Korisnicko Uputstvo Za Adresni Registar

  • View
    197

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of Korisnicko Uputstvo Za Adresni Registar

ADRESNI REGISTARSOFTVER ZA FORMIRAWE I [email protected] ADRESNOG REGISTRA UPUTSTVO ZA KORI[]EWE

[email protected] 1 UVOD U ADRESNI REGISTAR............................................5

1.1 Uvod.................................................................................5 1.2 Osobine softvera...............................................................5 1.3 Hardversko softverski zahtevi............................................9 1.3.1 Instalacija servera (podataka)......................................................9 1.3.2 Instalacija klijenta.......................................................................10 1.3.3 Registracija softvera...................................................................10 2.1 Po~etak rada sa aplikacijom.............................................11 2.2 Autorizacija korisnika......................................................12 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 Rad sa bazama podataka..................................................13 Definisawe putawa baza..................................................13 Promena konekcija na baze podataka...............................13 Import ulica iz tekstualnog fajla........................................13 Import ku}nih brojeva iz tekstualnog fajla.........................14 Import parcela iz Jedinstvene Evidencije............................15

2 PO^ETAK RADA SA APLIKACIJOM ...................................11

3 RAD SA BAZAMA PODATAKA..........................................13

4 RAD U GRAFI^KOM RADNOM [email protected] ......................16

4.1 Rad u grafi~kom radnom okru`ewu...................................16 4.2 Osnovne grafi~ke funkcije ...............................................16 4.2.1 Selekcija ....................................................................................16 4.2.2 Pregled i izmena atributa ulice u grafi~kom re`imu..................17 4.2.3 Forma za rad sa ulicom.............................................................17 4.2.4 Pregled i izmena atributa ku}nog broja u grafi~kom re`imu.. . .17 4.2.5 Forma za rad sa ku}nim brojem................................................18 4.2.6 Unos nove katastarske parcele..................................................19 4.2.7 Uve}awe prikaza.......................................................................19 4.2.8 Umawewe prikaza ....................................................................20 4.2.9 Prethodni prikaz ........................................................................20 4.2.10 Prikaz u razmeri.......................................................................20 4.2.11 Prikaz svih elemenata crte`a ..................................................20 4.2.12 Prikaz selektovanih elemenata crte`a ....................................20 4.2.13 Translacija...............................................................................20 4.2.14 Locirawe ulice..........................................................................20 4.2.15 Locirawe ku}nog broja............................................................20 4.2.16 Osve`avawe.............................................................................21 4.3 [tampa ...........................................................................21 4.3.1 Pode{avawe za {tampu.............................................................21 4.3.2 [tampa.......................................................................................21 4.4 Legenda i dodatni sadr`aj legende ...................................21 4.4.1 Legenda......................................................................................21 4.4.2 Podela na listove.......................................................................22 4.4.3 Katastarske op{tine...................................................................22 4.4.4 Naseqa......................................................................................22 4.4.5 Mesne zajednice........................................................................22 4.4.6 Statisti~ki krugovi.....................................................................22 4.4.7 Popisni krugovi..........................................................................22 4.4.8 Posebni grafi~ki upiti.................................................................22

2

4.5 Manipulacija rasterima ....................................................22 4.5.1 Manipulacija rasterima...............................................................22 4.5.2 Import rastera............................................................................23 4.5.3 Prikaz rastera.............................................................................23 4.5.4 U~itavawe rastera po nazivu ....................................................23 4.6 Digitalizacija ...................................................................23 4.6.1 Digitalizacija ulice ......................................................................23 4.6.2 Dodavawe geometrije ulici .......................................................24 4.6.3 Izmena geometrije ulice............................................................24 4.6.4 Digitalizacija naziva ulice...........................................................24 4.6.5 Digitalizacija ku}nog broja........................................................25 4.6.6 Pridru`ivawe geometrije ku}nom broju.....................................25 4.6.7 Brisawe......................................................................................25 4.6.8 Brisawe geometrije....................................................................26 4.6.9 Translacija selektovanog elementa...........................................26 4.6.10 Rotacija selektovanog elementa..............................................26 4.6.11 Pridru`ivawe selektovanih ku}nih brojeva ulici.......................27 4.6.12 Spajawe ulica...........................................................................28

5 RAD U NUMERI^KOM RADNOM [email protected] ...................29

5.1 Rad u numeri~kom radnom okru`ewu...............................29 5.2 Dodavawe ulice...............................................................29 5.3 Izmena ulice...................................................................29 5.4 Brisawe ulice..................................................................29 5.5 Locirawe selektovane ulice..............................................29 5.6 Dodavawe ku}nig broja...................................................30 5.7 Izmena ku}nog broja.......................................................30 5.8 Brisawe ku}nog broja......................................................30 5.9 Locirawe selektovaog ku}nog broja.................................30 5.10 Povezivawe ku}nih brojeva............................................30 5.11 Pretra`ivawe na osnovu zadatog teksta..........................30 6.1 Definisawe putawa sistemskih fajlova...............................32 6.2 Op{ti podaci...................................................................32 6.3 Prelaz sa inicijalnog unosa na odr`avawe.........................33 6.4 Prava pristupa................................................................33 6.5 Novi korisnik....................................................................33 6.6 Administracija baze..........................................................33 6.7 Bekap baze......................................................................33 6.8 U~itavawe bekapa...........................................................34 6.9 Kompakcija baze..............................................................34 6.10 Oporavak baze...............................................................34 7.1 7.2 7.3 7.4 7.5 8.1 8.2 8.3 8.4 Kontrole..........................................................................35 Vi{estruki ku}ni brojevi...................................................35 Vi{estruke ulice...............................................................35 Nepovezani ku}ni brojevi.................................................35 Ku}ni brojevi bez parcele.................................................35 Predmeti.........................................................................36 @ivotni ciklus predmeta ..................................................36 Rad sa predmetima.........................................................39 Izmena ili unos podataka o predmetu................................413

6 ADMINISTRACIJA ..........................................................32

7 KONTROLA PODATAKA INICIJALNOG UNOSA ...................35

8 [email protected].........36

8.5 Pregled i {tampawe re{ewa .............................................42 8.6 Dostava re{ewa ..............................................................43 8.7 @alba na re{ewe .............................................................43 8.8 Provo|ewe re{ewa ...........................................................43 8.9 Kraj rada sa predmetima..................................................44 8.10 Uverewe o ku}nom broju................................................44

4

1 1.1

UVOD U ADRESNI REGISTAR Uvod

Softver za odr`avawe adresnog registra je izra|en za potrebe Republi~kog geodetskog zavoda Srbije. Adresni registar je program za formirawe i odr`avawe evidencije podataka o ulicama i ku}nim brojevima gradova i naseqa u okviru grafi~kog i/ili alfanumeri~kog radnog okru`ewa. Adresni registar predstavqa jedan od najva`nijih registara koji ~ini osnovu za formirawe mnogih informacionih sistema dr`avnih organa. Zbog wegovog zna~aja, ovaj registar ~ini sastavni deo Zajedni~ke baze podataka dr`avnih organa. Kao osnova za formirawe i odr`avawe adresnog registra koriste se podaci Geodetskog informacionog sistena (GeodIS-a), a naro~ito digitalnih planova i karata u rasterskom i vektorskom obliku. Tako|e mogu}e je koristiti i satelitske snimke. Adresni registar postoji u razli~itim oblicima u na{oj zemqi. Uglavnom se radi o bazama podataka koje ne sadr`e prostornu lokaciju ulica i ku}nih brojeva. Specifi~nost ove aplikacije je upravo u tome {to korisnik formira i odr`ava ovaj registar na prostornoj osnovi, mada postoji i mogu}nost rada bez grafike, odnosno samo u numeri~kom okru`ewu. 1.2 Osobine softvera

Podr{ka inicijalnom unosu i odr`avawu podataka adresnog registra Osnovna osobina softvera je podr{ka inicijalnom unosu i odr`avawu podataka adresnog registra sa slede}im karakteristikama: Podr{ka dugim transakcijama predstavqa simulirawe prirodnog `ivotnog ciklusa jednog predmeta . To omogu}ava razdvajawe funkcija utvr|ivawa i provo|ewa promene. Utvr|ivawe promene ne mora biti kontinualno ve} se mo`e izvr{iti u vi{e vremenski razdvojenih koraka. Po zavr{etku utvr|ivawa promene vr{i se formalna provera promene, posle koje je omogu}ena {tampa re{ewa. Ukoliko nema `albe na re{ewe mo`e se pristupiti provo|ewu promena nakon ~ega }e sve promene koje smo odradili u fazi utvr| ivawa promene biti provedene tj. preba~ene u aktivno pravno stawe. Ukoliko se pojavi `alba na re{ewe, softver omogu}ava provo|ewe re{ewa po `albi bez obzira da li se radi o poni{tavawu promene, prihvatawu promene ili izmeni promene. Pra}ewe `ivotnog ciklusa jednog predmeta omogu}ava lak{e snala`ewe operatera u svakodnevnim poslovima sa predmetima i promenama, kao i smawewe broja gre{aka nastalih usled nedovoqno precizno sprovedenog postupka promene. Softver vodi i ograni~ava operatera u akcijama koje je mogu}e sprovesti u datoj fazi predmeta. Prvo se formira predmet. Posle toga sledi faza utvr| ivawa promene koja ne mora da se zavr{i odjedanput. Kad je

