Prvo pitanje

1. Razvojni periodi logistike Razvoj logistike se moze posmatrati kroz cetiri perioda:

1. Do 1950.2. Od 1950. do 1970.3. Od 1970. do 19904. Posle 1990.

1. Do sredine 20. veka logistika je definisana sa stanovista fizicke distribucije. Za ovaj period vezuju se prvi pojmovi iz oblasti logistike, a to su skladistenje i transport. Istovremeno, u ovom periodu je ustanovljen koncept marketing miksa, koji pored proizvoda, cene i promocije cine i kanali prodaje, tj. fizicka distribucija.2. Zasluge za razvoj teorije o logistici u periodu od 1950. do 1970. pripisuju se Oskaru Morgensternu i Dzonu Megiju koji su prilozima u medjunarodnim casopisima sistematicno objasnili teoriju logistike. Od 1950. do 1960. logistika dobija na znacaju u poslovnoj praksi. Na trzistu rada pojavila su se nova radna mesta, kao sto su menadjer fizicke distribucije, transporta i skladistenja, sto je bio odgovor menadzmenta na trzisne izazove. Inicijalno sirenje prostornih granica ciljnih trzista kompanija, prvo ka susednim a potom i udaljenim trzistima, jacalo je zastitnu ulogu pakovanja, iniciralo upotrebu kontejnera i paleta u transportu. Da bi se to postiglo, bila su potrebna dodatna ulaganja, sto je podizalo krajnju prodajnu cenu proizvoda. Nedostatak zaliha proizvoda na prodajnim mestima doveo je do intenziviranja konkurencije medju prodavcima, koja je rezultirala optrebom iznalazenja originalnijih nacina za diferenciranje. Stednja u transportu dovodi do velikih zaliha, a smanjenje zaliha dovodi do nestasica proizvoda u prodaji. U periodu od 1955. do 1965. teorija o logistici je obogacena razvojem analize totalnih troskova, porastom interesa za usluge korisnika i revizijom distribucionih kanala. Od 1965. do 1970. testiran je osnovni logisticki koncept, koji je rezultirao nuznim promenama.3.U periodu od 1970. do 1990. doslo je do promene prioriteta u logistici. Ova promena se hronoloski posmatrano, odnosila na pomeranje akcenta sa isporuke na: - cin nabavke - proces snabdevanja - rukovanje i upravljanje materijalima i njihovu integraciju u logisticki lanacIntenzivniji razvoj u pravcu integrisanej logistike i inicijalni razvoj menadzmenta lancem snabdevanja obelezili su ovaj period.Pocetkom sedamdesetih godina XX veka, rast cena sirove nafte doveo je do rasta cena transporta, pa je stednja u transportu izazvala rat troskova drzanja zaliha. Rast troskova zaliha je uticao na rast prodajnih cena proizvoda i uskracenu mogucnost potrosacu da bira proizvode na pravom mestu, u pravo vreme, po primerenoj ceni. U ovom periodu pod pritiskom razvoja ekologije, razvila se povratna logistika, cije su aktivnosti integrisane u logisticki sistem. Naftna kriza podstakla je kompanije na iznalazenje zamene za postojece energente, kako bi se smanjili troskovi transporta i povecala brzina isporuke proizvoda potrosacu.Tokom osamdesetih godina XX veka, akcenat je pomeren sa isporuke na nabavku, bez koje nije moguce obaviti proizvodnju, niti isporuku trazenih proizvoda potrosacu. Pocela je da se uvazava uloga dobavljaca i znacaj procesa snabdevanja za poslovanje kompanije. Od osamdesetih godina XX veka potiskuje se primarni znacaj fizickog kretanja gotovih proizvoda i daje jednak znacaj kretanju materijala i drugih inputa, naglasavanju znacaj informacionih i vrednosnih tokova nad fizickim tokovima.4. Integrisana logistika ima za cilj zadovoljenje potreba potrosaca, posto su oni kljucni u marketing poslovnoj koncepciji. Menadzment lancem snabdevanja ide dalje od same nabavke i prodaje, ulazi u odnose kompanije sa dobavljacima, posrednicima i potrosacima.

2. Različiti pristupi definisanju logistike i primena logistikeLogistika se moze posmatrati kao proces premestanja stvari od jedne tacke do druge, i njihovo smestanje na policu. Ova definicija naizgled ukljucuje samo transport i skladistenje, ali ima za cilj pravi proizvod na pravom mestu, jer tezi smestanju stvari na policu (skladiste ili prodajni prostor).Logistika se moze definisati kao proces strategijskog upravljanja, kretanja i skladistenja materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda od dobavljaca, preko proizvodjaca, posrednika do krajnjih potrosaca. Ona naglasava strategijski pristup upravljanju logistickim aktivnostima, za razliku od prethodne. Poslovna logistika je planiranje, organizovanje i kontrolisanje svih aktivnosti kretanja i skladistenja koje olaksava tok proizvoda od tacke zahteva za meterijalima do tacke krajnje potrosnje i prateeg toka informacija. Moze se reci da je ovo potpuna definicija logistike. Logistika polazi od trzista tj. predvidja potrebe kompanija-partnera i potrosaca, pa tek onda planira aktivnosti. Ona obezbedjuje kapital, ljude, tehnologiju i informacije neophodne za realizaciju planiranih aktivnosti sa ciljem zadovoljenja potreba kompanija-partnera i potrosaca, optimizirajuci odnos kvaliteta i troskova.Logistika se moze posmatrati kao makrologistika, mezologistika (metalogistika) i mikrologistika.

Makrologistika se odnosi na logistiku jedne privrede, mezologistika na logistiku svih kompanija jedne grane delatnosti, mikrologistika se odnosi na logistiku jedne kompanije.Mikrologistika se moze posmatrati u uzem i sirem smislu. U uzem smislu, mikrologistika se odnosi na logistiku nabavke, proizvodnu logistiku, i logistiku prodaje.

3. Logistički podsistemi i logističke komponente Logisticki sistem je integralni deo poslovnog sistema. Otvorenog je i dinamicnog karaktera. Neminovno je u interakciji i harmoniji sa drugim poslovnim podsistemima.Logisticki sistem cine tri podsistema. To su sistem nabavke, sistem unutrasnjeg kretanja i sistem isporuke.U sistemu nabavke se desavaju logisticke operacije sa inputima, pa se naziva ulaznom logistikom.U sistemu unutrasnjeg kretanja se desavaju logisticke operacije sa nabavljenim inputima pa se naziva unutrasnjom logistikom.U sistemu isporuke se desavaju logisticke operacije sa autputima, pa se naziva izlaznom logistikom.Ulazna, unutrasnja i izlazna logistika su integralni delovi sistema integrisane logistike. Za razumevanje logistickog sistema potrebno je poznavati njegove komponente i tokove koji se u njemu odvijaju.Logisticke komponenteSvaki sistem cine:input,process,autputInput je svaka ulazna komponenta bilo kog sistema. Inputi logistickog sistema su:sirovine i drugi materijali,alati i druga sredstva za rad,energija,capital,informacije,osoblje, i njihovo znanje i iskustvoLogisticki proces podrazumeva trasformaciju inputa u autpute. Smisao transformacije je dodaja vrednosti inputima, koje ce takav input naciniti upotrebivim dobrom za potrosace.Po Lembertu transformacija moze da se obavi na vise nacina:klasicnom promenom,premestanjem,cuvanjem do odredjenog trenutka,povecanjem uslugePromena je klasican oblik transformacije, za razliku od drugih oblika koji ne menjaju fizicku strukturu materijala. Promena na materijalima moze biti posledica fizickih aktivnosti prerade, obrade i dorade. Premestanjem materijala ili proizvoda sa jednog mesta na drugo podize im se vrednost. Premestanje u objektu i skladistu na mesta na kojem je neprimerena temperatura moze smanjiti njegovu vrednost. Premestanjem proizvoda iz jednog skladista u drugo, koje je blize prodajnim objektima cija je prodaja intenzivnija, podize vrednost proizvodu iako u sustini njene promene nije bilo.Prodajnim uslugama se povecava vrednost proizvoda. Na znacaju dobijaju garancija, servis i besplatna zamena delova. Autputi su izlazne komponente. Predmet su aktivnosti izlazne logistike. Obicno je rec o gotovim proizvodima ili uslugama, odnosno njihovoj kombinaciji.Gotovi proizvodi su opipljiva dobra namenjena prodaji, pa se nazivaju robom. Karakter usluga kao autputa je rezultat vrste delatnosti. U autpute se ubrajaju takodje i skart, rezervni delovi itd

4. Logistički podsistemi i logistički tokoviLogisticki podsistemi ( predhodno pitanje).Logisticki tokoviIzmedju ucesnika logistickog lanca se odvija vise tokova. Fizicki tok se odnosi na tok od dobavljaca do proizvodjaca i obrnuto.Tok vlasnistva se odnosi na proces prelaska vlasnistva nad amterijalima ili proizvodima od jedne institucije do druge, koji se krece skoro paralelno sa fizickim tokom.Tok placanja – tok gotovog novca ili bezgotovinskih sredstava placanja se krece od potrosaca ka proizvodjacu, proizvodjaca ka dobavljacu, bilo koga od njih prema posrednickim institucijama i tok novca od proizvodjaca ili posrednika ka potrosacu kao nacin povracaja sredstava na koje potrosac ima pravo.Tok informacija od jedne do druge karike u lancu doprinosi efikasnom obavljanju logistickih aktivnosti.Tok promocije se odvija izmedju proizvodjaca i njegove ciljne grupe ili izmedju dobavljaca i njegove ciljne grupe.Logisticki sistem pociva na: fizickim,vrednosnim i informacionim tokovima.Fizicki tokovi se odnose na fizicko kretanje materijala i proizvoda. Fizicki se mogu kretati i osobe, dokumentacija, novac ili drugi oblici vrednosti i informacija. U podrucju izlazne logistike, rec je o fizickom kretanju proizvoda sa jednog mesta na drugo u procesu isporuke.Vrednosni tokovi su osobeni za ulaznu i izlaznu logistiku. Smanjena uloga vrednosnih tokova u unutrasnjoj logistici podrzana je cinjenicom da se proizvodni sistem ne bazira na vrednosnim tokovima.Logistika podrzava kretanje vrednosnih tokova, jer bez njih nije moguce zaokruziti logisticki i celokupan poslovni proces.

5. Logistika proizvoda i logistika uslugaZadatak logistike je pruzanej usluga, putem obavljanja aktivnosti: logistike proizvoda i logistike uslugaU aktivnosti logistike proizvoda se ubrajaju aktivnosti skladistenja, upravljnja zalihama, urkovanja i pakovanja, transporta i komuniciranja. To su primarne logisticke aktivnosti.U svakom logistickom podstistemu potrebno je:skladistiti materijale, poluproizvode i proizvode,cuvati i upravljati zalihama materijala, PP i GP,rukovati materijalima, PP i GP, ukljucujuci poslove premestanja i prepakivanja,transportovati materijale, PP i GP sa jednog mesta na drugo,komunicirati tj. razmenjivati informacije i podatke radi obrade narudzbi, isporuka.Skladistenje kao logisticka aktivnost podrazumeva proces uskladistenja materijala u skladiste materijala,PP u skladiste poluproizvoda, proizvoda u skladiste proizvoda

U tom smislu se govori o ulaznom unutrasnjem i izlaznom skladistu. Skladiste moze biti i tranzitno, prirucno, magacinsko i distibuciono. Mogu viti vlasnistvu kompanije, zakupljena i javna tj. zajednicka.Zadatak logistike je obezbediti optimalnu lokaciju skladista, potreban kapacitet sladista i uslove skladistenja. WMS- Menadzment sistema skladista je od presudnog znacaja za efikasno upravljanje skladisnim aktivnostima.Transport ima za cilj prenos materijala od dobavljaca do proizvodjaca. Uloga transporta u unutrasnjoj logistici je prenos materijala:do ulaznog skladista,od ulaznog skladista do proizvodnog pogona,od proizvodnog pogona do skladista PP i proizvoda I,njegovo premestanje unutar skladista ili pogona.U izlaznoj logistici trasportom se vrsi prenos proizvoda od skladista proizvoda do potrosaca.Komuniciranje se odnosi na aktivnosti obrade narudzbi, predvidjanja, planiranja, implementacije i kontrole.Pomocu aktivnosti logistike usluga podrzava se:- proces kretanja usluge od njenog izvora do krajnjeg konzumenta, ukoliko se iskljucivo pruzaju usluge i - proces kretanja proizvoda u logistickom lancu, ukoliko ga prate usluge.Logisticki zadatak je “pravi proizvod, na pravom mestu, u pravo vreme, pravim potrosacima u obecanim performansama, pravim kolicinama i po primerenoj ceni”.Aktivnosti logistike usluga doprinose skracenju vremena usluzivanja i prijema usluge u posed,podizanju kapaditeta usluczivanja i usluge,podizanju kvaliteta i sigurnosti isporuke usluge.Sve logisticke aktivnosti uslugamoraju se odigrati istovremeno da bi se zadovoljili zahtevi korisnika usluge, sto nije slucaj u logistici proizvoda.

