Raunarske mreePrevod etvrtog izdanjaOstali Tanenbaumovi bestseleriDistribuirani sistemi: principi i modeli(Distributed Systems: Principles and Paradigms)Ova nova knjiga, koju je autor napisao zajedno s Maartenom van Steenom, obuhvata principe i modele savremenih distribuiranih sistema. U prvom delu se detaljno govori o principima komuniciranja, procesima, imenovanju, sinhronizovanju, doslednosti i replikovanju, otpornosti na greke i bezbednosti. Autori zatim u drugom delu razmatraju razliite modele distribuiranih sistema, kao to su objektno zasnovani sistemi, distribuirani sistemi datoteka, sistemi zasnovani na dokumentima i sistemi zasnovani na koordinaciji. Detaljno se razmatraju i brojni primeri.Savremeni operativni sistemi, 2. izdanje(Modem Operating Systems)U ovom iscrpnom delu detaljno su obraeni principi savremenih operativnih sistema, a ilustrovani su brojnim primerima iz prakse. U prvih pet poglavlja (posle uvodnog), autor se bavi osnovnim pojmovima: procesima i nitima, krunim blokadama, upravljanjem memorijom, ulazno-izlaznim operacijama i sistemima datoteka. U narednih est poglavlja obrauje sloenije teme: multimedijske sisteme, vieprocesorske sisteme, bezbednost itd. Na kraju detaljno analizira dva konkretna operativna sistema: UNIX/Linux i Windows 2000.Strukturna organizacija raunara, 4. izdanje(Structured Computer Organization)Ova rado itana klasina knjiga, u svom etvrtom izdanju, na idealan nain vas uvodi u arhitekturu raunara. Svaka tema je razumljivo objanjena, od osnova navie. Tu je poglavlje o matematikoj (binarnoj) logici za poetnike, a zatim slede poglavlja o arhitekturi mikroprocesora, nivou arhitekture skupa instrukcija, operativnim sistemima, asembleru i arhitekturama raunara s paralelnim procesorima.Operativni sistemi: projektovanje i realizacija, 2. izdanje(Operating Systems: Design and Implementation)Ova popularna knjiga, pisana u saradnji sa Albertom S. Woodhullom, jedina je knjiga koja obuhvata i principe operativnih sistema i primenu tih principa na realne sisteme. U njoj su detaljno opisani svi klasini operativni sistemi. Osim toga, principi su paljivo ilustrovani pomou MINX-a - UNIX-u slinog operativnog sistema zasnovanog na POSIX-u, koji je namenjen za PC raunare i dostupan svima. Uz knjigu se dobije i CD s potpunim sistemom MINX, zajedno sa izvornim kodom. Listing izvornog koda priloen je u dodatku na kraju knjige i detaljno je objanjen u tekstu.Raunarske mreePrevod etvrtog izdanjaAndrew S. TanenbaumUniverzitet Vrije Amsterdam, HoiandijaRaunarske mree

Preveo Dejan SmiljaniGlavni urednikOlga Milanko Aleksandra Stojanovi Sanja Tasi Vladimir Konarevi Sanja Tasi Milica Deanski Vladimir KonareviRedaktor i koordinator projekta Tehniki urednik Realizacija korica Prelom teksta i obrada slikaIzdavaDirektorMikro knjiga, Beograd Dragan Tanaskoski

tampaPublikum, BeogradAko imate pitanja ili komentare, ili ako elite da dobijete besplatan katalog, piite nam ili se javite:

Mikro knjiga P. fah 20-87 11030 Beograd tel: 011/3540-544 pi sma@rai kroknj i ga..yuMikro knjiga Jevrejska bb 78000 Banja Luka tel: 051/220-960 pi sma@mi kroknj i ga.baMikro knjiga Maksimirska 13 10000 Zagreb tel: 01/2344-02.3 pi smaSmi kroknj i ga.hr

Autorizovan prevod sa engleskog jezika knjige Computer Networks, Fourth Edition.Copyright 2005 Mikro knjiga. Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da nijedan deo ove knjige bude reprodukovan ili emitovan na bilo koji nain, elektronski ili mehaniki, ukljuujui fotokopiranje, snimanje ili bilo koji drugi sistem za beleenje, bez prethodne pismene dozvole izdavaa.Authorized translation from the English language edition, entitled Computer Networks, 4th Edition by Tanenbaum, Andrew S., published by Pearson Education, Inc., publishing as Prentice Hall PTR, Copyright 2003.All rights reserved. No part of this book may be reproduced or transmitted in any form or by any means, electronic or mechanical, including photocopying, recording or by any information storage retrieval system, without permission from Pearson Education, Inc.

CiP - Cpdnje, 004 7, ,Raunarske mree : prevod etvrtog izdanja / Andrew S. Tanenbaum ; preveo Dejan Smiljani. - Beograd : Mikro knjiga,2005 (Beograd : Pubiikum). - XIX, 859 str. : iiustr. ; 24 cmPrevod dela: Computer Networks / Tanenbaum, Andrew S. - Tira 1000. - autoru: str.[860]. - Registar.ISBN 86-7555-265-3)

RMT/254/423044M166P021853856/ 5 4 3 2 1

Posveeno Suzani, Barbari i Murvinu, kao i uspomeni na Brama i Sviti n

SADRAJPREDGOVOR 1 UVOD1.1 UPOTREBA RAUNARSKIH MREA 21.1.1 Poslovne mree 31.1.2 Kucne mree 51.1.3 Pokretni korisnici 91.1.4 Drutveni aspekti 121.2 MRENI HARDVER 141.2.1 Lokalne mree 161.2.2 Gradske mree 171.2.3 Regionalne mree 181.2.4 Beine mree 201.2.5 Kune mree 231.2.6 Kombinovane mree 251.3 MRENI SOFTVER 261.3.1 Hijerarhije protokola 261.3.2 Problematika projektovanja slojeva 301.3.3 Usluge sa uspostavljanjem direktne veze i bez nje 311.3.4 Osnovne operacije za definisanje usluge 33

1.3.5 Odnos izmeu usluga i protokola 35#

vii

1.4 REFERENTNI MODELI 361.4.1 Referentni model OSI 361.4.2 Referentni model TCP/IP 401.4.3 Poreenje referentnih modela OSI i TCP/IP 421.4.4 Kritika modela OSI i njegovih protokola 441.4.5 Kritika referentnog modela TCP/IP 461.5 PRIMERI MREA 471.5.1 Internet 481.5.2 Mree sa uspostavljanjem direktne veze: X.25,tafetni prenos okvira i ATM 571.5.3 Ethernet 631.5.4 Beini LAN: 802.11651.6 TANDARDIZOVANJE MREA 681.6.1 Ko je ko u svetu telekomunikacija 681.6.2 Ko je ko u svetu meunarodnih standarda 711.6.3 Koje ko u svetu standarda za Internet 731.7 METRIKE JEDINICE 741.8 PREGLED OSTATKA KNJIGE 751.9 SAETAK 76812 FIZIKI SLOJ2.1 TEORIJSKE OSNOVE PRENOS A PODATAKA 812.1.1 Furijeova analiza 822.1.2 Signali ogranieni propusnim opsegom 822.1.3 Najvea brzina prenosa kroz kanal 852.2 FIZIKI MEDIJUMI ZA PRENOS PODATAKA 862.2.1 Magnetni medij umi 862.2.2 Upredena parica 872.2.3 Koaksijalni kabl 882.2.4 Optiko vlakno 892.3 BEINI PRENOS PODATAKA 952.3.1 Elektromagnetni spektar 962.3.2 Prenos podataka radio-talasima 982.3.3 Prenos podataka mikrotalasima 1002.3.4 Infracrveni i milimetarski talasi 102Sadraj

Sadraj

2.3.5 Prenos podataka vidljivom svetlou 103

2.4 KOMUNIKACIONI SATELITI 1042.4.1 Sateliti s geostacionarnom orbitom 1052.4.2 Zemljini sateliti srednje orbite 1092.4.3 Zemljini sateliti niske orbite 1092.4.4 Poreenje satelitskih i optikih veza 1122.5 JAVNA KOMUTIRANA TELEFONSKA MREA 1132.5.1 Struktura telefonskog sistema 1142.5.2 Politika telefonije 1162.5.3 Lokalne veze: modemi, ADSL i beine linije 1182.5.4 Vodovi i multipleksiranje 1312.5.5 Komutiranje 1412.6 SISTEM MOBILNE TELEFONIJE 1462.6.1 Mobilna telefonija prve generacije: analogni prenos glasa 1472.6.2 Mobilna telefonija druge generacije: digitalni prenos glasa 1512.6.3 Mobilna telefonija tree generacije: digitalni prenos glasai podataka 1602.7 KABLOVSKA TELEVIZIJA 1622.7.1 TV sa zajednikom antenom 1632.7.2 Kablovski Internet 1632.7.3 Dodeljivanje frekvencija 1651692.7.4 Kablovski modemi 1662.7.5 Poreenje ADSL linije i kablovske mree2.8 SAETAK 1701773 SLOJ VEZE PODATAKA1781783.1 PROJEKTOVANJE SLOJA VEZE PODATAKA3.1.1 Usluge koje se obezbeuju za mreni sloj3.1.2 Uokvirivanje 1813.1.3 Kontrola greaka 1853.1.4 Upravlj anje tokom podataka 18 53.2 OTKRIVANJE I ISPRAVLJANJE GREAKA 1863.2.1 Kodovi za ispravljanje greaka 1873.2.2 Kodovi za otkrivanje greaka 1893.3 OSNOVNI PROTOKOLI SLOJA VEZE PODATAKA 1933.3.1 Protokol za neogranien jednosmeran prenos podataka 1973.3.2 Jednosmerni protokol stani i ekaj 198Sadraj#

Sadrajix

3.3.3 Protokol za jednosmerno slanje podataka bunim kanalom 2003.4 PROTOKOLI KLIZNIH PROZORA 2043.4.1 Jednobitni protokol kliznih prozora 2063.4.2 Protokol tipa vrati se N 2093.4.3 Protokol sa selektivnim ponavljanjem 2153.5 PROVERA RADA PROTOKOLA 2203.5.1 Modeli maine konanih stanja 2203.5.2 Modeli mree Petri 2233.6 PRIMERI PROTOKOLA SLOJA VEZE 2253.6.1 HDLC - protokol za upravljanje povezivanjem podatakana visokom nivou 2263.6.2 Sloj veze podataka na Internetu 2293.7 SAETAK 233PODSLOJ ZA UPRAVLJANJE PRISTUPOMMEDIJUMIMA2394.1 PROBLEM DODELJIVANJA KANALA 2404.1.1 Statiko dodeljivanje kanala u lokalnim i gradskim mreama 2404.1.2 Dinamiko dodeljivanje kanala u lokalnim i gradskimmreama 2414.2 PROTOKOLI ZA VIEKORISNIKI PRISTUP 2434.2.1 ALOHA 2434.2.2 Protokoli za viekorisniki pristup uz oslukivanje saobraajana nosiocu podataka 2474.2.3 Protokoli u kojima nema sukobljavanja 2504.2.4 Protokoli sa ogranienom konkurencijom 2.534.2.5 Protokol za viekorisniki pristup uz podelu talasne duine 2564.2.6 Protokoli za beine lokalne mree 2594.3 ETHERNET 2624.3.1 Kabliranje Etherneta 2624.3.2 Manester kodiranje 2654.3.3 Protokol MAC podsloja za Ethernet 2664.3.4 Algoritam binarnog eksponencijalnog odustajanja 2694.3.5 Performanse Etherneta 2704.3.6 Komutirani Ethernet 2724.3.7 Brzi Ethernet 2734.3.8 Gigabitni Ethernet 2764.3.9 IEEE 802.2: upravljanje logikom vezom 280XSadraj