5

operater zadovoqan utvr|enom promenom ima mogu}nost {tampawa re{ewa posle ~ega se zamrzava mogu}nost ponovnog utvr|ivawa promene sve do eventualnog pojavqivawa `albe na dostavqeno re{ewe i dobijawa drugostepenog re{ewa. Finalna faza je provo|ewe samog re{ewa kada podaci uneseni u fazi utvr|ivawa postaju pravno va`e}i. Mogu}nost efikasnog i lakog pregleda podataka Korisnik softvera ima mogu}nost da efikasno pregleda podatke adresnog registara pri ~emu mo`e da koristi grafi~ki i numeri~ki pogled na podatke. Kod numeri~kog prikaza obezbe|eno je filtrirawe podataka po naseqima, pretra`ivawe na osnovu naseqa, ulice ili ku}nog broja. Tako|e je omogu}eno prostorno locirawe zadate ulice ili ku}nog broja. U grafi~kom pogledu pored mogu}nosti locirawa, obezbe|en je prikaz podataka za selektovani element. Podr{ka inicijalnom unosu podataka adresnog registra Pod inicijalnim unosom se podrazumeva popuwavawe baze sa podacima o ulicama i ku}nim brojevima i ispis naziva ulica. Baza podataka se formira na nivou slu`be za katastar nepokretnosti ({to u najve}em broju slu~ajeva zna~i na nivou op{tine). Adresa se sastoji iz dva segmenta: naziva ulice i ku}nog broja. Program evidentira podatke o mati~nom broju ulice, wenom nazivu i podatke o ku}nim brojevima. Integritet podataka je obezbe|en: jedan ku}ni broj u jednoj ulici. Po zavr{etku inicijalnog unosa podataka adresnog registra, vr{i se wihova kontrola, a zatim se mewa status baze i po~iwe weno kori{}ewe u slu`benoj upotrebi. Slu`bena upotreba podrazumeva proces odr`avawa adresnog registra koji se sprovodi po zakonima propisanim u ovoj oblasti. Izmene u ovom registru nastaju na osnovu zahteva stranaka za dodelom ili izmenom ku}nog broja i na osnovu postupaka koji se provode po slu`benoj du`nosti. Kontrola podataka Pre prelaska na fazu odr`avawa podaci moraju da zadovoqe slede}e kontrole: Kontrola jedinstvenosti ku}nih brojeva u jednoj ulici. Kontrola jedinstvenosti ulice odnosno wene {ifre. Kontrola pripadnosti ku}nog broja postoje}oj i aktivnoj ulici Kontrola pripadnosti ku}nog broja parceli. Odr`avawe podataka Pod odr`avawem se podrazumeva izmena, brisawe i dodavawe novih podataka. Kod izmene podataka formiraju se predmeti koji mogu da se poni{te ukoliko se korisnik predomisli, ili da se provedu posle izvesnog vremena, ukoliko postoji potreba da se promene ne provode odmah, ve} nakon nekog vremena (npr. po isteku roka za `albu). [tampa re{ewa

6

[tampa re{ewa se vr{i ukoliko je potrebno pismeno obavestiti korisnika o promenama na adresnom registru. Re{ewe se pre {tampe mo`e pregledati na ekranu, i od{ampati u odre|enom broju primeraka. Autorizacija korisnika softvera i potpuna kontrola pristupa podacima Pri ulasku u softver vr{i se autorizacija korisnika softvera tako {to svaki korisnik mora imati svoje korisni~ko ime, lozinku i prava pristupa pojedinim opcijama softvera. Formirawe korisnika i dodelu prava pristupa vr{i}e administrator na sistemu. Postoje slede}i nivoi pristupa opcijama softvera: Pregled podataka Utvr|ivawe i provo|ewe promena Administrator

Postoji mogu}nost pra}ewa celokupne istorije administratorskih aktivnosti u smislu ko je kome i kada dao odre|ene privilegije. Takav na~in omogu}ava otkrivawe zloupotreba davawa privilegija za odre| ene nivoe pristupa. Administracija sistema U softveru postoje opcije koje poboq{avaju rad sistema: Bekap podataka omogu}ava povremeno arhivirawe podataka koji se kasnije mogu iskoristiti za slu~aj havarije hardvera ili softvera. Predvi|ena je posebna procedura ~uvawa podataka da bi se smawila mogu}nost gubitka podataka Kompakcija baze predstavqa opciju koja se koristi da bi se smawila zauzetost memorije sa podacima i da bi se ubrzao pristup tim podacima. Oporavak baze omogu}ava poku{aj oporavka o{te}ene baze kako da bi se sa~uvalo {to je mogu}e vi{e podataka, opet za slu~aj havarije. Pomo} pri radu sa aplikacijom Na svakoj formi pritiskom na standardni help taster dobija se obja{wewe za rad sa teku}om formom. To omogu}ava lak{e snala`ewe korisnika aplikacije kao i kra}i ciklus obu~avawa budu}ih korisnika aplikacije. Pored obja{wewa trenutne akcije korisnika mogu}e je dobiti veliki spisak tema o kojima se mogu dobiti podrobnije informacije. Sve je ura|eno tako da podr`ava standardno dobar help interfejs Windows aplikacija. Distribucija podataka Adresni registar predstavqa jedan od najva`nijih registara koji ~ini osnovu za formirawe mnogih informacionih sistema dr`avnih organa. Adresni registar je sastavni deo Zajedni~ke baze podataka dr`avnih organa.

7

Iz tih razloga je mogu}e ostvariti vezu sa eksternim podacima preko jedinstvenih identifikatora (mati~ni broj ulice, ku}nu broj u okviru ulice...) Postoji mogu}nost distribucije podataka u {tampanom obliku.

8

1.3

Hardversko softverski zahtevi

Softver je izra|en u Visual Basic-u 6.0, a baze podataka se nalaze u formatu Access 97. Operativni sistemWindows 2000

Minimalna konfiguracija: Pentium II , 500MHz ProcesorRAM Hd Fd 256 Mb 10 Gb 1.44 Mb

Grafi~ka kartica MonitorCD ~ita~

32MB RAM 17 boji monitor u

Tastatura Mi{ Mre`na kartica [tampa~

standardna Genius Mouse D-link 530DX Laserski A4

1.3.1 Instalacija servera (podataka) Za funkcionisawe softvera neophodni su slede}i podaci (fajlovi) Fajl Lokacija Baza podataka adresnog registra (mdb preporu~uje se Data format) Baza sa podacima o predmetima i ARSystem istorijatom promena Baza sa podacima o rasterskim preporu~uje se Data fajlovima Fajl sa podacima o za{titi baza ARSystem Fajl sa podacima o koordinatnom ARSystem sistemu Konfiguracioni fajl ARSystem

9

1.3.2 Instalacija klijenta Pre instalacije softvera mora biti instalirana GeoMedia Professional 3.0 i u Path mora biti dodato C:\Program Files\GeoMedia Professional\Program. Instalacija softvera Adresni registar je sli~na kao instalacija bilo kog Windows programa. Sa instalacionog medija se startuje SETUP.EXE i prati se instalaciona procedura. Posle instalacije (a mo`e i pre) potrebno je instalirati fontove koji se nalaze na instalcionom mediju, a instaliraju se standardnim postupkom Control Panel > Fonts > Install New Fonts. Tako|e, potrebno je podesiti format datuma Control Panel > Regional settings > Date tako da Short date style bude dd.MM.yy, Date separator bude . i Long date style bude dd.MM.yyyy Aplikacija se startuje iz Start > Programs > AR menija ali je po`eqno da se napravi pre~ica (shortcut) na desktop ra~unara. Pri prvom startovawu aplikacije dobija se forma za registraciju . Potrebno je da nazovete Sektor za Informatiku i komunikacije, pro~itate registarski broj sa ekrana na osnovu kog }ete dobiti serijski broj. Time je registracija zavr{ena. Posle registracije potrebno je uneti lokacije pojedinih baza. Svaki slede}i start aplikacije prolazi bez registracije i unosa lokacije baza. Pri prvom startu aplikacije potrebno je uneti korisnika: prviadmin (lozinka: init) nakon ~ega treba formirati bar jednog novog korisnika, dodeliti mu potrebne privilegije (Admins), ulogovati se kao novi korisnik i skinuti privilegije sa korisnika prviadmin. Naknadno formirawe novih korisnika i dodela privilegija se radi po portebi slu`be. 1.3.3 Registracija softvera Ova forma slu`i za registraciju softvera. Poziva se samo prvi put posle instalacije softvera. Na formi postoje dva poqa: registarski broj i serijski broj. Poqe registarski broj se automatski popuwava, a poqe serijski broj popuwava korisnik. Pri registraciji softvera korisnik treba da zapi{e registarski broj, pozove Sektor za informatiku i komunikacije Republi~kog geodetskog zavoda i na osnovu registarskog broja dobi}e serijski broj koji treba da ukuca. Na raspolagawu stoje dva dugmeta: , koji slu`i za potvrdu unetog serijskog broja. Ukoliko je uneti serijski broj korektan softver }e biti registrovan. , koji slu`i za izlazak iz forme i zavr{etak rada sa programom.

10

2 2.1

PO^ETAK RADA SA APLIKACIJOM Po~etak rada sa aplikacijom

Pri ulasku u program vr{i se autorizacija korisnika tako {to se unosi korisni~ko ime i lozinka. U zavisnosti od nivoa korisnika, mogu} je rad sa razli~itim opcijama programa. U osnovnoj formi na raspolagawu postoji meni sa opcijama: Dokument, Administracija, Pomo}. Na vrhu ekrana, odmah ispod glavnog menija, nalazi se tulbar sa dugmi}ima za rad sa dokumentima. Opis funkcije svakog od tih dugmeta se dobija kada stanete mi{em iznad nekog od wih i ne pritisnete ni jedan taster mi{a (tooltip). Izborom opcije Dokument korisniku se omogu}ava da izabere iz podmenija neku od slede}ih opcija: Kreirawe novog, za kreirawe novog dokumenta. Nakon izbora ove opcije prikazuje se forma za definiciju putawe i naziva novog dokumenta. Softver kreira i radi sa dokumentima internog tipa ( gis). Dokument je samo na~in prezentacije podataka, a sami podaci su sme{teni u posebnim bazama podataka. Otvarawe, za otvarawe postoje}eg dogumenta. Nakon izbora ove opcije prikazuje se forma za izbor putawe i naziva dokumenta sa kojim korisnik `eli da radi. Zatvarawe, za zatvarawe trenutno aktivnog dokumenta. Nakon izbora ove opcije korisniku se nudi mogu}nost da zatvori postoje}i dokument sa ili bez snimawa. Snimawe, za snimawe trenutno aktivnog dokumenta. Prilikom snimawa dokumenta ~uvaju se podaci o putawama do baza podataka, sadr`aj legende i definicija pogleda. Snimawe pod nazivom, za snimawe trenutno aktivnog dokumenta pod drugim nazivom / putawom. Izlaz iz aplikacije. Nakon izbora ove opcije korisniku se nudi mogu}nost da pri napu{tawu aplikacije zatvori postoje}i dokument sa ili bez snimawa. Meni Dokument mo`e da sadr`i i podmenije za posledwe kori{}ene dokumente. Izborom opcije Administracija korisniku se omogu}ava da izabere iz podmenija neku od slede}ih opcija: Definicija putawa sistemskih fajlova . Nakon izbora ove opcije prikazuje se forma za definiciju putawe sistemskih fajlova. Op{ti podaci . Nakon izbora ove opcije prikazuje se forma za unos op{tih podataka o slu`bi. Prelaz sa inicijalnog unosa na odr`avawe . Nakon izbora ove opcije prikazuje se forma za prelaz sa inicijalnog unosa na odr`avawe. Prava pristupa . Nakon izbora ove opcije prikazuje se forma za rad sa korisnicima i pravima pristupa sistemu. Administracija baze . Nakon izbora ove opcije prikazuje se forma za administraciju baze, na kojoj je mogu}e izvr{iti bekap, kompakciju ili poku{aj oporavka baze.11

Izborom opcije Pomo} korisniku se omogu}ava da izabere iz podmenija neku od slede}ih opcija: Pomo}, ~ijim izborom se omogu}ava korisniku da dobije informacije o kori{}ewu softvera. O aplikaciji, ~ijim izborom se dobijaju osnovne informacije o softveru. Nakon otvarawa dokumenta mogu}a su dva re`ima rada: grafi~ki i numeri~ki. 2.2 Autorizacija korisnika

Pri otvarawu programa vr{i se autorizacija korisnika. To je za{titni mehanizam kojim se spre~ava neovla{}eno kori{}ewe programa. Korisnik u ovoj formi unosi svoje korisni~ko ime i svoju lozinku. Klikom na dugme vr{i se provera unetih podataka i ako je sve u redu korisniku se dozvoqava daqi rad. Klikom na dugme izlazi se iz programa.

