Predavanje Povratna logistika

8/13/2019 Predavanje Povratna logistika

1/86

1

Logistika (kolska 2010/2011.godina) Duan B. Regodi

Tema 8:

POVRATNA LOGISTIKA


2/86


3/86


q Projektovanjeefikasnog sistema nije najvei izazov povratnelogistike, nego implementacijasistema koji moe da upravlja rastom iobimom materijala koji generie program reciklae.

q Povratna logistika je podsistem integrisane logistikeq Trokovi povratne logistike iznose oko 4% od ukupnihtrokova logistike.

q Motivi za reciklau su: ekonomski, tehniki i ekoloki.

q Najee reciklirani materijali su aluminijum, papir, staklo,plastika, stiropor itd.

Kljune poruke


4/86

Logistika (kolska 2010/2011.godina) Duan B. Regodi Logistika (kolska 2010/2011.godina) Duan B. Regodi

Definisanje transporta i lokacija u sistemupovratne logistike

6.

Projektovanje efektivnog sistema povratnelogistike

5.Zahtevi za kooperaciju povratne logistike4.Reciklaa i vraanje proizvoda3.Oblasti povratne logistike2.Pojam i predmet povratne logistike1.

Nastavna pitanja:


5/86


q Uobiajeno je da integrisani logistiki sistemi dostavljajuproizvode korisnicima.Ponekad se, me utim,proizvodi moraju vra ati/kretati od korisnikanazad ka proizvo u, kroz lanacsnabdevanja.

q Ovo se naziva povratnom (obratnom) logistikom ili

reverse logistics.

q Ona se odnosi na logistike aktivnosti imenderske vetine smanjenja, upravljanja ipovlaenja otpada (rasipanja) od pakovanja iproizvoda.

Pojam i predmet povratne logistike

D. Regodi 8. POVRATNA (OBRATNA) LOGISTIKA


6/86


Podsistemi logistickog sistema


7/86



8/86


Razmena materijala i energije izme u oveka i ivotne sredine


9/86


Povra tna logis tika je podsis tem integrisanelogistike koji obuhvata aktivnosti podrke povremenim kretanjem proizvoda ili materijala unazad preme

proizvo a ima ili dobavlja ima.

Predmet povratne logistike ini povra aj:

q novih proizvoda radi zamene,q malo upotrebljavanih proizvoda radi zamene,q starih upotrebljavanih proizvoda radi zamene za

nove,q iznajmljenih proizvoda za upotrebu,q Sirovine, upotrebljenih proizvoda i ambalae radi

reciklae, reupotrebe i redukcije.D. Regodi 8. POVRATNA (OBRATNA) LOGISTIKA


10/86


Tri osnovna razloga za uklju ivanje kompanija uprocese povratne logistike.


11/86


20-80Maloprodaja preko interneta4-6Automobilska industrija-delovi

4-15Industrija proizvoda masovne potronje35Industrija odee

2-5Kompjuterska industrija- personalnikompjuteri

10-20Kompjuterska industrija-za firme50Izdavaka industrija -asopisi

10-30Izdavaka industrija -knjiga povra ajandustrija

Relativni udeo povra aja proizvoda u odnosu na ukupnu prodaju

Trokovi povratne logistike iznose oko 4% od ukupnih trokova logistike.



12/86


Otpad

Udeli pojedinih vrsta otpada u ukupnoj koli ini komunalnog otpada


13/86


Nosioci povratne logistike

U povratnom kanalu prodaje javljaju se slede ekarike:

q proizvo a i,q

potroa i,q posrednici,q specijalizovane institucije,q organizacije drutvene zajednice.



14/86



6.



Nastavna pitanja:


15/86


Oblasti povratne logistike:

1.reciklaa materijala2.povratak:

q sirovine,q novih proizvoda radi zamene,q malo upotrebljavanih sredstava radi

reklamacije,q starih upotrebljavanih sredstava radi zamene

za nove,q iznajmljenih proizvoda za upotrebu.



16/86


q kooperacijom povratne logistike,q praksom green marketinga(proizvodima u skladu sa

zatitom ivotne sredine),q projektovanjem sistema povratne logistike iq praksom rukovanja opasnim/ hazardnim materijalima.


Povratna logistika se bavi i sa:


17/86


Povratak i postupak za pove anje vrednostivra enih proizvoda

Povra aje proizvoda i pakovanja mogu e je podeliti na:

q neplanirane i nepoeljne (tzv.tradicionalni povraajiproizvoda),q planirane i poeljne.

Naj e i razlozi za vra anje novih proizvoda su:q promena miljenja potroaa o proizvodu,q neispravnost proizvoda,q procena potroa a da je proizvod neispravan,q oteenje proizvoda u tranzitu,q isporuka pogrenog proizvoda (ili u pogrenoj koli ini) od straneprodavca.