XSadraj

4.3.10 Retrospektiva Etherneta 2814.4 BEINE LOKALNE MREE 2824.4.1 Skup protokola mree 802.112824.4.2 Fiziki sloj mree 802.112834.4.3 Protokol MAC podsloja mree 802.11 2854.4.4 Struktura okvira u mrei 802.11 2894.4.5 Usluge 2904.5 IROKOPOJASNI BEINI PRENOS 2924.5.1 Poreenje mrea 802.11 i 802.16 2934.5.2 Skup protokola mree 802.16 2944.5.3 Fiziki sloj mree 802.16 2954.5.4 Protokol MAC podsloja mree 802.16 2974.5.5 Struktura okvira u mrei 802.16 2984.6 BLUETOOTH 2994.6.1 Arhitektura Bluetootha 3004.6.2 Primene sistema Bluetooth 3014.6.3 Skup Bluetooth protokola 3024.6.4 Radio-sloj sistema Bluetooth 3034.6.5 Osnovni sloj sistema Bluetooth 3044.6.6 Sloj L2CAP sistema Bluetooth 3054.6.7 Struktura Bluetooth okvira 3054.7 KOMUTIRANJE U SLOJU VEZE 3064.7.1 Mostovi izmeu mrea 802.x i 802.y3084.7.2 Meusobno povezivanje lokalnih mrea 3104.7.3 Mostovi u razgranatom stablu 3124.7.4 Daljinski mostovi 3144.7.5 Repetitori, razvodnici, mostovi, skretnice, usmerivai,mreni prolazi 3144.7.6 Virtuelne lokalne mree 3174.8 SAETAK 3245 MRENI SLOJ3315.1 PROJEKTOVANJE MRENOG SLOJA 3315.1.1 Komutiranje paketa tehnikom uvaj i prosledi 3325.1.2 Usluge koje se obezbeuju transportnom sloju 3325.1.3 Realizacija usluge bez uspostavljanja direktne veze 3335.1.4 Realizacija usluge sa uspostavljanjem direktne veze 3355.1.5 Poreenje podmrea s virtuelnim kolima i datagramskihpodmrea 3365.2 ALGORITMI ZA USMERAVANJE 3375.2.1 Princip optimalnosti 3395.2.2 Usmeravanje najkraom putanjom 3405.2.3 Plavljenje 3425.2.4 Usmeravanje zasnovano na vektom razdaljine 3445.2.5 Usmeravanje zasnovano na stanju veze 3475.2.6 Hijerarhijsko usmeravanje 3535.2.7 Realizovanje neusmerenog emitovanja 3.545.2.8 Viesmerno usmeravanje 3565.2.9 Usmeravanje za pokretne raunare 3585.2.10 Usmeravanje u ad hoc mreama 3615.2.11 Pretraivanje vorova u mreama ravnopravnih raunara 3665.3 ALGORITMI ZA UPRAVLJANJE ZAGUENJEM 3705.3.1 Opti principi kontrole zaguenja 3725.3.2 Pravila spreavanja zaguenja 3735.3.3 Kontrola zaguenja u podmreama s virtuelnim kolima 3755.3.4 Kontrola zaguenja u datagramskim podmreama 3765.3.5 Odbacivanje paketa 3795.3.6 Kontrola neravnomernosti pristizanja paketa 3805.4 KVALITET USLUGA 3815.4.1 Zahtevi 3825.4.2 Tehnike za postizanje dobrog kvaliteta usluga 3835.4.3 Integrisane usluge 3935.4.4 Diferencirane usluge 3965.4.5 Komutiranje paketa na osnovu oznaka i MPLS 3995.5 KOMBINOVANJE RAZLIITIH MREA 4015.5.1 Razlike izmeu mrea 4035.5.2 Naini meusobnog povezivanja mrea 4045.5.3 Nadovezana virtuelna kola 4055.5.4 Meumreni rad bez uspostavljanja direktne veze 4065.5.5 Upotreba tunela 4085.5.6 Usmeravanje kroz kombinovanu mreu 4095.5.7 Fragmentiranje 4105.6 MRENI SLOJ NA INTERNETU 4135.6.1 Protokol IP 4155.6.2 IP adrese 4195.6.3 Protokoli za upravljanje na Internetu 4305.6.4 OSPF - unutranji protokol za mreni prolaz 4365.6.5 BGP - spoljni protokol za mreni prolaz 4405.6.6 Viesmemo emitovanje na Internetu 4425.6.7 IP komuniciranje s pokretnim raunarima 4435.6.8 IPv6 4455.7 SAETAK 4546 TRANSPORTNI SLOJ 4616.1 USLUGA PRENOSA 4616.1.1 Usluge koje se obezbeuju za vie slojeve 4616.1.2 Osnovne operacije u uslugama prenosa 4636.1.3 Berkli utinice 4666.1.4 Primer programiranja utinica: server datoteka na Internetu 4676.2 ELEMENTI TRANSPORTNIH PROTOKOLA 4726.2.1 Adresiranje 4736.2.2 Uspostavljanje veze 4766.2.3 Raskidanje veze 4806.2.4 Kontrola toka i privremeno skladitenje 4846.2.5 Multipleksiranje 4886.2.6 Oporavljanje posle pada sistema 4896.3 JEDNOSTAVAN TRANSPORTNI PROTOKOL 4916.3.1 Osnovne operacije koriene u primeru 4916.3.2 Transportna jedinica iz primera 4936.3.3 Transportni protokol kao maina konanih stanja 5006.4 TRANSPORTNI PROTOKOLI ZA INTERNET: UDP 5036.4.1 Uvod u protokol UDP 5036.4.2 Daljinsko pozivanje procedure 5056.4.3 Protokol za prenos u realnom vremenu 5076.5 TRANSPORTNI PROTOKOLI ZA INTERNET: TCP 5106.5.1 Predstavljanje protokola TCP 5106.5.2 Model TCP usluge 5116.5.3 Protokol TCP 5136.5.4 Zaglavlje TCP segmenta 5146.5.5 Uspostavljanje TCP veze 5176.5.6 Raskidanje TCP veze 5186.5.7 Modelovanje rada sa TCP vezom 5196.5.8 Pravila TCP prenosa 5216.5.9 TCP kontrola zaguenja 5246.5.10 Upravljanje tajmerima u protokolu TCP 5276.5.11 Beini TCP i UDP protokoli 5306.5.12 Transakcioni TCP protokol 532

6.6 PERFORMANSE 5346.6.1 Problemi s performansama u raunarskim mreama 5346.6.2 Merenje performansi mree 5376.6.3 Projektovanje sistema za postizanje boljih performansi .5396.6.4 Brza obrada TPDU blokova 5426.6.5 Protokoli za gigabitne mree 5466.7 SAETAK 5495557 SLOJ APLIKACIJA7.1 DNS - SISTEM IMENOVANJA DOMENA 5557.1.1 Imenski DNS prostor 5567.1.2 Zapisi resursa 5597.1.3 Serveri imena 5627.2 ELEKTRONSKA POTA 5647.2.1 Arhitektura i usluge 5657.2.2 Korisniki agent 5677.2.3 Formati poruka 5707.2.4 Prenos poruka 5777.2.5 Konana isporuka 5807.3 WEB - GLOBALNA RAUNARSKA MREA 5857.3.1 Pregled arhitekture Weba 5867.3.2 Statini Web dokumenti 6027.3.3 Dinamini Web dokumenti 6157.3.4 HTTP - protokol za prenos hiperteksta 6237.3.5 Poboljanje performansi 6287.3.6 Beini Web 6347.4 MULTIMEDIJA 6457.4.1 Uvod u digitalni audio 6457.4.2 Komprimovanje zvuka 6477.4.3 Audio koji se reprodukuje u realnom vremenu 6507.4.4 Internet radio 6547.4.5 Govor preko Interneta 6567.4.6 Uvod u video 6637.4.7 Komprimovanje video zapisa 6667.4.8 Video na zahtev 6747.4.9 MBone - viesmerna okosnica 681xivSadraj

Sadrajxiii

7.5 SAETAK 6848 BEZBEDNOST NA MREI6918.1 KRIPTOGRAFIJA 6948.1.1 Uvod u kriptografiju 6948.1.2 Supstitucione ifre 6978.1.3 Transpozicione ifre 6988.1.4 Jednokratna zatita 6998.1.5 Dva fundamentalna principa kriptografije 7048.2 ALGORITMI ZA IFROVANJE SIMETRINIM KLJUEM 7058.2.1 DES - standard za ifrovanje podataka 7078.2.2 AES - napredni standard za ifrovanje 7108.2.3 Reimi ifrovanja 7138.2.4 Ostale ifre 7188.2.5 Kriptoanaliza 7188.3 ALGORITMI ZA IFROVANJE JAVNIM KLJUEM 7198.3.1 RSA 7208.3.2 Ostali algoritmi za ifrovanje javnim kljuem 7228.4 DIGITALNI POTPISI 7228.4.1 Potpisivanje simetrinim kljuem 7238.4.2 Potpisivanje javnim kljuem 7248.4.3 Saeci poruka 7268.4.4 Roendanski napad 7298.5 RAD S JAVNIM KLJUEVIMA 7 318.5.1 Sertifikati 7328.5.2 X.509 7338.5.3 Infrastrukture za sertificiranje javnih kljueva 7348.6 BEZBEDNOST KOMUNICIRANJA 7378.6.1 IPsec 7388.6.2 Zatitne barijere 7428.6.3 Virtuelne privatne mree 7448.6.4 Bezbednost beinih mrea 7468.7 PROTOKOLI ZA PROVERU IDENTITETA 7508.7.1 Provera identiteta zasnovana na deljenom tajnom kljuu 7518.7.2 Uspostavljanje deljenog kljua: Difi-Helmanova razmenakljua 7558.7.3 Provera identiteta pomou centra za distribuiranje kljueva 7578.7.4 Provera identiteta pomou Kerberosa 760SadrajXV

SadrajXV

8.7.5 Provera identiteta pomou ifrovanja javnim kljuem 7628.8 BEZBEDNOST E-POTE 7638.8.1 PGP - prilino dobra privatnost 7638.8.2 PEM - pota s poboljanom privatnou 7678.8.3 S/MIME 7688.9 BEZBEDNOST WEBA 7688.9.1 Ugroavanje Weba 7698.9.2 Bezbedno imenovanje 7708.9.3 SSL-sloj bezbednih utinica 7768.9.4 Bezbednost pokretnog koda 7798.10 DRUTVENI ASPEKTI 7828.10.1 Privatnost 7828.10.2 Sloboda izraavanja 7858.10.3 Autorska prava 7888.11 SAETAK 7907979 DODATNO TIVO I KORIENA LITERATURA9.1 PREDLOI ZA DALJE ITANJE 7979.1.1 Uvod i opte teme 7989.1.2 Fiziki sloj 7999.1.3 Sloj veze podataka 8019.1.4 Podsloj za upravljanje pristupom medijumima 8029.1.5 Mreni sloj 8039.1.6 Transportni sloj 8059.1.7 Sloj aplikacija 8069.1.8 Bezbednost na mrei 8078298419.2 ABECEDNI SPISAK KORIENE LITERATURE 809 SPISAK TERMINA KORIENIH U KNJIZIxviSadraj