12

3 3.1

RAD SA BAZAMA PODATAKA Rad sa bazama podataka

Izborom opcije Baza korisniku se omogu}ava da izabere iz podmenija neku od slede}ih opcija: Konekcije , ~ijim izborom se dobijaju forma za pode{avawe putawa do baza podataka. Import rastera , ~ijim izborom se dobija forma za izbor rastera sa kojim }e se raditi. Import iz ASCII fajla , sa podmenijima Import ulica i Import ku}nih brojeva . 3.2 Definisawe putawa baza

Prilikom kreirawa dokumenta potrebno je definisati putawe baza sa kojima }e se raditi. U prvo poqe treba upisati putawu baze registra prostornih jedinica, a u drugo poqe putawu baze sa podacima o rasterskim fajlovima. Sa desne starne svakog od ova dva poqa nalazi se po jedno komandno dugme sa tri ta~kice. Klikom na svako od wih prikazuje se forma za izbor putawe odgovaraju}e baze. Klikom na dugme vr{i se provera unetih podataka i ako je sve u redu korisniku se dozvoqava daqi rad. Klikom na dugme prekida se proces kreirawa novog dokumenta. 3.3 Promena konekcija na baze podataka

Definisati konekciju u stvari zna~i upisati putawu na kojoj se baza nalazi. Na ovoj formi defini{u se putawe baza sa podacima koje mi koristimo. Na formi je prikazana tabela sa konekcijama. Da bi izmenili neku konekciju treba selektovati tu konekciju u tabeli i pritisnuti dugme . Izmena se vr{i tako {to se izabere nova baza. Dugme slu`i za potvrdu unetih putawa baza i izlazak iz forme. Dugme slu`i za odustajawe od promena konekcije i izlazak iz forme. 3.4 Import ulica iz tekstualnog fajla

Opcija za import ku}nih brojeva se koristi, ukoliko `elimo da dodamo nove ulice, a wihov opis je dat u tekstualnom fajlu.To omogu}ava, da se podaci sa terena ili iz drugih programa, na lak na~in preko tekst fajlova importuju u bazu. Pri inicijalnom unosu mogu bez otvarawa predmeta da se importuju ulice, dok pri odr`avawu najpre mora da se izabere predmet sa kojim se radi, pa se tek onda vr{i import ulica. Ulice moraju biti uneti u txt fajlu. Format wihovog unosa je: Podatak Format Primedba13

Naziv ulice Text (30) Mati~ni broj ulice Text(12) Oznaka za poligon Dn n je broj poligona. Broj ta~aka Integer 0 ako nema podataka za geometriju Y1,X1 Double,Double Y2,X2 Double,Double Y3,X3 Double,Double ... Double,Double Ovo poqe je opciono, tj. ne mora da se unosi ukoliko je ulica iz jednog dela. Tako ako je na primer sadr`aj txt fajla:Beogradska

791008001010 D2 6

7465336.57, 4964851.01

7465649.49, 4964900.14 7465835.90, 4964877.26 7465825.14, 4964814.68 7465653.53, 4964848.32 7465338.59, 4964794.49 6 7465536.57, 4965051.01 7465849.49, 4965100.14 7466035.90, 4965077.26 7466025.14, 4965014.68 7465853.53, 4965048.32 7465538.59, 4964994.49 to zna~i da u unosite ulicu sastavqenu iz dva poligona, a svaki poligon ima po 6 ta~aka. Ukoliko niste dobro uneli podatke o ulici u txt fajlu, program }e to da signalizira i da Vam da poruku o gre{kama sa opisom odgovaraju}ih gre{aka. 3.5 Import ku}nih brojeva iz tekstualnog fajla

Opcija za import ku}nih brojeva se koristi, ukoliko `elimo da dodamo nove ku}ne brojeve, a wihov opis je dat u tekstualnom fajlu. To omogu}ava, da se podaci sa terena ili iz drugih programa, na lak na~in preko tekst fajlova importuju u bazu. Pri inicijalnom unosu mogu bez otvarawa predmeta da se importuju ku}ni brojevi, dok pri odr`avawu najpre mora da se izabere predmet sa kojim se radi, pa se tek onda vr{i import ku}nih brojeva. Ku}ni brojevi moraju biti uneti u txt fajlu. Format wihovog unosa je: Podatak Mati~ni broj KO Format Text (6) Primedba

14

Mati~ni broj ulice Text(12) KB1, Y1, X1, Par1 Text(10),Double,Double, Long parcele KB2, Y2, X2, Par2 Text(10),Double,Double, Long KB3, Y3, X3, Par3 Text(10),Double,Double, Long ... Text(10),Double,Double, Long Tako ako je na primer sadr`aj txt fajla:732222

Ku}ni broj,Y, X, Broj

704865018164 1,7461866.85,4965309.29,1002,101

3,7461950.30,4965322.086

4,7462004.13,4965366.49,103

5,7462058.64,4965339.57,104 to zna~i da u KO ~ija je {ifra 732222, u ulici ~ija je {ifra 704865018164, unosite 6 ku}nih brojeva i to brojeve od 1 do 6 sa definisanim koordinatama, na odgovaraju}im parcelama. Parcela nije obavezan podatak u inicijalnom unosu, tako da npr. ku}ni broj 3 nema unet podatak o broju parcele na kojem se nalazi. Tako|e, ni geometrija nije obavezna ni u inicijalnom unosu ni pri odr`avawu, tako da npr. ku}ni broj 2 ima unet samo podatak o parceli na kojoj se nalazi. Ku}ni broj 6 nema ni podatak o geometriji, ni podatak o parceli na kojoj se nalazi, ali }e ipak biti upisan u bazu. Ukoliko niste dobro uneli ku}ne brojeve u txt fajlu, program }e da signalizira to i da Vam da poruku o gre{kama sa opisom odgovaraju}ih gre{aka. 3.6 Import parcela iz Jedinstvene Evidencije

Ova opcija slu`i za dodavawe u bazu onih parcela iz Jedinstvene Evidencije kojih nema u bazi Adresnog registra. Potrebno je izabrati tabelu sa parcelama iz JE. Nakon toga dobija se lista sa parcelama kojih nema u bazi AR. Izborom opcije vr{i se import svih parcela iz liste. Izborom opcije izlazi se bez importa parcela.

15

4 4.1

RAD U GRAFI^KOM RADNOM [email protected] Rad u grafi~kom radnom okru`ewu

U grafi~kom re`imu na raspolagawu postoji meni sa opcijama: Dokument, Baza, Grafika, Digitalizacija, Administracija, Kontrole, Predmeti (kod odr`avawa) i Pomo}. Tako|e na levoj strani ekrana postoji tulbar sa dugmi}ima za naj~e{}e kori{}ene grafi~ke funkcije. Izborom opcije Grafika korisniku se omogu}ava da izabere iz podmenija neku od slede}ih opcija: Zumirawe, sa podmenijima Uve}awe prikaza , Umawewe prikaza , Prethodni prikaz , Prikaz u razmeri , Prikaz svih elemenata crte`a i Prikaz selektovanih elemenata crte`a . Translacija , koja omogu}ava korisniku da translatorno pomera crte`. Locirawe, sa podmenijima Locirawe ulice i Locirawe ku}nog broja . Osve`avawe , ~ijim izborom se osve`ava ekranski prikaz. [tampa, sa podmenijima Page Setup i Print . Legenda , ~ijim se izborom pode{ava vidqivost legende. Podela na listove , ~ijim se izborom pode{ava vidqivost podele na listove. Ostale prostorne jedinice, sa podmenijima Katastarske op{tine , Naseqa , Mesne zajednice , Statisti~ki krugovi i Popisni krugovi . Posebni grafi~ki upiti , sa podmenijima Ku}ni brojevi bez parcele, Nepovezani ku}ni brojevi, Vi{estruki ku}ni brojevi i Vi{estruke ulice. Izborom opcije Digitalizacija korisniku se omogu}ava da izabere iz podmenija neku od slede}ih opcija: Digitalizacija_ulice , Dodavawe geometrije ulici , Izmena geometrije ulice , Digitalizacija naziva ulice , Digitalizacija ku}nog broja , Pridru`ivawe geometrije ku}nom broju , Brisawe , Brisawe geometrije , Translacija selektovanog elementa , Rotacija selektovanog elementa , Pridru`ivawe selektovanih ku}nih brojeva ulici . 4.2 Osnovne grafi~ke funkcije

4.2.1 Selekcija Kada je pritisnuta odgovaraju}a ikonica u tulbaru onda je mogu}e izvr{iti selekciju jednog ili vi{e elemenata crte`a. Selekcija se mo`e vr{iti na vi{e razli~itih na~ina. Pojedina~ni element se selektuje tako {to se levim tasterom mi{a klikne na element koji `eli da se selektuje. Da je neki element selektovan vidi se po tome {to je wegova boja iz osnovne pre{la u svetlo zelenu. Ako se vi{e elemenata crte`a prostorno preklapa, a `eli se selekcija pojedina~nog elementa onda se zadr`i pokaziva~ mi{a par sekundi iznad tog podru~ja i tada se pored wega pojavquju tri ta~kice. Ako se tada klikne levim tasterom mi{a pojavquje se forma sa listom

