UVOD

1. PODELA FINANSIJA

Sa aspekta finansijske aktivnosti,finansije kao naucna disciplina deli se na :javne finansije, monetarne finansije, bankarstvo, poslovne finansije, medjunarodne finansije, osiguranje. Nauka o monetarno-kreditinim finansijama izucava 2 znacajne oblasti:monetarno kreditni sistem I monetarno-kreditnu politiku. Monetarno-kreditni system odnosi se na metode,nacela I instrumente putem kojih se kreira I ponistava novac I kredit,odnosno regulisu monetarno-kreditni tokovi u procesu reprodukcije. Monetarno-kreditna politika predstavlja skupa mera I instrumenata za regulisanje obima,strukture I dinamike novane mase,kreditnih plasmana I likvidnosti privrednih subjekata. Nauka o bankarstvu predstavlja deo nauke o finansijama I izucava: ciljeve I zadatke bankarskog sistema,ogranizaciju bankarskog sistema I bankarskog polovanja, nacela bankarskog poslovanja, snabdevenost poslovnih procesa kolicinom novca I kredita,mobilizaciju I koncentraciju slobodnih kratkorocnih I dugorocnih sredstava, organizaciju platnog prometa u zemlji I inostranstvu.Nauka o poslovnim finansijama izucava: zadatke finansijske f-je, oblike finansiranja, likvidnost I solvenost, strategiju finansiranja, upravljanje poslovnim finansijama, finansijsku ravnotezu I neravnotezu, planiranje novcanih tokova, planiranje I analizu novcanih sredstava, istrumente I hov, bankarske finansije ,korporativne finansije.Medjunarodne finansije se bave problematikom :medjunarodnih finansijskih ugovora,medjunarodnih finansijskih institucija, medjunarodnih instrumenata I oblika placanja, obezbedjivanja medjunarodnih izvora finansiranja.Osiguranje kao deo finansija svoja istrazivanja bazirana ulozenim sredstvima fizickih I pravnih lica u cilju zajednickog snosenja rizika, sprecavanja od moguceg nastanka steta,osiguranja akcionarske, javne, mesovite, private, kooperativne, zadruzene imovine I zivota lica.

2.FINANSIJKI SISTEM I FINANSIJSKI ODNOSI

Finansijski system predstavlja sastavni deo privredno-ekonomskog sistema jedne zemlje.Njegov stepen razvoja u direktnoj je zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga I stanja produkcionih odnosa u odredjenom privrednom I ekonomskom uredjenju zemlje. Finansijski sistem cine finansijske mere I finansijski instrumenti putem koji se regulise nacin ponasanja u finansijskim organima I finansijskom poslovanju.Karakteristike naseg finansijkog sitema su: obezbedjenje funkcionisanja jedinstvenog jugoslovenskog trzista, obezbedjenje sredstava za pokrice drzavnih I zajednickih potreba saglasno privrednim I finansijskim mogucnostima.Uokviru finansijskog sistema najcesce ce pojavljuju sledeci finansijski podsistemi: budzetski, poreski,carinski, novcani,devizni, bankarski,kreditni, poslovno-finansijski, system stednje I osiguranja, system platnog prometa, system drzavnih dugova I drzavnih zajmova.Za savremeni finansijski system nase zemlje je karakterisicno da obuhvata:finansijske institucije, finansijske tokove, finansijske mehanizme, finansijsek instrumente u finansiranju privrednih I vanprivrednih potreba procesare produkcije.

3.GENEZA POSLOVNIH FINANSIJA PREDUZECA

SEMA BR.1.Javne finasije kao naucna disciplina ozbiljnije se javljajupocetkom XX-tog veka.U pocetku je naglasak stavljan na pravni (juristicki) pristup izucavanju poslovnih finansija.Ovaj pristup se naziva I neupravljackim pristupom poslovnih finansija a pored pravnog obuhvata I investitorski I javni pristup.Ivestitorski pristup izucavanja poslovnih finansija stavlja naglasak na instrumente fina-------

1 deoFinansijska funkcija preduzea .U procesu proizvodnje sa radom i potronjom proizvodnih elemenata stvara se nova upotrebna vrednost u obliku proizvoda koji imaju i novu vrednost.U ovoj fazi procesa reprodukcije transformie seR u R,. Reprodukcijski ciklus se nastavlja ulaskom u prometnu fazu.Sredstva iz robnog oblika,dejstvom prometne funkcije ponovo se pretvaraju u novani oblik R-N ,ali u uveanom iznosu u odnosu na prvobitno stanje.S obzirom da se uveana vrednost u obliku novca ponovo vraa ka svojim izvorima upravo zbog toga se i kae da je finansijska funkcija preduzea jedna od centralnih funkcija tokova funkcije. Zadaci finansijske funkcije se odnose na: 1.planiranje finansijskih sredstava, 2.obezbeenje finansijskih sredstava, 3.realizaciju proizvoda i naplatu potraivanja po tim osnovama.Ovi zadaci ukazuju da se tokovi reprodukcije kreu u sledeem nizu:finansijska-nabavna-proizvodna-prodajna-finansijska funkcija. ema 1 str.12. Ukoliko finansijska funkcija ne raspolae sa dovoljnim iznosom sopstvenih sredstava tada nabavlja iste na tritu poslovnih banaka i centralne banke.Mogue je reprodukcioni tok usmeriti bez proizvodnog i ima sledei niz:finansijska-nabavna, finansijska-prodajna funkcija.Finansijski odnosi izmeu nabavne i finansijske funkcije su avansi i rabati za vee koliine, a izmeu prometne i finansijske funkcije su kasa-skonta za prevremenu naplatu potraivanja.Za obim finansijskih sredstava angaovanih u zalihama sirovina i materijala odgovorne su nabavna i proizvodna funkcija.Nabavna odgovara za optimalne veliine nabavke i optimalno obezbeenje proizvodnje.Proizvodna je odgovorna za kontinuelno troenje nabavljenih zaliha saglasno sa planom proizvodnje.Finansijska funkcija indirektno utie na nabavnu funkciju ukazivanjem na nepotrebno angaovana sredstva i utie na proizvodnu funkciju ukazivanjem na proizvodno troenje.Zadatak finansijske funkcije jeste da vodi rauna da se prodajna funkcija pridrava planiranih uslova plaanja.Obaveza finansijske funkcije jeste da obezbedi dovoljno novanih sredstava za nesmetano odvijanje tokova reprodukcije i racionalno troenje tih sredstava u tokovima reprodukcije preduzea,to znai mora da vodi rauna o novanim sredstvima i ona nesmeju da nedostaju ili da budu neiskoriena.Zato je poznato u poslovnoj ekonomiji da nita manje nisu nepovoljnija neiskoriena sredstva od prekomernih zaliha za preduzee.U uslovima inflacije nepovoljnije je raspolagati prekomernim sredstvima u odnosu na prekomerne zalihe obrtnih sredstava u obliku materijala. ema 2 str.14. Ukoliko neka od navedenih funkcija ne izvri predvien poslovni zadatak tada se to odraava na uspenost rada ostalih funkcija.Ukoliko finansijska funkcija ne obezbedi dovoljno novanih sredstava za pravovremeno izmirenje obaveza prema dobavljaima posledice su obustavljanje daljih isporuka materijala i sirovina,smanjenje obima proizvodnje,smanjenje obima prodaje,smanjenje potraivanja od kupaca i smanjenju priliva novanih sredstava po osnovu potraivanja.Moe se zakljuiti da finansijska funkcija je jedna od osnovnih funkcija u preduzeu(prva meu jednakima) i ima posebne zadatke od kojih zavisi izvrenje zadataka svih ostalih poslovnih funkcija.

Zadaci finansijske funkcije preduzea Jedno od prvih gledita dao je dr.imon Babi koji istie da se zadaci svode na: pribavljanje novanih sredstava za prve nabavke I predujmove radnicima,naplaivanje potraivanja koja se javljaju u prodaji,podmirivanje obaveze u vezi nabavke I raspodela dohodka ostvarenog poslovanja. Dr. Stevan Kukolea smatra da finansijska funkcija treba da obavlja: 1.pripremu I obezbeivanje izvora finansiranja, 2. Snabdevanje finansijskim sredstvima sve slube u preduzeu kojima su potrebna sredstva. 3.kontrolu I celishodnost raspodele I upotrebu tih sredtava u svim slubama. Prema dr.Radivoju Tepiu zadaci treba da obuhvate aktivnosti koje se odnose na: 1.pribavljanje novanih sredstava neophodnih za normalan tok poslovanja, 2. Korienje novanih sredstava u poslovanju preduzea, 3.usklaivanje dinamike priliva sredstava sa rokovima dospea plaanja obaveza, 4.regulisanje novanih tokova I praenje finansijskih odnosa u preduzeu, 5.kontrola upotrebe novanih sredstava u krunom toku preduzea. Pribavljanje novanih sredstava kao prvi zadatak fin.fun.polazi od zahteva da se obezbede novana sredstva iz sopstvenih izvora a da se samo dodatna nov.sred.obezbede iz tuih izvora.Drugi zadatak fin.fun. se odnosi na korienje nov.sred.neophodno je izvriti isplatu obaveza nastalih po osnovu nabavke sredstava za proizvodnju,isplate akontacije zarada, isplate anuiteta na kredite za trajne potrebe,devizna plaanja, kreditiranje kupaca, oroavanje sredstava kod poslovnih banaka. Trei zadatak fin.fun. odnosi se na likvidnost preduzea.Uspenost preduzea se meri stepenom likvidnosti ili nelikvidnosti.Nelikvidnost preduzea moe biti izazvana I poremeajima u robnim tokovima , tako da se dejstvom fin.fun. moe nelikvidnost privremeno otkloniti.Za otklanjanje nelikvidnosti neophodna je angaovanost svih fun.preduzea. etvrti zadatak fin.fun. odnosi se na regulisanje finansijskih tokova I praenje izvrenja finansijskih odnosa u preduzeu.Finansijski odnosi su posledica kretanja robnih ili novanih sredstava. A peti zadatak fin.fun. se odnosi na kontrolu racionalne upotrebe novanih sredstava.Pri kontroli upotrebe novanih sredstava treba staviti naglasak na injenice. Prema dr.Jovanu Rodiu zadaci fin.fun.se mogu svrstati u dve osnovne grupe:1. Primarni zadaci koji se odnose na: a) pribavljanje nov.sred. b)upotrebu nov.sred. c)usklaivanje rokova I mobilizacije sred.i rokova razpoloivosti izvora. 2.sekundarni zadaci koji se odnose na: a)disponiranje novca b)kontrolu novanih dokumenata I nadzor racionalne upotrebe nov.sred. c)voenje operativne evidencije,d)finansijsko planiranje, e)finansijsku analizu, f)finansijsko informisanje. Zadatak je fin.fun.da pribavljanje nov.sred.vri tako da void rauna o: obimu sredtava,vremenu pribavljanja,ceni pribavljanja,potencijalnim izvorima sredstava.Upotreba nov.sred.je po teini isti zadatak za fin.fun. kao to je I pribavljanje nov.sred. Svako preduzee tei da pribavljena nov.sred.to racionalnije uloi u sopstveni ili tui tok reprodukcije.Fin.fun. pre ulaganja nov.sred.treba da ima informacije o: vremenu upotrebe, nameni ulaganja,oekivanim prinosima,riziku ulaganja. Vremenski posmatrano nov.sred.se razliito mobiliu: 1.kratak rok imobilizacije traje do 1 god. 2.srednj rok imobilizacije traje od 1-5 god. 3.dugi rok imobilizacije traje preko 5god.Za rokove raspoloivosti izvora sredstava je karakteristino da mogu biti: kratkoroni,srednjoroni I dugoroni. Disponiranje novca u preduzeu iskljuivo je zadatak fin.fun. Kontrola novanih dokumenata kao zadatka fin.fun.vri se pre svakog disponiranja nov.sred. U okviru fin.fun.preduzea mogu se voditi operativne evidencije.Obim evidencije zavisi od razgranienja aktivnosti izmeu finansijske I raunovodstvene fun. I aurnosti knjigovodstvene evidencije. Finansijsko planiranje kao sekundarni zadatak fin.fun. odnosi se na planiranje potrebnog obima nov.sred.,potrebnog vremena imobilizacije sred.,potencijalne izvore sred.i cenu pribavljenih sred.za reprodukcioni tok preduzea.Finansijsko planiranje se esto svodi na sastavljanje planskog bilansa stanja,planskog bilansa uspeha i plana nov.tokova.Finansijska analiza treba da obezbedi neophodne informacije za donoenje buduih upravljakih fin.odluka.Finansijsko informisanje predstavlja sekundarni zadatak fin.fun.i od izuzetne je vanosti za voenje finansijsko-poslovne politike preduzea.Ono obuhvata sve finansijske informacije koje su sadrajne i korisne za finansijsko odluivanje u preduzeu.

