VISOKOKOLSKI UDBENIK

RAUNOVODSTVO

Autorka

mr Lidija Robnik

mr Lidija Robnik RAUNOVODSTVO Visokokolski udbenik

CopyrightDOBA EPIS, Maribor, 2008

Sva prava zadrana, a posebno pravo na umnoavanje i distribuciju. Nijedan deo ovog visokokolskog udbenika (osim kraih citata u asopisima ili revijama) ne sme se ni u kom obliku reprodukovati, kopirati, preraivati, umnoavati ili distribuirati bez prethodne saglasnosti izdavaa.

Izdava: DOBA EPIS, Maribor Preernova ulica 1, Maribor tel.: 02 228 38 60, telefaks: 02 228 38 61

e-pota: info@doba.si, www.doba.si

Lektor: Jadranka Zaletelj

Struno pregledao: mr Stanko okelc

Dizajn naslovne strane: Didi enekar tampa: DESIGN STUDIO d.o.o. Maribor Tira: 140 primeraka

Maribor, decembar 2008.

CIP - Kataloki zapis o publikaciji Univerzitetna knjinica Maribor

657(075.8)

ROBNIK, Lidija

Raunovodstvo : visokoolski ubenik / avtorica Lidija Robnik. - Maribor : Doba Epis, 2008

ISBN 978-961-6084-82-6

COBISS.SI-ID 61933313

1

INDEKS SADRAJA

UVOD ................................................................................................................................... 3

1 SHVATANJE RAUNOVODSTVA ......................................................................... 4

1.1 RAUNOVODSTVO I POSLOVNI SISTEM ......................................................... 5 1.2 POSLOVNI PROCES I POSLOVNE FUNKCIJE .................................................... 6

1.3 INFORMACIONA DELATNOST I ZNAAJ RAUNOVODSTVA U PREDUZEU .................................................................................................................... 7

2 ORGANIZACIJA PROCESA RADA I OBAVLJANJE POSLOVA U

RAUNOVODSTVU ........................................................................................................ 10

2.1 SASTAVNI DELOVI RAUNOVODSTVA ......................................................... 10 2.1.1 Knjigovodstvo .................................................................................................. 10

2.1.2 Raunovodstveni predraun ............................................................................ 11 2.1.3 Raunovodstveni nadzor .................................................................................. 12

2.1.3.1 Kontrola ................................................................................................... 12

2.1.3.2 Revizija .................................................................................................... 15

2.1.3.3 Inspekcija ................................................................................................. 15

2.1.4 Raunovodstvena analiza ................................................................................ 15 2.2 ORGANIZACIONI ASPEKT RAUNOVODSTVA ............................................ 16

2.2.1 Finansijsko raunovodstvo .............................................................................. 16 2.2.2 Trokovno raunovodstvo ................................................................................ 18

3 RAUNOVODSTVENE ISPRAVE I POSLOVNE KNJIGE .............................. 21

3.1 RAUNOVODSTVENE ISPRAVE ....................................................................... 21 3.1.1 Definisanje raunovodstvenih isprava ............................................................ 21 3.1.2 Sastavljanje, oznaavanje, provera i uvanje raunovodstvenih isprava ....... 22

3.2 POSLOVNE KNJIGE ............................................................................................. 24

3.2.1 Definisanje poslovnih knjiga ........................................................................... 24

3.2.2 Dnevnici ........................................................................................................... 25

3.2.3 Kontne poslovne knjige .................................................................................... 26

3.2.4 Pomone knjige................................................................................................ 27 3.2.5 uvanje poslovnih knjiga ................................................................................ 29

3.3 RAUNOVODSTVENI SISTEMI ......................................................................... 29 3.3.1 Prosto raunovodstvo ...................................................................................... 29 3.3.2 Dvojno raunovodstvo ..................................................................................... 30 3.3.3 Konta ............................................................................................................... 31

3.3.3.1 Pravila knjienja ...................................................................................... 32 3.3.4 Kontni okvir i kontni plan ................................................................................ 33

4 IZVETAJI O POSLOVANJU ................................................................................ 36

4.1 RAUNOVODSTVENI IZVETAJ IZVOD ...................................................... 36 4.1.1 Bilans stanja .................................................................................................... 36

4.1.2 Izvod poslovnog rezultata ................................................................................ 37

4.1.3 Izvod novanih tokova ..................................................................................... 37 4.1.4 Izvod kretanja kapitala .................................................................................... 38

4.2 POSLOVNI IZVETAJ .......................................................................................... 39 4.3 GODINJI IZVETAJ ............................................................................................ 39

2

5 EKONOMSKE KATEGORIJE U RAUNOVODSTVENIM IZVETAJIMA 43

5.1 SREDSTVA ............................................................................................................ 43

5.1.1 Nematerijalna sredstva i materijalna osnovna sredstva ................................. 43

5.1.2 Kratkorona sredstva ...................................................................................... 46 5.1.3 Finansijske investicije ..................................................................................... 48

5.2 OBAVEZE PREMA IZVORIMA SREDSTAVA................................................... 49

5.2.1 Kapital ............................................................................................................. 49

5.2.2 Dugovi ............................................................................................................. 50

5.2.3 Pasivna vremenska razgranienja .................................................................. 51 5.3 RASHODI ............................................................................................................... 51

5.3.1 Trokovi i poslovni rashodi ............................................................................. 51 5.3.2 Finansijski rashodi .......................................................................................... 52

5.3.3 Drugi finansijski rashodi i ostali rashodi ....................................................... 52

5.4 PRIHODI ................................................................................................................. 52

5.4.1 Poslovni prihodi .............................................................................................. 53

5.4.2 Finansijski prihodi .......................................................................................... 54

5.4.3 Drugi finansijski prihodi i ostali prihodi ........................................................ 54

5.5 POSLOVNI REZULTAT ........................................................................................ 54

6 ZNAAJ RAUNOVODSTVENIH INFORMACIJA IZ RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA ......................................................................... 58

6.1 ITANJE RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA ............................................... 58 6.1.1 Bilans stanja .................................................................................................... 60

6.1.2 Izvod poslovnog rezultata ................................................................................ 61

6.1.3 Izvod novanih tokova ..................................................................................... 63 6.2 VANE INFORMACIJE O BONITETU ................................................................ 64

7 KORISNICI RAUNOVODSTVENIH INFORMACIJA .................................... 68

7.1 SVRHA RAUNOVODSTVENOG INFORMIRANJA ........................................ 68 7.2 INTERNI KORISNICI ............................................................................................ 69

7.2.1 Raunovodstvene informacije za direktora (preduzetnika) ............................. 69 7.2.1.1 Raunovodstvene informacije za upravu ................................................ 70 7.2.1.2 Raunovodstvene informacije za nadzorni odbor ................................... 70 7.2.1.3 Raunovodstvene informacije za skuptinu drutva ............................... 71 7.2.1.4 Raunovodstvene informacije za zaposlene ............................................ 71 7.2.1.5 Raunovodstvene informacije za spoljne korisnike ................................ 72

8 LITERATURA I IZVORI ........................................................................................ 76

3

UVOD

Pred vama je udbenik uz pomo koga ete se upoznati sa osnovnim pojmovima raunovodstva. Upoznaete osnovna poglavlja i znanja iz raunovodstva koja su obavezna, potrebna i neophodna prilikom praenja poslovanja razliitih vrsta poslovnih sistema.

Sadraj udbenika daje osnovne karakteristike raunovodstva, koja mora znati svako ko eli odnosno ko e se baviti raunovodstvom odnosno ko e obavljati razliite poslove povezane sa raunovodstvom.

Ovaj udbenik je obavezna literatura na predmetu Osnove raunovodstva na Visokoj poslovnoj koli DOBA Maribor, jer osim osnovnih objanjenja i definicija sadri i pitanja za samoproveru znanja studenata na kraju pojedinih poglavlja. U udbenik nisu uneti primeri iz prakse koji e biti predstavljeni i koji e se reavati na seminarskim vebama.

Po svojoj sadrinskoj i metodiko-didaktikoj strukturi ova knjiga je dinamina jer je ine:

pregledi, koji predstavljaju prvu informaciju o sadrini poglavlja;

primeri, koji omoguavaju da sadraj bude to razumljiviji i da umemo da ga primenimo u praksi;

rezimei, koji predstavljaju sadraj pojedinog poglavlja, uz pomo kojih italac moe da proveri u kolikoj je meri usvojio gradivo;

kontrolna pitanja, koja su namenjena za utvrivanje i proveru znanja po pojedinim poglavljima.

Sadraj smo pokuali da predstavimo u to kompaktnijem i razumljivijem obliku, kako bi bio itak i razumljiv. Nadamo se da nam je to uspelo!

elimo vam da, dok itate gradivo, to bre usvajate osnovna znanja i pojmove koji su povezani s raunovodstvom i da steena znanja to korisnije primenite u praksi.

Dati potrebno znanje iz raunovodstva je osnovni cilj strunih kola i njihovih predavaa. U studiranju raunovodstva elimo vam da postignete to vie znanja i uspeha koje ete moi korisno da primenite u svakodnevnom linom i poslovnom ivotu.

Maribor, novembar 2008. Autorka

mr Lidija Robnik

4

1 SHVATANJE RAUNOVODSTVA

CILJEVI:

Studenti verovatno imanju vee ili manje znanje o raunovodstvu, pa emo zato u ovom poglavlju u saetoj formi prikazati i objasniti ta je znaaj raunovodstva i gde je njegovo mesto u voenju i organizovanju poslovnog sistema. Najpre emo se upoznati s razvojem i znaajem raunovodstva od njegovog poetnog razvoja u naturalnoj privredi pa sve do danas i na taj nain emo upoznati njegov postepeni razvoj od primitivnog do raunarski voenog naina praenja poslovanja. Prvo poglavlje emo zavriti predstavljanjem raunovodstva kao jednog od najvanijih delova informatike delatnosti u preduzeu.

Mesto, uloga i znaaj raunovodstva su se razvijali zajedno s razvojem drutva i civilizacije. Prvi poeci raunovodstva mogu se nai ve u Vavilonu (3.600 godina p. n. e.), naravno u obliku zapisa razliitih dogaaja i dobara koja su se razmenjivala izmeu stanovnika, drave i hramova. Slini zapisi o poslovnim delatnostima mogu se sresti i kod starih Grka, Rimljana i Egipana. Ta najstarija evidencija poslovnih dogaaja ne moe se porediti sa dananjim raunovodstvom ni po tehnici, a jo manje po obimu zadataka. Iz te evidencije se kasnije razvilo knjigovodstvo, a ona je u to vreme imala funkciju zapisivanja

kupoprodajnih dogaaja, isplata i dugovanja.

Sledea faza u razvoju raunovodstva desila se u srednjem veku, kada se pojavila trgovina izmeu italijanskih gradova i Istoka. U to vreme (14. i 15. vek) italijanski trgovci su smislili metodu dvostrukog knjigovodstva, koja se koristi i danas.

Potrebu za kvalitetnijim informacijama o poslovanju proizveo je rizik koji je postojao u

sve razvijenoj trgovini. Javila su se partnerstva izmeu trgovaca, to je zahtevalo izraunavanje i podelu dobiti ili pokrivanje gubitaka iz pojedinih poslova. Knjigovodstvo na osnovu dvostrukog knjienja, koje je predstavio Mleanin Luca Pacioli 1494. godine bilo je osnova na kojoj se kasnije razvilo moderno raunovodstvo trgovakih, industrijskih i drugih preduzetnikih i ostalih poslovnih lica.

Industrijska revolucija u Evropi (18. i 19. vek) donela je mnogo promena u drutvu, izmeu ostalog je i runi nain proizvodnje zamenjen mainskim. Pred vlasnicima se pojavio problem zatite kapitala i prinosa od kapitala. Cilj knjigovodstvene evidencije ni postao samo da se obezbedi uvid u to bolje ulaganje, nego je ona postala i vaan oslonac za upravljanje i voenje preduzea. Dotadanje knjigovodstvo, koje je bilo pre svega namenjeno vlasnicima i poveriocima pa se zvalo finansijsko ili spoljnje raunovodstvo, proirilo se i na knjigovodstvo trokova ili interno knjigovodstvo.