16

svih elemenata koji se na tom mestu prostorno preklapaju iz koje treba izabrati `eqeni element i kliknuti na dugme . Ako se `eli selekcija vi{e elemenata crte`a onda se mogu koristiti dva na~ina. Prvi na~in je da se dr`i pritisnut taster i levim tasterom mi{a klik}e po crte`u. Drugi na~in je da se pokaziva~em mi{a obuhvati pravougaono podru~je u kojem }e se izvr{iti selekcija svih elemenata crte`a (koristi se levi taster mi{a). U slu~aju da je dugme za pode{avawe na~ina selekcije na tulbaru pritisnuto, onda }e biti selektovani svi elementi koji dodiruju pravougaonik za selekciju. Ako dugme nije pritisnuto onda }e biti selektovani samo oni elementi koji su u potpunosti obuhva}eni pravougaonikom za selekciju. Selekcija ulica i ku}nih brojeva mo`e se vr{iti i posredno putem locirawa. 4.2.2 Pregled i izmena atributa ulice u grafi~kom re`imu Za pregled ili izmenu atributa ulice u grafi~kom re`imu potrebno je dva puta kliknuti na `eqenu ulicu i tada se prikazuje forma rad sa ulicom . Kod odr`avawa je mogu}e mewati atribute ulice samo ako je prethodno izabran aktivan predmet za rad sa ulicom. Ukoliko nije izabran odgovaraju}i predmet mogu} je samo pregled podataka. Nije mogu}e mewati atribute za ulicu koja je ozna~ena za brisawe. 4.2.3 Forma za rad sa ulicom Forma za rad sa ulicom mo`e da slu`i za pregled, dodavawe i izmenu podataka o ulici. Na formi su prikazana poqa sa slede}im atributima: Naziv naseqa kojem pripada ulica Mati~ni broj ulice Naziv ulice Kod dodavawa nove ulice ova poqa su prazna i treba ih popuniti. Svi ovi atributi mogu da se mewaju po potrebi. Mo`e se izabrati drugo naseqe u listi naseqa, izmeniti mati~ni broj ulice ili naziv ulice. Prvih sedam cifara u mati~nom broju ulice nije mogu}e promeniti, jer oni predstavqaju mati~ni broj naseqa kojem pripada ulica i oznaku ulice. Dugme slu`i za potvrdu unetih vrednosti. Ukoliko su uneti ispravni podaci, vr{i se upis u bazu i izlazak iz forme. Dugme slu`i za odustajawe od izmene ili dodavawa i izlazak iz forme. 4.2.4 Pregled i izmena atributa ku}nog broja u grafi~kom re`imu Za pregled ili izmenu atributa ku}nog broja u grafi~kom re`imu potrebno je dva puta kliknuti na `eqeni ku}ni broj i tada se prikazuje forma sa rad sa ku}nim brojem . Kod odr`avawa je mogu}e mewati atribute ku}nog broja samo ako je prethodno izabran aktivan predmet za rad sa ku}nim brojevima. Ukoliko nije izabran

17

odgovaraju}i predmet mogu} je samo pregled podataka. Nije mogu}e mewati atribute za ku}ni broj koji je ozna~en za brisawe. 4.2.5 Forma za rad sa ku}nim brojem Forma za rad sa ku}nim brojem slu`i za pregled, dodavawe ili izmenu podataka ku}nog broja. Na formi su prikazani slede}i atributi: Mati~ni broj naseqa Naziv naseqa Mati~ni broj ulice Naziv ulice Ku}ni broj Mati~ni broj katastarske op{tine Naziv katastarske op{tine Lista svih parcela katastarske op{tine Lista parcela na kojima se nalazi ku}ni broj (obi~no jedna parcela) Ugao pod kojim je ispisan ku}ni broj (grafi~ki prikaz) Ugao pod kojim je ispisan ku}ni broj (u stepenima)

Posledwa dva poqa vidqiva su samo u grafi~kom re`imu rada. Kod dodavawa novog ku}nog broja sva poqa su prazna. Svi atributi mogu da se mewaju po potrebi. Naseqe, ulica i katastarska op{tina se mewaju izborom iz odgovaraju}ih listi. Wihovi mati~ni brojevi su prikazani samo kao opisni podaci. Parcela (parcele) na kojoj se nalazi ku}ni broj se bira iz liste svih parcela za izabranu katastarsku op{tinu i zatim se klikne na dugme . Po{to je u praksi mogu}e da jedan ku}ni broj bude na vi{e parcela, mo`e se na opisani na~in u listu parcela ku}nog broja dodati vi{e wih. Ukoliko je neka parcela gre{kom pridru`ena ku}nom broju, onda se treba pozicionirati na wu u listi parcela ku}nog broja i kliknuti na dugme oduzmi. Ako se u listi parcela katastarske op{tine ne nalazi neka parcela, onda se ona mo`e dodati tako {to se kada je fokus na listi pritisne taster na tastaturi. Tada se prikazuje forma za unos nove katastarske parcele . Ako je neka parcela gre{kom dodata u listu svih parcela katastarske op{tine, ona se mo`e izbrisati. Potrebno je pozicionirati se na tu parcelu u listi svih parcela i pritisnuti taster na tastaturi. Ako ta parcela nije pridru`ena ni jednom ku}nom broju bi}e izbrisana iz baze. Ugao pod kojim se ispisuje ku}ni broj zavisi od nagiba osovine ulice i mo`e se podesiti na vi{e na~ina. Mo`e se upisati eksplicitno ugao u poqe za ugao, pove}avati ili smawivati pomo}u strelica pored poqa ili se mo`e kliknuti levim tasterom mi{a u poqe za grafi~ki prikaz i ne pu{taju}i taster rotirati tekst. Dugme slu`i za potvrdu unetih vrednosti. Ukoliko su uneti ispravni podaci, vr{i se upis u bazu i izlazak iz forme.

18

Dugme slu`i za odustajawe od izmene i izlazak iz forme. 4.2.6 Unos nove katastarske parcele Potrebno je upisati broj i podbroj, ako ga ima, i zatim kliknuti na dugme za unos ili za izlaz bez unosa nove parcele u bazu. 4.2.7 Uve}awe prikaza Izborom opcije Uve}awe prikaza iz menija ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u tulbaru korisniku se omogu}ava da uve}a grafi~ki prikaz. Pokaziva~ mi{a dobija karakteristi~an izgled. Korisnik mo`e da klikne na deo crte`a ~iji prikaz `eli da uve}a i tada dobija centriran i uve}an prikaz tog dela crte`a. Druga mogu}nost je da korisnik klikne levim tasterom mi{a i ne pu{taju}i taster vu~e pokaziva~ mi{a po crte`u, sve dok ne defini{e pravougaono podru~je ~iji prikaz `eli da uve}a, kada treba da pusti taster mi{a.

19

4.2.8 Umawewe prikaza Izborom opcije Umawewe prikaza iz menija ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u tulbaru korisniku se omogu}ava da smawi grafi~ki prikaz. Pokaziva~ mi{a dobija karakteristi~an izgled. Korisnik mo`e da klikne na deo crte`a ~iji prikaz `eli da umawi i tada dobija centriran i umawen prikaz tog dela crte`a. 4.2.9 Prethodni prikaz Izborom opcije Prethodni prikaz iz menija ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u tulbaru korisniku se omogu}ava da se vrati na prethodni grafi~ki prikaz. 4.2.10 Prikaz u razmeri Izborom opcije Prikaz u razmeri iz menija prikazuje se forma za unos imenioca razmere. Nakon upisa i potvrde unosa `eqene razmere na ekranu se prikazuje crte` u zadatoj razmeri. 4.2.11 Prikaz svih elemenata crte`a Izborom opcije Prikaz svih elemenata crte`a iz menija ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u tulbaru na ekranu se prikazuje celokupno radili{te. 4.2.12 Prikaz selektovanih elemenata crte`a Izborom opcije Prikaz selektovanih elemenata crte`a iz menija ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u tulbaru na ekranu se prikazuje uve}ani prikaz selektovanih elemenata crte`a. 4.2.13 Translacija Izborom opcije Translacija iz menija ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u tulbaru korisniku se omogu}ava da translatorno pomera crte`. Pokaziva~ mi{a pri tom dobija karakteristi~an izgled. 4.2.14 Locirawe ulice Izborom opcije Locirawe ulice iz menija ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u tulbaru prikazuje se forma gde korisnik prvo treba iz liste naseqa da izabere naseqe, zatim iz liste ulica treba da izabere ulicu i klikne na dugme Trazi. Ukoliko za izabranu ulicu postoji grafi~ka prezentacija onda }e se na ekranu prikazati lokacija ulice. Ulica }e biti selektovana. Ukoliko ulica nije digitalizovana, ali postoji ispisan naziv te ulice onda }e se na ekranu prikazati to podru~je. Ako ne postoji u grafi~kom obliku ni ulica ni wen naziv onda se na prikazuje iformacija o tome. 4.2.15 Locirawe ku}nog broja Izborom opcije Locirawe ku}nog broja iz menija ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u tulbaru prikazuje se forma gde korisnik prvo treba iz liste naseqa da izabere naseqe, zatim iz liste ulica treba da izabere ulicu i na kraju treba da iz liste ku}nih brojeva izabere ku}ni20

broj. Zatim treba da kliknuti na dugme Trazi. Ukoliko za izabrani ku}ni broj postoji grafi~ka prezentacija onda }e se na ekranu prikazati lokacija tog ku}nog broja. Ukoliko korisnik nije izabrao nijedan ku}ni broj iz liste ku}nih brojeva onda }e se na ekranu prikazati lokacija svih ku}nih brojeva za zadatu ulicu. Ako ne postoji u grafi~kom obliku ni ku}ni broj onda se na prikazuje iformacija o tome. 4.2.16 Osve`avawe Izborom opcije Osve`avawe iz menija osve`ava se ekranski prikaz crte`a. 4.3 [tampa

4.3.1 Pode{avawe za {tampu Izborom opcije Page Setup iz menija prikazuje se forma za pode{avawe {tampe. Na formi postoje ~etiri taba. U tabu Size and Scale mogu se podesiti veli~ina papira (Size), razmera {tampe (Scale) i orjentacija papira (Uspravno-Portrait ili Polo`eno-Landscape). U tabu Margins se mogu podesiti veli~ine margina: Levo (Left), Desno (Right), Gore (Top) i Dole (Bottom). U tabu Units se mogu podesiti merne jedinice za crte` (Paper Units), stvarni teren (Ground Units) i preciznost razmere (Scale Precision). U tabu Printer se mo`e izabrati {tampa~ i podesiti wegove osobine. 4.3.2 [tampa Izborom opcije Print iz menija pokre}e se {tampa crte`a prikazanog na ekranu. 4.4 Legenda i dodatni sadr`aj legende

4.4.1 Legenda Izborom opcije Legenda iz menija pode{ava se vidqivost legende na ekranu. Pri prvom izboru ove opcije legenda se prikazuje, a pri drugom legenda se ne vidi na ekranu. U legendi se vidi {ta je i na koji na~in prikazano na crte`u (ekranu). Ako ispred nekog elementa legende postoji strelica onda to zna~i da taj element mo`e biti selektovan na crte`u. Ispred naziva elementa legende postoji znak koji predstavqa na~in na koji se taj element prikazuje na crte`u. Ukoliko je neki naziv zasivqen onda se taj element trenutno ne vidi na crte`u. Nazivi svih aktivni elementa legende su crni. Kod odr`avawa su nazivi novih (predlo`enih) elemenata `uti, a nazivi starih (onih koji }e biti ukinuti kada se provede predmet) su crveni. Te boje se odnose i na prikaz samih elemenata.

