Mehani ke povredeMehani ke povrede - nesmrtne ili smrtne telesne povrede nanesene dinami kim dejstvom mehani kih povrednih sredstava oru a ili oru ja. Oru ja su mehani ka sredstva koja slu e za napad ili odbranu, odnosno objekti specijalno osmi ljeni i dizajnirani da nanesu nesmrtnu ili smrtnu telesnu povredu Oru a su mehani ka sredstva koja jesu podobna da nanesu nesmrtnu ili smrtnu telesnu povredu, ali su prvenstveno osmi ljena da imaju neku drugu namenu. Povr ina, oblik i svojstvo dela mehani kog oru a koji neposredno izaziva povredu i presudno uti e na njen izgled naziva se dejstveni princip i mo e biti: tupina, o trica, iljak i projektil. Pojedina oru a mogu imati vi e razli itih dejstvenih principa. Na primer, pu ka ima etiri mogu a dejstvena pricipa: tupina kundaka, o trica i iljak bajoneta i ispaljeni projektil, a sekira dva: tupina u ice i dr ke, i o trica se iva. Faktori od kojih zavisi o te enje tkiva: 1. Koli ina prenete kineti ke energije sa povrednog mehani kogsredstva na tkivo i organe. Kineti ka energija nekog mehani kog objekta u pokretu direktno zavisi od mase objekta i kvadrata njegove brzine (mv2/2). Mehani ke povrede nastaju prenosom kineti ke energije sa povrednog mehani kog sredstva, na tkivo i organe. to je koli ina prenete kineti ke energije na tkivo ve a, to je te e i obimnije i njegovo o te enje. O te enje tkiva i organa nastaje bilo prenosom kineti ke energije natri na ina: udar, sudar, pad 2. Osobine povrednog mehani kog sredstva. kontaktna povr ina (obrnuta proporcija), elasti nost/rigidnost deo kineti ke energije se gubi na deformaciju 3. Uslovi pod kojima se vr i prenos kineti ke energije sa povrednog mehani kog sredstva na telo. pokretni ili fiksirani delovi tela (ruke, noge, glava) kada je glava nepokretna, izazva e te ke prelome lobanje i povrede tkiva mozga. 4. Osobine o te enog tkiva. Zbog razli itih fizi kih i mehani kih svojstava tkiva koja su odre ena njihovim sastavom, vrstinom i elasti no u, otpornost tkiva na dejstvo mehani ke sile je razli ita. Ko a,potko no tkivo; kosti; uplji organi ... Mehani ke povrede se dele na op te ozlede i posebne rane.

Ozlede mehani ke povrede ije osobine pokazuju samo to da su nanete nekim povrednim mehani kimsredstvom uop te, ali ne i kojim dejstvenim principom povrednog sredstva. Ozlede nisu ni specifi ne ni karakteristi ne, ve jedna ista vrsta ozlede mo e biti naneta razli itim dejstvenim principima mehani kog povrednog sredstva. 1. Oguljotina excoriatio jeste najpovr nija povreda ko e i predstavlja o te enje epidermisa, tako da je sloj ispod njega, derm,obna en i izlo en spolja njoj sredini. Na taj na in kod za ivotnih oguljotina dolazi do ovla enja povre enog mesta jer isti e limfa koju aktivno izlu i o te eni derm, a ukoliko su zahva eni i intradermalni manji krvni sudovi, onda se pojavi i manja koli ina krvi. Sasu enjem limfe i krvi, koji su izlo eni vazduhu, nastaje suva i vrsta, crvenosme a krusta. Ponekad , usled tangencijalnog dejstva sile, izgled oguljotine ukazuje na pravac dejstva mehani ke sile. Ove oguljotine mogu razli itog oblika, ali su naj e e crtaste ili prugaste ogrebotine. Oguljotine mogu nastati i kada mehani ka sila, odnosno povredno sredstvo deluje pod pravim uglom. Kod ovih oguljotina epiderm je prisutan, ali je o te en i razde en, tako da kroz ova o te enja isti e limfa. Nekada ovakve oguljotine mogu biti u vidu otiska povrednog oru a ili strukture tkanine preko koje je povredno oru e delovalo: npr. oguljotine usled pritiska prstima napada a preko neke tkanine ovo vrata rtve ili otisak ivica sigurnosnog pojasa i dr.)

