PRIPREMILA Suzana Veljkovi, profesor razredne nastave
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Motivacija je elja da se postigne neki uspeh i spremnost da se
za postizanje tog cilja uloi potreban napor. Re motivacija ima
latinski koren, dolazi od latinske rei movere kretati. MOTIVISATI =
POKRENUTI
Postoji: unutranja motivacija uenik je gladan znanja i ui zato
to to NJEGA raduje i ispunjava spoljanja motivacija uenik ui zato
to ga neko ili neto prisiljava da ui pozitivna motivacija
potsticanje uenikovog zadovoljstva postignutim i njegovog optimizma
negativna motivacija potsticanje uenika strahom od neuspeha ili
kaznom Suzana VeljkoviDETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
etiri najea razloga nemotivisanosti uenika :1. Zato da to uim?
ta e mi to u ivotu? Koja mi je korist od toga? Nema cilj 2. To je
preteko za mene. Preglup sam za to. Previe je gradiva. Nikad to neu
uspeti nauiti. Sumnja u sebe 3. Gradivo je teko. Udbenik je
komplikovan. Ne
veruje metodama4. Uitelj me ne voli. Uvek mi postavlja teka
pitanja. Ne zanima ga ta znam, nego trai ta ne znam Daje mi manje
ocene nego to zasluujem. Ne veruje uitelju
KAKO TO REITI ?Suzana VeljkoviDETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
OLJICA AJANeki se ovek nasluao toliko pria o mudrosti jednog zen
uitelja, da ga je odluio posetiti i postati njegov uenik. Zen
uitelj ga lepo primi. Razgovaraemo tek kad popijemo aj ree zen
uitelj. Polaganim pokretima uze ajnik i poe gostu sipati aj u
oljicu. oljica je ve bila puna, ali uitelj je i dalje sipao. aj se
razlivao po stolu. ovjek je to razoarano gledao. ta da naui od
oveka koji ne zna da u punu oljicu ne moe stati vie aja? To ti je
bila prva lekcija nasmeja se zen uitelj. Naui isprazniti svoju
oljicu. Ne moe nita novo nauiti ako ti je oljica puna
predrasuda.
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
1. Uenik nema ciljAko nema cilj, nema prema emu ii.Cilj mora
biti realan i ostvariv. Ako je cilj previsoko postavljen, trudie se
uzaludno. Ako je postavljen prenisko, nee postii ono to bi mogao.
Ocena kao cilj - Njegova je ocena njegov izbor. Svaki uenik moe
imati ocenu kakvu eli. Pritom ima nekoliko obveza i nekoliko prava.
OBAVEZE Na poetku godine uenik odluuje koju ocenu eli imati na
kraju godine. Njegovu elju upisaemo u dnevnik. Dobijae posebno
prilagoene testove s pitanjima ba za tu ocenu. Mora tano reiti sve
te zadatke. PRAVA Ako ta ne razume, potrebno mu je dodatno
objanjenje ili primer, ima prava da ODMAH pita kako bi mu se
pomoglo. Ako mu je potrebno dodatno vebanje ili podrka, ima pravo
traiti da mu pomognemo da to organizuje. Primer: Na poetku svake
vee celine pokazati tipove pitanja (zadataka) za ocenu 2, 3, 4 i 5.
Testove (pitanja) napraviti na etiri nivoa. Ueniku dati test
(pitanja) za onu ocenu za koju se odluio. SANKCIJA: Ako uenik NE
REI pitanja koja je dobio za ocenu za koju se odluio, sledei put mu
dati pitanja za niu ocenu. NAGRADA: Ako uenik UVEK rei sva pitanja
koja je dobio, moe mu se predloiti da, ako eli, odgovara na pitanja
za viu ocenu. Suzana Veljkovi DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
2.Sumnja u sebeOhrabriemo ga. Pomoi emo mu da napravi plan malih
ostvarivih ciljeva, da ih ostvaruje jedan po jedan i da prihvata
tuu pomo. Primer: Uenik mora osetiti da sa svojim problemom nije
sam. Uz njega su i njegovi drugovi koji e mu pomoi Tim za pomo, gde
su neophodna najmanje tri uenika: jedan ispitiva i dva pomagaa.
Plan: Uitelj daje popis tema/pitanja/tipova zadataka koje
nemotivisan uenik za TRI DANA treba svladati. Strategija: Tim za
pomo e se s uenikom dogovori o dinamici i podeli poslova: 1.dan-
Pomaga 1, tema 1. Ispitiva. 2.dan- Pomaga 2, tema 2. Ispitiva.