21

4.4.2 Podela na listove Izborom opcije Podela na listove iz menija pode{ava se vidqivost pravougaonika koji predstavqaju poziciju rasterskih fajlova na ekranu. Pri prvom izboru ove opcije podela na listove se prikazuje, a pri drugom podela na listove se ne vidi na ekranu. 4.4.3 Katastarske op{tine Izborom opcije Katastarske op{tine pode{ava se vidqivost katastarskih op{tina na ekranu (ako postoji wihova grafi~ka prezentacija). 4.4.4 Naseqa Izborom opcije Naseqa pode{ava se vidqivost naseqa na ekranu (ako postoji wihova grafi~ka prezentacija). 4.4.5 Mesne zajednice Izborom opcije Mesne zajednice pode{ava se vidqivost mesnih zajednica na ekranu (ako postoji wihova grafi~ka prezentacija). 4.4.6 Statisti~ki krugovi Izborom opcije Statisti~ki krugovi pode{ava se vidqivost statisti~kih krugova na ekranu (ako postoji wihova grafi~ka prezentacija). 4.4.7 Popisni krugovi Izborom opcije Popsni krugovi pode{ava se vidqivost popisnih krugova na ekranu (ako postoji wihova grafi~ka prezentacija). 4.4.8 Posebni grafi~ki upiti Softver omogu}ava da se izborom odgovaraju}e opcije iz menija dobije grafi~ki prikaz u boji razli~itoj od standardne za: 1. Ku}ne brojeve bez parcele 2. Nepovezane ku}ne brojeve 3. Vi{estruke ku}ne brojeve 4. Vi{estruke ulice Podrazumeva se da ku}ni brojevi i ulice imaju sviju prostornu definiciju. Ponovnim izborom opcije iz menija uklawa se sa ekrana prikazani sadr`aj. 4.5 Manipulacija rasterima

4.5.1 Manipulacija rasterima Softver podr`ava rad sa georeferenciranim rasterima tipa cit, cot i mos, {to zna~i da podr`ava i rad sa ortofoto planovima. Rasteri se u softveru koriste kao podloge za digitalizaciju.

22

4.5.2 Import rastera Rasteri sa kojima korisnik `eli da radi prethodno treba da se importuju u bazu. Import rastera ne zna~i da se ti rasteri fizi~ki prebacuju u bazu, ve} se tom prilikom u bazi zapisuje putawa do rasterskih fajlova i formirju se pravougaonici koji defini{u prostorni polo`aj rastera. To je va`no zato {to posle korisnik ne mora da pamti kako se koji rasterski fajl zove i gde se nalazi, ve} mo`e na jednostavan na~in samo klikom na pravougaonik da prika`e raster. Import rastera se mo`e obavqati iterativno, prema potrebi. Izborom opcije Import rastera iz menija prikazuje se forma za import rastera u bazu. Na toj formi se prvo bira putawa rasterskih fajlova, a zatim se iz liste biraju rasteri koji `ele da se importuju (podr`ana je selekcija vi{e fajlova). Zatim treba pritisnuti dugme za po~etak importa ili za odustajawe od importa. 4.5.3 Prikaz rastera Po{to su prilikom importa rastera formirani pravougaonici koji predstavqaju podru~ja koja pokrivaju ti rasteri, onda se vrlo jednostavno mo`e prikazati `eqeni raster. Prvo treba selektovati jedan ili vi{e pravougaonika, zatim pritisnuti desni taster mi{a i izabrati opciju Prika`i raster. Ako se `eli da se rasteri sklone sa ekrana onda se primewuje isti postupak, osim {to se bira opcija Skloni raster. Tako korisnik ne mora da pamti nazive rasterskih fajlova. Ukoliko korisnik ipak `eli da posebno izabere po nazivu neki raster i zatim ga prika`e, za to postoji opcija U~itavawe rastera po nazivu u meniju ili odgovaraju}e dugme u tulbaru. 4.5.4 U~itavawe rastera po nazivu Izborom opcije U~itavawe rastera po nazivu ili klikom na odgovaraju}e dugme u tulbaru prikazuje se forma za izbor rastera. Va`no je napomenuti da se na ovaj na~in mogu prikazati samo rasteri koji su prethodno importovani u bazu. Na formi se prikazuje lista svih raspolo`ivih rastera u bazi. Rasteri se biraju tako {to se klikne u kvadrati} ispred wihovog naziva. Mogu}e je izabrati vi{e rastera odjednom. Ako se izabere opcija Svi rasteri tada }e se automatski selektovati svi rasteri u listi rastera. Pritiskom na dugme bi}e prikazani svi rasteri selektovani u listi. Ako se pritisne dugme akcija }e biti prekinuta. 4.6 Digitalizacija

4.6.1 Digitalizacija ulice Izborom opcije Digitalizacija ulice iz menija ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u toolbaru prikazuje se forma za unos podataka o novoj ulici. Treba izabrati naseqe iz liste naseqa, zatim ukucati mati~ni broj ulice i naziv ulice i kliknuti na dugme . Na rasplagawu je i dugme kojim se prekida zapo~eta komanda.23

Zatim se pristupa digitalizaciji ulice, koja se vr{i tako {to se levim tasterom mi{a klik}e po ekranu, a zavr{ava se klikom na desni taster mi{a. Ukoliko se ulica sastoji iz vi{e geometrijskih figura, digitalizacija se nastavqa. Kada je kompletna ulica digitalizovana, komanda se zavr{ava pritiskom na taster . 4.6.2 Dodavawe geometrije ulici Komanda za dodavawe geometrije ulici mo`e da se koristi u dva slu~aja. U prvom slu~aju kada za ulicu postoje numeri~ki podaci u bazi (recimo dobijeni konverzijom podataka iz MUP-a), ali ne postoje grafi~ki podaci (ulica nije digitalizovana). U drugom slu~aju kada postoji potreba da se doda novi deo ulici koja je ve} ranije bila digitalizovana. Komanda se pokre}e izborom iz menija opcije Dodavawe geometrije ulici ili klikom na odgovaraju}u ikonicu u tulbaru. Tada se prikazuje forma za izbor ulice koja se `eli digitalizovati ili dodigitalizovati. Ako je re~ o drugom slu~aju korisnik mo`e da selektuje ulicu koju `eli da dodigitalizuje i tada se ne prikazuje forma za izbor ulice. Nakom izbora ulice pristupa se digitalizaciji kao {to je opisano u delu o digitalizaciji ulice. Za izlaz iz komande pritisne se taster . 4.6.3 Izmena geometrije ulice Da bi se pokrenula ova komanda neophodno je prethodno selektovati ulicu. Komanda se poziva izborom opcije iz menija ili klikom na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Tada se za ulicu prikazuju sve grani~ne ta~ke posebnim stilom. Pomo}u ove komande mogu}e je mewati oblik ulice pomerawem wenih ta~aka, dodavawem novih ta~aka i brisawem postoje}ih ta~aka ulice. Ako se klikne levim tasterom mi{a na neku ta~ku i ne pu{taju}i taster, pomera pokaziva~ mi{a po ekranu, pomera}e se i ta~ka ulice. Dodavawe nove ta~ke ulice posti`e se tako {to se klikne desnim tasterom mi{a na grani~nu liniju ulice, na mestu gde se `eli nova ta~ka. Brisawe postoje}ih ta~aka ulice vr{i se tako {to se te ta~ke najpre selektuju, a zatim se pritisne taster i potvrdi brisawe. Kada se za neki deo ulice postoje samo tri ta~ke i obri{e se jedna od wih, tada se ~itav taj deo bri{e. Za izlaz iz komande pritisne se taster . 4.6.4 Digitalizacija naziva ulice Izborom opcije Digitalizacija naziva ulice iz menija ili klikom na odgovaraju}e dugme u tulbaru prikazuje se forma za izbor ulice ~iji naziv treba ispisati. Treba izabrati naseqe, zatim ulicu i kliknuti na dugme Klikom na rekida se komanda. Zatim treba kliknuti desnim tasterom mi{a na mesto gde treba ispisati naziv i potvrditi ispis. Ako je potrebno naziv zarotirati, tako da ispis bude paralelan osovini ulice, onda se umesto desnim, klikne levim tasterom mi{a na mesto gde }e biti sredina teksta. Potom se ponovo klikne negde na tekst levim tasterom mi{a, i ne pu{taju}i taster rotira tekst oko fiksne ta~ke u sredini teksta. Kada se

