Logistika Skladistenje

ALFA UNIVERZITET FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO BEOGRAD

LOGISTIKA SKLADITENJA(SEMINARSKI RAD)

Mentor: Doc. Dr. Goran okovi

Student: Arpad ernai 316/08

Beograd, 2012

Arpad ernai, Seminarski Rad

Logistika Skladitenja

SadrajUvod.................................................................................................................................... 4 I. Definicija skladita ...................................................................................................... 5 II. Strategija skladita ................................................................................................... 5 III. Funkcije skladita..................................................................................................... 5 1. Funkcija izravnavanja ili kompenzacije................................................................... 6 2. Funkcija bezbednosti ............................................................................................... 6 3. Specijalna robno-poslovna ili pekulativna funkcija ............................................... 7 4. Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe ................................................................... 7 IV. Vrste skladita prema tokovima materijala i roba.................................................... 8 5. Stepeni skladita..................................................................................................... 10 6. Sistemi skladita..................................................................................................... 10 7. Tehniki sistem skladita ....................................................................................... 11 V. Trokovi skladita ....................................................................................................... 12 VI. Upravljanje skladitem........................................................................................... 12 Zakljuak........................................................................................................................... 14 Literatura ........................................................................................................................... 15



R e z i m e : Cilj ovog seminarskog rada je da se sa teorijskom istraivanjem ustanove najvaniji aspekti logistike skladitenja. K l j u n e r e i :

Logistika, strategija, skladite, pekulativna, funkcija, trokovi, upravljanje, definicija, tehniki, sistem.

3



UvodLogistika skladita ima zadatak da dizajnira i optimizira sisteme za sve vrste skladitenja, komisioniranja, kao i transportovanja roba od ulaska robe u skladite preko svih reprodukcija, odnosno zadravanja do izlaska robe iz skladita. Optimizacija sistema obuhvata i hardverske i softverske logistike instrumente. Najee su skladita koja imaju povoljnu lokaciju skuplja, pa je potrebno nai optimalno rjeenje za lokaciju. Po definiciji, skladite je logistiki prostor u kome roba ima stacionarno stanje, jer ne uestvuje direktno u procesu proizvodnje ili pruanja usluga. Stacionarno stanje oznaava robu na raspolaganju, koja se tek kasnije ukljuuje u proces proizvodnje novih vrsta roba ili u pruanje usluga korisnicima koji imaju potrebu za robom.

4



I.

Definicija skladitaIz definicija pojmova skladite i skladitenje proistie njihova direktna

povezanost sa nabavkom i prodajom. Zato marketing-logistika koristi znaajnu ulogu skladita u nabavci materijala s ciljem optimizacije uslova kupovine ili prodaje robe i usluga. Najvaniji, relevantni pojmovi koji se odnose na skladita su: strategije skladita, funkcije skladita, tokovi materijala, kretanje robe ka, iz i u skladitu praeno sa infromacionim i vrednosnim tokovima, trokovi skladitenja i upravljanje skladitem

II.

Strategija skladitaStrategije skladita su osnovne logistike odluke koje velikim delotvornim

uticajem daju peat organizacionim tokovima. Pored osnovnih organizacionih strategija, koje utiu na ukupnu funkciju skladita, razvile su se i specijalne strategije skladita. One utiu na sve vane, glavne komplekse organizacionih funkcija.

III.

Funkcije skladitaFunkcije skladita vezane su za fiziku distribuciju naterijala i roba iji su tokovi

usmereni ka, iz i u skladite. Skladita imaju veliki znaaj za organizaciju proizvodnje, nabavke i prodaje, odnosno za odravanje eksploatacione gotovosti (ili spremnosti za proizvodnju), a time i za zadovoljavanje potreba kupaca. Najvanije pojedinane funkcije skladita date su na sledeoj slici (vidi sliku 1.2).