Uloga trita postaje u 20. veku jo vanija za opstanak i razvoj preduzea, to za raunovodstvo znai nove zadatke i zahteve. Od prvobitnih zahteva da daje informacije samo o onome to je nabavljeno i prodato, koliko se duguje i potrauje te kakvim sredstvima (imovinom) preduzee raspolae, od raunovodstva su se zahtevale informacije o postignutoj i oekivanoj ekonomskoj slici poslovanja (razvio se raunovodstveni predraun), kao i analitike i nadzorne informacije o ekonomskom poloaju i uspehu preduzea (razvila se raunovodstvena analiza). U vezi sa praenjem podataka o

5

poslovanju postala je vana i procena ispravnosti planiranja i otklanjanje konstatovanih nepravilnosti. Tako je nastao raunovodstveni nadzor kao jedna od temeljnih poslovnih funkcija za procenu ispravnosti izvrenja iz perspektive onih koji sprovode odluke, kao i otklanjanje konstatovanih nepravilnosti.

1.1 RAUNOVODSTVO I POSLOVNI SISTEM

Preduzee shvatamo kao jedan od organizacionih oblika poslovnog sistema. Pod pojmom poslovni sistem podrazumevamo od okruenja razgranienu i zaokruenu smislenu celinu meusobno povezanih komponenti koje omoguavaju poslovni proces i u njemu u veoj ili manjoj meri utiu jedna na drugu.

Da bi preduzee kao poslovni sistem ostvarivalo poslovne efekte u obliku proizvoda i usluga, u okviru njega najpre moraju postojati potrebni elementi. U svakom poslovnom

procesu elemente treba svrsishodno objediniti vremenski, kvantitativno i kvalitativno to znai da ih treba obezbediti i pripremiti za saradnju u poslovnom procesu.

U najirem znaenju rei poslovanje shvatamo kao nabavljanje elemenata poslovnog procesa, proizvodnju i prodaju proizvoda, nabavljanje i prodaju robe te obavljanje usluga.

Poslovni sistem je celina meusobno povezanih komponenti koje omoguavaju poslovni proces i u njemu u veoj ili manjoj meri utiu jedna na drugu, a istovremeno jedinica koja je okruena okolinom sa kojom je u veoj ili manjoj meri povezuju meusobni uticaji.

Poslovni sistem se sastoji od tri podsistema:

izvrni podsistem (obuhvata osnovne poslovne funkcije kao to su finansiranje, nabavljanje, kadrovski poslovi, tehnika i proizvodnja);

upravljaki podsistem (povezan je s procesom odluivanja; obuhvata planiranje, pripremu izvrenja i nadzor);

informacioni podsistem (informaciona funkcija kao posrednik izmeu njih, tj. obrada podataka o prolosti, budunosti, analiziranje i nadzor).

Raunovodstvo je posebna celina delova informacionog podsistema, unutar kojih se prikupljaju, sreuju, obrauju, prikazuju i uvaju u novanoj mernoj jedinici izraeni podaci te prikazuju i uvaju informacije o ranijim i buduim pojavama (poslovnim dogaajima) koje su povezane s poslovanjem poslovnog sistema. Raunovodstvo obezbeuje podatke i informacije o poslovnoj i finansijskoj uspenosti poslovanja te podatke o imovinskom i finansijskom stanju za interne i spoljne korisnike.

Raunovodstvo je organizovana celina koja omoguava obavljanje svih zadataka potrebnih za evidentiranje i prouavanje poslovnih dogaaja i stanja i prua podatke i informacije o ukupnom poslovanju. Raunovodstvo mora biti organizovano i voeno tako da se pravovremeno obezbeuju svi potrebni podaci o poslovanju pa su uvedena struna i profesionalno-etika naela o voenju raunovodstva.

6

1.2 POSLOVNI PROCES I POSLOVNE FUNKCIJE

Poslovni proces, kojim se bavi poslovni sistem, jeste proces rada koji se ne moe zamisliti bez potrebnih elemenata. Elementi poslovnog procesa su sredstva za rad, predmeti rada,

usluge drugih i radna snaga. U tom ili nekom drugom obliku oni nastupaju u svakom

poslovnom procesu bez njih nije mogu poslovni proces. Elementi poslovnog procesa su tehnoloki ulaz u poslovni proces, iz koga proizlaze poslovni efekti kao tehnoloki izlaz. U trinoj privredi pribavljanje elemenata i distribucija poslovnih efekata nisu mogui bez novca koji se transformie u sredstva za rad i predmete rada, a zatim u poslovne efekte sve dok se ne pojavi u ishodinom obliku koji je po pravilu u drugom iznosu. To znai da je u poslovnom procesu potreban poetni finansijski ulog koji je povezan s kapitalom, a moe biti i sa razliitim vrstama dugova.

Ukupni poslovni proces se sastoji od pojedinih faza kojima odgovaraju parcijalni poslovni

procesi. Oni su povezani s nizom posebnih zadataka koje oznaavamo kao poslovne funkcije.

Da bi preduzee kao poslovni sistem ostvarivalo poslovne efekte, u okviru njega najpre moraju postojati potrebni elementi. U svakom poslovnom procesu elemente treba smisleno

objediniti vremenski, kvantitativno i kvalitativno. Da bi to bilo mogue, treba ih pribaviti i pripremiti za saradnju u poslovnom procesu.

Upoznajmo se najpre sa osnovnim (izvrnim) poslovnim funkcijama.

Ishodite svakog poslovnog procesa su ljudi koji nastupaju kao radnici sa svojom radnom snagom i obavljaju odreeni rad. Pridobijanje, pripremanje i zatita ljudi koji se javljaju kao zaposleni u poslovnom sistemu je zadatak i sadraj kadrovske funkcije.

Da bi zaposleni mogli da obavljaju svoj posao, potrebna im je tehnika osnova za rad, a to su sredstva za rad. Pribavljanje, pripremanje, odravanje i uvanje sredstava za rad je zadatak i sadraj tehnike funkcije.

Za funkcionisanje poslovnog procesa su vani predmeti rada i usluge, za koje se treba uvek iznova brinuti. Pribavljanje, pripremanje i uvanje predmeta rada i prilinog dela usluga je zadatak i sadraj nabavne funkcije.

Centralna poslovna funkcija, u kojoj se elementi poslovnog procesa pretvaraju u poslovne

efekte, jeste funkcija proizvodnje ili obavljanja usluga. Nju bismo mogli da oznaimo i kao funkciju stvaranja efekata, jer kod nje imamo posla sa funkcionisanjem potrebnih

elemenata poslovnog procesa, pri emu su javljaju proizvodi ili obavljene usluge kao poslovni efekti ukupnog poslovnog procesa, sa kojima poslovni sistem moe da nastupi na tritu.

Sadrina prodajne funkcije je uvanje i distribucija proizvoda odnosno distribucija obavljenih usluga. Distribuiranjem se proizvodi i usluge rasporeuju onima koji se za njih interesuju. U trinoj privredi se distribucija proizvoda i usluga javlja kao prodaja, gde poslovni sistem dolazi do novca za nove nabavke elemenata poslovnog procesa i za isplate

udela u novoj vrednosti koja je steena prodatim poslovnim efektima. Od prodaje zavisi da li e poslovni sistem svoj ukupni poslovni proces obavljati trajnije.

7

Finansijska funkcija je namenjena za pribavljanje, transformisanje i vraanje sredstava i transformisanje obaveza prema izvorima sredstava. U irem smislu, proces finansiranja zapoinje pribavljanjem sredstava u obliku novca (finansiranje u uem smislu). Odreen obim sredstava je uvek povezan s kapitalom i dugovima (finansiranje). Kroz

transformisanje novca (investiranje i dezinvestiranje) u sredstva za rad i predmete rada i

kasnije u proizvode opet se javljaju sredstva u ishodinom (novanom) obliku, to omoguava ponavljanje itavog procesa. Vano je i vraanje sredstava (definansiranje), to znai smanjivanje dugova, ree je vraanje kapitala. Procesi nabavke, stvaranja efekata i prodaje u trinoj privredi ne bi bili izvodivi bez finansiranja, pa zato finansijsku funkciju svrstavamo u osnovne poslovne funkcije.

Osim est osnovnih poslovnih funkcija, imamo i tri funkcije odluivanja, koje su od samog poetka rasporeene u dva dela, i to:

Prvi deo obuhvata upravljanje on je orijentacione prirode, povezan s vlasnitvom. Njegovo teite je u funkciji stratekog planiranja i odgovarajuem delu planiranja i nadzora.

Drugi deo obuhvata voenje posla on je regulatorne prirode i pripada onima koji se bave voenjem posla. Njegovo teite je u funkciji pripreme izvrenja i odgovarajuem delu planiranja i nadzora.

Funkcija planiranja je definisanje budueg delovanja, to obuhvata postavljanje ciljeva poslovanja i zadataka te postupaka za njihovu realizaciju. Ovde spadaju osnovno

dugorono strateko planiranje i operativno godinje planiranje.

Kod funkcije izvrenja treba zadatke koji su operativnim planovima postavljeni pojedinim osnovnih funkcijama, ralaniti na radne zadatke koje moraju obaviti zaposleni. Priprema izvrenja obuhvata: organizovanje, usklaivanje i podsticanje izvrenja.

Funkcija nadzora je procena ispravnosti funkcionisanja i otklanjanja nepravilnosti. Da

bismo mogli da procenjujemo ispravnost, moramo imati odgovarajue kriterijume (npr. planovi, zadaci i sl.).

1.3 INFORMACIONA DELATNOST I ZNAAJ RAUNOVODSTVA U PREDUZEU

Kod osnovnih poslovnih funkcija i poslovnih funkcija odluivanja govorimo i o etiri informacione funkcije. Da bismo mogli da donosimo odluke o aktivnostima koje nastaju u

poslovnom procesu, moramo raspolagati informacijama.

Raunovodstvene informacije su problemski orijentisane i one su osnova za odluivanje. Raunovodstveni podaci su nepristrasno iznoenje injenica.

Kreiranje raunovodstvenih informacija iz podataka spada u zadatak informacionih funkcija, i to funkcije obrade podataka o prolosti, funkcije obrade podataka o budunosti, funkcije nadzora obrade podataka i funkcije analiziranja podataka.

Obrada podataka o prolosti je prikupljanje, poetna obrada i predstavljanje podataka o ranijim poslovnim procesima i stanjima. Tu se priprema informaciona osnova za

odluivanje prilikom nadzora.

8

Obrada podataka o budunosti je prikupljanje, ureivanje, poetna obrada i predstavljanje podataka o buduim poslovnim procesima i stanjima. Takva obrada podataka obuhvata struno-tehniku stranu planiranja, gde se priprema informaciona osnova za odluivanje prilikom planiranja.

Nadzor obrade podataka je procena ispravnosti i otklanjanja nepravilnosti. Ne bavimo se

ispravnou odvijanja osnovnih poslovnih funkcija, nego se bavimo ispravnou predstavljanja podataka i njihovim transformisanjem u informacije.

Analiziranje podataka je procena boniteta i traenje poboljanja kao osnove za usmeravanje struno-tehnike pripremljenosti planiranja i nadzora.

I tako smo probili led. Za nama je prvo poglavlje, u kome smo upoznali ulogu i

znaaj poslovnog procesa, vrste poslovnih sistema i poslovnih funkcija te njihovu meusobnu povezanost i zavisnost. Utvrdili smo mesto raunovodstva u organizovanju i voenju poslovnih sistema. Sada kada smo usvojili znanja o ulozi i znaaju raunovodstva u poslovnom sistemu, moemo da nastavimo sa upoznavanjem njegovog sadraja, organizovanosti, podeli i funkciji delovanja.