24

postigne odgovaraju}i polo`aj teksta, pusti se taster i potvrdi ispis. Za izlaz iz komande pritisne se taster . 4.6.5 Digitalizacija ku}nog broja Za digitalizaciju ku}nog broja potrebno je izabrati opciju Digitalizacija ku}nog broja iz menija ili kliknuti na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Prikazuje se forma za unos podataka o novom ku}nom broju . Nakon unosa podataka za novi ku}ni broj i potvrde unosa mo`e se postupiti na dva na~ina. Prvi je da se desnim tasterom mi{a klikne na crte` na mesto gde treba postaviti novi ku}ni broj i da se potvrdi wegova pozicija. Drugi na~in je da se levim tasterom mi{a klikne na crte` na mesto gde treba postaviti novi ku}ni broj. Ako se zatim klikne desnim tasterom mi{a ispisuje se broj, a ako se ponovo klikne levim tasterom i ne pu{ta taster, mo`e se rotirati ku}ni broj do `eqenog nagiba. Nakon digitalizacije ku}nog broja ponovo se prikazuje forma za unos podataka o novom ku}nom broju, pri ~emu su zadr`ani svi podaci za prethodni ku}ni broj, osim parcele i samog ku}nog broja koji je inkrementiran za dva. Digitalizacija ku}nih brojeva se prekida kada se klikne na dugme u formi za unos podataka ili pritiskom na taster . Kod odr`avawa mora biti prethodno izabran aktivni predmet za rad sa ku}nim brojevima. 4.6.6 Pridru`ivawe geometrije ku}nom broju U bazi mogu postojati ku}ni brojevi za koje su uneti numeri~ki podaci, ali ne i wihova prostorna lokacija (geometrija). U tom slu~aju mo`e se definisati lokacija izborom opcije Pridru`ivawe geometrije ku}nom broju ili klikom na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Tada se na vrhu ekrana prikazuje tulbar sa tri liste. Iz prve liste treba izabrati naseqe, iz druge ulicu i iz tre}e ku}ni broj. Zatim se pristupa definisawu prostorne lokacije kao {to je opisano u delu o digitalizaciji ku}nog broja. Razlika je u tome {to ne treba unositi podatke za ku}ne brojeve, jer ve} postoje. Kad se izdigitalizuje jedan ku}ni broj, odmah se automatski podaci u listama na vrhu ekrana pode{avaju na slede}i u toj ulici. Ako svi ku}ni brojevi jedne ulice u bazi imaju geometriju, onda se automatski prelazi na prvi ku}ni broj slede}e ulice i tako sve dok u bazi postoje ku}ni brojevi bez geometrije. Komanda se prekida pritiskom na taster . Kod odr`avawa se razlikuju na dva slu~aja: kada je nije izabran neki predmet i kada jeste izabran predmet. U prvom sve je isto kao {to je napred opisano. Kada je izabran neki predmet onda se u listama na vrhu ekrana pojavquju samo ku}ni brojevi bez geometrije koji su formirani tim predmetom, pod uslovom da takvih ima. 4.6.7 Brisawe Da bi se neki element (ili vi{e wih odjednom) izbrisao iz baze treba ga prethodno selektovati, a zatim izabrati opciju Brisawe iz menija, kliknuti na odgovaraju}e dugme u tulbaru ili pritisnuti taster

25

na tastaturi. Zatim treba potvrditi brisawe. Brisawe je mogu}e za ulice i wihove nazive, za ku}ne brojeve i rastere (brisawem pravougaonika podele na listove bri{e se i putawa do rastera - nikad se ne bri{e sam rasterski fajl). Brisawe nije mogu}e za katastarske op{tine, naseqa, mesne zajednice, statisti~ke i popisne krugove. Ukoliko se radi o odr`avawu onda je brisawe naziva ulica i rastera mogu}e bez rada sa predmetima, ali je za brisawe ulica i ku}nih brojeva neophodno izabrati odgovaraju}i predmet i mogu}e je brisati samo aktivne ulice i ku}ne brojeve. Dok re{ewe ne postane pravosna`no ulice i ku}ni brojevi koji su ozna~eni za brisawe su prikazani crvenom bojom. Brisawem ulice bri{u se i ispisani nazivi. 4.6.8 Brisawe geometrije Brisawe geometrije nekog elementa podrazumeva da se bri{e samo grafi~ka prezentacija tog elementa, a da wegovi alfanumeri~ki podaci u bazi i daqe postoje. Nakon toga mogu}e je za taj element ponovo izvr{iti digitalizaciju. Da bi se izbrisala geometrija za neki element (ili vi{e wih odjednom) treba ga prethodno selektovati, a zatim izabrati opciju Brisawe geometrije iz menija ili kliknuti na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Zatim treba potvrditi brisawe geometrije. Brisawe geometrije je mogu}e za ulice i ku}ne brojeve. Brisawe geometrije nije mogu}e za nazive ulica, podelu na listove, katastarske op{tine, naseqa, mesne zajednice, statisti~ke, popisne krugove i rastere. Kod odr`avawa brisawe geometrije je nezavisno od predmeta. 4.6.9 Translacija selektovanog elementa Da bi se omogu}ila translacija za pojedina~ni element treba ga prethodno selektovati, a zatim izabrati opciju Translacija selektovanog elementa iz menija ili kliknuti na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Zatim treba levim tasterom mi{a kliknuti na element, i ne pu{taju}i taster pomeriti element do `eqene pozicije, kada treba otpustiti taster i potvrditi translaciju. Translacija je mogu}a samo za pojedina~ni selektovani element, a ne za vi{e elemenata odjednom. To mo`e biti ulica, naziv ulice ili ku}ni broj. Nije mogu}a translacija za podelu na listove, katastarske op{tine, naseqa, mesne zajednice, statisti~ke, popisne krugove i rastere. Kod odr`avawa translacija je nezavisna od predmeta. Jedino nije dozvoqeno pomerawe ulica i ku}nih brojeva koji su ozna~eni za brisawe. 4.6.10 Rotacija selektovanog elementa Da bi se omogu}ila rotacija za pojedina~ni element treba ga prethodno selektovati, a zatim izabrati opciju Rotacija selektovanog elementa iz menija ili kliknuti na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Zatim treba levim tasterom mi{a kliknuti na element, i ne pu{taju}i taster rotirati element do `eqene pozicije, kada treba otpustiti taster i potvrditi rotaciju. Rotacija je mogu}a samo za pojedina~ni

26

selektovani element, a ne za vi{e elemenata odjednom. To mo`e biti naziv ulice ili ku}ni broj. Nije mogu}a translacija za ulice, podelu na listove, katastarske op{tine, naseqa, mesne zajednice, statisti~ke, popisne krugove i rastere. Ku}ni broj mo`e da se rotira i preko forme za izmenu podataka ku}nog broja. Kod odr`avawa rotacija je nezavisna od predmeta. Jedino nije dozvoqeno rotirati ku}ne brojeve koji su ozna~eni za brisawe. 4.6.11 Pridru`ivawe selektovanih ku}nih brojeva ulici Pridru`ivawe selektovanih ku}nih brojeva ulici je korisna opcija koja omogu}ava da se na brz i lak na~in promeni atribut pripadnosti ku}nog broja ulici za ve}i broj ku}nih brojeva. Da bi se ku}ni brojevi pridru`ili nekoj ulici treba ih prethodno selektovati, a zatim izabrati opciju Pridru`ivawe selektovanih ku}nih brojeva ulici iz menija ili kliknuti na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Tada se prikazuje forma za izbor ulice kojoj }e se pridru`iti selektovani ku}ni brojevi. Potrebno je izabrati naseqe iz liste naseqa, zatim ulicu iz liste ulica i kliknuti na dugme Zatim treba jo{ jednom potvrditi akciju i nakon toga Atribut ulica }e biti promewen za sve selektovane ku}ne brojeve. Postoji mogu}nost prekidawa komande na dugme . Kod odr`avawa je neophodno pre poziva ove komande izabrati odgovaraju}i predmet za rad sa ulicama.

27

4.6.12 Spajawe ulica Ova forma slu`i za spajawe vi{e ulica u jednu ulicu. U listi Ulice koje se spajaju nalazi se spisak ulica koje ste odabrali za spajawe. Ulice mo`ete odabrati na grafi~kom prikazu, selekcijom tih ulica, ili tek u ovoj formi pritiskom na dugme . Ulica koja nastaje spajawem data je u desnom delu forme. Ako kliknete dvaput brzo na prethodnu listu, ozna~i}ete da je ta ulica, ulica koja nastaje spajawem. Ukolikom spajawem nastaje nova ulica onda treba izabrati naseqe i dopisati tu novu ulicu.

28

5 5.1

RAD U NUMERI^KOM RADNOM [email protected] Rad u numeri~kom radnom okru`ewu

U numeri~kom radnom okru`ewu podr`ane su sve osnovne funkcije za inicijalni unos i odr`avawe registra ulica i ku}nih brojeva, osim {to se pri tom ne defini{e wihova prostorna lokacija (geometrija). Kada se izabere rad u numeri~kom okru`ewu u prozoru su prikazane dve tabele. Tabela na levoj strani prozora na predstavqa listu ulica. U padaju}oj listi ispod tabele ulica bira se da li }e se na ekranu videti sve ulice ili samo ulice za neko izabrano naseqe. Ispod tabele ulica nalaze se komandna dugmad za dodavawe, izmenu i brisawe ulice. Tabela na desnoj strani prozora predstavqa listu ku}nih brojeva za ulicu koja je trenutno selektovana u tabeli sa leve strane. Sa desne strane liste ku}nih brojeva nalaze se komandna dugmad za za dodavawe, izmenu i brisawe ku}nog broja. Sa leve strane prozora nalazi se tulbar sa funkcijama pretra`ivawa. U status baru na dnu prozora mo`e se videti da li je neki predmet aktivan (kod odr`avawa), sistemski datum i vreme. Kod odr`avawa su ulice i ku}ni brojevi koji }e biti ukinuti markirani crvenom bojom, a one ulice i ku}ni brojevi koji }e biti dodati markirani `utom bojom. 5.2 Dodavawe ulice

Za dodavawe nove ulice u numeri~kom radnom okru`ewu treba klikniti na dugme ispod tabele ulica ili izabrati opciju Dodavawe ulice iz menija. Tada se prikazuje forma rad sa ulicom u kojoj treba popuniti podatke za novu ulicu i potvrditi unos. Kod odr`avawa mora biti izabran predmet za rad sa ulicama. 5.3 Izmena ulice

Prvo treba u tabeli ulica selektovati ulicu ~ije atribute treba promeniti. Zatim treba kliknuti na dugme ispod tabele ulica ili izabrati opciju Izmena ulice iz menija. Tada se prikazuje forma rad sa ulicom u kojoj trba izmeniti atribute i potvrditi izmenu. Kod odr`avawa mora biti izabran predmet za rad sa ulicama. Nije mogu}a izmena podataka za ulicu koja je ozna~ena za brisawe. 5.4 Brisawe ulice

