MR - Strategijski Razvoj Hotelskog Proizvoda Novog Sada

7/26/2019 MR - Strategijski Razvoj Hotelskog Proizvoda Novog Sada

1/78

1

UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT

Departman za poslediplomske studije

MASTER RAD

STRATEGIJSKI RAZVOJ HOTELSKOG PROIZVODANOVOG SADA

Mentor: Prof.dr Slobodan erovi Student: Nataa CvetkoviBr. Indeksa: 405209/2009

Beograd, 2011


2/78

2

SADRAJUVOD............................................................................................................................ 4I DEOSAVREMENE TENDENCIJE NA TURISTIKOM TRITU...................................... 61. ANALIZA KRETANJA NA TURISTIKOM TRITU...................................... 7

1.1 Uloga turizma u privrednom razvoju zemlje ......................................................... 7

1.2 Dimenzije turistikog trita................................................................................... 9

1.3 Budua predvianja razvoja turizma u svetu do 2020-e godine.......................... 111.4 Specifinosti turistikog trita.14II DEOPOTENCIJALI TURIZMA NOVOG SADA ................................................................ 162.1 Geografski poloaj Novog Sada............................................................................ 172.2 Klimatski uslovi Novog Sada................................................................................. 182.3 Hidrografske karakteristike Novog Sada............................................................. 192.4 Novi Sad kroz istoriju i Novi Sad danas............................................................... 212.5 Kulturno-istorijske vrednosti Novog Sada........................................................... 22

2.6 Bogatstvo manifestacija......................................................................................... 23

2.7 Materijalna baza turizma Novog Sada................................................................. 24III DEOOSNOVNE KARAKTERISTIKE PONUDE I TRANJE NA TURISTIKOMTRITU NOVOG SADA ............................................................................................ 293. ANALIZA PONUDE I TRANJE NA TURIZAM NOVOG SADA..................... 303.1 Karakteristike ponude i tranje............................................................................ 303.2 Rezultati poslovanja turistike privrede Novog Sada.......................................... 323.3 Smetajni kapacitet Novog Sada........................................................................... 341. Organizacioni ciljevi................................................................................................ 342. Zajedniko delovanje.............................................................................................. 343. Balansiranje efektivnosti i efikasnosti.................................................................... 344. Ogranieni resursi................................................................................................... 34

5. Promenjivo okruenje............................................................................................. 343.4 Kategorizacija hotela.................................................................................................37IV DEOTEORIJSKE OSNOVE UPRAVLJANJA HOTELSKIM PREDUZEEM................. .. .394. Osnovne strategije hotelskih preduzea.404.1 Proces formulisanja strategije......... ...................................................................... 404.2 Ofanzivne strategije............................................................................................... 434.3 Generike strategije............................................................................................... 444.4 Defanzivne strategije............................................................................................. 454.5 Pravovremene i pozicione strategije..................................................................... 45V DEOHOTELSKI PROIZVOD .............................................................................................. 475.NAIN IZBORA VRSTE HOTELSKOG OBJEKTA........................................... 485.1 Vrste hotelskog objekta......................................................................................... 485.2 Lokacija hotelskog objekta................................................................................... 495.3 Formiranje i funkcionisanje poslovnog tima hotelskog objekta.......................... 505.4 Kvalitet hotelskog objekta kao faktor uspeha na turistikom tritu................. 52


3/78

3

VI DEOSTRATEGIJSKO I TAKTIKO UPRAVLJANJE HOTELSKIM PREDUZEEM...... 546. ANALIZA MARKETING MIKSA........................................................................ 556.1 Sezonska analiza turistikog prometa u Novom Sadu......................................... 556.2 Kljuni proizvodi destinacije................................................................................ 56

6.3 Cena kao instrument marketing miksa................................................................ 58

6.4 Promocija kao instrument marketing miksa........................................................ 616.5 Kanali prodaje kao instrument marketnig miksa................................................ 63VII DEOSTRATEGIJSKO UPRAVLJANJE HOTELSKIM PREDUZEEM............................. 657. STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE TRANJOM HOTELSKIMPREDUZEEM.......................................................................................................... 667.1 Strategijsko i taktiko upravljanje tranjomhotelskih preduzea Novog Sada..667.2 Osnovne karakteristike strategijskog upravljanja hotelskim preduzeem......... 687.3 Metode i tehnike strategijskog menadmenta...................................................... 687.4 Utvrivanje misije hotelskog preduzea............................................................... 70

7.5 Strategijsko pozicioniranje hotelskih preduzea Novog Sada. ............................ 717.6 Funkcija kontrole strategijskih ciljeva u hotelskim preduzeima72ZAKLJUAK.............................................................................................................. 74LITERATURA............................................................................................................ 76ELEKTRONSKI IZVORI.......................................................................................... 77PREGLED SLIKA. ................................................................................................. 77PREGLED TABELA.. ................................................................................................ 77


4/78

4

UVOD

Vizija razvoja turizma Srbije definisana od strane Vlade Srbije i Ministarstva ekonomije iregionalnog razvoja, jeste Srbija kao podunavska, srednjeevropska i balkanska zemlja

koja u jednakoj meri ceni sve prirodne i kulturne resurse kojima raspolae.Ovakva vizija treba da kategorie Srbiju kao zemlju koja sa srcem prihvata goste iz celogsveta, koja kroz turizam izraava svoj ponos, identitet i sve svoje kulturno-istorijskevrednosti i posebnosti, koju meunarodno trite prihvata kao sigurnu, zanimljivu,verodostojnu i istu turistiku destinaciju sa prepoznatljivim identitetom.

Misija turizma republike Srbije je kontinuiran razvoj potencijala, poveanje atraktivnostii konkurentnosti turistikih destinacija i zadovoljavanje potreba gostiju, investitora isamih itelja.Republika Srbija mora da obezbedi pripremu, dugoronu zatitu i integrisano upravljanjeprirodnim i kulturnim resursima, to je u interesu odrivog razvoja turizma.

U tome jedino moe da uspe kroz uspostavljanje efikasnog sistema upravljanjadestinacijama, porastom nivoa turistike aktivnosti i poveanjem deviznog prihoda odturizma, poveanje broja turista u prioritetnim turistikim destinacijama, poveanjembroja zaposlenih kao i unapreivanjem investicione klime.

U toku izrade rada Strategijski razvoj hotelskog proizvoda Novog Sada obuhvaene sumogue strategije, uobiajena hotelska preduzea i proces kojim se hotelska preduzea uturistikoj privredi Novog Sada usmeravaju ka uspenom poslovanju u promenjivojsredini.Koriene su ofanzivne, defanzivne strategije, razliiti metodi rasta i razvoja hotelskogpreduzea kao i upravljanje ljudskim resursima i uloga menadmenta i poslovnog tima uposlovanjujednog hotelskog preduzea.

Poto je savremeno turistiko trite izloeno sve otrijim uslovima poslovanja mora seodabrati optimalna trina strategija.Strategija razvoja hotelskog proizvoda mora poi od inovativnog prilagoavanja kada sepostojeem proizvodu dodaje novi atribut ili proirivanje asortimana hotelskog proizvodai prateeg prilagoavanja kada se imitira ili prati lider na tritu.

Polazna osnova u ovom radu jeste da se ukae na to da uspena politika u hotelijerstvumora da bude spremna na stalne promene koje predstavljaju strategiju pozicioniranja naturistikom tritu, tanije da je glavni izaziva u hotelijerstvu upravo proces tranje iponuda za hotelskim proizvodom.

Menadment u hotelijerstvu je jako bitan proces koji mora da postoji i da se formira ujednom preduzeu, kako bi formiralo odreeni model ponaanja koji razlikuje preduzeeu hotelijerstvu od drugih.Bilo kreiranjem novog ili unapreivanjem postojeeg proizvoda i ostalih instrumenatatrinog nastupa hotelskog preduzea .


5/78

5

Kada govorimo o novosadskim hotelima za njih od kljunog znaaja jeste formiranjeasortimana i kvaliteta kojim bi se obezbedilo prilagoavanje zahtevima i promenama naturistikom tritu.Mora biti praeno strategijskim unapreivanjem prodajno-promotivnih aktivnosti,

uspenom pozicioniranju hotela koje ima za cilj poboljanje prodajno-promotivnihaktivnosti i njihove konkurentnosti na turistikom tritu.Isto tako od velikog znaaja jesu kanali promocije, cene i prodaje kao instrumenatamarketing miksa koji su usmereni na unapreivanju ukupnog trinog nastupa hotelskihpreduzea Novog Sada na promenjivom turistikom tritu.


6/78

6

I DEO

SAVREMENE TENDENCIJE NA TURISTIKOMTRITU


7/78

7

1. ANALIZA KRETANJA NA TURISTIKOM TRITU

1.1 Uloga turizma u privrednom razvoju zemlje

Osnovni nosioci tranje turistikih usluga i osnova razvoja turizma kao privredne

delatnosti mnogih zemalja i turistikih podruja, kao i znaajan faktor privrednog rasta irazvoja jedne zemlje, predstavljaju domai i inostrani turisti.Turizam kao jedna izuzetno dinamina, turbulentna i sloena privredna grana i aktivnost,u privrednom razvoju se posmatra sa dva kljuna aspekta: Makroekonomski aspekt; to znai da turizam utie na drutveno-ekonomske odnose ida se zato zahtevaju reenja u okviru nacionalne privrede, meunarodne politike tezemlje i meunarodne zajednice. Mikroekonomski aspekt;podrazumeva efektivno i efikasno funkcionisanje privrednihpreduzea koja posluju bilo direktno ili indirektno na turistikom tritu.

Turizam predstavlja potroaki pokret koji je nastao sa ciljem da se zadovolje ovekove

potrebe.

1

Potrebe predstavljaju zahteve bilo pojedinca ili drutvenih grupa za materijalnimuslugama i dobrima radi zadovoljavanja oseaja nezadovoljstva i postizanjaodgovarajueg nivoa zadovoljstva i ovekovog blagostanja.

Tabela 1: Vrste potreba prema turistikoj literaturiPotrebe Motivi Navodi u turistikoj literaturiFizioloke Relaksacija Beg, oputanje, ublaenje napetosti, udnja za

suncem, mentalno oputanje napetosti.Sigurnost Osiguranje Zdravlje, rekreacija, odravati se aktivnim i zdravim

za budunost

Pripadnost Ljubav Porodino zajednitvo, pojaanje srodnikihodnosa, drutvenost, olakati drutvene odnose,odravanje linih veza, meuljudski odnosi, korenietniki, privrenost lanovima porodice, odravanjesocijalnih kontakata.

Potovanje Ostvarenje Uverenje o neijem dosegnuu, Pokazati neijuvanost drugima, Presti, Drutvenaprepoznatljivost, Pojaanje vlastitog "ja",Profesionalnost/posao, lini razvoj, status i presti;

Samoostvarenje Istina premavlastitoj

prirodi

Istraivanje i lina procena, Vlastito upoznavanje,Zadovoljavanje linih elja;

Znati i razumeti Znanje Kultura, Obrazovanje, elja za lutanjem, Zanimanjeza druga podruja;

Estetske Uvaavanjelepote

Okolina, Pejsai.

Izvor: Pirjevac, B., Kesar, O., Poela turizma, Ekonomski fakultet, Zagreb, 2002 godina.

1Pirjevac, B., Kesar, O., Poela turizma, Ekonomski fakultet, Zagreb, 2002, str. 12


8/78

8

Uloga turizma u privrednom razvoju jedne zemlje se sagledavaju kroz njegova trisegmenta: drutveni uticaji turizma, ekonomski uticaji turizma i politiki uticaji turizmana privredni razvoj.

Drutveni uticaj turizma se razlikuje od zemlje do zemlje, od regiona do regiona.

Ogleda se kroz njegova etiri stuba koje predstavljaju temelje jedne zemlje a to su:zdravstveni uticaji, obrazovni uticaji, kulturni uticaji i uticaji na razumevanje meuljudima.