Finansijski menadment preduzea. Finansijski menadment je ispoljavanje uticaja na rad, poslovanje i razvoj preduzea preko razpoloivih nov.sred.On se moe posmatrati samo u kontekstu povezanosti nabavne,proizvodne,prometne i fin.fun. Upravljanje finansijama preduzea se odnosi na upravljanje: 1.finansijskom politikom preduzea, 2.fin,planiranjem pred. 3.fin.organizacijom pred.4.fin.evidencijom pred. 5.fin.analizom pred. 6.fin.kontrolom pred. 7.fin.informacijama pred. Finansijska politika preduzea kao svesno i stvaralako odluivanje o finansijskim ciljevima preduzea,nezamisliva je bez finansijske strategije I structure preduzea.Finansijska strategija se odnosi na:dugorone plasmane,dugorone izvore sredstava,kratkorona potraivanja,kratkorone izvore sredstava,zalihe,nov.sred.i dr.Cilj fin.politike pred.je jaanje finansijske snage a misli se na:1.trajna sposobnost plaanja obaveza,2.trajna sposobnost finansiranja,3.trajna sposobnost investiranja,4.trajna sposobnost poveanja imovine akcionara preduzea,5.trajna sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa-zarada. Finansijsko planiranje kao oblik iskazivanja raznih vrsta planova u vrednosnim pokazateljima kao to su: nabavke,proizvodnja,promet,investicije,kadrovi,sredstva i izvor sredstava je deo upravljanja finansijama preduzea.Tu se javljaju kratkoroni finansijski planovi srednjoroni I dugoroni finansijski planovi.Organizacija finansijske funkcije predstavlja organizacioni oblik u kojem egzistira fin.fun. Ona zavisi od institucionalnog oblika privrednog subjekta (kad preduzee ima radne jedinice)kao i njegove dalje organizacione povezanosti(kad su vie preduzea spojena u kompaniju).

Finansijska evidencija odnosi se na novano iskazivanje privrednih aktivnosti.Finansijski menadment mora da brine o tanosti i aurnosti finansijske evidencije unutar preduzea i o finansijskim odnosima sa drugim preduzeima.Evidencija se void preko:1.tekueg rauna kod banke,2.internih rauna,3.deviznog rauna,4.rauna izdvojenih novanih sredstsva.

Finansijska analiza odnosi se na ispitivanje finansijskog rezultata i unutranjih rezervi u oblasti finansiranja preduzea. Finansijska analiza predstavlja tzv. Racio analizupomou koje se predstavlja odnos izmeu jedne bilansne pozicije in eke druge bilansne pozicije, pa se kae da racio brojevi predstavljaju finansijske pokazatelje- likvidnost, rentabilnost i sl.Najvaniji racio brojevi likvidnosti su:1.opta racio likvidnost,2.posebna racio likvidnost,3.neto obrtni fond.

Finansijska kontrola predstavlja planski i struni pregled finansijskog poslovanja.Finansijska kontrola se odnosi ne samo na unutranju kontrolu jednog preduzea ve i na kontrolu poslovanja izmeu preduzea koja su povezana finansijskim sredstvima.Zadaci finansijske kontrole su:1.kontrola finansijskog poslovanja,2.kontrola materijalnog poslovanja,3.kontrola nabavke,4.kontrola prodaje,5.kontrola osnovnih sredstava,6.kontrola sredstava zajednike potronje.Finansijska kontrola moe biti:1.unutranja i spoljana,2.kontrola po uestalosti i intezitetu,3.kontrola zakonitosti poslovanja,4.kontrola zavrnog rauna,5.prethodna i naknadna kontrola.Finansijske informacije mogu se selektirati:1.prema poreklu,2.prema funkciji,3.prema sadrini.Za finansijsku informaciju je od bitnogznaaja da moe nedovoljnom obradom i neadekvatnim prezentiranjem stvoriti nesigurnost kod subjekta koji donosi odluku o finansijskom ulaganju i obrnuto. Sadrina finansijskog menadmenta je nedeljiva sa oblicima finansiranja poev od samofinansiranja pa preko kreditiranja,bespovratnog i meusobnog finansiranja,zajednikih ulaganja sa stranim licima,pa sve do specifinih oblika finansiranja.Finansijski menadment mogue je realizovati na finansijskom tritu uz primenu instrumenata platnog prometa u unutranjem i meunarodnom platnom prometu. ema 3 str.25.

Finansijski marketing preduzea Preko finansijskog marketinga se vri prikupljanje, koncentracija i distribucija nov.sred..

On se treba svatiti kao integralni deo finansijske funkcije preduzea.Zadatak finansijskog marketinga je pronalaenje izvora finansiranja i od njega zavisi u kojoj meri e se koristiti sopstvena a u kojoj tua sredstva.Dobro organizovan finansijski marketing pronalazi jeftinije izvore sredstava ali usresreen je na pronalaenje sopstvenih izvora sredstava i to veom realizacijom zaliha gotovih proizvoda,smanjenjem ulaganja putem smanjenja nedovrene proizvodnje i poluproizvodnje. Kada su u pitanju nestabilni uslovi privreivanja treba da ima respekta ka tuim izvorima sredstavazato to se ista teko nabavljuju.A ako se tu napravi propust to moe da izazove poremeaje u kontinuitetu proizvodnje,postepeno degradirati finansijsku strukturu preduzea,uz pojavu preduzetnikog rizika.Da nebi dolo do ovog rizika finansijski marketing ima zadatak i stvaranje rezernog fonda.U uslovima restriktivne monetarno-kreditne politike ima i sledee zadatke:1.usklaivanje tokova nabavke i prodaje,2.usklaivanje priliva i odliva nov.sred. 3.usklaivanje robnih i finansijskih tokova preduzea. Finansijski marketing pored prikupljanja vri i usmeravanje nov.sred.a sve da bi se proirila proizvodnja,poveao plasma robe i ubrzao obrt nov.sred..Radi iznalaenja obima,structure i izvora potrebnih sredstavaza poslovanje preduzea fin.mark.se bavi i analizom:1.izvora sredstava 2.postojeih obaveza 3.postojeih potraivanja, 4.zalihama.Za finansijski marketing je karakteristino da prati nove metode kupovine,prodaje i finansiranja.---------------------2.deo POJAM I KLASIFIKACIJA FINANSIJSKE POLITIKE Pod finansijskom politikom se podrazumeva finansijska aktivnost preduzea na iznalaenju najpovoljnijih finansijskih reenja u cilju postizanja maksimalnih finansijskih rezultata u ukupnom poslovanju preduzea. Pod finansijskom politikom se podrazumeva: odluivanje o osnovnim finansijskim ciljevima, izboru strategije i takstike i pravaca akcije s namerom da se ostvare osnovni finansijski ciljevi, uspostave i odraavaju optimalni finansijski odnosi u strukturi sredstava (aktiva) i izvora sredstava(pasiva) kao i optimalni odnosi medju delovima sredstava i delovima obaveza, kao i naela finansijskog odluivanja pri ostvarivanju osnovnih finasijskih ciljeva. Pod parcijalnim finansijskim politikama se podrazumeva: 1.politika pribavljanja finansijskih sredstava 2.politika finansiranja tokova reprodukcije 3.politika plasmana vika finansijskih sredstava 4.politika finansiranja investicija 5.politika zajednikih ulaganja isl. Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na: a)pribavljanje i korienje finansijskih sredstava, b)finansijsku stabilnost, c)likvidnost preduzea i d)ostvarivanje najpovoljnijih finansijskih rezultata. 1.Osnovna finansijska politika 1.1. politika osnovnih naela finansijskog poslovanja 1.2.politika finansijske snage 1.3.politika upravljanja finansijskim sredstvima. 2.Poslovna (tekua) finansijska politika 2.1.politka tekueg finansiranja (likvidnost) 2.2.politika raspolaganja sredstvima i izvorima sredstava, 2.3. Politka sticanja prihoda, dobiti i njihove raspodele s finansijskog aspekta. 3.Razvojna finansijska politika 3.1 politka akumuliranja i mabilizacije finan.sredstava, 3.2.politika finansiranja trinog razvoja, 3.3.Politika finansiranja tehnikog razvoja, 3.4.Politika finansiranja kadrovskog razvoja, 3.5.Politka investicionog ulaganja. NAELA FINANSIJSKE POLITIKE su usmerena ka ostvarivanju ciljeva finansijske snage preduzea. Naela se mogu klasifikovati kao: 1.naelo finansijske stabilnosti, 2.naelo rentabilnosti, 3.naelo likvidnosti, 4.naelo finansijske elastinosti, .5.naelo nezavistnosti, 6.naelo finansijske snage. NAELO FINANSIJSKE STABILNOSTI polazi od odnosa izmedju dugorono vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uveanog za tudji. Taj odnos treba da je navie 1 ili manje od 1. Ako se njihovmedjusobni odnos kree na relaciji 1 to znai da su dugorono vezana sredstva pokrivena sopstvenim ili tudjim kapitalom (egzistira dugorono finansijska ravnotea). Ako je njihov medjusobni odnos manji od 1 to znai da su dugorono vezana sredstva manja od sopstvenog i tudjeg kapitala. Da bi se uspostavila finansijska ravnotea u preduzeu neophodno je 1.definisati dugorono vezana sredstva, 2.definisati odnos izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala. Dugorono vezana sredstva obuhvataju:1) osnovna sredstva, 2)dugorone plasmane, 3)trajno vezana sredstva. Finansijska stabilnost preduzea je lakpe odrati ukoliko su trajno vezana sredstva pokrivena trajnim kapitalom. Ako su trajno vezana sredstva pokrivena tudjim (dugorono pozajmljenim) kapitalom, odravanje finansijske stabilnosti preduzea je jedino mogue pod uslovom da se dospela glavnica dugorono pozajmljenog kapitala u potpunosti pokrije prirastom sopstvenog kapitala iz finansijskog rezultata preduzea. Osnovna sredstva i dugoroni plasmani treba rei da se obnavljaju ili istekom njihovog veka rajanja ili ako su nastali po osnovu prodaja robe na kredit (brodogradnja isl) NAELO LIKVIDNOSTI predstavlja sposobnost preduzea da u svakom momentu izmiri dospele obaveze. Izmedju naela likvidnosti i naela finansijske stabilnosti postoji medjusobna uslovljenost. Naime ukoliko je koeficijent finansijske stabilnosti preduzea jednak jedinici, ukoliko je likvidnost preduzea (uveana za kratkorono vezana sredstva i kratkorone obaveze) jednaka jedinici (1:1). Primeri iz prakse ukazuju da u takvim okolnostima odravanje likvidnosti ne zavisi iskljuivo od finansijske stabilnosti preduzea, ve od uskladjenosti rokova vezivanja kratkorono vezanih sredstava i rokova raspoloivosti kratkoronih obaveza. U uslovima kada je koeficijent finansijske stabilnosti jednak jedinici, a preduzee se nalazi u nelikvidnosti (nema likvidne rezerve), preduzee moe da stvori likvidnu rezervu u sferi kratkoronog finansiranja, ukoliko postigne da rokovi kratkorono vezanih sredstava budu krai od rokova raspoloivosti kratkoronih obaveza.NAELA RENTABILNOSTI preduzea polazi od maksimiranja dobitka u kraem i duem roku poslovanja preduzea. Opasnost u prenaglaavnju znaaja naela rentabilnosti jeste u injenici da stopa prinosa na ukupni kapital bude nia od kamatne stope, pri emu e i stopa prinosa na sopstveni kapital i neto dobitak preduzea biti manja uz prisustvo u znaajnom obimu pozamljenog dugoronog kapitala. NAELO FINANSIJSKE ELASTINOSTI polazi od predpostavke da preduzee u finansijskom poslovanju treba da pribavlja dopunske izvore finansiranja i treba da prevremeno otplauje pozamljeni kapital, u uslovima kada nije vie potreban u procesu finansiranja ili u uslovima kada isti postaje isuvie skup za dotino preduzee. Mogunost pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od 1)stanja ponude i tranje kapitala na finansijkom tritu, 2)kreditne sposobnosti preduzea. U uslovima dominantne ponude nad tranjom kapitala, cena dopunskim izvorima pada i obrnuto. Ocena kreditne sposobnosti je u domenu davaoca kredita i ista zavisi od finansijskog poloaja preduzea, rentabilnosti, budue likvidnosti preduzea. Novo dodatno ulaganje putem upisa hipoteke na nekretnine, putem lombarda na pokretne stvari, to u velikoj meri umanjuje elastinost menadmenta preduzea, iz razloga to se taj deo imovine ne moe otudjiti sve dok se dodatno ulaganje ne otplati. Za menadment preduzea, ovaj finasijski zahvat je lake uraditi ako je sopstveni kapital preduzea vei od tudjeg kapitala, ako su u preduzeu izraeni skriveni oblici samofinansiranja i ako je dobra kreditna sposobnost preduzea. NAELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI polazi od zahteva da menadment preduzea bude nezavistan od svojih poverilaca. Njihova vea medjuzavisnost ima kao rezultat veu nezavisnost menadmenta preduzea i obrnuto. Nezavisnost menadmenta preduzea ne zavisi od visine uea sopstveno u ukupnom kapitalu, ve od veliine otvorenih i skrivenih rezervi u preduzeu. to je veliina otvorenih i skrivenih rezervi u preduzeu vea, to je nezavisnost odluivanja menadmenta preduzea vea. Pri proceni skrivenih rezervi preduzea polasi se od: 1)rezervnog kapitala preduzea, 2)dugoronog rezervisanja u preduzeu, 3)stepena potcenjenosti aktive. Nezavisnost menadmenta preduzea zavisi od naina dobijanja kredita i instrumenata obezbedjenja istog. Ako su dopunski izvori pribavljeni uz hipoteku i lombard, tada i menadment preduzea nema slobodu disponiranja zaloene imovine i obrnuto. Nezavisnost menadmenta preduzea zavisi i od obaveza preduzea prema dobavljaima. Ako je broj dobavljaa preduzea vei, manja je zavisnost preduzea u sprovodjenju poslovne politike od dobavljaa i obrnuto. Stepen nezavisnosti u vodjenju poslovne-finansijske politike preduzea uslovljen je sa neto dobitkom i rentabilnou preduzea. NAELO FINANSIJSKE SNAGE predstavlja skup naela 1)racionalnog finansiranja, 2)rentabilnosti,3)finansijalnosti,4)akumulacije i mobilizacije sredstva, 5)likvidnosti,6)sigurnosti poslovanja. Naelo racionalnog finansiranja polazi od najpovoljnije kombinacije izvora finansiranja i ubrzane cirkulacije finansijskih sredstava. Naelo likvidnosti nastoji da se unutar preduzea obezbede optimalna potrebna novana sredstva za izmirenje dospelih obaveza. Naelom sigurnosti obezbedjuje se u odredjenom vremenskom periodu nesmetano finasijsko poslovanje preduzea. Naelo sigurnosti poliva na izdvojenim finansijskim sredstvima u obliku finansijkih rezervi i smanjenom rizikufinansijkih ulaganja. Naelo rentabilnosti predstavlja znak uspenog poslovanja preduzea i optimalne kombinacije njegovog finansijskog ulaganja sa izraajnom sigurnou povrata uloenih sredstava i ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima. Naelo finansijalnosti polazi od ostvareno pozitivnog rezultata koji se temelji na smanjenim finansijskim trokovima i korienju najpovoljnije kombinacije finansijskih izvora. esto se identifikuje kao spoj naela rentabilnosti i naela racionalnog finansiranja. Direktan uticaj ovog naela je na, naelo racionalnog finansiranja, naelo akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava. Naelo akumuliranja i mobilizacije finasijskih sredstava izvodi se iz naela racionalnog finansiranja, rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja tenju poveanja sopstvenih nad tudjim izvorima sredstava putem: poveane stope akumulacije, veeg koeficijenta obrta sredstava, veeg udruivanja sredstava i veeg obima.(ema) FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE PREDUZEA Faktori koji utiu na finansijsku politiku preduzea globano se dele na:1)spoljne i 2)unutranje. U spoljne faktore finansijske politike spadaju oni faktori na koje preduzee ne moe direktno uticati. Za ove faktore se kae da su objektivnog karaktera, odnosno da su dati kao veliline, te da se njima treba prilagoditi finansijska politika preduzea. Iako su oni u veem broju neophodno je posebno posvetiti panju tritu i privredno-finansijskom sistemu. Trini uslovi privredjivanja iziskuju permanentno prilagodjavanje preduzea tritu po osnovu kvaliteta proizvoda, asortimana proizvoda, usluga i konkurentnosti. U zavisnosti od poloaja na tritu, preduzee preduzima i odgovarajue mere u finansijskom smislu pri utvrdjivanju nivoa cena, rokova plaanja, naplate potraivanja, odobravanja kondicija (kasa skonta), zaraunavanje mare, rabata, odobravanja kreditnih transakcija i sl. Na finansijsku politiku utiu faktori uslovljeni stanjem na inostranom tritu na kojem se preduzee pojavljuje i kao prodavac i kao kupac robe odnosno usluga. Privredno-finansijski sistem kao spoljni faktor finansijske politike od posebne je vanosti, jer se merama ovog sistema obezbedjuje realizacija planova i programa preduzea, odnosno i ire dravne zajednice. Stabilnost finansijske politike preduzea u direktnoj je zavisnosti od postojanosti i stabilnosti mera privreno-finansijskog sistema. Unutranjim faktorima finansijske politike preduzea nazivaju se sva ona dejstva koja su izazvana u okviru preduzea. Unutranjim faktorima finansijske politike preduzea nazivaju se sva ona dejstva koja su izazvana u okviru preduzea. S obzirom da su ovi faktori brojni, najee se grupiu kao: 1)faktori koji proizilaze iz poslovnih planova preduzea, 2)faktori koji proizilaze iz organizacione strukture preduzea. Faktori izazvani poslovnom politikom preduzea odnose se na obim proizvodnje, asortiman robe i usluga, veliinu zaliha, stepen snabdevenosti sirovinama i materijalom, zalihama gotovih proizvoda, obima angaovanih finansijskih sredstava, nainom njihovog korienja, planom realizacije isl. Faktori finansijske politike preduzea izazvani organizacionom strukturom preduzea su specifini. Ta specifinost faktora direktno utie na mogui oblik organizovanja finasijske funkcije i postavljanje mogueg okvira finasijske politike preduzea.