6. Integracija logistike proizvoda i usluga Tesko je staviti liniju izmedju proizvoda i usluge, jer mnogi proizvodi ukljucuju dodatne usluge, kao sto mnoge usluge zahtevaju dodatne proizvode.Samo teoretski moze da se kaze da kompanije za proizvodnju i prodaju netrajnih potrosnih dobara primenjuju aktivnosti logistike proizvoda, bez potrebe preduzimanja aktivnosti logistike usluge.Veliki broj usluga se ne moze ponuditi bez podrske osoblja i opreme. Usluga osoblja zvisi od njihove sposobnosti da pruze uslugu. Kvalitet usluge zasnovane na opremi zavisi od kvaliteta opreme i sposobnosti osoblja da komunicira sa opremom.Nemoguce je izolovati logisticke aktivnosti u poslovima sa proizvodima od logistickih aktivnosti u poslovima sa uslugama.

7. Pojam Integrisani lanac snabdevanja i Sistem integrisanih lanaca snabdevanjaIntegrisani lanac snabdevanja cine:- integrisana logistika (interni lanac snabdevanja) i- odnosi kompanije sa dobavljacima i potrosacima ( eksterni lanac snabdevanja)Integracija nabavke, proizvodnje i isporuke je vid interne integracije. Cilj integrisanja nabavke, proizvodnje i isporuke bio je integrisana logistika. Integrisana logistika se naziva internim lancem snabdevanja.Ulaznim logistickim aktivnostima koje se odnose na upravljanje kretanjem materijala od dobavljaca do ulaznog skladista su dodate aktivnosti razvoja veza i odnosa sa dobavljacima i njihovim poslovnim partnerima.Unutrasjim logistikim aktivnostima koje se odnose na upravljanje kretanjem poluproizvoda u unutrasnjim tokovima su dodate aktivnosti uspostavljanja veza i odnosa kompanije sa drugim proizvodjacima, koji takodje nabavljaju materijale kod dobavljaca kompanije ili su kooperanti kompaniji.Izlaznim logistickim aktivnostima koje se odnose na podrzavanje kretanja proizvoda od skladista proizvoda do potrosaca su dodate aktivnosti razvoja veza i odnosa sa potrosacima i posrednicima kompanije, kao i njihovim poslovnim partnerima.

Integrisani lanac snabdevanja kompanije je evoluirao iz integrisane logistike kao vida internog lanca snadevanja i njenih odnosa sa dobavljacima i potrosacima koji su vid eksternog lanca snabdevanja.Sistem integrisanih lanaca snabdevanja je otvoren i dinamican sistem:- unutrasnjih veza i odnosa u okviru svake kompanije- direktnih spoljasnjih veza i odnosa kompanije- indirektnih spoljasnjih veza i odnosa kompanije.Direktne spoljasnje veze i odnosi kompanije odnose se na veze izmedju:kompanije i njenih dobavljaca,kompanije i njenih potrosaca,kompanije i njenih posrednika,njenih dobavljaca i njenih potrosaca,njenih dobavljaca i njenih posrednika,njenih posrednika i njenih potrosacaIndirektne spoljasnje veze i odnosi kompanije odnose se na veze izmedju:kompanije i dobavljaca njenog dobavljaca,kompanije i drugih kompanija koje kupuju od njenog dobavljaca,kompanije i posrednika njenog posrednika,kompanije i potrosaca kompanije koja je njen kupac,kompanije i kompanija koje isporucuju kompaniji – njenom kupcu.

8. Značaj EDI tehnologije i standarda poslovne dokumentacije u logistici Pojam EDI tehnologijeElektronska razmena podataka – EDI (Electronic Data Interchange) se smatra novom informacionom tehnologijom, iako je ravijena osamdeseti godina XX veka.Evropski model EDI tehnologije u trgovini nazvan je TEDIS.

EDI tehnologija je rezultat spoznaje da se efikasna komunikacija izmedju kompanija u savremenim uslovima poslovanja jedino moze obaviti tehnologijama koje podrzavaju jezik racunara i komuniciranje izmedju njih.EDI tehnologija “govori jezikom poruka”. Upravo u tome je njena primarna prednost, ali i nedostatak. Nedostatak se manifestuje u otezanoj standardizaciji “jezika poruka” u uslovima globalizacije poslovanja.Evropski medjunarodni standardi poslovne dokumentacije – GTDI i americki standardi poslovne dokumentacije – ANSI X 12 su bili osnova odvijanja medjunarodnog platnog prometa izmedju kompanija na podrucjima koja su pokrivali do 1988.Medjunarodnog elektronskog standarda za podatke i dokumenta u oblasti administracije, trgovine i transporta – EDIFACT.

9. EDIFACT standard u logisticiEDIFACT je standard poslovne dokumentacije u oblasti administracije, transporta i trgovine. Prvi standardizovan dokument bio je nalog za placanje.EDIFACT- Medjunarodni elektronski standard za podatke i dokumenta u oblasti administracije, trgovine i transporta. EDIFACT je bio resenje za nepodudarnost izmedju jezika poruka, jer je komunikacija porukama bila otezana zato sto su kompanije poticale iz razlicitih podrucja primene medjunarodnih standarda poslovne dokumentacije.

10. EDI i EDIFACT - Uvođenje i koristi od EDI i EDIFACT-aUvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat, pa je privilegija velikih i mocnih kompanija. Uvodjenje EDI tehnologije u poslovanje je nuzno, jer je nemoguce komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju. Primer je komanija “Procter&Gamble” koja automatski vrsi isporuku proizvoda lancu diskonta “Wal Mart”. Pocetkom devedesetih godina XX veka singapurska privreda je uvela EDI tehnologiju, ona se smatra liderom u koriscenju EDI tehnologije ali i novim kokurentom na svetskom trzistu.Ogranicenja za uvodjenje EDI tehnologije u nasoj zemlji su na strani:- institucionalnih faktora, posebno zakonsko – pravne regulative- telekomunikacione infrastrukture- nedostatka obucenih kadrovaKoristi od primene EDI tehnologije i EDIFACT standarda u poslovanju kompanije i obavljanju logistickih aktivnosti su: smanjenje troskova, vremena, osoblja potrebnog za obradu dokumtacije, smanjenje obima dokumetacije u papirima, koju ne treba ulazovati i izlazovati. Smanjenje gresaka obrade dokumetacije, Olaksano rukovanje elektronskom dokumentacijom,Mogucnost brze ponude inf., jer se skracuje vreme obrade i dostavljanja inf.,Efikasnije upravljanje tokovima od dobavljaca do potrosaca,upravljanje vrednosnim tokovima,upravljanje skladistem i zalihama,upravljanje transportnim aktivnostima,upravljanje carinskim aktivnostima,Redukcija troskova,Porast produktivnosti,Porast profitabilnostiEDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposlenih sa partnerima i bolji menadzment informacijama u kompaniji, sto se reflektuje na bolje odnose u celom logistickom lancu i lancu snabdevanja.Glavni problem u EDI tehnologiji i dalje je standardizacija jezika. Dva osnovna standarda u svetu (ANSI ASC X12 razvijen od strane SAD i EDIFACT razvijen od strane UN) su projektovana za globalno komuniciranje ali nisu kompatibilni sa drugima

11. Uloga i značaj EAN sistema i bar-kod tehnologije u logistici Globalizacija poslovanja je otvorila problem identifikacije proizvoda na medjunarodnom trzistu i medjunarodnoj razmeni. Nekoliko evropskih zemalja 1977. razvilo je jezik poslovne komunikacije, odnosno Sistem jedinstvene identifikacije proizvoda – EAN (European Article Numbering).Nasa zemlja je pristupila ovom sistemu 1982. pod nazivom JANA – Jugoslovenska asocijacija za numerisanje artikala i dobila sifru 860.EAN omogucava jedinstveno oznacavanje i identifikaciju proizvoda pomocu bar-kod tehnologije pod nazivom UPC (universal product code). Pociva na 13 brojeva, od kojih prva dva identifikuju zemlju porekla, sledecih pet proizvodjaca, sledecih pet proizvod, a poslednji broj je kontrolni. Aplikacija bar-koda na pakovanju proizvoda se sastoji od:- masinski citljivog grafickog prikaza ( |||||||||||||||||||| )- masinski i coveku citljivog broja

12. Uloga i značaj EPOS sistema i bar-kod tehnologije u logisticiEAN sistem i bar-kod tehnologija su otvorili mogucnost razvoja sistema elektronske naplate na osnovu obavljene identifikacije prodatog proizvoda. Bilo je potrebno instalirati tehnologiju na prodajnom mestu koja bi omogucila elektronsku naplatu vec identifikovanog proizvoda. Razvijen je Sistem elektronskih prodajnih mesta – EPOS (Electronic Point of Sale).EPOS sistem ukljucuje identifikaciju cene skeniranjem bar coda. U tom smislu se identifijuje koji proizvod je prodat, u koje vreme, na kojem punktu. To je omogucilo pruzanje informacija o:prodaji po proizvodu,po prodajnom mestu,po vremenskom period,prosecnoj kupovini po kupcu,stanju zaliha u objektu I u skladistu.EPOS sistem je omogucio brzu naplatu, izbegavanje gresaka u naplati, povecanje produktivnosti rada osobe koja rsi naplatu, smanjenje broja zaposlenih na poslovima naplate, smanjenje vremena cekanja potrosaca na placanje i nepotrebno ispisivanje cena na svakom artiklu.Dalji razvoj EPOS sistema je isao u pravcu razvoja sistema za bezgotovinsko placanje. Tako je kreiran EFTPOS sistem.Sistem za bezgotovinsko placanje na elktronskom prodajnom mestu – EFTPOS, omogucio je transfer sredstava sa tekuceg racuna potrosaca na racun prodavca u trenutku obavljanja kupovine. Transfer novcanih sredstava bez njihovog fizickog prisustva omogucava oprema.