18/86


Kori ene proizvode je mogu e vratiti:

q

kada je proizvod jo pod garancijom,q zbog opoziva (povlaenja iz prodaje) proizvoda.

irok je varijetet povra aja proizvoda koji se mogu planirati:

q povraaji proizvoda ili kontejnera za viekratnu upotrebu(return of reusable packaging) - mogu biti motivisani ekonomskim i/ili ekolokim razlozima,

q zamene starih proizvoda (uz odreeni bonus) za odreene nove proizvode(trade-in programs ),

q povraaji proizvoda od strane potroaa proizvoa u po isteku njegovogveka upotrebe - iz ekonomskih ili/i ekolokih razloga (company take - backs),

q povraaji proizvoda od strane potroaa kada istekne rok na koji suiznajmljeni (leased or rented returns of product),

q povraaji proizvoda servisu (zbog popravke)a zatim potroau.


19/86


Kada se proizvod vrati postavlja se pitanje ta sa njim uraditida bi se maksimizirala njegova vrednost:

q ponovna upotreba (reuse ) - kada se pakovanje ponovo koristi ili kada seproizvod vrati radi uskladitenja i pripreme za ponovnu prodaju,q popravka/prepakovanje (repair/repackage ) proizvoda kako bi se mogaoponovo koristiti,q povratak dobavlja u (return to supplier ) - ako je proizvod kupljen oddobavljaa i ako se moe vratiti,q

ponovna prodaja (resale) - gde se vraen proizvod ponovo prodaje nanekom sekundarnom tritu onakav kakav je,

q otpaci ( junk ) - kada se proizvod alje na deponiju, to moe biti dosta skupaalternativa (zbog trokova korienja deponije, trokova transporta i vrednostisamih proizvoda koji se izbacuju),q reciklaa (recycle ) - gde se vraen proizvod rastavlja kako bi se dobilekomponente koje se mogu ponovo upotrebiti ili prodati,q renoviranje (renew ) -gde se obnavlja upotrebljivost jednog korienogproizvoda zamenom istroenih delova ili ponovnom proizvodnjom, tako da setaj proizvod moe ponovo upotrebiti.


20/86


21/86


q Povraaj TV kada ne radi kao to je obeano /deklarisano

q Proizvodi ne ispunjavajuproizvoa eve garancijekorisniku

q Medicinske i sl. oprema se vraa radi pregleda irekalibracije mera

q Jedinice se alju proizvoa una pregled ili rekalibraciju

q Povraaj automobila dilerima, npr. zbogpogrenog pojasa za vezivanje itd.

q Opoziv proizvoda

q Nepotrebno pakovanje proizvoda ili palete seuzimaju nazad kada nisu potrebne korisniku

q Uzimanje nazad

q Stari raunar poslat proizvoa u na istalisanjeCD-ROM drivera

q Jedinice poslate firmi zapoboljanje, nadgradnjuproizvoda (inoviranje)

q Diler prima / uzima korien auto kada je novisporuen. Stari auto se priprema za prodaju

q "Staro za novo" kada je nova jedinica prodata korisniku

Opti primeri kada se koriste sistemi povratnelogistikePrimarni razlog za postavljanjesistema povratne logistike

Razlozi postojanja sistema povratnelogistike su prikazani u tabeli


22/86



6.



Nastavna pitanja:


23/86


Reciklaa

Kanal sistema reciklae koristi etvorostepeni proces:

q sakupljanje otpadnog / rasutogmaterijala za reciklau

q prerada materijala u sekundarnisirovi materijal (sirovinu),q kori enje sekundarnog

materijala za proizvodnju novihproizvoda i

q vraanje proizvoda na trite.

Proces reciklae ne moe biti uspeno kompletiran bez efikasnogsistema povratne / obratne logistike .

Reciklaa jeaktivnost ponovne upotrebe

ve prera enogmaterijala i na bazi njihdobijenih proizvoda.

Motivi za reciklau su:q ekonomski,q tehni ki,q ekoloki.


24/86


1. Organski materijali, drvo2. Papir, karton3. Plastika

4. Staklo5. Crni metali6. Obojeni metali7. Tekstil8. Baterije9. Otpad od elektrine i elektronske opreme (WEEE)10.Supstance kao to su rastvarai

Glavni materijali koji se ponovo upotrebljavajutretiraju radi ponovne upotrebe su:


25/86


Veli ina svetskog tr ita sekundarnihmaterijala u 2004 iznosila oko 600 miliona

tona.

oko 600 miliona tonaUkupno5 miliona tonaPonovno upotrebljena plastika24 miliona tonaPonovno upotrebljeni obojeni metali

405 miliona tonaPonovno upotrebljeni crni metali (opiljcimetala)

170 miliona tonaPonovno upotrebljana vlakna (papir)

Procenjene veli ine glavnih svetskih tr itasekundarnih materijala

Sektor reciklae, ostvaruje promet od 160 milijardi dolaragodinje i zapoljava vie od 1,5 miliona ljudi u celom svetu.


26/86


27/86


28/86


Ambalaa iz koje se potroisadraj, koja se reciklira, odn.vraa kroz distribucioni kanalproizvo a u.

Povratna logistika e ih kroz svojekanale vratiti proizvo a u nareciklau (preradu).