----------------------------

3 poglavlje

POJAM I FUNKCIJE FINANSIJSKOG PLANIRANJA

Finansisko planiranje predstavlja oblik oskazivanja raznih vrsta planova putem finansiskih pokazatelja. Ti planovi se odnose na: funkciju nabavke, funkciju proizvodnje, funkciju prodaje I razvojnu funkciju.Planiranje finansiskih sredstava sintezuje se u finansijskom planu preduzeca koji predstavlja instrument poslovne politike doticnog preduzeca.Pri izgradnji finasijskog plana obuhvataju se sledeci ekonomsko finansijski parametric: 1) obim I struktura finansijskih sredstava, 2) troskovi poslovanja, 3) amortizacija osnovnih sredstava, 4) cena sirovina, matrijala, gotovih proizvoda, robe I usluga. 5) obim I struktura investicionih ulaganja, 6) vrste tokova finansiskih sredstava, 7) planirani izvori finansiranja, 8) planirane potrebe u obrtnim sredstvima, 9) ocekivana novcana primanja I izdavanja,10) planirani ukupan prihod, bruto dobit I akumulacija preduzeca, 11) planirana raspodela bruto dobiti preduzeca.

Finansiskim planom kao instrumentom finansiske politike preduzeca neophodno je pored planiranja finansijskih tokova I structure sredstava I izvore sredstava, predvideti dinamiku nabavke finansiskih sredstava, dinamiku usmeravanja I rasporedjivanja raspolozivih finansijskih sredstava, kao I dinamiku vracanja tih sredstava svojim izvorima.

Finansijsko planiranje poslovnog procesa u preduzecu nezamislivo je bez sledecih elemenata: 1)plana bilansa uspeha, 2) plana bilansa stanja, 3) plana novcanih tokova, 4) plana dugorocnih ulaganja.

Finansijskim planovima treba definisati organizaciono-tehnicke I finansijske uslove putem kojih ce se ostvariti optimalni ciljevi poslovne politike preduzeca. Neposredne funkcije finansijskog planiranja preduzeca su: 1) informativna, 2) koordinirajuca, 3) korektivna I d) usmeravajuca funkcija. Za finansijski plan preduzeca je karekteristicno postojanje dobro razradjenih I iskustveno fundiranih finansijskih standard.

Predmet I metodi finansijskog planiranja

Finansijskim planom se kreiraju novcani tokovi u preduzecu, takodje finansijskim planom preduzeca definisu se rasploziva sredstva, potrebna dodatna sredstva za nesmetano funkcionisanje poslovanja preduzeca kao I prenosenje sredstava drugim preduzecima. Na taj nacin se kontrolise ravnteza u kruznom ciklusu transformacije sredstava ( N-N).

U postupku izrade finansijskog plana prinenjuju se klasicni I ekonometrijski metodi planiranja. Od klasicnih metoda primenjuju se: 1) metodi indukacije I 2) metodi dedukacije. Indukativni metod polazi od analitickih predracuna pojedinih kategorija finansijskog plana, te se uvazavanjem optimalnih ciljeva vrsi izrada I donosenje finansijskih planova od pojedinacnog ka opstem. Dedukativni metod planiranja polazi od opsteg ka pojedinacnom definisanju finansijskih tokova I transakcija. Dedukativni metod polazi od jednostavnih ka slozenijim tokovima, odnosno od poznatih ka nepoznatim tokovima.

U ekonometrijske metode spadaju: 1) bilansni metod( osnovni metod finansijskog planiranja),2) metod trenda(sustina ovog metoda jeste u tome da se na osnovu finansijskih promena u predhodnom period determinisu buduca kretanja), 3) metod visedtruke korelacije I regresije( ovajmetod se primenjuje u finansijskom planiranju u uslovima kada su bilansne stavke medjusobno zavisne) , 4) mrezno planiranje I 5) komparativni metod( bitno je vrsenje uporedjivanja srodnih preduzeca).

PRINCIPI I METODOLOGIJA IZRADE FINANSIJSKOG PLANA

Principi I metodologija izrade finansijskog plana u direktnoj su medjuvezi s finansijskom politikom preduzeca. Finansijskim planom se prikazuje ukupno poslovanje preduzeca izrazeno u novcanom obliku. Putem plana se projektuju zadaci I ciljevi koje treba ostvariti u odredjenom planiranom vremenskom period.

Pri izradi finansijskog plana neophodno je voditi racuna o medjusobnoj povezanosti naturalnih planova I finansijsog plana preduzeca. Pri sastavljanju finansijskog plana neophodno je da menadzeri raspolazu sa naturalnim planovima nabavke, proizvodnej, prodaje, investicija, planovima kadrova, planovima sredstava I izvora sredstava.U postupku izrade finansijskog plana treba pre svega sastaviti neophodne predracune dinamike kretanja direktnih I opstih troskova, dakle troskova poslovanja, nakon cega se pristupa sastavljanju planskih kalkulacija po vrstama proizvoda, po organizacionim jedinicama I za preduzece kao celinu. Na osnovu predracuna troskova planskih kalkulacija utvrdjuje se planska cena kostanja I prodajna cena odredjenog proizvoda.

Pri sastavljanju plana za jednu poslovnu godinu aktivno ucesce treba da pripada: 1) prodajnoj funkciji , 2) proizvodnoj funkciji, 3) nabavnoj funkciji, 4) finansijskoj funkciji I ostalim pratecim sluzbama.

Osnovni principi izrade finansijskog plana preduzeca temelje se na: 1) naucnoj osnvi, 2) direktivnosti plana, 3) sveobuhvatnosti plana, 4) konkretnosti plana, 5) realnosti finansijskog plana.

Sema; str 42.