Oprema na mestu prodaje je povezana sa opremom u bankama, i sposobna da skeniranje kartice identifikuje potroca, broj racuna potrosaca, banku kod koje je deponent i kreditnu spsobnost potrosaca.Prednosti placanja EFTPOS sistemom obuhvata sve prednosti EPOSA plus prednost za potrosaca, a to je da potrosac nije opterecen nosenjem novca i cekovnih knjizica, posebno ako su velke sume u pitanju

13. Uticaj elektronskog poslovanja i elektronske trgovine na logističke aktivnostiRazvojem interneta stvoreni su uslovi za elektronsko poslovanje izmedju kompanija i njihovih partnera sirom sveta.Elektronsko poslovanje je elektronski prenos i razmena poslovnih dokumenata, poruka ili informacija izmedju kompjuterskih sistema, sredstvima standardizovanih elektronskih poruka preko specijalnih komunikacionih mreza sa visokim nivoom zastite.Elektronsko poslovanje rezultira poboljsanjem veza i odnosa unutar kompanije, ali sto je posebno vazno i izmedju kompanija–clanica lanca snabdevanja, sto cini sistem integrisane logistike efikasnijim. Primena elektronskog poslovanja se odvija:izmedju kompanija,izmedju kompanija i potrosaca,unutar kompanijeElektronsko poslovanje izmedju kompanija se definise relacijom kompanija ka kompaniji – B2B (Business to business).Elektronsko poslovanje izmedju kompanija i potrosaca se definise relacijom kompanija ka potrosacima ili klijentima – B2C (Business to Customer).Elektronsko poslovanje unutar kompanije se definise relacijom kompanija ka zaposlenima – B2E (Business to Emloyees).Razvoj i primena elektronskog poslovanja su implicirali nastajanje raznih vidova organizacija, kao sto su virtuelna organizacija i B-Veb organizacija.Virtuelna organizacija u oblasti logistike povezuje najmanje dve kompanije putem zajednickih logistickih ciljeva ili interesa, a ciji su poslovanje, saradnja i komunikacija podrzani interorganizacionim informacionim logistickim sistemom, sposobnim da istovremeno radi sa vise kompanija – clanica.B-Veb je poslovna mreza dobavljaca, proizvodjaca, distributera, posrednika, potrosaca i drugih ucesnika, koji komuniciraju pomocu elektronskih medija a radi maksimalizacije koristi za svakog od njih u lancu. Jednostavno je rec o novom modelu organizadije i njenih odnosa sa ucesnicima iz eksternog okruzenja, koji cini efikasnim poslovanje u celom lancu. Elektronska trgovina (E-commerce) kao vid elektronskog poslvoanja se odnosi na aktivnosti prodaje ili nabavke proizvoda i usluga koje se odvijaju preko elektronskih sredstava komuniciranja medju kojima je najcesci internet.Elektronska trgovina doprinosi povecanju produktivnosti, sticanju novih potrosaca i zajednickom koriscenju znanja u institucijama radi konkurentske prednosti. Elektronska trgovina se odnosi na:- trgovinu izmedju kompanija (B2B)- trgovinu izmedju kompanije i potrosaca (B2C)Trgovina izmedju kompanija podrazumeva veleprodajne transakcije. Trgovinu izmedju kompanija obelezavaju kompanije kako na strani ponude, kao prodavci, tako i na strani traznje, kao kupci. Elektronska trgovina zauzima 85% od ukupne elektronske trgovine.Trgovina izmedju kompanije i potrosaca podrazumeva maloprodajne transakcije. Savremeno poslovanje karakterisu sledeci vidovi elektronske trgovine:- trgovina preko racunara – online- trgovina preko virtuelnih prodavnica

14. Pojam ILS (značaj, definisanje i uloga)Tradicionalni menadzment kompanije bavi se upravljanjem novcanim sredstvima (fin. Tokovima), repromaterijalima, proizvodima i kadrovima.Savremeni menadzment ne zapostavlja koncepciju tradicionalnog menadzmenta, samo sto upravlja integrisanim napred navedenim aktivnostima. Nema upravljanja nijednom aktivnoscu bez informacije. Stoga upravljanje informacijama cini okosnicu savremenog menadzmenta.Za proces upravljanja informacijama neophodno je imati razvijen sistem istrazivanja za njihovo prikupljanje, sortiranje, obradu i analizu, procenu, skladistenje, cuvanje, distribuciju, koriscenje i primenu.Inf. Logisticki sistem je rezultat informacionih i funkcionalnih integracija unutar kompanije.Podrsku komunikaciji i pristupu inf. Informacionog logistickog sistema pomaze Intranet mreza, oja je optimalno resenje savremenih kompanija u kreiranju inf. Sistema.Informacioni logisticki sistem mozemo definisati kao skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, cuvanje, obradu, prenosenje i distribuciju podataka u okviru logisticke organizacije, ukljucujuci opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji te aktivnosti obavljaju.Informacioni logisticki sistem je kompjuterski podrzan sistem, ciljno orijentisan na obezbedjenje podrske upravljanju integrisanim logistickim aktivnostima i rukovodjenju u okviru logistickog pristupa.ILS kao skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, cuvanje, obradu, prenosenje i distribuciju podataka van nje. Rec je o informacijama koje se odnose nap oslovanje i medjuodnose kompanija-ucesnica lanca snabdevanja. Spoljne informacije bi podrzale nove informacione tehnologije elektronske razmene podataka.To je prvi korak ka projektovanju informacionog sistema integrisanog lanca snabdevanja. Inf. Sistem integrisanog lanca snabdevanja je slozeniji od ILS, jer povezuje integrisan logisticki sistem kompanije sa informacionim sistemima integrisane logistike kompanija-partnera, dakle sistemima iz eksternog okruzenja.Podrsku bi dao internet. Pomocu njega efikasno bi se odvijali poslovni dogovori izmedju ucesnika lanca snabdevanja, obavljala brza i efikasna razmena podataka.

15. Komponente i podsistemi informacionog logističkog sistemaILS cine oprema, programi, ljudi, postupci, podaci i informacije.Recima eksperata iz oblasti informacionih tehnologija, osnovne komponente svakog informacionog sistema, pa i logistickog, jesu hardver, softver, orgver, lajfver, dejt, netver.Hardver je operativni sistem, koji tehnicki omogucava da se informacije unesu, obrade i analaziraju. Softver omogucava operativnu obradu, analizu i prezentaciju informacija za proces odlucivanja.Orgver je skup postupaka i metoda “rada” sa podacima.Lajfver cine ljudi (programeri i operateri) koji pomazu kroz postupke da se podaci unesu, obrade i prezentuju kroz odredjena saznanja.Dejt su podaci informacije tj. saznanja kao njihov rezultat.Netver je mreza koja povezuje prethodno navedene komponente.ILS omogucava sistematsko i kontinuirano prikupljanje, sortiranje, obradu i analizu, procenu, distribuciju i prezentaciju informacija.Informacije su prikladne, blagovremene, tacne i istinite.ILS povezuje informacione sisteme nabavke, proizvodnje, prodaje, finansija i marketinga.Svrha svakog upravljackog informacionog sistema, pa i sistema integrisane logisitke, jeste pomoc u operativnom upravljanju i rukovodjenju. Informacioni sistemi cesto pomazu donosenju trategijskih odluka. Najveci broj autora posmatra ILS kroz navedene podstisteme:system obrade naloga,system istrazivanja I obavestavanja,system podrske odlucivanju system izvestaja I izlaza.

16. Sistem obrade naloga Poslovi sa nalozima se odnose na prijem i obradu, sto je sastavni deo ciklusa isporuke.Sistem obrade naloga je osposobljen za obradu narudzbenica i trebovanja koja upucuju prodajni objekti distributivnim centrima ili jedno skladiste drugom.Takav informacioni sistem bi morao biti osposobljen da razlikuje trebovanje za novim turama od premestanja prizvoda, sto trazi poseban pristup u obradi naloga za premestanje proizvoda iz objekata ili skldista u kojima su zalihe iznad optimalnog nivoa u objekte ili skladista u kojima je manjak zaliha.Poslovima obrade naloga prethodi prijem naloga – narudzbenice.Obradjen nalog ne mora rezultirati isporukom.Isporuci prethode poslovi provere boniteta kupca, njegove platezne sposobnosti i moralnih osobina koje ga kvalifikuju partnerom, sto moze odobriti ili stopirati isporuku.Obezbedjenjem raspolozivih zaliha i pripremom otpremne dokumentacije isporuka se cini izvesnom.Priprema isporuke pocinje davanjem naloga za isporuku tj. otpremne dokumentacije skladistu, a zavrsava se pripremom proizvoda u skladistu za isporuku. Ukoliko je isporuka u organizaciji prevoznika kompanija ne moze da utice na njenu realizaciju.

17. Sistem istraživanja i obaveštavanjaSistem istrazivanja i obavestavanja prikuplja i obradjuje informacije iz internog i eksternog okruzenja kompanije. Potom ih koristi u izradi izvestaja o dogadjajima iz okruzenja, koji mogu da uticu na logisticke operacije.Proces donosenja odluka u odnosima sa partnerima u lancu cini efikasnijim, jer nadziruci okruzenje, prati svakodnevne odnose izmedju kompanija-ucesnika lanca snabdevanja.Svi zaposleni, dobavljaci, potrosaci, prevoznici, skladistari, distributeri, trgovci, moraju biti u informacionoj mrezi kako bi ovaj sistem bio efikasan.Koristi od informacija ovog sistema ne mogu biti strategijske, jer ni informacije nisu strategijskog karaktera. One su svakodnevne. Informacije internog racunovodstvenog sistema su korisne za analizu potrazivanja prema potrosacima i posrednicima, azurnosti izmirenja njihovih obaveza, analizu dugovanja prema dobavljacima i drugim partnerima u procesu snabdevanja, azurnosti izmirenja obaveza kompanije prema istim.Moguce je imati izvestaje o najvecim potrosacima, snabdevacima, prosecnoj nabavci ili prodaji, ucescu pojedinih kategorija potrosaca ili dobavljaca u ukupnoj prodaji ili nabavci, intenzitetu saradnje po periodima, po vrstama proizvoda i sl., sto je znacajan potencijal informacija neophodnih za upravljanje odnosima u lancu snabdevanja.18. Sistem podrške odlučivanjuUspesan menadzment kompanije ne resava samo nastale ili ocekivane probleme. On kreira i realizuje ideje, koje iniciraju promene, perspetivne i pozitivne, najpre za kompaniju, a potom i druge ucesnike u okolini.- Odluke u kompaniji se donose radi: resavanja problema u poslovanju kompanije, predvidjanja problema radi njihove

eliminacije ili ublazavanja I anticipiranja izazova radi njihovog asimiliranja u cilju kompanijskog rasta i razvoja.Anticipirati – dobiti predstavu o necemu ili stvoriti sud o necemu unapred.

Stepen predvidivosti problema determinise karakter i intenzitet njegovog dejstva na poslovanje kompanije. Problemi sa kojima se kompanije srecu u poslovanju mogu biti vise ili manje predvidivi i time rizicni za uspeh ili neuspeh na trzistu, pa je i proces odlucivanja za resavanje nastalih problema vise ili manje rizican. Stoga je rizik u donosenju odluka direktno skpcan sa:- stepenom predvidivosti problema- umesnoscu menadzmenta u kreiranju modela za donosenje odluka- mogucnoscu pribavljanja informacija za donosenje odluka.

Savremeni sistem podrske odlucivanju pored podsistema za upravljanje pdacima i podsistema za upravljanje modelima, obuhvata i podsistem za upravljanjem znanjem, savremeniji i sveobuhvatniji korisnicki interfejs i korisnika.Upravljanje bazom podatakaPodaci, kao ulazne komponente sistem, poticu iz internih i eksternih izvora.

Interni izvori podataka su baze podataka unutar kompanije. Podaci vec postoje u bazi i lako ih je usvojiti. Medjutim, kako ostvariti vezu izmedju eksternih podataka i sistema za podrsku odlucivanju? Veza izmedju eksternih podataka i sistema za podrsku odlucivanju se moze ostvariti: preko baze podataka sistema podrske odlucivanju, direktnim unosenjem podataka tokom aplikacije ili putem Interneta

Upravljanje bazom modelaPodsistem za upravljanje bazom modela omogucava upotrebu modela koji ce pomoci u donosenju optimalne odluke.Tehnike optimizacije traze i pruzaju jedan odgovor, jedno resenje, pa se tako i zovu. Jedno je resenje optimalno u jednoj kombinaciji. Ponuda optimalnog resenja je moguca primenom linearnog ili matematickog programiranja.Upravljanje bazom znanjaPodsistem za upravljanje znanjem se naziva Inteligentnim sistemom za podrsku odlucivanju IDSS – Intelligent Decision Support System.Ekspertni ili inteligentni sistem u stvari sistem ljudskog uma pretocen u racunar, koji je osposobljen da “misli”. Korisnicki interfejsKorisnicki interfejs cini sistem podrske odlucivanju upotrebivim. Tako slozen sistem je tako jednostavan za upotrebu, zahvaljujuci novim softverskim tehnologijama, narocito Windows-u. U tome je njegova prednost u odnosu na druge podsisteme i tradicionalni sistem podrske odlucivanju.19. Sistem izveštaja i izlazaSistem izvestaja i izlaza pomaze upravljanju logistickim aktivnostima, tj. procesu planiranja, primene i kontrole logistickih aktivnosti.Pojedini izvestaji se rade posle obavljenog procesa predvidjanja i planiranja kategorija kao sto su prodaja, profit, traznja, trzisni trendovi, koje nazivamo izlazima. Izvestaji o izlazima sluze procesu planiranja logistickih aktivnosti.Operativni izvestaji pomazu pracenju i kontroli izvrsenja pojedinacnih nabavki i procesa snabdevanaj, pracenju i kontroli rada sa zalihama, pracenju skladistenja i rukovanja materijalima i proizvodima, realizaciji proizvodnje po planiranom rasporedu, pracenju transporta i sl. Oni pomazu odvijanju svakodnevnih logistickih aktivnosti u svim podsistemima logistickog sistema.Kontrolni izvestaji pomazu analizi kvaliteta logisticke usluge, troskova logistike, stepena ostvarenja logistickog zadatka i za to odvojenog budzeta i drugih ostvarenih logistickih aktivnosti u odnosu na planirane, sa ciljem merenja stepena odstupanja.Sistem izvestaja i izlaza se oslanja na podatke internog racunovodstvenog sistema kada mu je svrha komparativni pregled ocekivanih izlaza u odnosu na izlaze ostvarene u prethodnim periodima, izvestavanje o kretanju troskova i prihoda po pojedinim logistickim funkcijama, trzistima ili periodima, izvestavanje o stanju zaliha po proizvodu, po fazi njihovog kretanja, vremenskim periodima i dr.20. Fizička distribucija i marketing logistika Svrha distribucije je ponuda sto veceg nivoa usluge potrosacu uz sto manje troskove prodaje i distribucije. Fizicka distribucija je fizicko kretanje proizvoda. Dugo se smatralo da je cine skladistenje i transport.Razvojem teorije i prakse marketinga, aktivnostima distribucije se prikljucuju aktivnosti nabavke, sto je fizicku distribuciju cinilo izmenjenom poslovnom aktivnoscu i stvorilo potrebu njenog reimenovanja. Tako je doslo do upotrebe termina mikrologistika, odnosno marketing logistika.Tokom sezdesetih godina XX veka je preovladalo misljenje da fizicku distribuciju cine:

upravljanje materijalom i marketing logistika.