Politiki uticaj turizma ispoljava se institucionalizovano i vaninstitucionalizovano.Preko turizma sve zemlje nastoje da svoju politiku mo pojaaju.Ovi uticaji na privredu jedne zemlje deluju posredno i neposredno.Posredno delovanje se ogleda na pokretanje ukupnog privrednog sistema regiona ilizemlje, dok neposredno turizam deluje preko ugostiteljstva, saobraaja, putnikihagencija i trgovine.

Ekonomski uticaji turizma se svrstavaju u indirektne i direktne.Direktni uticaji utiu na dohotke i na zaposlenost, dok za razliku od njih indirektniekonomski uticaji utiu na delatnosti i privredne grane koje nisu deo turistike industrijeali su povezane kao to je to sluaj sa graevinarstvom, poljoprivredom i industrijom.


9/78

9

1.2 Dimenzije turistikog trita

Turistiko trite predstavlja najdinaminije trite u privredi jedne zemlje, kaoparcijalno trite predstavlja deo ukupnog svetskog trita, sa svojim specifinostima uodnosu na druga trita kao i u pogledu ponude i tranje na tritu koja ga razlikuju od

drugih parcijalnih trita.Turistiko trite se moe definisati kao sveobuhvatnost odnosa izmeu ponude i tranjena odreenom privrednom prostoru, odnosno skup odnosa ponude i tranje u sferi uslugai dobara koji slue za podmirivanje turistikih potreba.

Trite podrazumeva tri vrste meuodnosa izmeu uesnika na njemu:1. podrazumevaju se linosti, prodavci i kupci;2. mora postojati tranja, bilo postojea ili budua;3. mora postojati mesto na kome se susreu prodavci i kupci

U zavisnosti gde se odvija turistiki promet ukupno turistiko trite moe se posmatratikao: meunarodno i domae turistiko trite

Sastavni deo i jednog i drugog trita predstavlja turistika ponuda jer dovodi dozadovoljenja potreba kako domaih tako i stranih turista.

Isto tako turistiko trite moe biti i: Primarno koje se formira u neposrednoj vezi ponude i tranje; Sekundarno ono obuhvata celu nacionalnu privredu koja na primarnom turistikomtritu realizuje svoje proizvode i usluge.

Prilikom sagledavanja ekonomske dimenzije turistikom trita treba imati u vidu daturizam proima ukupnu privredu.Poznavanje trita i stanja u oblasti istraivanja i razvoja kao i ekonomskih, kulturnih ipolitikih trendova je strateki vano zbog ofanzivnih i defanzivnih razloga, kao i zbogsaznanja kako e se odraziti na strategiju kompanije i njene zaposlene.


10/78

10

Prema najnovijim podacima WTTC-a u 2011-oj godini turizma direktno i indirektnoobuhvata oekivanja i prognoze za 2021 godinu i to izgleda tako:2

Tabela 2: Oekivanja i prognoze za 2021 godinu;2011 2021

Svet USDbn % Rast USDbn % RastDirektan doprinos; 1,850.0 2.8% 4.5 2,860.5 2.9% 4.2

Ukupni doprinos; 5,991.9 9.1% 3.9 9,226.9 9.6% 4.2

Direktan doprinosu zaposlenosti;

99,048 3.4% 3.0 120,427 3.6% 2.0

Ukupni doprinos uzaposlenosti

258,592 8.8% 3.2 323,826 9.7% 2.3

Izvoz posetilaca; 1,162.7 5.8% 5.5 1,789.2 4.7% 4.3

Domaa potronja; 2.636.6 4.0% 3.8 4,127.6 4.3% 4.3

Potronja; 2,962.6 4.5% 3.8 4,603.6 4.7% 4.3

Potronja naposlovnaputovanja;

899.0 1,4% 6.1 1,401.7 1.5% 4.3

Kapitalneinvesticijeprivatnog i javnogsektora;

650,8 4.5% 4.6 1,123.7 4,6% 5.4

Izvor: WTTC, World Travel and Tourism Council, 2011.

2Preuzeto sa sajta: www.wttc.orgWTTC World Travel and Tourism Council, 2011


11/78

11

1.3 Budua predvianja razvoja turizma u svetu do 2020-e godine

Strategija razvoja turizma Republike Srbije ukazuje na mogunost razvoja turizma uodnosu na kretanja u svetskom turizmu, uz strateko turistiko pozicioniranje, izborprioritetnih turistikih proizvoda i plan konkurentnosti, investicionu strategiju, plan

potrebnih ulaganja i marketing plan.Oekivani rezultati primene strategije su postizanje poveanja konkurentnosti turizma,poveanje deviznog priliva, rast domaeg turistikog prometa kao i rast zaposlenostiputem turizma u cilju transformacije Republike Srbije u konkurentnu turistikudestinaciju.

Ciljevi razvoja turizma i interesi Republike Srbije u oblasti turizma projektovani od2006- godine pa do 2020-e godine, odnose se na:

podsticanje privrednog rasta i poveanje ukupnog prihoda turizma na 1,4 milijarde evra; poveanje stepena iskorienosti postojeih i izgradnja novih smetajnih kapaciteta ( sa

raspoloivivih 46.349 soba u 2008-oj godini na projektovanih 70.000 soba u 2020-ojgodini i porast sa 116.182 leaja u 2008-oj godini na 150.000 leajeva u 2020-oj godini);poveanje broja direktno zaposlenih u turizmu na 100.000 radnika; porast broja dolazaka turista do 5,8 miliona i noenja turista na 15, 5 miliona; priprema adekvatne infrastrukture i drugih kapaciteta za turistike proizvode koji traedugorona ulaganja ( planiski turizam, specijalni interesi-lov, ribolov, banjski izdravstveni turizam i nautiki turizam); obezbeenje i primena internacionalnih standarda kvaliteta; zatita turistikih potroaa saglasno evropskoj poslovnoj praksi u cilju privlaenjainostranih turista.

Svetsko turistiko trite je izuzetno heterogeno i iz toga se mogu izdvojiti obelejapromena turistikog trita na strani turistike tranje koje se odnose na:

produenje ivotnog veka koje se odnosi na takozvano tree doba ljudi, jer ljudi svedue ive i samim tim postaju dominanta grupa u strukturi; izmenjeni uslovi ivota i rada ljudi koje se orijentisano pre svega na ljude i njihovepotrebe, jer sa raspoloivim novcem ljudi organizuju slobodno vreme za zabavu iputovanja imaju manje vremena za dokolicu, javljaju se novi oblici tranje takozvanispeicjalizovani turistiki sadraji;sigurnost koja obuhvata zahteve za sigurnou prilikom putovanja, boravka u nekoj oddestinacija, zdravsteve i sanitarna sigurnost i slino; fiziki i duhovni balans ovekakoji ovek postie vodei brigu o sebi i svome zdravlju,oputanje od stresa, rekreacija i slino, prilikom ega se javlja tranja u obliku welnesscentra, fitnes programi i slino; povratak prirode podrazumeva da ljudi biraju destinacije gde je priroda ista i netaknutai ona samim tim postaje dominantan motiv turistike tranje; inovativni sadraji javljaju se kao osnovni oblik tranje ili kao dodatni motiv putovanja,novi oblici zabave, iskustva, avanture itd.;


12/78

12

rast tranje za informisanou i informacijama koja podstiu rast medija, informacionihtehnologija zbog tranje turista za brzim oblicima informisanosti, turisti ele punoinformacija i mogunosti njihovog odabira; drutveno-politike promene utiu na tranju turista, jer turistiko trite se sve vieralanjuje na podgrupe koje su orijentisane ivotnim stilom, potrebama i ivotnim

prilikama, linimokolnostima. Novi motivi putovanja javljaju se kao trnja meu turistima jer turistu ele da doiveneto drugaije i novo od svakodnevnice, javlaju se samim tim i novi zahtevi javlja setranja za novim turistikim uslugama.

Osim ovih navedenih obeleja na strani turistike tranje i ponude javlaju se i sledeatrita sa svojim karakteristikama:

trite sporta obuhvata sportiste profesionalne i sportiste rekreativce kao i ostaleljubitelje sporta, zahteva izgradnju sportskih centara i drugih sportskih dvorana istadiona.

Osim za potrebe profesionalnih sportista koriste se i za rekreaciju lokalnog stanovnitvaali kao i kljuni segment turistike ponude pojedine destinacije kao to su: golf,biciklizam, ronjenje, moto sport, padobranstvo, jedrenje i slino. trite prirode je jako razvijeno i ono zahteva planiranje i da se kontrolie a da se u istovreme zadovolje zahtevi turista.Uglavnom se odnose na doivljaje u prirodi koji se deavaju na vodi, tanije moru,jezeru, reci, kopnu, planinama gde se mogu ostvariti foto programi, ribolov, skijanje navodi, rafting i slini sportovi.Jedino to je najbitnije kod ovog trita jeste da se zatiti priroda od negativnih uticajaturistike aktivnosti. trite doba ivota odnosi se na to da su u centru turisti koji tano znaju ta hoe, damaksimalno iskoriste turistiko mesto, da jednom reju diu punim pluima i uivaju usvim moguim blagodetima turistikom mesta, uglavnom je koncentracija usmerena kamalim mestima, gradovima sa posebnom istorijom, ili posebnog graditeljskog naslea. trite zabave se koncentrie na programe vezane za nacionalnu i lokalnu kulturu, ijisadraji moraju da budu prilagoeni ciljnim segmentima i da su osmiljene i tokom danaa isto tako i u veernjim asovima. trite kulture predstavlja davanje znaaja mestima koja imaju istorijski znaaj, kako bise upoznale kulture i obiaju drugih naroda. trite hiper turizma predstavlja turizam 21-og veka koji podrazumeva da postoji hiperponuda bilo na moru ili planinskim krajevim, jezerima, rekama, selima itd, a posebanakcenat se stavlja i na ekstremne sportove koji imaju adrenalinski sadraj.


13/78

13

Procene prema WTO organizaciji su da bi 2020-e godine u turizmu trebalo da uestvujeoko milijardu i po ljudi, potronja bi bila preko dve hiljade dolara.3Predvianja su da e Evropa zaostajati jer e imati nie stope rasta, osim Istone i SrednjeEvrope, dok e posebno zaostajati Severna Amerika a jugoistona Azija i Pacifikobeavaju dva do tri puta veu stopu rasta od svetskog proseka.

Sledea tabela prikazuje predvianja u 2020 godini prema WTO organizaciji. Tabela 3: WTO predvianje deset trita sveta u 2020-oj godini;Zemlja Generalni dolasci turista u

milionimaTrini udeo u %

Nemaka 163,5 10,2Japan 141,5 8,8SAD 123,3 7,7Kina 100,0 6,2Velika Britanija 96,1 6,0Francuska 37,6 2,3

Holandija 35,4 2,2Kanada 31,3 2,0Rusija 30,5 1,9Italija 29,7 1,9UKUPNO 788,9 49,2

Izvor: UNWTO, World Tourism Organization, 2010.

3www.wttc.orgWTTC World Travel Tourism Council, 2010


14/78

14

1.4 Specifinosti turistikog trita

Specifinost turistikog trita se gleda kroz odnos ponude i tranje na tom tritu, pritome odnosi izmeu ponuaa i traioca se ostvaruje kroz dve vrste trita a to su triteproizvoda i usluga i trita proizvoda usluga.

Trite proizvoda i usluga ili na robnom tritu proizvoa robe alje robu kupcima,znai roba putuje svojim potroaima to jest traiocima usluga.Proizvoai za uzvrat dobijaju novana sredstva ( razliita sredstva plaanja) koje imalju kupci.

Na tritu usluga situacija je obrnuta jer kupac putuje umesto robe tanije ponude i tektada poinje proces kupoprodaje proizvoda.Ovde se sve odvija direktno i kupac i novac putuju prema turistikoj ponudi.