9

Kljuni pojmovi koje smo upoznali jesu:

poslovni proces, poslovni sistem, poslovni podsistemi, osnovne funkcije, funkcije odluivanja, informacione funkcije, raunovodstvo, raunovodstveni podaci, raunovodstvene informacije.

Pitanja za utvrivanje i proveru gradiva: 1. Kako biste objasnili znaaj poslovnog sistema? 2. Opiite elemente poslovnog procesa. 3. Opiite podsisteme poslovanja. 4. Navedite osnovne poslovne funkcije. 5. Kako shvatate znaaj funkcija odluivanja i kako biste definisali njihov zadatak? 6. U koji biste sistem uvrstili raunovodstvo? 7. U emu vidite razliku izmeu raunovodstvene informacije i raunovodstvenog

podatka?

Dodatna literatura:

Milost, F., Melavc, D. (2005). Raunovodstvo. Koper: Fakulteta za management.

Robnik, L. (2004). Raunovodstvo in poslovne finance (druga izdaja). Maribor: Doba.

Primeri za utvrivanje: 1. Nabavili ste materijal koji vam je potreban za izradu proizvoda u vrednosti od 10.000

. U kojoj e se osnovnoj funkciji poslovni dogaaj evidentirati? 2. Nabavili ste i platili materijal koji vam je potreban za izradu proizvoda u vrednosti od

10.000 . U kojoj e se osnovnoj funkciji poslovni dogaaj evidentirati? 3. Nabavili ste materijal koji vam je potreban za izradu proizvoda u vrednosti od 10.000

. U kom e podsistemu dogaaj biti evidentiran? 4. Potroili ste materijal koji vam je bio potreban za izradu proizvoda u vrednosti od

10.000 . U kom e podsistemu poslovni dogaaj biti evidentiran?

10

2 ORGANIZACIJA PROCESA RADA I OBAVLJANJE POSLOVA U RAUNOVODSTVU

CILJEVI:

Svrha predstavljanja i sadraja drugog poglavlja je da upoznamo podelu raunovodstva iz perspektive njegove organizacije i funkcije delovanja. Upoznaemo aspekte podele raunovodstva na njegove sastavne delove te njihov znaaj i cilj u obavljanju ukupnog posla u raunovodstvu. Predstaviemo organizaciju i nain obavljanja poslova u raunovodstvu, koji se odraava u kvalitetno izraenim raunovodstvenim informacijama koje se posreduju razliitim korisnicima. Za obradu ovog poglavlja bie vam potrebna 4 sata.

2.1 SASTAVNI DELOVI RAUNOVODSTVA

Raunovodstvo delimo na:

knjigovodstvo (vrednosno prati delatnost preduzea i iskazuje je kroz vrednost imovinskog stanja i uspenost poslovanja preduzea);

raunovodstveni predraun (prikazuje vrednosno izraene podatke koje predviamo u buduem poslovanju; to su takozvane predraunske kalkulacije);

raunovodstveni nadzor (bavi se procenom ispravnosti i otklanjanjem nepravilnosti; postoji vie vrsta nadzora: kontrola, revizija, inspekcija);

raunovodstvena analiza (bavi se sastavljanjem raunovodstvenih izvetaja o bonitetu i predlaganjem poboljanja u poslovnim procesima i stanjima preduzea; glavni izvor su podaci iz knjigovodstva).

2.1.1 Knjigovodstvo

Knjigovodstvo se bavi prikazivanjem vrednosno izraenih podataka o dogaajima nastalim u poslovanju preduzea. Kae se da knjigovodstvo obuhvata evidentiranje onih poslovnih dogaaja koji utiu na stanje sredstava, obaveze prema izvorima sredstava i na uspenost poslovanja preduzea (prihodi i rashodi).

Za knjigovodstvo su interesantni samo podaci o ve nastalim poslovnim dogaajima, poslovnim procesima i stanjima. Isto vai i za statistiko evidentiranje, dok se operativno evidentiranje bavi i oekivanim poslovnim dogaajima, poslovnim procesima i stanjima.

Da bi knjigovodstvo moglo da obuhvati itav poslovni proces, sve njegove strane moraju biti izraene u zajednikom imenitelju, tj. u novcu. Drugaije je kod operativnog i statistikog evidentiranja, gde mogu da se uoavaju samo odreeni poslovni procesi i stanja koji mogu biti izraeni u novcu ili u naturalnim mernim jedinicama.

U knjigovodstvu nastaju knjigovodstveni podaci, a to su u novanoj mernoj jedinici izraeni podaci o poslovnim dogaajima koji ulaze u knjigovodstvo na osnovu originalnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti pravilno sastavljene i potpisane.

Knjigovodstvene isprave imaju svojstvo pravnog dokaznog sredstva.

11

Knjigovodstvo je strogo formalno evidentiranje, to znai da mora biti voeno u propisanoj formi uz potovanje naela ureenosti, koje se odraava u vremenu i sadraju. U prvom sluaju podaci su ureeni po redosledu nastanka, to prikazuje dnevnik. U drugom sluaju podaci su ureeni po sadrinskim obelejima, a prikupljeni su u glavnoj knjizi i pomonim knjigama.

Tako u knjigovodstvu nastaju knjigovodstvene informacije o prolim procesima i stanjima u vezi sa poslovnom uspenou i imovinsko-finansijskim poloajem preduzea. One su pripremljene na osnovu knjigovodstvenih podataka i dostavljaju se internim ili spoljnim

korisnicima za potrebe donoenja odluka.

Knjigovodstvo prikazuje i prati korienje sredstava preduzea sa dva aspekta:

po formi kakva sredstva ima preduzee i kako ih koristi;

po poreklu kako je preduzee dolo do sredstava i odakle sredstva potiu.

Zato kaemo da u knjigovodstvu mora vaiti naelo o ravnotei izmeu sredstava i obaveza prema izvorima sredstava.

Knjigovodstvo je tesno povezano sa raunovodstvenim nadzorom i bez njega ne bi moglo da obavlja svoje zadatke, jer ne bi bilo poverenja u pouzdanost njegovih podataka i

informacija u raunovodstvenim obraunima.

Raunovodstvena analiza ne bi mogla da postoji bez knjigovodstva, na koje se nastavlja specifinom obradom podataka i na njega utie svojim specifinim zahtevima.

Veza izmeu knjigovodstva i raunovodstvenog predrauna nije jaka, mada postoje meusobni uticaji.

Raunovodstveni obrauni su rezultat knjigovodstva i sastavljaju se za interne potrebe raunovodstva u daljim fazama rada i za potrebe drugih internih i spoljnih korisnika. Raunovodstveni obrauni se odnose na itav poslovni sistem. To su: obraunski bilans stanja, obraunski izvod poslovnog rezultata, obraunski izvod finansijskog rezultata. Sastavljamo ih za meseni, tromeseni i godinji period.

Raunovodstveni obrauni mogu da se odnose na:

pojedine delove poslovnog sistema (npr. obraun trokova po pozicijama trokova);

pojedine poslovne efekte (npr. obraun sopstvene cene poslovnog efekta);

sluaj povezivanja poslovnog sistema sa drugima (konsolidacija). Za raunovodstvene obraune namenjene spoljnim korisnicima njihov sadraj i rok predaje utvreni su zakonom. Za raunovodstvene obraune koji se prave za potrebe onih koji na osnovu njih donose poslovne odluke (interni korisnici) sadraj, formu i rok odreuju ti korisnici.

2.1.2 Raunovodstveni predraun

Raunovodstveni predraun kao osnovni sastavni deo raunovodstva bavi se prikazivanjem vrednosno izraenih podataka koje predviamo za budue vreme. Predraunom obraujemo sve predviene promene sredstava, obaveza prema izvorima sredstava,

12

prihoda i rashoda poslovanja. Raunovodstveni predraun je deo funkcije obrade podataka o budunosti.

Raunovodstveni predrauni su sistematini izvetaji koji obuhvataju podatke odnosno informacije o oekivanim poslovnim promenama u budunosti, izraenim u novanih ili naturalnim mernim jedinicama.

Raunovodstveni predrauni se sastavljaju za:

poslovnu celinu (predraunski bilans stanja, izvod poslovnog rezultata i izvod finansijskog rezultata);

njene sastavne delove (fleksibilni predraun promenljivih trokova po pozicijama trokova, predraun stalnih trokova po pozicijama trokova i sl.);

pojedine poslovne efekte (predraun sopstvene cene poslovnih efekata, predraun promenljivih trokova poslovnog uinka, predraun doprinosa za pokrie i sl.);

veze poslovnog sistema sa drugima (predraunski konsolidovani izvod poslovnog rezultata, finansijskog rezultata i bilansa stanja).

Neka saznanja iz knjigovodstva su osnova za raunovodstveni predraun. Meusobna povezanost i zavisnost pojava, koja je oigledna u knjigovodstvu, mora se uzimati u obzir u raunovodstvenom predraunu. Knjigovodstveni podaci o prolosti upuuju na situaciju u budunosti koju moramo uzimati u obzir u raunovodstvenom predraunu.

2.1.3 Raunovodstveni nadzor

Raunovodstveni nadzor je delatnost koja se bavi procenom ispravnosti i otklanjanjem nepravilnosti bez dubljeg prouavanja ekonomskih uzroka i posledica. Raunovodstveni nadzor se uglavnom zasniva na podacima knjigovodstvene evidencije. Podaci iz

knjigovodstvenih isprava se ne smeju upisati u poslovne knjige dok se ne pregledaju. Cilj

raunovodstvenog nadzora je dobijanje pouzdanih raunovodstvenih obrauna i predrauna zajedno sa procenama, kao i vea usklaenost poslovanja s internim i spoljnim kriterijumima (npr. propisi, smernice, uputstva, poslovna praksa) ispravnosti. Nadzor ima,

osim uloge utvrivanja ispravnosti i nepravilnosti, i vanu ulogu borbe protiv nepravilnosti. Namena nadzora nije da utvruje i procenjuje bonitet poslovanja i predlae poboljanja.

Osim toga, nadzor obuhvata proveru usklaenosti poslovanja s propisima i raunovodstvenim standardima, ime formira informacionu osnovu za delovanje nadlenih organa.

2.1.3.1 Kontrola

Raunovodstvena kontrola podataka je tekue procenjivanje ispravnosti raunovodstvenih podataka i otklanjanje konstatovanih nepravilnosti. Time se bave zaposleni u

raunovodstvu, koji primaju knjigovodstvene isprave, vode poslovne knjige i prave raunovodstvene obraune, formiraju odgovarajua saznanja o mogunostima budueg delovanja i prave raunovodstvene predraune te sprovode postupke raunovodstvene analize i saoptavaju raunovodstvene informacije.

13

Raunovodstvena kontrola je orijentisana na:

obezbeivanje njihove pouzdanosti;

praenje usklaenosti dokumentovanih poslovnih dogaaja sa odgovarajuim zadacima;

praenje odgovornosti za sredstva, njihovo uvanje od gubitaka, krae i neefikasnog korienja te praenje odgovornosti za obaveze prema izvorima, trokove i prihode;

utvrivanje usklaenosti predstavljanja raunovodstvenih podataka i informacija sa raunovodstvenim standardima.

Jedan od mera za proveru pouzdanosti obraunskih podataka je popis sredstava i obaveza

prema izvorima sredstava (inventar). Ako hoemo da utvrdimo kako smo okonali poslovnu godinu, pre sastavljanja godinjeg obrauna treba napraviti, uz pomo komisija za inventar, fiziki popis sredstava i obaveza prema izvorima sredstava.

Usklaivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomonih knjiga se obavlja meseno. Na kraju poslovne godine se usklaeno knjigovodstveno stanje sredstava i obaveza prema izvorima sredstava poredi s faktikim stanjem, tj. sa stanjem koje utvreno popisom.

Popis sredstava i obaveza prema izvorima sredstava ureuje Pravilnik o popisu koji usvaja poslovodstvo preduzea.