Pod upravljanjem materijalom se podrazumevala ulazna i unutrasnja logistika.Unutrasnja logistika je obuhvatala proces nabavke materijala, a unutrasnja logistika kretanja materijala i skladistenje u procesu proizvodnje.Pod marketing logistikom se podrazumevala unutrasnja i spoljna marketing logistika.Unutrasnja marketing logistika je obuhvatala proces od izlaska proizvoda iz procesa proizvodnje do isporuke proizvoda sa distribucionog skladista, a spoljna marketing logistika je obuhvatala proces od isporuke proizvoda sa distribucionog skladista do isporuke krajnjem potrosacu.U savremenoj marketing praksi se pod fizickom distribucijom podrazumeva upravljanje lancem isporuke i snabdevanaj, koji su bazirani na informacijama sa trzista. Tako definisana fizicka distribucija je definisana sa stanovista marketing logistike. U tom slucaju izmedju fizicke distribucije i marketing logistike se moze staviti znak jednakosti.21. Marketing logistika i lanac snabdevanjaUnutrasnja logistika povezuje ulaznu i izlaznu logistiku.Ulazna logistika povezuje kompaniju sa dobavljacima.Izlazna logistika povezuje kompaniju sa potrosacima. Time je otvorena mogucnost “izlaska” integrisane logistike iz unutar organizacijskih okvira na spoljne organizacijske okvire i uspostavljanje veza sa drugim kompanijama – ucesnicima procesa nabavke i isporuke. Bili su to nagovestaji razvoja lanca snabdevanja.

Lanac snabdevanaj se moze shvatiti kao logistika izvan kompanije, koja ukljucuje najmanje dobavljace i potrosace, i koja integrise unutarorganizacijsku logistiku.Integrisani lanac snabdevanja funkcionise na koordiniranim aktivnostima integrisane logistike kompanije i odnosa kompanije sa ucesnicima lanca snabdevanja, medju kojim su dominantni dobavljaci i potrosaci.Ako se pravilno primeni, menadzment lancem snabdevanja pomera proizvod/usluge brze ka potrosacu/korisniku, povecavajuci tako vrednost celokupnog sistema. Moze da stvori dugorocnu, konkurentsku i stratesku prednost. U tom smislu, posmatranje marketing logistike kroz lanac snabdevanja povecava njenu vrednost i doprinos logisticke funkcije efikasnosti celokupnog lanca vrednosti.22. Logističke aktivnosti industrijskih kompanija Veliki broj proizvodjaca proizvodnih dobara i usluga obavlja prodaju sa tradicionalnim kupcima-drugim kompanijama, pa se proces prodaje, odnosno nabavke obavlja rutinski (za jednu kompaniju to je prodaja, a za drugu nabavka). U tom smislu se rutinski obavljaju i logisticke aktivnosti.Kada se pojave zahtevi kompanije-kupaca za promenom cena ili kolicine, proces prodaje-nabavke se malo usloznjava. Kompanija-kupac moze da ne odabere postojecu kompaniju-prodavca za svog dobavljaca ukoliko druga kompanija-prodavac daje bolje uslove prodaje.Kompleksnost procesa nabavke i logistickih aktivnosti zavise od vrste dobara.Marketing kanali industrijskih proizvoda i usluga su vrlo kratki i cesto direktni. To znaci da je proizvodjac proizvodnih dobara i prodavac tih dobara, te da pretezno samostalno obavlja logisticke aktivnosti. 23. Logističke aktivnosti trgovinskih kompanijaPolitika nabavke, brzina obrta zaliha i usluge dobijaju na znacaju u trgovinskom marketingu, jer trgovinska kompanija “kupuje radi dalje prodaje”.Prevazilazenju konflikta izmedju proizvodjaca kao dobavljaca kompanije i trgovinskih kompanija u procesu snabdevanja je doprineo koncept menadzmenta lancem snabdevanja. Pociva na tezi da je satisfakcija potrosaca, kao zajednicki interes, iznad njihovih pojedinacnih interesa.Dugorocni poslovni aranzmani u oblasti nabavke u savremenim uslovima poslovanja prerastaju u nabavne i logisticke.Kada se pristupacnosti doda ponuda pune vrednosti kompanije, otvara se put dugorocnoj profitabilnosti. Zato su za poslovanje trgovinske kompanije veoma znacajne odluke o makrolokaciji i mikrolokaciji. Odlukom o makrolokaciji, kompanija odredjuje trzisno podrucje poslovanja.Odlukom o mikrolokaciji, odredjuje mesto lokacije prodajnih i svih drugih pratecih objedata i njihov broj.Bazu uspesnog poslovanja kompanije cini izbor prodajnih mesta i objekata u kojima potrosaci zele kupovati i ponuda proizvoda koje potrosaci zele i mogu kupiti. Nabavka a potom ponuda takvih proizvoda potrosacima predstavljaju srce logistickih aktivnosti trgovinske kompanije.Aktivnosti izlazne logistike imaju za cilj blagovremeno i efikasno snabdevanje prodajnih punktova i objekata proizvodima iz asortimana.

24. Logističke aktivnosti uslužnih kompanijaUsluga se razlikuje od proizvoda, jer je proizvod fizicki opipljivo dobro.Usluga je neopipljiva, neodvojiva je od izvora, teska za standardizaciju, tesko podlozna garanciji i servisu, reklamaciji i zameni, uskladistenju. Navedene specificnosti usluge determinisu specifican pristup upravjanju uslugom i aktivnostima cija je svrha logisticka podrska ponudi usluga.Neodvojivost od izvora onemogucava kompaniji da u svakom momentu ostvari sklad ponude i traznje, odnosno efikasnu razmenu i kontakt sa potrosacima, jer traznja moze da oscilira dnevno, sezonski ili periodicno.Kvalitet usluge tesko se meri. O kvalitetu usluge obicno sudi cena ili konzumentovo poimanje vrednoosti usluge. Vrednost koju konzument dodeljuje usluzi je rezultat njegovog licnog dozivljaja usluge, koji je pod uticajem raspolozenja, vremenskih prilika, mesta, stila i sl.Marketing kanali usluga su u velikom broju slucajeva direktni. Nije iskljucena mogucnost posrednika u logistickoj podrsci prodaje usluga. Slozenije strategije distribucije usluga usloznjavaju logisticke aktivnosti, kojim treba podrzati prodaju usluga na vecem broju mesta ili prodaju novih usluga na novim trzistima.25. Logističke aktivnosti međunarodno orijentisanih kompanijaKompanija moze nastupiti na medjunarodno trziste jedinstvenim proizvodom, modifikovanim proizvodom ili porizvodom koji se prilagodjava svakom trzistu ponaosob. Ostali podinstrumenti proizvoda i instrumenti marketing miksa dobijaju medjunarodne dimenzije.Stoje proizvod vise prilagodjen ciljnom trzistu, to su zahtevi za diferenciranim logistickim aktivnostima vece. U tom smislu se i cena prilagodjava uslovima pojedinih trzista u koju su ukalkulisani troskovi logistike. Uloga kanala prodaje i izlazne logistike u medjunarodnom marketingu je veoma vazna, jer je ciljno trziste kompanije udaljeno i specificno, pa se sa mnogo vise napora i troskova ostvaruju principi: pravi proizvod, na pravom mestu, u pravo vreme, u obecanim performansama, pravim potrosacima, trazenim kolicinama i po primerenoj ceni.Marketing kanali su jedini instrument medjunarodnog marketinga koji je najmanje pod uplivom pravne i socio-kulturne dimenzije medjunarodnog okruzenja.26. Uticaj vrste proizvoda i nivoa usluga na nivo i strukturu logističkih aktivnosti

Najcesca podela proizvoda ili usluga je na proizvodna i potrosna dobra.Proizvodna dobra i usluge se kupuju radi upotrebe u sopstvenom procesu proizvodnje, ili koriscenja u obavljanju sopstvene delatnosti.Potrosna dobra se kupuju i koriste od strane individua ili domacinstava za licnu ili zajednicku potrosnju.Potrosna dobra se dele prema stepenu trajnosti na netrajna potrosna dobra, polutrajna potrosna dobra, trajna potrosna dobra i potrosne usluge.Netrajna potrosna dobra obelezavaju brz obrt zaliha i nizi nivo prodajnih usluga. Potrosaci nisu spremni na vece napore za njihovu kupovinu, te ih ocekuju u objektu koji je najblizi mestu stanovanja ili radnom mestu. Distribucija je selektivna, a logistika specificna.Trajna potrosna dobra obelezavaju spor obrt zaliha i visok nivo usluge. Ekskluzivna distribucija zahteva samostalnu prodaju. (automobil…)Diferenciranju usluga doprinose olaksano narucivanej, isporuka i prevoz. Prodajne usluge su sredstvo diferenciranja ponude kompanije i pozicioniranja kompanije na trzistu, posebno kada su u pitanju trajna potrosna dobra ili proizvodna dobra. Prodajne usluge se mogu nuditi pre procesa kupovine, za vreme kupovine i posle kupovine.Usluge koje se nude pre procesa kupovine su pomoc potrosacu pri popunjavanju narudzbe, dokumentacije za kredit li odlozeno placanje.Usluge koje se nude u toku kupovine su pomoc potrosacu u izboru i isprobavanju proizvoda.Usluge koje se nude posle kupovine se obicno odnose na prevoz, servisiranje i sl.

27. Odnos logističkih aktivnosti i proizvodaProizvod je prvi ibazicni instrument marketinga i predstavlja sve ono sto kompanija moze ponuditi trzistu. Proizvod je osnovni predmet razmene, za razliku od drugih instrumenata marketinga. Bez logistickih aktivnosti proizvod se ne bi nasao na pravom mestu u pravo vreme i obecanim performansama, tj. ne bi potreba potrosaca bila zadovoljena, jer ne bi bio ni ponudjen.Proizvod je nosilac i predmet satisfakcije potrosaca, pa je bitno da se takav proizvod stavi na raspolaganje potrosacu u ocekivanim uslovima. U tom smislu, logistika mu dodaje vrednost, jer bez ekonomske upotrebljivosti proizvod nije nosilac satisfakcije.Proizvod je ekonomski upotrebljiv ukoliko mu je upotrebljiva forma, ukoliko je stavljen u posed potrosaca, ponudjen potrosacu u trenutku kada mu je potreban i na mestu na kome ga ocekuje. Uloga logistike je da zastiti i sacuva proizvod tokom isporuke. Kvalitet materijala i svih postupaka i radnji sprovedenih u njegovoj proizvodnji takodje predodredjuje kvalitet proizvoda.Prosirivanje proizvodnog programa zahteva ozbiljniji pristup funkciji transporta, skladistenja i cuvanja veceg obima zaliha vise ili manje slicnih materijala, poluproizvoda i proizvoda.Odluke o marketing logistici su pod uticajem faze zivotnog ciklusa proizvoda.Osvajanje trzisnog ucesca, kao marketing cilj kompanije u fazi rasta zivotnog ciklusa proizvoda, moguce je dostici, pored ostalih i strategijama kojim se pridobijaju kanali prodaje. Saradnja sa kanalima prodaje se reflektuje na nosioca, sadrzaj i obim logistickih aktivnosti.