Turistika promocija igra znaajnu ulogu u procesu kupoprodaje proizvoda zbog

nemogunosti direktnog prezentiranja proizvoda kupcima.Promocija putem raznih sredstava dolazi u vezu sa kupcima ( audio i vizuelni zapisi,reima, slici i slino).Propaganda ima zadatak da obavlja promociju ili da saoptava konkretne informacijekoje motiviu kupovinu konkretnog turistikog proizvoda.

Pored promocija znaajnu ulogu igra i turistiki posrednik, turistiki posrednici se dele udve grupe:

Turoperatori koji predstavljaju organizatore putovanja, organizatori vlatitog aranmana,imaju uticaj na cenovnu politiku, veliki zastupnici razliitih kapaciteta ponude itd. Turistike agencije koje predstavljaju turoperatorsku maloprodajnu mreu. Turistike agencije se javljaju kao posrednik pri prodaji turistikih usluga, ali one nepreuzimaju rizik, nego sklapaju neku vrstu dogovora sa proizvoaima, gde agencijautvreni kontigent moe otkazati, na primer u hotelu, u ugovorenom roku a da pri tomene preuzima nikakav rizik.

Specifinosti turistikog trita proizilazi iz injenice da se elje i potrebe turista ( kupca)neprestano menjaju i esto se deava da turisti u elji za novim doivljajem reeponavlaju kupovinu.Zato treba voditi rauna o sledeim injenicama: stvaranje pozitivnog utiska kod kupca, pridobijanje poverenja kvalitetom; aktivno privlaenje tranje; segmentacija tranje u cilju pravilnog izbora potencijalnog kupca; diferenciranje proizvoda i saradnjom izmeu ponuaa turistikih usluga.


15/78

15

Prilikom razjanjavanja pojma turistikog trita i njegovih specifinosti javljaju sepitanja koja zahtevaju odgovore na sledee postavljeno:

Gde je mesto gde se susreu ponuda i tranja?Odgovor na ovo pitanje jeste odreena destinacija koja ima sve potrebne antropogene i

prirodne resurse koji su privlani za turistiku tranju; U kom vremenskom periodu se susreu?Pitanje se odnosi na sezone a to su letnja i zimska sezona, to su najee putovanja kojase odnose na eskurzije, kongresi razni, verski i tranzitini turizam itd. Kako funkcionie turistiko trite?Na turistikom tritu svi doprinose razvijanju turizma bilo da suto direktni uesnici ilidravne i naune institucije.4Direktni uesnici na tritu predstavljaju informisanost i znanje potroaa omogunostima turizma, razvoj proizvoda destinacije, trendovi u strukturi putovanja,marketingu i drugim sektorima i struni ljudski potencijal.

Turistiko trite kao drutveno-ekonomska kategorija, podlono je stalnim promenamatokom vremenskog perioda, zato preduzee stalno mora da prati te promene koje seodigravaju na tritu, da se definiu potrebe, motivi i ponaanjepotroaa.

Neophodna je i analiza turistikog trita koja predstavlja proces analize svih jedinicaturistike potronje kao i analizu turista koja predstavlja analizu pojedinanog kupca-turiste.

4ai,K., Poslovanje preduzea u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 45


16/78

16

II DEO

POTENCIJALI TURIZMA NOVOG SADA


17/78

17

2.PRIRODNE, KULTURNO-ISTORIJSKE I ANTROPOGENE OSNOVETURIZMA NOVOG SADA

2.1 Geografski poloaj Novog Sada

U podnoju Fruke gore, u sneci Petrovoradinske tvrave ( Gibraltara na Dunavu) i naobalama Dunava i raskrsnici puteva gde su se vekovima smenjivali brojni narodi Evrope,nalazi se Novi Sad, grad sa istorijom dugom neto vie od 300 godina.Novi Sad je poeo da se gradi na 1244 kilometru toka Dunava, a prvi put se u spisimaspominje 1694, samo dve godine nakon poetka gradnje Petrovoradinske tvrave.Novi Sad ima dobar geografski poloaj, sa jedne strane smeten je u Bakoj ravnici a nadrugoj na obrancima Fruke gore, prostire se izmeu 4515'' severne geografske irine i1951'' istone geografske duine.

Novi Sad predstavlja saobraajni vor najvei u Vojvodini, ima najguu mreu kopnenihi vodenih puteva i pruga, od posebnog znaaja imaju drumske saobraajnice kao i

magistralnih i regionalnih karakteristika.Najvanija saobraajnica je BG NS SU (E-75) jer na severu se nadovezuje kodSegedina na saobraajnice od meunarodnog znaaja i povezuje Novi Sad sa Severno -Zapadnom Evropom, a prema jugu sa Jugo-Istonom Evropomi Azijom.U Novom Sadu ive: Srbi (75,50%), Maari (5,24%), Jugosloveni (3,17%), Slovaci(2,41%), Hrvati (2,09%) i Crnogorci (1,68%).5

Slika broj 1: Geografski poloaj Novog Sada;Izvor: www.novisad.rs

5Preuzeto sa sajta: www.wikipedia.rs


18/78

18

2.2 Klimatski uslovi Novog Sada

to se tie godinje temperature ovog grada ona iznosi 10,9C, najhladniji mesec zimijeste januar belei temperaturu od -0,8C, dok je juli najtopliji sa srednjom mesenomtemperaturom od 21,1C.6

Slika broj 2: Klimatski uslovi Novog Sada;Izvor: www.novisad.rs

Vlanost vazduha u zimskim periodima je najvea u decembru i januaru i iznosi 85%, leti

je naravno vlanost manja i iznos od 67%-69%.Samim tim zimski dani imaju veu oblanost posebno u decembru mesecu, a najmanjuoblanost imaju letnji periodi i avgust mesec.

Padavina tokom godine u Novom Sadu ima meseno oko 686mm padavina, sainjenicom da delovi pored Dunava i frukogorski pojas imaju veu koliinu padavina odproseka.Najkiovitiji mesec prema metereolokim praenjima jeste juni oko 86mm taloga, anajsuniji jeste mesec septembar sa 40mm.Tokom zimskih dana sneni pokriva traje 44 dana godinje u proseku, najvei broj danasa snegom ima upravo mesec januar sa oko 16,6.

Dominira vetar koava, iz jugoistonog pravca, duva od septembra do aprila, dok krajemprolea javlja se severezopadni vetar koji duva isto tako i tokom leta.

6Preuzeto sa sajta: www.novisad.rs


19/78

19

2.3 Hidrografske karakteristike Novog Sada

Hidrografske karakteristike Novog Sada gledamo kroz analizu podzemnih i povrinskihvoda.Na podruju Novog Sada jedini povrinski hidrografski objekat je Dunav, Novi Sad lei

na obali reke Dunav izmeu 1252 1262 km njenog toka.Dunav ini junu i istonu granicu gradskog podruja, irina korita kree se od 500 -800metara, a njegova prosena duina iznosi 10m.Pored Dunava znaaj hidrografski objekat je i kanal Savino Selo iz hidrosistema Dunav Tisa Dunav.

Dunav, prelepa i velianstvena reka, koja spaja i ujedinjuje predstavlja biser Novog Sada.Druga po veliini reka Evrope i jedna od najveih na svetu zajedno sa kanalskimsistemom RajnaMajnaDunav predstavlja jedan od najvanijih komunikacionih itrgovakih koridora. Svojim tokom dugim 2850 km, od varcvalda u Nemakoj doKonstance u Rumuniji, Dunav tee kroz devet drava i kroz razliite prirodne terene,

preko planina i oko njih, kroz nizije, klisure i movarne predele. Ovo ini da se naDunavu i oko njega nalazi velika raznolikost prirodnih uslova, prirodnih stanita irazliitih kultura, to sve ini da se na obalama ove reke i u njoj nalazi veliki prirodni ikulturni diverzitet.Upravo taj diverzitet je onaj najvaniji katalizator razvoja turizma.

Duvan se odlikuje mirnim ravniarskim tokom sa meandrima i malom brzinom proticanjavode, zato se ova reka u sektoru Novog Sada odlikuje velikim brojem ostrva, lepimplaama i boravak pored ove reke je uvek prikladan bez obzira na godinje doba.

Zbog klime i ouvane prirodne sredine ovde se nalazi veliko bogatsktvo flore i faune,obale su okruene zelenilom, znaajne povrine pokrivaju svojim kronjama breze, vrbe iostalo drvee, koje prate brojne vrste ptica ( rode, labudovi, laste, patke, kormorana,ljuka i itd), kao i ivotinja ( zeevi, srne, lisice, lasice itd)a voda je izuzetno bogataribom, zastupljene su sve vrste ribe ( aran, smu, som, tuka itd).

Slika broj 3: Hidrografske karakteristike Novog Sada;Izvor: www.novisad.rs


20/78

20

U okolini Novog Sada u priobalju Dunava se nalazi veliki broj zatienih prirodnihdobara razliitih novoa zatite. Neka od tih zatienih prirodnih podruja su Nacionalinipark Fruka gora, Specijalni rezervat prirode Koviljsko-petrovaradinski rit i Rezervatprirode Begeka jama. Specijalni rezervat prirode Koviljsko-petrovaradinski rit je veomaznaajno podruje u podunavlju jer predstavlja jedno od najvanijih mrestilite riba,

meunarodno znaajno stanite ptica (IBA) i nalazi se na Ramsarskoj listi vlanihstanita.

U svakom sluaju Dunav u okolini Novog Sada sa ouvanom prirodom predstavlja pravobogatsvo. On prua brojne mogunosti za razvoj turizma i uivanje u lepotama ovevelianstvene i pitome reke.7

7Turistika Organizacija Novog Sada, www.turizam.ns, Novi Sad, 2010


21/78

21

2.4 Novi Sad kroz istoriju i Novi Sad danas

Novi Sad je nastao na obalama Dunava i njegov razvoj se orijentisao na ovu reku izavisio od nje.Tokom istorije Duvan jeNovosaanima je davao vodu za pie, robu, putnike i ideje, ali

isto tako od njegove udi je zavisilo da li e biti sue ili poplava.Zbog opasnosti od poplava dovelo je do izgradnje kanalskih sistema i nasipa, nekada sepreko Dunava prelazilo pontonskim mostovima dok danas u Novom Sadu dunavskeobale spajaju tri graciozna mosta.

Na mestu gde se sastaju tri reke Dunav-Tisa-Sava sueljavale su se kulture Istoka iZapada, Pravoslavlje, Katolianstvo i Islam, i samim tim su ovde utoite nale brojneetnike i verske grupe.Ovaj prostor su naseljavali i poseivali brojni narodi. Pored Rimljana tu su bili i Gepidi,Huni, Avari, Sloveni, Germani, Maari, Vizantijci i Turci. Prvu tvravu napetrovaradinskoj steni su podigli Rimljani, ovu tvravu su obnovili Maari, a dalju brigu

o njoj su preuzeli Turci.U 17. veku, nakon proterivanja Turaka, Austrougarski vladari su poeli gradnjumostobrana na levoj, movarnoj strani Dunava, naspram tvrave, oko ovogfortifikacijskog objekta je nastalo naselje trgovaca, zanatlija i vojnika ovo naselje je prvonazvano Racko (Srpsko) selo, dok je kasnije nosilo naziv Petrovaradinski anac.Nakon ratova poetkom 18. veka, kada je dolo do poveanja naselja, graani eljnislobode su uspeli, uz finansijski otkup od 80.000 forinti, da od carice Marije Terezijeizdejstvuju status slobodnog kraljevskog grada, pod imenom Novi Sad.Tako Novi Sadnosi status grada od 1. februara 1748. godine. 8Danas Novi Sad se prostire na 702,7 km, izrastao je u moderan grad sa velikimgraevinama i irokim bulevarima, nakon Drugog Svetskog rata u gradu se uveao brojstanovnika i grad se rairio na sve strane, danas Novi Sad ima 370.000 stanovnika.