Upravljanje ambala nim otpadom

Direktiva EU o ambalai i ambalanom otpaduminimalno je:

Povraaj: 60%Reciklaa: 55%

Po odreenim materijalima minimalno:

Staklo: 60%Plastika: 50%Metal: 22,5%Drvo: 15%



29/86


Ambala a mo e biti:q primarna ambala a kao najmanja ambalana jedinica u kojoj se proizvod prodaje konanom kupcu;

q sekundarna ambala a kao ambalana jedinica kojasadri vie proizvoda u primarnoj ambalai;

q tercijarna (transportna) ambala a namenjena zabezbedan transport i rukovanje proizvoda u primarnoj ilisekundarnoj ambalai.


30/86


q jednokratna ambala a je ambalaa koja jeprojektovana radi korienja samo jednom;

q povratna ambala a je ambalaa koja se, nakonvraanja od strane potroaa, ponovno upotrebljava za istunamenu;

q ambala ni materijal je materijal razliitog svojstvaod koga se pravi ambalaa;

q ambala ni otpad jeste svaka ambalaa ili ambalani

materijal koji ne moe da se iskoristi u prvobitne svrhe,izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje;


31/86


q

komunalni ambala ni otpad jeste otpad od primarnei sekundarne ambalae koji nastaje kao otpad udomainstvima (kuni otpad)q ambala ni otpad koji nije komunalni otpad jeotpad od primarne, sekundarne ili tercijarne ambalae kojinastaje kao otpad u procesu proizvodnje, maloprodaji,uslunim i drugim delatnostima koji nije sakupljen krozsistem sakupljanjaUpravljanje ambala nim otpadom jeste planiranje iorganizovanje aktivnosti vezanih za sakupljanje, transport,skladitenje, tretman i odlaganje ambalanog otpada


32/86


Recikla a ambala nog otpada

je ponovna prerada ambalanog otpada u okviruproizvodnog procesa za prvobitnu namenu ili za ostalenamene, ukljuujui organsku reciklau a iskljuujuiiskorienje u enrgetske svrhe;


33/86


q proizvoa ambalae;q uvoznik sirovine za proizvodnju ambalae i ambalau;q paker/punilac koji pakuje/puni ambalau;q isporuilac koji stavlja u promet ambalau ili upakovan proizvod,q sakuplja ambalanog otpada, kao pravno lice, preduzetnik ili

fiziko lice, koje sakuplja razvrstani otpad;q krajnji korisnik, koji u svrhu krajnje potronje ili konzumacije

upakovane robe, skida ambalau sa robe ili je prazni tako da onapostaje ambalani otpad.

q krajnji snabdeva koje snabdeva ambalaom ili upakovanom robomkrajnjeg korisnika,

q prevoznik koje vri prevoz ambalanog otpada;q operater sistema upravljanja ambalanim otpadom

Subjekti upravljanja ambala om i ambala nimotpadom jesu:


34/86


USLOVI ZATITE IVOTNE SREDINE KOJE AMBALA AMORA DA ISPUNJAVA ZA STAVLJANJE U PROMET

1. proizvodnju ambalae;

2. sastav ambalae;

3. ponovnu upotrebu ambalae;

4. ambalau koja je ponovno iskoristiva reciklaommaterijala;

5. ambalau koja je ponovno iskoristiva kompostiranjem ibiorazgradnjom;

6. ambalau koja je ponovno iskoristiva u obliku energije.


35/86


1. bezbednosti i zdravstvene ispravnosti upakovanogproizvoda;

2. funkcionalnosti unutar lanca isporuke i upotrebe;

3. prihvatljivosti upakovanog proizvoda od strane potroaa.

Specifi ni zahtevi za proizvodnju ambala e:


36/86


Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomorazliitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare ume, dolazido zaga ivanja reka.q Neophodno je ponovo sakupljati hartiju koja nam vie nije neophodna idati je na recikliranje.q Preradom starog papira, utroi se 60% manje energije nego kada bi tajproizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).

Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode.q Reciklaom jedne tone kancelarijskog papira spaavamo 17 stabaladrveta, tedimo 4.200 kW (kilovata) elektrine energije i 32.000 litaravode.

Mogue je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje isvu ambalau od papira.

Papir


37/86


38/86


Od metala se prave :

automobili, autobusi, vozovi, avioni, friideri, poreti, boice za

dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slino. Metali se,naravno, dobijaju preradom odgovarajuih ruda.U procesu dobijanja, najpre polazimo od iskopavanja rude kojinaruava ili unitava itave predele (livade, brda, planine...). Potom se vripreiavanje rude od razliitih neistoa ispiranjem u vodi koja se na tajnain zagauje.

Pri topljenju rude troi se velika koliina energije a tetni gasovisagorevanjem se oslobaaju u atmosferu.

Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati etiri tone rude boksita ipotroiti 13.000 kWh (kilovat-asova) elektrine energije.

Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu seoslobaaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.Godinje se u Nemakoj, razloi i preradi 100.000 friidera, 150.000televizora i oko 15.000 tona drugih aparata.

Metal (aluminijum, bakar, gvo e)


39/86


ivotn i c ik lus amba la e

Kanal sistema

reciklae koristietvorostepeniproces:1. sakupljanje2. prerada3. korienje4. vraanje proizvoda na

trite.



40/86


Pojednostavljen prikaz recikla e stakla


41/86


Kontejneri za razli ite vrste otpada.


42/86


Proces separacije komunalnog otpada

Tipi ne tehnologije su:

q runo sortiranje,q mainsko sortiranje,q vizuelne tehnologije (pomou kamera i softvera),q magnetna separacija,q induktivne istostrujne metode,q separacija pomou doboa,q dinamika kosih povrina,q selektivno razdvajanje na grejnim povrinama,q gravitacija i specifina teina,q flotacija i dr.


43/86


Proces separacije komunalnog otpada


44/86


Tehni kih aspekta rukovanja plasti nimotpadom predvi aju:

q mehani ko recikliranje,q hemijsko recikliranje,q spaljivanje,q zatrpavanja (deponije).


45/86


Legenda:1 - sirov materijal/isporu ene komponente;2 - primarni proizvo a proizvoda; 3 interno skladite;4 maloprodaja; 5 - krajnji korisnik; 6 skuplja otpada.

Prikaz kanala logistike i povratne logistike


46/86


Vra anje novih proizvodaq Uesnici logistikog lanca pokuavaju da zatite integritet proizvoda

u sistemu, ali se esto doga a da se korisnicima isporue defektni iliote eni proizvodi . Ako se to desi, sistem povratne logistike morada se stara o njima.

q esto se vra ajuneeljeni / nepoeljniproizvodi. Korisnici ihesto kupe da bi ihkasnije vratili (primer TELESHOP kupovinesvega i sva ega prodavac rauna da ihnajvei broj kupaca ne evratiti).

q Korisnici esto vra ajudefektne proizvode.

Korisnik oekuje zamenu proizvoda iliobete enje.

q Ote en proizvod isporu en iz fabrike ,prodavac uobi ajeno vra a proizvodproizvoa u i dobija finansijskunadoknadu.

q Roba ote ena u logisti kom lancu ,prevoznik, distribucioni centar ili drugiuesnik u lancu snabdevanja mora dapreuzma odgovornost za ote enje, kaoi finansijsku odgovornost.

Ako se ne moe sa sigurnou utvrditi odgovorna strana, onda maloprodaja snosi gubitak.


47/86


Vra anje kori enih proizvoda

q esto se korisnici ohrabruju davraaju koriene proizvodesvojim maloprodajnimpunktovima i dobiju novac za to.

q U auto industriji je uobiajenoda se vra aju starteri,

alternatori, pumpe za vodu itd.koji se mogu prepraviti(osveiti) da budu kao novi(radi se i regeneracija gaznogsloja istroenih auto guma usiromanim zemljama, itd.).

q Automobilski dileri projektuju isprovode sistem povratnelogistike autodelova (sklopova).

Vraeni delovi se pakuju za otpremuautomobilskoj industriji.

q Prera eni osveeni delovi sevraaju na trite i prodaju jeftinijenego novi proizvodi rezervnidelovi (za drugu ugradnju).

q Stimulacije za vra anje kori enihproizvoda su uglavnom popustina cene prera enih, obnovljenih,proizvoda.

q Da bi korisnik dobio stimulaciju ,on mora da vrati kori eni deo(jezgro) u odre enom vremenu.

Povraaj malo upotrebljavanih proizvoda radi reklamacije se

obavlja kada problem u upotrebi nastane u garantnom roku.



48/86


Vraanje upotrebljivih proizvoda

q Mnogi vraeni proizvodise mogu preraditi ili podvrgnutiprocesu alteracije. esto se mogu ponovo upotrebiti, uzminimalne napore.

q Pranje, ienje, sterilizacija i sl. staklenih boca, boca za soda vodu,

butan boca i sl., posle ega se mogu ponovo puniti i tako nekolikoputa.

Uobiajeno je da pivare plaaju za otkup takve ambalae,koje alju nazad punionicama. Punionice ih osvee, pune i

ponovo vraaju na trite.



49/86


Redukcija otpada

Redukcija je aktivnost smanjenja materijala veta

kog porekla u proizvodima i ambalai, radi smanjenjakoli ine njihovog otpada i tetnih materijala koje onstvara.

Aktivnosti redukcije otpada se odnose na :q minimiziranje materijala veta kog porekla u proizvodnjiproizvoda i ambalae,q kontrola poslovnih funkcija koje stvaraju najvie otpada.

Minimiziranje otpada od ambalae moe se ostvariti:q redukcijom vrste, oblika i veli ine pakovanja proizvoda,q redukcijom koli ine materijala veta kog porekla od kojeg jenapravljeno pakovanje za proizvod.