#Sadraj

INDEKSPREDGOVORPred vama je prevod etvrtog izdanja ove knjige. Svako dosadanje izdanje odgovaralo je razliitoj fazi korienja raunarskih mrea. Kada se 1980. godine pojavilo prvo izdanje, mree su bile zabava akademskih institucija. U vreme drugog izdanja, 1988. godine, mree su ve koristili univerziteti i velike poslovne organizacije. Kada je 1996. objavljeno tree izdanje, raunarske mree - naroito Internet - postale su svakodnevna realnost miliona ljudi. Novost u etvrtom izdanju je brz razvoj mnogih oblika beinih mrea.Nain rada s mreama radikalno se izmenio od treeg izdanja ove knjige. Sredinom devedesetih postojale su brojne lokalne (LAN) i regionalne (WAN) mree, zajedno sa svojim skupovima protokola. Do 2003. godine, od lokalnih mrea koje se povezuju kablovima praktino je ostao samo Ethernet, a skoro sve regionalne mree preselile su se na Internet. Shodno tome, iz ovog izdanja je uklonjena velika koliina materijala o starijim mreama.Meutim, u meuvremenu se desilo i tota novo. Najvaniji je snaan razvoj beinih mrea, ukljuujui standard 802.11, beine lokalne mree, 2G i 3G mobilne telefonske mree, Bluetooth, WAP, mree sa informacionim reimom rada (i-mode) i druge. Zbog toga se u ovom izdanju nalo i mnogo materijala o beinim mreama. Druga tema koja je naglo dobila na znaaju jeste bezbednost, tako da joj je posveeno celo poglavlje.Iako prvo poglavlje ima istu namenu kao u prethodnom izdanju knjige, njegov sadraj je redigovan i osavremenjen. Na primer, u njemu je opirnije opisan nastanak i razvoj Interneta, Etherneta i lokalnih mrea, uz iznoenje istorijskih podataka i motiva. Ukratko su opisane i kune mree.Drugo poglavlje je preraeno. Posle kratkog uvoda u principe razmenjivanja podataka, slede tri vea odeljka o prenoenju podataka (kroz medijume, beino i satelitski), a za njima tri odeljka s najvanijim primerima (javni komutirani telefonski sistem, sistem mobilne telefonije i kablovska televizija). Nove teme u ovom poglavlju obuhvataju ADSL, irokopojasni beini prenos, beine gradske mree (MAN) i kablovski pristup Internetu uz korienje specifikacije DOCSIS.U treem poglavlju uvek su objanjavani osnovni principi protokola od take do take. Oni su zaista veni - ne menjaju se ve decenijama. Shodno tome, brojni protokoli koji su odabrani za primere uglavnom se nisu promenili od treeg izdanja.Nasuprot tome, podsloj MAC je proteklih godina pretrpeo brojne promene, pa su one unete u etvrto poglavlje. Odeljak o Ethemetu je proiren i sada obuhvata i giga- bitni Ethernet. Uneti su novi odeljci o beinim lokalnim mreama, irokopojasnim beinim mreama, Bluetoothu, komutiranju u sloju veze podataka, ukljuujui i MPLS.I peto poglavlje je osavremenjeno: uklonjen je sav materijal koji se odnosi na ATM, a dodat je materijal koji se odnosi na Internet. Sada je glavna tema kvalitet usluga, pa je tu i rasprava o integrisanim i diferenciranim uslugama. Razmotrene su i beine mree, te usmeravanje u ad hoc mreama. Od ostalih tema obraeni su NAT i mree ravnopravnih raunara.U estom poglavlju i dalje govorimo o transportnom sloju, ali uz odreene izmene. Jedna od novina je primer o programiranju utinica. Serverski i klijentski programi, napisani na jeziku C, prikazani su na po jednoj strani i objanjeni. Ako ih preuzmete s Web strane posveene ovoj knjizi, moete ih prevesti i izvravati. Uzeti zajedno, oni predstavljaju elementaran udaljeni server datoteka ili Web server, pogodan za ekspe- rimentisanje. Od novih tema u ovom poglavlju, pominjemo pozive udaljenim procedurama, i protokole RTP i T/TCP.U sedmom poglavlju o sloju aplikacija, obraen je manji broj tema. Posle kratkog uvoda u sistem imena domena (DNS), u ostatku poglavlja govori se samo o tri teme: elektronskoj poti, Webu i multimediji. Meutim, svaka tema je obraena vrlo detaljno. Web sada zauzima 60 stranica, a razmotrene su statine i dinamine Web strane, HTTP, CGI skriptovi, mree za isporuivanje sadraja, kolaii i keiranje Weba. Obuhvaene su i osnovne tehnologije izrade savremenih Web strana: uvod u XML, XSL, XHTML, PHP itd., zajedno s primerima koji se mogu isprobati. Govori se i o beinom Webu, s naglaskom na informacioni reim rada (i-mode) i WAP. Materijal o multimediji sada obuhvata MP3, reprodukovanje zvuka tokom preuzimanja, Internet radio i prenos govora protokolom IP.Bezbednost je danas postala toliko vana da joj je posveeno celo poglavlje od preko 100 stranica. Opisani su principi uspostavljanja bezbednosti (algoritmi za simetrine i javne kljueve, digitalni potpisi, i sertifikati X.509), kao i primene ovih principa u praksi (provera identiteta, obezbeenje poruka e-pote i obezbeenje Web sadraja). Ovo poglavlje je istovremeno i sveobuhvatno (protee se od kvantne krip- tografije do dravne cenzure) i detaljno (npr. kako radi SHA-1).U devetom poglavlju nalazi se spisak literature za dalje itanje, kao i iscrpan popis preko 350 bibliografskih jedinica korienih pri pisanju ove knjige. Vie od 200 navedenih radova i knjiga napisano je 2000. godine i kasnije.Raunarske knjige su prepune akronima, pa ni ova nije izuzetak. Dok je budete itali, nailaziete na: ADSL, AES, AMPS, AODV, ARP, ATM, BGP, CDMA, CDN, CGI, CIDR, DCF, DES, DHCP, DMCA, FDM, FHSS, GPRS, GSM, HDLC, HFC, HTML, HTTP, ICMP, IMAP, ISP, ITU, LAN, LMDS, MAC, MACA, MIME, MPEG, MPLS, MTU, NAP, NAT, NSA, NTSC, OFDM, OSPF, PCF, PCM, PGP, PHP, PKI, POTS, PPP, PSTN, QAM, QPSK, RED, RFC, RPC, RSA, RSVP, RTP, SSL, TCP, TDM, UDP, URL, UTP, VLAN, VPN, VSAT, WAN, WAP, WDMA, WEP, WWW, i XML. Ali, ne brinite. Svaku skraenicu emo detaljno objasniti pre nego to je upotrebimo.Za instruktore koji ele da ovu knjigu iskoriste za svoj kurs, pripremili smo brojne pomodne materijale: Prirunik s reenim zadacima.8 Datoteke sa slikama u razliitim formatima. Prezentaciju u PowerPointu zasnovanu na ovoj knjizi.8 Simulator (pisan na jeziku C) za primere protokola iz 3. poglavlja. Web stranu s hipervezama ka mnogim prirunicima, organizacijama, zbirkama esto postavljanih pitanja itd.Prirunik s reenim zadacima moete preuzeti direktno od izdavake kude Prentice Hall (ali samo instruktori, ne i studenti). Sav ostali materijal nalazi se na Web strani posveenoj ovoj knjizi:http://www.prenhall.com/tanenbaumKada se naete na njoj, pritisnite sliku knjige.Mnogo ljudi mi je pomagalo tokom izrade etvrtog izdanja knjige, a moju zahvalnost naroito zasluuju: Ross Anderson, Elizabeth Belding-Royer, Steve Bellovin, Chatschilc Bisdikian, Kees Bot, Scott Bradner, Jennifer Bray, Pat Cain, Ed Felten, Warwick Ford, Kevin Fu, Ron Flle, Jim Geier, Mario Gerla, Natalie Giroux, Steve Hanna, Jeff Hayes, Amir Herzberg, Philip Homburg, Philipp Hoschka, David Green, Bart Jacobs, Frans Kaashoek, Steve Kent, Roger Kermode, Robert Kinicki, Shay Kutten, Rob Lanphier, Marcus Leech, Tom Maufer, Brent Miller, Shivakant Mishra, Thomas Nadeau, Shlomo Ovadia, Kaveh Pahlavan, Radia Perlman, Guillaume Piene, Wayne Pleasant, Patrick Powell, Thomas Robertazzi, Medy Sanadidi, Christian Schmutzer, Henning Schulzrinne, Paul Sevinc, Mihail Sichitiu, Bernard Sklar, Ed Skoudis, Bob Strader, George Swallow, George Thiruvathukal, Peter Tomsu, Patrick Verkaik, Dave Vittali, Spyros Voulgaris, Jan-Mark Wams, Ruediger Weis, Bert Wij- nen, Joseph Wilkes, Leendert van Doorn i Maarten van Steen.Posebnu zahvalnost dugujem Trudy Levine koja je dokazala da i staramajke odlino mogu da rediguju tehniki materijal. Shivakant Mishra je smislio mnoge izazovne zadatke koji su dati na kraju svakog poglavlja. Andy Dornan je predloio dodatnu literaturu navedenu u 9. poglavlju. Jan Looyen je u kritinim trenucima uvele imao spreman hardver, a Dr F. de Nies je majstorski uspevao da kopira priloge iz drugih dokumenata. Mary Franz, urednica iz Prentice Halla, zatrpala me je tivom za itanje obimnijim od onoga to sam proitao u poslednjih sedam godina, a pruala mi je pomo i na sve mogue druge naine.Na kraju, dolazimo do najvanijih osoba: Suzane, Barbare i Marvina. Zahvalan sam Suzani zbog njene ljubavi, strpljenja i izletnikih korpi prepunih akonija, a Barbari i Marvinu zbog vedrog raspoloenja koje su sve vreme uspevali da odre (osim kada su se alili na grozne kolske udbenike, to me je esto vraalo pameti). Hvala im svima.xviiiPredgovor

Predgovorxix

Andrew S. Tanenbaum

xvii

UVODSvakim od protekla tri stolea vladala je po jedna tehnologija. Osamnaesti vek je bio era velikih mehanikih sistema koji su doveli do Industrijske revolucije. Devetnaestim vekom je vladala parna maina, a tokom 20. veka dominantna tehnologija je bila prikupljanje, obrada i distribuiranje podataka. Pored dragih dostignua, bili smo svedoci uspostavljanja globalnog telefonskog sistema, pronalaska radija i televizije, nastanka i nezapamenog razvoja raunarske industrije i lansiranja telekomunikacionih satelita.Zbog brzog napretka tehnologije, navedene oblasti su se stopile praktino briui razlike izmeu prikupljanja, prenosa, skladitenja i obrade podataka. Organizacije sa stotinama kancelarija irom prostranog geografskog podruja sada normalno oekuju da pritiskom na dugme budu u stanju da utvrde status i najzabaenije svoje filijale. Naa sposobnost prikupljanja, obrade i distribuiranja podataka svakim danom je sve vea, ali jo bre rastu zahtevi za jo sloenijom obradom informacija.Iako je raunarska industrija jo uvek mlada u poreenju s dragim industrijama (npr. sa automobilskom industrijom i vazunim transportom), raunati su zabeleili neverovatan napredak za srazmerno kratko vreme. Tokom prve dve decenije svog postojanja raunarski sistemi su bili strogo centralizovani, obino unutar jedinstvene prostorije. esto je ta prostorija imala staklene zidove kroz koje su posetioci mogli da se dive velikom elektronskom udu. Kompanije srednje veliine ili univerziteti mogli su imati jedan do dva raunara, dok su velike institucije imale najvie par desetina. Pomisao da e za dvadesetak godina raunari iste snage biti veliine potanske marke i proizvoditi se u milionskim serijama bila je ista nauna fantastika.Stapanje raunara s komunikacijama imalo je snaan efekat na nain organizo- vanja raunarskih sistema. Ideja raunskog centra - prostorije s velikim raunarom u koju korisnici donose svoje podatke na obradu - potpuno je prevaziena. Stari model po kome je jedan raunar zadovoljavao sve potrebe organizacije zamenjen je modelom u kome posao obavlja vei broj zasebnih, ali meusobno povezanih raunara. Takvi sistemi su nazvani raunarske mree (engl. computer networks). Konstrukcija i organizacija takvih mrea tema su ove knjige.Izrazom raunarska mrea oznaavaemo skup nezavisnih raunara, meusobno povezanih jedinstvenom tehnologijom. Za dva raunara se kae da su povezana ako mogu meusobno razmenjivati podatke. Sama veza ne mora da bude izvedena bakarnom icom; mogu se upotrebiti optiko vlakno, mikrotalasi, infracrveno zraenje i komunikacioni sateliti. Kao to emo kasnije videti, mree mogu biti razliite veliine i oblika. Iako mnogima moe zvuati udno, ni Internet, ni World Wide Web nisu raunarske mree. Kada proitate ovu knjigu, bie vam jasno i zato. Zasad je kratko objanjenje sledee: Internet nije jedinstvena mrea ve mrea koja povezuje mnoge mree, a Web je distribuirani sistem koji se izvrava preko Interneta.U literaturi se esto meaju izrazi raunarska mrea i distribuirani sistem (engl. distributed system). Kljuno je to to u distribuiranom sistemu, skup nezavisnih raunara korisnici vide kao jedinstven, koherentan sistem. On obino korisnicima prikazuje jedinstven model ili paradigmu. Za ugradnju tog modela najee je odgovoran poseban sloj softvera (posredniki softver, midlver - engl. middleware) koji direktno komunicira sa operativnim sistemom. Najpoznatiji distribuirani sistem je World Wide Web u kome sve lii na dokument (Web stranu).U raunarskoj mrei, pomenuta koherencija, model i softver ne postoje. Korisnici se sreu sa stvarnim raunarima, a sistem ne pokuava da ujednai njihovu pojavu i nain rada. Ako raunari imaju razliit hardver i razliite operativne sisteme, korisnik e to videti. Ukoliko korisnik eli da izvrava program na udaljenom raunani, treba da se prijavi na njega i da na njemu pokrene program.Distribuirani sistem je u stvari softverski sistem koji se izvrava u mrei, zaklanja je i daje joj visok stepen ujednaenosti. Prema tome, razliku izmeu mree i distribuiranog sistema treba traiti pre u softveru (naroito u operativnom sistemu), nego u hardveru.Pa ipak, ova dva pojma se poprilino preklapaju. Na primer, i distribuirani sistem i raunarska mrea prenose datoteke s jednog mesta na drugo. Razlika je samo u tome ko pokree prenoenje - sistem ili korisnik. Iako u ovoj knjizi preteno govorimo o mreama, mnoge teme se tiu i distribuiranih sistema. Vie podataka o distribuiranim sistemima potraite kod Tanenbauma i Van Steena (2002).1.1 UPOTREBA RAUNARSKIH MREA4Poglavlje 1: Uvod

1.1 Upotreba raunarskih mrea5

Pre nego to detaljno pretresemo tehnike detalje, posvetimo malo vremena razlozima zbog kojih su raunarske mree zanimljive, i mogunostima njihove upotrebe.1