Osim kompletnog popisa sredstava i obaveza prema izvorima sredstava, na kraju

poslovne godine se kompletan odnosno delimini popis obavlja i prilikom:

preuzimanja odnosno predaje dunosti lica u ijim su rukama materijalne i novane vrednosti koje su predmet preuzimanje odnosno predaje;

statusnih promena;

promena cena proizvoda;

na poetku postupka redovne likvidacije i steaja;

u drugim sluajevima koje utvruju propisi.

Popis stanja se obavlja na kraju poslovne godine, ali se s popisom poinje i ranije (u novembru ili poetkom decembra) i treba ga zavriti do kraja tekue godine (po pravilu do 31. decembra), osim popisa potraivanja i obaveza prema izvorima, koji se popisuju poetkom sledee godine (po pravilu do 20. januara). Komisije moraju obaviti usklaivanje stanja popisa sa faktikim stanjem najkasnije u toku od 30 dana po isteku poslovne godine.

Popis obavljaju popisne komisije. Broj popisnih komisija i lanove pojedinih popisnih komisija predlae ovlaeno lice koje je odgovorno za organizaciju posla u vezi sa popisom. Na predlog tog lica direktor donoenjem odluke imenuje i potvruje popisne komisije i njihove lanove. Popisne komisije ine predsednik, dva lana i njihovi zamenici. Predsednici i lanovi popisnih komisija ne smeju biti rukovodioci odnosno radnici koji obavljaju knjigovodstveni posao.

lanovi popisnih komisija odgovaraju za istinitost popisom utvrenog stanja, pravilno sastavljanje popisnih dokumenata, pravovremenost popisa i tanost izvetaja o popisu.

14

Popis sredstava i obaveza prema izvorima sredstava obuhvata:

pripremu;

popis;

izradu izvetaja o popisu;

obradu i donoenje zakljuka o izvetaju o popisu.

Priprema za popis sadri:

strukturu plana rada komisija po mestima gde se nalaze sredstva i rokove zavretka popisa;

uputstva za pojedine popisne komisije;

pripremne radove na mestima gde se sredstva nalaze kako bi se sredstva pripremila za taan popis.

Posao na popisu obuhvata:

utvrivanje, merenje, prebrajanje i detaljno opisivanje materijalnih vrednosti u naturi te upisivanje tih podataka na posebno pripremljene obrasce popisne liste;

novano obraunavanje popisnih materijalnih vrednosti;

utvrivanje koliinskih i vrednosnih razlika izmeu faktikih stanja utvrenih popisom i stanja prikazanih u knjigovodstvu te utvrivanje uzroka neusaglaenosti.

Podaci iz knjigovodstva odnosno iz odgovarajuih evidencija o koliinama i vrednostima se upisuju u popisne liste tek kada se obavi popis sredstava u naturi.

Raunovoa i radnici koji obavljaju knjigovodstveni posao odnosno radnici koji vode odgovarajue evidencije ne smeju davati knjigovodstvene podatke popisnoj komisiji sve dok se ne uvere da postoji konaan popis materijalnih vrednosti u naturi za koje se ti podaci trae. Po zavretku popisa dozvoljeno je da se isprave samo oigledne greke.

Popisne komisije su dune da po zavretku popisa sastave izvetaj o popisu, koji mora sadrati sledee podatke:

vreme popisa;

stanje u popisu i stanje u knjigama;

miljenje o utvrenim nedostacima odnosno vikovima i predloge za knjienje;

predlog otpisa neupotrebljivih sredstava;

napomene i izjave radnika odgovornih za materijalne i novane vrednosti o utvrenim razlikama u inventaru;

predlog komisije za otklanjanje utvrenih nepravilnosti i nedostataka u materijalnom poslovanju te druge konstatacije odnosno napomene;

imena i prezimena lanova popisnih komisija i njihove svojerune potpise;

datum izvetaja. Predsednici popisnih komisija moraju dostaviti rukovodiocu raunovodstva izvetaj o popisu i sve popisne liste. Prikupljeni izvetaji o popisu svih popisnih komisija ine popisni elaborat, koji predstavlja knjigovodstvenu ispravu.

U skladu sa zakonom i Slovenakim raunovodstvenim standardima donose se odluke o nainu knjienja popisnih razlika u poslovne knjige. Na osnovu primljenih dokumenata raunovoa usklauje knjigovodstveno stanje sredstava i obaveza prema izvorima sredstava s njihovim faktikim stanjem na kraju poslovne godine.

15

Treba doneti sledee odluke:

o nainu knjienja utvrenih vikova;

o nainu likvidacije utvrenih manjaka;

o otpisu, ispravkama vrednosti, sumnjivim, spornim, nenaplativim i zastarelim potraivanjima;

o priznanju kala te onoga to je rasuto, razbijeno i proliveno;

o nainu likvidacije razlika u vrednosti koje su nastale zbog smanjenja kvaliteta materijala;

o drugih injenicama utvrenim u vezi sa popisom.

2.1.3.2 Revizija

Interna revizija raunovodstva je kasnije procenjivanje ispravnosti sistema raunovodstvene kontrole podataka i pouzdanosti njenog delovanja. Internom revizijom se bave u slubi raunovodstva, ali u istom preduzeu zaposleni interni revizori. Interna revizija je usmerena na testiranje ispravnosti poslovnih dogaaja koje obrauje raunovodstvo. U vezi sa obraunskim podacima sistem raunovodstvene kontrole mora prouiti i njegovu pouzdanost kada je re o tome da li su knjieni poslovni dogaaji nesporni, da li su ih odobrila ovlaena lica, da li su svi poslovni dogaaji i knjieni, da li su svi knjieni pravovremeno, da li su knjieni u tanim iznosima, da li su knjieni na pravih kontima, da li su na svakom kontu pravilno sabrani i drugo.

Spoljna revizija raunovodstvenih izvoda je kasnija procena valjanosti i istinitosti navoda u godinjem bilansu stanja i izvodu poslovnog rezultata. Time se bave u slubi raunovodstva i unutar preduzea ovlaeni revizori. Za koja preduzea je revizija obavezna propisano je u Zakonu o privrednim drutvima. Spoljna revizija raunovodstvenih izvoda je usmerena na obezbeivanje pouzdanosti godinjih raunovodstvenih izvoda, na koje se u svojim odlukama oslanjaju njihovi spoljni korisnici. Ovlaeni revizori svojim uslugama dopunjuju raunovodstvene informacije za potrebe poslovodstva i organa upravljanja.

2.1.3.3 Inspekcija

Pri inspekcijskom pregledu poslovanja preduzea radi se o proveri ispravnosti podataka u poslovnim knjigama iz perspektive ispravnosti prikazivanja i plaanja poreza dravi. Takav pregled obavljaju za to kvalifikovani poreski organi inspektori. Inspekcijski organi gledaju samo unazad i procenjuju prolost. Za inspekcijske organe je vano da poznaju zakonodavstvo i propise te na osnovu inspekcijskog pregleda utvruju da li ih preduzee potuje ili ne.

2.1.4 Raunovodstvena analiza

Raunovodstvena analiza je zasnovana na vrednosno izraenim podacima. Raunovodstvena analiza je posebna raunovodstvena funkcija i deo je ire analitike delatnosti u preduzeu. Raunovodstvena analiza je delatnost koja se bavi prouavanjem i

16

sastavljanjem raunovodstvenih izvetaja o bonitetu i predlaganjem poboljanja u poslovnim procesima i stanjima preduzea;

Za raunovodstvenu analizu su glavni raunovodstveni podaci koji se dobijaju iz knjigovodstva i raunovodstveni predrauni. Meu najvanijim su: bilans stanja, izvod poslovnog rezultata i izvod finansijskog rezultata.

Analiziranje zapoinje analitikom obradom podataka. Pri tome se sluimo metodom ralanjivanja, poreenja, izdvajanja, izolovanja i uaurivanja. Metode prate jedna drugu u razliitom rasporedu i meusobno se dopunjuju. Sa primenom metoda su povezani izraunavanje razlika, srednjih vrednosti, strukturnih procenata, indeksa, koeficijenata i slino.

Rezultat raunovodstvene analize je vea izraajna snaga raunovodstvenih izvetaja koji povezuju raunovodstvene predraune sa raunovodstvenim obraunima i objanjavaju razlike izmeu njih. Konstatacije analize moraju biti date uvek na primeren nain. Samo brojevi, tabele i grafikoni nisu dovoljni, jer u analizi ne smeju izostati verbalna

obrazloenja.

Uspostavljanje raunovodstvene analize zahteva osim usklaivanja raunovodstvenih predrauna i obrauna i prilagoavanje knjigovodstvene evidencije praenju izvrenja plana, to znai da knjigovodstveno evidentiranje i raunovodstveni predraun ve od poetka uzimaju u obzir potrebe za raunovodstvenom analizom.

2.2 ORGANIZACIONI ASPEKT RAUNOVODSTVA

Do sada smo upoznali itav poslovni proces i njegove sastavne delove, kao i deo praenja i prouavanja delovanja poslovnog procesa koji je sadraj raunovodstva.

itavo raunovodstvo delimo na finansijsko raunovodstvo i raunovodstvo trokova. Osnove za njihovo razgraniavanje treba traiti u sledeim oblastima:

oblast poslovanja s drugima (nabavka elemenata poslovnog procesa i distribucija poslovnih efekata poslovnog procesa);

oblast poslovanja unutar samog poslovnog sistema (elementi su ve na raspolaganju i poinju da se javljaju utroci i trokovi).

Sa spoljnom nabavkom elemenata poslovnog procesa i sa spoljnom distribucijom

poslovnih efekata javljaju se odreeni finansijski odnosi koji se u jednom sluaju zasnivaju na nabavnim cenama, a u drugom na prodajnim cenama.

2.2.1 Finansijsko raunovodstvo

Pod finansijskim raunovodstvom podrazumevamo ono raunovodstvo koje saoptava podatke o poslovanju preduzea spoljnim korisnicima (vlasnicima, bankama, poveriocima, dravnim ustanovama i sl.) odnosno prati i prouava poslovanje poslovnog sistema koje je povezano s drugima.

17

U savremenoj trinoj privredi ne moe se zamisliti nabavka elemenata poslovnog procesa niti distribucija poslovnih efekata bez posredovanja novca. Novana sredstva su potrebna i pre samog poetka poslovnog procesa. To znai da oblast poslovanja obuhvata i pribavljanje i vraanje finansijskih sredstava.

Funkcija finansijskog raunovodstva je da priprema podatke i informacije:

o sredstvima preduzea i obavezama prema njihovim izvorima s posebnim naglaskom na finansijske odnose s drugima;

o profitabilnosti poslovanja te o poslovnom i finansijskom rezultatu itavog poslovnog sistema.

Ako obim finansijskog (spoljnog) raunovodstva elimo da prikaemo pomou poslovnih knjiga, onda u okvir finansijskog raunovodstva spadaju:

glavno (sintetiko) knjigovodstvo;

knjigovodstvo potraivanja i obaveza;

knjigovodstvo novanih sredstava;

knjigovodstvo za poreske potrebe.

Za finansijsko raunovodstvo su vane ekonomske kategorije koje pokazuju finansijsko stanje preduzea i finansijske odnose sa drugima. To su: novac, potraivanja i obaveze prema izvorima te poslovni i finansijski rezultat preduzea.

Za finansijsko raunovodstvo nije vano samo knjigovodstvo, nego ono obuhvata i odgovarajui deo raunovodstvenog predrauna, raunovodstvenog nadzora i raunovodstvene analize.

Glavno knjigovodstvo obavlja sledee zadatke: 1. Vodi glavnu knjigu i usklauje je s pomonim knjigama u finansijskom raunovodstvu i

raunovodstvu trokova. 2. Uz pomo knjigovodstvenih isprava ono kontira (ifruje) i zapisuje poslovne dogaaje u

glavnu knjigu po vremenskoj i stvarnoj sistematici.