Slika broj 4: Grb grada Novi Sad;Izvor: www.novisad.rs

8Preuzeto sa sajta: www.wikipedia.rs


22/78

22

2.5 Kulturno-istorijske vrednosti Novog Sada

Zbog bogatog istorijskog i kulturno-istorijskog znaaja Novi Sad ima i nadimak i zato gaesto zovu Srpska Atina.Novi Sad ima bogat turistiki znaaj, koji opravdavaju razliiti spomenici, muzeji, crkve

kao i ostale kulturno-istorijske vrednosti.Najvei akcenat kada su u pitanju kulturno-istorijske vrednosti je stavljen na stari deograda, koji danas obuhvataju dve poznate ulice, Dunavska i Zmaj Jovina ulica, kojipredstavlja peaku zonu daleko od saobraaja i buke.Kada su u pitanju graevine od velikog kulturnog znaaja moemo izdvojiti: rad IvanaMetrovia, Trg Slobode sa spomenikom Svetozaru Miletiu, tu su isto i hotel Majer,Matica Srpska, Petrovoradinska tvrava, Gradska kua, vladiin Dvor, zatim crkve savelikim istorijskim znaajem kao to su Rimokatolika crkva, Nikolajevska crkva,Uspenska crkva, Almaka crkva, Jermenska crkva, Saborna crkva i drugo.Kulturni znaaj Novog Sada se ogleda kroz mnogobrojne muzeje: Muzej grada NovogSada, Muzej zbirke strane umetnosti, spomen zbirke, pozorini muzej Vojvodine, Muzej

koji se odnosi na podzemne vojne galerije na Petrovaradinu, Muzej savremene likovneumetnosti, Muzej Vojvodine, zatim Srpsko Narodno pozorite, biblioteke sa izuzetnobogatim sadrajima, pozorite mladih i drugo.9Novi Sad je i grad mladih, jedan univerzitetski grad koji odie duhom omladine,studenata koji se sve vie angauju u razliitim sferama ivota, u brojne projekte nauno -istraivake, razmena studenata i drugih manifestacija.Osim pozorita, muzeja, trgova kao i drugih kulturno-istorijskih vrednosti, tu su isportsko-rekreativni centri, sa terenima, igralita, kao i druga mesta za odmor.Svo ovo bogatstvo upotpunjuju i zelene povrine, parkovi sa cveem i prelepa priroda.

9Turistika Organizacija Novog Sada, www.turizam.ns, Novi Sad, 2010


23/78

23

2.6 Bogatstvo manifestacija

Novi Sad je domain mnogobrojnim manifestacijama koje predstavljau izuzetnoprimamljivu ponudu grada i privlae interesovanje kako domaih tako i stranihposetilaca.

Sajmovi imaju dugu tradiciju u Novom Sadu a iz te tradicije sajmova i vaara stvoren jeNovosadski Sajam.U okviru sajma se tokom cele godine odravaju znaajne manifestacije jedna od najveihi najmasovnijih je Poljoprivredni sajam, pored toga Novi Sad se ne moe zamisliti bezkafana, zabava i manifestacija.

Novosadske manifestacije svoje korene imaju u raznim oblastima kulture i ivota, a meunjima svojom tradicijom i originalnou istiu se: PUTOKAZI ( meunarodni sajamobrazovanja), LORIST ( sajam lova, ribolova i sporta), PROMEDICA ( sajam medicine ifarmacije), EKO SVET ( sajam ekologije), AUTO SHOW ( sajam automobila), Sajamknjiga, Poljoprivredni sajam, Sajam medija, Sajam turizma, Novogodinji vaar iroke

potronje i drugi.Od kulturnih manifestacija znaajne su: NOMUS ( novosadske muzike sveanosti),FOKUS ( filmski festival), Zmajeve deije igre, Pesnika manifestacija Brankovo kolo,Internacionalni festival alternativnog pozorita, Muziki festival EXIT, KRIGLA(festival piva), INFUS ( internacionalni festival ulinih sviraa) i mnogi drugi.

Novosadjani takoe imaju i dugu tradiciju bavljenja sportom, o emu govori injenica dasu brojni novosaani bili uesnici na Olimpiskim igrama i da sprotski klubovi iz NovogSada postiu znaajne rezultate u svim sportovima i na svim nivoima takmienja.Od najpopularnijih sportova u Novom Sadu jeste odbojka, a od sportskih manifestacija sadugom tradicijom su Novosadski maraton i Frukogorski maraton, od najpopularnijihmesta za rekreaciju u Novom Sadu u toku letnjih perioda jeste uvena plaa trand, gdese odrigravaju razne sportske manifestacije bilo profesionalnog ili rekreativnog karaktera.

Isto tako u toku razvoja grada novosaani su brinuli o svom duhovnom ivotu pa takonailazima na Srpsku pravoslavnu crkvu, Rimokatolika crkva, Grkokatolika crkva,Starokatolika crkva, Reformatsko-hrianska crkva, Slovaka evangelistika crkva iJevrejska zajednica.


24/78

24

2.7 Materijalna baza turizma Novog Sada

Materijalnu bazu Novog Sada karakteriu objekti koji su razliitog tipa, namene ikategorije, treba izdvojiti prvenstveno hotele, motele, pansione, apartmane kao imnogobrojne restoranske objekte.

Sa stanovita poseenosti hotela u najposeenije hotele Novog Sada izdvajamo: Hotel Park; Hotel Aleksandar; Hotel Gumnas; Hotel Novi Sad; Hotel lle de France; Hotel Zenit; Hotel Mediterano; Hotel Garnz Rimski; Hotel Panorama.

to se tie ostalih smetajnih objekata treba izdvojiti apartmane: Voyager(****), Car-Royal Apartments(****), Bonaca(****), Sveti Georgije(****), Vila Una(****),Dale(****), itd.

Od restoranskih objekata meu najposeenijim su: Astal aren, Atina, Ciganska no,Dunavska Oaza, Galerija, Fish i Zelenis, Dukat, Caribic, Ciao, Plava frajla, Balkanekspres, eril i mnogi drugi.Pored nabrojanih poseenih restorana i hotela isto tako Novi Sad obiluje i velikim brojempicerijama, kafe-poslastiarnicama, kafanama i pivnicama, veliki broj kafia i slinihobjekata.10

10Turistika Organizacija Novog Sada, www.turizam.ns, Novi Sad, 2010,


25/78

25

U daljem tekstu vizuelno i reima je dat kratak opis nekihod najposeenijih hotela:

Hotel Park*****; se nalazi u uem centru grada u srcu Novosadskog parka, hotel jeuspean primer kvalitetne privatizacije na prostorima bive Jugoslavije.Njegov smetajni kapacitet je preko 222 sobe to omoguuje smetaj velikog broja

gostiju, raspolae sa dva restorana Restoran Park i Titov salon, za proslave i sveanosti tuje Bal dvorana ( kapacitet od 600 mesta) i Banket sala ( kapacitet od 100 mesta), usastavu ovog hotela su na raspolaganju gostima wellness centar, kongresni centar, kutakza decu, internet kafe, kockarnicu, perionica automobila, ak boksove za pse.2005-e godine na Meunarodnom sajmu turizma Hotel Park je dobio nagradu Turistikicvet, kao potvrdu uspenog ulaganja, a te iste godine dobija i Prvomajsku nagradu gradaNovog Sada.11

Slika broj 5: Hotel Park;Izvor: www.hotelparkns.com

Hotel Aleksandar****; predstavlja jedan izuzetno luksuzan hotel, izrazito moderan iposlovan koji nudi luksuzan smetaj.

Kapacitet hotela jesu 22 sobe i 7 apartmana, to se tie restorana raspolae sa 1 06slobodnim mesta a aperitiv bar ima 54 mesta, isto tako tu su na raspolaganju gostima salaza konferenciju, internet kafe, TV salon, auto perionicu, menjanicu i sopstveni parking. 12

Slika broj 6: Hotel Aleksandar;Izvor: www.hotelaleksandar.rs

11Preuzeto sa sajta: www.hotelparkns.com12Preuzeto sa sajta: www.hotelaleksandar.rs


26/78

26

Hotel Gymnas****; hotel iji ambijent odie komforom, prijatnou, mestotradicionalnih vrednosti koje nikoga ne ostavlja ravnodunim.Raspoloivost kapaciteta ine 6 apartmana, 17 dvokrevetnih i 4 trokrevetne sobe, tu suapertivi bar, letnja terasa, VIP salon i drugo.Smeten u mirnom delu Novog Sada, dalje od gradske buke predstavlja idealno mesto za

boravak poslovnih ljudi ali i onih koji putuju zbog uitka, nalazi se na svega 15 minutaod centra Novog Sada i 10 minuta od Novosadskog Sajma.13

Slika broj 7: Hotel Gymnas;Izvor: www.gymnas.rs

Hotel Novi Sad***; nalazi se u blizini eleznike i centralne autobuske stanice, na mestugde saobraaju najvanije gradske autobuske linije koje vode ka centru grada i drugimdestinacijama.Raspolae sa 112 soba, tu je restoran kapaciteta od 250 slobodnih mesta, sveani salon,bata, aperitiv bar, wellness centar, kazino.14

Slika broj 8: Hotel Novi Sad;Izvor: www.hotelnovisad.co.rs

13Preuzeto sa sajta: www.gymnas.rs14Preuzeto sa sajta: www.hotelnovisad.co.rs


27/78

27

Hotel Zenit***; Hotel Zenit je garni-hotel koji u svom sastavu ima 9 dvokrevetnih i 9trokrevetnih soba i jedan trosoban apartman sa dnevnim boravkom.Objekat je graen po najsavremenijim metodama, opremljen u kategoriji visokogstandarda, sa sistemima podnog grejanja i podnog hlaenja, telefonsko -interfonskim iaudio, TV satelitskim instalacijama, mini barom.

Hotel poseduje WI-FI sistem koji je besplatan i dostupan u celom hotelu, rent a carusluge, prilaz za invalide, pet box, po zahtevu gostiju obezbeen je i deiji krevetac ibaby stolica u restoranu.15

Slika broj 9: Hotel Zenit;Izvor: www.hotelzenit.co.rs

Hotel Rimski***; izgraen je 2001. godine i uz prijatan boravak nudi: salu za ruavanje,konferencijsku salu, 23 sobe i 3 luksuzno opremljena apartmana sa kupatilom, WC-om,centralnim grejanjem, mini-barom, televizorom sa satelitskim i kablovskim programom.Restoran je na etvrtom spratu. Ima dve odvojene sobe, jednu za puae, a drugu zanepuae, sala za konferencije ima 50 sedita i svu potrebnu opremu. 16

Slika broj 10: Hotel Rimski;Izvor: www.rimski.co.rs

15Preuzeto sa sajta: www.hotelzenit.co.rs16Preuzeto sa sajta: www.hotelrimski.co.rs


28/78

28

Hotel Sajam; predstavlja moderan hotel sa tri zvezdice, zbog lokacije i prirodnogokruenja idealan je za poslovne ljude.Nalazi se u krugu Novosadskog sajma, na samo 2km udaljenosti od starog centra grada.2005-e godine je privatizovan, raspolae sa 71-om sobom, kapaciteta 139 leaja. 17

Slika broj 11: Hotel Sajam;Izvor: www.hotelsajam.co.rs

Hotel Panorama; Hotel Panorama je izgraen 2006.god, raspolae sa 8 soba i 4apartmana.18Nalazi se na estom spratu moderne poslovne zgrade, poseduje uvani parking sa 5parking mesta, gostima nudi prenoite sa dorukom, svaka soba i kupatilo su razliitodizajnirani, sobe su opremljene nametajem vrhunskog kvaliteta i imaju predivan pogledna grad i pruaju gostima maksimalan komfor.

Slika broj 12: Hotel Panorama;Izvor: www.hotelpanorama.co.rs

17Preuzeto sa sajta: www.hotelsajam.co.rs18Preuzeto sa sajta: www.hotelpanorama.co.rs


29/78

29

III DEO

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PONUDE ITRANJE NA TURISTIKOM TRITU

NOVOG SADA


30/78

30

3. ANALIZA PONUDE I TRANJE NA TURIZAM NOVOG SADA

3.1 Karakteristike ponude i tranje

Karakteristike ponude i tranje na turistikom tritu su prisutne sa tendencijom daljeg

proirivanja i intenziviranja, uveava se obim tranje praen irenjem spektra motiva,elja i potreba turista, to uzrokuje veu heterogenost i sloenost turistiko trita. Isto tako se i poveava trite ponude ime se poveava konkurentnost ka poboljanjustrukture i kvaliteta turistikih ponuda.

