Click here to load reader

Opšte računovodstvo

  • View
    247

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Namenjeno početnicima u računovodstvu

Text of Opšte računovodstvo

EC kolarac

Raunovodstvo BASL (Bojan Account System of Learning)

Razvoj raunovodstva kratak istorijatDa bismo znali ka emu u budunosti idemo, moramo prethodno da poznajemo nau prolost.

Javila se kao potreba za vanim dogaajima i to se prvi put ustanovilo jo pre 6000 godina pre nove ere kod starih Vavilonaca, gde je pronaeno kako su na koama od ustreljenih ivotinja, obeleavali njihovu trenutnu imovinu i odakle su je pribavili.

U naoj zemlji tj na prostorima Srbije pronaeni su prvi spisi obeleavanja imovine na papiru od 861 godine. Imovina je voena najee u manastirima ak i u Hilandaru ,a u manastiru Studenica je voena i obeleavana sva imovina (teritorija) tada kraljevine Srbije.

Od 19. veka poinje potpuno nova era savremenih oblika izvetavanja kao to su bilansi stanja i uspeha, dok u 20. veku knjigovodstvo vie nije moglo da ispunjava sve traene uslove i oblike izvetavanja pa se stoga prelo na naprednije oblike takozvano raunovodstvo.

Raunovodstvo se deli na prosto i dvojno (dvojno se u nekim literaturama naziva jo i dodatno sloeno raunovodstvo)

Prosto knjigovodstvo belee poslovne dogaaje na jedan neureen, nesistematian, nezaokruen nain. Kod ove podele u prostom knjigovodstvu se ne evidentiraju sredstva i sopstveni kapital. Prosto knjigovodstvo se razvijalo tokom godina i ono je dovedeno u veoma dobro poznat i jednostavan princip voenja poslovnih dogaaja, naroito danas uz primenu raunara i poslovnih softvera.

Dvojno knjigovodstvo se prvi put naziralo u Italiji jo u 14. veku kod poznate trgovake porodice Franesko Di Marko. Meutim, njihov nain voenja poslovnih dogaaja nije bio skroz potpun, ali naine kako su oni pratili tj, kretanje njihovog novca je bio veoma slian onom to mi danas uimo i radimo. Ipak dvojno knjigovodstvo je ipak nastalo u teritorijama bive Jugoslavije ili preciznije u Dubrovniku. Njegov tvorac je dubrovanin Benko Kotrulji koji je prvi napravio sistem konta i prostog knjigovodstva. On je napravio dvojno, a ujedno je prvi na nekin nain definisao dnevnik, glavnu knjigu, pomone knjige...

Naalost dnevnik se danas uope ne koristi, jer takav nain praenja poslovnih dogaaja je zamenio kompjuter kao i poslovni raunovodstveni softveri.

Kako to da je ba u Dubrovniku nastalo knjigovodstvo onakvo kakvo danas poznajemo? Postoji jedno veoma logino reenje. Dubrovnik u to vreme bio veliki trgovaki centar na Jadranu (ponajvie plemenitih metala i tekstila) gde su pristizali i odlazili brodovi ka raznim delovima sredozemlja i ostatka evrope. Kroz Dubrobnik je tada prolazilo mnogo razliite robe sa razliitim nabavnim i prodajnim cenama, mnogo razliitih trgovaca koji su se cenjkali sa drugim trgovcima i koji bi nosili tu istu robu u svoje krajeve gde su je dalje prodavali lokalnom stanovnitvu. Benkov otac je bio veliki trgovac koji je ponajvie trgovao sa Bosnom, Srbijom, Italijom i panijom. Benko je poeo svoje obrazovanje u Dubrovniku da bi kasnije nastavio u Italiji u Napulju, gde je upoznao veliki broj trgovaca. Takoe je upoznao veliki broj njihovih problema oko praenja stanja njihove imovine. U cilju reavanja njihovih problema postavio je prva naela dvojnog knjigovodstva koja su pratila poreklo novca i u ta se novac troio. Posle smrti svog oca nasledio je njegov trgovinski obrt i razvio nova trita sa Barselonom i Napuljom (trgovinom vune). Bavei se trgovinom u potpunosti je implementirao svoja naela dvojnog knjigovodstva koja se kasnije vekovima poela primenjivati svuda u svetu.Upoznavanje sa osnovnim raunovodstvenim terminimaDa bi smo se upustili u osnove dvojnog knjigovodstva ija je osnova dobro poznata (leva i desna strane konta), tj AKTIVA i PASIVA. Ovi naslovi su svima dobro poznati, svi su ih uli ko god da je imalo poslovno upuen u dananjem svetu.