3. Analizira i nadzire imovinsko-finansijski poloaj i uspenost preduzea. 4. Tokom godine sastavlja raunovodstvene izvode i druge izvetaje o ekonomskom

poloaju i uspehu preduzea.

Knjigovodstvo potraivanja i obaveza obavlja sledee zadatke: 1. Vodi evidenciju potraivanja prema kupcima i obaveza prema dobavljaima. 2. Obraunava i kontrolie obraune zateznih kamata. 3. Usklauje stanja potraivanja i obaveza sa poslovnim partnerima. 4. Priprema dokumentaciju za tube nenaplativih i dospelih potraivanja.

Knjigovodstvo novanih sredstava obavlja sledee zadatke: 1. Vodi evidenciju platnog prometa. 2. Vodi evidenciju naplate potraivanja. 3. Vodi evidenciju prispelih i otpremljenih instrumenata za osiguranje plaanja. 4. Vodi evidenciju o primljenim i datim pozajmicama. 5. Vodi evidenciju u vezi sa izvrenjem investicionih poslova u zemlji i inostranstvu. 6. Vodi evidenciju primljenih i izdatih hartija od vrednosti. 7. Vodi evidenciju blagajnikog poslovanja.

18

Knjigovodstvo za poreske potrebe obavlja sledee zadatke: 1. Vodi, prati i kontrolie knjige primljenih i izdatih rauna te primljenih i datih avansa,

koje omoguavaju pravilan obraun poreza na dodatu vrednost. 2. Vodi rauna o mesenim i godinjim obraunima i izvetajima o obavezama iz naslova

poreza na dodatu vrednost i poreza na dobit pravnih lica.

3. Interne korisnike upoznaje sa novostima i promenama koje se dogaaju u oblasti poreza i koje su znaajne za obraune unutar i izvan preduzea.

2.2.2 Trokovno raunovodstvo

Trokovno raunovodstvo je raunovodstveno praenje i prouavanje unutranje oblasti poslovanja; detaljnije prati i prouava elemente i trokove poslovnog sistema (npr. stalna sredstva, materijal, plate, usluge drugih, trokove po mestu nastanka, trokove po proizvodima i sl.), kao i poslovni rezultat pojedinih organizacionih jedinica u poslovnom

sistemu. Trokovno raunovodstvo je analitike prirode i povezano je sa poslovanjem unutar samog poslovnog sistema.

Trokovno raunovodstvo prati i prouava:

elemente poslovnog procesa od trenutka kada su na raspolaganju, ali se jo uvek ne troe;

trokove i poslovne efekte tokom poslovnog procesa;

poslovni rezultat za pojedine sastavne delove poslovnog procesa i poslovanje jedinica koje imaju poslovne rezultate.

U okvir raunovodstva trokova spada:

knjigovodstvo materijalnih osnovnih sredstava;

knjigovodstvo materijala;

knjigovodstvo plata;

knjigovodstvo usluga kao elemenata;

knjigovodstvo pozicija trokova;

knjigovodstvo nosilaca trokova;

knjigovodstvo poluproizvoda;

knjigovodstvo proizvoda;

knjigovodstvo trgovake robe;

knjigovodstvo prodaje.

Sa nabrojanim knjigovodstvima i njihovim obraunima povezani su odgovarajui raunovodstveni predraun, raunovodstveni nadzor i raunovodstvena analiza.

Knjigovodstvo sredstava i izvora obavlja sledee zadatke: 1. Vodi analitiku evidenciju materijalnih osnovnih sredstava (registar). 2. Vodi knjige inventara materijalnih osnovnih sredstava, materijala, sitnog inventara,

rezervnih delova i ambalae. 3. Sastavlja predraune i obraune amortizacije i revalorizacije materijalnih osnovnih

sredstava.

4. Prati kretanje stanja materijalnih osnovnih sredstava i materijala tokom godine i vodi njihove zalihe.

5. Evidentira i obraunava sve usluge stranih dobavljaa i kooperanata.

19

6. Obraunava i isplauje plate, naknade i obustave zaposlenih.

Knjigovodstvo proizvodnje obavlja sledee zadatke: 1. Meseno knjii i vodi evidenciju o proizvodnji poslovnih efekata. 2. Vodi evidenciju o fazi dovrenosti proizvodnje. 3. Knjii i vodi evidenciju o stanju zaliha nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih

proizvoda.

4. Na mesenom i godinjem nivou pravi obraun trokova po pozicijama i nosiocima trokova. 5. Na mesenom i godinjem nivou pravi obraun proizvodnje po izabranoj metodi obrauna.

Knjigovodstvo prodaje gotovih efekata ili trgovake robe obavlja sledee zadatke: 1. Tekue vodi i prati stanje zaliha gotovih efekata ili trgovake robe. 2. Evidentira koliinu proizvedenih i prodatih gotovih efekata i utvruje razliku izmeu

sopstvene i prodajne cene.

3. Vodi rauna o tome da se u kalkulaciji sopstvene cene pravilno uzimaju u obzir sve potrebne ekonomske kategorije.

Knjigovodstvo interne efikasnosti i poslovne uspenosti obavlja sledee zadatke: 1. Vodi glavnu knjigu i usklauje je s pomonim knjigama. 2. Izrauje interne temeljnice za knjienje. 3. Tokom godine sastavlja raunovodstvene izvode i druge raunovodstvene izvetaje. 4. Sastavlja godinje raunovodstvene izvetaje sa godinjim raunovodstvenim

izvodima.

U drugom poglavlju smo detaljnije upoznali podelu raunovodstva iz perspektive organizacije i funkcije raunovodstva. Sada znamo da se raunovodstvo deli na finansijsko (unutranje, sintetiko) raunovodstvo i raunovodstvo trokova (interno, analitiko). Uvek postoji i potreba da se organizuje poslovodno (interno) raunovodstvo koje je namenjeno samo poslovodstvu preduzea. Saznali smo da raunovodstvo i knjigovodstvo nisu sinonimi. U raunovodstvu je knjigovodstvo samo jedan njegov deo, a drugi deo su raunovodstveni predraun, raunovodstveni nadzor i raunovodstvena analiza. U ovo poglavlju smo se takoe upoznali sa sadrinom rada pojedinih knjigovodstava koja ine finansijsko raunovodstvo ili raunovodstvo trokova.

20

Kljuni pojmovi koje smo upoznali jesu:

raunovodstvo, knjigovodstvo, raunovodstveni predraun, raunovodstvena analiza, raunovodstveni nadzor, kontrola, revizija, inspekcija, popis sredstava i obaveze prema izvorima sredstava, finansijsko raunovodstvo, trokovno raunovodstvo, poslovodno raunovodstvo.

Pitanja za utvrivanje i proveru gradiva: 1. Opiite zadatke i znaaj raunovodstva u poslovanju preduzea. 2. U emu vidite razliku izmeu organizacionog i funkcijskog aspekta raunovodstva? 3. Obrazloite podelu raunovodstva s obzirom na organizovanost. 4. Objasnite koje su funkcije objedinjene u sklopu raunovodstva. 5. Opiite vrste raunovodstava i ta je njihov zadatak. 6. U emu se razlikuju pojmovi knjigovodstvo i raunovodstvo? 7. Obrazloite sadraj i podelu raunovodstvenog nadzora. 8. Opiite odvijanje posla, popis sredstava i obaveza prema izvorima sredstava. 9. Objasnite ta utvrujemo popisom sredstava i obaveza prema izvorima sredstava. 10. Pokuajte da razgraniite znaaj i zadatke finansijskog raunovodstva, raunovodstva

trokova i poslovodnog raunovodstva.

Dodatna literatura:

Milost, F., Melavc, D. (2005). Raunovodstvo. Koper: Fakulteta za management.

Robnik, L. (2004). Raunovodstvo in poslovne finance (druga izdaja). Maribor: Doba.

Slovenaki raunovodstveni standardi. (2006). Ljubljana: Slovenski intitut za revizijo.

Primeri za utvrivanje: 1. Referenta prodaje zanima kakva je bila vrednost prodaje prolog meseca. Od koga e

iz raunovodstva dobiti taj podatak? 2. Direktora preduzea zanima kakav e biti godinji rezultat poslovanja njegovog

drutva. Iz kog e dela raunovodstva dobiti potrebne podatke i informacije? 3. Komisija za inventar je prilikom faktikog popisa zaliha materijala utvrdila da je

vrednost prebrojanog materijala 100 kom. Na popisnim spiskovima iz knjigovodstva

vidi se da je vrednost zalihe 140 kom. ta komisija za inventar mora da uradi i ta je uzrok razlike?

4. Poreski inspektori su najavili da e nas posetiti. ta sve mogu da pregledaju? ta e uraditi ako evidentiranje poslovnih dogaaja nije u skladu sa zakonom?

21

3 RAUNOVODSTVENE ISPRAVE I POSLOVNE KNJIGE

CILJEVI:

Znaaj poglavlja je da saznamo kako se moraju evidentirati poslovni dogaaji. Upoznaemo sadrinu, vrste i znaaj raunovodstvenih isprava te nain i rokove za arhiviranje. Upoznaemo i sadrinu poslovnih knjiga u koje knjiimo poslovne dogaaje uz pomo raunovodstvenih isprava. Upoznaemo se s njihovom sadrinom, podelom, znaajem i vremenom arhiviranja. Saznaemo u emu je razlika izmeu prostog i dvostrukog sistema voenja poslovnih knjiga. ta mislite, da li postoji razlika izmeu kontnog okvira i plana ako razlika postoji, saznaete je ba u ovom poglavlju. Pred nama je vano poglavlje iz perspektive operativnog delovanja raunovodstva.

3.1 RAUNOVODSTVENE ISPRAVE

Raunovodstvena isprava je pisano svedoanstvo o nastanku poslovnog dogaaja i slui kao osnova za unoenje knjigovodstvenih podataka u poslovne knjige i za kontrolisanje prikazanog poslovnog dogaaja. Raunovodstvena isprava se sastavlja za svaki poslovni dogaaj i to odmah po nastanku i na kraju poslovnih dogaaja u preduzeu ili kod drugih poslovnih lica.

Na osnovu verodostojnih i pravilno ispunjenih raunovodstvenih isprava mogu se knjiiti poslovni dogaaji i poslovne promene koji utiu na promene sredstava, izvora sredstava, na prihode, na trokove i rashode.

3.1.1 Definisanje raunovodstvenih isprava

Raunovodstvene isprave kao osnovu za obradu podataka delimo na: a) interne i spoljne;

b) izvorne i izvedene.

Interne raunovodstvene isprave se mogu sastavljati u pojedinim organizacionim delovima preduzea gde nastaju poslovni dogaaji ili u slubi raunovodstva.

Interne knjigovodstvene isprave koje nastaju u slubi raunovodstva sastavljaju se:

kada izvorna raunovodstvena isprava ne ostane u arhivi knjigovodstva;

kada se izvedena raunovodstvena isprava sastavi na osnovu knjigovodstvenih podataka iz izvornih raunovodstvenih isprava;

kada se formira osnova za obradu podataka u vezi sa obraunom poslovanja i poslovnog rezultata;

kada se formira osnova za obradu podataka povezanih sa ispravkama knjigovodstvenih greaka, otvaranjem poslovnih knjiga, zatvaranjem konta uspeha, zakljuivanjem poslovnih knjiga i sa drugim knjigovodstveno-tehnikim postupcima.

Spoljne raunovodstvene isprave su one koje nastaju van preduzea u kome su osnova za knjigovodstvenu obradu podataka, tj. kod drugih pravnih i fizikih lica.

22

Izvornu raunovodstvenu ispravu o poslovnom dogaaju sastavljaju na kraju i u vreme njegovog nastanka lica koja uestvuju u njemu. Lice odgovorno za sastavljanje izvorne raunovodstvene isprave moe to da uradi uz pomo raunara, poluatomatski, pomou pisae maine ili runo.