U krajnjoj liniji, da nije bilo zainteresovanih za raunarske mree, malo bi ih bilo napravljeno. Poeemo od klasinog korienja mrea u preduzeima i od strane pojedinaca, pa emo postepeno prei na pokretne korisnike i kune mree.1.1.1 Poslovne mreeMnoga preduzea imaju znatan broj raunara. Na primer, preduzee moe da ima posebne raunare za praenje proizvodnje, za inventarisanje i za obraunavanje plata. Na poetku je moda svaki od tih raunara radio nezavisno od drugih raunara, ali je u jednom trenutku uprava odluila da ih sve povee kako bi mogla da prikuplja i upo- reuje podatke o itavom preduzeu.Ako to malo uoptimo, ovde se radi o deljenju resursa (engl. resource sharing), iji je cilj da se svi programi, oprema, a naroito podaci uine dostupnim svima na mrei, bez obzira na stvarnu fiziku lokaciju resursa i korisnika. Oigledan i esto ko- rien primer je tampa koji deli vie slubenika. Nijedan slubenik nema stvarne potrebe za sopstvenim tampaem, a mreni tampa visokog kapaciteta esto je jeftiniji, bri i lake se odrava od velikog broja pojedinanih tampaa.Meutim, od deljenja fizikih resursa - kao to su tampai, skeneri i CD pisai - verovatno je vanije deljenje podataka. Svako veliko i srednje preduzee, a i mnoga mala, ivotno zavise od podataka u elektronskom obliku. Veina preduzea odrava spiskove komintenata, inventar, obraune, finansije, poreze i jo tota drugo na sopstvenoj mrei. Kada bi svi njeni raunari istovremeno otkazali, banka ne bi prei- vela ni pet minuta. Savremeni proizvodni pogon s kompjuterizovanoin linijom sklapanja proizvoda ne bi izdrao ni toliko. ak i mala turistika agencija ili advokatslca kancelarija s tri zaposlene osobe danas veoma zavise od raunarske mree koja im omoguava trenutan pristup relevantnim informacijama i dokumentima.U malim preduzeima svi raunari se verovatno nalaze u istoj prostoriji ili moda u istoj zgradi, ali u veim firmama raunari i zaposleni mogu biti ratrkani po desetinama kancelarija i pogona u mnogim zemljama. Uprkos tome, prodavcu u Njujorlcu ponekad zatreba pristup bazi podataka s popisom proizvoda u Singapuru. Dragim recima, injenica da korisnika od podataka deli ak 15.000 kilometara, ne treba da ga sprei da podatke koristi ba kao da su lokalni. Taj cilj se moe predstaviti kao pokuaj da se prekine tiranija geografije.Informacioni sistem preduzea u najjednostavnijem sluaju moemo da zamislimo kao jednu ili vie baza podataka, i izvestan broj slubenika koji pokuavaju da im pristupe daljinski. Po ovom modelu, podaci su uskladiteni na monim raunarima zvanim serveri (engl. servers). Oni su esto smeteni najednom mestu, pod budnim okom administratora sistema. Nasuprot tome, slubenici na svojim stolovima imaju jednostavnije raunare - klijente (engl. clients) - pomou kojih pristupaju udaljenim podacima, da bi ih, na primer, uneli u tabelu na kojoj trenutno rade. (Ponekada emo korisnika klijentskog raunara nazivati klijentom, ali e iz konteksta biti jasno da li mislimo na raunar ili na korisnika.) Klijentski i serverski raunari povezani su preko mree, kao na slici 1-1. Obratite panju na to da smo mreu predstavili elipsom - bez ikakvih detalja. Koristiemo takvo oznaavanje kada o mrei govorimo u apstraktnom smislu. Kada bude potrebno vie detalja, prikazaemo i njih.

~~~^ixTSi!!3HimmmiimiiiiiiigumulipiSlika 1-1. Mrea s dva klijenta i jednim serverom.

Opisani sklop se naziva klijentsko-serverski model (engl. client-server model). On se iroko koristi i predstavlja osnovu mnogih mrea. Moe se primeniti kada se klijent i server nalaze u istoj zgradi (na primer, pripadaju istom preduzeu), ali i onda kada su meusobno udaljeni. Na primer, kada od kue pristupite nekoj strani na World Wide Webu, primenjuje se isti model, pri emu je Web server - server, a va raunar - klijent. U veini sluajeva isti server moe da opslui veliki broj klijenata.Ako klijentsko-serverski model ispitamo detaljnije, utvrdiemo da se tu odvijaju dva procesa: jedan na klijentskom, a drugi na serverskom raunam. Komunikacija tee tako to klijentski proces preko mree poalje poruku serverskom procesu. Klijentski proces zatim eka odgovor. Kada serverski proces dobije zahtev, on izvrava zahtevani posao ili pronalazi zahtevane podatke i alje odgovor. Te poruke su prikazane na slici 1-2.

Slika 1-2. Klijentsko-serverski model obuhvata zahteve i odgovore na njih.

Dragi motiv za uvoenje raunarske mree ima vie veze s ljudima, nego sa informacijama ili ak s raunarima. Raunarska mrea moe da postane mono sredstvo komunikacije (engl. communication medium) izmeu zaposlenih. Danas skoro svako preduzee s dva ili vie raunara ima elektronsku ili e-potu (engl. electronic mail, e-mail), koju zaposleni obilato koriste za svakodnevno komuniciranje. U stvari, tokom zajednike kafe, uglavnom se raspravlja o tome s koliko poruka e-pote mora svako da se izbori u toku dana, pri emu su mnoge od njih besmislene jer su efovi otkrili da jednim pritiskom na dugme mogu da poalju istu (esto praznu) poruku svim svojim nametenicima.Meutim, e-pota nije i jedini oblik poboljanog komuniciranja koji su omoguile raunarske mree. Pomou mree, dve ili vie osoba na razliitim lokacijama, mogu zajedno da piu izvetaj. Kada jedna od njih izmeni dokument koji se trenutno nalazi na mrei, svi ostali odmah vide izmenu, umesto da danima ekaju na odtampanu kopiju. Takvo ubrzanje omoguava saradnju izmeu veoma udaljenih grupa, to je ranije bilo neizvodljivo.Jo jedan oblik komuniciranja pomou raunara jesu video-konferencije. Pomou ove tehnologije, saradnici s vie meusobno udaljenih lokacija mogu da dre zajedniki sastanak, da vide i uju jedan dragog, ak i da piu na zajednikoj virtuelnoj tabli. Video-konferencije su mona alatka pomou koje se eliminiu trokovi i vreme neophodni za putovanja. Ponekad se uje da se komunikacije i transport meusobno utrkuju: onaj ko pobedi, gurnue onog drugog u staro gvoe.Trei motiv za uvoenje raunarskih mrea jeste to to sve vei broj preduzea obavlja poslovne transakcije s drugim preduzeima elektronskim putem, to naroito vai za isporuioce i korisnike roba. Na primer, proizvoai automobila, aviona i raunara nabavljaju podsisteme od brojnih isporuilaca, a zatim sklapaju delove u celinu. Koristei raunarske mree, proizvoai mogu da naruuju potrebne delove elektronskim putem. Mogunost da se narudbina izvri na vreme (tj., onda kada za odreenim de- lom postoji stvarna potreba), smanjuje potrebu za stvaranjem velikih zaliha i poveava efikasnost rada.etvrti motiv, koji postaje sve vaniji, odnosi se na poslovanje s potroaima preko Interneta. Avio-kompanije, knjiare i muzike kue otkrile su da mnogi ljudi uivaju da kupuju ne ustajui iz fotelje u svom domu. Izlazei im u susret, brojne kompanije sada dre kataloge svojih proizvoda i usluga na mrei i preko nje primaju narudbine. Oekuje se dalji brz rast i razvoj ovog sektora i u budunosti. On se zove elektronska trgovina ili e-trgovina (engl. electronic commerce, e-commerce).1.1.2 Kune mreeKen Olsen je 1977. godine bio predsednik korporacije DEC (Digital Equipment Corporation), tada dragog svetskog prodavca raunara (odmaih iza IBM-a). Upitan zato DEC ne ulazi velikim koracima na trite personalnih raunara, odgovorio je da nema nikakvog razloga da iko ima raunar kod kue. Istorija je demantovala njegove rei i korporacija DEC vie ne postoji. Zato ljudi uopte kupuju raunare za kuu? U poetku, to je bilo zbog obrade teksta i igranja, ali se u poslednje vreme ta slika drastino promenila. Danas je verovatno najjai razlog pristup Internetu. Evo nekoliko najpopularnijih razloga za korienje Interneta od kue:1. Pristupanje udaljenim informacijama.2. Komuniciranje izmeu korisnika.3. Interaktivna zabava.4. Elektronska trgovina.Pristupanje udaljenim informacijama ispoljava se kroz razliite forme. To moe da bude lutanje po World Wide Webu u potrazi za odreenim informacijama ili samo radi zabave. Raspoloive informacije obuhvataju umetnost, poslove, kuvanje, dravnu upravu, zdravlje, istoriju, hobije, rekreaciju, nauku, sport, putovanja i tota drugo. Zabava se pojavljuje u tako mnogo oblika da ih je nemogue sve navesti, a i u oblicima koje radije ne bismo pominjali.Mnogi dnevni listovi imaju svoja izdanja na mrei koja se mogu personalizovati. tj. podesiti prema linim potrebama korisnika. Na primer, ponekad je mogue zahte- vati samo vesti o korumpiranim politiarima, poarima, skandalima poznatih linosti i epidemijama, ali ne i o fudbalu, na primer. Ponekad je mogue da odabrane lanke dobijete direktno na svoj vrsti disk dok se zaslueno odmarate, ili odtampane na tampau - neposredno pre prve jutarnje kafe. Ako se ovakav trend nastavi, izazvae masovno otputanje prodavaa novina, ali novinske kue ga podravaju jer je distribucija izdanja uvek bila najslabija karika u proizvodnom lancu.Posle novinskih izdanja (ukljuujui opte i naune asopise), sledei korak su mrene digitalne biblioteke. Mnoge profesionalne organizacije, npr. ACM (www.acm.org) i IEEE Computer Society (www.computer.org), ve imaju na mrei mnoge asopise i zbornike radova sa odranih skupova. Druge organizacije ih ubrzano slede. Moda e - u zavisnosti od cene, veliine i teine prenosivih raunara, takozvanih digitalnih be- lenica - tampana izdanja otii u zaborav. Oni koji sumnjaju treba da se sete efekta koji je prva tamparska presa imala na srednjevekovnu rukom pisanu literatura.Sve navedene primene podrazumevaju interakciju izmeu korisnika i udaljene baze podataka. Druga iroka kategorija je upotreba mree za lino meusobno komuniciranje - odgovor 21. stolea na telefon 19. veka. E-potu ve svakodnevno irom sveta koriste milioni ljudi i njen promet je sve vei. Poruke e-pote, pored teksta i slika, ve uobiajeno sadre audio i video priloge. Na mirise emo jo malo priekati.Svaki tinejder koji dri do sebe upranjava trenutno razmenjivanje poruka (engl. instant messaging). Ta mogunost, izvedena od UNIX-ovog programa talk koji se koristio oko 1970. godine, nudi priliku da dvoje ljudi meusobno razmenjuju poruke u realnom vremenu. Viekorisnika verzija ovog koncepta je priaonica (engl. chat room), u kojoj svako iz grupe korisnika moe da alje poruke itavoj grupi.Tzv. diskusione grupe (engl. newsgroups), u kojima se raspravlja o svim zami- slivim temama, ve su postale uobiajene u nekim sredinama, a sve ih je vie i obuhvataju sve ire slojeve korisnika. Rasprave, u kojima jedna osoba istakne poruku koju svi lanovi grupe mogu da proitaju, esto su duhovite, ali ponekad i ostraene. Za razliku od priaonica, razmena poruka u diskusionim grupama ne odvija se u realnom vremenu; poruke se snimaju, tako da onoga ko se ukljui posle dueg odsustvovanja ekaju sve poruke koje su u meuvremenu pristigle.Drugu vrstu meusobne komunikacije predstavlja tzv. komuniciranje izmeu ravnopravnih korisnika (engl. peer-to-peer), tako nazvano da bi se podvukla razlika u odnosu na klijentsko-serverski model (Parameswaran et al., 2001). Po ovom modelu, korisnici koji ine labavu grupu mogu da komuniciraju s dragim lanovima grupe (slika 1-.3). Svaki od njih u naelu moe da komunicira s jednim ili vie korisnika; nema fiksne podele na klijente i servere.