28. Odnos logističkih aktivnosti i cene Cena je instrument marketinga ciju visinu determinisu troskovi, traznja, konkurencija, ekonomska politika i drzavna kontrola.Cena je jedini instrument marketinga koji ne izaziva troskove pri njenom utvrdjivanju i realizaciji, ali je ujedno i jedini instrument kojim se obezbedjuje pokrice troskova nastalih u razvoju i plasmanu proizvoda. Troskovi marketing logistike mogu biti osnov diferenciranja cena u zavisnosti od toga gde je proizvod uskladisten i ko obavlja distribuciju, odnosno gde je mesto preuzimanja proizvoda.Formiranje cene proizvoda ili usluga zavisi od toga da li kompanija koristi direktnu prodaju ili prodaju preko posrednika.Cena nije cilj marketinga, vec sredstvo koje, u optimalnoj kombinaciji sa drugim instrumentima marketinga, treba da ostvari kratkorocne i dugorocne biznis i marketing ciljeve. Cenom se takodje postize ostvarenje kratkorocnih i dugorocnih logistickih ciljeva.

29. Odnos logističkih aktivnosti i marketing kanala Isporuka ili distribucija proizvoda se obavlja kroz kanal prodaje. Nabavka materijala se obavlja kroz kanal nabavke. Oni cine marketing kanale.Kanali prodaje, tj. distribucije su sve institucije koje ucestvuju na dobavljanju proizvoda od proizvodjaca do potrosaca, i svi njihovi medjusobni odnosi i tokovi. Bez obzira na to da li je kanal distribucije kratak ili dug, logisticke aktivnosti u oblasti isporuke kao sto su skladistenje ili transport mogu biti poverene posrednicima ili obavljene samostalno od strane proizvodjacke kompanije.Kanali nabavke predstavljaju sve institucije koje ucestvuju na dobavljanju materijala od dobavljaca do kompanije kao kupca i svi njihovi medjusobni odnosi i tokovi. (proizvodjacka kompanija i sl…)Bez obzira na to da li je kanal nabavke kratak ili dug, logisticke aktivnosti u oblasti snabdevanja kao sto su ugovaranje ili transport mogu biti poverene posrednicima ili obavljane samostalno od strane proizvodjacke kompanije.Bez efikasno obavljenih logistickih aktivnosti u procesu snabdevanja, unutrasnjeg kretanja i isporuke nema satisfakcije potrosaca.

30. Odnos logističkih aktivnosti i promocije

U marketingu, oblike promocije cine propaganda, licna prodaja, unapredjenje prodaje, publicitet, odnosi sa javnoscu i direktni marketing. U integralnoj vezi, grade sistem na kome se kreira i realizuje proces internog i eksternog komuniciranja kompanije.Ukoliko se uzme u obzir da je opsti cilj i misija marketinga kreiranje vrednosti, bolje od konkurencije na dug rok, za sve ucesnike i zainteresovane za sudbinu kompanije, medju kojim je najvazniji potrosac, onda je veza marketing logistike i promocije veoma cvrsta. Slika potrosaca, dobavljaca, ili bilo kog tipa posrednika o kompaniji moze biti opsledica impresije koju su isti imali u poslovima sa kompanijom u procesu nabavke, isporuke, transporta, skladistenja... tj. aktivnostima marketing logistike.Marketing logistika i promocija su dva uzajamna instrumenta marketinga, jer promocija robe koje nema na zalihama je nedopustiva aktivnost kompanije. Takodje, agresivan promocijska kampanja trazi dovoljan nivo zaliha robe.31. Pojam nabavke i uloga nabavne logistike u lancu snabdevanjaZadatak nabave je obezbedjenje toka materijala neophodnih za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje i ukupnog poslovanja kompanije, uz sto nize troskove. Efikasno obezbedjenje materijala zahteva: pravi materijal u pravoj kolicini, pod pravim uslovima, u pravo vreme, iz pravih izvora, sa pravom uslugom, na pravom mestu.Nabavka, kao integralni deo logistike, postaje integralni deo lanca snabdevanja.Kljucne prednosti menadzmenta lancem snabdevanaj su bolja kontrola dobavljaca, ustede pri nabavkama, bolja dokumentacija i veca brzina pri radu. U konceptu menadzmenta lancem snabdevanja smanjuju se troskovi, povecava efikasnost i poboljsava kontrola nabavke, sto sve implicira skracenje vremena isporuke i optimizaciju zaliha.Kratkorocni odnosi sa dobavljacima rezultiraju smanjenjem cene ili poboljsanjem uslova nabavke za kompaniju. Takvi odnosi ne nalaze mesta u lancu snabdevanja, jer svrha lanca snabdevanja nije korist za jednu stranu u lancu, vec obostrane koristi, zato odnosi i jesu dugorocni i kooperativni.Cilj dugorocnih kooperativnih odnosa u lancu snabdevanja jeste nabolji proizvod koji ce povecati vrednost i korist za potrosaca. Do takvog proizvoda se dolazi novim proizvodom ili poboljsanjem performansi postojecih proizvoda. Kratkorocni poslovi sa dobavljacima se obavljaju u duhu klasicnih kupo-prodajnih odnosaZadaci nabavne logistike su:koordinacija sa nabavkom kao poslovnom funkcijom,organizacja procesa nabavke,selekcija, izbor i vrednovanje dobavljaca,razvoj veza i odnosa sa dobavljacima,podrska izvrsenju procesa nabavke,priejm i skladistenje nabavljenih mateirjala ili proizvoda.

32. Analiza pozicije proizvoda u proizvodnom programu i strategiji rasta i razvoja Pozicija prizvoda u proizvodnom programu i strategiji rasta i razvoja kompanije moze se definisati u portfoliju rast trzista/trzisno ucesce. Bostonska konsultantska grupa je postavila matricu rasta, na osnovu koje su definisane cetiri pozicije proizvoda u proizvodnom programu. To su lideri, zreli, problematicni i stagnirajuci proizvodi.Proizvodi-lideri su proizvodi sa visokim trzisnim ucescem i visokom stopom rasta. Visoka stopa rasta trzista implicirana je ostrom konkurencijom. Angazovanje dobavljaca u kreiranju ponude dodajne vrednosti potrosacima je kljucno kod proizvoda-lidera, posebno ako im se poboljsavaju atributi kao sto su kvalitet i dizajn. U saradnji sa trgovinskim posrednicima kompanija ce obezbediti povecan broj ili dodatni kapacitet prodajnih mesta, a radi stimulisanja njihove prodaje. Proizvode-lidere, Zreli proizvodi imaju visoko trzisno ucesce i nisku stopu rasta trzista. Ovakve proizvode treba negovati u programu, jer su najveci donosioci gotovine, kojom se finansiraju problematicni proizvodi i lideri.Negovanje zrelih proizvoda je neophodno jer ne mogu imati visoko trzisno ucesce sami po sebi, bez marketing podrske od strane kompanije. Perspektivni proizvodi imaju nisko trzisno ucesce i visoku stopu rasta, mada se koristi i termin problematicni proizvodi.Stagnirajuci proizvodi imaju nisko trzisno ucesce i nisku stopu rasta. Ukoliko je priliv gotovine zadovoljavajuci, takvi prizvodi ce se odrzavati u programu, u suprotnom bice eliminisani.Identifikovane su cetiri pozicije proizvoda:- niskorizicni proizvodi za nabavku koji mogu biti visoko i niskoprofitabilni- visokorizicni proizvodi za nabavku koji mogu biti takodje visoko i niskoprofitabilni

33. Analiza pozicije kompanije na tržištu nabavkePoziciju kompanije na trzistu nabavke definise njena pregovaracka snaga. Pregovaracka snaga dalje determinise ulogu, pristup i ponasanje u pregovaranju.Ukoliko pregovaracka snaga kompanije jaca, utoliko se kompanija repozicionira na trzistu nabavke.Kriterijumi za definisanje pregovaracke snage kompanije-kupca su kolicina nabavke u odnosu na proizvodni kapacitet kompanije, rast traznje u odnosu na prosirenje kapaciteta kompanije…Kriterijumi za definisanej pregovaracke snage kompanije-dobavljaca su velicina trzista u odnosu na njegov kapacitet, rast trzista u odnosu na prosirenje njegovog kapacitet, iskoriscenost kapaciteta…Kompanija-kupac ce biti ofanzivna u nabavci, ukoliko je njena pregovaracka snaga u odnosu na dobavljaca veca. Defanzivan pristup u nabavi ce imati kompanije-kupci, cija je pregovaracka snaga manja u odnosu na snagu dobavljaca.

34. Faze i tok procesa nabavkeU predfazi procesa nabavke se odvijaju aktivnosti unutar kompanije i vezane su za utvrdjivanje potrebe za materijalima.U fazi nabavke se odvijaju aktivnosti izmedju kompanije-kupca i dobavljaca

U postfazi procesa nabavke se odvijaju aktivnosti unutar kompanije i vezane su za smestanje nabavljenih materijala.Proces nabavke prolazi kroz sledece faze:identifikovanje potreba za nabavkom,identifikovanje dobavljaca,slanje upica,prijem ponuda,razmatranej ponuda i izobor optimalne ponude,izbor dobavljaca,dostavljanje naloga-narudzbenice dobavljacu,prijem materijala ili proizvoda i dokumentacije od dobavljaca,unutrasnji transport i skladistenje materijala u kompanijiTok nabavke kod kompanije-kupca se odvija kroz tri ciklusa:slanje upita i prijem ponuda ,izbor dobavljaca i snabdevanje,prijem materijala i dokumentacije,skladistenje materijaTok isporuke kod kompanije dobavljaca prolazi takodje kroz tri ciklusa:prijem upita od kompanije-kupca i slanje ponude,provera njegovog boniteta i ispravnosti narudzbe,popunjavanje narudzbe i fakture i isporukaPojedine faze se preklapaju. Slanje upita kod kupca je prijem upita kod dobavljaca i sl.

35. Optimalna nabavka kao logistički ciljIdentifikovanje potrebe za materijalima je najtezi zadatak menadzmenta logistike nabavke.Primarne su potrebe za onim mateirjalima koji omogucavaju nesmetano obavljanje procesa proizvodnje. Takvi materijali mogu da se nabavljaju kontinuelno ili periodicno, ali u trenutku potrebe za njima treba da su u kompnaiji. Rec je o materijalima cijeg nedostatka zaliha po metodi analize kriticne vrednosti (CVA analiza) ne sme biti. Sekundarne su potrebe za metijalima cija je supstitucija moguca, ili je moguce raznim aktivnostima u proizvodnji, kao sto su spajanje ili preskakanje radnih faza, nadomestiti eventualni nedostaatk materijala u momentu trebovanja. Kod ovakvih materijala alternative postoje. Po metodi CVA moguci nedostatak zaliha ovih materijala je realnost.Put ka optimalnoj nabavci vodi preko analize uticaja proizvodnje, zaliha i potrosnje na nabavku. Odluka o nabavci je pod uticajem tehnickih faktora, ekonomskih, komercijalnih, pravnih i logistickih faktora.

36. Analiza uticaja push I pull koncepata upravljanja proizvodnjom na nabavku Po push konceptu proizvodnje redosledi proizvodnih aktivnosti su odredjeni redosledom uzastopnih proizvodnih procesa.Plasiranje narudzbe treba da omoguci postovanje krajnjeg roka isporuke materijala.U pull konceptu proizvodnje,rezultat je primljenih I ocekivanih narudzbi odnosno potrosnje.Proizvodnju I velicinu nabavke determinisu velicina I kontinuitet potrosnje I nivo zaliha.Trenutak narudzbe odgovara trenutku izlaska sa skladista,sa ciljem njihovog popunjavanja.