Za svaku raunovodstvenu ispravu sastavljenu u preduzeu treba imenovati odgovorno fiziko lice koje jemi za istinitost i verodostojnost raunovodstvene isprave. Ta lica (su)potpisuju raunovodstvenu ispravu i time potvruju da je izvod poslovnog dogaaja ispravan i da se sme koristiti u knjigovodstvenoj obradi podataka.

Izvorne raunovodstvene isprave moraju biti sastavljene odmah po nastanku poslovnog dogaaja, a sve izvedene najkasnije u roku od osam dana po nastanku poslovnog dogaaja.

Izvorne raunovodstvene isprave se sastavljaju po pravilu na jedinstvenim obrascima za pojedine vrste dokumenata. Ujednaavanje se obino zasniva na domaoj i stranoj praksi i javljaju se obavezni jedinstveni obrasci, na primer bezgotovinski platni promet. Izvorna

raunovodstvena isprava moe biti osnova za knjienje kao original, kopija, fotokopija, overeni prepis ili odgovarajui oblik otiska iz telekomunikacionog prenosa. Kopija raunovodstvene isprave nastala zajedno sa originalom spoljne raunovodstvene isprave mora imati peat i potpis kao original.

PRIMER: Raun koji nam prodavac izda za kupljenu robu ili obavljenu uslugu je izvorna spoljna raunovodstvena isprava.

Izvedene raunovodstvene isprave nastaju u slubi raunovodstva odnosno u raunskom centru i predstavljaju osnovu za knjienje na posebno izdatim nalozima za knjienje koji se izdaju na osnovu izvornih raunovodstvenih isprava ili podataka iz poslovnih knjiga. Nalozi za knjienje se izdaju pre svega za evidentiranje plata, osnovnih sredstava, amortizacije materijalnih osnovnih sredstava i nematerijalnih sredstava, obraun revalorizacije sredstava i izvora, utvrivanje i podelu dobiti itd. Mogu ih napisati samo ovlaena lica i to na posebnim obrascima odnosno knjigovodstvenim ispravama.

PRIMER: Kada u skladitu preuzimamo materijal, moramo napisati prijemnicu, koja je izvorna interna raunovodstvena isprava. Na osnovu napisanih prijemnica materijalno knjigovodstvo pravi meseni materijalni obraun nabavke i potronje materijala, a izvetaj se knjii u glavnoj knjizi sa izvedenom raunovodstvenom ispravom (nalogom).

3.1.2 Sastavljanje, oznaavanje, provera i uvanje raunovodstvenih isprava

Svaka raunovodstvena isprava mora da sadri bar sledee podatke:

ime i adresu pravnog odnosno fizikog lica koje izdaje ispravu;

ime, broj i ifru isprave;

datum i mesto izdavanja;

imena lica koja uestvuju u poslovnom dogaaju i koja su ovlaena za potpisivanje isprave;

oznake pozicija trokova i nosilaca trokova ili poslovnih efekata za isprave iz kojih proizlaze prihodi i rashodi, ako se prate po pozicijama i nosiocima;

23

opis poslovnog dogaaja s detaljnim predstavljanjem njegovog sadraja.

Izvorna raunovodstvena isprava se sastavlja u jednom primerku (unikat) ili u vie primeraka (original i potreban broj kopija). Prilikom izrade izvorne raunovodstvene isprave u vie primeraka i njihovom kruenju svakoj kopiji ili svakom otisku treba naznaiti tanu namenu. Raunovodstvene isprave mogu da sadre podatke o samo jednom poslovnom dogaaju ili o vie istih poslovnih dogaaja istovremeno. Sastavljaju se po pravilu u vie primeraka.

Podaci moraju biti ispisani postojanim sredstvom za pisanje, kako kasnije ne bilo mogue menjati prvobitno zapisane podatke bez posledica.

Pri runom sastavljanju raunovodstvenih isprava mogu se koristiti takva sredstva za pisanje koja ostavljaju jednolina trag koji se ne moe ukloniti jednostavnim fizikim ili hemijskim postupcima. Isprave sastavljene uz pomo maina moraju biti takve da je otisak itljiv i da ne doputa ni najmanju sumnju u pogledu rei ili brojeva.

Svaka raunovodstvena isprava koji je osnova za isplatu novca preko transakcionog rauna ili blagajne, kao i druge isprave koje imaju za posledicu materijalno-finansijske obaveze

prema izvorima mora pre isplate potvrditi lice odgovorno za finansijsko poslovanje.

Raunovodstvena isprava mora biti pre knjienja opremljena odgovarajuim osnovima koji zasnivaju poslovni dogaaj. Sadrina raunovodstvene isprave mora biti takva da nedvosmisleno dokazuje nastalu poslovnu promenu i da sadri odgovarajue podatke za knjienje.

Raunovodstvene isprave se sistematski oznaavaju ifrom po aspektima sadrine i rednim brojem. Nalozi za knjienje moraju biti numerisani neprekidnim nizom brojeva od 1 nadalje za svaku poslovnu godinu.

Raunovodstenu ispravu mora pre knjienja (tj. pre zapisivanja u poslovne knjige) prekontrolisati ovlaeno lice kako bi utvrdilo ispravnost, istinitost i zakonitost isprave i nastale poslovne promene, to potvruje svojim potpisom pre predaje rukovodiocu knjigovodstva.

Prilikom utvrivanja ispravnosti i tanosti raunovodstvenih isprava ovlaeno lice proverava:

da li je odgovorno lice potvrdilo svojim potpisom da je izvod poslovnog dogaaja u ispravi taan i istinit;

da li je potovana zakonitost poslovnog dogaaja (ne sme biti u suprotnosti sa internim i spoljnim propisima);

da li je odgovorno lice svojim potpisom u ispravi potvrdilo odgovornost za trokove koje je proizveo poslovni dogaaj i istovremeno odredilo koju poziciju trokova odn. nosioca trokova tereti;

da li je ovlaeno lice izdalo odgovarajui pisani nalog za isplatu.

Lice odgovorno za kontrolisanje svojim potpisom potvruje da je kontrola obavljena i da je knjigovodstvena isprava pravno vaea. Raunovodstvenu ispravu mora potpisati ovlaeno lice i onda kada je on sastavljen na raunaru.

24

Rei i brojevi u raunovodstvenim ispravama ne smeju se ispravljati tako da njihova verodostojnost postane sumnjiva. One se ispravljaju precrtavanjem prvobitnih rei odnosno brojeva. Te ispravke unosi lice koje je izdalo raunovodstvenu ispravu i istovremeno ih unosi na sve primerke raunovodstvene isprave, a ispravke potpisuje lice koje ih je unelo. Blagajnike i druge isprave koji svedoe o novanim poslovnim dogaajima ne smeju se ispravljati; njih treba unititi i sastaviti nove.

Raunovodstvene isprave treba redovno odlagati u registratore i uvati ih u prirunom arhivu raunovodstva do zavretka poslova u vezi sa izradom godinjih raunovodstvenih izvetaja odn. do kraja revizije godinjih raunovodstvenih izvoda. Za raunovodstvene isprave izdate u jednom primerku, a koje su poslate poslovnim partnerima, medijumi sa

podacima se uvaju u odgovarajuoj raunarskoj formi koja po potrebi omoguava ponovne ispise knjigovodstvenih isprava. Raunarski medijumi se uvaju na nain koji obezbeuje potpunu sigurnost i kasniju upotrebu.

Posle zavrene revizije godinjih raunovodstvenih izvoda raunovodstvene isprave se arhiviraju odnosno raunarski medijumi s podacima se uvaju na prikladan nain. Raunovodstvene isprave se uvaju u originalima ili kao originali preneti na raunarske odnosno mikrografske medijume. Godinji izvetaji preduzea se uvaju u originalima.

Raunovodstvene isprave se uvaju u sledeim rokovima:

godinji raunovodstveni izvodi i zavrni obrauni plata zaposlenih te liste za isplatu za periode za koje nema zavrnih obrauna plata trajno;

knjigovodstvene isprave na osnovu koji se obavlja knjienje i zakonom propisane isprave pet godina;

knjigovodstvene isprave platnog prometa u ovlaenim finansijskim institucijama tri godine;

prodajni i kontrolni blokovi, pomoni obrauni i sline knjigovodstvene isprave dve godine.

U zavisnosti od vremena uvanja raunovodstvenih isprava, kod raunarske obrade podataka treba uvati programsku dokumentaciju (korisnike programe). U zavisnosti od vrste raunarske obrade podataka, preduzee je duno da uva takvu programsku dokumentaciju koja e strunjaku omoguiti kasnije provere.

3.2 POSLOVNE KNJIGE

3.2.1 Definisanje poslovnih knjiga

Poslovne knjige su evidencija kojom se u preduzeu obezbeuju podaci za dobijanje informacija o stanju i kretanju sredstava i obaveza prema izvorima sredstava, rashodima,

prihodima, trokovima i poslovnom rezultatu. Poslovne knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva; svaki poslovni dogaaj je zapisan (knjien) na dva mesta, svakom knjienju odgovara protivknjienje.

Raunovodstvene isprave se evidentiraju u poslovnim knjigama uz pomo raunarskog informacionog sistema.

25

Poslovne knjige ine:

osnovne (dnevnik i glavna knjiga) i

pomone knjige.

Voenje osnovnih knjiga je obavezno, voenje pomonih knjiga samo ako verodostojni podaci, koji se obino dobijaju iz pomonih knjiga, nisu obezbeeni na neki drugi nain.

Poslovne knjige se vode na slovenakom jeziku i u domaoj valuti. Upisi u poslovne knjige moraju biti vremenski uzastopni, potpuni, ispravni i aurni. Gotovinska primanja i izdaci moraju biti upisani odmah.

3.2.2 Dnevnici

U dnevniku je evidencija po vremenskom redosledu, po kome se knjie svi poslovni dogaaji koji su predmet bilansne i vanbilansne evidencije. Svrha dnevnika je da omogui kontrolu knjienih stavki po automatizmu dvojnog knjigovodstva, izraenom u jednaini: suma stavki na teret je jednaka sumi stavki u korist.

Raunar prima podatke o poslovnim dogaajima po vremenskom redosledu i uva ih u datoteke na magnetnim trakama, diskovima, disketama i dr. Iz datoteka se po potrebi

tampa dnevnik koji je izlazna informacija raunara, a po sadrini i formi ista je kao klasian dnevnik. Dnevnik glavne knjige vodimo raunarski. Svi poslovni dogaaji koji se unose u glavnu knjigu iz knjigovodstvenih isprava se istovremeno automatski zapisuju i u dnevnik, i to po vremenskom redosledu nastanka.

Sa slike dnevnika glavne knjige na ekranu mogu se videti sledei stalni i tekui podaci: oznaka i opis knjigovodstvene isprave, datum isprave, period knjienja, konto i protivkonto knjienja, pozicija trokova, iznos na teret ili u korist te ukupni iznos svih knjienih iznosa na teret i u korist. Promet na teret i u korist mora biti jednak.

Po obliku i sadrini dnevnik glavne knjige je organizovan kao jedinstvena osnovna knjiga iz koje se u svakom trenutku moe kontrolisati knjienje, dobiti slika na ekranu ili ispis na papiru za odreeni vremenski period ili za sve to je knjieno. Ispis iz dnevnika glavne knjige sadri: oznaku i broj knjigovodstvene isprave, konto i protivkonto knjienja, poziciju trokova, iznose knjienja na teret i u korist, oznaku ako je knjieno otvaranje. Svaki ispis iz dnevnika je oznaen rednim brojem ispisa i brojem strane. Na kraju ispisa za odreeni period su zbirovi, razdvojeni za stanje pre tog ispisa, zbirovi ispisanih stranica dnevnika i ukupno stanje. Pojedini zbirovi su za poetno stanje na teret i u korist, promet na teret i u korist i zajedno na teret i u korist.

Promet dugovanja i potraivanja u dnevniku glavne knjige moraju biti jednaki zato to su vrednosni podaci ureeni u skladu s naelom povezanosti ekonomskih kategorija, svaki iznos je pripisan u kolonu duguje i kolonu potrauje, ali razliitim ekonomskim kategorijama.