Vrste finansijskih planova

1) Prema nacinu sastavljanja: izolovani, kombinovani, pojedinacni i svodni finansijski planovi. 2) Prema stepenu vaznosti: primarni i sekundarni fin.planovi. 3) Prema redovnosti sastavljanja: tekuci i specijalni fin.planovi. 4) Prema duzini vremenskog perioda: kratkorocni, srednjorocni i dugorocni fin.planovi. 5) Prema ritmu fin.poslovanja: osnovni i operativni fin.planovi. Izolovani fin.planovi podrazumevaju planiranje obima primanja i izdavanja, dok kombinovani obuhvataju tokove primanja i izdavanja koji proizilaze iz bilansa uspeha. Pojedinacni fin.planovi se donose za preduzeca i u njima se planira njihova ukupna fin.aktivnost. Svodni fin.planovi donose se za kompanije na osnovu pojedinacnih planova njihovih clanica i njime se programira celokupna fin.aktivnost u cilju podizanja nivoa rentabilnosti i aktivnosti poslovanja. Odredjivanje primarnih i sekundarnih planovi su privremenog karaktera, posto se zavrsetkom tekuceg finansiranja neki drugi reprodukcioni delovi u procesu fin.planiranja proglasavaju primarnima. Tekuci su redovni i vanredni, dok se specijalni primenjuju u uslovima osnivanja preduzeca, integracije, likvidacije i poslovanja s gubitkom. Dugorocnim fin.planom se sagledavaju potrebna dugorocna novcana sredstva i nacin obezbedjivanja izvora doticnih sredstava. Srednjorocni se donose na period preko 1 god, a na osnovu njih se mogu planirati sve ocekivane promene po osnovu primanja i izdavanja u preduzecu. Kratkorocnim planovima se u preduzecima kvalitativno kontrolise njihova likvidnost. Osnovnim fin.planom predvidjaju se svi prihodi i rashodi i prihodi, fin.rezultat preduzeca za period od 1 god. Operativni plan obuhvata sva novcana primanja i izdavanja i to najcesce mesecno iskazano.

Biznis plan u funkciji finansijskog odlucivanja

Svaki biznis plan p0reduzeca treba da obuhvata sledece osnovne elemente: naslovnu stranu, rezime biznis plana, profil firme, analizu trzista, proizvodni biznis plan, prodajni biznis plan, marketing biznis plan, finansijski biznis plan, razvojni biznis plan, kadrovski biznis plan, dodatak biznis plan. Naslovna strana biznis plana treba da sadrzi: naziv firme, blizi naziv biznis plana, vremenski period na koji se donosi biznis plan, autora i konsultante biznis plana. U rezime je posebno vazno istaci kljucne detalje u vezi: predloga programa i programske delatnosti; tehnologije, opreme i proizvodnog procesa; konkurentnosti proizvoda ili usluga na trzistu; trzisnog prostora i potencijalnih marketing aktivnosti; fin.konstrukcija radi sagledavanja obima i dinamike potrebnih ulaganja, nacina i vremenskog roka povrata investicionih sredstava. U okviru opisa (profil) preduzeca treba navesti osnovne informacije o: poslovnom sedistu firme, obliku organizovanja, vlasnistvu preduzeca, strukturi i visini kapitala, raspolozivim sredstvima i obavezama preduzeca, poslovnim prednostima preduzeca, kadrovskom potencijalu i rukovodnom menadzmentu preduzeca. Analiza trzista se odnosi na opis sopstvenih proizvoda ili usluga, zbog kojih je projektovan biznis plan. Projektovani proizvod se posmatra sa aspekta ukupne proizvodnje u zemlji in a nivou regiona, obima prodaje i trendova rasta prodaje, postojece konkurencije i karakteristika funkcionalnosti, kvaliteta i cenovnog rangiranja. Proizvodni deo plana treba da obuhvati: identifikovanje proizvodnog programa; iden.objekata, opreme i lokacije za realizaciju programa; iden. potencijalnih dobavljaca; iden.samostalnog obavljanja proizvodnog programa; iden.troskova proizvodnog programa; iden.potencijalnih investicionih ulaganja u tehnologiju i opremu. U prodajnom delu biznis plana treba dati odg.koji se odnosi na: prodajnu mrezu preduzeca; nivo zalihe i stanje asortimana u prodaji; kvalitet dostave i isporuke robe; pokrivenost trzista i kupaca na trzistu; instrumente prodaje; cenovnu politiku; projekciju prodaje se vise mogucih scenarija. Kod markentiskog plana, treba dati odg.na sledeca pitanja: ko su buduci potrosaci vasih proizvoda, kako cete izvrsiti promociju vasih proizvoda, kakvu cete marketing strategiju zauzeti u postupku oglasavanja, koliki su troskovi primene predlozene marketing strategije. Finansijski deo pociva na analizi: bilansa uspeha preduzeca, bilansa stanja preduzeca i bilansu tokova sredstava preduzeca, stanja kredita preduzeca i fin.indikatora poslovanja preduzeca. Razvojni biznis plan treba da ukase na osnovne ciljeve i pravca razvoja firme u narednim periodu. Razvojni deo treba da sadrzi plan investicija. Kod kadrovskog biznis plana neophodno je definisati: obim izvrsilaca, strucnost izvrsilaca, menadzment tim, obuku kadrova za realizaciju, strucne kadrove za koji ce izvrsavati radne zadatke, medjusobnu povezanost kadrova za realizaciju biznis plana, stimulativnu nagradu za za efikasno izvrsenje postavljenog biznis plana. Dodatak biznis plana obuhvata sve neophodne materijale i dokumentaciju do koje se doslo u postupku izrade biznis plana.---------------------------4 POGLAVLJE

1.Nacela I fakori organizacije finansijske funkcije

U globalu posmatrano moze se govoriti o:centralizovanom,decentralizovanom I kombinovanom nacelu organizovanja finansijske funkcije. Nacelo centralizacije ima sledece specificnosti: 1)samo jedna finansijska sluzba izvrsava zadatke finannsijske funkcije,2)finansijska sluzba deluje na jednom mestu za sva preduzeca,3)vodi se jedinstvena finansijka politika prema poslovnim bankama I poslovnim partnerima,4)vrsi se nivo specijalizacije unutar finansijske funkcije ,5)vrsi se nivo kadrovskog objedinjavanja, 6)vrsi se nivo centralizacije finansijskih sredstava I ostala oprema, 7)efikasnije I racionalnije se izvrsavaju finansijski zadaci, 8)visi je stepen uvida nad izvrsavanjem zadataka finansijske f-je 9)manji je broj administrativnog aparata u finansijskoj f-ji ,10)na visem nivou je poslovna saradnja sa drugim poslovnim f-jama ,11)efikasnija je saradnja u delu rrazvojne politike I pokrica gubitaka. Decentralizovani oblik ima sledece specificnosti: 1)veci je broj finansijskih odeljenja ili sluzbi obavlja zadatke finansijske f-je za jednog privrednog subjekta, 2)izvrsavanje finansijskog zadatka rasporedjuje se na veci broj finansijskih odeljenja,3)uprosceno je izvrsavanje postavljenih finansijkih zadataka, 4)prisutan je veci broj nezavisnih finansijskih rukovodilaca, 5)prisutan je veci stepen individualne odgovornosti I izvrsavanje finansijkog zadatka,6)prisutna je manja povezanost izmedju finansijske I ostalih poslovnih f-ja,7)prisutni su visi administrativni troskovi ,8)prisutna je nerealna konkurencija izmedju izvrsioca finansijkih zadataka. Kombinovani nacin organizovanja finansijske f-je predstavlja spoj centralizovanog I decetralizovanog nacina organizovanja a primena istog zavisi od postojecih privrednih okolnosti. Organizacija finansijske f-je ne zavisi samo od unutrasnjih vec I od spoljnih faktora. Najcesce su prisutni sledeci faktori: 1)prisustvo profitnih centara u preduzecu,velicina preduzeca,slozenost posla I dislociranost uzih organizacionih delova preduzeca,2) privredna delatnost kao I struktura programa doticnog preduzaca,3) finansijski zadaci koji se stavljaju pred preduzece,4)povezanost preduzeca u zemlji ili sa preduzecima u inostranstvu,5) vazeci zakonski propisi koje usmeravaju aktivnost finansijske f-je,6) troskovi rada I organizovanja nove finansijske f-je, 7) raspolozivi strucni potencijal za projektovani oblik organizovanja finansijske f-je, 8)nivo tehnicke opremljnosti projektovane organizacije finansijske f-je, 9) postojeci izvori sopstvenih sredstava I zastupljenosti tudjih izvora sredstava u poslovanju preduzeca.

2.FINANSIJSKO ODELJENJE KAO OBLIK ORGANIZOVANJA FINANSIJSKE F-JE

Finansijsko odeljenje se organizuje u uslovima decentralizacije preduzeca I dislokacije njegovih delova kao sto su stovarista,predstavnistvaprogoni I sl.Ukoliko je organizacija finansijske f-je predstavljena na principima finansijkog odeljenja tada ona najcesce broji 5 referada.SEMA 1. Te referade su :finansijsko odeljenje -1. Referada pribaljanja I ulaganja finansijskih sredstava,2.Referada likvidature finansijske dokumentacije,3.Referada bezgotovinskog placanja,4.Referada gotovinskog placanja,5.Referada finansijkog planiranja,analize,evidencije,kontrole I informisanja.U referadi pribalvljanja I ulaganja finansijskih sredstava obavljaju se poslovi koji se odnose na nabavku finannsijskih sredstava I ulaganje finansijskih sredstava.Karakteristicni poslovi za ovu referadu su: 1)ispitivanje finansijkih mogucnosti preduzeca iz finansijskog okruzenja,2)sastavljanje predloga o pribavljanju I ulaganju finansijskih sredstava ,3)sastavljanje I podnosenje kreitinih zahteva,4)zakljucivanje ugovora o kreditu s bankom,5)obracun dobiti,6)obracun kreditnih anuiteta I kamata po dugorocnim I kratkorocnim kreditima kao I njihova kontrola,7)zatavranje kreitnog odnosa.Referada likvidature finansijske dokumentacije obuhvata poslove kontrole dokumenata sa kojima se vrsi bezgotovinsko ili gotovinsko placanje.Kontrola se sprovodi na nacin sto se dokumneta pre uplate I isplate pregledaju. Referada bezgovinskog placanjaobavlja poslove u vezi placanja obaveza I naplate potrazivanja: 1)kontrola izvoda tekucih racuna I drugih poslovnih racuna,2) ispostavljanje naloga za isplatu,3)ispostavljanje instrumenata, placanja,4)dostavljanje dokumenata,o izvrsenim placanjima,sluzbi racunovodstva na knjizenje,5) vodjenje evidencije o izdatim instrumentima placanja,6)naplata potrazivanja od kupaca,7)ispostavljanje opomena duznicima,8)prijem instrumenta placanja od kupaca,9)obracun zateznih kamata duznicima. Referada gotovinskog placanja obavlja poslove koji se odnose na gotovinske isplate I uplate:1)isplata putnih akontacija,2)isplata putnih naloga,3)isplata zarada,4)obustave zarada po osnovu administrativnih I sudskih zabrana ,5)prijem uplata od duznika, 6)povrat neutrosenih putnih akontacija,7)ispostavljenje gotovinskih cekova,8)podizanje gotovine sa tekuceg racuna,9)povrat gotovine na tekuci-racun.Referada finansijskog planiranja,analize,evidencije I informisanja :1)rada finansijskog plana,bilansa stanja,bilansa uspeha, 2)izrada plana tokova novcanih sredstava, 3) izrada plana likvidnosti I finansijkih konstrukcija , 4) analiza finansijske situacije preduzeca, 5)analiza izvrsenja finansijskih planova, 6)analiza finansisjke evidencije,7) kontrola finansijskog poslovanja, 8)izrada informacija o finansijskom poslovanju preduzeca.