U analizi karakteristika ponude i tranje na turistikom tritu bitnu ulogu igra usluga,koja predstavlja svaku aktivnosti koju jedna strana moe ponuditi drugoj strani, koja je uosnovi neopipljiva i koja nema za rezultat vlasnitvo nad nekim predmetom ali ne morabiti vezana za neki opipljiv fiziki proizvod.Na primer kada potroai kupuju hleb, osnovna potreba nije za hlebom ve da sezadovolji glad.19

Osnovne karakteristike tranje su: Tendencija poveanja fonda slobodnog vremena; Tranja za destinacijama gde je ouvana prirodna sredina; Intenzivnije korienje zimsko-sportskih centara, banjskih i klimatskih leilita; Potreba za parcijalnim turistikim proizvodima ( sport, rekreacija, zabave, razonode,itd); Sistem zakupa smetajnih kapaciteta; Razvoj razliitih keteringa; Primene kompjuterske forme u turizmu; Pojava podsticajnih putovanja i slino.

Domai i inostrani turizam u Novom Sadu ima dugu i bogatu tradiciju ali samim timpraen je brojnim pozitivnim i negativnim dogaajima.Povoljan geografski poloaj Novog Sada kao i njegova turistika i saobraajnarazvijenost takoe treba navesti i njegovo istorijsko i kulturno naslee uslovili su velikeprednosti za razvoj turizma, i njegovoj prepoznatljivosti na domaem i inostranomturistikom tritu.

19Baki, O., Marketing u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006, str. 22


31/78

31

Uspenost poslovanja turistike privrede Novog Sada moe se analizirati i meriti narazliite naine i za razliite periode.Treba imati u vidu opte drutveno stvarnosti u zemlji i u inostranstvu, posebno u onimdelovima Srbije i stranim zemljama iz kojih pristie najvei broj turista.

Sledea tabela daje ukratko prikaz smetajnog kapaciteta Novog Sada:

HTL5*

HTL4*

HTL3*

HTL2*

HTL1*

APP4*

Pansion Hostel Ostali

Sobe 245 27 373 68 87 121 8 4 214Leajevi 358 54 734 93 246 257 15 300 432Tabela broj 4: smetajni kapacitet Novog Sada;Izvor: Turistikoinformativni centar, Novi Sad, 2010.

Danas Novi Sad raspolae sa ukupno 32 smetajna objekta od kojih su 14 hotela, 2hostela, 1 motel i 4 turistika apartmana, 1-o apartmansko naselje i 10 smetajnihobjekata koji su registrovani kao prenoita.


32/78

32

3.2 Rezultati poslovanja turistike privrede Novog Sada

Ukupan smetajni kapacitet hotelijerskih objekata u Novom Sadu iznosi 1221 soba i 2719leaja, u 14 hotela nalazi se ukupno 65% soba i 61% leaja, to znai da je veliinahotelskog objekta 56,93 soba i 119 leaja, i na osnovu tih podataka novosadske hotele

moemo svrstati u srednje velike objekte.U Novom Sadu postoje: dva hotela sa pet zvezdica, dva hotela sa etiri zvezdice, etirihotela sa tri zvezdice, etiri hotela sa dve zvezdice i dva hotela sa jednom zvezdicom. U poslednjih nekoliko godina izgraeno je i renovirano mnogo hotelskih objekata kao tosu na primer: Hoteli Park, Novi Sad, Varadin, Rimski, Sajam i drugi, to dovodi dozakljuka da u novom sadu uglavnom preovlauju novi ili adaptirani hoteli.to se tie zaposlenosti u hotelskim objektima u Novom Sadu radi oko 787 i vie radnika,od ega preko 80% radi u hotelima, oko 20% radnika radi u drugim smetajnimobjektima.20Sledeim prikazima dajemo na uvid podatke o dolascima turista u Srbiju, njihovi noenjai prosena duina boravka, prema izvorima republikog zavoda za statistiku:

Dolasci turista u Srbiju:ukupno indeks Domai indeks strani indeks

Ukupno dolazaka2008.

2,266,166 1,619,672 646,494


2,021,166 89 1,375,865 85 645,301 100


2,000,597 99 1,317,916 96 682,281 106

Januar-Maj 2011. 779,365 109 518,616 105 260,749 116Tabela broj 5: Prikaz dolazaka turista u Srbiju;

Izvor: Statistiki godinjaci republikog zavoda za statistiku, 2010.

Noenja turista u Srbiji;ukupno indeks Domai indeks strani indeks


7,334,106 5,935,219 1,398,887


6,776,763 92 5,307,112 89 1,469,651 105

Ukupno dolazaka2010. 6,413,515

95 4,961,359 94 1,452,156 99

Januar-Maj 2011. 2,501,452 114 1,935,726 113 565,726 118Tabela broj 6: Prikaz noenja turista u Srbiji;Izvor: Statistiki godinjaci republikog zavoda za statistiku, 2010.

20Preuzeto sa sajta: www.merr.gov.rs


33/78

33

Prosena duina boravka turista u Srbiji;ukupno Domai strani

Ukupno dolazaka2008. 3,24 dana 3,66 dana 2,16 danaUkupno dolazaka

2009. 3,35dana 3,86dana 2,28danaUkupno dolazaka2010. 3,27 dana 3,87dana 2,13danaJanuar-Maj 2011. 3,21 dana 3.73dana 2,17danaTabela broj 7: Prikaz prosene duine boravka turista u Srbiji;Izvor: Statistiki godinjaci republikog zavoda za statistiku, 2010.

Destinacije turista u Srbiji, za period januar-maj 2011 godine;Mesto dolasci indeksBeograd 217,074 107

Novi Sad 39,859 126Ni 20,995 107Zlatibor 46,461 128Kopaonik 40,853 116Vrnjaka banja 46,996 97Tabela broj 8: Prikaz najposeenijih destinacija u Srbiji;Izvor: Statistiki godinjaci republikog zavoda za statistiku, 2010.

Prema podacima republikog zavoda za statistiku ostvareno je:23 544 dolazaka to je u odnosu na april 2011 godine vie za 33,2% i 59.924 noenja to

je u odnosu na april iste godine vie za 4,71%.Broj dolazaka turista u odnosu na maj 2010 godine, manji je za 2,3% dok je broj noenjaturista manji za 0,2%.21

21Statistiki godinjaci republikog zavoda za statistiku ugostiteljstva i turizma, Beograd, 2010


34/78

34

3.3 Smetajni kapacitet Novog Sada

Turizam, turistika privreda i turistika preduzea u savremenim uslovima poslovanja,naglim i sveobuhvatnim promenema u okruenju vie nego bilo koja druga delatnostzavisi od adekvatnog menadmenta (upravljanje).

Pod menadmentom (upravljanjem) podrazumevamo proces rada uz pomo i saradnju sadrugim ljudima, da bi se efektivno ostvarili organizacioni ciljevi uz efikasnu upotrebuogranienim resursa u uslovima promenjivog okruenja.

Menadment se sastoji iz pet kljunih elemenata:

1. Organizacioni ciljevi; ishodna taka svih akcija ( eljena stanja koja treba ostvariti); dobra organizacija i aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva; organizacioni ciljevi daju svrhu i direktive upravljakom procesu i slue kao etalon zamerenje perfomanski.

2. Zajedniko delovanje; aktivnosti obuavanja, motivisanja, regrutovanja i voenja ljudi.3. Balansiranje efektivnosti i efikasnosti; efektivnosti pokazuje koliko su ostvareni definisani ciljevi ali nije dovoljna za dobroupravljanje u uslovima limitiranih resursa; uvoenje efikasnosti da bi se ostvarili ciljevi uz minimalnu upotrebu resursa; stalno balansiranje odnoso izmeu efikasnosti i efikasnosti od strane menadera. 4. Ogranieni resursi; racionalna upotreba ogranienih resursa, to ukazuje na vezu sa ekonomijom i esto seupravljanje oznaava kao primenjena ekonomija.5. Promenjivo okruenje; upravljanje ima ulogu da pronae adekvatno reenje na mogue krize i probleme kojesu izazvane promenama u okruenju; kljuni aspekti menadment procesa.22

Menadment postie efektivnost i efikasnost u procesu rada ukljuujui etiri osnovneaktivnosti menadmenta: planiranje, organizovanje, liderstvo i kontrola.Znaaj menadmenta ogleda se u njegovoj meuzavisnosti izmeu njegovih osnovnihaktivnosti.

Osnovne specifinosti hotelijerstva:

pristustvo turiste kao uslov uspostavljanja procesa rada u ugostiteljstvu; sezonski karatker rada; odnos izmeu ivotnog standarda jedne zemlje i slobodnog vremena; hotelijerstvo je delatnost budunosti; hotelijerstvo je delatnost koja je usko vezana za: odmor, zabavu, rekreaciju, kao i drugepotrebe. hotelijerstvo je visokosloena i multiplikativna delatnost;

22erovi, S., Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 106


35/78

35

snobizam je izraeniji u odnosu na druge aktivnosti; igre na sreu kao deo hotelskog proizvoda, znaajnu funkciju; osetljivost hotelskog proizvoda na klimatske, ekonomske ili politike promene; proces proizvodnje i potronje je istovremen; usluge su neopipljive, delimino kvarljive nekad nevidljive a najbitnije je da ovako

upakovan proizvod zadovolji potrebe gosta tanije koristika usluge.Kljuni elemenat u strategiji razvoja hotela je kvalitet hotelskog proizvoda zasnovan nahotelskim standardima i to znai da standardi i kvalitet predstavljaju klju uspeha svakoghotela i zbog toga je izraena aktivnost istraivanja hotelskih standarda stalna potreba ikorist.23

Hoteli koji imaju najvie zvezdica samim tim nude i u obavezi su da nude najveistandard i kvalitet svojih proizvoda i usluga, najvei i najiri asortiman ali isto tako uznajvie cene.

Kriterijum za analizu hotela kao osnovnu vrstu smetajnih objekata generalno vezano zaNovi Sad, zasniva se na injenici da Novi Sad kao jedan poslovni, kulturno-sportski,geostrateki i administrativno-politiki grad, je veoma vaan izvor ukupne turistikeponude Srbije.

Sledei prikaz pokazuje hotelske objektae u Novom Sadu, kategorisani sa tri, etri ipetzvezdica:

Naziviobjekta

Kategorija Kapacitetbr. Soba-leaja

Nainposlovanja(uslugeishrane)

Brojzaposlenih

Godinaizgradnje

Primedba

HoteliPark ***** 225/381 Klasian 270 1962.

Leopold I ***** 56/100 Klasian 60XIX vek,zgrada jeobnovljena1960godine.

NekadanjihotelVaradihkoji jerenoviran2007godine.

Aleksandar **** 27/54 Klasian 40 2005.

Gymnas **** 27/50 Garni 12 2005.Novi Sad *** 112/244 Klasian 50 1980. *** 61/117 Klasian 63 1854.Zenit *** 20/40 Garni 10 1997.Sajam *** 71/139 Klasian 30 1974.

Zatvoren

23Popesku, J., Menadment turistike destinacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 72


36/78

36

Putnik *** - - - 1941.

zbogvelikihoteenjaobjektanastalih u

poaru kojise desionovembra2007godine.

Rimski ** 28/40 Garni 15 1990.Mediterano ** 11/22 Garni 6 2005.Panorama ** 12/13 Garni 7 2006.StariKrovovi

** 59/180 Klasian 17 2005.

Braa

Drini

* 22/108 Klasian 40 2005.