5



Funkcija skladita

Kompenzaciona funkcija ili funkcija izravnanja

Funkcija bezbednosti

Specijalna robno poslovna funkcija (pekulativna) funkcija

Funkcija dorade ili oplemenjivanja

Slika 1 Funkcija skladita

1. Funkcija izravnavanja ili kompenzacijeOna reava problem disonantnosti izmeu potreba za materijalom i stvarnog dotoka materijala u skladite. Disonantnost moe biti vremenski i koliinski dimenzionirana. Vremenska disonantnost postoji kada su odreeni materijali potrebni tokom cele godine, a nabavka ih moe obezbediti samo u nekom odredenom terminu ili samo u nekom ogranienom vremenskom periodu. (Na primer kod prerade voa iji se tehnoloki procesi odvijaju tokom cele godine, a sirovina se moe nabavljati samo za vreme branja, potreba za sladitenjem sirovog voa je neizbena). Koliinska disonantnost postoji kada odreeni stepen (nivo) proizvodnje iz tehnikih razloga omoguava proizvodnju samo odreene minimalne koliine. Poto se minimalna koliina, koja se proizvodi na nekom nivou (stepenu), esto ne podudara sa potrebnom koliinom, nastale disonantnosti se moraju kompenzovati putem skladita. Sa marketinkog aspekta, i ugovorne obaveze o kupovini minimalnih koliina mogu prouzrokovati koliinsku disonantnost.

2. Funkcija bezbednostiBezbednosna funkcija skladita reava probleme blagovremenosti,

konsekventnosti, brzine i pouzdanosti nabavke materijala i drugih resursa, kao i isporuke gotove robe kupcima ili krajnjim korisnicima. Zahtevi za egzaktnom koliinom potreba

6



materijala ili robe za naredni (budui) period, koliine isporuke ili precizno termini rani rokovi isporuke i drugi uticaji mogu ugroziti pouzdanost poslovanja ako organizacija nema skladite.

3. Specijalna robno-poslovna ili pekulativna funkcijaSpecijalna robno-poslovna ili pekulativna funkcija skladita omoguava nabavku vee koliine robe po prihvatljivim cenama na tritu nabavke robe koja u promptno vreme nije aktuelna. Njihova prodaja se planira za neke budue termine i po povienim cenama. Dakle, povienje cene ranije nabavjene robe prouzrokuje potrebu skladitenja robe. Opreznost od mogueg pogoranja kvaliteta takoe je opravdan razlog za posedovanje skladita koje omoguava iskorienje posebno povoljne ponude u datom momentu nabavke.

4. Funkcija dorade (oplemenjivanja) robePojedini trini faktori utiu na pojedine vrste robe da nakon protoka odreenog vremenskog perioda menjaju svoje fiziko stanje. Primeri su starenje, suenje, sazrevanje ili vrenje (previranje). Primer su konjak, drvo, sir, razna vina. Te promene stanja robe iziskuju potrebu njene dorade ili oplemenjivanja. Dorada ili oplemenjivanje je proizvodna funkcija koja se obavlja u skladitu.

7



IV.

Vrste skladita prema tokovima materijala i robaPojedine funkcije skladita omoguavaju njihovu klasif1kaciju prema raznim

kriterijumima. Ispod su predstavljeni osnovni kriterijumi klasifikacije skladita. a) vlasniki status (vlastitio ili javno skladite), b) trini odnosi i znaaj sa poslovnom delatnou, c) stepen centralizacije, automatizacije i tehnike manipulacije, d) sredstva transporta i oprema skladita, e) proces uveanja vrednosti skladitene robe i njena pozicija za vreme dok je uskladitena, f) nain gradnje i izbor lokacije skladita, g) pozicija robe dok je uskladitena, h) stepen automatizacije i tehnike manipulacije

Izbor mesta lokacije skladite je logistiki relevantan ako uvaava princip minimiacije transportnih puteva do mesta proizvodnje ili do kupca Primenjuju se koncepti: -Logistike nabavke -Logistike proizvodnje

Sopstveno ili vlastito -Javno skladite

-Nabavno -Prodajno Skladite: -Glavno

-Marketing-logistike-Organizaciono i strategije skladita -Trita konkurencija i pravna regulativa

Skladite: -Materijala -Gotovih proizvoda -Trgovake robe -Alata i sredstava -Rezervnih delova

Vrste skladita prema est najvanijih kriterijumaSkladite sa: -Regalima -Paletama -Rezervoarima (kontejnerima) -Ormanima -Vitrinama

-Sporedno

Tehnika manipulacija skladita -Kompjuterizovano ( on line voenje) sa povezanim materijalnim i informacionim tokovima -Automatizovana tehnika manipulacija -Mehanizovano ili poluautomatizovano skladite.

