RAČUNARSKE MREŽE

ŠTA JE MREŢA?

“Računarska mreža“: skup nezavisnih računara,

međusobno povezanih jedinstvenom tehnologijom.

Za dva računara se kaţe da su povezana ako mogu

međusobno razmenivati podatke.

Veza:

Žica/kabl

Optičko vlakno

Mikrotalasi

Infracrveno zračenje

Komunikacioni sateliti.

ZAŠTO UMREŢAVANJE?

... Zbog prednosti koje pruţaju računarske mreţe:

povećanje efikasnosti

smanjenje troškova

KAKO SE TO POSTIŢE?

zajedničkim korišćenjem informacija -

podataka (e-mail, istovremeni pristup podacima)

zajedničkim korišćenjem hardvera i

softvera (štampači, diskovi, aplikacije)

centralizovanom administracijom i

podrškom (odrţavanje računara i mreţe)

ŠTA SE ZAJEDNIČKI KORISTI U MREŢI? dokumenti (memorandumi, tabelarni proračuni, fakture...)

elektronska pošta

softver za obradu teksta

ilustracije, fotografije, video i audio datoteke

audio i video zapisi

štampači

faks mašine

modemi

CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice

diskovi

TIPOVI RAČUNARSKIH MREŢA

Osnovna (uopštena) podela prema veličini i funkcijama:

Lokalna računarska mreža (LocalArea Network, LAN) Osnovno obeleţje lokalne računarske mreţe je to što je ona prostorno ograničena.

Regionalna računarska mreža (WideArea Network, WAN).

Nije prostorno ograničena.

TIPOVI RAČUNARSKIH MREŢA

Moguća je i finija podela, po kojoj se računarske

mreže po svojoj veličini dele na:

personalne mreţe (eng. Personal Area Network - PAN)

lokalne mreţe (eng. Local Area Network - LAN)

bežične lokalne mreţe (eng. Wireless Local Area Network - WLAN)

mreţe širokog područja (eng. Wide Area Network - WAN)

globalna mreţa (povezuje sve prethodne mreţe u jedinstvenu celinu koja omogućuje korišćenje resursa i

informacija širom čitave planete. To je mreţa koju poznajemo kao Internet )

LOKALNA RAČUNARSKA MREŢA LAN

Lokalne mreže povezuju dva ili više računara (ali i drugih

uređaja) u ograničenoj geografskoj oblasti.

To je najčešći način organizovanja računarske mreţe u okviru

jedne firme, škole ili neke druge ustanove.

Brzina prenosa informacija je vrlo velika (veća od ostalih

tipova mreţa), a rastojanja između uređaja se kreću od nekoliko

metara do nekoliko kilometara.

LOKALNA RAČUNARSKA MREŢA LAN

TIPOVI RAČUNARSKIH MREŢA

Svaki računar u računarskoj mreţi predstavlja

jedan čvor.

Prema značaju pojedinih čvorova u mreţi, mreţe

se dele na:

od-čvora-do-čvora (mreţe ravnopravnih korisnika - eng. peer-to-peer)

klijent-server (eng. client-server)

MREŢA RAVNOPRAVNIH ČVOROVA

U mreţama od-čvora-do-čvora svi učesnici u komunikaciji su ravnopravni.

Svaki računar u ovakvim mreţama poseduje određene podatke ili programe potrebne drugima, ali i zahteva podatke ili aplikacije koje drugi poseduju.

Svaki korisnik vodi računa o podacima i podešavanjima na svom računaru.

Nestabilna mreţa ako ima više računara, a korisnici nisu stručni u podešavanju sistema ili su nemarni.

Sigurnost je na niskom nivou

MREŢA RAVNOPRAVNIH ČVOROVA

KLIJENT-SERVER MREŢE

Podaci se smeštaju na računarima sa posebnom funkcijom - na

serverima.