Duga * 66/178 Klasian 15 2002.Tabela broj 9: Hotelski objekti i njihova kategorizacija u Novom Sadu;Izvor: Blei, I., Turistika valorizacija hotelijerskih objekata u Novom Sadu, 2007.

U istraivanju smetajnog kapaciteta hotela Novog Sada ukljueno je bilo pet hotela kojisu odabrani po principu njihove poseenosti, kvaliteta, lokacije, trenutne pozicije natritu i slino, obuhvaeni su hoteli Park, Aleksandar, Sajam, kao i hoteli Novi Sad iPanorama, o nekima je ve bilo rei.

Hotel Park; ono to jo moemo dodati pored nekih optih informacija i prikaza u

prolom tektsu jeste, da je hotel jedan od najveih hotelsko-ugostiteljskih objekata koji je2004 godine privatizovan, i potpuno rekonstruisan sa pet zvezdica.ine ga dve celine: Elegance koji raspolae sa 166 soba i apartmana, sa kapacitetomleaja 252, i Exclusive deo sa 59 soba i apartmana i sa kapacitetom od 129 leaja.

Hotel Aleksandar; poeo je sa radom 2005 godine kategorisan je sa etiri zvezdice,raspolae sa 27 soba i apartmana sa kapacitetom leaja od 54, uglavnom odsedajuposlovni ljudi, strani dravljani.

Hotel Novi Sad;raspolae kapacitetom od112 dobro opremljenih soba sa ukupno 237leaja, sve sobe poseduju kupatilo, telefon, kablovsku televiziju i centralno grejanje.

Polovina soba nalazi se na mirnoj, sunanoj strani hotela sa zasebnim klima ureajem.

Hotel Sajam; Hotel Sajam raspolae sa 65 komfornih soba i 6 apartmana. Posebnoizdvajamo sobe za nepuae. Sve sobe i apartmani su klimatizovani i u svom sastavuimaju mini-bar, TV, beinu internet liniju i direktnu telefonsku liniju. Raspolaemo sa46 dvokrevetnih, 4 jednokrevetne, 15 francuskih soba i 6 apartmana.


37/78

37

Hotel Panorama; ima5 jednokrevetnih soba ( sa francuskim leajem ), 3 dvokrevetnesobe ( sa 2 kreveta za jednu osobu ),struktura soba: ukupno 9 soba sa francuskim leajemi 3 klasine dvokrevetne sobe.Maksimalan kapacitet: 26 osoba ukoliko se koriste i 2 pomona kreveta.Svaka soba ima: klima ureaj, individualno podeavanje temperature, sef, mini bar,

telefon, plazma TV, DVD kuni bioskop, prikljuak za internet, tu kabina samasaerom, fen za kosu, bade mantil i papue, pegla sa daskom za peglanje.24

Slika broj 13: Smetajni kapacitet hotela Panorama;www.hotelpanorama.co.rs

Sledea tabela prikazuje iskorienost kapaciteta hotelskih objekata uNovom Sadu:

Hotel Broj turista Broj noenjaKapacitetiskorienosti

Park***** 26.000 50.889 52%Aleksandar**** 2.675 5.988 62%Novi Sad*** 13.740 27.817 31%Sajam*** 10.740 25.817 21%Panorama** 5.497 9.334 17%Tabela broj 10: Iskorienost kapaciteta hotelskih objekata;Izvor: Statistiki izvetaji hotelaza 2010 godinu.

3.4 Kategorizacija hotela

Pojam kategorizacija hotela predstavlja proces rangiranja hotelskih preduzea premakvalitetu, kako u tehniko-tehnolokom, tako u organizaciono-kadrovskom, a isto tako inajbitnije u pogledu asortimana i nainu pruanja usluga.

Na osnovu zakona o turizmu donet je pravilnik o razvrstavanju minimalnih uslova zakategorizaciju ugostiteljskih objekata. Jedan od ciljeva je da se odredbama pravilnika,koje su zasnovane na meunarodnim normama, utvrde elementi standardizacije i osnoveza budua uvoenja sistema kvaliteta za usluge ISO 9002-04.

24Preuzeto sa sajta: www.hotelpanorama.co.rs


38/78

38

Kvalitet garantuje odreeni broj zvezdica, svaki od elemenata nosi 10 poena ( na primerako postoji ideja o pravljenju akuzija, bazena, kazina, kongresne sale i tome slino),prema standardima propisano je koliko ta treba da iznosi i drugi pratei elementi ( naprimer prema standardima propisano je da kupatila visoko rangiranih objekata, objekata

sa pet zvezdica treba da budu povrine 4,5 metara kvadratnih i slino, naravno postoje iodstupanja od tih pravila u retkim sluajevima).Objekat sa pet zvezdica treba da ima ukupno 60 bodova id a se to moe ostvariti jedinopo osnovu isto izbornih elemenata, dok na primer objekti niih kategorija sa manjezvezdica, bodove mogu ostvariti i ukoliko poseduje neke elemente koji predstavljajuobavezan uslov za vie kategorije ( na primer posedovanje bazena nosi 10 bodova,izgradnja kongresne sale 5 bodova itd.).25

Potpuni kvalitet hotelske usluge podrazumeva odgovarajue proizvode i usluge, osobljehotela koje stoji na raspolaganju, istou, zatitu turista, opremljenost ugostiteljskogobjekta, odnos cena i usluga, informisanost potroaa, spreavanje greaka osoblja i

nezadovoljstva klijenata.Smetajni kapacitet u Novom Sadu je raznovrsan, naravno samim tim i cene i usluge kojese pruaju u hotelskim objektima, to je dobro, zato to prua slobodu i mogunost izborapotrebama i mogunostima turista.

Od 2007-e godine osea se znatno poveanje broja kategorizovanih objekata sa uslugomsmetaja i u stalnom porastu je, u prilog ide i injenica da se broj stranih turista znatnopoveao naroito mladih.

U Novom Sadu postoje: dva hotela sa pet zvezdica, dva hotela sa etiri zvezdice, etirihotela sa tri zvezdice, etiri hotela sa dve i dva hotela sa jednom zvezdicom. Sva etirituristika apartmana kategorisana su sa etiri zvezdice, dok ostali objekti nisukategorisani ili ne podleu kategorizaciji.Pored 26 kategorizovanih smetajnih objekata od 1* do 5*, u ponudi se nalazi ak 14nekategorizovanih smetajnih objekata.

25Baki, O., Marketing u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006, str. 23


39/78

39

IV DEO

TEORIJSKE OSNOVE UPRAVLJANJA

HOTELSKIM PREDUZEEM


40/78

40

4. OSNOVNE STRATEGIJE HOTELSKIH PREDUZEA

4.1 Proces formulisanja strategije

Strategija se definie kao bazina poslovna odluka kojom se definie nain realizacije

ciljeva moe se posmatrati iz dve perspektive:1. kao sveobuhvatan program za definisanje i ostvarivanje ciljeva i sprovoenja stratekihakcija;2. kao model organizacionih odgovora na izazove iz okruenja.

Donoenje strategije je planski racionalan i formalizovan proces za definisanje iostvarivanje poslovnih ciljeva, zato da bi se dolo do strategijskog plana neophodno jedefinisati strategijsku misiju, kao i ciljeve i konano definisati strategiju.26

Postoji vie definicija pojma strategije, koje se razlikuju od autora do autora:

po jednima strategija je nain upravljanja neophodnim promenama; po drugima je metod alokacije ogranienog izvora; definie se i kao izbor optimalnog puta od postojee do eljene pozicije; kao nain susretanja sa veim izazovima; isto tako i kao osetljivost na mogunost i opasnosti i na kraju kao pozicioniranje preduzea.

Strategijske odluke se donose u uslovima visoke neizvesnosti, to jest u uslovimanepoznavanja svih relacija i injenica.Za odreivanje strategija hotelska kao i druga preduzea koriste razliite vrste modela,analiza i scenarija.

Svako turistiko preduzee razmatra svoju situaciju i konkurentsku poziciju i u zavisnos tiod planiranja dogaaja u budunosti formulie strategiju.Osnovno pitanje jeste na bazi kojih informacija i predvianja e se izvriti izborstrategije.

Najee se u praksi se pojavljuju eksterne analize, razmatranje interne i eksterneorijentacije na rast nastajanju da se minimiziraju slabosti i maksimiziraju snage, kao istope rasta trita i konkurentske pozicije (modifikovana matrica Bostonske konsultanskegrupe, poznate kao Klaster strategija, slika broj 14).



41/78

41

Slika broj 14: Model klaster strategije;Izvor: Porter, M., Stage of Strategic Thinking, The Economist, 1987, str. 247

Na osnovu prikaza slike 14, uoava se da preduzee ima jaku konkurensku poziciju ukvadratu I i da su mu na raspolaganju strategije koje potenciraju njegov dalji rast irazvoj, isto tako da raspolae slobodnim finansijskim sredstvima i da moe da ide inapred i unazad.

Preduzee u kvadratu II, ima slabu poziciju na rastuem tritu i mora da poboljakonkurentsku poziciju, i koristie ofanzivne i horizontalne strategije, ukoliko to ne urodiplodom morae koristiti defanzivne strategije i likvidaciju.

Kada se preduzee nalazi u kvadratu III ima slabu konkurensku poziciju na spororastuem tritu, ide se na brze promene smanjuje se aktiva i vri se diversifikacija ali kaoi kod kvadrata II ako to ne pomogne koriste se defanzivne strategije i likvidacije.

Preduzee koje se nalazi u kvadratu IV ima jaku poziciju na tritu, i da je u tom sluajupogodna diversifikacija ili sklapanje ugovora i drugi aranmani kao to su: zajednikaulaganja, franizing, ugovor o menadmentu i slino.

Kvadrat III

1. SUAVANJE2. KONCENTRINA DIVERZIFIKACIJA3. HORIZONTALNA DIVERZIFIKACIJA4. NEPOVEZANA DIVERZIFIKACIJA5. DEZINVESTIRANJE6. LIKVIDACIJA

Kvadrat IV

1.KONCETRINA DIVERZIFIKACIJA2. HORIZONTALNA DIVERZIFIKACIJA3. NEPOVEZANA DIVERZIFIKACIJA4. UGOVORNI I DRUGI ARANMANI

Kvadrat II

1. RAZvOJ TRITA2. PENETRACIJA TRITA3. RAZVOJ PROIZVODA4. 5. DEZINVESTIRANJE6. LIKVIDACIJA

Kvadrat I

1.RAZVOJ TRITA2. PENETRACIJA TRITA3. RAZVOJ PROIZVODA4. INTEGRACIJA UNAPRED5. INTEGRACIJA UNAZAD6. HORIZONTALNA INTEGRACIJA7. POVEZANA DIFERSIFIKACIJA

SLABAKONKURENTSKA

POZICIJA

JAKAKONKURENTSKA

POZICIJA

BRI RASTTRITA

SPORI RASTTRITA


42/78

42

Za ispitivanje hotelskih preduzea moe se koristiti i SWOT analiza hotelskih preduzea.Ova analiza se upotrebljava kao tehnika u strategijskom planiranju i strategijskommenadmentu, predstavlja usmeravanje jednog preduzea ka uspostavljanju ravnoteeizmeu internih sposobnosti i eksternih mogunosti.SWOT se sastoji iz etiri slova i oznaavaju: snagu, slabost, anse i pretnje.27

Smisao SWOT analize jeste to pomae menaderima da identifikuju sadanje i budueanse iz okruenja (eksterne faktore), sa jedne i snage i slabosti preduzea ( internefaktore) sa druge strane, zadatak ili cilj SWOT analize jeste, da se obezbedi maksimalnokorienje ansi i snaga organizacije, sa jedne strane, a da se sa druge strane minimizirajuslabosti i pretnje takvom razvoju.28Konkretno kad su u pitanju hoteli Novog Sada, moe se rei da uticaji iz sredine u okvirueksternih faktora imaju najvei uticaj na formiranje hotelskog proizvoda, koje se presvega odnose na potrebe i zahteva turista prema kojima je aktivnost usmerena.