37. Analiza uticaja MRP koncepta upravljanja proizvodnjom na nabavku MRP koncept (planiranje materijalnih potreba).Njegova upotreba u proizvodnji implicirala sopstvenu primenu u podrucju snadbevanja a I skladistenja. Na nabavci je obaveza snadbevanja kompanijskog dela potrebnom kolicinom materijala u pravom trenutku a da process snadbevanja iziskuje sto manja ulaganja.Optimalana kolicina nabavke za svaku fazu je determinisana:Glavnim planom prodaje MPS,planom distibucije DRP,planom potreba za materijalima MRP.Glavni plan prodaje MPS temelji se na informacijama o prognoziranoj traznji I iskazanim zahtevima potrosaca.

38. Analiza uticaja JIT koncepta upravljanja proizvodnjom na nabavku Baziran je na pull sistemu,proizvodnja tacno na vreme( JIT proizvodnja) I u uskoj je vezi sa kanban sistemom kontrole proizvodnih zaliha u svakom delu proizv.procesa.Kanban system unapred identifikuje proizvodne jedinice kankards I jedinice proizvodnih potreba ban kards.Kanban system funkcionise na sl.nacin:glavni proizvodni plan se razbija od2 do 4 nedelje,polumesecni zahtevi razbijaju se na dnevne zahteve,dnevni zahtevi rezultiraju listom delova za dnevnu proizvodnju.Kanban je proizvodni nalog,cija je svrha kontrola zaliha u procesu proizvodnje . JIT proizvodnjase odnosi na proizvodnji I montazu radi isporuke ocekivane koristi potrosacu I ostvarenja principa,Jit nabavka rezultira cescim I manjim narudzbama,a Jit dobavljaci su spremni,sposobni I voljni da izvrse isporuku materijala kompaniji kada su potrebni.

39. Analiza uticaja CIM proizvodnje na nabavku CIM proizvodnja zahteva CIm skladista I zalihe sto void CIM narudzbi.Cim narudba se moze definisati kao automatska popuna na naruzbe u trenutku kada zalihe padnu na odredjeni nivo.Efekti CIm proizvodnje na logistiku su visestruki I manifestuju se kroz smanjenje troskova nabavke I drzanja zaliha,smanjenje osoblja I dokumentacije,povecanje efikasnosti evidentiranja promena I upravljanja ulaznim skladistem.

40. Znacaj ABC I XYZ analize u nabavci Pomoc pri uspostavljanju koliko,sta I kada nabaviti daje ABC analiza.ABC analiza klasifikuje materijale u A,B,C kategoriju inputa,Paretovo pravilo 80:20.Za kategoriju A treba obaviti intezivnu trzisnu analizu,detaljno pripremiti naruzbe,vrsiti isporuku u kratkim intervalima,voditi intezivan obracun stanja,primeniti jit nabavku.Za kategoriju C treba:objedniti analizu narudzbi,kontrolu stanja,isporuku, sprovoditi povremenu kontrolu I pojacati automatizaciju.Kategorija B ne zahteva posebno naglasavanje jer se nalazi izmedju A I C.U kategoriju X se razvrstavaju materijali cija je potrosnja kontinuelna I konstantna,dostupnost laka ali troskovi nabavke visoki.U kategoriju Z se razvrstavaju materijali cija je potrosnja neredovna,tacnost predvidjanja niska,dostupnost teska ali troskovi nabavke niski.Kategoriju Y karakterisu varijable koje variraju po vrednosti izmedju varijabli kategorije X I Z.

41. Znacaj ABC I XYZ analize u nabavci trgovinskih kompanija ABC klasifikacija proizvoda u trgovini polazi od doprinosa proizvoda dobiti kompanije sto se meri odnosom nabavne cene I kupljene kolicine,a XYZ klasifikacija proizvoda u trgovini polazi od uslova nabavke.U uslove nabavke se ubrajaju raspolozivost,stanje dobavljaca,uslovi skladistenja I mogucnost supstitucije.

42. Analiza uticaja zaliha I potrosnje na nabaku I terminiranje nabavke Zalihe odredjuju nabavku,prevelike zalihe ce odloziti ciklus nabavke,a premale zalihe ce ubrzati ciklus nabavke.Prevelike zalihe vezuju novac ulozen u njih I traze ulaganja za njihovo odrzavanje,a premale zalihe prete praznom hodu u ciklusu proizvodnje I gubitku trzista.Zalihe se mogu posmatrati kao zalihe materijala,poluproizvoda I proizvoda.Preuranjena nabavka sa vecom nabavnom kolicinom od trazene dovodi do velikih zaliha.Zakasnela nabavka sa manjom nabavnom kolicinom ugrozava kontinuitet proizvodnje I potrosnje.

43. Strategije izvora snadbevanja Kompanija se moze odluciti za: unutrasnje(interne) ili spoljasnje (eksterne)izvore snadbevanja.Unutrasnji izvori snadbevanja podrazumevaju sopstvenu proizvodnju materijala.Ukoliko je kompanija sposobna da za nize troskove obavi proizvodnju materijala u sopstvenom sistemu utoliko ce se odluciti za strategiju unutrasnjeg snadbevanja.Spoljasnji izvori snadbevanja podrazumevaju snadbevanje od dobavljaca na domacem,inostrano ili globalnom trzistu,kada su u pitanju spoljni kompanija ih moze efikasno koristiti za nabavku sklopova,delova ili proizvoda koje ce ugradjivati u sopstvene gotove proizvode.Rizik snadbevanja na medjunarodnom trzistu je veci od snadbevanja na domacem trzistu,jer je rec o razlicitom politickom,pravnom I monetarnom rezimu trzista snadbevanja I zemlje porekla kompanije.

44. Strategija broja dobavljaca Kompanija moze da se opredeli za:strategiju jednog,manjeg broja I veceg broja dobavljaca.Strategija jednog omogucava stvaranje cvrstih veza izmedju kompanije-kupca I kompanije-dobavljaca ali I zavisnost.Strategija je optimalna ukoliko je nedovoljan obim nabavke od vise izvora,dobavljac monopolista ili ima patent,poseduje visok renome.Prednosti strategije manjeg broja dobavljaca su manji troskovi,krace vreme nabavke,moguci popusti,pregovori I dogovori oo kvaliteta.Veci broj dobavljaca nudi vecu fleksibilnost I smanjenje zavisnosti,podize troskove nabavke I produzuje vreme isporuke

45. Faktori izbora dobavljaca Kompanija-kupac prikuplja informacije o dobavljacu ako je rec o novim dobavljacima I to iz formalnih izvora: od zaposlenih(nabavljaca,prodavca) I od samih dobavljaca iduci im u posetu.Da bi kvalitentan dobavljac bio izabran za dob.kompanije treba da nudi optimum izmedju:nivoa usluge, uslova isporuke I cene.Cena se odnosi na cenu materijala I uslove placanja,potrebno je da cena odgovara kompaniji-kupcu I das u uslovi placanja povoljni za kompaniju.Isporuka se odnosi na pouzdanost I vreme isporuke.Cena I uslovi placanja za pouzdanu isporuku ne mogu biti odrednica izbora dobavljaca ukoliko on ne moze da obavi isporuku kompaniji-kupcu u njoj potrebnom vremenom isporuke.Usluga koju dobavljac nudi se vrednuje kroz varijable kao sto su lakoca upotrebe materijala,obuka za upotrebu,pouzdanost I cena usluge

46. JIT I tradicionalna nabavka(karakteristika I komparativna analiza) JIT nabavka donosi koristi I veoma je korisna kompaniji-kupcu I kompaniji-dobavljacu.Karakteristike nabavke su:isporuka po potrebi,,dogovoreno vreme isporuke,kvalitet I cena,retke izmene,postovanja uslova,mesecno placanje.JIT nabavka ipak nosi sa sobom I opasnosti,odnosno nedostatke.U tradicionalnom pristupu ukljuceno je najmanje dva dobavljaca,kod JIT nabavke evidentno jedan dobavljac koji je najpogodniji.Kod trad. Nabavke stalni nadzor nad dobavljacem je nuzan a kod JIT nabavke su retke jer postoji poverenje.

47. Pojam I vrste skladista Skladistenje ima veliki znacaj za privredu, jer doprinosi skladu proizvodnje I potrosnje u nacionalnim razmerama I kompaniju jer njenu razmenu cini efikasnom,skladiste moze vrsiti samo funkciju skladistenja ili skladisnu I distributivnu funkciju.Skladiste koje vrsi funkciju cuvanja naziva se klasicno skladiste I ona sluze cuvanju zaliha radi proizvodnje ili prodaje tu se takodje moze ubrajati I ttanzitno skladiste gde je cuvanje proizvoda u tranzitu,a skladiste koje vrsi funkciju distribucije se naziva distributivno skladiste gde se proizvodi ne cuvaju iskljucivo do isporuke kao u klasicnom.Skladistiti se mogu inputu,poluproizvodi I autputi.Postoje:skladista materijala(ulazna skladista),skladista poluproizvoda (unutrasnja skldista),skladista proizvoda(izlazna skladista)Skladiste moze biti locirano unutar ili pored pogona za odlaganje poluproizvoda koji cekaju na dalju fazu izrade,pa se za njega kaze pogonsko odnosno medjufazno skladiste.Skladiste moze biti I prodajno kada je lokacijski vezano za prodajni objekat to je prirucno skladiste.prema vrsti proizvoda I nacinu njihovog cuvanja skladista mogu biti zatvorena I otvorena,nadstresnice I specijalna.Skladista mogu biti regalna sa gondolama,sa policama,sa boksovima.Skladista mogu biti mehanizovana,automatizovana I kompjuterizovana,univerzalna I specijalizovana.

48. Funkcije I efekti skladistenja Primarne funkcije skladista su:prijem,pregled sortiranje,cuvanje,pomeranje I premestanje,priprema za isporuku,isporuka I evidencija rada kroz sve navedene fazeCuvanje je primarna funkcija skladistenja,pri prijemu proizvoda od prevoznika skladisni izvrsilac proverava kvalitet I kvantitet primljenog proizvoda,prevoznik dobja potvrdu o isporucenom proizvodu,premestanje proizvoda se moze odvijati radi pronalazenja boljeg skladisnog mesta za kvalitetnije cuvanje I zastitu,priprema proizvoda za isporuku se obavlja na osnovu primljene narudzbe.Efikasno upravljanje skladisnim prostorom,kapacitetom,skladisnim zalihama I vremenom uskladistenja,zahteva informacije o nivou,poziciji,rasporedu zaqliha u skladistu,upotrebi prostora,dinamici prijema I isporuke.Efekt skladistenja na transport je veca ekonomicnost u transport,skladistenje omogucava efikasnu proizvodnju,obezbedjenjem I cuvanjem trazenih materijala,efekt skladistenja na zadosvoljstvo potrosaca je efikasna ponuda proizvoda potrosacu-raspolozivost zeljenih kolicina.

49. Logistika skladista Skladistenje u uzem smislu ima za zadatak da prebrodi vremensku razliku izmedju proizvodnje I potrosnje.Proces skladistenja pocinje preuzimanjem materijala u ulazno skladiste a zavrsava se isporukom proizvoda iz izlaznog skladista.Da bi se obavile aktivnosti skladistenja neophodno je postojanje skladisnog prostora,opreme I opreme za manipulaciju proizvodima u skladistu,opreme za obradu dokumentacije,njenu razmenu,obucenih kadrova I pratece infrastructure.Skladisni proctor treba da bude opremljen adekvatnom opremom I opremom za manipulaciju.Logistika skladista uz pomoc opreme,programa,kadrova kreira I optimalizuje sisteme prijema,cuvanja,isporuke I transportovanje materijala od momenta ulaska u skladiste do momenta izlaska iz skladista.

50. Odluka o tipu skladista Odluka o tipu skladista se bazira na informacijama o karakteristikama pojedinih tipova skladista I odnosu kvaliteta usluge-nivo troskova koji proizilaze iz njihove upotrebe.\prema vlasnickom odnosu skladista mogu biti:sopstvena,zajednicka I tudja.Sopstvena skladista kompanija stice investiranjem u izgradnju skladista,kupovinom skladista.Zajednicka skladista kompanije su rezultat zajednickih ulaganja najmanje dve kompanije,ili skladista fransiznog ili alijansnog partnera.Tudja skladista mogu biti javna I zakuplena.Kompanija se opredeljuje za onaj top skladista koji najvise pruza iz odnosa kvalitet usluge.Na domacem trzistu kompanija moze koristiti sopstveno skladiste a na inostanim trzistima javno skladiste.