fSlika 1-3. U sistemu ravnopravnih raunara nema fiksiranih klijenata i servera.Komuniciranje izmeu ravnopravnih raunara imalo je svoje zlatno doba oko 2000. godine, kada je pomou usluge Napster preko 50 miliona muzikih zaljubljenika meusobno razmenjivalo datoteke krei autorska prava u do tada nezabeleenom stepenu (Lam iTan, 2001; Macedonia, 2000). Sama ideja je bila prilino jednostavna. lanovi su u centralnoj bazi podataka odravanoj na servera Napster registrovali muzike numere koje su posedovali na svojim raunarima. Ako je neki lan eleo odreenu numeru, proveravao je bazu podataka da bi utvrdio ko je ima i direktno se obraao na tu adresu. Vlasnici Napstera su tvrdili da ne kre niija autorska prava jer na svom serveru nemaju nikavu muziku. Sud, meutim, nije uvaio taj argument i Napster je zatvoren.U sledeoj generaciji sistema ravnopravnih raunara, centralna baza podataka za- menjena je lokalnim bazama koje odrava svaki korisnik, a obezbeenaje i lista okolnih korisnika - lanova sistema. Nov korisnik tako moe da se obrati bilo kom aktivnom korisniku, da pregleda ta on ima i da od njega dobije listu dragih lanova koji e mu pomoi da proiri svoj spisak muzikih numera i drugih lanova. Taj postupale postupnog pretraivanja moe da se ponavlja neogranien broj puta, a rezultat je ogromna lokalna baza podataka o muzikim numerama, smetena kod korisnika. Takva aktivnost bi za ljude bula muna, ali raunari u njoj briljiraju.Postoje i legalne primene komuniciranja izmeu ravnopravnih raunara. Na primer, korisnici koji razmenjuju muzike numere u javnom vlasnitvu ili muzike spotove koje su razne grupe objavile radi sticanja publiciteta, zatim porodice koje razmenjuju fotografije, filmove i rodoslovne podatke, kao i tinejderi koji uestvuju u viekorisnikim igrama na mrei. U stvari, jedna od najpopularnijih primena Interneta, e-pota, u sutini koristi sistem ravnopravnih raunara. U budunosti se oekuje znatan razvoj ovakve vrste komuniciranja.Elektronski kriminal nije ogranien samo na krenje autorskih prava. Drago privlano podruje je elektronsko kockanje. Raunari ve decenijama uspeno oponaaju razliite stvari, pa zato ne bi mogli da oponaaju automate za kockanje, rulet, bakaru i druge kockarske igre? Pa, odgovor je da je kocka na mnogim mestima zabranjena.

Problem je u tome to je kockanje na mnogim dragim mestima dozvoljeno (u Engleskoj, na primer), a tamonji vlasnici kazina dobro su shvatili potencijal kockanja preko Interneta. Sta se dogaa ako se kockar i kazino nalaze u razliitim dravama, s razliitim zakonima? Dobro pitanje.Drage primene komuniciranja odnose se na upotrebu Interneta za prenoenje telefonskih razgovora, videofonskih seansi i Internet radija - tri podruja koja se brzo razvijaju. Jo jedna primena je uenje na daljinu, to znai da moete prisustvovati asu koji poinje u 8 sati izjutra, a da prethodno ne morate ustati iz postelje. Upotreba mrea za poboljanje komunikacije meu ljudima moe se na duge staze pokazati kao najvanija od svih primena.Naa trea kategorija je zabava - ogromna industrija koja neprekidno raste. Ovde je glavna stvar tzv. video na zahtev (engl. video on deman). Za desetak godina ver- ovatno ete modi da odaberete bilo koji film ili TV emisiju koji su ikada napravljeni u bilo kojoj zemlji i da ih trenutno dobijete na monitora vaeg raunara. Novi filmovi e moda biti interaktivni u tom smislu da e se od korisnika povremeno zahtevati da usmeri radnju filma (da li da Magbet ubije Dankana ili da i dalje eka priliku?), pri emu e na raspolaganju biti razliiti alternativni scenariji. ivi TV prenosi takoe mogu da postanu interaktivni: publika uestvuje u kvizu, bira takmiare itd.S drage strane, moda video na zahtev nee biti glavna stvar. Moda e to biti ig- rice. Ve imamo viekorisnike simulacije u realnom vremenu, kao to su murke u virtuelnoj tamnici i simulatore leta u kojima jedan tim pokuava da upuca i obori igrae protivnikog tima. Ako se igrice budu igrale uz digitalne naoare, u tri dimenzije i u realnom vremenu, sa animacijama fotografskog kvaliteta, imaemo neku vrstu globalne virtuelne stvarnosti.Naa etvrta kategorija je elektronska trgovina u svom najirem znaenju. Kupovina od kue je ve postala popularna; ona omoguuje kupcima da na mrei pregledaju kataloge hiljada firmi. Neki od tih kataloga uskoro e nuditi mogunost trenutnog ukljuivanja video sekvence koja prikazuje odreeni proizvod, jednostavnim pritiskom na ime tog proizvoda. Kada korisnik kupi proizvod elektronskim putem, pa onda shvati da ne zna kako ga treba koristiti, moi e preko mree da se obrati odgovarajuoj slubi za podrku.Drugo podruje u kome se elektronska trgovina ve zahuktala jeste pristup finan- sijskim institucijama. Mnogi ljudi ve plaaju raune elektronskim putem, upravljaju svojim bankovnim raunima i prate svoje investicije. Ta primena e se sigurno proiriti kada mree budu postale bezbednije.Podruje koje izgleda niko nije predvideo jeste elektronska buvlja pijaca (e-bu- vljak?). Mrene rasprodaje (engl. on-line auctions) koriene robe postale su masovna pojava. Za razliku od klasine e-trgovine, koja sledi klijentsko-serverski model, mrene rasprodaje se vie dre sistema ravnopravnih raunara, meusobno povezujui potroae. Neki od oblika elektronske trgovine dobili su i posebne oznake zahvaljujui injenici da se engleski predlog to i broj 2 izgovaraju isto. Neki od najpopularnijih navedeni su na slici 1-4.OznakaPuno imePrimer

B2CBusiness-to-consumer (izmeu proizvoaa i potroaa)Naruivanje knjiga preko mree

B2BBussines-to-bussiness (izmeu vie proizvoaa)Naruivanje delova za sklapanje automobila od kooperanata

G2CGovernment-to-consumer (izmeu dravne uprave i potroaa)Drava distribuira poreske obrasce elektronskim putem

C2CConsumer-to-consumer (izmeu vie potroaa)Rasprodaja koriene robe preko mree

P2PPeer-to-peer (izmeu korisnika)Razmena datoteka

Slika 1-4. Neki oblici e-trgovine.

Nema sumnje da e se podruje primene raunarskih mrea brzo iriti u budunosti, verovatno na nain koji niko ne moe sada da predvidi. U krajnjoj liniji, lco je 1990. mogao da predvidi da e tinejderi dok se vozikaju gradskim prevozom ukucavati kratke poruke u svoje mobilne telefone i tako u narednih 10 godina stvoriti veliki prihod telefonskim kompanijama? Pa ipak, usluga kratkih (SMS) poruka veoma je profitabilna.Raunarske mree mogu da postanu izuzetno vane ljudima koji se sticajem okolnosti nalaze u geografski izolovanim podrujima, nudei im pristup istim uslugama koje su na raspolaganju stanovniku metropole. Uenje na daljinu moe da ima veliki uticaj na obrazovanje; univerziteti mogu da postanu nacionalnog ili internacionalnog znaaja. Telemedicina je tek u povoju (npr. daljinski pregled pacijenta), ali ima veliki potencijalan znaaj. Meutim, udarna stvar e moda biti neto sasvim obino, svakodnevno, npr. da pomou Web kamere postavljene u unutranjosti vaeg friidera vidite da li treba da kupite mleko dok se budete vraali s posla.1.1.3 Pokretni korisniciPrenosivi raunan i lini digitalni asistenti (LDA), jedan su od segmenata rauna- ske industrije koji najbre raste. Mnogi vlasnici takvih raunara imaju stone raunate u kancelariji, ali ele da ostanu u vezi sa svojom matinom bazom ak i kada nisu kod kue ili su na putu. Poto je kablovsko povezivanje nemogue iz automobila ili aviona, postoji veliko zanimanje za beine mree. U ovom odeljku kratko emo se pozabaviti nekim prirnenama beinih mrea.Zato bi neko uopte poeleo takvu mreu? Uobiajeni razlog je pokretna kancelarija. Oni koji stalno putuju esto ele mogunost da pomou elektronske opreme koju nose sa sobom alju i primaju elektronske pozive, faksove i e-potu, da lutaju Webom, pristupaju udaljenim datotekama i prijavljuju se na udaljene raunare. Oni ele da imaju takvu mogunost dok su na zemlji, na vodi ili u vazduhu. Na primer, na skupovima o raunarima, organizatori ovih dana esto uspostavljaju beinu mreu nad prostorom na kome se skup odrava. Svako ko ima prenosivi raunat i beini modem moe da ih ukljui i da se povee na Internet, ba kao pomou raunara u kablovskoj mrei.Slino tome, neki univerziteti su nad svojim podrujem uspostavili beinu mreu tako da studenti, udobno zavaljeni ispod nekog drveta, mogu da pregledaju katalog bi- bliotekih jedinica ili da itaju svoju e-potu.Beine mree imaju veliki znaaj za teretna vozila, taksi-slubu, vozila za snab- devanje i majstore koji sve vreme treba da su u kontaktu sa svojom maticom (kuom). Na primer, iako postoje taksi-slube, u mnogim gradovima taksisti su najee privatna lica. U nekim gradovima, u taksiju postoji displej koji voza moe da vidi. Kada muterija zatrai uslugu, centralni dispeer otkuca njenu trenutnu lokaciju i odredite. Ti podaci se prikazuju na displeju uz zvuni signal. Prvi taksista koji pritisne dugme na displeju, preuzima tu muteriju.Beine mree su vane i za vojsku. Ako elite da uspeno i pravovremeno izve- dete vojnu akciju bilo gde na zemaljskoj kugli, verovatno se neete oslanjati na lokalnu telekomunikacionu strukturu. Bolje je da takvu strukturu ponesete sa sobom.Iako su rad u beinoj mrei i beino umreavanje prenosivih raunara srodni sistemi, ipak nisu identini, kao to se vidi sa slike 1-5. Tu vidimo u emu se razlikuju fiksni beini sistem (engl. fixed wireless) i mobilni beini sistem (engl. mobile wireless). ak su i prenosivi raunari ponekad povezani kablom. Na primer, ako putnik ukljui svoj prenosivi raunar u telefonski prikljuak u hotelskoj sobi, on je mobilan korisnik i bez beine mree.BeiniMobilniPrimene

NeNeStoni raunari u kancelarijama

NeDaPrenosivi raunar u hotelskoj sobi

DaNeMree u starim zgradama, bez instalacija

DaDaPokretna kancelarija; LDA za inventarisanje skladita

Slika 1-5. Kombinacije beinih mrea i pokretnih raunara.

S druge strane, neki beino umreeni raunari nisu pokretni. Znaajan primer je preduzee smeteno u staroj zgradi bez mrenih instalacija, koje eli da povee svoje raunare. Instaliranje beine mree ne mora da bude ita vie od kupovine neto elektronike, raspakivanja i povezivanja. Takvo reenje moe da bude jeftinije od oi- avanja zgrade.Naravno da postoje i prave mobilne, beine primene - poev od pokretne kancelarije, do slubenika koji hoda kroz skladite inventariui robu. Na mnogim prometnim aerodromima, slubenici rentakara koji rade na parkingu za vraena vozila imaju beine prenosive raunare sa tampaem. Kada vozilo stigne na parking, slubenik u raunar unosi broj vozila. Taj broj se beinim putem prenosi centralnom raunaru, odakle se alju podaci o rentiranju na osnovu kojih se odmah tampa raun.Kako se beina tehnologija bude irila, pojavljivae se i nove primene. Razmotrimo neke mogunosti. Beini parking-satovi imaju prednosti i za korisnike i za gradsku upravu. Satovi mogu da prihvataju platne kartice i da im odmah proveravaju stanje beinim putem. Kada (plaeno ili dozvoljeno) vreme parkiranja istekne, sat bi slanjem signala u pravcu kola mogao da proveri da li su jo uvek tu i da - ukoliko jesu - obavesti policiju o prekoraenju. Procenjeno je da bi gradske uprave samo u SAD mogle na ovaj nain da sakupe dodatnih 10 milijardi dolara (Harte et al., 2000). Osim toga, bolja disciplina parkiranja doprinela bi zatiti okoline jer bi se vozai koji una- pred znaju da e njihovo ilegalno parkiranje biti otkriveno, inoda ipak odluili da koriste gradski prevoz.Svuda se mogu nai automati za hranu, napitke i drage artikle. Meutim, roba ne dolazi u automat sama, ve se s vremena na vreme pojavi snabdeva s kamionetom i dopuni ga. Kada bi automati za prodaju jednom dnevno beinim putem javljali stanje svojih zaliha, snabdeva bi znao koje automate treba da opslui i ta da ponese. Takav podatak bi mu umnogome olakao obilazak. Naravno, takav podatak bi se mogao poslati i putem standardne telefonske linije, ali dodeljivanje fiksnog telefonskog prikljuka svakom automatu da bi on jednom dnevno poslao izvetaj, bilo bi preskupo.Jo jedno podruje u kome bi beini prenos doneo utede jeste oitavanje brojila u domainstvima. Kada bi strujomer, vodomer, gasomer i dragi satovi koje ljudi imaju po stanovima saoptavali svoje stanje beinim putem, ne bi trebalo da postoji osoblje koje obilazi domainstva i to radi runo. Slino tome, beini javljai poara mogli bi odmah da zovu vatrogasce umesto da se oglaavaju zvunim signalom (to je besmisleno ako nema nikoga kod kue). Kada cena radio-ureaja i emitovanja opadne, sve e vie rezultata takvih daljinskih merenja biti prenoeno beinim putem.Potpuno drugaije podruje primene beinih mrea jeste povezivanje mobilnih telefona i LDA u male beine raunare. Prvi takav pokuaj rezultovao je malim LDA ureajem koji je mogao da prikae uproene Web strane na jo manjem ekranu. Taj sistem, zvan WAP 1.0 (protokol za beine aplikacije, engl. Wireless Application Protocol), nije uspeo, uglavnom zbog mikroskopskog ekrana, uskog propusnog opsega i loe usluge. Meutim WAP 2.0 obeava bolje ureaje i uslugu.Oblast u kojoj ovakvi ureaji mogu da dostignu svoju punu mo jeste pokretna ili m-trgovina (engl. m -commerce, mobile commerce) (Senn, 2000). Pogonska sila ove aktivnosti je udruivanje proizvoaa beinih LDA ureaja i menih operatera koji pokuavaju da smisle