3.dan- Ponavljanje, pomagai i ispitiva zajedno. 4.dan- Uitelj
proverava: pita poneto sva etiri uenika, svima daje ocene i sve ih
pohvaljuje ako je bilo uspeno. Na ovakav nain uenik stie
samopouzdanje, OSEAJ DA NIJE BESPOMOAN, OSEAJ UKLJUENOSTI I
KORISNOSTI - Kad savladam SVOJ problem i ja u se ukljuiti kao
pomaga ili kao ispitiva timu za pomo i pomoi u nekom drugom ueniku.
Greke koje uenik ini, ne znae da NITA ne zna, nego samo da nije jo
SVE nauio. One ne znae da je glup, nego samo da NEMA DOVOLJNO
ISKUSTVA. Greke ne znae NE ZNA reavati probleme, nego samo da ih
reava na neuobiajen nain. Uenik ni sluajno ne sme da pomisli da je
beznadean sluaj. Mora da veruje da su greke korisne jer ga teraju
da pokua ponovno, ali na drugaiji nain.
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
3.Ne veruje metodamaPromeniemo metode ! Nije bitan nain, bitno
je stii na cilj. Primer 1.TEKO gradivo - Gradivo koje treba
obraivati na sledeem asu samo po sebi vrlo je zanimljivo, ali ga je
teko jednostavno objasniti zato to svaki ovek ima drugaiji stil
uenja i drugaiji nain na koji neto najbolje razume. Zato e uenik
pokuati to nauiti na drugaiji nain. Proitae kod kue tu lekciju
nekoliko puta, prouiti je i pokuati da je sam sebi jednostavno i
zanimljivo protumai. Uitelj e na sledeem asu to tumaiti, a svako e
ga moi prekinuti i objasniti na svoj nain to to uitelj objanjava.
Neki e moda objasniti stripom, nekim duhovitim primerom, pravilom u
nekoliko koraka... Uenik, ijim objanjenjima razred bude posebno
zadovoljan, nagradie se odlinom ocenom. Suzana VeljkoviDETE PLUS
OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Primer 2. Kritiko itanje i brzo uenje - Uiniemo to ovako: Cilj
dananjeg asa je da uenici otkriju glavnu misao svakog odlomka u
novoj lekciji, pronau u njemu kljune rei i uz svaki odlomak postave
pitanje. Dati im 20 minuta vremena. Nakon toga dae se kratki test
iz te lekcije. Knjige e zatvoriti, ali e uenici moi da koriste
svoje beleke. Odlomak je skup reenica koje vee neka glavna misao.
Proitaj odlomak i svojim reima, jednom reenicom, zapii njegovu
glavnu misao. Kljune rei su rei najvanije za razumevanje znaenja
odlomka i glavne misli. Iz odlomka ispii kljune rei i podvuci ih.
Svaki odlomak govori o nekom problemu. Otkrij problem o kom govori
odlomak i preoblikuj ga u pitanje.
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Primer 3. Na asu sastavljati podsetnik koji e uenik smeti da
koristi na sledeem asu kad radi test. Sam odluuje ta e u njegovom
podsetniku pisati: primeri, definicije, pravila Na kraju asa bi
bilo dobro nekoliko podsetnika oceniti. Primer 4. Obrada nove
celine, koju emo obraivati dui period Na svakom asu uenici e
dobijati kartice na koje e pisati podsetnik i na kraju asa e ih
predati uitelju. Kad budu radili test, vraaju im se kartice kojima
se mogu sluiti.
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
4. Ne veruje uiteljuUenik oekuje da uitelj bude
objektivan.Primer: OBJEKTIVNOST Ocena koju daje uitelj NIKADA ne
sme zavisiti o njegovom raspoloenju (ili neraspoloenju) ni o
njegovim simpatijama (ili nesimpatijama) prema nekom ueniku. Ocena
mora biti pravedna.
Uenik oekuje da se i uitelj dri pravila koja postavlja.Primer:
PRAVILA Bolje je ne zadati domai zadatak, nego zadati, a ne
pregledati ga. Ako ste najavili da ete sutra doneti ispravak testa,
morate ga sutra doneti. Ako ste najavili da e sutra imati test, ne
smete dopustiti da vas sutra uenici odgovore. Suzana VeljkoviDETE
PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Uenik oekuje da ga uitelj uvaava.Primer: Uvaavanje 1. Postaviti
pitanje, dati svima nekoliko sekundi da razmisle, pogledaju u
knjige i beleke, a tek onda nekoga prozvati da odgovori. Ne
koristite se ocenom da kaznite uenika ! Primer: Uvaavanje 2. Ne
tumaiti neto to bi bolje bilo pitati ih da oni nama objasne.
Izbegavati da uenike dovodite u situaciju da se takmie. ( Takmienje
ima smisla samo za one koji oekuju da e pobediti. ) Primer:
Uvaavanje 3. Budite precizni u negativnoj kritici. Ne kritikujte
uenika kao osobu, nego govorite o zadatku koji nije reen.