Prvo treba u tabeli ulica selektovati ulicu koju treba obrisati. Zatim treba kliknuti na dugme ispod tabele ulica ili izabrati opciju Brisawe ulice iz menija. Kod odr`avawa mora biti izabran predmet za rad sa ulicama. Mogu}e je izbrisati samo aktivnu ulicu. 5.5 Locirawe selektovane ulice

Prvo treba u tabeli ulica selektovati ulicu, a zatim izabrati opciju Locirawe selektovane ulice iz menija ili kliknuti na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Ukoliko selektovana ulica ima grafi~ku prezentaciju, onda }e se automatski iz numeri~kog pre}i u grafi~ko29

radno okru`ewe i na ekranu }e se prikazati prostorna lokacija izabrane ulice. Pri tom }e ulica biti selektovana i na crte`u. 5.6 Dodavawe ku}nig broja

Za dodavawe novog ku}nog broja u numeri~kom radnom okru`ewu treba klikniti na dugme desno od tabele ku}nih brojeva ili izabrati opciju Dodavawe ku}nog broja iz menija. Tada se prikazuje forma rad sa ku}nim brojem u kojoj treba popuniti podatke za novi ku}ni broj i potvrditi unos. Kod odr`avawa mora biti izabran predmet za rad sa ku}nim brojevima. 5.7 Izmena ku}nog broja

Prvo treba u tabeli ku}nih brojeva selektovati ku}ni broj ~ije atribute treba promeniti. Zatim treba kliknuti na dugme desno od tabele ku}nih brojeva ili izabrati opciju Izmena ku}nog broja iz menija. Tada se prikazuje forma rad sa ku}nim brojem u kojoj trba izmeniti atribute i potvrditi izmenu. Kod odr`avawa mora biti izabran predmet za rad sa ku}nim brojevima. Nije mogu}a izmena podataka za ku}ni broj koji je ozna~en za brisawe. 5.8 Brisawe ku}nog broja

Prvo treba u tabeli ku}nih brojeva selektovati ku}ni broj koji treba obrisati. Zatim treba kliknuti na dugme desno od tabele ku}nih brojeva ili izabrati opciju Brisawe ku}nog broja iz menija. Kod odr`avawa mora biti izabran predmet za rad sa ku}nim brojevima. Mogu}e je izbrisati samo aktivni ku}ni broj. 5.9 Locirawe selektovaog ku}nog broja

Prvo treba u tabeli ku}nih brojeva selektovati ku}ni broj, a zatim izabrati opciju Locirawe selektovanog ku}nog broja iz menija ili kliknuti na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Ukoliko selektovani ku}ni broj ima grafi~ku prezentaciju, onda }e se automatski iz numeri~kog pre}i u grafi~ko radno okru`ewe i na ekranu }e se prikazati prostorna lokacija izabranog ku}nog broja. Pri tom }e ku}ni broj biti selektovan i na crte`u. 5.10 Povezivawe ku}nih brojeva

Opcija povezivawe ku}nih brojeva poziva formu na kojoj su prikazani svi ku}ni brojevi koji za atribut ulica imaju mati~ni broj ulice koja vi{e nije aktivna. 5.11 Pretra`ivawe na osnovu zadatog teksta

Ova forma se poziva izborpm opcije Pretra`ivawe na osnovu zadatog teksta ili klikom na odgovaraju}e dugme u tulbaru. Zatim je potrebno kliknuti u kru`i} ispred elementa koji se pretra`uje (naseqe, ulica ili ku}ni broj) i u poqe desno upisati tra`enu re~. Mo`e se upisati ceo naziv ili prvih nekoliko slova. Pretraga se vr{i

30

samo po trenutno brojevima.

prikazanim

naseqima,

ulicama

i

ku}nim

31

6 6.1

ADMINISTRACIJA Definisawe putawa sistemskih fajlova

Sistemski fajlovi se instalacijom softvera kopiraju na folder ARSystem i preporu~qivo je da se to ne mewa. Ako putawe sistemskih fajlova nisu definisane, softver obave{tava korisnika o tome i postavqa pitawe da li korisnik `eli da ih defini{e. Ako korisnik da potvredan odgovor onda se prikazuje forma za unos ovih putawa. Ova forma slu`i za pregled ili izmenu putawa na kojima se nalaze sistemske baze. U poqu SystemDB unosi se putawa baze SystemDB.mdw koja ~uva informacije o korisnicima i wihovim pravima pristupa. U poqu KNS unosi se putawa baze KNS.mdb. U poqu CSF unosi se putawa baze *.csf u kojoj se nalaze informacije o zoni koordinatnog sistema. Ukoliko ne znate putawu, mo`ete da je prona|ete pomo}u dugmeta sa desne strane. Pritiskom na wega dobijate standrdnu formu za pronala`ewe fajlova na disku. Klikom na dugme vr{i se provera unetih podataka i ako je sve u redu korisniku se dozvoqava daqi rad. Klikom na dugme ponovo se prikazuje obave{tewe i pitawe da li se `eli definisawe sistemskih fajlova. Ako se da potvrdan odgovor onda se ponovo prikazuje forma za unos putawa, a ako se izabere odri~an odgovor onda se izlazi iz softvera. 6.2 Op{ti podaci

U ovoj formi unose se op{ti podaci vezani za konkretnu slu`bu za katastar nepokretnosti. Unose se slede}i podaci: Naziv slu`be Sedi{te - Mesto gde se fizi~ki nalazi slu`ba Ime i prezime direktora slu`be i titula Broj `iro ra~una sa pozivom na broj za slu`bu Broj `iro ra~una sa pozivom na broj za Republiku Srbiju Iznos administrativne takse i po kom osnovu se napla}uje Iznos naknade za utvr|ivawe ku}nog broja i po kom osnovu se napla}uje Iznos `albene takse i po kom osnovu se napla}uje Pravni osnov za dono{ewe re{ewa o ku}nom broju Spisak onih kojima se dostavqa re{ewe Pravni osnov za izdavawe uverewa Kome se podnosi `alba na re{ewe o ku}nom broju

Podaci iz ove forme moraju biti uneti ukoliko `elimo rad sa predmetima i {tampawe re{ewa i uverewa. Ove podatke mo`e da mewa korisnik sa administratorskim privilegijama.

32

6.3

Prelaz sa inicijalnog unosa na odr`avawe

Nakon zavr{etka inicijalnog unosa podataka potrebno je status paze promeniti iz inicijalnog unosa u odr`avawe. Od tada su izmene u bazi mogu}e samo putem predmeta. Ova opcija je dostupna samo korisniku sa nivoom Administrator. Po izboru ove opcije pokre}u se automatski kontrole inicijalnog unosa i ako su sve uspe{no zavr{ene, onda korisnik mo`e da klikne na dugme i time je prelaz na odr`avawe izvr{en. Klikom na dugme napu{ta se forma. 6.4 Prava pristupa

Ova forma slu`i ya rad sa korisnicima. Mogu}e je dodavawe novih, izmena postoje}ih, brisawe starih, aktivirawe, dodeqivawe i oduzimawe prava pristupa. Na formi postoji mogu}nost izbora teku}eg korisnika. Posle izbora dobijaju se podaci o statusu tog korisnika (Aktivan, Neaktivan) i teku}im nivoima pristupa. Na raspolagawu stoji 7 dugmeta: , koje slu`i za prebacivawe teku}eg korisnika u stawe Aktivan. , koje slu`i za dodavawe novog korisnika. , koje slu`i za brisawe teku}eg korisnika. , koje slu`i za promenu lozinke teku}eg korisnika. , koje slu`i za dodelu izabranog prava pristupa teku}em korisniku. , koje slu`i za ukidawe izabranog prava pristupa teku}eg korisnika. , koje slu`i za izlazak iz forme. 6.5 Novi korisnik

Ova forma se poziva ukoliko korisnik sa nivoom pristupa administrator `eli da unese novog korisnika, ili ukoliko bilo koji korisnik `eli da promeni svoju lozinku. Ukoliko je unos novog korisnika potrebno je uneti podatke o korisniku, kao i wegovu lozinku. Ukoliko je promena lozinke, korisnik ima pristup samo poqima vezanim za lozinku, tako da mo`e da unese novu lozinku. 6.6 Administracija baze

Ova forma slu`i ya administraciju baye. Na raspolagawu stoji 9 dugmeta:

, , , , , , , , .

6.7

Bekap baze

Ova forma slu`i za bekap podataka. Preporuka je da se bekap radi u odre|enim vremenskim razmacima, jer mo`e do}i do o{te}ewa baze ili diska na kojem se baza nalazi33

Na raspolagawu stoje 4 dugmeta: , koje slu`i za snimawe podataka na izabranu putawu. Putawa se bira u prozoru sa leve strane forme, izborom diska i direktorijuma na koji se bekap snima. , koje slu`i za povratak podataka. Podaci se vra}aju sa putawe koju mi odaberemo. , koje slu`i za brisawe bekapovanih podataka sa izabranog direktorijuma. Ovo mo`e biti korisno, jer se ~esto disk prepuni zbog velikog broja snimqenih bekapa, pa u tom slu~aju nekoliko najstarijih bekapa mo`e da se izbri{e. , koje slu`i za izlazak iz forme. 6.8 U~itavawe bekapa

Ova forma slu`i za povrataka bekapa (stara verzija baza sa~uvana na disku). Korisnik samo treba da odabere putawe gde su snimqeni bekapi sistemskih fajlova i baza. Na se vr{i potvrda unetih vrednosti, dok se na vr{i odustajawe od povratka bekapa. Prilikom povratka bekapa, trenutno aktuelna baza se gubi, pa ako wen bekap nije snimqen, ne mo`e se povratiti. 6.9 Kompakcija baze

Pritiskom na dugme vr{i se kompakcija baze. Kompakcijom, veli~ina baze se smawuje jer se vr{i preslagawe podataka, tako da mo`e veli~ina baze da se smawi vi{estruko, a da pri tome podaci u bazi budu sa~uvani. 6.10 Oporavak baze Ova forma slu`i za oporavak o{te}ene baze. Ukoliko se desi da program ne mo`e da otvori bazu, postoji mogu}nost da je baza o{te}ena. U tom slu~aju administrator treba da startuje opciju iz glavnog menija za oporavak baze. Ova opcija ne}e uvek pomo}i, ali u nekim situacijama }e potpuno da povrati bazu u normalno stawe.