nain da iz elektronske trgovine i oni izvuku svoj deo. Oni se nadaju da e beini LDA ureaji moi da se koriste za obavljanje bankarskih poslova i kupovinu. Jedna ideja je da se beini LDA iskoristi kao svojevrstan elektronski novanik preko koga bi se plaalo u prodavnicama, umesto gotovinom ili kreditnim karticama. Iznos bi se pojavljivao na raunu za mobilni telefon. Sa stanovita proav- nice, takva ema bi im utedela trokove obrade kreditnih kartica, to moe da iznese i nekoliko procenata. Naravno, ova ema moe da ima i negativan efekat za prodavce, poto kupci preko LDA ureaja mogu da uporede cenu iste robe u dragim prodavnicama i da odu tamo. A da i ne pominjemo da telefonske kompanije mogu LDA ureaje da opreme s itaem bar-koda tako da kupac u samoj prodavnici moe da skenira odreeni artikal i da trenutno dobije detaljan izvetaj o tome gde se jo on moe nabaviti i po kojoj ceni.Poto operater mree zna gde se korisnik nalazi, neke usluge su namerno vezane za lokaciju. Na primer, bie mogue traiti adresu najblie knjiare ili ldneskog restorana.Jo jedna mogunost su mobilne mape, kao i vrlo lokalne vremenske prognoze, u stilu Kada e prestati da pada Ida u mom dvoritu?. Nema sumnje da e se pojaviti i mnoge drage primene kako beini ureaji budu masovnije ulazili u upotrebu.Znaajan princip na koji se oslanja m-trgovina jeste injenica da su korisnici mobilnih telefona naviknli da plaaju svaku uslugu (za razliku od korisnika Interneta koji oekuju da je sve besplatno). Kada bi neka Web lokacija objavila da e korisnici ubudue moi da plaaju robu i usluge svojim kreditnim karticama uz malu naknadu, korisnici bi podigli veliku galamu. S druge strane, kada bi operater mobilne telefonije omoguio korisnicima da u prodavnicama plaaju pomou telefona i za tu uslugu im zaraunao malu naknadu, to bi verovatno prolo kao normalna stvar. Vreme e pokazati da li je tako.Neto dalje u budunosti nalaze se line mree i raunari koji se nose kao odevni predmeti. IBM je napravio runi sat koji radi pod Linuxom (ukljuujui i grafiki sistem XII) i beino se povezuje na Internet radi slanja i primanja poruka e-pote (Narayanaswami et al., 2002). U budunosti e ljudi moda razmenjivati svoje poset- nice samo tako to e meusobno suoiti svoje rune satove. Beini raunari koji se nose kao deo odee omoguie ljudima da ulaze u obezbeene prostorije na isti nain kao to to sada omoguavaju magnetne kartice (moda u kombinaciji sa PIN kodom ili biometrijskim parametrima). Takvi satovi mogu biti u stanju i da prikupljaju informacije relevantne za korisnikovu trenutnu lokaciju (npr. adrese lokalnih restorana). Mogunosti su beskrajne.Inteligentne asovnike s radiom upoznali smo jo 1946. u stripu DikTrejsi. Ali, ta rei o inteligentnom prahu? Istraivai sa univerziteta Berkli spakovali su beini raunar u kockicu veliine 1 mm (Warneke et al., 2001). Potencijalne primene takvih raunara obuhvataju praenje opreme, paketa, ak i malih ptica, glodara i insekata.1.1.4 Drutveni aspektiSve vee korienje mrea donelo je sa sobom nove drutvene, etike i politike probleme. Pomenimo ukratko samo nekoliko takvih problema jer bi za njihovo detaljno razmatranje bila potrebna itava knjiga. Popularna aktivnost u mnogim mreama je korienje diskusionih grupa i oglasnih tabli pomou kojih osobe slinih intereso- vanja meusobno razmenjuju poruke. Sve dok se interesovanja kreu oko tehnikih tema ili hobija, kao to je batovanstvo, nema problema.Problemi nastaju kada se formiraju diskusione grupe na teme koje direktno pogaaju ljude, kao to su politika, religija ili seks. Gledita izneta u takvim diskusionim grupama mogu duboko da vreaju oseanja nekih ljudi. tavie, ona esto nisu politiki ispravna. Poruke nisu ograniene samo na tekst, jer se preko savremenih mrea mogu preneti i visokokvalitetne fotografije u boji, ak i video-sekvence. Neki uesnici diskusija dre se pravila ivi i pusti drage da ive, ali drugi smatraju da je isticanje odreenog materijala (npr. napada na odreene zemlje ili religije, pornografije itd.) neprihvatljivo i da se mora cenzurisati. Razliite zemlje imaju razliite, esto suprotstavljene zakone u ovoj oblasti. Na taj nain, rasprava se samo rasplamsava.Ljudi su tuili operatere, smatrajui da su oni odgovorni za sadraj na mrei, ba kao to su urednici odgovorni za sadraj novina i asopisa, ali su neizbeno dobij ali odgovor da mrea radi slino telefonskoj kompaniji ili poti, i da ne moe da ograniava ono to korisnici na nju iznesu. Stavie, kada bi operateri cenzurisali poruke, najverovatnije se na mrei ne bi pojavilo nita to bi i u najmanjoj meri moglo da ih optui, pa bi na taj nain bilo prekreno osnovno pravo svakog graanina na slobodu govora. Nema sumnje da e se ova rasprava nastaviti.Drugo zanimljivo pitanje odnosi se na prava zaposlenih u odnosu na prava poslodavaca. Mnogi ljudi razmenjuju e-potu na radnom mestu. Poslodavci esto istiu svoje pravo da itaju i, moda, cenzuriu poruke svojih zaposlenih, ukljuujui i poruke poslate s kunih raunara nakon zavretka radnog vremena. Ne slau se svi zaposleni sa ovakvom politikom firme.Moda moemo da prihvatimo da poslodavci imaju odreenu mo nad svojim zaposlenima, ali da li to vai i za univerzitete i njihove studente? Za srednje kole i njihove uenike? Godine 1994. Univerzitet Carnegie-Mellon je odluio da prekine tok dolazeih poruka za vie diskusionih grupa koje su raspravljale o seksu, smatrajui da je takav materijal nepodoban za mlae studente (onih nekoliko ispod 18 godina). Praini koja se potom digla trebale su godine da se slegne.Sledea vrua tema je odnos vlasti i graana. FBI je kod mnogih davalaca Internet usluga instalirao sistem pregledanja svih dolaznih i odlaznih poruka e-pote u cilju traenja odreenih rei koje su mogle ukazivati na nelegalnu aktivnost (Blae i Bel- lovin, 2000; Sobel, 2001; i Zacks, 2001). Sistem je prvobitno nazvan Carnivore (mesoder), ali je zbog loeg utiska koji je takvo ime ostavilo, promenio ime u mnogo nevinije, DCS1000. Meutim, svrha sistema je i dalje ostala ista: da pijunira milione ljudi u nadi da e pronai informacije o ilegalnoj aktivnosti. Na nesreu po FBI, 4. amandman Ustava Sjedinjenih Drava zabranjuje takva istraivanja bez sudskog naloga. Da li te 54 rei, stavljene na papir u 18. veku, imaju neku teinu i u 21. veku, pitanje je koje e moda zapoljavati sudove sve do 22. veka.Nema samo vlada monopol na ugroavanje privatnosti graana - isto se ponaa i privatni sektor. Na primer, male datoteke zvane kolaii (engl. cookies), koje itai Weba eponuju u raunarima korisnika, omoguavaju kompanijama da prate aktivnosti korisnika u kibernetskom prostoru, a mogu da izazovu i curenje poverljivih podataka - kao to su brojevi kreditnih kartica - na Internet (Berghel, 2001).Pomou raunarskih mrea lako se mogu slati anonimne poruke. U izvesnim sluajevima, takva mogunost je ak poeljna. Na primer, ona omoguava studentima, vojnicima i graanima da zazvone na uzbunu povodom nelegalnog ponaanja odreenih profesora, oficira, nadreenih osoba i politiara, bez straha od represalija. S druge strane, u Sjedinjenim Dravama i veini drugih demokratskih zemalja, zakon izriito priznaje optuenim osobama pravo da se s tuiteljem suoe i rasprave na sudu. Anonimne optube ne mogu se prihvatiti kao dokazni materijal.Jednom rei, raunarske mree - slino tamparskoj presi pre 500 godina - omoguavaju obinim ljudima da ire svoja gledita na razliitije naine i pred drugaijom publikom nego ranije. Ova novosteena sloboda donosi sa sobom mnoge nerazreene drutvene, politike i moralne probleme.Uporedo s dobrim uvek ide i ono loe, kako to ve u ivotu biva. Internet omoguava brzo pronalaenje informacija, ali su mnoge od njih polovine, varljive ili potpuno pogrene. Medicinski savet koji preuzmete sa Interneta mogao je objaviti dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, ali i neki veiti student. S raunarskim mreama pojavile su se i nove vrste antisocijalnog i kriminalnog ponaanja. Elektronska neeljena pota (engl. spam) postala je deo svakodnevice nakon to su prikupljeni mi- lioni e-adresa i na CD diskovima prodati marketinkim kvazistrunjacima. Poruke e-pote sa aktivnim sadrajem (programima ili makroima koji se izvravaju na korisnikovom raunaru) mogu da sadre viruse koji izazivaju haos.Mnogi pomenuti problemi bi nestali kada bi se raunarska industrija ozbiljno pozabavila bezbednou. Kada bi sve poruke bile ifrovane i s proverenim identitetom poiljaoca, bilo bi mnogo manje nerviranja. Bezbednosna tehnologija je dobro razraena i detaljno emo je opisati u 8. poglavlju. Problem je u tome to prodavci hardvera i softvera znaju da obezbeenje ima svoju cenu, i to kupci ne zahtevaju da im se obezbeenje ugradi. Osim toga, ne mali broj problema izaziva neispravan softver, zato to proizvoai u programe stalno ugrauju nove mogunosti, neprestano poveavajui kod, samim tim unosei u njega sve vie greaka. Moda bi pomoglo uvoenje takse na nove mogunosti, ali bi to verovatno otealo prodaju u nekim sredinama. Bilo bi lepo kada bi se korisnicima plaala nadoknada za neispravan softver, ali bi takva mera za godinu dana dovela do bankrotstva celokupnu industriju softvera.1.2 MRENI HARDVERVreme je da nau panju sa primene i drutvenih aspekata rada u mrei (zabavniji deo) prebacimo na tehnike aspekte projektovanja mrea (tei deo). Ne postoji opte- prihvaen sistem klasifikacije raunarskih mrea, ali se istiu dva njihova najvanija aspekta: tehnologija prenosa podataka i veliina. Posvetiemo se prvo jednom, pa drugom aspektu.U naelu, postoje dva tipa najee korienih tehnologija za prenos podataka:1. Veze za neusmereno (difuzno) emitovanje.2. Veze od take do take.Mree s neusmerenim (difuznim) emitovanjem (engl. broadcast networks) imaju jedinstven komunikacioni kanal koji dele svi umreeni raunari. Kratice poruke, pone- kada zvane paketi (engl. packets), koje emituje bilo koji raunar, primaju svi ostali umreeni raunari. Polje za adresu unutar paketa odreuje primaoca (raunar kome je paket namenjen). Kada raunar primi paket i utvrdi daje namenjen njemu, on ga obrauje; ako utvrdi daje namenjen nekom drugom raunaru, jednostavno ga zanemaruje.Zamislimo, kao analogiju, nekoga ko je iziao u hodnik iz koga vode vrata u mnoge kancelarije i ko glasno vie: Milane, doi. Hou odmah da te vidim. Iako je poruku primilo (ulo) mnogo osoba, samo Milan odgovara na nju (izlazi). Ostali je zanemaruju. Draga analogija je poziv preko aerodromskog razglasa da se svi putnici na letu 644 upute ka izlazu 12.Sistemi za difuzno emitovanje najee imaju mogunost da pakete usmere na sva odredita pomou specijalnog koda u adresnom polju. Kada se paket s takvim kodom emituje u mreu, prima ga i obrauje svaki umreeni raunar. Opisani reim rada naziva se neusmereno (difuzno) emitovanje (engl. broadcasting). Neki takvi sistemi podravaju i usmeravanje paketa samo na odreeni podskup raunara, to se ponekad naziva viesmerno emitovanje (engl. multicasting). Jedna mogunost je da se u adresnom polju rezervie jedan bit za oznaavanje viesmernog emitovanja. Preostalih n-1 bitova adrese mogu da sadre broj grupe. Svaki raunar moe da se ukljui u jednu ili vie grupa. Kada se paket poalje odreenoj grupi, on se isporuuje svim raunarima ukljuenim u tu grupu.Za razliku od prethodnog opisa, mree od take do take (engl. point-to-point networks) sadre brojne veze izmeu pojedinih parova raunara. Da bi od polazita stigao do odredita, paket na ovom tipu mree moda mora da proe kroz jedan ili vie drugih raunara. Cesto postoji vie putanja razliite duine, tako da je pronalaenje optimalne putanje vana stavka u mreama tipa od take do take. Iako postoje mnogi izuzeci, u naelu se u manjim, geografski lolcalizovanim mreama koristi difuzno emitovanje, dok vee mree uglavnom koriste povezivanje od take do take. Prenos poruka od take do take (od jednog poiljaoca do jednog primaoca), esto se naziva jednosmerno emitovanje (engl. unicasting).Mree se mogu klasifikovati i po veliini. Na slici 1-6, vieprocesorski sistemi svrstani su prema svojoj fizikoj veliini. Na vrhu liste su line mree (engl. personal area networks), namenjene jednoj osobi. Takva je, na primer, beina mrea koja povezuje raunar s miem, tastaturom i tampaem. I LDAlcoji upravlja slunim aparatom korisnika ili njegovim pejsmejkerom spada u ovu kategoriju. Izvan kategorije linih mrea nalaze se mree veeg dometa. One se dele na lokalne, gradske i regionalne. Konano, spoj dve ili vie mrea naziva se kombinovana mrea (engl. internetwork).Primer1 mna istom kvadratnom metru