Knjigovodstvo je danas osnova u bilo kom obliku poslovanja pa ak i u onom najsitnijem biznisu. Ove metode bi trebao da poznaje apsolutno svako ko se bavi bilo kojim poslom. Iz dvojnog knjigovodstva se veoma lako izvade pouke poslovanja i veoma jednostavno predvidimo budunost naeg posla u kom smeru se kreemo.

Moda malo aavo zvue ti smerovi naeg poslovanja, ali oni zaista postoje i na tom principu jednostavnog ivota je sainjeno dvojno knjigovodstvo. Dolazimo do zakljuka da je ivot glavna osnova na kojima se baziraju svi zakoni praenja poslova, novca, imovine, klijenata i tome slino.

Evo i na koji nain emo raunovodstvo da ponemo da objanjavamo...

Svi se pitamo ta je to AKTIVA, a ta je to PASIVA? Zato se one uopte zovu Aktiva i Pasiva?

Kad razjasnimo njihove nazive i njihove svrhe, tek onda se moemo posvetiti njihovim ciljevima i daljim objanjenima kao sredstvima po svom sastavu.

Aktiva ili drugaije tumaeno prema naem jeziku AKTIVAN, AKTIVNO, moemo da zamislimo neke ljude, predmete, dogaaje, maine u naim glavama. ta vam prvo proe kroz glavu kad vam se spomene pridev AKTIVAN, AKTIVNO, AKTIVNA, a ta kad vam se spomene PASIVAN, PASIVNO, PASIVNA?

Pomoi emo vam malo oko tih ljudi i navedenih zamiljanja. Aktivni ljudi po nekom normalnom razmiljanju su oni ljudi koji su veoma preduzimljivi, sposobni,dinamini, odmah se daju na reavanje nastalih problema, vedrog duha, pozivnih razmiljanja i tome slino.

A kad se pozabavimo malo Pasivnim ljudima, vidimo jednu sasvim suprotnu sliku karakternih osobina. Ljudi koji su na nekin nain usporeni, uspavani, vie ili manje negativnih razmiljanja, ne preduzimljivi, veito se ale na neto i tome slino. Sa sigurnou moemo rei da su oni pasivni , zar ne...

Zaista mislite da se samo raunovodstvo mnogo razlikuje od stvarnog ivota???

Ako tako i dalje mislite, krenuemo odmah sada sa poslovnim objanjenjima onih koji su vam blii objanjenju zato se aktiva zove aktiva, a pasiva pasivom.

Pre svega toga, veoma je zanimljivo da skoro 99% nepismenih ljudi koji se ak ne znaju ni potpisati,a znaju da broje novac!!! Ova zanimljivost je nas navela da svetu pokaemo jedan zaista jednostav put ka uenju raunovodstva. Nepismene skoro nikad neete moi da prevarite ako su kojim sluajem doli u vau radnju neto da kupe, a vi im vratite manji kusur od stvarnog. Verujte mi, neete uspeti iako unapred znate da ta osoba ne zna da ita ni da pie.

Raunanje je zato sasvim neto drugaije, neto to nas vodi kroz ivot, neto to nas tera na ivot, a bez novca zna se da ne moemo ba daleko da stignemo ni da postignemo.

Kad posmatramo njih, tj nepismene sa poslovne strane, videemo da i takvim ljudima nije oduzeto mesto uspenog biznismena. Zato sad posmatrajmo aktivu i pasivu iskljuivo kroz NOVAC, zato to se u njega apsolutno svi najbolje razumemo .

