno upozorenje 3 Ovo je trei pozor koji se pojavio koji ponovo upozorava da ovo moda nije sigurno. Bira se Open. Na taj nain se otvara baza podataka posle ega se pojavljuje Database Window (slika 9).

Slika 9: Database prozor

Kreiranje nove baze podatakaNova bazu podataka se kreira tako to se u liniji menija bira File/New, kao to je prikazano na sledeoj slici:

16

Slika 10: Kreiranje nove baze Izborom opcije New iz menija File dobija se prozor (slika11).

Slika 11: New File dijalog Kao to se vidi, sa desne strane prozora pojavljuje se dijalog New File koji nudi nekoliko opcija koje se mogu izabrati po potrebi, a najvanija i najee koriena je Blank Database... PAMENJE BAZE PODATAKA NA ODREENOJ LOKACIJI NA HARD DISKU

17

Izborom opcije Blank Database kreira se nova (prazna) baza podataka i dobija se prozor (slika 12) gde se oekuje da se unese ime i lokacija fajla u kome e se uvati baza podataka:

Slika 12: New database dijalog Za razliku od ostalih programa ACCESS trai da se odmah u startu zada ime fajla u kome e se nalaziti baza podataka. Ime se unosi u polje File name, a sam ACCESS e vam predloiti ime, standardno db1.mdb. Ovo je standardni Office Open/Save dijalog prozor. Sa leve strane postoji nekoliko ikona koje predstavljaju mesto gde elite da se nalazi va fajl odnosno mesto gde e taj fajl biti sauvan. Pored njega nalazi se prikaz sadraja nekog foldera koji izgleda isto kao i u Windows Exploreru. Iznad njega se nalazi lista koja prikazuje gde se trenutno nalazite odnosno u kom ste folderu. Pored nje nalazi se nekoliko dugmia koji su standradni za ovakav dijalog a to su: Back, Up, Search, Delete, NewFolder, View itd. KREIRANJE I PAMENJE TABELE I PODEAVANJE TIPA POLJA

Slika 13: Prozor za rad sa tabelama

18

Kao to se vidi sa slike, da bi radili sa tabelama na desnom delu prozora mora biti izabrano Tables. Tada se u glavnom delu prozora nalaze tri mogue opcije za kreiranje nove tabele: 1. Create table in Design view 2. Create table by using wizard 3. Create table by entering data KREIRANJE TABELE UZ POMO WIZARDA Kreirnje nove tabele uz pomo wizarda vri se izabrom opcije Create tableby using wizard. Po izboru ove opcije pokree se wizard koji se sastoji od nekoliko dijaloga, u kojima se unose potrebne informacije za formiranje nove tabele.

Slika 14: Prvi prozor Table Wizarda Postoji dve kategorije tabela iz kojih se moe kreirati nova tabela, a to su Business i Personal. Za poetak se mora izabrati jedna od kategorija da bi se mogao nastaviti rad. Business je automatski izabrana pri otvaranju dijaloga. U listi Sample Tables bira se jedna od ponuenih tabela, a zatim se u listi Sample Fields biraju polja koja se ele kreirati. Ukoliko se eli preimenovanje nekog od izabranih polja dovoljno je da ono bude slektovano u listi Field in my new table, a zatim se klikne na taster Rename Field, kojim se menja ili unosi novo ime polja za tabelu.

Slika 15: Preimenovanje polja Kada se izvri promena eljenog naziva polja, klikom na taster Next na ekranu se pojavljuje druga strana Table Wizarda (slika 16). 19

Slika 16: Drugi prozor Table Wizarda

Na ovom mestu se zadaje ime tabele i bira se izmeu dve opcije: ili ACCESS automatski formira primarni klju ili se to ostavlja korisniku da naknadno sam definie koja polja ine primarni klju. Kod automatskog formiranja kljua ACCESS dodaje jo jedno polje u tabelu (najee ID). Ukoliko u tabeli ve postoji takvo polje obavezno treba birati da ACCESS ne formira automatski klju, ve se to radi naknadno. Izborom opcije Next dolazi se do dijaloga Table Wizarda (slika17).

Slika 17: Poslednji prozor Table Wizarda

20

Selektuje se opcija Enter data directly into the table, a zatim klikom na taster Finish zavrava se kreiranje tabele. Posle ovoga na ekranu se pojavljuje novi prozor (slika 18), pomou koga se podaci unose direktno u tabelu.

Slika 18: Datasheet pogled na tabelu KREIRANJE TABELE BEZ UPOTREBE WIZARD-A Kreiranje tabele bez upotrebe wizard-a vri se izabrom opcije Create table in Design view, to se moe videti na sledeoj slici (slika19):

Slika 19: Kreiranje tabele bez pomoi wizarda Po izboru ove opcije dobija se prozor Design (slika 20) u kome korisnik sam, bez pomoi wizard-a, kreirate novu tabelu.