10 mu istoj prostoriji

100 mu istoj zgradi

1 kmna istom organizacionom podruju

10 kmu istom gradu

100 kmu istoj dravi

1000 kmna istom kontinentu

10.000 kmna istoj planeti

Lina mrea* Lokalna mreaGradska mreaRegionalna mreaInternetSlika 1-6. Klasifikacija povezanih sistema prema veliini.RazdaljinaSistemiizmeu sistemasenalaze

Globalni Internet je dobr o poznati primer kombinovane mree. Razdaljina je vano merilo za klasifikovanje mrea jer se za razne razdaljine koriste razliite tehnologije. U ovoj knjizi baviemo se mreama svih veliina. U nastavku ukratko opisujemo mreni hardver.1.2.1 Lokalne mreeLokalne mree (engl. Local Area Networks, LAN) jesu privatne mree unutar jedne zgrade ili jednog organizacionog podruja raspona do 5 km. iroko se koriste za povezivanje linih raunara i radnih stanica u kancelarijama i pogonima firmi radi zajednikog korienja resursa (npr. tampaa) i razmene informacija. Lokalne mree se razlikuju od drugih mrea po tri kriterijuma: (1) veliini; (2) tehnologiji prenosa podataka i (3) topologiji.Lokalne mree su ograniene veliine, to znai da je u njima vreme prenosa informacija u najgorem sluaju takoe ogranieno i unapred poznato. Kada poznajemo tu granicu, moemo da upotrebimo nain projelctovanja koji inae ne bi bio mogu. Poznavanje ogranienja pojednostavljuje i upravljanje mreom.U lokalnim mreama prenos podataka moe se ostvariti pomou kabla za koji su prikljueni svi raunali, slino koncepciji telefonske mree u seoskim podrujima. Brzina prenosa u klasinim lokalnim mreama kree se od 10 Mb/s do 100 Mb/s, kanjenje je malo (meri se milcro ili nano sekundama), a greke retke. Nove lokalne mree rade brzinama i do 10 Gb/s. U ovoj knjizi draemo se klasinih mrea i izraavati brzinu prenosa u megabitima u sekundi (1 Mb/s je brzina od 1.000.000 bitova u sekundi) i gigabitima u sekundi (1 Gb/s iznosi 1.000.000.000 bitova u sekundi).Za lokalne mree s neusmerenim (difuznim) emitovanjem mogue su razliite topo- logije, od kojih su dve prikazane na slici 1-7. U mrei s topologijom magistrale (engl. bus), tj. sa linearnim kablom, u jednom trenutku je najvie jedan raunar na vlasti i u mogunosti da emituje. .Svi ostali raunari dobijaju zahtev da se uzdre od slanja poruka. Neophodan je mehanizam odluivanja za sluaj kada dva ili vie raunara zahtevaju da istovremeno emituju. Taj mehanizam moe da bude centralizovan ili distribuiran. Na primer, sistem DEEE 802..3, popularno zvan Ethernet, predstavlja mreu s topologijom magistrale, neusmerenim emitovanjem, i decentralizovanim upravljanjem, koja obino radi brzinom izmeu 10 Mb/s i 10 Gb/s. Raunari na Ethemetu mogu da emituju poruke kad god poele; ako se dva paketa sukobe, svaki raunar pauzira tokom na- sumino izabranog perioda, a onda pokuava ponovo da emituje.Drugi tip sistema za neusmereno emitovanje jeste topologija prstena (engl. ring). U prstenu svaki bit krui nezavisno od ostatka paketa kome pripada. Cesto bit obie ceo prsten pre nego to se emituje itav paket. Kao u svim sistemima za neusmerano emitovanje, mora postojati neko pravilo za odluivanje u sluaju istovremenog pristupanja prstenu. U upotrebi su razliite metode, npr. omoguavanje raunalima da pristupaju redom. IBM-ova token ring mrea IEEE 802.5 predstavlja prstenastu lokalnu mreu brzine 4 i 16 Mb/s. IFDDI je prstenasta mrea.

(a)(b)Slika 1-7. Dve mree sa neusmerenim emitovanjem. (a) magistrala (b) prsten.Mree za neusmereno emitovanje mogu se dalje deliti na statike i dinamike, u zavisnosti od toga kako se dodeljuje kanal. Pri statikom dodeljivanju najee se vreme izdeli na kratke intervale koji se u krug dodeljuju pojedinim raunalima u cilju emitovanja. Statikim dodeljivanjem kanal se koristi neefikasno jer raunar esto nema ta da emituje kada na njega doe red, pa veina sistema kanal dodeljuje dinamiki (na zahtev).Metode dinamikog dodeljivanja zajednikog kanala mogu da budu centralizova- ne i decentralizovane. U metodi centralizovanog dodeljivanja postoji jedinstvena jedinica za odluivanje koja odreuje redosled pristupanja raunara magistrali. Ona to ini primajui zahteve i donosei odluku na osnovu ugraenog algoritma. U decentra- lizovanom dodeljivanju ne postoji jedinstvena jedinica za odluivanje; svaki raunar mora sam odluiti da li e da emituje. Moda mislite daje to direktan put do haosa, ali nije tako. Kasnije emo prouiti vie algoritama namenjenih uvoenju reda u ovaj prividan haos.1.2.2 Gradske mreeGradska mrea (engl. Metropolitan Area Network, MAN), kako joj i ime kae, pokriva gradsko podruje. Najpoznatija takva mrea je mrea kablovske televizije, koja postoji u mnogim gradovima. Taj sistem je izrastao iz ranijeg sistema televizije sa zajednikom antenom u podrujima u kojima je postojao lo vazduni prijem signala. U takvim sistemima, velika zajednika antena postavljana je na vrh oblinjeg uzvienja, odakle je signal kablovima razvoen po kuama.Na poetku su to bili lokalni ad hoc sistemi, a zatim su kompanije uskoile u posao sklapajui ugovore s gradskim vladama za oienje itavog gradskog podruja. Posle toga je dolo programiranje TV kanala, pri emu su mnogi kanali bili predvieni iskljuivo za kablovsku televiziju. Oni su esto bili specijalizovani: vesti, sport, ku- vanje, batovanstvo itd., ali u periodu od njihovog nastanka do kasnih devedesetih godina koristili su se iskljuivo za prijem TV programa.

18Poglavlje 1: Uvod

1.2 Mreni hardver19

Kako je Internet poeo da zaokuplja svetsku javnost, operateri kablovske televizije su shvatili da malim izmenama u sistemu mogu da obezbede i dvosmerne Internet usluge u nekorienim delovima frekventnog podruja. U tom trenutku, sistem kablovske televizije poeo je da se pretvara iz specijalizovane TV usluge u pravu gradsku mreu. U svojoj najjednostavnijoj varijanti, MAN mrea moe da se prikae emom sa slike 1-8. Tu vidimo da se i TV signal i Internet dovode do centralnog razdvodni- ka (engl. head end), odakle se dalje distribuiraju do kua korisnika. Ovoj temi emo se detaljnije vratiti u 2. poglavlju.

msaikJaafei6 SS Si SS SS pf SS S iii vorite

TV antenaI T ! T

CentralnirazvodnikInternets Bmk fisskSB SB :@ BS SB SB pi SB:

I 11L_1 !" T " "

Slika 1-8. Gradska mrea zasnovana na sistemu kablovske televizije.Kablovska televizija nije jedina gradska mrea. Nedavni razvoj visokobrzinskog beinog pristupa Internetu rezultovao je drugom vrstom gradske mree, koja je stan- dardizovana pod oznakom IEEE 802.16. Vratiemo se na nju u 2. poglavlju.1.2.3 Regionalne mreeMrea irokog podruja ili regionalna mrea (engl. Wide Area Network, WAN) pokriva veliko geografsko podruje, esto itavu dravu ili ak kontinent. Ona sadri skup raunara namenjenih za izvravanje korisnikih programa (aplikacija). Draemo se uobiajenog naina korienja ovih mrea sa skupom umreenih raunara (engl. hosts). Umreeni raunari su povezani komunikacionom podmreom (engl. communication subnet) ili kratko, podmreom (engl. subnet). Raunari su vlasnitvo korisnika (to su njihovi lini raunari), dok je komunikaciona podmrea najee vlasnitvo telefonske kompanije ili davaoca Internet usluga; oni je i odravaju. Zadatak podmree je da prenosi poruke od jednog do dragog raunara, kao to telefonski sistem prenosi reci od govornika do sluaoca. Razdvajanje isto komunikacione uloge mree (podmrea) od aplikativnog aspekta (raunari) umnogome uproava projektovanje mree.

U vec'ini regionalnih mrea, podmrea se sastoji od dve jasno razgraniene komponente: prenosnih linija i prekidakih elemenata. Linije prenosa (engl. transmission lines) proputaju bitove od jednog raunaraka drugom. One mogu biti od bakarne ice, optikog vlakna ili radio-veza. Prekidaki elementi (engl. switching elements) specijalizovani su raunari koji spajaju tri i vie linija prenosa. Kada podaci stignu jednom linijom, prekidaki element mora da odlui kojom linijom da ih dalje uputi. Ovi prekidaki raunari u prolosti su razliito nazivani, ali se danas za njih ustalio naziv usmerivai (engl. routers). Iako naziv usmeriva jasno ukazuje na funkciju ovakvih raunara, oni se i dalje u naem raunarskom argonu nazivaju ruteri.U opisanom modelu, prikazanom na slici 1-9, esto je svaki umreeni raunar deo lokalne mree povezane preko usmerivaa, iako u izvesnim sluajevima preko usme- rivaa moe da bude prikljuen samo jedan raunar. Skup linija prenosa i usmerivaa (bez umreenih raunara) ini podmreu.PodmreaUsmeriva

Lokalna mreaSlika 1-9. Odnos izmeu raunara koji se nalaze u lokalnim mreama i podmree.

Na ovom mestu treba da prokomentariemo izraz podmrea. Prvobitno, podmrea je oznaavala iskljuivo skup usmerivaa i komunikacionih linija za prenoenje paketa od polaznog do odredinog raunara. Neto kasnije, izraz je dobio i drugo znaenje u vezi s mrenim adresiranjem (o emu emo govoriti u 5. poglavlju). Naalost, nema ire prihvaene alternative za prvobitno znaenje, tako da emo isti izraz oprezno koristiti u oba znaenja. Iz konteksta bi trebalo da bude jasno na koje znaenje mislimo.Veina regionalnih mrea ima mnogo linija prenosa, od kojih svaka povezuje dva usmerivaa. Ako dva usmerivaa koji nisu povezani istom linijom prenosa ele da komuniciraju, moraju to da urade posredno, preko drugih usmerivaa. Kada se paket alje od jednog usmerivaa ka dragom preko jednog ili vie meuusmerivaa, svaki meuusmeriva prima ceo paket, uva ga dok se ne oslobodi odgovarajua linija prenosa, a zatim ga prosleuje dalje. Podmrea koja je organizovana na opisanom principu naziva se podmrea uvaj i prosledi (engl. store-and-forward) ili podmrea s komutiranjem paketa (engl. packet-switched). Skoro sve regionalne mree (izuzev satelitskih) imaju podmree s komutiranjem paketa. Kada su paketi mali i iste veliine, esto se nazivaju elije (engl. cells).Princip komutiranja paketa u regionalnim mreama toliko je vaan da emo mu posvetiti jo malo vremena. U naelu, kada proces na jednom umreenom raunani eli da poalje poruku procesu na drugom umreenom raunani, raunar koji alje najpre deli poraku na pakete, dodeljujui svakom paketu redni broj. Paketi se tada alju u mreu pojedinano, jedan za drugim. Paketi se nezavisno prenose mreom i skupljaju u odredinom raunam gde se ponovo od njih sklapa prvobitna poraka i isporuuje procesu kome je namenjena. Tok paketa potekao od jedne poruke prikazan je na slici 1-10.voritePodmrea

Slika 1-10. Tok paketa od poiljaoca ka primaocu.