50/86


Negativno deluju na ivotnu sredinu:q prljava, zastarela tehnologija,q isputanje otpadnih voda direktno u reku,q neracionalno korienje energije, vode,q prekomerna upotreba pesticide,q unitavanje ekosistema (se a uma, oranje stepa, izlovljavanje

grabljivica zemljita i bakterijsko i radio-aktivno zagaenje podzemnih

voda).Pozitivno deluju na ivotnu sredinu:

q reciklaa,q korienje biodizela,q umereno korienje svih resursa (tednja vode itd),q korienje istih tehnologija, bez nusprodukta,q korienje filtera, kolektora,q korienje mikroorganizama u poljoprivredi, industriji, pre iavanju

vode,q korienje suneve energije i energije vetra.

ovek u toku proizvodnje pozitivno i negativnodeluje na ivotnu sredinu:


51/86


Limenke se isporu uju kao

balirani materijalPrikaz usitnjenih limenki

Usitnjeni materijal se:

q Trakom prenosi od sekaa do dela gde se boja uklanja.q Boja se sa limenki uklanja na visokoj temperaturi (oko 500C) uvoenjemvrelog vazduha.q Vreo, iseckani i o ieni aluminijum se dovodi do pei gde se zagreva natemperaturu od 750C (100C, taka topljenja aluminijuma je na 660C).q ljaka, koja je nusproizvod topljenja aluminijuma se periodino uklanja iz pe i.q Materijal se u kalupima hladi u trajanju od tri sata, pri emu se sam kalup hladivodom. Gotova poluga aluminijuma je duine 15 metara i tei 27 tona.

Aluminijum


52/86


Insineracija opasnog otpadaInsinerator sa rotacionom pe i u kome je mogue obraditi ivrsti i teni otpad.

Spaljivanje je najstarija, najjednostavnija i najrasprostranjenija metoda zadobijanje energije iz otpada (ponovno iskorienje otpada u vidu energije).Insineracija otpada predstavlja kontrolisani proces sagorevanja, raspoloivahemijska energija, definisana toplotnom mo i, prevodi se u fiziku energijudimnih gasova, definisanu temperaturom gasova.

Temperatura gasova koji naputaju pe je u opseguod 800C do 1100C. Kako bi se efikasno sprovelemere uklanjanja zaga enja iz gasa, temperaturagasa ne sme biti via od 250 - 300C pa se gasovimoraju hladiti.

Potrebne su visoke temperature od 850Cdo 1200C, dok je optimalna temperatura

1100C.

Otpad ostaje u pe i od 45 do 70 minuta kako bise osiguralo potpuno sagorevanje.


53/86



6.



Nastavna pitanja:


54/86


Zahtevi za kooperaciju povratne logistike

q Veoma esto se udruuju razli ite logisti ke firme da bi pove alepaket atraktivnih i potpunih usluga potencijalnim korisnicima.

q Stvaraju se strateke alijanse, pulovi, mree i na taj na in sesmanjuje i rizik u logisti kom lancu (npr. prevoz opasnihmaterijala do centra za reciklau).

q Ove kooperacije mogu da se koriste za normalne logisti keoperacije, kao to su rukovanje materijalom za just-in-timeproizvodnju, transport, skladitenje itd.

q Optine sklapaju ugovore sa privatnicima da skupljaju i odnosesme e i otpad. U novije vreme se ove usluge proiruju naselekciju materijala i pripremu za reciklau (deponije fabrike zapreradu sme a).



55/86


Trite ekolokih proizvoda (greenmarket) i analiza ivotnog ciklusa

(life cycle analysis)

q Zatita od opasnih vrsta proizvoda ipoboljanje imida okoline

q Nature Copany i Nature Conservancy

q Otkrivanje i razvoj prirodnih sastojaka zalekove (farmaciju)

q Bristol Myers i Conservation Intl.

q Razvoj reciklae plastinih proizvodaq ACI i Australijski fond za zatitu

q Zatita prirodnog eko sistema i obezbeenjeekonomskih pogodnosti u Costa Rici iPanami

q Mc Donalds restorani, Conservation Intl.i Univerzitet Clemson

q Spre

avanje zaga

enja i snienjeproizvodnih trokova

q tamparska industrija Amerike, Savetuprave Velikih jezera i Fond za zatituokoline

q Sponzorisanje zatite okoline u ciljupozicioniranja eko trita

q Body shop i Prijatelji Zemlje

q Unapreenje zatite ivotne sredine isnienje trokova

q Mc Donalds restorani i Fond za zatituokoline

Primarna misija alijanseZelene alijanse

Formiran je niz tzv. zelenih alijansi, ija je misija zatita ivotne sredine, sa motom: ist

vazduh i voda


56/86


- Premoujte organizacione i kulturne razlike- Izgraujte line odnose- Saoptavajte i obezbedite interaktivno okruenje, koje e

pomoi u realizaciji eko ciljeva

q Upravljanjepartnerskimodnosima (ualijansi)

- Dugorono razmiljajte- Informiite medije- Publikujte i primenjujte ciljeve i programe zatite okoline- Odravajte vrste odnose sa partnerima u alijansi- Podstiite inoviranje i izgradnju pokretakih prednosti

q Trinopozicioniranjezelene alijanse

- Grupa sa kojom elite da gradite zelenu alijansu moraimati izgraenu filozofiju ekologije.