Slika 2 Kriterijumi za klasifikaciju skladita

8



Faktori odreivanja mesta lokacije sladita koji su naroito bitni sa logistikog aspekta dati su u tabeli na sl. 3.1

Faktori odreivanja izbora mesta lokacije skladita

Vrste skladite po kriterijumu skladitenje robe - za materijal - za gotove proizvode - za trgovaku robu - za alat - za rezervne delove - za kancelarijske potrebe poslova

Interni faktori

Eksterni faktori

- broj artikala - vrsta skladinih jedinica - teina i visina skladinih jedinica - maksimalni volumen skladita - vrsta dopreme u skladitoma - uestalost dopremanja - broj uskladitenja u jedinici vremena - vrsta robe uzete sa skladita - vreme potrebno za uskladitenje, nadzor i briga o zalihama - naroiti zahtevi vezani za uskladitenu robu

- Drava pravna regulativa, kao to su graevinski propisi, propisi u vezi sa ovekovom okolinom, odredbe za opasne vrste robe, propisi o zatiti od buke i drugim obavezama - orijentisanje ka odredjenim putevima transporta, a to je uslovljeno proizvodima ( eleznica, drum, voda) - mogunosti snabdevanja energijom - mogunost uklanjanja( npr. hemikalija, oneienje robe idr. to proizilazi iz brige o robi)

Slika 3 Logiki aspekt izbora mjesta lokacije skladita

1

(Izvor: Ehrmann, 1999)

9



5. Stepeni skladitaProces proizvodnje robe ili usluga u nekoj proizvodnoj organizaciji moe da se prikae raznim stepenima ili nivoima upravljanja protokom materijala. Postoje etri nivoa upravljanja ili etiri stepena skladita. Skladita 1. Stepena. - To su dolazna ili ulazna skladita. iji je zadatak da permanentno obezbeuju potreban materijal za proizvodnju i imaju na raspolaganju garantovane zalihe potrebnih materijala. Osim toga, ova skladita prihvataju (uzimaju) i specijalno nabavljen materijal. Skladita 2. Stepena. - To su i meuskladita ili paralelna skladita namenjena za proizvdne oblasti. Skladita 3. Stepena. - To su skladita na kraju procesa proizvodnje. Zovu se jo i skladita za prodaju, odnosno finalna (konana) skladita. Potrebna su za amortizaciju oscilacija na tritu prodaje. Proizvodna skladita obavljaju sve funkcije skladita. Skladita 4. Stepena. - Ovaj stepen, koji je mnogo obraivan u literaturi, ima funkciju skladitenja trgovake robe. U praksi se pominje i peti stepen skladita, koji je ogranien na posebne interese menadmenta organizacije.

6. Sistemi skladitaPojam sistem skladita nema jednoznane interpretacije. I u literaturi i u praksi vladaju razliita shvatanja o tome ta ini sadraj jednog sistema skladita. Najee su zastupljena sledea miljenja. Sistem skladita je identian sa vrstom skladita (sistematino ili haotino skladitenje). Sistem skladita je identian sa tehnikom skladita (automatizovano ili poluautomatizovano skladite).

10



U sutini treba razgraniiti pojam skladita kao funkcionalnog prostora od celokupnog sistema skladita koji obuhvata sve procese u skladitu, od ulaska do izlaska robe, uzimajui u obzir tehniku i ureaje (postrojenja) pomou kojih se obavlja protok materijala u skladitu. Radi toga je potrebno posebno sagledati tehniku stranu skladita, odnosno tehniki sistem skladita.