51. Sopstvena skladista Obicno koriste finansijski snaznije kompanije koje su sposobne I spremne za ulaganja u skladisne objekte.Izgradnja sopstvenog skladisnog prostora je najskuplja strategija I podrazumeva obezbedjenje neophodnih fin.sredstava,administrativnih dozvola za izgradnju,dozvola za rad u objektu I kadrova.Skladistenjem u sopstvenim skladistima kompanija ima punu kontrolu nad proizvodima,slabu fleksibilnost.

52. Zajednicka skladista Zajednicka ulaganja najmanje 2 kompanije u izgradnju ili kupovinu skladista I partnerski aranzmani-fransiznog I alijansa u poslovima skladistenja dobijaju na znacaju u poslovanju.Zajednickim ulaganjem kompanije sticu skladista partnera gde se dele troskovi I rizik.Zajednickim naporima kompanije dolaze do sopstvenih skladisnih kapaciteta koje se koriste za sopstvene potrebe.Fransizni aranzman u oblasti skladistenja pociva na osnovnom konceptu,pronalazenjem fransiznih partnera za prodaju proizvoda ,kompanija stice partnere u oblasti skladistenja.U alijansnim aranzmanima svaka kompanija nudi drugoj sopstvene kapacitete o kojim brinu kao oo svojim.

53. Zakupljena skladista Ona odgovaraju slabijim kompanijama I kompanijama cija je proizvodnja I prodaja sezonskog karaktera.Zakupljena skladista odgovaraju osrednjoj finansijskoj sposobnosti kompanije jer je potreban daleko manji obim fin.sredstava za zakup,nude mogucnosti kontrole nad proizvodima I skladisnim tokovima,manje su fleksibilna.Zakupljena skladista odgovaraju kompanijama koje posluju na medjunarodnom trzistu posebno ako finansijska analiza kompanije ne opravdava ulaganja u kupovinu,pravna regulative inotrzista restriktivno regulise politiku inoinvesticija.

54. Javna skladista Javno skladiste je zakupljen proctor za skladistenje proizvoda kompanije za koji ona placa skadisininu skladistaru I ona se mogu podeliti po vrsti proizvoda na univerzalna skladista I specijalizovana skladista,zatim po poreklu proizvoda na carinska skladista I smestista,slobodna carinska skladista,skladista za isporuku I konsignacijska skladista I po lokaciji na domaca I medjunarodna I po tehnicko-eksploatacijskom kriterijumu na mahanizovana I automatizovana.

55. Odluka o broju I lokaciji ulaznih skladista Odluka o broju I lokaciji donosi se simultano.Kompanija moze birati izmedju veceg broja manjih ili manjeg broja vecih skladista.Optimalna strategija lokacije ulaznih skladista podrazumeva lokaciju skladisnih kapaciteta u podrucju obavljanja proizvodne delatnosti,broj ulaznih skladista je definisan kolicinom materijala koji se skladisti,frekvencijom prijema I isporuke materijala,stepenom koncentracije proizvodne aktivnosti,slobodnim prostorom u podrucju proizvodnih pogona.

56. Odluka o broju I lokaciji izlaznih skladista Kompanija optimizira troskove povecavajuci nivo usluge potrasacu a ne povecavajuci troskove skladistenja zbog toga dolazi do rasta troskova transporta.Kompanija moze imati jedno ili manji broj automatizovanih centralizovanih skladista,vise decentralizovano postavljenih skladista koja prate prodajne objekte.Skladisno-distributivne aktvnosti su koncentrisane,ukoliko se nova ciljna trzista kompanije podrzavaju sa centralizovanih punktova bliskih proizvodnim punktovima.Skladista mogu biti locirana u blizini proizvodnih pogona I blizini glavnih trzista.

57. Modeli optimizacije broja I lokacije skladista U optimizaciji broja I lokacije skladista centralnu tacku zauzima odnos izmedju transportnih I skladisnih troskova sa teznjom smanjenja troskova transporta.Troskovi transporta se smanjuju kao posledica opadanja troskova odvoza proizvoda do tacke optimalnog broja skladista gde troskovi rastu kao posledica rasta troskova dovoza proizvoda.Svi modeli optimizacije lokacije skladista se mogu podeliti u dve grupe modela kontinuelni I diskontinuelni.Kontinuelni modeli polaze od pretpostavke da bilo koja lokacija moze biti lokacija skladista kompanije.Diskontinuelni modeli polaze od alternativnih lokacija medju kojima se bira optimalna lokacija

58. Prednosti I koristi WMS u upravljanju skladisnim tokovima Skladisni tokovi se odnose na kretanje materijala I proizvoda do skladista I unutar skladista I kretanje materijala I proizvoda unutar skladista I od skladista ka mestu potrosnje.Gde mogu biti ulazni I izlazni.Ulazne skladisne aktivnosti se odnose na prijem I smestanje materijala I proizvoda,dok izlazne skladisne aktivnosti se odnose na komisioniranje I isporuku materijala I proizvoda.Menadzment system skladista WMS je savremeni pristup integralnom upravljanju skladisnim operacijama podrzan informacionom tehnologijom I automatskom obradom podataka.WMS se ne moze zamisliti bez kompjutersk baze.Osobina WMS je da upravlja sirokom I brojnom lepezom proizvoda,Uu WMS upravljanje proizvoda je automatizovano,I zalihama se upravlja kompjuterski tako da je njihova kolicina optimalna.Kompanija ima koristi od primene WMS jer joj omogucuje vise frekventnu I brzu isporuku,efikasno pakovanje I oznacavanje neupakovanih proizvoda I efikasnu obradu dokumentacije.

59. Uloga WMS u ulaznim aktivnostima Ulazne skladisne aktivnosti se mogu opisati kao istovar proizvoda sa prevoznog sredstva,provera istovarenih proizvoda,prevoz proizvoda,pakovanje I oznacavanje ili prepakivanje,odredjivanje skladisnog mesta,smestanje proizvoda u skladistu I evidencija rada sa proizvodima.Proizvodi se mogu skladistiti prema vrsti,jedinici mere,zapremini,tezini,visini.osetljivosti na temperature,svetlost.

60. Uloga WMS u izlaznim aktivnostima Izlazne skladisne aktivnosti se odnose na komisioniranje I isporuku proizvoda.Pod komisioniranjem se podrazumeva kreiranje paketa proizvoda za isporuku prema dobijenoj narudzbi.Komisioniranjem proizvodi se stavljaju u stanje pripravnosti I ne ubrajaju se u raspolozive zalihe jer su rezervisane.Proces komisioniranja se sastoji od sledecih faza:prijem, narudzbenice,provera trazenih proizvoda po vrsti,kvalitetu,provera zaliha raspolozivih proizvoda,izdavanja proizvoda I dokumentacije,prevoz proizvoda do trasportnog sredstva,utovar proizvoda.

61. Upravljanje troskovima skladistenja-rast I pracenje Za efikasno upravljanje troskovima skladistenja neophodno je pratiti I meriti troskove I primenjivati metode za njihovo optimiziranje.Rast troskova je toliko transparentan I intezivan de se brzo pristupilo njihovom snizemju radi podsticanja rasta profitabilnosti.Doprinos profitabilnosti od strane skladistenja se ostvaruje ustedama u obavljanju skladisnih aktivnosti I snizenjima nivoa troskova.Produktivnost skladista se moze relativno meriti.Porastu troskova skladistenja doprinose visok nivo neiskoriscenosti kapaciteta prostora I usporen tok proizvoda u skladistu.Efikasno pracenje troskova skladistenja podrazumeva utvrdjivanje ukupnih troskova,struktuiranje troskova I dekomponovanje troskova na varijabilni I fiksni deo

62. Mere za povecanje efikasnosti I produktivnosti skladistenja Skladiste treba da je iskorisceno u punom kapacitetu,ali ne sme da stvori prekomerne zalihe,zbog toga se pomocu predvidjanja optimalizuje kolicina I vreme potrosnje,proizvodnje I nabavke.Tok skladistenja omogucava:smanjenje praznog hoda u radnim operacijama.povecanje jedinice rukovanja,maksimalnu upotrebu opreme za rukovanje.

63. SDC kao logisticki posrednik SDC je specijalizovana logisticka organizacija koja za potrbe kompanija-komitenata obavlja aktivnosti posredovanja u organizovanju logistickih poslova.SDC obavljaju vise aktivnosti koje se mogu klasifikovati u osnovne,pomocne I ostale.U osnovne spadaju klasicne skladisne aktivnosti kao sto su uskladistenje,cuvanje I manipulacija proizvodima.Pomocne aktivnosti su aktivnosti distribucije,transporta,spedicije I kontrole.SDC ih obavlja samostalno ili posreduje izmedju predstavnistva specijalizovanih institucija I organizacija u krugu SDC I kompanioja-komitenata.Od ostalih aktivnosti SDC pruza usluge popravke I odrzavanja tehnickih sredstava,snadbevanja gorivom,brine o osoblju,organizovanje parkiranja I odlaganje kontejnera.

64. Skladisna dokumenta BAzicna skladisna dokumenta su ugovor o skladistenju kao osnov skladisnog odnosa I skladisnica kao potvrda skladistenja proizvoda.Pod ugovorom o skladistenju proizvoda skladistar se obavezuje da primi I cuva proizvode da preduzme potrebne mere radi njihovog ocuvanja u odredjenom stanju I da ih na zahtev kompanije-deponenta preda a kompanija-deponent se obavezuje da za to plati naknadu skladistaru.Skladisnica je document koji se ispostavlja od strane skladistara prilikom zakljucenja ugovora o skladistenju proizvoda I obicno se izdaje javno I carinsko skladiste.

65. Pojam I znacaj zaliha u poslovanju kompanije Zalihe su sve reserve koje jedna kompanija treba da ima,one mogu biti zalihe poluproizvoda,proizvoda I materijala.Takodje postoje ulazne,izlazne I unutrasnje zalihe.Skladistenje I zalihe su nerazdvojne kategorije,sustinski,formalno,finansijski I ekonomski.Zalihe smanjuju rizik u poslovanju,tad cini kompaniju fleksibilnom,sposobnijom da zadovolji potrbe potrosaca.Velike zalihe vezuju capital,zauzimaju proctor,traze ulaganja.Optimalne zalihe mire maksimalne I minimalne zalihe.Optimalne zalihe su baza upravljanja zalihama I interes logistike zaliha.

66. Knigovodstvena evidencijastanja zaliha Informacije evidencije zaliha mogu da ponude saznanja o stvarnom stanju zaliha,stanju zaliha na putu I stanju rezervisanih zaliha.Takve informacije su veoma dragocene jer sluzi izracunavanju raspolozivih zaliha kompanija.Raspolozive zalihe kompanije su realan izraz njene snage u oblasti zaliha.

67. Knjigovodstvena evidencija troskova zaliha Sve zalihe stvaraju troskove,pomocu troskova zaliha odredjuje se vrednost logistickih zaliha.Troskove zaliha cine:troskovi stvaranja zaliha,uskladistenja I oportunentni troskovi.Troskove stvaranja zaliha cine troskovi nabavke zaliha I ostali troskovi stvaranja zaliha.Troskovi

uskladistenja se odnose na sve troskove koji nastaju od trenutka identifikacije primljenih proizvoda do njihovog smestanja na skladisnu policu.Oportunitetni troskovi se odnose na izgubljen prihod od moguceg angazovanja sredstava koja su zarobljena u zalihama a da nisu I izgubljeni prihod od prodaje proizvoda kojih nema a kada bi ih bilo na zalihi.

68. Metodi ABC I CVA u upravljanju zalihama Metodi ABC I XYZ nude instrukcije za diferencirano upravljanje zalihama,kategorija A je najvaznija u logistici zaliha.Od kategorije B do kategorije C potreba iznalazenja modela upravljanja zalihama se smanjuje.Analiza kriticne vrednosti koja je poznata kao CVA daje veci znacaj kategoriji C no analiza metodom ABC.CVA metod poznaje sl.kategorije:kategorija najvisi,visoki,srednji,niski I najnizi prioritet.