Zamislimo da imamo dva kofera ispred sebe sa novcem u njima (to vie novca zamislite, lake ete shvatiti aktivu i pasivu).

U ivotu psotoje samo dve mogunosti ta se sa tim novcem moe uraditi. Zapamtite dobro samo DVE mogunosti.

Mogunost broj 1. u naem narodu popularno zvana SLAMARICA ili novac koji nam stoji u koferu i imamo ga isto da bismo ga imali. Taj novac nam je moda doao u nasledstvu, moda smo ga utedeli od naih plata, moda smo dobili kao uesnik nekog kviza, igri na sreu i tome slino. Meutim, on kao takav stoji u koferu i jednog dana moda ga potroimo na neki nametaj, kompjutere, automobil, moda ak i stan, ali to je sve moda. Samo jedno je definitivno, da se taj novac neemo uloiti u biznis, ve emo ga uvati i on kao takav je poslovno beskoristan ili PASIVAN.

Ovaj kofer emo posmatrati kao zatvoren kofer iji novac nije za poslovnu dalju upotrebu.

Mogunost broj 2. u naem narodu poznat kao sposobnost da od jednog dinara napravi dva. Novac koji se stavi poslovnom oveku na raspolaganje, on odmah poinje da ga usmerava u razvoj biznisa tj u poslovna ulaganja. Kupovae materijale, robu, maine, prevozna sredstva i tome slino. Cilj ovih ulaganja jeste da se ista ta kupljena roba dalje preprodaje i na njima zarauje ili da se od tih materijala prave neki novi proizvodi koji e se kasnije prodavati i na njima sticati profit. Ovakav novac vrti i gde burgija nee , novac samog sebe umnoava, stalno se kree i cirkulie kroz poslovne sisteme pa se stoga naziva AKTIVNIM.

Ovaj kofer emo da posmatramo kao otvoreni kofer iji je novac uvek dostupan za poslovne dogaaje.

Isto tako aktivu i pasivu moemo jednostavno da odredimo pitanjima kao to to inimo kada odreujemo pade u naem jeziku . Sada shvatamo da raunovodstvo nije vezano samo za definisana pravila i matematikim zakonima ve i gramatikom srpskog jezika .

Pasivu dobijamo na pitanje:

ODAKLE nam novac dolazi

dok aktivu dobijamo na pitanje:

GDE je novac sada

Pa hajde da sada isto to i razjasnimo.

Pre svega toga potrebno je napomenuti da u dvojnom knjigovodstvu sistem je napravljen takvom filozofijom da se uvek zna gde nam se novac sada nalazi kao i trag njegovog porekla.

Pogledajmo sada osnovnu podelu stavki aktive i pasive, tj ta sadri sve aktiva , a ta pasiva.

Objasnili smo ve kako da prepoznamo aktivu i pasivu i zato se one ba tako i zovu. Sada nam je ostalo da vidimo kako kroz realan i svakodnevan ivot ini aktivu i pasivu.

U pasivu spada:

Sopstveni i tui kapital

Obaveze

U aktivu spada:

Osnovna i

obrtna sredstva

Objanjenje sopstvenog i tueg kapitalaPrvo da razjasnimo navedenu osnovnu podelu:

Kad priamo o pasivi i ako se samo prisetimo ve navedenog pasivnog oveka i primera gde i kako bi on potroio svoj novac, ali prethodno moramo da se setimo odakle njemu taj novac? Rekli smo da mu je taj novac neko dao ili ga je nasledio. Tree ne postoji, jer ga on sam nije zaradio :-).

Znai, novac je njemu proistekao iz sopstvenog kapitala ukoliko ga je nasledio ili tueg kapitala ukoliko ga mu je neko dao.

Meutim, na pasivan ovek je i dalje pasivan, tj poslovno neaktivan i ukoliko mu konstantno neko daje novac da bi on preivljavao, on kao takav je pos

Search related