SPI - Skripta Za Usmeni

  • View
    85

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Skripta za usmeni i pitanja sistemi poslovne inteligencije na ekonomskom fakultetu.

Text of SPI - Skripta Za Usmeni

  • Neboja Tamindid, 2012.

    1 SPI skripta za usmeni ispit

    1. Poslovna inteligencija i strategijsko upravljanje

    Pod strategijom se podrazumeva plan koji integrie ciljeve organizacije, politike i nizove akcija u

    jednu celinu. Osnovne komponente strategije su najvaniji ciljevi organizacije i najznaajnije

    politike. Glavni ciljevi nazivaju se strategijskim ciljevima. Vrste strategija : 1) Korporativne

    strategije uspostavljaju se na najviem nivou organizacije i imaju dugoroan vremenski

    horizont. Korporativne strategije su : a) Strategija stabilnog rasta primenjuje se kada je

    organizacija zadovoljna postignudima i odluuje da sledi iste ili sline ciljeve. Organizavija

    nastavlja da istim proizvodima i uslugama slui iste potroae. b) Strategija rasta organizacije

    imaju bri rast od trita na kojima se njihovi proizvodi prodaju. Regularno razvijaju nove

    proizvode i usluge. c) Strategija okonavanja koriste organizacije koje se suoavaju sa padom

    tranje za proizvodom ili uslugom. d) Strategije skradivanja koriste se tokom recesija i u

    vremenu kad organizacija ima slab finansijski uinak. e) Kombinacije strategija neki tipovi

    strategija su podloni kombinovanju sa drugim strategijama. Kombinacijama strategija se koristi

    vedina organizacija koje opsluuju nekoliko trita. 2) Strategije poslovnih jedinica su usmerene

    na pitanje kako se nadmetati sa konkurentima u datom poslu. Pod stratekim poslovnim

    jedinicama se podrazumeva jedinica organizacije koja prodaje distinktni skup proizvoda i/ili

    usluga jasno definisanoj grupi potroaa, u nadmetanju sa jasno odreenom konkurencijom.

    Postoje 3 strategije poslovnih jedinica : strategija liderstva u najniim trokovima, strategija

    diferencijacije i strategija fokusiranja. 3) Funkcionalne i operativne strategije su usresreene

    na aktivnosti razliitih funkcionalnih oblasti (marketing, proizvodnja, finansije...). Funkiconalne

    strategije su kratkoronije od korporativnih strategija i strategija poslovnih jedinica i obino su

    odreene na period do jedne godine. Unutar funkcionalnih strategija su operativne strategije,

    strategije operativnih jedinica unutar funkcionalnih oblasti. 4) Globalne strategije se tiu

    internacionalne konkurencije, a) viedomicilnih industrija, b) globalnih industrija. U sluaju

    viedomicilnih industrija, industrija je prisutna u mnogim zemljama, ali se suparnitvo odvija u

    svakoj zemlji ponaosob. U sluaju globalne industrije suparnitvo u raznim zemljama je

    meusobno povezano, pa firma mora da razvije integrisane strategije, koje istovremeno

    ukljuuju sve zemlje. Proces strategijskog upravljanja sadri 2 faze : 1) faza formulisanja

    strategije organizacije, 2) faza sprovoenja strategije organizacije. Formulisanje strategije : 1)

    Obavljanje untranje analize organizacije i njene interakcije sa okruenjem, 2) Analiziranje,

    opisivanje, ocenjivanje i predvianje promena organizacije (na osnovu rezultata analize, potrebno

    je identifikovati najznaajnije modi i najznaajnije slabosti organizacije), 3) Postavljanje

    strategijskih ciljeva (sa vremenskim horizontom od 5 godina), 4) Identifikovanje, ocenjivanje i

    odabiranje odgovarajudih strategijskih alterntiva. Sprovoenje izabrane strategije : 1) Priprema i

    upravljanje sprovoenjem strategije, 2) Akcije, 3) Kontrolisanje u strategijskom upravljanju (3 su

    osnovna vida kontrole : kontrola pre preduzimanja planiranih aktivnost, kontrola u toku

    planiranih aktivnosti i kontrola posle obavljanja planiranih aktivnosti).

  • Neboja Tamindid, 2012.

    2 SPI skripta za usmeni ispit

    2. Opti koncept BSC

    BSC metodologija olakava implementaciju strategije tako to omogudava prevoenje vizije

    strategije i ciljeva u merljive ciljeve i sistem mera performanse, ime doprinosi povezivanju

    dugoronih strategijskih ciljeva s kratkoronim akcijma. Postizanje distalnih strategijskih ciljeva

    na najviem hijerarhskom nivou podrazumeva postizanje ciljeva na prethiodnim, niim,

    hijerarhijskim nivoima. Svakoj funkcionalnoj jedinici, svakome timu i svakome pojedincu se

    pripisuju uloge i zadaci, usmereni ka postizanju distalnih strategijskih ciljeva. Strategijski ciljevi se

    preslikavaju u skup kljunih indikatora performanse, koji se potom prate. Prilikom identifikovanja

    kljunih indikatora, u obzir se uzima i finansijska i nefinansijska perspektiva. Strategijski ciljevi su

    grupisani i mereni iz 4 perspektive : finansijske perspektive, perspektive interesnih grupa,

    perspektive znaajnih internih procesa, perspektive uenja inovacija i razvoja. Iz perspektive

    interesnih grupa, orgizacija se posmatra kroz oekivanja i zadovoljstvo tih interesnih grupa

    posebno kupaca. Iz interne perspekive, posmatranje je usresreeno na unutranje procese