S obzirom na dispoziciju analitikih raunovodstava mogli bismo organizovati sledee dnevnike pomonih kontnih knjiga, kao to su: dnevnik dugova dobavljaima, dnevnik potraivanja prema kupcima, dnevnik plata i trokova rada, dnevnik materijalnih osnovnih sredstava u pripremi, upotrebi i van upotrebe, dnevnik nematerijalnih osnovnih sredstava,

26

dnevnik sitnog inventara u zalihi i upotrebi, dnevnik materijala, dnevnik usluga, dnevnik

pozicija trokova, dnevnik nosilaca trokova, dnevnik poluproizvoda, dnevnik finalnih proizvoda, dnevnik trgovake robe, dnevnik prihoda od poslovanja.

Dnevnik se tampa u poslovnoj godini s obzirom na potrebe odnosno obavezno posle obrauna (godinjeg izvetaja) za svaku poslovnu godinu. Poslednja strana dnevnika se zakljuuje, oprema peatom i potpisima ovlaenih lica.

3.2.3 Kontne poslovne knjige

U kontnim poslovnim knjigama (glavna knjiga) ureujemo i obraujemo podatke o poslovnim dogaajima po sistematici sadrine, koja omoguava sintetike i analitike kontne evidencije podataka o poslovnim dogaajima. Kontne poslovne knjige su knjige koje imaju sadrinsku dimenziju, to znai da u njima pratimo promene i stanja ekonomskih kategorija odvojeno po pojedinim saetim ili detaljnim vrstama ekonomskih kategorija poslovnog sistema. Vremenski i vrednosni podaci o poslovnim dogaajima se niu u poslovnoj knjizi po vremenskom redosledu, ali razdvojeni po ekonomskim kategorijama na saet ili detaljan nain.

Ako je kontna poslovna knjiga organizovana tako da u njoj ureujemo i obraujemo podatke o svim promenama i stanja svih vrsta ekonomskih kategorija poslovnog sistema na

povezanoj, dvojnoj osnovi, onda mislimo na osnovnu ili glavnu kontnu poslovnu knjigu,

koju ine konta koja sadre podatke o sredstvima, obavezama prema izvorima sredstava, prihodima i rashodima te vanbilansne evidencije. Rasporeivanje konta u glavnoj knjizi zasniva se na unapred pripremljenom kontnom planu, koji obezbeuje stavke bilansa stanja i izvoda poslovnog rezultata predviene Slovenakim raunovodstvenim standardom 24 i 25.

Glavna knjiga se danas vodi uz pomo raunara. Poslovni dogaaji se unose u glavnu knjigu na osnovu izvornih raunovodstvenih isprava i naloga za knjienje. Glavna knjiga je napravljena tako da je mogua kontrola knjienja i da je mogue u svakom trenutku dobiti sliku na ekranu ili ispis na papiru za bilo koji konto glavne knjige ili pak pregled itave poslovne knjige. Vide se: oznaka i opis knjigovodstvene isprave, datum isprave, period

knjienja, konto i protivkonto knjienja, pozicija trokova, iznos na teret ili u korist te ukupni iznos svih knjienih iznosa na teret i u korist. Promet na teret i u korist mora biti jednak.

Knjienja na osnovu raunovodstvenih isprava moraju biti aurna. Aurnost je ostvarena ako je knjienje obavljeno u roku od 8 dana od nastanka poslovnog dogaaja u pomonim knjigama ili u glavnoj knjizi. Osim to moraju biti aurni, upisi u poslovne knjige moraju biti vremenski uzastopni, potpuni i ispravni.

Tokom poslovne godine se tampaju pojedina konta glavne knjige po potrebi, itava glavna knjiga se tampa na kraju godine, posle obrauna za poslovnu godinu. Meseno treba pripremiti ispise pomonih knjiga zbog usklaivanja sa glavnom knjigom. Poslednji list se zakljuuje, oprema peatom i potpisima ovlaenih lica.

27

3.2.4 Pomone knjige

Pomone knjige su analitike evidencija koje omoguavaju detaljan pregled pojedinih sredstava i obaveza prema izvorima sredstava. Pomone knjige i analitike evidencija moraju biti usklaene s glavnom knjigom svakog meseca do roka koji je odreen za utvrivanje mesenog poslovnog rezultata.

Pomone knjige dopunjuju konta glavne knjige, a delimo ih na:

knjigu materijalnih osnovnih sredstava s registrom;

knjigu poslovanja blagajne;

knjigu primljenih rauna;

knjigu izdatih rauna;

analitiku evidenciju trokova po pozicijama i nosiocima trokova;

analitiku evidenciju poluproizvoda, sastavnih delova, gotovih proizvoda i robe;

analitiku evidenciju prodatih proizvoda i usluga;

analitiku evidenciju potraivanja prema kupcima;

analitiku evidenciju spornih i sumnjivih potraivanja;

analitiku evidenciju obaveza prema dobavljaima;

analitiku evidenciju primljenih i izdatih instrumenata za osiguranje plaanja;

analitiku evidenciju raznih drugih ugovornih potraivanja i obaveza;

analitiku evidenciju materijala, sitnog inventara, ambalae, automobilskih guma i rezervnih delova;

analitiku evidenciju plata zaposlenih.

Analitiku evidenciju materijalnih osnovnih sredstava vodimo u knjizi materijalnih osnovnih sredstava i u registru. Podaci se unose iz izvornih knjigovodstvenih isprava

odnosno iz naloga za knjienje.

Registar i analitika evidencija materijalnih osnovnih sredstava sadre sve potrebne podatke o pojedinim materijalnim osnovnim sredstvima, kontima, grupama konta i

amortizacionim grupama.

Registar se po pravilu ne tampa i ne zakljuuje. Iz zapisa na magnetnom mediju se uvek moe videti stanje i kretanje pojedinog materijalnog osnovnog sredstva.

Meseno se tampaju obrauni amortizacije po grupama konta i amortizacionim grupama, a povremeno i pregledi po pojedinim materijalnim osnovnim sredstvima. Prilikom

godinjeg popisa sredstava i obaveza prema izvorima sredstava (inventar) ispisuje se knjigovodstveno stanje pojedinih materijalnih osnovnih sredstava za usklaivanje faktikog i knjigovodstvenog stanja.

U poslovanju blagajne vodimo:

blagajniki dnevnik;

blagajnika uplata;

blagajnika isplata.

28

PRIMER: Kada plaamo raun gotovinom iz blagajne, obavezno upisujemo blagajniku uplatu. Kada isplaujemo gotovinu iz blagajne (dnevnice, kilometraa, povraaji i sl.), obavezno upisujemo blagajniku isplatu.

Iz blagajnike uplate mora se videti od koga smo i zato primili gotovinu. Iz svake blagajnike isplate ili priloga mora biti nedvosmisleno jasno kome je i zato pojedina isplata izvrena. Oba dokumenta moraju obavezno sadrati bar tri potpisa: blagajnika, lica koje odobrilo isplatu i primaoca odn. uplatioca.

Blagajniki dnevnik vodimo i zakljuujemo dnevno, a zavrno stanje novca se prenosi kao poetni saldo u blagajniki dnevnik sledeeg radnog dana. Zakljueni blagajniki dnevnik pregleda i potpisuje, osim blagajnika, jo i ovlaeno lice.

Blagajniki dnevnik, uplata i isplata se oznaavaju svaki po svojim rednim brojevima i na poetku svake poslovne godine mora se zapoeti nova numeracija. Ispisuje se u dva primerka. Drugi primerak blagajnikog dnevnika ostaje u knjizi, drugi primerci uplate i isplate su namenjeni primaocu odnosno uplatiocu, a prvi primerak knjigovodstvu.

Knjiga primljenih rauna je evidencija primljenih i likvidiranih rauna od dobavljaa.

Knjiga primljenih rauna se vodi uz pomo raunara i sadri sledee podatke:

redni broj, koji na poetku svake poslovne godine zapoinje od 1;

datum prijema rauna;

poreski broj;

naziv i naslov poiljaoca rauna;

datum dospea rauna;

vrednost rauna bez poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV);

vrednost PDV-a;

vrednost sa PDV-om;

sadraj rauna.

Knjiga izdatih rauna je detaljna evidencija rauna izdatih svim kupcima.

Knjigu izdatih rauna vodimo uz pomo raunara i ona sadri sledee podatke:

redni broj, koji na poetku svake poslovne godine zapoinje od 1;

datum izdavanja rauna;

poreski broj;

naziv i naslov primaoca rauna;

datum dospea rauna;

vrednost rauna bez PDV-a;

vrednost PDV-a;

vrednost sa PDV-om;

sadraj rauna.

29

3.2.5 uvanje poslovnih knjiga

U knjigovodstvu u poslovne knjige prepisujemo podatke o poslovnim dogaajima iz najrazliitijih raunovodstvenih isprava. Kae se da zapisujemo podatke o poslovnom dogaaju u poslovnu knjigu da bismo obezbedili dnevnike i kontne evidencije. Takvo zapisivanje podataka knjienje podataka o poslovnim dogaajima u poslovnu knjigu moemo obavljati na razliite naine.

Znaajni faktori koji utiu na tehniku zapisa podataka o poslovnom dogaaju u poslovnu knjigu su tehnika razvijenost poslovnih knjiga i raunovodstvenih sistema.

Zakljuene poslovne knjige treba u ureenom obliku odloiti i uvati. Sve poslovne knjige voene na slobodnim listovima se povezuju. Glavnu knjigu i dnevnik, koji se vode pomou raunara, treba na kraju poslovne godine odtampati, povezati i odloiti. Za pomone knjige preduzee moe da odlui da li e ih odtampati i tako uvati ili e uvati magnetne medijume na koje su podaci uneti. Medijumi se uvaju tako da budu zatieni od brisanja unetih podataka ili od drugih oteenja. Ako je uslov za korienje sauvanih medijuma sa podacima odgovarajui korisniki program ili druga tehnika dokumentacija za raunar, i on se odlae i uva poput medijuma.

Poslovne knjige uvamo:

glavnu knjigu i dnevnik deset godina;

pomone knjige pet godina;

godinji izvetaj, koji obuhvata raunovodstveni izvetaj i poslovni izvetaj trajno.

Poslovne knjige se do zavretka revizije godinjih raunovodstvenih izvoda uvaju u prirunom arhivu slube raunovodstva, a zatim se zapisniki predaju na bezbednije uvanje odnosno u centralni arhiv.

3.3 RAUNOVODSTVENI SISTEMI

Raunovodstvo se moe organizovati tako da tekue obrauje podatke o promenama i stanjima samo za neke ekonomske kategorije ili da tekue obrauje podatke o promenama i stanjima za sve ekonomske kategorije odreenog poslovnog sistema. Razliita organizacija raunovodstva vodi ka razumevanju prostih i dvojnih raunovodstvenih sistema.

3.3.1 Prosto raunovodstvo

U tom sistemu zapisujemo u raunovodstvene isprave samo podatke o nekim poslovnim dogaajima, za koje smatramo da bi mogli da nas zanimaju. U poslovnim knjigama ureujemo i obraujemo podatke o pojedinom poslovnom dogaaju, a da ne potujemo naelo povezanosti ekonomskih kategorija. Kada je re o poslovnim knjigama prostog raunovodstva u kojima ureujemo i obraujemo podatke o nekim poslovnih dogaaja, razumljivo je da na osnovu podataka iz tih poslovnih knjiga nije mogue sastaviti sve potrebne raunovodstvene izvetaje. Organizacija poslovnih knjiga zasniva se samo na pomonim poslovnim knjigama.