3.FINANSIJSKA SLUZBA KAO OBLIK ORGANIZOVANJE FINANSIJSKE F-JE

Zahtevi su znacajni kao oblik organizovanja finansijske sluzbe I donose se na :prilagodjenost poslovanju,racionalnost u poslovanju,jednostavnost u poslovanju,efikasnost u poslovanju.Finansijska sluzba kao oblik organizovanja finansijske f-je predstavlja siru organizacionu celinu nego sto je to finansijsko odeljenje. Ovaj oblik organizacije finansijske f-je karakteristican je za velika preduzeca, posmatrano sa ekonomskog I organizacionog stanovista. Odeljenje pribavljanja I ulaganja finansijskih sredstava obavlja poslove koji se odnose na: pribavljanje finansijskih sredstava,odrzavanje likvidnosti,povrat finansijkih sredstava njihovim izvorima,ulaganje viska slobidnih finansijskih sredstava.Ovaj odsek se najcesce zaduzuje u preduzecu za kreiranje I realizaciju finansijske politike.Referada finansiranja I finansijskih konstrukcija: 1)iznalazenje oblika finansiranja, 2)iznalazenje potencijalnih izvora finansiranja, 3)izrada predloga ugovora o ulaganju finansijskih sredstava, 4)predlaganje prioritera finansranja, 5)predlaganje kombinacija izvora finansiranja, 6)predlaganje mera za odrzavanje likvidnosti,obavljanje poslova upotrebom sredstava reserve I sredstava zajednicke namene. Referada kratkorocnih I dugorocnih kredita: 1)sastavljanje zahteva za dugorocne I kratkorosne kredite, 2)podnosenje kreditnog zahteva banci I drugim kreditorima, 3)zakljucivanje ugovora o dugorocnim kreditima I kreditorima, 4) realizacija kredita za osnovna I obrtna sredstva na osnovu dokumentacije, 5)kontrola obracuna anuiteta I kamata , 6)ispostavljanje naloga za placanje dospelih anuiteta po dugorocnim kreditima, 7) evidencija dugorocnih I kratkorocnih kredita , 8)povrat kratkorocnih I dugoricnih kredita o roku njihovog dospeca , 9)izrada izvestaja I dokumenata koji sluze za knjizenje kredita ,kamata I sl.Referade osiguranja sredstava I lizing aranzmana: 1) osiguranje osnovnih,obrtnih sredstava I sredstava zajednicke namene, 2)analiza uslova osiguranja I formiranje predloga o vrsti I obimu osiguranja, 3) obracun I placanje premije po zakljucenom osiguranju, 4) podnosecenje odstetnog zahteva osiguravajucem drustvu, 5)naplata nastale stete, 6) analiza ponudjenih oblika lizing aranzmana, 7) zakljucivanje ugovora u vezi lizing aranzmana, 8) obracun I placanje lizing zakupnine, 9) donosenje odluke o produzenju,povratu ili otkupu lizing aranzmana.Referada ulaganja u osnovna I obrtna sredstva :1)analiza obima I oblika ulaganja u obrtna I osnovna sredstva, 2)izrada elaborate o investicionom ulaganju , 3) dinamika ulaganja u obrtna sredstva, 4)izrada I ocena projekcije profitabilnosti ulaganja u obrtna I osnovna sredstva, 5)kontrola finansijskog ulaganja u obrtna I osnovna sredstva. Odeljenje platnog prometa obavlja sve finansijske poslove koji se odnose na placanja radi izmirenja obaveza na vreme,saglasno ugovornim rokovima I uslovima placanja.Zbog slozenosti I obimnosti posla odeljenje se deli na 5 referada u okviru koji se obavljaju poslovi vezani za platni promet. Referada poslovnih (tekucih) racuna I drugih racuna sredstava:1)prijem dnevnih izvoda tekucih racuna I drugih poslovnih racuna, 2)sastavljanje izvestaja o prometu I stanjima na poslovnim racunima, 3)kontrola naplacenih I nenaplacenih potrazivanja,izmirenih I neizmirenih obaveza, 4)kontrola dokumentacije uz uzvode poslovnog racuna I drugih racuna sredstava, 5) pracenje izvetaja plana likvidnosti, 6)sastavljanje izvestaja za potrebe knjizenja. SEMA 2.Referada likvidature duznickih I porevilackih odnosa: 1)likviditiranje dospelih obaveza I naplate potrazivanja od duznika , 2)dostavljanje naloga za placanje poslovnim bankama, 3) ispostavljanje instrumenata placanja, 4)kontrola obracunatih kamata od strane poverilaca, 5)pracenje stepena I obima dispelosti potrazivanja od kupaca I drugih duznika, 6)primanje instrumenata placanja od strane duznika, 7) ispostavljanje opomena duznicima , 8) obracunacanje zateznih kamata duznicima, 9)pripremanje dokumenta za prinudnu naplatu dospelih potrazivanja od strane duznika, 10) odlaganje izmirenja obeveza prema poveriocima, 11)vodjenje operativne evidencije o izdatim I primljenim instrumentima placanja. Referada likvidature finansijske dokumntacije: 1)primanje,evidentiranje I kompletiranje potrebnih dokumenata za placanja, 2)rasporedjivanje I likvidiranje svih ulaznih I izlaznih racuna, 3)dostavljanje navedenih dokumenta za knjizenje knjigovodstvu, 4)likvidatura putnih naloga, 5)ispostavljanje naloga za gotovinske isplate I uplate, 6) evidentiranje isplacenih akontacija po putnim nalozima, 7)vodjenje racuna o ispravnosti finansijskih dokumenata.Referada blagajne: 1)zaprimanje gotovine, 2)gotovinske isplate, 3) ispostavljanje cekova, 4)cuvanje hov I polisa osiguranja, 5) vodjenje blagajnickog dnevnika, 6) povat viska gotovine na poslovni racun, 7) odrzavanje propisanog blagajnickog maksimuma. Odeljenje trgovanja hartijama od vrednosti obavlja poslove:vodjenje portfelja hov, pripremu hov za trgovanje na berzi, brokersko-dilerske poslove u vezi hov, pripremu dokumentacija za knjizenje u racunovodstvu. Odeljenje finansijskog planiranja,finansijske analize,evidencije,finansijske kontrole I informisanja obavlja poslove vezane za finansijsko polovanje preduzeca posmatrano kao celinu. Referada finansijskog planiranja :1)sastavalju se planovi priliva I odliva novcanih sredstava za poslovnog racuna I novanih sredstava izdvojenih za posebne namene, 2)sastavljaju sa planovi izvora sredstava namenjenih za finansiranje, 3)sastavljaju se planovi finansijske stabilnosti,finansijske profitabilnosti I finansijske likvidnosti.Referada finansijske evidnecije: 1) evidencije priliva I odliva finansijskih sredstava, 2) evidencije naplate potrazivanja od kupaca, 3) evidencije kreditne zaduzenosti, 4) evidencije izmirenja obaveza prema dobavljacima, bankama I drugim kreditorima, 5) evidencije izdatih I primljenih instrumenata placanja I obezbedjenja placanja, 6) evidencije gotovinskog placanja I gotovinske naplate. Referada finansijske analize: 1) analiza bilansa stanja I bilansa uspeha, 2) analiza finansijske stabilnosti I likvidnosti, 3) analiza stepena zaduzenosti, 4) analiza brzine obrta novcanih sredstava, 5) analiza novcanog toka, 6) analiza realizacije biznis plana, 7) analiza finansijkih pokazatelja poslovanja preduzeca. Referada finansijske kontrole: 1)kontrola racionalnosti pribavljanja I upotrebe novcanih sredstava, 2)kontrola raspodele dobiti I izmirenje dividende akcionarima preduzeca, 3) predhodna ,tekuca I naknadna interna I eksterna kontrola finansijskog poslovanja prduzeca. Referada finansijskog izvestavanja I informisanja: 1) sastavaljanje izvestaja I informacija o finansiranju I finansijkom poslovanju preduzeca, 2) dostavljanje finansijskih informacija korisnicima,radi bolje informisanosti I prihvatanja novih sugestija u vezi vodjenja finansijske politike preduzeca, 3) sastavljanje izvetaja I informacija o finansijkoj situaciji u preduzecu , 4)sastavljanje internih finansijkih izvestaja za menadzment, 5)sastavljanje eksternih finansijskih izvestaja za drzavne organe.

V-1- KARAKTER.BILANSA STANJA I BIL.USPEHA PREDUZ.Bilans stanja predstavlja trenutnu sliku velicine i strukture izvora sredstava,u svakom preduz.stuktura sredst.ukazuje na materijalno stanje a struk.izvora sreds.na finansijsko stanje doticnog preduzeca.Bilans stanja sredstva se iskazuje na levoj strani u aktivi a izvori sreds.na desnoj strani u pasivi.U okviru poslovne aktive neophodno je utvrditi odnos izmedju stalnih i obrtnih sredst.U okviru obrtnih sreds.vaznost je definisati odnos izmedju zaliha,kratkorocnih potrazivanja,HOV i novcanih sredst.U okviru pasive paznju treba obratiti na odnos izmedju sopstvenih izvora i tudjih izvora.Aktiva i pasiva treba da su u ravnotezi.Ukoliko je zbir pozicija aktive veci od zbira pozicije pasive tada njihova razlika predstavlja neobezbedjene izvore finansiranja preduzeca.A ukoliko je zbir pozicije pasive veci od zbira pozicije aktive tada njihova razlika predst.visak likvidnih sredst.u preduzecu.Bilans uspeha predstavlja dvostrani pregled rashoda i prihoda koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu.Ukoliko je finansijski rezultat pozitivan tada su povecani i sopstveni izvori sredstava,ukoliko je finans.rezultat negativan tada su sopstveni izvori smanjeni.Razika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda predst.bruto dobit poslovne godine doticnog preduzeca,a razlika izmedju ukupnih rashoda i ukupnih prihoda predst.gubitak poslovne godine doticnog preduz.Komponente svakog bilan.uspeha preduz.jesu:prihodi,rashodi,poslovni rezultat.Prihodi i rashodi dele se na:poslovne,finansijske,vanredne prihode i rashode.Finansijski prihodi i rash.su promenljivog karaktera i nastaju kao rezultat finansijskih transakcija preduz.sa okruzenjem.Vanredni prihodi i rash.su rezultat vanred.aktivnosti preduzeca i promenljivog su karaktera.Poslovni prih.se formiraju na osnovu realizacije proizvoda i usluga,njihov obracun se vrsi ili po osnovu fakturisane ili po osnovu naplacene realizacije.Faktori koji odredjuju svaki poslovni prihodi jesu kolicina proizvoda i prodajna cena-kolicina proizvoda,prodajna cena,poslovni prihodi(QxPc=Pp).Faktori koji opredeljuju obim proizvodnje jesu:velicina proizvodnog kapaciteta,broj zaposlenih radnika i stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta.Najdominantniji faktori realizacije su cene proizvoda,one se mogu formirati slobodno na trzistu ili administrativnim putem.Udeo prihoda od finansiranja u ukupnim prihodima preduz.treba da se planira u skromnom iznosu zbog toga sto su transakcijama novca obavljaju osnovne poslovne aktivnosti.Ucesce vanrednih prih.u ukupnim prihodima je najcesce simbolicno i posledica je neurednog poslovanja preduzeca.Planiranja poslovnih rash.treba staviti na rash.po osnovu materijalnih troskova,amortizacije,zarada i ostalih kalkulativnih troskova.Plan finansijskih rash.zavisice od stepena zaduzenosti preduz.,visine cene kapitala,ptrebe za dodatnim sredstvima i novim investicionim ulaganjima,veci stepen zaduzenosti imace za posledicu veci planirani finansijski rash.i obrnuto.Analiza finansijskog rezultata preduz.ukazuje da isti moze biti pozitivan i negativan.Pozitivan finan.rezultat je prisutan u slucajevima kada su prihodi preduz.veci od rash.preduz.i obrnuto.U trzisnim uslovima privredjivanja pozitivan rezultat se izrazava putem dobitka a negativan rezultat putem gubitka.

LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICI U BILA.STA.Latent.rezerve najcesce nastaju potcenjivanem aktive ili potcenjivanjem pasive u bilansu stanja preduz.U prisustvu latent.rezervi preduzece iskazuje manji periodicni finansijski rezultat u svom bilansu uspeha.Analiza strukture aktive bilansa stanja preduz.ukazuje da se latentne rezerve mogu pojaviti kod:osnovnih sredst.,zaliha materijala,sitnog inventara.nedovrsene proizvodnje gotovih proizvoda,dinarskih i deviznih ptrazivanja.Latentne rezerve vezane za osnovna sredst.nastaju u slucajevima kada je amortizacioni period kraci od veka trajanja osnovnog sredstva.Zalihe repromaterijala iskazuju laten.rez.u uslovima kada se iste u bilansu stanja bilansiraju po nabavnim cenama,nizim od poslednjih nabavnih cena.Late.rez.pojavljuju se kod sitnog inventara u slucajevima kada se otpis vrsi u 100% iznosu a stvarna potreba postoji za 50%otpisom iznosa.Kod zaliha poluproizvodnje i gotovih proiz.late.rez.se pojavljuju u slucajevima kada se iste obracunavaju po punoj ceni kostanja a ne po ceni kostanja utvrdjenoj na bazi varijabilnih troskova.Kod dinarskih potrazivanja laten.rez.nastaju u uslovima kada je indirektni otpis iznad stvarnog otpisa potrazivanja.Kada su upitanju devizna potrazivanja late.rez.nastaju u slucajevima ako se ista bilansiraju po nizem kursu od zvanicnog kursa na deviznom trzistu.Analiza strukture pasive bilansa stanja pred.ukazuje da late.rez.nastaju precenjivanjem obaveza predu.,uslov za pojavu late.rez.preduz.jeste da se precenjene obaveze stvarno naplate od strane poverioca.Late.rez.se pojavljuju i kod dugorocnih rezervisanja i to u slucaju kada je izvrseno vece rezervisanje od potrebnog radi pokrica buduceg troska.Late.rez.nastaju u momentu kada se visak dugorocnih rezervisanja preknjizi u korist prihoda preduzeca.Ako je ispravka vred.sumnjivih i spornih potrazivanja veca od stvarno otpisanih sumnjivih i spornih potrazivanja stvorice se late.rez.koja ce doci do izrazaja putem uvecanog finansijskog rezultata u narednom obracunskom periodu.Skriveni gubici u predu.nastaju zbog precenjivanja aktive i potcenjivanja pasive.Zbog neadekvatne procene veka amortizacije osnovnog sredstva i duzeg vremenskog obracuna amortizacije formiraju se rashodi na nizem nivou od stvarnih sto predst.skriveni gubitak preduzeca

.KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE STRUKT.PASIVE.Prema poreklu i prema rocnosti polazi se od vertikalnog pravila finansiranja koje pociva na nacelu sigurnosti ulaganja posmatrano sa aspekta poverioca.Drugi aspekt polazi od odnosa ulaganja sreds.i izvora sred.i isti pociva na nacelu likvidnosti.Troskovi finansiranja su predstavljeni odnosom cene pojedinacnih izvora finansiranja i prosecne cene kapitala preduzeca.Sema br.5.Finansijska stuktura preduz.sa drzavnim kapitalom dosta je jednostavna iz razloga sto se iz malog br.izvora sreds.pribavlja znacajna suma kapitala za finansijska ulaganja.Za razliku od drzavnog preduzeca inokosno ili ortackog preduz.ima slozeniju finan.strukturu pasive.Karakteristika inokosnog preduz.jeste da pripada vlasnistvu jednog lica koje je pored vlasnika istovremeno i preduzetnik.Vrednost ulaganja u preduzece odredjeno je:saldom pocetnog ulaganja,uvecano ulaganje,umanjeno ulaganje,movcanim sreds.za zadovoljenje licnih potrba.Karakteristike ortackog preduz.jeste da pripada vecem br.vlasnika.Vrednosti ulaganja u preduzecu predstavljena je u pasivi bilansa stanja na racunu svakog ortaka posebnim pozicijama.Sema br.6.Akcionarsko preduzece ima najslozeniju finansijsku strukturu pasive jer se u okviru nje nalazi i eksterni i interni kapital.Sma br.7.Vlasnici preduzeca nisu klasicni vlasnici vec akcionari koji raspolazu i sa obicnim ili preferencijalnim akcijama.Postoji ne samo pojmovna vec i sustinska razlika izmedju akcionarskog i sopstvenog kapitala.Sopstveni kapital se nalazi na racunima vlasnika,a akcionarski kapital je u obliku hov koje imaju tretman eksternog kapitala.Kod rocne strukture izvora finansiranja dilema je prisutna na relaciji:ucesca kratkorocne pasive u ukupnoj i ucesce kratkorocno vezanih sredstava u ukupnoj aktivi bilansa stanja preduzeca.Maksimum rocne strukture je moguce utvrditi stavljanjem u odnose kratkorocne pasive prema ukupnoj pasivi tj kratkorocno vezanih sredstava prema ukupnoj aktivi pri cemu njihovi kolicnici moraju biti identicni.Kratkorocna pasiva,ukupna pasiva,kratkorocna vezana sredstva,ukupna aktiva (max Pk/Pu=Ak/Au).Maksimum rocne strukture je moguce postici ukoliko se kratkorocne obaveze izjednacavaju sa kratkorocnim potrazivanjima.Karakteristike vlastitog kapitala jesu u cinjenici da se doticni ulaze u poslovanje preduzeca na neodredjeno vreme da njegovi vlasnici upravljaju poslovanjem preduz.i sticu pravo na ucesce u ostvarenoj dobit preduz.Karakt.tudjeg kap.odnose se na fiksno utvrdjene rokove povratka tih sredstva i fiksno utvrdjene naknade za ustupljena sredstva.Prednosti se izkazuju na podrucju:solventnosti preduz.,obimu neto dobiti,riziku ulaganja,zavisnosti preduz.od finansijskog trzista,zavisnosti preduz.od monetarno kreditne politike i sl.Obim finansiranja iz vlastitih izvora zavisi od velicine akumulacije preduz.i njegove sposobnosti privlacenja kapitala od strane novih vlasnika.Interno povecanje vlastitog kapitala ograniceno je velicinom neto dobiti preduz.Interni izvori finansiranja obuhvataju i neraspodeljeni deo dobiti tokom obracunskog perioda kao i novcane naknade na ime amortizacije osnovnih sredstava u preduzecu.Neraspodeljeni deo dobiti tokom obracunskog perioda nastaje kao razlika izmedju prodajne cene i cene kostanja i moze se koristiti za finansiranje poslovanja sve do momenta angazovanja novcanih sredstva za isplatu dividende akcionarima kapitala.

KARAKT.FINANSIJSKE STRUKTURE AKTIVE Finansijsku stukturu preduzeca moguce je sagledati na osnovu bilansa stanja doticnog preduzeca.Finansijska struktura preduzeca determinisana je:finansijskom strukturom aktive(imovina tj sredstva preduz.),Finansijskom strukt.pasive(kapital tj. obaveze preduz.)Svaka struktura aktive bilansa stanja preduzeca ukazuje da je imovina preduz.rasporedjena po oblicima i vrstama u cilju obezbedjenja kontinuiranog toka reprodukcije.Grafik br.1.Na grafikonu su prikazana osnovna sredstva i trajna obrtna sredstva koja vezu novac u duzem vremenskom periodu pa bi takva sredstva trebalo da se finansiraju iz dugorocnih izvora.Krivudavom linijom na grafikonu su prikazana kratkorocna obrtna sredstva pa bi njihovo finansiranje trbalo da se vrsi iz kratkorocnih izvora.Ovu rocnu strukturu definise princip finan.podesavanja koji glasi da sredstva po roku unovcavanja ili naplate trba da odgovaraju roku dospeca odnosno otplatu izvora.

--5. Planiranje minimalno i maksimalno potrebne akumulacije

Minimalno potrebna akumulacija predstavlja onu akumulaciju sa kojom se obezbedjuje u preduzecu dugorocnu fin ravnotezu iz prethodne godine. Planiranjem minimalne akumulacije ostvaruju se uslovi za odrzavanje likvidnosti. Minimalno potrebna akumulacija moze se utvrditi na sled nacin: (tabela 3)Dugorocno vezana sredstva obuhvataju:1osnovna sred, 2 dug plasmane, 3 gubitak iskazan u aktivi, 4 stalne zalihe.

Maksimalno potrebna akumulacija pred akumulaciju sa kojom se uspostavlja narusena dugorocna fin ravnoteza. Tada su dugorocno vezana sredstva jednaka dugorocnim izvorima finansiranja. Maksimalno potrebna akumulacija pred moze se utvrditi na sled nacin(tabela 4). Sustina analize jested a se istovremeneo vrsi ispitivanje realnih mogucnosti i za minimalnu i za maksimalnu akumulaciju.proverava se sta sve utice na marzu pokrica u planiranom bilansu uspeha. Na marzu pokrica utice :1 planirani pretezno fiksni rashodi,2 planirani neto rashodi finansiranja, 3 planirani porezi iz fin rezultata, 4 dodatni porezi iz fin rezultata.

6. Plan neto obrtnog fonda

Plan neto obrtnog fonda predstavlja kvantitativno i kvalitativno procenjuje finansijske sposobnosti preduzeca . NOF predstavlja deo sopstvenog kapitala i dugorocnih obaveza koje su iskoriscene za finansiranje obrtnih sredstva. Ukolikko je zbir passive veci od zbira active,tada se razlika upisuje na stranu active podbilansa poslovnih sredstava, ukoliko je suprotno da je zbir active veci od zbira passive tada se u podbilansu posl sredstava upisuje razlika na strain passive. Radi lakseg razumevalja NOF pogledati tabelu br 5. Razlika izmedju podbilansa passive i active poslovnih sredstava prisutna je jer pasiva pokazuje koliko treba preduzece da ima pos sredstva, a aktiva koliko stvarno preduzece ima poslovnih sredstva. Pozicije u aktivi su po principu rastuce likvidnosti, a u pasivi po principu opadajuce dospelosti. NOF se moze izracunati kao razlika : NOF = (trajni capital+dug obaveze+dug rezervisanja) (osnovna sred+dug plasmani) NOF moze biti manji od iznosa obrtnih sredstva odnosto moze bit ii negativan. Ako je prisutno takvo stanje onda je u pred narusena fin ravnoteza. Obim NOF zavisi od veceg broja faktora: 1 vrsta preduzeca, 2 efikasnost preduzeca, 3 polozaj na trzistu , 4 obim struktura i uslovi zaduzenosti preduzeca, 5 vestina finansijskog upravljanja preduzecem. Faktori povecanja NOF odnose se na : 1prodaju osnovnih sredstva, 2 smanjenje dugorocnih plasmana, 3 povecanje neto akumulacije, 4 povecenje dugorocnih kredita, 5 emisiju obveznica. Faktori smanjenja NOF se odnose na :1 nabavku osnovnih sredstava, 2 povecaje dugorocnih ulaganja, 3 otplate dugorocnih kredita, 4 iskazane gubitke preduzeca.

7 Plan neto novcanog toka

Kes flou ( cash flow) predstavlja tok gotovine u jednom preduzecu. Kes flou se u siroj literature upotrebljava dvojako i to kao :1 bruto kes flou, 2 neto kes flou.

Bruto kes flou pred novcani tok primanja i izdavanja novca u preduzecu. Dakle on predstavlja protok primanja i izdavanja koja proticu kroz preduzece. ( tabela 6) Neto kes flou prestavlja razliku izmedju primanja i izdavanja novcanih sredstava u preduzecu. On se koristi da bi se utvrdila raspoloziva novcana sredstva. Kes flou se moze koristiti za : 1 isplatu dividend, 2 isplatu ucesca u dobiti, 3 investiranje u osnovna sredstva, 4 refinansiranje dospelih dugorocnih obaveza. Sastavljanje plana neto novcanog toka treba da uvazava sledece zakonomernosti : 1 da sadrzi sva primanja i izdavanja koja predodredjuju promene pozicije active i passive bilansa stanja, 2 da sva primanja u neto novcanom toku predstavljaju smanjenje pozicija active i povecanje pozicije paisve, 3 da sva izdanja u neto novcanom toku pred povecanje pocija active i samnjenje pozicija passive, 4 da se neto novcani tok moze iskljucivo projektovati na osnovu pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha, 5 da su odredjene pozicije bilansa stanja direktno posledica bilansa uspeha pred jer se na kraju poslovne godine ukljcuju u bilans stanja pred. radi celine sagledavanja novcanog toka u preduzecu neophodno je gotovinu iz tekuceg poslovanja korigovati sa iznosom dugorocnog poslovanja. Cist novcani tok se okirguje na vise za isnose : 1.bruto povecanje dugorocnih zaduzenja, 2 brugo smanjenje dugorocnih plasmana. Isto tako cist novcani tok se koriguje na nize za iznose : 1bruto smanjenje drugorocnih zaduzenja, 2 bruto povecanje dugorocnih plasmana, 3bruto povecanje osnovnih sredstva. Finansijski tok u preduzecu naziva se fands flou. Svaki finansijski tok pociva na bilansu stanja preduzeca posmatranom u dva ili vize obracunska prerioda. Finansijksi tok kompanije izracunava se na sledeci nacin : 1neto dobit+2amortizacija-3porast neto obr sred+4ulozeni tudji capital=5raspolozivi finansijksi tok.