- Grupa mora biti prepoznatljiva, sa reputacijom poverenja.

q Izbor eko partnera

Kljuni naini postizanja uspehaCiljevi

Ciljevi i kljuni naini za postizanje uspehau unapreenjuzatiteivotne sredine, tj. vodi za zelene alijanse



57/86


q Preko 90% od 200 najveih kompanija u SAD ima programe zaouvanje ivotne sredine.q Glavni fokus programa zatite ivotne sredine veine kompanija jetzv. analiza ivotnog ciklusa (LCA) proizvoda.

q LCA meri ekonomske i uticaje na okolinu proizvoda u proizvodnji,

upotrebi i povlaenju iz upotrebe.q LCA naroito vodi rauna o fazi povlaenja i sa ekonomskog i saekolokog stanovita.

Mnoge firme vrsto potuju svoje usvojene eko programe. Npr.Dow Chemical ima program WRAP (Wast Reduction Always Pays- Smanjenje otpada se uvek isplati).



58/86



6.



Nastavna pitanja:


59/86


Projektovanje efektivnog sistemapovratne logistike



60/86


Uticaji na povratnu logistiku


61/86


- Trokovi moguporasti za reciklaupapira, kontejneraza skupljanje iskladitenjereciklabilnihmaterijala

- Odgovorni supojedinci kojiiniciraju program.U sluaju da suprogrami reakcijana zakone, Vlada jeodgovorna zausaglaavanje

- Oznaavanjeproizvoda koji sureciklabilni, sadrajrecikliranihmaterijala ili drugihkoristi za okolinu

q Postizanjesnienja trokova

- Trokoviusaglaavanjazavise od lokacije

- Korienje treestrane za skupljanjeotpada za reciklau,kada je potrebno

- Obezbeenjeproizvoda sareciklabilnimmaterijalima

q Ispunjenjeindividualnihobaveza premaokruenju

- Minimalni- Uobiajena ad hocdecentralizovanaorganizacionastruktura

- Reciklaa kartonskihkutija, kancelarijskogpapira, ambalae odnapitaka

q Usaglaavanje sapostojeimzakonima

Resursi za programpodrke

Organizacionastruktura zaprogram podrke

Primarne aktivnostiza program podrke

Primarni ciljevi ekoprograma

Faza I Reaktivna praksa je prikazana u tabeli

Aktivnosti kompanija i resursi za podrku sistemu povratnelogistike u cilju zatite ivotne sredine.


62/86


q Menaderi mogu imati bilo kojeiskustvo, od PR do prodaje, pakovanja ili logistike

q Reciklaa(i/ili ponovnaupotreba) paleta, plastike,defektnih proizvoda i preradai upotreba otpada, kada jemogue

q Podrazumeva se odgovornostza reciklau proizvoda, krozindustrijske alijanse i povratne logistike sisteme

3. Prodaja proizvodakoji zadovoljavaju ekointerese

q Mogua tenjaza izbegavanjevisokih trokovaulaskom u joint venture ilikoalicije

q Neposredno komuniciranje programskih ciljeva, svimzaposlenima

q Isporuka reciklabilnijihmaterijala i projektovanje proizvoda koji su eco friendly

2. Razvojkonkurentskih prednostikroz efikasnijeusaglaavanje

q Umereni(skromni)

q Obavezivanje top menadmenta.Obino se uvode 1 do 2 nova programska menadera

q Priprema korporativnepolitikezatite okoline,definis-anje ciljeva eko programa i sprovo-enje ekoaudita

1. Pokuajiprevencije novih ekozakona, dobrovoljnimzapoinjanjemprograma

Resursi zaprogram podrkeOrganizaciona struktura zaprogram podrkePrimarne aktivnosti zaprogram podrkePrimarni ciljevi ekoprograma

Faza II proaktivna praksa, kompanijeesto implementiraju recikla u


Fa i III Te nja ka rednostima komapanije ne samo da te e


63/86


Fazi III Te nja ka vrednostima komapanije ne samo da te especifi nim eko prednostima, nego integriu aktivnosti nazatiti okoline u svoju poslovnu praksu (sistem vrednosti)

q Kapital je estoogranien od stranestratekih alijansi i partnerstva sa treomstranom

q Meuodeljenjskitimovi pomauuspostavljanju politike iidentifikovanja podru ja unapreenja.

q Upravljanjesmanjenjem rada krozkoordinaciju iimplementaciju politikeu celoj firmi.

q Svako odeljenje sepodstie da doprinosiidejama i preduzimainicijative.

q Kreiranje konkurentskihprednosti u programima povratne logistike, ukljuujuikorienje tree, strane ako su prednost.

q Kritiko preispitvanje postojeih procesa i proizvoda/ usluga, zahtevajuiod dobavljaa obavezu dasmanji otpad.