Slika 20: Design pogled na tabelu 21

U prozoru se vide tri kolone u koje se mogu unositi podaci. Prva je Field Name koja predstavlja naziv polja koje se eli kreirati. Druga je Data Type koja predstavlja tip polja odnosno opis polja (text, date, number i sl.). Trea kolona je Description koja predstavlja dodatni opis i koja nije obavezna. U ovu kolonu se upisuju objanjenja o nameni nekog polja ili slino. Pamenje tabele koja je kreirana vri se izborom ikone Close u gornjem desnom delu prozora, posle ega se pojavljuje prozor (slika 21).

Slika 21: Upozorenje da tabela nije zapamena Izborom opcije Yes tabela se uva ili se izborom opcije No odustaje od uvanja promena u tabeli. Opcija Cancel se koristi ukoliko nije sve zavreno ili je grekom kliknuto na Close. Ova opcija nas vraa korak unazad. Posle izbora tastera Yes dobija se sledei prozor (slika22):

Slika 22: Dijalog za davanje imena tabeli U polje Table Name treba uneti ime, odnosno naziv, pod kojim e se zvati tabela, a zatim se klikne na taster OK. Ukoliko u prethodnim koracima nije kreiran primarni klju pojavie se sledee upozorenje (slika 23).

Slika 23: Primarni klju MS ACCESS nudi da on sam kreira primarni klju. Ukoliko se izabere opcija Yes on e automatski kreirati novo polje tipa AutoNumber, koje predstavlja ceo broj ija vrednost se automatski uveava za jedan u svakom zapisu. Ovo moe biti veoma korisno ali je mnogo bolje da korisnik sam odredi jedno ili vie polja koja e biti primarni klju.

22

Zakljuak Tokom proteklih decenija dolo je do naglog porasta u broju i vanosti aplikacija baza podataka. Baze se koriste za skladitenje, manipulaciju i dobijanje podataka u organizacijama svih vrsta. Baza podataka je organizovan skup logiki povezanih podataka. Podatak definiemo kao kao predstavnika objekta ili nekog dogaaja, koji bi bili od vanosti u korisnikovom realnom okruenju. Informacija je podatak koji je tako obraen da nakon njegove upotrebe, korisnik oplemenjuje svoja saznanja. I podatak, kao i informacija se mogu uvati u bazi podataka. Metapodatak jeste onaj podatak koji opisuje karakteristike korisnikih podataka i kontekst tih podataka. Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS) je softverski sistem koji se koristi da stvara, odrava i obezbeuje kontrolu nad pristupom bazama podataka. DBMS skladiti metapodatke u delu koji je centralno skladite za sve definicije podataka, njihove veze, monitoring i formati izvetaja kao i ostale komponente sistema. Klasini sistemi zasnovani na datotekama i programskim jezicima su razvijeni u ranijoj raunarskoj eri, kako bi raunari mogli da skladite, manipuliu i izvlae velike fajlove podataka. Ovi sistemi (i danas upotrebi) su imali veliki niz nedostataka kao to su zavisnost izmeu podataka i programa, dupliranje podataka, njihova podela, kao i vreme izvrenja. Pristu preko baza podataka nastao je kao odgovor na te nedostatke. Vrste baza podataka: personalne baze, baze za radne grupe, poslovne baze i Internet baze. U poslovne baze ulaze i skladita podataka i integrisani programi za podrku u odluivanju.Tehnologija baza podataka je poela sa razvojem tokom ezdesetih godina prolog veka, i od tada se razvija bez prekida, sa tendencijama ka daljem usavravanju i uklanjanju bilo kakvih potekoa kada su u pitanju upravljanje, pristup i odravanje podataka u bazi podataka. Informacioni sistemi pojedinih firmi omoguavaju upravljanje podacima koji su bitni za njeno poslovanje. Kako je broj internih podataka i podataka iz okruenja ogroman nemogue je sve podatke i sve uoene detalje opisati i sauvati unutar informacionog sistema. Postupkom selekcije identifikuju se i uvaju samo relevantni podaci i stvaraju modeli realnog sveta. Oni su izraz i posledica zahteva za obradom podataka relevantnih za odreeno podruje primene. Istorijski gledano sistemi za upravljanje bazama podataka mogu se podeliti u sledee osnovne modele: hijerarhijski model, mreni model, relacioni model i objektni model Na bazi ANSI/X3/SPARC modela razvijeni su sistemi za upravljanje bazama podataka koji imaju troslojnu arhitekturu ili varijantu te arhitekture. Aplikativni programi komuniciraju s bazom podataka preko odgovarajueg eksternog modela. Zahtev za uitavanje odreenih podataka aplikativni sloj upuuje na eksterni sloj, odnosno odgovarajui korisniki model. DBMS preslikava eksterni model na konceptualni i konceptualni na interni model. Transakcija je niz operacija nad bazom podataka i odgovara jednoj logikoj jedinici posla u realnom sistemu, koja se izvrava do kraja ili se ponitava u celini. Zahteva se da transakcija bude atomska (nedeljiva) I da svi koraci jedne transakcije moraju biti izvreni ili ni jedan. U tom smislu, transakcija predstavlja osnovnu programsku jedinicu kojom se obezbeuje ouvanje konzistentnosti baze.

23

LITERATURAdr. Borivoje Miloevi - Baze podataka 2011

24