UNUTRANJE SNAGE UNUTRANJE SLABOSTI

1 Viskoko kvalitetne lokacije nekoliko

hotela u centru grada.

1 Neadekvatan pristup nekoliko hotela u centru grada.

2 Visoke stope iskorienosti nekolikohotela u centru grada.

2 Nedostatak parkinga u veini hotela u centru grada.

3 Viskoki prihodi hovih ili renoviranihhotela.

3 Oskudna/ stara infrasturktura sobe i ostali sadraji.

4 Visko nivo gostoljubivosti (uslunosti) zaposlenih.

4 Nedostatak procedura u menadmentu i poslovanju.

SPOLJANE MOGUNOSTI SPOLJANJE PRETNJE1 Stabilizacija i regulacija politikih i

pravnih pitanja u Srbiji.1 Nestabilno politiko / pravno okruenje u Srbiji.

2 Ekonomski rast u cilju poveanjakonkurentnosti Srbije.

2 Porez na promet od 18% koji se plaa na prosenucenu soba i trokove prometa.

3 Podsticaji domaim preduzimaima i

stranim investitorima.

3 Nerazreeno pitanje vlasnitva hotela koji su u

dravnom posedu zbog nedostatka vizije i restitucijezahtevane od strane prvobitnih vlasnika.

4 Uklapanje administrativnimzabranama/ prepreke za investiranjena pr: posedovanje nekretnina,razvojni pricesi i slino..

4 Nedostatak vizije i interesovanja gradskih vlasti koje bipodrale razvoj i marketing Novog Sada kao turistikedestinacije.

5 Uvoenje meunarodnih hotelskihstandarda u renoviranje ili izgradnjukao i menadment i poslovanje.

5 Nedostatak usaglaenosti meu privatnim i meudravnim akcionarima u turistikoj i hotelskojindustriji u Novom Sadu.

6 Poveanje putovanja zbog MICEproizvoda (konvencije, konferencije,sastanci, izlobe, sajmovi itd) zaglavne emitivne zemlje.

Slika broj 15: SWOT analiza hotelskog proizvoda Novog Sada;Izvor: erovi, S., Strategijski menadment u turizmu, 2009 godina.

27 SWOT ili TOWS je akronim od poetnih slova engleskih rei: Strengts (snage), Weakness (slabosti),Opportunities (anse) i Threats (pretnje)28erovi, S., Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 228


43/78

43

4.2 Ofanzivne strategije

Najvanija faza u ivotnom ciklusu turistikog proizvoda jeste faza rasta iz te injenicaproizlaze sledee vrste strategija koje za cilj imaju poveanje upravo njihovog rasta.Ofanzivne strategije delimo na:

Ofanzivne strategije rasta i razvoja; Defanzivne strategije.

to se tie ofanzivnih strategija rastai razvoja na turitikom tritu izdvajamo sledee: Strategija stabilnog rastakoja se koristi kada je hotelsko preduzee zadovoljno svojimrezultatima poslovanja; Strategija koncentracije na odreeni trini segmentkoristi se u sluajevima kadahotelsko preduzee putem kompetentnosti ostvaruje odreene prednosti; Strategija diversifikacije se primenjuje u sluajevima kada hotelska preduzearaspolau sa vie izvora i kompetentnosti.

Ansoff prilikom sagledavanja mogunosti rasta jednog preduzea, posmatrao je odnospreduzea i trita i pravio razliku izmeu potroaa i misije, smatrao je da seprvenstveno mora sagledati odnos izmeu proizoda i trita, stoga je definisao etirivrste strategije rasta:

Strategija penetracije trita; kojom podrazumeva da se postojee trite osvojipostojeim proizvodima i uslugama, ali se primenjuje kada je grana u rastu i tranjapoveana, a to je mogue ostvariti poveanjem stope korienja kapaciteta, privlaenjemkako potroaa tako i konkurencije i naravno osvajanjem novih korisnika proizvod iusluga.29

Strategija razvoja trita; podrazumeva da se sa postojeim proizvodom ide na novatrita, bilo da su ona regionalna, nacionalna ili meunarodna.to za sobom povlai da moraju postojati novi kanali prodaje, saradnja sa drugimdelatnostima pre svega saobraajem, promocija i distribucija proizvoda i tome slino.Ova strategija se primenjuje uglavnom na mala i srednja preduzea, koja ne mogu bitilideri na tritu i koja u kombinaciji sa drugim strategijama ele da unaprede rezultateposlovanja.

Strategija razvoja proizvoda; odnosi se na promene u proizvodu kako bi se produioivotni vek proizvoda.Mogue je primeniti ovu strategiju u sluajevima kada je proizvod u zrelom dobu i trebaga unaprediti, isto tako kada je prisutna jaka konkurencija, stopa rasta visoka, i kadapreduzee ima dobar istraivaki tim kome veruje u njegove procene.Karakteristina je uglavnom za lidere na globalnog tritu, kao i za velike turoperatore iputnike agencije i velike hotelske lance.



44/78


45/78

45

4.4 Defanzivne strategije

U praksi se izdvaja niz defanzivnih strategija rasta i razvoja jednog hotelskog preduzea,u tom nizu izdvojiemo nekoliko:

Strategija suavanja; se upotrebljava u onim sluajevima kada preduzee suoava saproblemima recesije u okruenju i kada je imalo brz rast i velika ulaganja.Strategija se ostvaruje sniavanjem svih trokova koja se odnose na internu ekonomiju, ilida se razdvoje najslabije poslovne jedinice za elminisanje ili oivljivanje i slino.Turistika preduzea primenjuju ovu strategiju kada doe do znaajnih poremeaja naturistikom tritu kao to su: teroristiki napadi, ekonomske sankcije, prirodenkatastrofe, nepredviena kretanja na tritu,pad prihoda stanovnitva, itd.

Strategija dezinvestiranja; koristi se kada strategija suavanja nije dala oekivaneefekte, kada odreena jedinica i dalje posluje sa gubitkom i predstavlja teret zapreduzee, kada su preduzeu potrebna slobodna sredstva za daljaulaganja itd.

Postoji nekoliko uobiajnih tipova strategije dezinvestiranja kroz koje se ona ostvaruje ato su:- sell off;prodaja dela active, prodaje se onaj deo kapaciteta, onih delova koji posluju sagubitkom, mnoga restranska i hotelska preduzea primenjivala su ovu taktiku u Srbiji.- spin off; manji deo se osamostaljuje i vlasnitvo se razdvaja, pri emu je izdvojenaposlovna jedinica manja u odnosu na matino preduzee.- split off; podrazumeva da poslovna jedinica koja se razdvaja postaje posebno pravnolice ali je i dalje u vlasnitvu matinog preduzea.31

Strategija etve;primenjuje se kada se svesno ide na smanjivanje trinog uea da bise prikupila gotovina, radi novih ulaganja ili ulaganja u nove kapacitete, to je kratkoronastrategija za turistika preduzea kojima treba novac.Primenjuje se kada je preduzee u fazi pune zrelosti sa proizvodom dobrog kvaliteta i ijiproizvod ima nadporsenu cenu.

Strategija likvidacije; podrazumeva prestanak poslovne aktivnosti bilo prodajomaktivepreduzea ili zatvaranjem kapaciteta.Ova strategija je prihvatljiva u sluajevima kada preti bankrotstvo preduzea i kada se idena prikupljanje preostale aktive i eventualno njene preusmerenje.Primenjivala se kod onih turistikih preduzea u Srbiji koja su uglavnom zbog sankcijaUN izgubila svoja trita i nisu mogli pokriti trokove poslovanja.

4.5 Pravovremene i pozicione strategije

Problem svakog hotelskog preduzea na jednom tritu jeste da uspeno izvede svojepromene u svom trinom okurenju, ukoliko to ne uradi ne moe se obavitiblagovremeno strategijsko prilagoavanje, jer svaka greka znai gubljenje konkurentskepozicije i moe se doi i do najgoreg a to je gaenje jednog hotelskog objekta.Pravovremene strategije se mogu definisati kao klasine i kao savremene strategije.

31erovi, S., Strategijski menadment u turizmu, UniverzitetSingidunum, Beograd, 2009, str. 151


46/78

46

Imamo dva klasina pristupa u strategijskom pozicioniranju i definisanju integralnestrategije hotelskog preduzea i to: Teite na osnovne karakteristike hotelskih objekata, akcenat se stavlja na funkcionalnapodruja kao to su: cene, lokacija, asortimani, usluge, a ne na celovitu strategiju i topredstavlja parcijalni funkcionalni pristup.

Teite na imid hotelskog objekta:- rezultat sloenijih konkurentskih uslova na tritu a i potrebe uvaavanja preferencijaturista, gde se teite stavlja na ukupan renome objekta.- izostavlja se imid kako u institucionalnom tako i u funkcionalnom pogledu sa nivoapaketa ponude, razvija se marketing strategija za pojedinaan objekat.

Oba ova pristupa imaju zajedniko to da teite stavljaju na hotelski objekat i pozicijukoju ima na tritu, ne polazi se od hotelskog preduzea u celini nego sa stanovitapozicije hotela na jednom turistikom tritu.

Savremeni pristup zahteva definisanje strategije za ukupno hotelsko preduzee, umesto

horizontalnog pozicioniranja koje je vezano za objekat, akcenat se stavlja na vertikalnopozicioniranje koje se odnosi na sve objekte i aktivnosti jednog hotelskog preduzea.Vertikalno pozicioniranje objanjava ukupne odnose koje ima hotelsko preduzee sadobavljaima i ostalim posrednicima u kanalima plasmana hotelskog proizvoda i usluge.

Na osnovu ovoga moemo izdvojiti sledee pozicione strategije: Korporativna strategija; Poslovna strategija; Funkcionalna strategija.

Pozicione strategije hotelskih objekata i ukupne turistike ponude obezbeuje pristupdefinisanju poslovne strategije jednog hotelskog preduzea, precizno pozicioniranjehotelskog preduzea omoguava definisanje svih segmenata u procesu strategijskogupravljanja.


47/78

47

V DEO

HOTELSKI PROIZVOD


48/78

48

5. NAIN IZBORA VRSTE HOTELSKOG OBJEKTA

5.1 Vrste hotelskog objekta

O vrsti hotelskog objekta na turistikom tritu zavisi od mnogih internih i eksternih

faktora koji utiu na poslovanja jednog hotelskog preduzea.Jedan od bitnijih kriterijuma je kriterijum investiranja, donoenje odluke o investiranju uodreeni hotelski objekat zavisi o investicionoj oceni samog projekta.

Kriterijumi ocene investiranja regionalnog karaktera mogu biti sledei: postojea ekonomska stabilnost u regionu; politika stabilnost u regionu; da drava raspolae stranim valutama u visini izdatih garancija; dravna uprava koja sarauje sa investitorima; pravni okvir u zemlji ne sme delovati destimulativno na strane investiture; poslovne banke i dravne uprave ne smeju prei odreene kvote pozajmljenih sredstava;

ukupan odnos dravne uprave isto tako ne sme prei odreene kvote pozajmljenihsredstava, to se odnosi na pojedine zemlje, delatnosti ili regije; ukupan odnos dravne uprave prema turistikom sektoru.

Investicioni kriterijumi u oceni hotelskog objekta mogu biti sledei: sposobnost objekta da otplati kreditne obaveze i glavnicu preuzetog duga; glavne valute novanogtoka ( da li su ugovori sklopljeni u jakim ili slabim valutama); trini inioci;postojea i budua dostupnost projektu od glavnih emitivnih trita; predvidljivi vek trajanja projekta; reputacija i reference voditelja razvoja projekta; struktura finansiranja, odnos trajnog kapitala i preuzetog duga kao i uslovi finansiranja.