87. Pojam,funkcije,efekti I uslovi za obavljanje transporta

Transport se moze posmatrati kao ulazni,unutrasnji I izlazni transport.Pod transport se podrazumeva prevoz stvari sa jednog mesta na

drugo.Transportom se obavlja prevoz,utovar,istovar I cuvanje mateijala.Transport oslobadja skladisni prostor od proizvoda koji se cuvaju do

momenta potrosnje I podize frekvenciju zaliha,prevremen transport dovodi do vece kolicine materijala na zalihi,zakasneli transport moze dovesti

do zastoja u proizvodnji ili prodaji.Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodno je postojanje transportnih sredstava,opreme za manipulaciju u

transport I obucenih kadrova.

89. Nacini transporta

Transport moze biti kopneni,vodeni,vazdusni I cevni.Kompanija moze koristiti samo jednu vrstu transporta.Rec je o unitransportu ili

multitransportu,koji moze biti kombinovani I integrisani.Takodje transport moze biti domaci I medjunarodni,u zavisnosti od prostorne rqzdaljine

polazista I odredista moze biti lokalni I udaljeni.Sa stanovista nosioca aktivnosti transporta transport moze biti javni I sopstveni.Javni obavljaju

trasportne kompanije kojima je transport osnovna delatnost.

90. Interni I eksterni faktori koji uticu na odluke o transportu

Faktori koji uticu na odluke o transport su interne I eksterne prirode.Eksterni faktori su uslovi prevoza,drzavna regulative,zahtevi potrosaca I

karakter trzista.Interni faktori su rok isporuke,karakter proizvoda I finansijska sposobnost kompanije

92. Karakteristike avio prevoza I znacaj aerodroma u logistici

U razvijenim zemljama avio prevoz je specijalizovan za medjukontinentalni I kontinentalan prevoz I untrasnji I medjunarodni prevoz na kracim

linijama.Avio prevoz je vrsta transporta I najbrzi je I najefikasniji u prevozu na razdaljinama preko 600 km,veoma je pogodan za prevoz

dragocenih stvari.U javnom avio-prevozu vecina tura se obavlja linijskim prevozom.Aerodromi omogucuju funkcionisanje avio prevoza,oni imaju

zadatak da planiraju,pripreme I realizuju avio-ture takodje se I posta prevozi avionskim putem,avio-ture mogu biti lokalne,domace ili

medjunarodne,mogu biti unutarkontinentalne ili interkontinentalne.

93. Vodni prevoz,morski I unutrasnji

U vodni prevoz spade morski I prevoz unutrasnjim vodama.Morski prevoz predstavlja prvog konkurenta avio-prevozu na dugim razdaljinama,niza

cena prevoza u odnosu na avio prevoz uz mogucnost prevoza vecih kolicina,veoma je povoljan za velike kolicine rasutih proizvoda koji se ne

pakuju fino.Upotreba kontejnera je veoma znacajna za morski prevoz.Morski prevoz moze biti linijski I Slobodan.Linijski prevoz je siguran,I

velike kompanije I mocne ostvaruju kontakte sa lukama .Slobodan prevoz je jeftiniji ali I vreme prevoza je duze,I nije vezan za utvrdjena

vremenska kretanja niti rute.Unutrasnji prevoz karakterise manja brzina prevoza,slabije dostupan u odnosu na drumski I zeleznicki prevoz.Manje je

fleksibilan u pogledu zahteva kompanija-korisnika.Recni prevoz I prevoz koji se odvija povezanim rekama,kanalima,morima naziva se unutrasnjim

ili lokalnim vodnim prefvozom.Vodni prevoz se moze posmatrati kao domaci I medjunarodni,ekskurzioni I prekookeanski

94. Vrste plovila

Sva prevozna sredstva vodnog prevoza nazivaju se plovila,razlikuju se po vrsti proizvoda koje prevoze,kapacitetu,izgledu,obliku I vrsti.Za potrebe

vodnog prevoza koriste se razlicite vrste brodova remorkeri,tanker,fideri,upli-ispliv brodova,rol on-rol of brodovi,barze,kontejnerski,za prevoz

komadnih I rasutih proizvoda.Remorkeri sluze za pokretanje brodova u lokalnom saobracaju,brodovi za prevoz komadnih I rasutih proizvoda su

motorni na otvorenom mor,duz obale I po lokalnim obalama,fider je namenjen za prevoz kontejnera na malim razdaljinama

95. Znacaj luka I slobodnih carinskih zona u logistici

Luke se mogu podeliti prema osnovnoj delatnosti na luke za javni prevoz(domaci ili medjunarodni),posebne luke kao sto su vojne I ostale luke kao

sto su luke ribara I sportske luke.Prema carinskom rezimu na carinske luke u kojim su proizvodi pod carinskim rezimom,slobodne luke.Prema

mikrolokaciji na primorske,unutrasnje I ostrvske I prema pravnom osnovu naluke za istovar,utovar,luke za isporuku I tranzitne luke.

96. Cevni prevoz

To je specificna vrsta transporta jer se cevima transportuju tecnosti I proizvodi u gasovitom stanju.Transporetno sredstvo za prevoz tecnosti nafte

naziva se naftovod,a gasova gasovod.Cevovodi omogucuju prevoz proizvoda manje vrednosti,velikih kolicina,sto snizava ukupne troskove

transporta.Tecnosti I gasovi se mogu prevoziti takodje zeleznickim I vodnim prevozom a I drumskim prevozomCevovodi su fiksirana prevozna

sredstva sa tacno odredjenom rutom prevoza pa je brzina prevoza manja.

97. Zeleznicki prevoz

Zeleznickim prevozom je moguce brzo prevesti razlicite vrste proizvoda.Takav prevoz vremenom dobija na vecem znacaju I jedan je od nosilaca

kontinentalnog prevoza.Efikasno se prevoze proizvodi u cvrstom agregatnom stanju,pakovani ili rasuti proizvodi kao sto je

ugalj,sljunak,pesak,automobile…Upotreba kontejnera revitalizirala je znacaj zeleznickog prevoza.Adekvatnom prevozu zeleznicom doprinose

pruge u dobrom stanju,vagoni,locomotive I druga osnovna sredstva I adekvatni vozni red.Poznata udruzenja prevoznika zeleznickog saobracaja u

svetu su UIC I IRCA,a regionalna udruzenja su juznoamericko udruzenje ALAF,panamericko udruzenje ACPF I arapska zaj4ednica zeleznicara.Za

organizovanje medjunarodnog transporta potrebno je uvazavanje Medjunarodne konvencije o prevozu robe zeleznicom CIM.Medjudrzavna

komisija za trgovinu pod nazivom ICC nadzire tarifne dogovore I posreduje u sporovima.U zeleznickom saobracaju se koristi veliki broj razlicitih

teretnih kola.Mogu biti zatvorena,otvorena I specijalna,kola za tecan,cvrst ili rasuti teret.

99. Drumski saobracaj

Predstavlja vrstu prevoza koji je prisutan I u najmanje razvijenoj zemlji,veoma je dostupan I ima prednost na lokalnim razdaljinama do 600

km.OnOvakva vrsta prevoza je rizicna u pogledu spoljasnjih uticaja I pokusaju kradje,cene drumskog prevoza su poprilicno visoke ali ostace I

dalje primarna vrsta prevoza.Ukoliko se prevozi Tovar utoliko se koristi pun kapacitet vozila za Tovar,ako se prevoze komadni proizvodi tada se

manje kolicine medjusobno kombinuju radi efikasne popune prostora vozila.U medjunarodnom poslovanju drumski prevoz je ogranicen razlicitim

proceduramasto moze da produzi vreme isporuke I da se ugrozi kvalitet proizvoda.Drumski prevoznici se udruzuju u udruzenja kao sto su

IRU.Pravni osnov za postupanje je pogodba za medjunarodni prevoz robe po drumu CMR.

100. Znacaj terminal u logistici

Neophodni su na aerodromima,luci,pristanistu,zeleznickoj I drumskoj ispostavi.Sastoje se u aktivnostima prijema I isporuke robe.Svrha drumskih

terminal je obezbedjenje prevoza posiljke u lancu snadbevanja,u slucaju terminala sa nepopunjenim kapacitetom,kompanija posiljalac moze da

salje posiljku punog kapaciteta prevoznog sredstva.Terminali omogucuju da se posiljka efikasno otpremi do posiljaoca.

101. Unitransport ili multitransport

U izboru transporta stavljaju se u odnos faktori kao sto su mogucnosti,pogodnosti,dostupnost,tacnost,sigurnost I redovnost.Ukoliko se kompanija

odluci na izbor jednog prevoza rec je o unitransportu.Odlukom o transport kompanijautice na prodajnu cenu proizvoda,rok I kvalitet isporuke.U

uslovima globalizacije poslovanja do svetski disperziranih trzista se efikasno stize tek kombinacijom nekoliko vrsta ili sistema prevoza odnosno

multitransportom.Multitransport se moze obaviti prostim kombinovanim prevozom,integrisanim prevozom I kontejnerskim prevozom,a itegrisani

prevoz se obavlja tehnologijom kopnenih sistema,kopneno-pomorskih sistema,kopnenih mostova

108. Aktivnosti kontrole

Aktivnosti kontrole obavljaju specijalizovane institucije za kontrolu robe,obavljaju se na osnovu ugovora o kontroli robe po kojem se kontrolor

obavezuje d ace strucno obaviti ugovorenu kontrolu I na osnovu toga izdati potvrdu.Postoje 2 osnovne vrste ugovora o kontroli:ugovor o

preuzimanju proizvoda I ugovor o kontroli kvaliteta I kvantiteta robe.

109. Prevozna dokumentacija ugovor o prevozu,tovarni list I konosman

Ugovorom o prevozu prevozilac se obavezuje da preveze na odredjeno mesto ugovorene proizvode,kompanija posiljalac se obavezuje da za to

plati isplati odredjenu naknadu.Prevozni odgovara za ostecenja I gubitke na proizvodu ili kasnjenje posiljke.Posiljalac je u obavezi da upakuje

proizvode adekvatno prevozu,isplati naknadu za prevoz I nadoknadi troskove,posiljalac ima pravo raspolaganja proizvodom,odredjivanja pravca

puta.U transportnom poslovanju najvaznija transportna dokumenta koja se razlikuju prema vrsti prevoza jesu konosman ili tovarni list.Tovarni list I

konosman su prevozne isprave koje izdaju vozari a kojim se potvrdjuje da je proizvod primljen u prevoz.Tovarni list se koristi u kontinentalnim

vrstama I avio prevozu a konosman u pomorskom.

110. Spediterska dokumentacija ugovor o spediciji,spediterska potvrda I konosman

U poslovima spedicije sklapaju se dva ugovora.Jedan ugovor je izmedju kompanije-komitenta I TDC kao spediterskog posrednika,a drugi ugovor

je izmedju TDC I prevoznika.Spediter se obavezuje prema ugovoru o spediciji da primi I cuva proizvode,odredi pravac prevoznog puta,izvrsi

komitentove poslove,obavesti komitenta I polozi racune.Obaveze kompanije-komitenta prema ugovoru o spediciji jesu isplata naknade,naknada

troskova I davanje predijuma.Organizacijom prevoza spedite se obavezuje da izdaje dokumenta pomocu kojih dakazuje da je svoje ugovorene

obaveze izvrsio prema odredbama ugovora.Spediterska dokumenta su spediterska potvrda,spediterska transportna potvrda I spediterski konosman.

111. Polisa osiguranja

Osnovni dokument ugovora o osiguranju je polisa osiguranja.To je dokaz da je nastao ugovoreni odnos izmedju ugovorenih strana I o obavezi

isplate duga osiguravaca ukoliko nastane naknada,ona je potvrda prenosa prava na drugo lice I potvrda prava na naknadu..Polisa osiguranja sadrzi

podatke o ugovornim stranama,osiguranoj stvari,riziku osiguranja,sumi osiguranja,premiji osiguranja.Polisa osiguranja moze biti opsta I

pojedinacna.Ukoliko je rec o opstoj polisi osiguranja onda se odnosi na sve posiljke u transport koji ide na rizik osiguranika,a ukoliko je rec o

pojedinacnoj polisi onda se odnosi na osiguranje svakog pojedinacnog slucaja prevoza.