Uenik veruje uitelju : - koji je objektivan - koji se dri
pravila - koji ga uvaava - kome je stalo do uenika.Suzana
VeljkoviDETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Uitelj mora biti entuzijasta. Pouavati bez zanosa jednako je
naporno i nedelotvorno kao to je naporno i nedelotvorno kovati
hladno gvoe. Ako uenik ne veruje da e uspeti nee se truditi da
uspe.Uenik nije posuda koju treba napuniti znanjem
nego lampa koju treba zapaliti vlastitim plamenom.Konja moemo
naterati u vodu, ali ga ne moemo naterati da pije ako nije
edan.
Motivisati uenika znai uiniti ga ednim.Suzana VeljkoviDETE PLUS
OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
esto ne moemo promeniti stvarnost, ali UVEK moemo promeniti nain
na koji je gledamo i reagujemo na nju. ovekov ivot izgraen je od
10% onoga to mu se stvarno dogaa u ivotu i od 90% naina na koji na
to gleda.NAIN NA KOJI GLEDAM odreuje moje EMOCIJE MOJE EMOCIJE
odreuje moje PONAANJE MOJE PONAANJE odreuje moje ODNOSE
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Objasnite detetu ta tano oekujete od njega to se tie uenja. Neka
Vaa oekivanja budu dovoljno visoka, ali realna s obzirom na
detetove sposobnosti (npr. Oekujem od tebe da redovno pie domae
zadatke.). Objasnite mu i zato je to vano za njega i zato je uenje
korisno. Deca, kao i odrasli ljudi, bolje i radije rade kada u tome
vide smisao. Kao i kod pisanja domaeg zadatka, i u uenju je
potrebna dnevna rutina. Dakle, dete treba uiti uvek u odprilike
isto doba dana (nakon ruka, nakon odmora, i sl.). Time uenje
postaje navika koja omoguava i lake pamenje materijala.Pomozite
detetu da naui kako da kvalitetno organizuje uenje. Svaki dan s
njim pregledajte beleke kako biste dobili uvid ta se radilo u koli.
Zatim zajedno napravite plan za reavanje domaeg zadatka. Dete koje
uestvuje u stvaranju svog dnevnog rasporeda spremnije ga i
ostvaruje. Suzana VeljkoviDETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Organizovanju vremena pomau i tablice u koje dete svaki dan
upisuje + kada je obavilo svoje dnevne obaveze. Na taj nain, nakon
nedelju dana, dete i roditelji imaju uvid u dnevnu rutinu deteta i
mogu zajedno osmiljavati bolju organizaciju vremena.DAN Domai
zadaci itanje Matematika
Ponedjeljak Utorak Sreda etvrtak Petak Subota Nedelja
-
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Uite svoje dete kako uiti.Formula koja se pokazala uspenom i
koju primenjuju najuspjeniji ljudi irom sveta glasi:
- proitaj letimino (starija deca mogu proitati samo uvod ili
sadraj teksta kako bi stekla uvid u osnovnu ideju gradiva); - pitaj
(dete postavlja pitanja o reima ili celinama koje mu nisu jasne); -
proitaj paljivo; - proceni ta je bitno; - prepriaj; - ponovi
naueno. Suzana VeljkoviDETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Nikada nemojte umesto deteta proitati lekciju, zapisati ili mu
prepriati sadrinu i dati mu da to naui. Najdragocijeniji deo
procesa uenja je rad na razumevanju gradiva i odvajanje bitnog od
nebitnog. Ako dete ui po sadrajima koje ste Vi napravili, uie
mehaniki, gradivo e brzo zaboravljati, a kada mu uitelj postavi
pitanje na drugaiji nain nego Vi, nee znati odgovoriti.Omoguite
detetu da ui i izvan kue i kole. Uputite ga u biblioteku, na
slobodne aktivnosti, likovne radionice i sl. Pohvalite svaki
detetov uspeh, a pogotovo trud i napredak. Vanije je da je dete
spremno uloilo napor da bi reilo zadatak i da je napredovalo, nego
kakvu je ocenu dobilo.
Ocena najvie zavisi od naina uenja, ali zavisi malo i od sree,
teine gradiva, kriterijuma, raspoloenju uitelja i drugim iniocima
nad kojima dete nema kontrolu. Hoe li dete izvravati zadatke ili
ne, i kako e to initi, zavisi od njega, a mi smo tu da ga
podstaknemo na to i da ga nauimo kako to treba initi.Suzana
VeljkoviDETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Ne treba zaboraviti da deca ue imitiranjem vanih ljudi, najee
roditelja. Posmatrajui roditelje i uitelje, dete ui ta treba
ceniti, kako se ponaati i ta raditi. Zato, ako roditelji itaju,
igraju edukativne igre, raspravljaju o raznim idejama, dogovaraju
se i sl. i vrednuju znanje i deca e initi isto .