esto se na isturenim delovima tela (u predelu obrvnih lukova, nosa, jagodica, laktova, kolena i dr.) vi aju oguljotine koje obi no nastaju padom i udarom ovim delovima o podlogu, neretko usled klonulosti (sinkopa) ili agonalno. Regeneracija epitela zapo inje 24 do 30 sati po povre ivanju, a subepidermne granulacije vidljive su 5 do 8 dana po povre ivanju. U daljem toku dolazi do potpune regeneracije epitela i na tom mestu se kasnije vidi samo da je ko a ne to ble a ili ru i asta, ne to mek a i tanja od okolne nepovre ene ko e. Povr inske oguljotine zarastaju bez ikakvog o iljka. Izuzetno, na mestu gde je zaceljena oguljotina ko a mo e biti ne to ble a ili hiperpigmentisana. Pored oguljotine ko e, postoje i oguljotine sluzoko e erosio mucosae, kod kojih je o te en epitel sluzoko e, ali ne dolazi do sasu ivanja i formiranja kruste, jer su sluzoko e same po sebi vla ne Sasu ina (dessiccatio) je postmortalna pojava u vidu mrkocrvenkastog ili u kastomrkog sasu enja ko e nastalog usled razde enja epiderma (natko ice) i naknadnog isu ivanja. Od za ivotno nastalih oguljotina razlikuju se o uvanim epidermom i odsustvom bilo kakve vitalne reakcije (krustanje i dr). 2. Krvarenje haemorrhagia, jeste isticanje krvi iz krvnih sudova u tkivo, telesne duplje ili van tela. Krvarenje mo e biti nasilno traumatsko ili morbozno prirodno. Morbozna krvarenja nastaju usled o te enja zida krvnog suda bole u: npr. u sklopu sepse, endointoksikacija, poreme aja cirkulacije i sl. Krvarenje mo e biti u obliku krvnog podliva ili u vidu krvnog izliva. Krvni podliv jeste ozleda, kod koje krv iz o te enog krvnog suda prodire u okolno tkivo i pro ima ga. Po poreklu, krvni podlivi mogu nastati usled bolesti prirodni ili usled povre ivanja nasilni. Krvni podlivi nastali usled povre ivanja mogu biti ozledni ili povredni. Krvni podlivi nastaju u ko i, ali i se mogu formirati : plu ima, srcu, mi i ima, mozgu, itd. Dejstvom mehani ke sile nastaje o te enje zida krvnog suda, pa krv pod dejstvom krvnog pritiska isti e u okolno tkivo, utiskuje se u njega i pro ima ga, koaguli e se formiraju i krvni podliv haematoma. Dif dg : mrtva ke mrlje Pored intenziteta mehani ke sile, kalibra i broja povre enh krvnih sudova, na veli inu krvnog podliva uti u i osobine tkiva u koje se krv izliva: ukoliko je tkivo rastrestio, kao npr. kod o nih kapaka, usana ili oko spolja njih polnih organa, onda e krvni podlivi biti ve i. Krvni podliv se u nekim slu ajevima mo e formirati na mestima udaljenim od mesta primarnog dejstva sile i to kada se pod dejstvom gravitacije spu ta kroz rastresito tkivo ili du fascija mi i a (udarac je bio u predelu ela, a krvni podlivi su vidljivi u predelu kapaka o iju). S druge strane, krvni podlivi mogu da se formiraju i dublje u tkivu (duboko u mi i ima, ispod fascija dubokih mi i a i dr.), a da na ko i u predelu primarnog dejstva sile, nije vidljiv krvni podliv. Me utim, takvi krvni podlivi mogu posle izvesnog vremena da postanu vidljivi i na ko i. Dakle, odsustvo krvnog podliva na ko i, ne mora da zna i da nije bilo dejstva povrednog mehani kog sredstva. Boja krvnog podliva: modroljubi asta (zbog prelamanja boje krvi kroz keratinski sloj tzv. modrica), a u sluzoko ama i tkivima tamnocrvenkasta. Vremenom,boja hematoma menja preko ljubi aste i zelenkaste, do mrke i u kaste.Brzina razgradnje hemoglobina individualna je kod svake osobe, i zavisi od: veli ine hematoma, njegove lokalizacije, stanja organizma i dr. Krvni podliv mo e ukazivati ne samo na to da je mehani ko sredstvo uop te delovalo, ve i na oblik mehani kog povrednog sredstva: tram line

Krvni izliv extravasatio, predstavlja slobodno krvarenje iz povredom ili oboljenjem o te enog krvnog suda spolja nji, unutra nji ili kombinovani. Za ivotni gubitak velike koli ne krvi dovodi do op teg iskrvarenja. S druge strane, i manji krvni izliv, npr. u kranijalnu duplju ili perikard, pritiskom mo e dovesti do smrti (subduralni ili epiduralni hematom, odnosno tamponada srca). Krvni izliv mo e biti i postmortalni i tada je koli na krvi koja pasivno izlazi pod dejstvom sile gravitacije mnogo manja nego kod za ivotnih krvnih izliva. Iskrvarenje effusio sanguinis, jeste vrsta krvnog izliva (spolja njeg, unutra njeg ili kombinovanog), kada gubitak velike koli ine krvi dovodi do smrti. Osoba mo e da iskrvari i usled ve eg broja masivnih krvnih podliva, ak i u potko no meko tkivo. 3. Nagnje ina ko e contusio cutis, je kombinacija oguljotine i krvnog podliva, na mestu gde je delovalo povredno mehani ko sredstvo.