Računarske mreže

dr Dušan Ljubičić

Beogradska akademija

poslovnih i umetničkih

strukovnih studija

22

DNS

(Domain Name System)

Domain Name System

▪ Kreirao ga je

Paul Mockapetris

1983. god.

▪ Kasnije je dopunjen

▪ 1986 postaje internet

standard

▪ 1984 prva verzija za

Unix (Berkeley

Internet Name

Domain - BIND)3

44

Simbolička imena računara

▪ DNS je sistem koji imena računara prevodi u IP adrese i

obrnuto.

▪ Još u ranim godinama ARPANET-a postalo je jasno da

je mnogo lakše koristiti simbolička imena računara

(hostova) umesto njihovih numeričkih adresa

▪ Imena svih računara na mreži su upisivana u tekstualni

fajl

▪ Svaka podmreža je imala svoj fajl u kojem su bila

mapirana imena i numeričke adrese svih računara na

ARPANET-u

55

Simbolička imena računara

▪ Imena su upisivana ručno

▪ Kasnije je upis novih hostova centralizovan na Stanford

univerzitetu, a fajl sa nazivima hostova i njihovim

numeričkim adresama mogao je da se preuzme preko

FTP protokola

▪ Jedan od problema sa nazivima hostova je što se posle

svake promene ovaj fajl morao ponovo da kopira na

svaki računar

▪ Sa rastom mreže postajalo je sve teže održavati

ažurnost, a sam proces je postao veoma spor

66

Hosts

▪ Godine 1982 u RFC 810 dokumentu je specificirano kako

treba da izgleda host tabela za upotrebu sa IP adresama

▪ Fajl u kojem su se nalazile mapirane IP adrese i nazivi

računara nazvan je hosts, kako na Unix tako i na Windows

sistemima

▪ Na Windows operativnim sistemima fajl hosts se nalazi u

folderu etc (\WINDOWS\system32\drivers\etc)

▪ Kada se startuje, svaki računar je učitavao hosts fajl u

memoriju. Kada se određeni računar na mreži referencira

preko imena, to ime se potraži u hosts tabeli i prevede u

odgovarajuću IP adresu

Izgled hosts fajla

7

88

Hosts

▪ Korišćenje hosts fajova na velikim mrežama imalo je

nekoliko problema, uključujući:

▪ Ažuriranje

▪ Ažuriranje hosts fajla mora da se izvrši na svim računarima

▪ Veličina fajla

▪ Sa rastom broja računara rasla je i veličina fajla. Danas bi

takav fajl imao milijarde redova.

▪ Nepostojanje strukture

▪ Problem hosts fajlova je što nemaju nikakvu strukturu

9

DNS (Domain Name System)

▪ 1983. godine napravljen je plan za prelazak sa hosts fajlova na novi sistem imenovanja, koji je nazvan Domain Name System (DNS)

▪ DNS se zasniva na hijerarhijskoj podeli na grupe i podgrupe, sa imenima koja asociraju na njihovu prirodu

▪ Hijerarhijske grupe se zovu domeni

10

Struktura javnog DNS sistema

.com

.ibm

.cloud

dataplatform

11

Root domain

▪ Koreni domen (root domain) se nalazi na vrhu DNS strukture. Predstavljen je tačkom.

▪ Na ovom nivou se kreiraju TLD domeni (com, org, edu. biz, net, mil, gov itd.)

▪ Root domain kontroliše neprofitna organizacija ICANN

▪ IANA je odeljenje unutar ICANN-a koje je zaduženo za održavanje korenog domena

ICANN

▪ ICANN (Internet Corporation for Assigned

Names and Numbers) - Internet korporacija za

dodeljene nazive i brojeve

▪ ICANN je neprofitna američka korporacija

▪ Rukovodi globalnom strukturom Interneta, koja

se sastoji od:

▪ naziva domena (gTLD i ccTLD)

▪ glavnih DNS servera

▪ IP adresa

▪ numeričkih oznaka protokola12

Internet Assigned Numbers Authority

(IANA)

▪ Odeljenje unutar ICANN (https://www.icann.org/news/blog/do-you-know-iana)