Na ovoj slici, svi paketi slede putanju ACE, umesto ABDE ili ACDE. U nekim mreama, svi paketi jedne poruke moraju da prate istu putanju; u drugim se svaki paket nezavisno usmerava. Naravno, ako je ACE optimalna putanja, svi paketi mogu proi njom ak i kada se nezavisno usmeravaju.Odluku o usmeravanju donosi lokalni usmeriva. Kada paket pristigne usmerivau A, taj usmeriva treba da odlui da li da ga prosledi ka usmerivau B ili ka usmerivau C. On tu odluku donosi na osnovu ugraenog algoritma za usmeravanje (engl. routing algorithm). Postoje mnogi takvi algoritmi i o njima emo govoriti detaljnije u 5. poglavlju.Ne rade sve regionalne mree s komutiranjem paketa. Druga mogunost je satelitski sistem. Svaki usmeriva je snabdeven primopredajnom antenom. Svi usmerivai mogu da uhvate signal sa satelita, a u nekim sluajevima mogu da uju i emitovanje okolnih usmerivaa ka satelitu. Ponekad su usmerivai uglavnom povezani pod- mreom od take do take, s tim to samo neki od njih imaju satelitske antene. Satelitske mree po svojoj prirodi emituju neusmereno i najkorisnije su kada je za mreu vano to svojstvo.1.2.4 Beine mreeDigitalno beino komuniciranje nije nova ideja. Jo 1901. godine italijanski fiziar Guljelmo Markoni demonstrirao je princip beinog telegrafa izmeu broda i obale koristei Morzeovu azbuku (u krajnjoj liniji, take i crte su binarni kod). Savremeni digitalni beini sistemi imaju bolje performanse, ali je osnovna ideja ostala ista.Sasvim grubo, beine mree se mogu podeliti u tri osnovne kategorije:1. Mree za povezivanje sistema.2. Beine lokalne mree.3. Beine regionalne mree.Pod povezivanjem sistema podrazumeva se povezivanje komponenata raunara radiotalasima kratkog dometa. Skoro svaki raunar ima monitor, tastaturu, mia i tampa povezane s glavnom jedinicom pomou kablova. Novi korisnici imaju toliko problema da ukljue prave kablove u prave prikljuke (ak i kada su odgovarajui parovi oznaeni istom bojom), da veina prodavaa nudi da poalje tehniara da to uradi. Zbog toga su se neke kompanije udruile i projektovale beinu mreu kratkog dometa, zvanu Bluetooth, da bi sve te komponente povezali bez kablova. Sistem Bluetooth omoguava prikljuivanje i digitalnih kamera, slualica, skenera i drugih ureaja tako to se jednostavno dovedu u domet emitovanja mree. Nema kablova, nema instaliranja upravljakih programa, samo sve skupite na jedno mesto, ukljuite raunar i sve radi! Mnogi smatraju da ih je ova tehnologija preporodila.U svom najjednostavnijem obliku, mree za povezivanje sistema koriste obrazac nadreenog i podreenog ureaja, prikazan na slici 1-1 l(a). Sistemska jedinica je obino nadreena i ona upravlja svojim podreenima: miem, tastaturom itd. Ona im saoptava adrese koje treba da koriste, kada mogu da emituju neusmereno, koliko dugo sme da traje emitovanje, koje frekvencije da koriste itd. O sistemu Bluetooth go- voriemo detaljnije u 4. poglavlju.Sledei korak u beinom umreavanju jesu beine lokalne mree. To su sistemi u kojima svaki raunar ima radio-modem i antenu pomou kojih moe da komunicira s drugim sistemima. esto na tavanici prostorije postoji antena s kojom raunan mogu da komuniciraju, kao na slici 1-1 l(b). Meutim, ako su sistemi meusobno dovoljno blizu, oni mogu komunicirati i direktno izmeu sebe u konfiguraciji ravnopravnih raunaia. Beine lokalne mree sve su ee u malim kancelarijama i u kuama, gde instaliranje Etherneta predstavlja suvie veliku tekou, kao i u starijim poslovnim zgradama, konferencijskim salama i na drugim mestima. Za beine lokalne mree postoji standard IEEE 802.11, koji uglavnom ugrauju svi sistemi pa se brzo iri. O njemu emo govoriti u 4. poglavlju.Trea vrsta beine mree koristi se u regionalnim mreama. Radiotalasna mrea koja se koristi za mobilnu telefoniju primer je beinog sistema niske propusne moi. Taj sistem je ve doiveo tri generacije. Prva generacija je bila analogna i samo za prenos govora. Druga generacija je bila digitalna, ali je i i ona prenosila samo govor. Trea generacija je takoe digitalna, ali prenosi i govor i podatke. Beine mree mobilne telefonije u izvesnom smislu lie na beine lokalne mree, osim to su razdaljine mnogo vee, a brzine prenosa mnogo manje. Beine lokalne mree mogu da rade brzinom do oko 50 Mb/s na udaljenosti od nekoliko desetina metara. Sistemi mobilne telefonije rade brzinom manjom od 1 Mb/s, ali se razdaljina izmeu baze i raunara ili telefona meri kilometrima, umesto metrima. Imaemo tota da kaemo o ovim mreama u 2. poglavlju.

BaznaKa kablovskoj mrei

stanica

Slika 1-11. (a) Konfiguracija sistema Bluetooth, (b) Beini LAN.

Osim pomenutih sporih mrea, razvijaju se i beine regionalne mree visoke propusne modi. Kod njih je glavni cilj da se privatni i poslovni korisnici poveu na Internet pomou beinog prikljuka visoke brzine prenosa koji zaobilazi sistem tele- fonije. Ta usluga se obino zove lokalna distributivna usluga za vie korisnika (engl. local multipoint distribution Service, LMDS) i opisacemo je kasnije. Za nju je razvijen i poseban standard, IEEE 802.16, opisan u 4. poglavlju.Skoro sve beine mree se u nekoj taki prikljuuju na oienu mreu da bi se omoguio pristup datotekama, bazama podataka i Internetu. Takvi prikljuci se mogu ostvariti na vie naina, to zavisi od konkretnih okolnosti. Na primer, na slici l-12(a) prikazujemo avion u kome se vie osoba pomou modema i telefona ugraenih u sedi- ta povezuju sa svojim kancelarijama. Svaka telefonska veza se uspostavlja pojedinano. Mnogo efikasnije reenje je, meutim, letea lokalna mrea, prikazana na slici 1- 12(b). Ovde je svako sedite opremljeno Ethernet prikljukom u koji putnici mogu da ukljue svoje prenosive raunare. Jedan jedini usmeriva u avionu odrava vezu s vie usmerivaa na zemlji koji se smenjuju tokom leta aviona. Takva konfiguracija se ne razlikuje od klasine lokalne mree, osim to je njena veza sa svetom beina.

Slika 1-12. (a) Pojedinani pokretni raunali, (b) Letea lokalna mrea.

Mnogi smatraju da beinoj vezi pripada budunost (npr. Bi i sar,, 2001; Leeper, 2001; Varshey i Vetter, 2000), ali ima i suprotnih miljenja. Tvorac Etherneta, Bob Metcalfe, napisao je: Pokretni beini raunari su kao pokretni toaleti - nuno zlo.

Ustalie se u vozilima, na gradilitima i na rok-koncertima. Savetujem vam da svoju kuu pristojno oiite i ostanete u njoj (Metcalfe, 1995). Istorija e ovaj savet svrstati uz komentar predsednika IBM-a T.J. Watsona, koji je 1945. godine, na pitanje zato IBM ne ulazi u posao s raunalima odgovorio: etiri ili pet raunara e do 2000. godine biti dovoljno za itav svet.1.2.5 Kune mreeKune raunarske mree su na pomolu. Ve se razmilja o tome da u bliskoj budunosti veina kua bude opremljena sopstvenim mreama. Svi ureaji u kui moi e meusobno da komuniciraju, a svima e se moi pristupiti preko Interneta. Ovo je jedna od onih vizionarskih stvari za kojom nije postojala stvarna potreba (slino daljinskim TV upravljaima i mobilnim telefonima), ali kada se jednom pojavila, svako se udio kako je bez nje uopte mogao da ivi.Mnogi ureaji se mogu umreiti. Navodimo neke od najoiglednijih kategorija (i primere) takvih ureaja:1. Raunari (stoni PC raunari, prenosivi PC raunati, LDA, deljeni periferijski ureaji).2. Audio i video oprema (TV, DVD, VCR, kamkorder, kamera, stereo-ureaj, MP3).3. Telekomunikacije (telefon, mobilni telefon, interfon, faks).4. Kuni aparati (mikrotalasna rerna, friider, sat, pe, klima-ureaj, osvetljenje).5. Telemetrija (elektrino brojilo, vodomer, protivpoarni i alarmni sistem, termostati, sistem nadgledanja).Rudimentarno umreavanje kunih raunara ve postoji. U mnogim domovima se vie raunara posebnim ureajem povezuje s brzim prikljukom na Internet. Audio i video oprema jo nije umreena, ali kako se sve vie filmova i muzikih numera preuzima sa Interneta, tako rastu i zahtevi da se na njega poveu stereo-ureaj i i TV prijemnici. Isto tako, mnogi ele da svoje video-snimke podele s roacima i prijateljima, pa komunikacija mora da bude dvosmerna. Telekomunikaciona oprema je ve povezana sa spoljnim svetom, ali e uskoro postati digitalna i ii preko Interneta. U prosenoj kui verovatno ima desetak satova (raunajui i one u raznim ureajima), koji se moraju barem dvaput godinje podeavati (onda kada se menja vreme sa zimskog na letnje i obrnuto). Kada bi svi satovi bili povezani sa Internetom, mogli bi se podeavati automatski. Na kraju, verovatno je najprivlanija ideja daljinskog nadgledanja kue. Mnogi roditelji bi bili voljni da utroe neto novca kako bi mogli iz restorana da preko LDA ureaja pogledaju ta radi njihova beba, ak i kada je u kui neko ko pazi na nju. Iako moete da razmiljate o posebnim mreama za svalio od pomenutih podruja pri- mene, verovatno je bolja ideja da se svi sistemi poveu u jedinstvenu mreu.Kune mree imaju neka fundamentalno drugaija svojstva od drugih tipova mrea. Na prvom mestu, mrea i ureaji moraju se lako instalirati. Autor ove knjige imao je priliku da tokom vie godina instalira brojne hardverske i softverske komponente na razliite raunare i susretao se s mnogim problemima. Zahtevajui tehniku podrku od prodavca opreme, dobijao je uglavnom ovakve odgovore: (1) Proitajte uputstvo, (2) Ponovo pokrenite raunar, (3) Uklonite sve hardverske i softverske komponente koje nisu nae i pokuajte ponovo, (4) Preuzmite najnoviju verziju upravljakog programa s nae Web lokacije i - ako nita od pobrojanog ne uspe - (5) Formatirajte vrsti disk i ponovo instalirajte Windows sa CD-a. Ako kupcu Internet friidera savetujete da preuzme i instalira novu verziju operativnog sistema friidera, verovatno ete regruto- vati etu besnih muterija. Korisnici raunara su navikli da se bore s proizvodima koji ne rade kako bi trebalo; kupci automobila, televizora i friidera mnogo su manje tolerantni. Oni oekuju da proizvod odmah radi 100% ispravno.Drugo, upravljanje radom mree i ureaja mora da bude jednostavno i potpuno pouzdano. Raniji klima-ureaji imali su jedno dugme sa etiri poloaja: ISKLJUENO, SLABO, SREDNJE, JAKO. Danas se ureaji isporuuju s prirunicima od tridesetak stranica. Kada budu umreeni, oekujte da e toliko stranica imati samo poglavlje sa uputstvima o bezbednom rukovanju. Takvo neto prevazilazi strpljenje veine korisnika.Tree, za uspeh je neophodno da cena bude niska. Ljudi nee plaati dodatnih 50 dolara za Internet termostat, zato to ih je malo koji pridaju toliku vanost nadgledanju temperature u svom stanu dok su na poslu. S druge strane, ako treba doplatiti samo 5 dolara, moda e se zainteresovati.etvrto, glavna primena e verovatno biti prenos multimedijskih sadraja, tako da mrea mora imati dovoljnu propusnu mo. Nikada nee postojati trite za televizore povezane na Internet koji prikazuju treperee filmove u rezoluciji 320 x 240 piksela, brzinom od 10 slika u sekundi. Brzi Ethernet, koji obavlja glavninu posla u veini kancelarija, nije dovoljno brz za multimediju. Shodno tome, za kune mree su potrebne bolje performanse od performansi postojeih kancelarijskih mrea, a cena im mora biti nia da bi postali proizvodi iroke potronje.Peto, sistem mora da omogui poinjanje s jednim do dva povezana ureaja, kao i naknadno postupno irenje mree. To znai da ne sme doi do sukobljavanja formata. Rei danas muterijama da kupe periferijske ureaje sa interfejsima po standardu IEEE 1394 (FireWire), a par godina kasnije reklamirati interfejs USB 2.0, vodi u sigurnu propast. Mreni interfejs ne sme da se menja tokom vie godina; oienje (ako postoji) mora da ostane isto decenijama.esto, poseban znaaj imae bezbednost i pouzdanost u radu. Izgubiti zbog virusa jednu ili dve poruke e-pote ba i nije strano, ali ako provalnik pomou svog IDA ureaja onesposobi va alarmni sistem i isprazni vam kuu, to je neto sasvim drugo.Zanimljivo pitanje je da li kune mree treba da budu izvedene kablovima ili da budu beine. U veini kua ve je instalirano est razliitih mrea: elektrina, telefonska, kablovska TV, vodovodna, gasna i kanalizaciona. Dodati jo jednu mreu tokom graenja novih kua nije veliki problem, ali je ugradnja sedme mree u postojee kue skupa. Trokovi diktiraju upotrebu beinih mrea, dok bezbednost lei na strani oienih. Problem s beinim prenosom lei u tome to radio-talasi koji se za njega koriste prilino dobro prolaze kroz prepreke. Mnogi se pribojavaju da komija moe neovlaeno da koristi njihov prikljuak na Internet ili da pijunira njihovu e-potu dok se beinim putem alje tampau. U 8. poglavlju emo govoriti o tome kako se bezbednost moe poboljati ifrovanjem, ali u okviru kunih mrea ona mora da bude stoprocentna, ak i kod neiskusnih korisnika. To je lake rei nego uraditi, ak i kada korisnici imaju veliko iskustvo.Sve u svemu, kuno umreavanje nudi velike mogunosti, ali se i suoava s mnogim izazovima. Veina njih proistie iz potrebe za lakim rukovanjem, pouzdanou i bezbednou takvih sistema, naroito u rukama korisnika koji nemaju tehnikih znanja, kao i iz potrebe da se po razumnoj ceni dobiju odline performanse.1.2.6 Kombinovane mreeirom sveta postoje mnoge mree, sastavljene od razliitih hardverskih i softverskih komponenata. Osobe povezane u jednu mreu esto ele da ostvare komunikaciju sa osobama koje su povezane u neku drugu mreu. Za ispunjenje ove elje potrebno je da se razliite, esto nekompatibilne mree meusobno poveu, ponekada pomou ureaja zvanih mreni prolazi (engl. gateways), koji fiziki povezuju i istovremeno usuglaavaju razliite hardverske i softverske komponente dve mree. Skup meusobno povezanih mrea naziva se kombinovana mrea ili meumrea (engl. internetwork ili internet). Ti engleski izrazi se koriste u optem smislu, za razliku od globalnog Interneta (