30

Ako elimo da dobijemo raunovodstvene informacije o obimu svih promena i o novim poslovnim stanjima ekonomskih kategorija, moramo popisati sva stanja ekonomskih

kategorija koja su nam na raspolaganju. Konstatovanje takvog popisa treba iskazati u

popisniku, raunovodstvenom izvetaju karakteristinom za sistem prostog raunovodstva. Popisnik sadri pregled svih sredstava i obaveza prema izvorima sredstava u odreenom trenutku, pri emu kapital utvrujemo kao razliku izmeu svih sredstava i dugova. Osnovni poslovni rezultat poslovnog sistema za vremenski period izraunavamo kao razliku izmeu stanja kapitala u zavrnom i poetnom popisniku. Za utvrivanje poslovnog rezultata u prostom raunovodstvu potrebna su nam dva razliita popisnika, koja su sastavljena u dva razliita trenutka.

3.3.2 Dvojno raunovodstvo

Ako elimo da u raunovodstvu tekue pratimo sve promene i stanja ekonomskih kategorija poslovnog sistema, organizaciju prikupljanja podataka o poslovnim dogaajima i njihovo ureivanje i obradu u poslovnim knjigama treba postaviti onako kako zahteva organizacija dvojnog raunovodstva. Najpre treba obezbediti praenje svih promena ekonomskih kategorija tako to emo obezbediti zapisivanje podataka u raunovodstvene isprave. Podatke o pojedinom poslovnom dogaaju ureujemo i obraujemo u dvojnom raunovodstvu uvek povezano, a ako potrebe informacije zahtevaju, u pojedinim pomonim knjigama ih jo ralanjujemo.

Osnovne poslovne knjige u knjigovodstvu ureujemo tako to podatke o svakom poslovnom dogaaju, na osnovu raunovodstvenih isprava, ureujemo po naelu povezanog menjanja ekonomskih kategorija. Raunovodstveni podaci i informacije su u saetom obliku.

Iz pomonih knjiga dobijamo detaljnije raunovodstvene podatke i informacije o promenama i stanjima ekonomskih kategorija poslovnog sistema. Stepen detaljnosti

raunovodstvenih podataka i informacija u pomonim knjigama zavisi od zahteva internih korisnika.

Dvojno raunovodstvo je najvaniji sistem za praenje promena i stanja ekonomskih kategorija poslovnog sistema, koji poiva na naelu povezanosti ekonomskih kategorija. Zato je takav sistem u veini drava ureen zakonom kao dozvoljeni nain organizacije raunovodstva.

Ne smemo zaboraviti da su osnovna naela dvojnog knjigovodstva sledea:

Zapisivanje podataka o poslovnom dogaaju obavljamo uvek bar na dva razliita sintetika konta u glavnoj knjizi, a u dnevniku glavne knjige vrednosne podatke tako to istovremeno oznaimo sintetika konta na koja se takva poslovna promena odnosi.

Knjienja poslovnih dogaaja u poslovne knjige moraju biti obavljena na osnovu verodostojnih raunovodstvenih isprava. Svako knjienje ima svoje protivknjienje, a takvo zapisivanje podataka o odreenom poslovnom dogaaju utemeljuje zahtev ekonomike poslovnog sistema za ouvanjem ravnotee celine sredstava i obaveza prema izvorima sredstava, koji nam je poznat kada postignemo ravnoteu bilansa. Kod razliitih poslovnih dogaaja bilans stanja se menja na osnovu smanjenja ili poveanja aktivnih ili pasivnih stavki.

31

3.3.3 Konta

Iz pojedinih primera smo videli da svi poslovni dogaaji dovode do promena u bilansu stanja, a neki od njih i u izvodu poslovnog rezultata, koji se svake godine javlja iznova bez

povezivanja sa prethodnim periodom. Bilans stanja prikazuje stanje sredstava i obaveza

prema izvorima u izabranom trenutku, a izvod poslovnog rezultata prihode, rashode i

poslovni rezultat u obraunskom periodu. Ako bismo eleli da imamo uvek taan pregled svih sredstava i obveza prema njihovim izvorima odnosno svih prihoda, rashoda i

poslovnog rezultata, morali bismo da posle svakog poslovnog dogaaja sastavimo novi bilans stanja i novi izvod poslovnog rezultata. To naravno u praksi nije izvodljivo. Zbog

toga u knjigovodstvu koristimo konta, koja obuhvataju pojedine stavke bilansa stanja i

izvoda poslovnog rezultata ili delove tih stavki.

Svaki konto ima svoje ime s obzirom na to ta obuhvata. Njegovu levu stranu oznaavamo kao duguje i desnu kao potrauje. Zapisivanje podataka na kontima oznaavamo kao knjienje, a o zapisanom podatku govorimo kao o knjienju.

Kada knjiimo na stranu konta duguje (teret), kaemo da teretimo konto. U suprotnom sluaju, kada knjiimo na stranu konta potrauje (korist, kaemo da ga priznajemo odobravamo.

Za svaku stavku u bilansu stanja i izvodu poslovnog rezultata postoji poseban konto.

Konta razvrstavamo u etiri grupe: 1. konta sredstava; 2. konta obaveza prema izvorima sredstava; 3. konta rashoda; 4. konta prihoda.

Svaki konto ima dve strane, pa se postavlja pitanje na kojoj strani treba da prikaemo poetno stanje i poveanje, a na kojoj smanjenje onoga zo obuhvata. Naelno vai da svako poetno stanje i poveanje uvek prikazujemo na onoj strani konta na kojoj se javljaju odgovarajue stavke u bilansu stanja ili izvodu poslovnog rezultata. Svako smanjenje prikazujemo na suprotnoj strani od one na kojoj se javljaju odgovaraju stavke u bilansu

stanja ili izvodu poslovnog rezultata.

Stavke koje obuhvataju konta sredstava su prikazane na strani aktive (levoj) bilansa stanja.

Zato i poetno stanje i sva poveanja na tim kontima prikazujemo na njihovoj strani duguje (levoj), a sva smanjenja na strani potrauje (desnoj).

Stavke koje obuhvataju konta obaveza prema izvorima sredstava su prikazane na strani

pasive (desnoj) bilansa. Zato i poetno stanje i sva poveanja na tim kontima prikazujemo na njihovoj strani potrauje (desnoj), a sva smanjenja na njihovoj strani duguje (levoj). Stavke koje obuhvataju konta rashoda su prikazane na strani rashoda (levoj) izvoda

poslovnog rezultata. Zato sva poveanja na tim kontima prikazujemo na njihovoj strani duguje (levoj), a sva smanjenja na njihovoj strani potrauje (desnoj). Ta konta su slina kontima sredstava.

Stavke koje obuhvataju konta prihoda su prikazane na strani prihoda (desnoj) izvoda

poslovnog rezultata. Zato sva poveanja na tim kontima prikazujemo na njihovoj strani

32

potrauje (desnoj), a sva smanjenja na njihovoj strani duguje (levoj). Ta konta su slina kontima obaveza prema izvorima sredstava.

Konta sredstava sa svojim poetnim stanjima moraju proizlaziti iz stavki u aktivi bilansa stanja, a sa svojim zavrnim stanjima uspostavljati stavke u aktivi bilansa stanja.

Konta obaveza prema izvorima sredstava sa svojim poetnim stanjima moraju proizlaziti iz stavki u pasivi bilansa stanja, a sa svojim zavrnim stanjima uspostavljati stavke u pasivi bilansa stanja.

Konta rashoda i prihoda se u obraunskom periodu otvaraju onda kada doe do prvih rashoda i prihoda. Na kraju obraunskog perioda na njima nema nikakvih iznosa, jer se po uzajamnom poravnanju razlika prenosi na konto poslovnog rezultata. U izvod poslovnog

rezultata ta konta ulaze samo sa svojim prometom.

Zapamtimo sledee osnovno pravilo knjienja:

konta na teret (duguje) u korist (potrauje) sredstva, rashodi poveanje smanjenje obaveze prema izvorima

sredstava, prihodi smanjenje poveanje

3.3.3.1 Pravila knjienja

Sva pravila koja smo postavili prilikom prouavanju promena u bilansu stanja i izvodu poslovnog rezultata, do kojih dolazi zbog poslovnih dogaaja, proizlaze iz osnovnog naela ravnotee u bilansu stanja i izvodu poslovnog rezultata. Ako bismo u bilo kom trenutku sabrali levu stranu bilansa stanja istovremeno sa levom stranom izvoda poslovnog

rezultata, dobili bismo isti zbir kao kada bismo sabrali desnu stranu bilansa stanja

istovremeno sa desnom stranom izvoda poslovnog rezultata. Ako tekue poveemo bilans stanja i izvod poslovnog rezultata s utvrenim poslovnim rezultatom, bilans stanja odnosno izvod poslovnog rezultata su nezavisno uravnoteeni.

BILANS STANJA

AKTIVA PASIVA

poveanje aktivnih stavki poveanje pasivnih stavki (+) (+)

smanjenje aktivnih stavki smanjenje pasivnih stavki

(-) (-)

Suma knjienja na strani dugovanja svih konta mora biti uvek uravnoteena sa sumom knjienja na strani potraivanja svih konta.

33

Da bi se zadovoljilo to naelo, vano je potovati sledee pravilo koje kae da knjienju na strani dugovanja jednog konta mora odgovarati suprotno knjienje istog iznosa na strani potraivanja drugog konta.

D + X i K + X

Da bismo znali kako da prikaemo poslovni dogaaj na kontima, treba odgovoriti na sledea pitanja:

Koja sredstva, obaveze prema izvorima sredstava, rashodi i prihodi su se promenili zbog razmatranog poslovnog dogaaja?

Da li kod sredstava, obaveza prema izvorima sredstava, rashoda i prihoda zbog razmatranog poslovnog dogaaja primeujemo poveanje ili smanjenje?

Kako se nazivaju konta na kojima prikazujemo utvrena sredstva, obaveze prema izvorima sredstava, rashode i prihode?

Da li treba izabrana konta opteretiti ili priznati?

Da li su knjienja na strani dugovanja izabranih konta u ravnotei sa knjienjima na strani potraivanja izabranih konta?

3.3.4 Kontni okvir i kontni plan

Praenje i prouavanje brojnih pojavnih oblika sredstava i obaveza prema izvorima sredstava, trokova, rashoda i prihoda poslovnog sistema zahteva odreene zahvate u cilju pojednostavljivanja posla ili ujednaavanja sadraja podataka i raunovodstvenih informacija. Pojednostavljivanje praenja i prouavanja ekonomskih kategorija je potrebno zbog brzine prikupljanja, ureivanja i obrade raunovodstvenih podataka poslovnog sistema. Ujednaavanje sadraja raunovodstvenih podataka i informacija zahtevaju potrebe ire javnosti i drave za podacima i informacijama, ali je ujednaavanje potrebno i zbog internih korisnika raunovodstvenih informacija.

Ujednaeni pristup praenju promena i stanja ekonomskih kategorija poslovnog sistema utvruje ovlaena struna organizacija ili drava preko kontnog okvira, koji propisuje irinu i dubinu sistematike sadrine. Kontni okvir je evidencija prikupljenih i numerisanih konta po pojedinim klasama, koje korisnici moraju potovati prilikom voenja svojih poslovnih knjiga. Unutar kontnog okvira svaki poslovni sistem utvruje svoj kontni plan, pri emu je duan da potuje stavke u osnovnim raunovodstvenim izvodima utvrene slovenakim raunovodstvenim standardima ili dravnim propisima, s jedne strane, i potrebe za informacijama internih korisnika informacija, s druge strane.

Rasporeivanje konta u kontnom planu poiva na funkcionalnom ili bilansnom naelu odnosno na njihovoj kombinaciji. Na kontni okvir i planovi se ugledaju na procesno zasnovano raunovodstvo. Kontni okvir i kontni plan moramo obraivati iz perspektive njihove irine i dubine. Njihova irina obino obuhvata upotrebu deset kontnih klasa, koje su oznaene od 0 do 9.

Kontni okvir za privredna drutva, koji je kreirao Slovenaki institut za reviziju, izgleda ovako:

0 Dugorona sredstva 1 Kratkorona sredstva, osim zaliha i aktivnog vremenskog razgranienja 2 Kratkorone obaveze (dugovi) i pasivna vremenskog razgranienja