STRATEGIJSKI MENADŽMENT

Izdavač: Visoka tekstilna strukovna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment, Starine Novaka 24. Beograd

Sa razvojem tržišta i porastom konkurencije, sve više modnih proizvođača želi da plasira svoj proizvod i da se nametne na svetskom tržištu. Proizvođači odeće primorani su na još veću incijativu na polju inovacija i dalje smanjenje troškova poslovanja.  

Kroz pet poglavlja u knjizi "Strategijski menadžment" autor Gordana Čolović ukazuje da sprovođenje strategije i pokretanje proizvođača odeće u željenom pravcu traži posebnu vrstu stručnosti. Formulisanje strategije zahteva preduzetnički fokus i naglašava sposobnost da se konceptiualizuje, analizira i prosuđuje, a primena strategije ima primarno upravljački fokus. Sva modna preduzeća moraju, bez obzira na svoju postojeću situaciju, da razvijaju dugoročnu strategiju. Ne postoji jedna strategija, koja bi bila optimalna za sva preduzeća, jer svaki od njih mora odrediti strategiju u skladu sa svojim ciljevima, mogućnostima, sredstvima i položajem na  tržištu.

U prvom poglavlju definisani su koncepti i vrste strategija, drugo poglavlje uvodi nas u strategijski menadžment i značaj vizije, misije i ciljeva modnih preduzeća.

U trećem poglavlju autor analizira proces strategijskog menadžmenta preko analize okruženja (internog i eksternog okruženja), analize stejkholdera i tržišnih struktura, usmeravanja organizacije, načina formulisanja strategije, implementacije strategije (razvoj programa, budžeta, procedura i pravila) i strategijske kontrole. Za analize su korišćene različite matrice i strategijski alati kao što su SWOT matrica na primerima kompanije Zara, Hugo Boss i Benetton, VRIO okvir, POWER SWOT, TOWS matrica A'WOT metoda za donošenje strategijskih odluka i McKinsey "7–S" okvir.

Akcenat je dat i na formulisanje strategije internacionalnog poslovanja. Organizovanje poslovanja na međunarodnom tržištu razlikuje se od kompanije do kompanije i pre svega zavisi od ciljeva i zadataka, koje je kompanija postavila, raspoloživih resursa, menadžment i marketing snage, konkurentskog položaja, stepena uključenosti u međunarodnim poslovima i tržišne atraktivnosti modnog proizvodnog i prodajnog programa.

U četvrtom poglavlju prikazane su najčešće korišćene metode i tehnike strategijskog menadžmenta, kao što su: portfolio analiza, PEST analiza, analiza jaza (gep), metode predviđanja (metoda scenarija, ekstrapolacija trenda, brainstorming, delfi metoda, analiza osetljivosti i metoda simulacije), Porterov model konkurentnih snaga, benčmarking i PIMS program.

Novi koncepti strategijskog menadžmenta, kao što su "organizaciji koja uči", menadžment znanja, Balansirana merila performansi i strategija plavog okeana, opisani u petom poglavlju doprinose stvaranju kreativnog, fleksibilnog, brzog, kontinuiranog i iterativnog menadžment procesa sa ciljem da preduzeće odgovori izazovima svoje sredine, uz ostvarenje uspeha i sprečavanje iznenađenja. Učenje, u uslovima visokog nivoa turbulencije i ubrzanja promena, sve više postaje osnovna pretpostavka da preduzeća razvijaju suštinu svoje kompetentnosti i na taj način uspevaju da odgovore novim menadžment izazovima.