7. Tehniki sistem skladitaIzbor odreenog sistema skladita koji sadri odreenu tehniku skladita obavlja se prema odreenim kriterijumirna. Kod odluivanja o vrsti objekata (materijali ili robe) koje treba skladititi koristi se niz kriterijuma koji uvaavaju: - utroak investicija (ulaganje), - potrebe za personalom (zaposlenima u skladitu), - stepen automatizacije, odnosno mogui nivo automatizovanosti, - zahteve (potrebe) za objektima skladita, i mogunosti iskorienja prostora za izgradnju - trokove skladita, - opasnosti od tete (oteenja), - smetnje (ili remetljivosti) tokom postupaka, - mogunosti dohvatanja pojedinih pozicija u skladitu, - mogunosti pakovanja i prepakivanja, - preglednost skladita i skladinih tokova, - mogunosti da se realizuje fifo-princip "first in -first out" princip koji oznaava prvi u skladite, prvi iz skladita) - zahteve za organizaciju skladita, - mogunosti funkcionisanja sistema zatite skladita, - voenje kontrole zaliha, - mogunosti komisioniranja i - sposobnost prilagoavanja raznim skladinim vrstama robe.

11



V. Trokovi skladitaUtvruju se preko sistema prorauna u skladitu koji nisu specifino-logistiki zadaci. Ti sistemi obuhvataju objektno orijentisane aktivnosti u razliitim skladinim proraunima. Osnovne vrste sistema prorauna su: proraun robnih zaliha u skladitu, obraun trokova u skladinim funkcijama, procene ulaza, zaliha i prodaje robe vezane za skladite i inventura skladita Na izbor sistema prorauna utiu: tokovi informacija u sistemu menadmenta skaladita, raunovodstveni tokovi, informacioni tokovi kod svih drugih dispozicija materijala i robe.

VI.

Upravljanje skladitemDa bi se osiguralo besprekorno funkcionisanje u skladita, kao i

transportovanje u skladitu i iz skladita do odredita, potrebni su efikasan sistem upravljanja i odgovorno rukovoenje skladitem. Ti sistemi imaju zadatak da optimalno organizuju: - proces upravljanja skladitem materijala, - procese i operacije skladitenja materijala, - nadzornu funkcija nad zalihama i - kontrolu tokova u skladitu po vrsti, koliini i vrednostima. Drugim reima, upravljanje skladitem podrazumeva aktivnosti planiranja, organizacije kontrole i rukovoenja navedenim procesima da bi se procesi i operacije odvijali bez smetnji, tano po terminima, i da se mogu planirati i izriti po to je mogue niim trokovima.

12



Kao pojedinane (ili samostalne) funkcije sistema upravljanja i rukovoenja skladitem Kampf / Kuhnle navode sledee ciljeve: - optimizacija redosleda narudbi za uskladitenje i iskladitenje, - dodeljivanje narudbi za uskladitenje praznim fahovima, - dodeljivanje narudbi za iskladitenje utovarnim (skladinim) jedinicama, - primene uputstava za vonju za regalne transporte, - identifikacija i kontrola uskladitenja i iskladitenja pomonih skladinih sredstava, - voenje evidencija svih koliina artikala koji se uskladite i iskladite, - regulisanje celokupnih tokova u procesu transporta, - regulisanje tokova angaovanja ljudi i tehnike

13



ZakljuakIz predhodnog se vidi da je skladitenje robe povezano sa nabavkom i prodajom i da imaju veliki znaaj za organizaciju proizvodnje, nabavke i prodaje, odnosno jednom rijeju spremnost za proizvodnju. Njihove trokove utvrujemo preko sistema prorauna u skladitu. Ti sistemi obuhvataju objektno orjentisane aktivnosti u razliitim skladinim proraunima.

14



Literatura1. Gruji R., Poslovno pravo, Univerzitet BK, Beograd, 2008. 2. Dr Vasiljevi M.doc.Logistika u saobraaju - skripta, Saob. Fakultet Doboj,2008.Dr 3. Slobodan Zeevi, mr Sneana Tadi City logistika,Beograd,2006. 4. Slobodan M. Ivovi, Poznavanje robe za menadere u robnom prometu, Univerzitet BK, Beograd, 1999. Korieni sajtovi:

1. Izvor: http://bestlogistika.blogspot.com/2008/07/skladitenje.html. 2. Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Warehouse 3. Izvor: http://hu.wikipedia.org/wiki/Rakt%C3%A1roz%C3%A1s 4. Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Skladi%C5%A1te

15

Documents

Logistika Skladistenje