▪ Pored ostalog upravlja DNS root zonom

(dodeljuje ccTLD i gTLD domene), .int i .arpa

zonama

▪ .int – sponzorisani TLD

▪ .arpa – služi za internet infrastrukturne potrebe (www.iana.org/domains/arpa)

▪ i koordinira raspodelu nedodeljenih blokova IP

adresa regionalnim registrima

13

14

TLD domeni

▪ TLD domeni se mogu podeliti na dve grupe

▪ U prvu grupu spadaju generički TLD domeni koji su kreirani tako da ukazuju na tip organizacije

▪ Ovaj tip TLD domena se označava sa gTLD(generic top-level domain)

▪ Druga podela je geopolitičkog karaktera

▪ Ovi TLD nose naziv međunarodne oznake zemlje. Označavaju sa ccTLD (country codetop-level domain)

15

Generički TLD domeni

▪ U početku je kreirano sedam generičkih TLD domena čija su se imena bazirala na tipu organizacije

▪ Kod izbora imena pazilo se da ona budu uopštena tako da svaka organizacija može da se prepozna u njima

▪ To su: .com, .edu, .gov, .mil, .net, .org.

▪ Sedmi domen .arpa nije predviđen za organizacije

▪ Oni su postali vrlo brzo pretrpani, naročito se to odnosilo na domen .com, tako da su dodati novi TLD domeni

▪ U okviru TLD domena, kao sledeći nivo kreiraju se second-leveldomeni

▪ Nadležnost nad TLD domenima delegirana je različitim organizacijama. Na primer, domene .com, .org i .net održava kompanija Network Solutions, koja je u međuvremenu potpala pod vlasništvo kompanije Verisign

16

Generički TLD domeni

Najzastupljeniji TLD

17

18

Country Code TLD

▪ Svaka država ima domen koji je pod njenom kontrolom

▪ Ovi domeni se nazivaju po međunarodnoj oznaci države

▪ Na primer .rs je oznaka za Srbiju, .us za SAD, .it za Italiju, .es za španiju itd.

▪ Trenutno postoje 252 ccTLD domena

▪ Neke države sa interesantnim TLD domenom nude svoj domen za registraciju korisnika ili na prodaju

▪ Primeri takvih država su Cocos Keeling Island čiji je TLD .cc i Tuvalu čiji je TLD domen .tv

▪ Kalifornijska kompanija TV Corporation je otkupila prava za .tv domen od države Tuvalu i sada je ona nadležna za kreiranje subdomena unutar .tv domena.

RNIDSRegistar nacionalnog internet domena Srbije

▪ RNIDS - Registar

nacionalnog internet

domena Srbije

▪ Upravlja registrom nazivima

nacionalnih internet domena

.RS i

.СРБ (2012. uveden)

▪ i internet infrastrukturom od

posebnog značaja za

funkcionisanje Interneta u

Srbiji19

20

Second-level domeni

i domeni nižih nivoa

▪ Domene drugog nivoa kreiraju vlasnici TLD domena

▪ Primeri takvih domena su microsoft.com, ibm.com, hp.com, isaserver.org itd.

▪ Kada registruje second-level domen njegov vlasnik može da kreira poddomene u okviru svog domena, na primer, support.microsoft.com ili cloud.ibm.com

▪ Ispod svakog od ovih domena mogu da se dalje kreiraju poddomeni, npr. dataplatform.cloud.ibm.com, ispod kojih mogu da se kreiraju novi poddomeni itd.

21

Konstrukcija DNS imena

▪ DNS imena se kreiraju tako što se odozdo

prema korenu DNS stabla navedu svi nivoi

međusobno razdvojeni tačkom

▪ Na primer, microsoft.com, ibm.com,

posted.co.rs, bbs.edu.rs, ptt.rs

▪ Tačka koja predstavlja root domen se u praksi

izostavlja

FQDN i PQDN

▪ FQDN – fully-qualified domain name

▪ DNS ime gde se posle naziva računara navode svi

nivoi iz DNS stabla naziva se apsolutno ime ili

potpuno kvalifikovano ime

Npr. server01.ibm.lokal, mail.ibm.com

▪ PQDN – partially-qualified domain name

▪ Naziv računara bez DNS sufiksa se naziva parcijalno

kvalifikovano ime

Npr. server01, mail

22

23

Prevođenje DNS naziva

▪ Pretpostavimo da se nalazimo u domenu BPA.EDU.RS

▪ DNS server domena BPA ima spisak sa imenima i IP adresama svih računara koji su kod njega registrovani