Izvori finansiranja investicaja u hotelijerstvo u svetu sastoji se od sledee dvekomponente: kreditnog zaduivanja; ovde u oceni investiranja kljunu ulogu igraju kreditni uslovikao to su: visina kamatne stope, rok otplate kredita, grace period, potrebni depozit zadobijanje kredita, osiguranje kredita itd. investiranjem trajnog kapitala; ovde je od kljunog znaaja rizinost uloenogkapitala.32

32Bjelica, V., Bankarstvo teorija i praksa, Novi Sad, 2001, str. 12


49/78

49

U finansijskom smislu komercijalno ocenjivanje investicija odvija se sledeimkriterijumima: dokazati da projekat raspolae sa stopom interne rentabilnosti koja je iznad vaeihprosenih kamatnih stopa kod komercijalnog kredita;

ocene mogunosti privlaenja trajnog kapitala kod odreenog investicionog zahvatakoje obuhvata: vremensko razdoblje u kojem kulminira neto novani tok projekta, i to jekrae vremenskog razdoblje krai su rizici kod investicionih zahvata, povrat na kapital,koji podrazumeva da pre podmirenja preuzetih kreditnih obaveza u odnosu na ukupnuinvesticiju ili na trajno uloeni kapital; diskontni povrat na kapital podrazumeva povrat na investiciju ukupnu ili samo trajnikapital vodei rauna o vremenskoj preferenciji novca, i neto sadanja vrednost projektau poetnim godinama se vie vrednuje nego u kasnijim godinama; u investicionim projektima koji se ocenjuju struktura izvora finansiranja odreujerezultate ocene projekta, ukljuuje odnos trajnog kapitala i duga u finansiranju odreenogprojekta, kao i promenu duine otplatnog roka preuzetog kredita, visinu kamatne stope

takoe; investiranje u hotelijerstvu zahteva razdoblje poetka otplate kredita, smatra se darazdoblje od tri godine dostupno za trinu potvrdu novoga hotelskog objekta.

Investiranje u hotelijerstvu je veoma sloen proces koji zahteva potovanje procedurainvestiranja potujui navedene kriterijume za ocenu investicionih projekata, to su ujednoi koraci koje treba preduzimati i uzeti u obzir prilikom ocene investicionih zahvata uhotelijerstvu.

Na osnovu zakona o turizmu donet je pravilnik o razvrstavanju minimalnih uslova zakategorizaciju ugostiteljskih objekata. Jedan od ciljeva je da se odredbama pravilnika,koje su zasnovane na meunarodnim normama, utvrde elementistandardizacije i osnoveza budua uvoenja sistema kvaliteta za usluge ISO 9002-04.33

5.2 Lokacija hotelskog objekta

Izbor lokacije hotelskog objekta i projektovanje hotela je bitan elemenat menadmentahotelskog preduzea, njegov zadatak jested a elemente izbora lokacije objekta uzuvaavanje internih i eksternih faktora okruenja, racionalno ukomponuje, rasporedi,prilagodi poslovnoj orijentaciji preduzea.Projektovanje hotela je usko povezano sa graevinarstvom u ijoj nadlenou jeprojektovanje, hotelsko-turistika preduzea predstavljaju investiture i oni su ti kojiispostavljaju zahteve za projektovanje arhitektama i graevinarima.Izbor lokacije hotela, vrsta i veliina hotela utiu na projektna reenja i oni su faktori kojiopredeljuju trokove, jer na primer da li je hotel u planinskom, gradskom, ili primorskommestu, da li je sa veim ili manjim brojem spratova, kuhinja da li je u centralnom deluhotela ili u restoranskom itd.34

33Unkovi, S., Savremeni tokovi u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 1991, str. 8534Milisavljevi, M., Osnovi strategijskog menadmenta, Poslovna kola Megatrend, Beograd 1995, str. 45


50/78

50

Ameriko hotelijerstvo postavilo je odreena pravila za projektovanje hotelskihpreduzea koja se odnose na sledee injenice: projektant pre projektovanja mora da zna ta gost eli da li je u pitanju mesto za odmor,mir, zabavu, leenje i slino;

cena izgradnje sobe ne sme da izae preko 1000US dolara po jednom dolasku, jer akose soba na primer izdaje za 10 dolara trokovi izgradnje hotela ne bi trebalo da izau vieod 10.000 dolara pos obi; smetajni deo hotela treba da bude bar 50% od ukupne povrine hotela a ostalo trebapredvideti za komercijalne i druge sadraje; broj zaposlenih u hotelu mora da bude manji od jednog zaposlenog po smetajnojjedinici; cena kotanja soba ne sme da pree 10% od ukupne cene hotela, ako se to desi izlaz setrai u viespratnosti jer sa veim brojem soba cena zemljita po sobise smanjuje; profit od soba trebao bi da se kree oko 70% dok od restorana ne treba oekivatiznaajan profit, osim u specijalizovanim restoranima gde moe da se desi da prihodi od

restorana budu glavni a od soba sporedni; u toku godine hotel da bi bio produktivan, proseno bi trebao da bude popunjen oko60%-65%; sobe moraju da imaju odreenu povrinu sa prateim sadrajima kao na primer: telefon,e-mail, radni sto i drugo, jer ti sadraji poveavaju udobnost i zadovoljstvo gostiju; hoteli ne bi trebalo da imaju vie od 400 soba, mora da bude prijatan enterijer,eksterijer, unutranji dizajn na nivou, jer treba imati u vidu da gosti trae mesto za odmor,razonodu i uivanje; odgovarajui broj parking mesta za goste hotela, sa prateim sadrajima kao to sumogunosti pranja kola i servisiranja; treba se predvideti i projektovati odreeni broj soba za invalide.

Isto tako i mnogo drugih sadraja kao to su: witness centri, golf igralita, teniski tereni,mogunosti za obilaskom grada i njegovih kulturno-istorijskih mesta i spomenika i sve tou cilju da bi turisti osetili ari odmora.

5.3 Formiranje i funkcionisanje poslovnog tima hotelskog objekta

Formiranje i funkcionisanje poslovnog tima jednog hotelskog objekta je izuzetnodugoroan posao kojine ukljuuje da se akcenat stavlja samo na nove objekte, ve i napostojee objekte koji kroz stalnu izmenu personala tee ostvarivanju i zadovoljavanjupotreba turista.35

Broj zaposlenih u jednom hotelskom objektu se razlikuje naravno u zavisnosti odkapaciteta hotelskog objekta kao i kapitala kojim raspolau.

Tu su i brojni inioci koje jedno hotelsko preduzee mora da uzme u obzir prilikomformiranja poslovnog tima koje u analizirati kroz dalji tekst;

35Petrovi, J., Sistem menadmenta kvalitetom hotela, Kotor, 2006, str. 65


51/78

51

Tehnoloka osnova hotelskog preduzea; ukljuuje zapoljavanje zaposlenih saraznim zanimanjima pored osnovnih ugostiteljsko-turistikih zanimanja, jer jednomhotelskom preduzeu su potrebni razliiti kadrovi, kako iz ekonomske, pravne struke,tako i tehnike, a u zavisnosti od poslovne razvijenosti jednog ugostiteljskog objektamogunost angaovanja kadrova i iz drugih aktuelnih struka.

Kvalifikaciona struktura zaposlenih; mora da postoji struna sprema zaposlenih,sistematizacija zaposlenih, u skladu sa radnim mestom da budu za to zaposleni kolovani,da postoji umenost u izvrenju poslova, to podrazumeva zastupljenost uslunog,tehnikog, rukovodeeg i administrativnog osoblja na nivou preduzea; Nivo tehniko-tehnoloke opremljenosti; opremljenost hotela savremenim tehniko-tehnolokim elementima koji utiu na ukupnu produktivnost i efikasnost rada jednoghotelskog preduzea. Heterogenost zanimanja i kavlifikaciona struktura zasnovana na tehnologijipruanja usluga; kako bi se ostvarili ovi uslovi potreban je da postoji timski rad, da suzaposleni obueni to zahteva konstantni trening osoblja , kao i planiranje, kontrolu iorganizovanje.

Isto tako ovde znaajnu ulogu ima i zapoljavanje po polu, rad u smenama, radpraznicima i vikendom i produeni rad u sezoni;

Poslovno ponaanje hotelskog preduzea i njegova organizaciona struktura;odreuju sastav i funkcionisanje radnog kolektiva, trini rast i razvoj hotelskogpreduzea povezan je sa poslovnim ponaanjem i organizacionom strukturom; Sezonski karakter poslovanja hotelskog objekta; zavisi od ponaanja tranje unjenom vremenskom usmerenou na korienje prirodnih, i drugih pogodnosti ponude ukratkim vremenskim intervalima, jer preko kategorije, veliine, lokacije, vrste kao idrugih namena objekta, ima znaajan uticaj na obim i sastav jednog radnog kolektivahotelskog preduzea;

Kvalitet radnih operacija; koji je promenjivog karaktera i zavisi od trinih,tehnolokih, normativnih i drugih faktora, nije zauvek dat i lako odriv.Preduzee mora stalno da trai harmonian odnos izmeu uslunog programa sa jednestrane i personalnog sastava koji te elemente treba da obezbedi u radnim operacijama sadruge strane.Ono to potpomae tome jeste: testiranje zaposlenih i njihova obuka, razvijanjemotivacionih osnova rada i stimulacije zaposlenih kako bi se obezbdio to vei kvalitetradnih operacija, zatim utvrivanje standarda radnih operacija i tome slino; Obuka zaposlenih; koja je izuzetno znaajna kako bi se obezbedio kvalitet usluga iimid preduzea kod konzumenata usluga. Motivisanost zaposlenih; preduzee mora da preuzme razne aktivnosti kako bi sepostigli eljeni rezultati u poslovanju jednog hotelskog objekta, to podrazumevapostupak oko prijema i ukljuivanje lanova u kolektiv, mogunost za usavravanjezaposlenih i prostora za njihovo napredovanje, izgradnja meuljudskih odnosa,nagraivanje za ostvarene dobre rezultate poslovanja i druge stimulativne aktivnosti.


52/78

52

Ljudskim resursima u jednom hotelskom objektu treba da se prui posebna panja, jernezadovoljstvo zaposlenih, nedovoljna motivisanost, i drugi negativni efekti mogu uticatiloe na jedno hotelsko preduzee to se odma direktno odraava na potroaa jer oni suosetljivi na ljudski resurs jer ele d aim se prui usluga maksimalno uz obavezan osmeh.

5.4 Kvalitet hotelskog objekta kao faktor uspeha na turistikom trituU hotelskom poslovanju najznaajnije obeleje jednog proizvoda ili usluge jeste kvalitet, i on predstavlja najznaajniji faktor uspeha na jednom turistikom tritu, imamo sledeemodele kvaliteta usluga:

Gepov model kvaliteta usluga; istie propuste u kvalitetu jednog proizvoda, oninastaju izmeu gosta i davaoca usluge, osnovni gep jeste gep potroaa. Gep potroaa je nastao kao razlika izmeu oekivanja potroaa u vezi usluge, on jeposledica nekog od etiri gepa uslunog preduzea i nastaju kao odstupanja u faziisporuivanja i kreiranja usluge potroaima.36

Odstupanja (gepovi) su posledica: Gep 1; nerazumevanje oekivanja potroaa, javlja se u sluajevima kada menadmentpreduzea ne razume ta potroa eli; Gep 2; odstupanje izmeu naina na koji preduzee shvata oekivanja potroaa inaina da odgovori njegovim eljama kroz kreiranje usluge i njegovog kvaliteta; Gep 3; odstupanje izmeu onoga kako su menaderi definisali uslugu i naina na koji jeusluga isporuena korisniku; Gep 4; predstavlja razlike koje se javljaju izmeu isporuene usluge i onoga to jeobeano potroau putem razliitih vidova komunikacije.

SERVQUAL model kvaliteta usluga; u odnos stavlja oekivanja i percepcijupotroaa, on se sastoji od pet osnovnih elemenata kvaliteta usluga:- opipljivi elementi; podrazumevaju prisustvo fizikih elemenata;-pouzdanost; podrazumeva sposobnost da se obeana usluga isporui na obeani nain;- odgovornost; spremnost da se prui b

Documents

MR - Strategijski Razvoj Hotelskog Proizvoda Novog Sada