    organizacije. Iz perspektive uenja i razvoja, panja je usresreena na osoblje i infrastrukturu

    organizacije. Finansijska perspektiva se tie konanih rezulta poslovanja. Mnoge organizacije,

    zbog tenje za finansijskim uspehom, zanemaruju razvoj. Na kratke staze, ta smanjenja trokova

    uzrokuju povedanje profita, ali de ugroziti njenu sposobnost da stvori bududu novu ekonomsku

    vrednost. Organizacija de, u mnogim sluajevima, maksimizaciju kratkoronih finansijskih

    rezulzata, ostvarivati loijom uslugom ili viim cenama. Ovi postupci de povedati profitabilnost na

    kratke staze, ali de nedostatak lojalnosti i nezadovoljstvo kupaca prouzrokovati da organizacija

    bude ranjiva i sve vie izloena napadima konkurencije. Formuliudi perspektivu kupaca,

    menaderi bi morali imati ideju o ciljnim trinim segmentima, segmentima kupaca, jer osnovni

    skup kupaca nije homogen, nego heterogen. Imajudi na umu te ciljne segmente, menaderi treba

    da odaberu skup mera ponaanja svoje organizacije : 1) udeo na tritu, 2) zadravanje kupaca, 3)

    sticanje novih kupaca, 4) zadovoljstvo novih kupaca, 5) profitabilnost kupaca. Ciljni segmenti

    predstavljaju izvore prihoda za organizaciju. BSC kao opis strategije organizacije treba da

    identifikuje ciljeve kupaca u svakom od ovih ciljnih segmenata. U okviru perspektive internih

    poslovnih procesa menaderi treba da identifikuju procese u kojima organizacija mora da bude

    izvanredno uspena. Konvencionalno merenje uinaka bilo je usresreeno na pradenje mera koje

    se tiu trokova, kvaliteta i produktivnosti. Pristup stanovita BSC omogudava da zahtevi za

    performansom internih procesa budu izvedeni iz oekivanja spoljanjih inilaca. Preporuljivo je

    da menaderi definiu celokupni lanac vrednosti internih procesa koji ukljuuje : 1) Inovaciju u

    procesu inovacije organizacija istrauje nastajude potrebe kupaca, a onda kreira proizvod ili

    usluge koji de zadovoljiti te potrebe. Proces inovacije se sastoji od 2 komponente : istraivanja

    trita i dizinajniranja i razvoja proizvoda / usluge. 2) Proces operacije postojedi proizvodi i

    usluge se proizvode i isporuuju kupcima. Proces otpoinje prijemom porudbenice kupaca i

    zavrava se isporukom proizvoda ili usluga kupcima. 3) Servis kupcu ukljuuje garanciju,

    odravanje, reklamiranje proizvoda i procesuiranje pladanja. Ciljevi postavljeni u perspektivi

    uenja i razvoja su infrastruktura i pokretai postizanja izvanrednih uspeha u preostalim trima

    perspektivama. Da bi organizacija imala mod da postigne ambiciozne ciljeve, mora investirati u

    njihovu infrastrukturu : ljude, sisteme i procedure. 4 glavne kategorije iz ove perspektive su : mod

    osoblja (3 mere : zadovoljstvo, zadravanje i produktivnost zaposlenih), istraivanje i razvoj,

    motivisanost, mod informacionog sistema.

  • Neboja Tamindid, 2012.

    3 SPI skripta za usmeni ispit

    3. BSC sistem strategijskog upravljanja: prevoenje strategije u akciju

    BSC je okvir povezanih uzrono-posledinih odnosa koji moe da bude koriden u odreivanju

    perspektiva, biranju ciljeva, kritinih faktora uspenosti i mera, koji de biti konzistentni sa

    ciljevima i strategijom vieg nivoa. Vizija je osnova definisanja optih strategijskih ciljeva i

    strategija. Vizija ciljevi i strategije se odmotavaju u celoj organizaciji, tako to se pre svega

    odaberu strategijske perspektive, postavi sistem strategijskih ciljeva (mogu da budu korideni kao

    vodilja u izabiranju ciljeva i mera nieg nivoa), kritinih faktora uspenosti, strategijskih mera i

    postavi plan akcije. U svakom koraku BSC slui kao sredstvo komunikacije. BSC mora da se, kroz

    proces komunikacije, povee sa razliitim elementima organizacije. Cilj tog procesa je

    usklaivanje zaposlenih sa strategijom. Implementacija strategije otpoinje edukacijom i

    ukljuivanjem ljudi koji bi trebali da je sprovedu. Postoje 3 tipina mehanizma za prevoenje

    strategije BSC u lokalne ciljeve : 1) komunikacioni i edukacioni programi rasprostiranja strategija

    preduslov je da svi zaposleni razumeju strategiju i zahtevano ponaanje za postizanje

    strategijskih ciljeva, 2) programi postavljanja ciljeva timova i pojedinaca potrebno je da

    organizacija strategijske ciljeve i mere vieg reda, prevede u ciljeve i akcije svakog ukljuenog

    pojedinca i tima 3) povezivanje mera performansi sistema podsticanja i nagraivanja motivacija

    se poboljava kroz sisteme podsticanja i nagraivanja. Menaderi mogu da ustaove minimalne

    nivoe pragove, kroz sve strategijske mere za predstojedi period. Ako aktuelna performansa ne

    dosee prag, nema ispladivanja podsticajne kompenzacije. Da bi se strategijski ciljevi ostvarili,

    kljuni procesi su : planiranje, postavljanje ambiciozni