▪ Ako u web browser-u otkucamo www.bpa.edu.rs DNS server će prevesti ovo ime u odgovarajuću IP adresu

▪ Ako međutim želimo da otvorimo sajt koji se nalazi na adresi www.microsoft.com DNS server neće moći da sam da prevede ovaj naziv, jer ga nema u svojoj bazi

▪ U ovom slučaju DNS server može da koristi iterativni i rekurzivni način razrešavanja imena, odnosno dolaska do IP adrese na osnovu imena www.microsoft.com

24

Iterativni postupak ▪ U prvom koraku host šalje zahtev lokalnom DNS serveru (bbs.edu.rs) da

prevede ime www.microsoft.com u IP adresu

▪ Lokalni DNS server zatim prosleđuje ovaj upit root DNS serveru. Svaki DNS server ima adrese 13 root DNS servera tako da može direktno da im se obrati

▪ Root DNS server u imenu pronalazi sufiks .com i kao odgovor vraća spisak IP adresa svih top-level DNS servera koji su zaduženi za COM domen

25

Iterativni postupak

▪ Lokalni DNS server zatim šalje isti upit jednom od DNS servera sa spiska koji je dobio od root DNS servera

▪ Top-level DNS server zadužen za COM domen u imenu koje treba razrešiti pronalazi sufiks microsoft.com i na osnovu njega kao odgovor šalje IP adresu DNS servera koji je nadležan za host www.microsoft.com

26

Iterativni postupak

▪ Na kraju, lokalni DNS server šalje upit DNS serveru koji je nadležan za host www.microsoft.com

▪ Kao odgovor dobija njegovu IP adresu

27

Rekurzivni metod

▪ U prvom koraku bbs host šalje zahtev lokalnom DNS serveru (bbs.edu.rs) da razreši ime www.microsoft.com i da mu vrati njegovu IP adresu

▪ U drugom koraku lokalni DNS server traži od root DNS servera IP adresu hosta www.microsoft.com

28

Rekurzivni metod▪ U trećem koraku root DNS server, prateći .com sufiks

pita jednog od top-level DNS servera koji su nadležni za COM domen za IP adresu hosta www.microsoft.com

▪ U četvrtom koraku DNS server nadležan za COM domen, prateći sufiks microsoft.com pita DNS server koji je nadležan za microsoft.com domen za IP adresu hosta sa imenom www.microsoft.com

29

Rekurzivni metod

▪ U petom koraku DNS server koji je nadležan za microsoft.com domen vraća IP adresu hosta www.microsoft.com top-level DNS serveru koji je tražio

▪ U šestom koraku top-level DNS server vraća ovu IP adresu root DNS serveru

30

Rekurzivni metod

▪ U sedmom koraku root DNS server vraća IP adresu bbs.edu.rs DNS serveru

▪ Na kraju, bbs.edu.rs DNS server šalje hostu traženu IP adresu

31

DNS keš

▪ Kod oba metoda za razrešavanje imena se razmenjujeveliki broj poruka

▪ Da bi se smanjio DNS saobraćaj i povećala efiksanostkod razrešavanja imena svi razrešeni upiti se čuvaju u lokalnom DNS kešu

▪ Sledeći put kada se postavi isti upit DNS server će vratiti IP adresu iz keša

▪ Svaki zapis u DNS kešu ima određeno vreme trajanja (Time To Live) u sekundama. Kada ono istekne, taj zapis se automatski briše

32

DNS keš

▪ Lokalni DNS keš može da se prikaže komandom

ipconfig/displaydns iz komandne linije

Računarske mrežedr Dušan Ljubičić

Beogradska akademija

poslovnih i umetničkih

strukovnih studija