Zadatak servera je da pruţaju usluge korisnicima, koji koriste

računare skromnijih mogućnosti, a zahtevaju neku sloţenu obradu ili

pristup velikim bazama podataka.

Računari koji traţe određeni podatak ili obradu od servera nazivaju se

klijenti.

Klijent-server organizacija omogućuje lakše upravljanje lokalnim

mreţama (više od 10 računara).

Takve mreţe su i sigurnije jer klijenti moraju da se povinuju pravilima

definisanim na serveru.

KLIJENT-SERVER MREŢE

POVEZIVANJE – MREŢNE TOPOLOGIJE

Mrežna topologija: fizičko uređenje ili raspored

računara, kablova i drugih komponenti mreţe.

Od izabrane topologije zavise:

vrsta potrebne opreme za mreţu

proširenje mreţe

način upravljanja mreţom

STANDARDNE MREŢNE TOPOLOGIJE

Zvezda

Prsten

Magistrala

Višestruki putevi

Varijacije topologija

PRENOŠENJE PODATAKA KROZ MREŢU

Podaci se ne kreću kontinuirano kroz mreţu, već su

razbijeni na manje pakete (engl. packets, frames)

dodatne informacije u svakom paketu

lakše upravljanje

sigurnost isporuke

PAKETI PODATAKA

Svaki paket sadrţi:

Zaglavlje paketa • Adresa izvora, računar koji je poslao podatke

• Adresu odredišta , računar koji prima

podatke

• Upravljački signali

Podatke koji se prenose (512B-4KB)

Prateći zapis • Informacije o proveri greške kojima se

proverava da li su paketi stigli neoštećeni.

PROTOKOLI

Protokol je

- grupa pravila ili standarda

- koji računarima omogućavaju međusobno povezivanje i razmenu informacija

- uz smanjivanje mogućnosti grešaka

KAKO RADE PROTOKOLI?

Na predajnom računaru protokol:

- deli podatke u manje celine (pakete),

- paketima dodaje adresne informacije tako da odredišni računar na mreţi moţe da odluči da li oni pripadaju njemu,

- priprema podatke za prenos kroz mreţnu karticu i dalje kroz mreţni kabl.

Na prijemnom računaru, protokoli:

- preuzimaju pakete podataka sa kabla i mreţne kartice u računar,

- iz paketa podataka uklanjaju sve informacije o prenosu koje je dodao predajni računar,

- kopiraju podatke iz paketa u prihvatnu memoriju (bafer) koja sluţi za ponovno sklapanje,

- ponovno sklopljene podatke prosleđuju aplikaciji u obliku koji ona moţe da koristi.

INTERNET PROTOKOLI

TCP / IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol)

- Najkorišćeniji protokoli koje koriste skoro sve računarske

mreţe koje su na internetu.

- Koristi se i u lokalnim mreţama.

- Omogućava konekciju različitih operativnih sistema ili

različitih vrsta računara, servera ili ostalih perifernih uređaja

kao što su štampači.

- Ovo je protokol na kojem se zasniva internet.

- Kada se konektujemo na internet naš ralčunar dobija

unikatnu IP adresu koja omogućava komunikciju sa ostalim

računarima na internetu.

TCP / IP PROTOKOLI

TCP

- Na izvoru deli podatke na manje pakete radi lakšeg

i sigurnijeg transfera, predaje pakete IP protokolu za

slanje

- Na odredištu proverava da li ima grešaka, spaja

pakete ponovo u originalnu datoteku

- Zahteva retransmisiju ako postoji greška u paketima

Obezbeđuje tačan prenos paketa između dva mrežna čvora u mreži/Internetu

TCP / IP PROTOKOLI

IP

- Na izvoru formira pakete za prenos kroz mreţu

(dodeljuje paketima adrese izvora i odredišta)

- Prosleđuje (rutira) pakete kroz mreţu na osnovu IP

adrese

- Ne zna se unapred put paketa. Ruter određuje putanju za

svaki paket posebno