q Razvoj internihkompanijskih stimulacijai procedura prisiljavanja

2. Rad firmena smanjenjuuticaja na okolinu

q Teko seizraunavaju jerresursi namenjeni programu postajuintegralni deooperacija kompanije

q Top menadmentuspostavlja jakeobaveze, za zatituokoline, kroz celuorganizaciju

q Korienje eco LCA zavrednovanja proizvodai pakovanja, u cilju poboljanjadizajna proizvoda, zareciklau i demontau

1. Ukljuenjeeko aktivnosti uPoslovnustrategiju

Resursi za programpodrkeOrganizaciona

struktura za programpodrkePrimarne aktivnosti zaprogram podrke

Primarni

ciljeviekoprograma


64/86


Pokreta i i ko ni ari povratne logistike


65/86


Tim ima zadatak da razvije strategiju unapreenjaprakse PL (povratne logistike).To znai da treba da:

q identifikujemogue izvore informacija,

q odredi trine potencijaleza reciklirane i/ili preupotrebljene materijale

q sprovoenje analize trokovau cilju utvr ivanja trokovneefektivnosti programa.



66/86



6.


5.

Zahtevi za kooperaciju povratne logistike4.Reciklaa i vraanje proizvoda3.Oblasti povratne logistike2.Pojam i predmet povratne logistike1.

Nastavna pitanja:


67/86


68/86


q Problem lokacija i opreme za reciklau / preradu /obanavljanje proizvoda / materijala.

q Zbog toga se lokacija bira tako da se minimalizujubudui izdaci za transport.


Rukovanje osetljivim


69/86


Rukovanje osetljivim(opasnim po okolinu)

materijalimaDrava reguliu zakonom:

q transport,q rukovanje,q skladitenje, povlaenje iq unitavanje opasnih /

osetljivih materijala,

koji mogu da zagade okolinu ilida deluju na bezbednost izdravlje stanovnitva.

Osnovni ciljevi regulacije ovih problemasu:

q promovisanje fleksibilnosti iinovativnosti u ragulativi(pravilima),

q redukcija potreba izuzetaka odpravila, primenom standardizacijepropisa,

q pojednostavljenje i redukovanjeobima pravila (propisa) za opasnematerijale,

q povienje sigurnosti, krozpoboljanje prakse klasifikacije ipakovanja i

q potovanje meunarodnih propisa oprometu i trgovini ovim robama.


70/86


Mogu i pravci razvoja zelene logistike

Situacija u svetu je trenutno takva da je postizanje zelenelogistike jo daleko.Izuzetak je reverzibilna distribucija koja je otvorila novetrine mogunosti vezane za odlaganje otpada i recikliranje.

1. Topdown pristup - inicijativa dolazi od vlade putem zakonskih regulativa.

2. Bottomup pristup interes za okolinu dolazi od same industrije.

3. Kombinacija prethodna dva - obi

no putem certifikata.



71/86


q jednoj plastinoj flai ili kesi potrebno do 500 godina da se

razgradi,q veina porodica baca oko 40 kg plastike godinje koja moeuspeno da se reciklira,

q staklo moe da se reciklira 100% i da se neogranieno putaiznova koristi,

q staklo koje se baci na smetlite, nikada nee biti razgraeno,

q aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u

ponovnoj upotrebi za samo est nedelja,q 80% delova automobila moe da se reciklira

Dobro je da znate da:


72/86


73/86


1. Pojam i predmet povratne logistike2. Navesti tri osnovna razloga za uklju ivanje kompanija u procese

povratne logistike

3. Navesti i objasniti klju ne oblasti povratne logistike

4. Reciklaa/ambalaa

5. Prikaz kanala logistike i povratne logistike6. Vraanje novih i kori enih proizvoda

7. Redukcija otpada

8. ta uti e na povratnu logistiku

9. Pokreta i i koniari povratne logistike

10.Mogui pravci razvoja zelene logistike

Pitanja za ponavljanje:


74/86


GLOBALNO ZAGREVANJEI GASOVI STAKLENE BATE


75/86


l Intenzivnaindustrijalizacijal Razvoj saobraaja(-50 %)l Intenzivna urbanizacijal Porast broja i gustinestanovnika

CO emisija oko 15 mlrd. tona godinjeCO2 1960 259 mil t/g; 1980 5-6 mlrd t/g (za 20godina poveanje30 puta, 1 t po stanovniku Zemlje)SO2 150 mil t/g sitne estice u vazduhu 30 mil t/gNOx 53 mil t/g isparljivi ugljovodonici, hlorovani

CH,policiklini- aromatini CH fluoridiHg, Pb, As nitrati, nitriti, fosfatinPREKO 13000 DRUGIH JEDINJENJAPREKO 600 OBUHVAENO NORMAMA GVE


76/86


Globalni efekti zagadjenja:

- Efekat kiselih kia

- Smanjenje ozonskog omotaa Zemlje ili pojava ozonskihrupa (3cm, Cl2)

- Globalno zagrevanje Zemljine atmosfere ili efekatstaklene bate


77/86


Efekat staklene bate

Efekat staklene bate je prirodno prisutan proces kojimse zagreva Zemljina povrina i atmosfera.