8. Karakteristike finansijske ravnoteze i neravnoteze

Finansijska ravnoteza predstavlja odnos izmedju sredstava i izvora sredstava. Fin ravnoteza polazi od cinjenice da sredstva po obimu i vremenu za koji su imobilisana odgovaraju obimu i vremeneu raspolozivosti izvora sredstava. Globalno posmatrano analiza finansijske ravnoteze svodi se na dve analize:1 dugorocnu finansijsku ravnotezu i 2 kratkorocnu finansijsku ravnotezu. Dugorocna finansijska ravnoteza obuhvata s jedne strane dugorocno vezana sredstva a s druge strane dugorocne izvore sredstava. Kratkorocna finansijska ravnoteza obuhvata s jedne strane kratkorocno vezana sredstva a s druge strane obuhvata kratkorocne izvore sredstava. Cinjenica je da svako grupisanje pozicija u aktivi po principu rastuce likvidnosti odgovara grupisanju pozicija u pasivi po principu opadajuce dospelosti. (sema br 9) Ukoliko se u bilansu stanja vrsi grupisanje pozicija u aktivi po principu opadajuce likvidnosti a u pasivi po principu rastuce dospelosti tada je u pitanju ocean kratkorocne finansijske ravnoteze. (sema br 10) 9 Medjuzavistnost kratkorocne i dugorocne finansijske analize

Iskustva pokazuju da kontrola kratkorocne finansijske ravnoteze predstavlja kontrolu likvidnosti, a akontrola dugorocne finansijske ravnoteze prestavlja kontrolu uslova za odrzavanje likvidnosti. Ukoliko bilans stanja pokazuje kratkorocnu fin ravnotezu, onda je sigurno da on pokazuje i dugorocnu fin ravnotezu. Cinjenica je das u obe ravnoteze medjusobno uslovnjene ted a postojanje jedne predpostalja postojanjei druge fin ravnoteze.njihova medjuzavistnost se ogleda u cinjenici da pomeranje dugorocne fin ravnoteze ka izvorima srestava izaziva pomeranje kratkorocne vin ravnoteze ka sredstvima i obrnuto. (sema br 11)

Uslov za odrzavanje kontinuelne likvitnosti jested a u bilansu stanja preduzeca postoji paralelnost izmedju rokova unovcenja kratk vezanih sredstva i rokova dospeca kratk obaveza. (sema br 12)

Ukoliko su dugorocno vezana redstva veca od dugorocnih izvora sredstava tada sa aspekta dugorocnog finansiranja ne postoje realni uslov za odrzavanje kontiuelne likvidnosti preduzeca. Sema br 13

VI deo

PRAVILA FINANSIRANJA Pravila finansiranja mozemo podeliti na: 1. Vertikalna pravola finansiranja, 2. Horizontalna pravila, 3. Ostala pravila 4. Pravilo finansijske poluge 1. Vertikalna pravila finansiranja 1.1 Odnos sopstvenog I pozajmljenog (tudjeg) kapitala preduzeca Sopstveni kapital preduzeca obuhvata sve vrste imovine u preduzecu dok tudji kapital obuhvata sve vrste obaveza preduzeca. Analizom odnosa izmedju sopstvenog I pozajmljenog kapitala preduzeca stavlja se naglasak na pasivu preduzeca I daje odgovor o sledecim principima: princip rentabilnosti, sigurnosti, nezavisnosti I elasticnosti u preduzecu. Princip rentabilnosti predstavllja tudji kapital do odredjene granice. Princip rentabilnosti izrazava se odnosom izmedju poslovnog dobitka I ukupnog kapitala preduzeca. Postoji medjusobna uslovljenost izmedju: s jedne strane stope rentabilnosti sopstvenog kapitala, cene pozajmljenog kapitala I s druge strane stope prinosa na ukupni kapital. Princip stabilnosti odnosi se na poverioce preduzecai realnu mogucnost naplate njihovog potrazivanja. Princip sigurnosti nije ugrozen kada preduzece posluje sa dobitkom, medjutim kada preduzece posluje sa gubitkom onda je druga prica. Ukoliko preduzece ima gubitak na nivou sopstvenog kapitala poveriocu su zasticeni jer svoja potrazivanja mogu naplatiti I iz tudjeg kapitala. Ukloliko gubitak preduzeca prelazi nivo sopstvenog kapitala poverioci nisu u potpunosti zasticeni jer manje naplacuju potrazivanja za iznos izgubljenog pozajmljenog kapitala. Sigurnost poverilaca je veca ukoliko je sopstveni kapital preduzeca veci. Princip nezavisnosti- predstavlja sopstveni kapital I odnosi se na duznika I njihov odnos prema poveriocima. Ukoliko je sopstveni kapital nedovoljan za pokrice potrazivanja poverioca tada se oni opredeljuju na upis hipoteke, zaloge. Zaloga pokretne ili nepokretne stvari uzima se u dvostrukoj vrednosti u odnosu na vrednost potrazivanja, odredjuje se rok povrata potrazivanja kao I mogucnost prodaje zaloge po isteku roka izmirenja obaveza od strane duznika. Npr: preduzece A je duznik po kratkorocnom kreditu prema banci X, s obzirom da je zapalo u tezu nelikvidnost ima nameru da izvrsi kod poslovne banke X konverziju kratkorocnog u dugorocni kredit . ali posto sopstveni kapital kao garancija nije bio dovoljan poslovna banka nije odobrila konverziju kredita, vec je umesto toga odobrila kratkorocni kredit preduzecima B,C,D u visini kratkorocnog kredita preduzeca A. Preduzeca B,C,D su kupci repromaterijala od preduzeca A I to u iznosu visine kratkorocnog kredita preduzeca A. na taj nacin poslovna banka je izvrsila naplatu potrazivanja koje ima od preduzeca A. Princip elasticnosti se odnosi na mogucnost pribavljanja kapitala I vracanja pozajmljenog kapitala. Elasticnost je veca kada je veci sopstveni kapital. Prema tradicionalnom pravilu finansiranja odnos sopstvenog I tudjeg kapitala treba da bude 1:1, medjutim cesto se javljaju gledista da taj odnos treba da bude 2:1, 3:1. Bez obzira koje tradicionalno pravilo finansiranja prihvatili savremena teorija finansiranja smatra da se struktura kapitala sopstvenog I tudjeg zavisi od: a) organskog sastava sredstava, b) tekuce inflacione stope, c) tekuce rentabilnosti, d)likvidnosti preduzeca. Organski sastav sredstava predstavlja odnos osnovnih I obrtnih sredstava. Ako je struktura sredstava vise pomerana osnovnim sredstvima, tada strukturakapitala treba da bude vise pomerena ka sopstvenom kapitalu. Visoka stopa inflacije pomera strukturu ukupnog kapitala ka sopstvenom kapitalu. U uslovima realno negativnih kamatnih stopa poverioci izbegavaju da pozajmljuju kapital I opredeljuju se da sva novcana sredstva ulazu u realnu imovinu I na taj nacin povecaju sopstveni kapital. 1.2 odnos rezervnog I sopstvenog kapitala preduzeca rezervni kapital treba da iznosi 25% od ukupnog kapitala, on se stvara akumuliranjem neto dobitka za rezerve preduzeca . Rezervni kapital preduzeca moze biti u obliku: 1. Zakonskih rezervi, 2. Statutarnih rezervi, 3. Namenskih rezervi, 4. Latentne reserve. Latentne reserve u strukturi aktive bilansa stanja mogu se pojaviti u obliku: 1. Osnovnih sredstava, 2. Zaliha materijala , 3.sitnog inventara, 4. Nedovrsene proizvodnje ,5. Gotovih proizvoda, 6. Dinarskih I deviznih potrazivanja, 7. Dugorocnih rezervisanja. 2. Horizontalna pravila finansiranja Horizontalna pravila hinansiranja preduzeca obuhvataju: 1.zlatna pravila finansiranja 2. Ostala pravila inansiranja Zlatna pravila finansiranja odnose se na: 1. Zlatna bankarska pravila finansiranja 2. Zlatna bilansna pravila finansiranja Ostala pravila finansiranja odnose se na: 1. Pravilo finansiranja 2:1 2. Pravilo finansiranja 1:1 3. Pravilo o odnosu gotovine I kratkorocnih obaveza 2.1 Zlatno bankarsko pravilo finansiranja se definise kao kredit koji moze neka banka dati a da pri tome ne dodje u opasnost u pogledu ispunjavanja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uziva I to ne samo po iznosu nego I po kvalitetu kredita. 2.2 Zlatna bilansna pravila finansiranja polaze od zahteva da izvori finansiranja po roku raspolozivosti I po obimu treba das u jednaki ulozenim sredstvima. Zlatna bilansna pravila finansiranja bilans deli u 2 grupe: - dugorocno vezanih sredstava - kratkorocno vezanih sredstava Zlatno bilansno pravilo finansiranja moze se posmatrati u uzem I sirem smislu . U uzem smislu obuhvata pod dugorocnim ulozenim sredstvima samo osnovna sredstva. Dugorocna sredstva obuhvataju : -dugorocne finansijske plasmane, -date dugorocne robne kredite, -trajne I dugorocne uloge I druga preduzeca -kupljene akcije drugih preduzeca I banaka -gubitak iskazan u aktivi U siroj strucnoj literature vecina autora polazi od sopstvenih I tudjih dugorocnih izvora finansiranja. Dugorocni izvori sredstava obuhvataju sva dugorocna rezervisanja. Zlatno bilansno pravilo u sirem smislu ne pravi razliku na strain passive, sa zlatnim bilasnim pravilom u uzem smislu vec to cini na strain aktive kod dugorocno ulozenih sredstava. 2.3 Nedorecenost zlatnih bilansnih pravila finansiranja- nije dovoljno posmatrati samo osnovno sredstvo. 3. Ostala pravila finansiranja Pod ostalim pravilima finansiranja podrazumevaju se : 1. Pravilo finansiranja 2:1, 2. Pravilo finansiranja 1:1, 3. Pravilo o odnosu novcanih sredstava I kratkorocnih obaveza. Pravilo finansiranja 2:1 polazi od toga da odnos izmedju obrtnih sredstava I kratkorocnih izvora finansiranja mora biti 2:1. Neophodno je da svaki dinar kratkorocnih izvora finansiranja bude pokriven sa 2 dinara obrtnih sredstava. Ovo pravilo finansiranja se cesto naziva koeficijentom opste likvidnosti ili koeficijentom drugog stepena likvidnosti. Preduzece jednu polovinu obrtnih sredstava finansira iz dugorocnih izvora finansiranja, dok drugu polovinu obrtnih sredstava finansira iz kratkorocnih izvora finansiranja. Nedostatak ovog pravila je sto 50% finansira iz dugorocnih izvora. Pravilo finansiranja 1:1 kod ovog pravila zbir novcanih sredstava, hartije od vrednosti I kratkorocnih potrazivanja jednak je zbiru kratkorocnih izvora finansiranja (NS+HOV+KP=KIF). Znaci neophodno je da svaki dinar kratkorocnih obaveza bude pokriven dinarom kratkorocnih sredstava u obliku novcanih sredstava, HOV I kratkorocnih potrazivanja. Ovo pravilo finansiranaj se cesto naziva kao koeficijent prvog stepena likvidnosti. Pravilo odnosa izmedju novcanih sredstava I kratkorocnih obaveza ukazuje postojanje neophodnog minimalnog iznosa gotovine u odnosu na kratkorocne obaveze, a sve u cilju obezbedjenja likvidnosti preduzeca. Posoje dva predloga odnosa novcanih sredstava I kratkorocnih obaveza: a) 20% gotovine od iznosa kratkorocnih obaveza, b) 12% gotovine od iznosa kratkorocnih obaveza. Primenom prvog predloga preduzece bi bilo u obavezi da svakog dana drzi 20% gotovine u odnosu na kratkorocne obaveze sto znaci da bi ce kratkorocne obaveze izmirivale u proseku 5-to dnevno. Primenom 12% gotovine u odnosu na kratkorocne obaveze znailo bi da preduzece isto izmiruje u proseku za 8,3 dana. 4. Pravilo finansijske poluge polazi od toga da je isplativo koristiti tudje izvore sredstava (kredit) u finansiranju poslovanja preduzeca sve do momenta dok se tim poslovanjem ostvaruje stopa rentabilnosti koja je veca od ponderisane (prosecne) kamatne stope po kojoj se placaju kamate na preuzeti kredit. Pravilo finansijske poluge se temelji na cinjenici , da vlasnike preduzeca ne interesuje rentabilnost ukupnog poslovanja preduzeca, vec prinos na sopstvena ulaganja u preduzece (rentabilnost sopstvenog kapitala). Rentabilnost poslovanja preduzeca meri se odnosom poslovnog dobitka I ukupnog ulozenog kapitala u preduzecu. Rentabilnost sopstvenog kapitala meri se odnosom neto dobitka I sopstvenog kapitala. Grafikon br. 1 (str. 108) RENTABILNOST SOPSTVENOG KAPITALA Objasnjenje slike broj 1 predstavlja tacka indeferencije ona predstavlja jednakost stope prinosa na ukupni kapital I kamatne stope na tudji kapital. Broj 2 ukoliko je stopa prinosa na ukupni kapital veca od kamatne stope na tudji kapital dolazi do rasta stope prinosa na sopstveni kapital a strukturu kapitala mozemo pomerati u korist tudjeg kapitala. Broj 3 ukoliko je stopa prinosa na ukupni kapital manja od kamatne stope na tudji kapital to dovodi do smanjenja stope prinosa na sopstveni kapital, pa strukturu kapitala treba pomerati u korist sopstvenog kapitala. Broj 4 isto sto I broj 3 ali je jos preduzece iskazalo negativan finansijski rezultat. Grafikon br. 2 (strana 109) PROGRESIJA FINANSIJSKE POLUGE Objasnjenje: sa povecanjem ucesca tudjeg kapitala u strukturi ukupnog kapitala smanjuje se kreditni bonitet preduzeca, samim tim rizik postaje veci pa poverioci prilikom daljeg pozajmljivanja tudjeg kapitala ugovaraju vece kamatne stope. Grafikon broj 3 (strana 110) OPTIMALNA FINANSIJSKA POLUGA Objasnjenje slike: broj 1 povecanjem ucesca tudjeg kapitala u ukupnom kapitalu pod predpostavkom da je stopa prinosa na ukupni kapital veca od kamatne stope na tudji kapital doci ce do rasta stope prinosa na sopstveni kapital. Broj 2 optimalna finansijska poluga predstavlja optimalnu strukturu kapitala pri kojoj je stopa prinosa na sopstveni kapital najveca. Broj 3 daljim povecanjem tudjeg kapitala u strukturi ukupnog kapitala iznad optimum zbog rasta kamatnih stopa dolazi do smanjenja stopa prinosa na sopstveni kapital.