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Tehnike koje pomau u uenju:Podvlaenje bitnih injenica, ideja ili
detalja (pomozite detetu da razlikuje bitne od nebitnih injenica i
da one bitne posebno oznaava kako bi ih lake pamtilo). Sastavljanje
pitanja (kada dete naui postavljati pitanja iz sadraja koji ui i
odgovarati na njih, uenje e postati zabavnije i aktivnije, a dete e
razlikovati bitno od nebitnog). Saimanje (dete prepisuje samo bitne
delove iz teksta). Voenje beleki (dete svojim reima prepriava
sadraj koji ui i na taj nain poboljava svoje razumevanje). Suzana
VeljkoviDETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
10 naina kako roditelj moe pomoi detetu u uenju1. Pokaite
iskreni interes prema onome to dete ui 2. Imajte pozitivan stav
prema sposobnostima deteta, verujte u njegov uspeh i trud 3.
Organizujte mesto u stanu koje slui samo za uenje, proverite da li
je mesto dobro osvetljeno. 4. U vreme kad dete ui smanjite buku u
stanu, ugasite TV, ne dopustite da ga ometa glasna muzika, zvonjava
telefona, ne dopustite ostalim lanovima porodice, susedima ili
prijateljima ulaenje u sobu gde dete ui 5. Pomozite detetu da
adekvatno organizuje vreme za uenje tee zadatke neka obavi dok je
odmorno, lake neka ostavi za kraj. Suzana VeljkoviDETE PLUS
OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
6. Ako primetite da se dete teko snalazi u gradivu pomozite mu
da prepozna BITNO u tekstu, potstaknite ga da izvlai beleke pored
teksta, neka raznim bojama oznai bitne injenice u gradivu. 7.
Pomozite detetu da zapie pitanja o gradivu koja ga mogu voditi u
uenju, na svako pitanje neka napie jasan i koncizan odgovor. Ako
dete to eli moete ga ispitati pomou tih pitanja. 8. Pokaite mu gde
moe pronai dodatne informacije Internet, biblioteka i sl. mogu
detetu pomoi da povee sve delove gradiva u celinu i povee naizgled
nepovezane informacije. 9. Potstaknite dete da uzme pauzu nakon
obavljenog zadatka, neka se nagradi kad izvri deo obveza npr. malom
okoladom ili voem. Pazite da pauza ne bude dua od 10-15 minuta kako
bi se dete moglo lake ponovno koncentrisati. 10. Ako primjeujete da
vae dete ima potekoa u koncentrisanju, nemogunosti zapamivanja ili
procesu uenja ili teko ita/pie vaa roditeljska obaveza je pronai
strunjaka i obratiti mu se za pomo.Suzana VeljkoviDETE PLUS
OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
NE ZABORAVITEDa bi dete uspeno uilo, treba se dobro oseati.
Gladno, umorno, alosno i ljutito dete panju usmerava na signale
neprijatnosti iz organizma i ne moe se usmeriti na uenje. Ako je
dete alosno ili ljuto (dobilo je slabu ocenu, posvaalo se s drugom
i sl.) najpre popriajte s njim o onome to ga mui, dopustite mu
barem pola sata da izbaci negativne emocije, a onda insistirajte da
se prihvati posla. Kada doe iz kole, dete se prvo treba odmoriti.
Dok je u koli, ono sedi nekoliko sati po 45 minuta. To je za njega
napor i umara ga. Osim toga, u koli mora uiti i reavati razliite
zadatke koji trae psihiko naprezanje. Mozak se umara dok radi, a
detetovo telo i onda kad mora due vremena sedeti. Odmoran mozak bre
razume i pamti, a umorno telo ometa mozak u njegovom radu. Suzana
VeljkoviDETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
Nakon odreenog vremena koje je provelo u reavanju zadataka i
uenju, svakom je detetu potreban odmor. Vreme maksimalnog rada
zavisi od uzrasta i osobina deteta. Posmatrajte ponaanje deteta dok
pie domai zadatak ili ui. Kada se pone, jae nego obino, vrpoljiti
na stolici, okretati se na sve strane, prozevati, ljutiti se i
greiti, to je najbolji znak da treba napraviti pauzu, jer e u
suprotnom uenje biti muenje. U sluaju psihikog naprezanja, najbolji
odmor je onaj uz laganu fiziku aktivnost.
Suzana Veljkovi
DETE PLUS OBRAZOVANJE PLUS
www.deteplus.rs