Rezultat je injenice da pojedini gasovi, CO2, vodena para,

CH4, N2O, O3, CFC, SF6 i aerosoli, apsorbuju dugotalasnozraenje sa Zemljine povrine.

Bez ovog efekta temperatura na Zemlji bila bi oko 30 oCnia i ivot verovatno ne bi postojao, bar ne u ovom obliku.


78/86



79/86


Kisela kia

Kisela kia je padavinazagaena sumpor dioksidom,azotovim oksidiima,amonijakomi drugim hemijskim jedinjenjima. Dok se normalna

pH vrijednost kie nalaziotprilike oko 5,5, pH vrijednostkisele kie iznosi u prosjeku 4 do4,5. To otprilike odgovara 40 puta veoj koliini kiselineuodnosu na neoptereenu kinicu.

Smanjenje pH vrijednosti za jednu mjeru znai prirastkiselosti za deseterostruko.

Glavnu odgovornost zaoptereenja uzrokovana kiselim

kiama snose termoelektrane,dim iz stambenih zgrada i izduvnigasovi u saobraaju. tete nastaledjelovanjem kiselih kia obinonastaju sasvim daleko od stvarnihtetnih izvora.


80/86

80



81/86


q Ako pH vrednost u inae jako istimbrdskim potocima i jezerima preeu kiselo podru je moe doi doizumiranja riba i drugihorganizama .

q Dospe li kisela kia u tlo oslobaajuse teki metali koji mogu opteretitipodzemne vode , a time i pitkuvodu. Na taj nain se ovek izlaepojaanom unoenju tekih metalau organizam.

q Ispitivanja pokazuju da sumporna i azotnakiselinasnose najveu odgovornost za kiselostkie.


82/86


q Strunjaci predviaju dae se ugodini 2020.za treinu manjesumpor-oksida isputati uvazduh nego u godini 1980., alida e se u podru ju Azijenjihova emisija u tomvremenskom periodu vie negoudvostruiti.

q Jo tetniji su azot-oksidi koji uokolinu dospevaju najveimdelom kao izduvni gasovi usaobraaju.

q Pri procesima sagorijevanja nastajusumpor dioksid , azotovi oksidi idrugi gasovi koji pospjeujunastajanje kiselina .

q Slobodni nemetalni oksidi oksidirajuu vlanoj atmosferi sa vodenomparom u sumpornu i azotnukiselinu . Ov jedinjenja se nalaze uvazduhu tako da onda na zemljupadaju sa padavinama. Poto oviproizvodi sagorijevanja nastaju upoveanoj koli ini u gradovima iindustrijskim zonama, i pH vrednost

je ve inom tamo nia nego na selu .


83/86


Proces kako iz ugljen-dioksida u reakciji s vodomnastaje uglj na kiselina

(H2CO3):CO2 + H2O --> H2CO3

Proces kako iz azot-oksida u reakcijis vodom nastaju nitritna (HNO 2) iazotna (HNO3) kiselina:

2NO2 + H2O --> HNO2 + HNO3


84/86


Proces kako iz sumpor-dioksida u reakciji sa vodom nastaju sumporasta(H2SO3) i sumporna kiselina (H2SO4):

2SO2 + 4H2O -->2H2SO4

Posledice kiselih kia

q U tlu kiseline zapo inju svoje tetno djelovanje.q Kisela kia tetno djeluje na oskudne brdske predele,q otapa hranjive materije, kao npr. kalcijum, iz tankog sloja humusa , pa

stabla ostaju bez kalcija koji im je prieko potreban za izgradnju njihovihelija.

Na biljke Oteenja iglica (poutele iglice, opadanje

iglica) Oteenja pupoljaka i mladih klica Oteenja kore Oteenja drveta Anomalije rasta Oteenja korijenja Slabljenje otpornosti na mraz, infekcije,

tetoine itd.

Na jezera

U Skandinavskim jezerima sepojavila pH vrijednost vode 3. Tovodi do izumiranjamikroorganizama i biljki i na krajucijelog ekosistema. Ako u jezerautjeu rijeke koje su prije togaprolazile kroz kisela umska tla,dodatno se poja ava smanjivanje pHvrijednosti.


85/86


Na graevine

Viak protona u kiniciprouzrokuje pojaano raspadanjekamenja, to znai da se ubrzavaeroziju.Time se kamenje drobi. Na sliannain se pesak razgra uje. Nataj na in se mnogobrojni objektiunitavaju.

Politika visokih dimnjaka

Zabrana gradnje visokih dimnjaka, jer

su brojna istraivanja dokazala njihovutetnost.Prora uni pokazuju da je ak96% taloenja nitrata i sulfata naumska podru j rezultatregionalnog, odnosno prekograni nognoenja azota i sumpora .


86/86

HVALA NA PA NJI

Documents

Predavanje Povratna logistika