-------------------------- 7.POGLAVLJELikvidnost preduzeca

1.Pojam i iskazivanje likvidnosti pred.

Likvidnost predstavlja sposobnost nekog nenovcanog oblika sredstava da se transformise u novac. Po drugoj definiciji likvidnost predstavlja sposobnost preduzeca da izmiri dospele obaveze prema poveriocima. Postoje tri stepena likvidnosti preduzeca. Prvi obuhvata: gotovinu,potrazivanja po depozitnim racunima po vidjenju,hartije od vrednosti. Drugi stepen obuhvata: hartije od vred.koje se mogu unovciti u roku od 30 dana,potrazivanja od kupaca i ostala potrazivanja naplativa za 30 dana. Treci obuhvata: kratkorocna potrazivanja sa rokom naplate duzim od 30 dana,zalihe naplative sa rokom duzim od 30 dana. Zalihe se mogu rangirati prema stepenu likvidnosti: od zaliha gotovih proizvoda,preko zaliha nedovrsene proizvodnje pa do zaliha sirovina i materijala. Determinante koje odredjuju likvidnost: dospele obaveze,vremenski rokovi,sredstva placanja. Postoje 4 koeficijenta i to su:sadasnje likvidnosti,perspektivne lik,optimalne lik,opste lik. Koeficijent sadasnje lik.pokazuje trenutnu mogucnost isplate dospelih obaveza prema poveriocima i izrazava se: koefic.sad.lik =iznos raspolozivih sred/iznosi kratkorocno dospelih obaveza.(Gb+Dv+Hv) gde je Gb gotovina u blagajni,Dv depozit po vidjenju i Hv hartije od vred. Ko kratkorocne obaveze dospele za placanje. Koefic.perspektivne .lik= iznos raspolozivih novc.sred.+iznos potrazivanja i hart.od vred.(Gb+Dv+Do+Hv+Kp)/iznos dospelih obaveza na dan merenja likv +iznos obaveza (Ko) koje dospevaju za placanje tokom posmatranog perioda. Gb-gotovina u blagajni na dan uzimanja podataka,Dv-depozit po vidjenju,Do-oroceni depozit,Hv-hartije od vrednosti,Kp-kratkorocna potrazivanja,Ko-kratkorocne obaveze. Koeficijent perspektivne lik.treba da je jednak jedan ili veci od jedan.za razliku od koeficijenta sadasnje likvid.koji predstavlja staticko merenje lik.,koef.perspektivne.lik predstavlja dinamicko merenje likv. Koefic.optimalne likv=100/100-(procenat razlika naplate kratkorocnih potrazivanja i naplate hart.od vred koje treba da se unovce). Koeficijent optimalne lik.sluzi kao merilo koliki treba da bude koeficijent perspektivne likvidnosti. Koeficijent opste likv=ukupna obrtna sred./ukupno kratkorocne obaveze.

2.Planiranje likvidnosti preduzeca

Planiranje priliva i odliva novcanih sredstava vrsi se bilansnim i dinamickim metodima. Bilansni metod se zasniva na bilnsu uspeha gde su prihodi priliv a rashodi bez amortizacije odliv novca. On ima niz nedostataka ako se koristi na kraci rok.postoje razlike izmedju nastanka prihoda i priliva ucinjeng rashoda i odliva.i zbog toga se najcesce u praksi koristi dinamicki metod.Karakteristika dinamickog metoda jeste,u analitickom definisanju svih mogucih neto-priliva i odliva novca uvazavajuci pri tome [perio dospeca naplate potrazivanja i isplate.

A.PRILIV SREDSTAVA

I.PRENETA NOVCANA SRED. IZ PRETHODNOG MESECA

II.PRILIV NOVCA U TOKU MESECA (1-7)

1.UNOVCAVANJE HART.OD VRED:menice,cekovi,obveznice,akcije,blagajnicki i komercijalni zapisi.

2.NAPLATA POTRAZIVANJA OD KUPACA:redovna naplata,naplata menicama,naplata kompenzacijom,naplata putem tuzbi,naplata po osnovu prodaje sredstava i inventara

3.NAPLATA POTRAZ.PO OSNOVU PRODAJE DEVIZA:promptna naplata deviznog potazivanja,terminska naplata.4.NAPLATA OSTALIH POTRAZ:naplata stete po osnovu osiguranja,po osnovu manjkova odg.lica,naplata zakupnine po osnovu izdatih osn.sreds.naplata rata po osnovu lizinga,naplata potrazivanja po osnovu viskova odg .lica.5.NAPLATA FINANSIJKSKIH PLASMANA:naplata anuiteta dugorocnih plasmana,napl.kratkor.plasmana,napl.dobiti iz zajednickih ulaganja.6.PRILIV NOVCA PO OSNOVU POVECANJA IZVORA FINANSIRANJA:kratkor.krediti,dugorocni kred,emisija obveznica,akcija,poverenickih certifikata,priliv po osnovu regresa,premije ,subvencije i dotacije.7.PRILIVI PO OSNOVU VANPOSLOVNIH SREDSTAVA.

III.SVEGA PRILIV NOVCANIH SREDSTAVA (I+II)

B. ODLIV SREDSTAVA

IV. prenete neizmirene obaveze iz prethodnog meseca

V. Odliv novcanih sredstava u toku meseca (1-11)

1. OBAVEZE PO IZDATIM HARTIJAMA OD VREDNOSTI:menice,cekovi,obveznice,akcije ,blagajnicki i komercijalni zapisi.2.OBAVEZE PREMA BUDZETU I FONDOVIMA,3.OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DOBITI PREDUZECA,4.ISPLATA ZARADA ZAPOSLENIH U PREDUZECU,5.OBAVEZE PREMA DOBAVLJACIMA: obaveze po izdatim instrumentima placanja,poosnovu investicionog ulaganja,po osnovu redovnog poslovanja,po osnovu avansa,6.OSTALE OBAVEZE,7.OBAVEZE PO OSNOVU KORISCENIH GARANCIJA,8.OBAVEZE PO OSNOVU KUPOVINE DEVIZA,9.OBAVEZE PO DOSPELIM KREDITIMA:po kratkorocnim kred,po dugorocnim kred,dospele obaveze po kamatama ,naknadama i provizijama,9.DOSPELE OBAVEZE PO DIVIDENDI,10.ODLIV NOVCA U VANPOSLOVNA SREDSTVA

VI.SVEGA ODLIV NOVCANIH SREDSTAVA (IV+V)

C. REKAPITULACIJA

1. UKUPAN PRILIV NOVCA (A) 2.UKUPAN ODLIV NOVCA(B) 3.SLOBODNA NOVCANA SREDSTVA (A MINUS B) 4.NEDOSTATAK NOVCANIH SREDSTAVA (B MINUS A)

U cilju prevazilazenja likvidne napetosti potrebno je utvrditi redosled mera putem kojih ce se obezbediti potrebna likvidna sredstva. Rangiranje se moze izvrsiti na nekoliko nacina:1.ubrzanim pretvaranjem nelikvidne imovine u likvidni oblik a)rasprodajom zaliha uz snizenje cena,prodajom sirovina koje su iznad minimalnih zaliha,prodajom nedovoljno iskoriscenih osnovnih sred.2. promenom uslova uplate potrazivanja od kupaca: skracivanjem roka kreditiranja kupca,naplatom potrazivanja,3. Odlaganjem odredjenih izdataka za kraci vremenski rok: izdaci po osnovu odrzavanja osn.sred,nepotpuna isplata zarada,prolongiranje obaveza prema dobavljacima,4. Odlaganje odredjenih izdataka za duzi vremenski rok:prolongiranje anuitete i kamata po osnovu dug i kratk kred,odlaganjem obaveza ulaganja u osn.sred.5. promenom u politici cena,6.prodajom akcija na trz.kapitala,6.emitovanjem novih obveznica i akcija,8. Konvertovanjem kratkorocnih kredita u dugorocne,pretvaranjem obaveza u akcije,9.novim zaduzenjem kod poslovnih banaka.

3.OPTIMALNA LIKVIDNOST PREDUZECA3.1 ZALIHE KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTIOptimalnu likvidnost preduzeca karakterise:obezbedjena apsolutna platezna sposobnost preduzeca,maksimalno angazovanje sredstava od strane preduzeca,obezbedjen minimalni rizik nelikvidnosti preduzeca. Mere koje uticu na optimalnu likvidnost mogu biti primarnog i sekundarnog karaktera. Mere primarnog karaktera odnose se na transformaciju sredstava iz likvidnog i nelikvidnog oblika. Mere sekundarnog karaktera se odnose na priliv novcanih sredstava,a glavni uticaj na te mere imaju sluzbe nabavke,proizvodnje i prodaje. Faktor opasnosti moze biti: snizenje cena na robnom trzistu,izazvan povecanom ponudom ili smanjenom traznjom,smanjenje kvaliteta robe u zalihama,izazvano predugim zadrzavanjem robe u zalihama. Optimalni obim zaliha moze biti postignut u preduzecu kada su postignuti najnizi troskovi zaliha. Kvalitativno obelezavanje zaliha odnosi se na stepen udaljenosti od njihovog novcanog oblika. Postoje razlike izmedju zaliha sirovina,zaliha nedovrsene proizvodnje i zaliha gotovih proizvoda. Najnizi kvalitet imaju zalihe sirovina jer su najudaljenije od novcanog oblika,odnosno prodaje. Stepen likvidnosti se utvrdjuje putem osnovnih pokazatelja : udeo zaliha u ukupnim obrtnim sredstvima,koeficijent obrtanja zaliha.3.2 POTRAZIVANJA OD KUPACA KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTIFAKTORI koji uticu na obim optimalnog potrazivanja od kupaca su: obim prodaje na kredit,rokovi prodaje na kredit,politika kasa-skonta,politika naplate potrazivanja. Obim potrazivanja od kupaca zavisi od obima prodaje. Veliki obim prodaje gotovih proizvoda direktno utice i na veliki obim potrazivanja od kupaca. Faktor formiranja platezne sposobnosti preduzeca jeste njegova sposobnost naplate potrazivanja o roku dospeca. Likvidnost preduzeca se smanjuje sa porastom roka naplate u odredjenom iznosu.potrazivanja i obrnuto. Cilj svake politike lik.preduzeca je da skrati rokove naplate potrazivanja. Politika likvidnosti sukobljava se sa politikom rentabilnosti preduzeca. Politika optimalne likvidnosti mora voditi racuna da rizik ulaganja potrazivanja od kupaca bude sto manji. Da bi se prodavac zastitio od mogucih rizika mora selektirati kupce na osnovu njihovih sposobnosti. Preduzece predvidja mere kojima ce ubrzati naplatu potrazivanja i smanjiti rizik od nenaplativih potrazivanja. Jedna od tih mera je ukidanje prodaje robe na kredit. Radikalna mera naplate potrazivanja i poboljsanja likvidnosti pred.jeste skracivanje roka kreditiranja kupaca. Druga mera je stimulacija duznika putem popusta,gde dobavljac nudi kupcu