34

7 7.1

KONTROLA PODATAKA INICIJALNOG UNOSA Kontrole

Prilikom konverzije i inicijalnog unosa podataka mogu}e je da do|e do nekonzistentnosti podataka u bazi. Kod adresnog registra to zna~i da se mogu pojaviti vi{e istih ku}nih brojevi u jednoj ulici, ku}ni brojevi koji su povezani za nepostoje}e ulice, ku}ni brojevi bez upisane pripadnosti parceli i vi{e ulica sa istim mati~nim brojem. Zato su postoje kontrole koje omogu}avaju da se takve gre{ke identifikuju i otklone u toku inicijalnog unosa podataka. Izborom opcije Kontrole korisniku se omogu}ava da izabere iz podmenija neku od slede}ih opcija: Vi{estruki ku}ni brojevi , Vi{estruke ulice , Nepovezani ku}ni brojevi , Ku}ni brojevi bez parcele . 7.2 Vi{estruki ku}ni brojevi

Kontrola postojawa vi{e istih ku}nih brojeva u jednoj ulici pokre}e se izborom opcije Vi{estruki ku}ni brojevi iz menija. Ako takvih ku}nih brojeva ima, onda se na ekranu prikazuje wihov spisak koji se mo`e od{tampati. 7.3 Vi{estruke ulice

Kontrola postojawa vi{e ulica sa istim mati~nim brojem pokre}e se izborom opcije Vi{estruke ulice iz menija. Ako takvih ulica ima, onda se na ekranu prikazuje wihov spisak koji se mo`e od{tampati. 7.4 Nepovezani ku}ni brojevi

Kontrola postojawa ku}nih brojeva koji kao atribut pripadnosti ulici imaju upisan mati~ni broj nepostoje}e ulice (ulice koja je naknadno izbrisana iz baze) pokre}e se izborom opcije Nepovezani ku}ni brojevi iz menija. Ako takvih ku}nih brojeva ima, onda se na ekranu prikazuje wihov spisak koji se mo`e od{tampati. 7.5 Ku}ni brojevi bez parcele

Kontrola postojawa ku}nih brojeva koji nemaju popuwen atribut pripadnosti katastarskoj parceli pokre}e se izborom opcije Ku}ni brojevi bez parcele iz menija. Ako takvih ku}nih brojeva ima, onda se na ekranu prikazuje wihov spisak koji se mo`e od{tampati.

35

8 8.1

[email protected] Predmeti

Izborom opcije Predmeti korisniku se omogu}ava da izabere iz podmenija neku od slede}ih opcija: Rad sa predmetima , Kraj rada sa predmetima , Uverewe o ku}nom broju . 8.2 @ivotni ciklus predmeta

Na slici ispod, prikazan je dijagram `ivotnog ciklusa predmeta. {bmc BMP00000.BMP} Ozna~avawe na slici: {bmc BMP00002.BMP} Prvi korak u radu sa predmetom je wegovo formirawe. Formirawe predmeta se vr{i pritiskom na dugme u formi Predmeti, gde se unose osnovni podaci o predmetu (broj predmeta, podnosilac zahteva i vreme podno{ewa). Svaki novododati predmet ima status U radu. Kada je predmet formiran, treba formirati promene tog predmeta. Pod promenama se podrazumevaju sve izmene, grafi~ke ili nimeri~ke na ku}nim brojevima (ako je predmet ozna~en za promenu ku}nog broja), ili na ulicama (ako je predmet ozna~en za rad sa ulicama). Direktno provo|ewe re{ewa omogu}ava preskakawe uobi~ajenih faza ({tampa re{ewa, potpis re{ewa, dostava re{ewa). Direktno provo|ewe re{ewa se vr{i pritiskom na dugme , dok je status predmeta U radu. Ako `elimo da obustavimo rad na predmetu a da predmet ne izbri{emo iz evidencije, to radimo pritiskom na dugme . Koristi se ukoliko korisnik ne mo`e da izbri{e predmet jer je predmet aktiviran, ili ukoliko korisnik ne `eli da izbri{e predmet iz evidencije. [tampawe re{ewa se vr{i pritiskom na dugme . Korisnik mo`e da promeni izgled re{ewa u samoj formi za {tampawe re{ewa. Ukoliko od{tampamo re{ewe, status predmeta postaje Od{tampano re{ewe. Od{tampano re{ewe, treba da potpi{e direktor. Ukoliko direktor ima primedbe na re{ewe, ili ukoliko sam korisnik uo~i neke nedostatke, predmet mo`e da se vrati u status U radu, jer u tom statusu korisnik mo`e da mewa sadr`aj promena, dodaje ili odbija promene. Prebacivawe predmeta na status U radu se radi pritiskom na dugme u formi Predmeti. Kad direktor potpi{e re{ewe, potrebno je pritiskom na dugme u formi Predmeti, evidentirati potpis re{ewa. Na taj na~in status re{ewa postaje Potpisano re{ewe. Kada je re{ewe potpisano, ono se dostavqa zainteresovanim strankama. Kada posledwa dostavnica stigne u slu`bu, treba evidentirati da je re{ewe dostavqeno. Evidencija se vr{i pritiskom

36

na dugme . Na taj na~in status re{ewa postaje Dostavqeno re{ewe. Ukoliko je re{ewe dostavqeno postoje 3 mogu}nosti: Ukoliko je istekao rok za `albu, a `alba nije ulo`ena, re{ewe se provodi. Spisak takvih se dobija izborom statusa Spremno za provo| ewe u formi Predmeti. Provo|ewe se vr{i pritiskom na dugme u formi Predmeti. Status predmeta postaje Provedeno re{ewe. To je i kraj rada sa predmetom. Ukoliko nije istekao rok za `albu, korisniku se daje mogu}nost da provede re{ewe. Pona{awe je isto kao u prethodnoj ta~ki. Ovu mogu}nost treba izbegavati, jer ukoliko se stranka odrekne prava na `albu, korisnik to mo`e da evidentira upisom nule u poqe Rok za `albu pri evidenciji dostave re{ewa. Odmah posle toga predmet mo`e da se provede. Ukoliko je ulo`ena `alba na re{ewe, korisnik treba da evidentira `albu. To se radi pritiskom na dugme . Status predmeta postaje Ulo`ena `alba. Ukoliko je predmet u statusu Ulo`ena `alba postoji 5 mogu}nosti: Slu`ba mo`e da donese zakqu~ak o odbacivawu `albe u slu~aju nedopu{tenosti, neblagovremenosti ili neovla{}enog lica. Nakon toga se evidentira dostava tog zakqu~ka, ~ime status predmeta postaje Dostavqeno re{ewe i ponovo se ~eka da istekne rok za `albu. Slu`ba ili drugostepeni organ mogu da donesu odluku da re{ewe treba da se doradi. U tom slu~aju vr{i se aktivirawe re{ewa i status predmeta postaje U radu. Aktivirawe re{ewa vr{i se pritiskom dugmeta u formi Predmeti nakon ~ega slu`ba vr{i izmene na predmetu i prolazak kroz standardni postupak. Drugostepeni organ mo`e da donese odluku da se `alba odbija. U tom slu~aju re{ewe se provodi. Provo|ewe re{ewa se vr{i pritiskom dugmeta u formi Predmeti. Status predmeta postaje Provedeno re{ewe. To je i kraj rada sa predmetom. Drugostepeni organ mo`e da donese drugostepeno re{ewe u kome ta~no pi{e {ta treba da se odradi na re{ewu. Re{ewe se ne aktivira, ve} se sve izmene na predmetu rade dok je status predmeta Ulo`ena `alba. Pod izmenama podrazumevamo izmene sadr`aja promena, dodavawe novih promena i odbijawe postoje}ih. Po zavr{etku rada sa promenama (sve promene usvojene ili odbijene), provodimo re{ewe pritiskom na dugme . Status predmeta postaje Provedeno re{ewe i to je ujedno kraj rada sa predmetom. Drugostepeni organ mo`e da donese odluku da se `alba usvaja. U tom slu~aju re{ewe se poni{tava. Poni{tavawe re{ewa se vr{i pritiskom dugmeta u formi Predmeti. Status predmeta postaje Poni{teno re{ewe. To je i kraj rada sa predmetom. U nastavku su data 4 primera rada sa predmetom: Primer 1: Formiramo predmet i defini{emo sadr`aj promena tog predmeta.

37

Pritiskom na dugme izvr{imo {tampu re{ewa. Od{tampano re{ewe nosimo kod direktora. Direktor potpisuje re{ewe. Pritiskom na dugme u formi Predmeti, evidentiramo potpis re{ewa i status predmeta postaje Potpisano re{ewe. Od{tampano potreban broj primeraka re{ewa pritiskom na dugme . Re{ewa se zatim {aqu zainteresovanim strankama i kada stigne posledwa dostavnica, onda dugmetom , evidentiramo da je re{ewe dostavqeno i status predmeta postaje . Posle isteka roka za `albu pritiskom na dugme vr{i se provo|ewe re{ewa. Status predmeta postaje Provedeno re{ewe i to je ujedno i kraj rada sa predmetom. Primer 2: Postupamo isto kao u primeru 1, sa razlikom da kada odnesemo re{ewe direktoru na potpis, on vra}a re{ewe na doradu. Korisnik pritiskom na dugme vra}a predmet u status U radu. Vr{imo izmenu sadr`aja promena. [tampa se novo re{ewe i nosimo ga direktoru na potpis. Direktor potpisuje re{ewe. Korisnik pritiskom na dugme evidentira da je re{ewe potpisano. Daqi postupak je isti kao u primeru 1. Primer 3: Najpre formiramo predmet i defini{emo sadr`aj promena tog predmeta. Vr{imo provo|ewe predmeta pritiskom na dugme . Status predmeta postaje Provedeno re{ewe i to je ujedno i kraj rada sa predmetom. Na ovaj na~in mogu}e je izbe}i standardne faze ({tampa re{ewa, potpis re{ewa, dostava re{ewa). Primer 4: Postupamo isto kao u primeru 1 sve do trenutka dok status predmeta ne postane Dostavqeno re{ewe. U roku predvi|enom za `albu, biva ulo`ena `alba, koja se evidentira pritiskom na dugme . Mogu se desiti slede}i slu~ajevi: Slu`ba donosi zakqu~ak o odbacivawu `albe u slu~aju nedopu{tenosti, neblagovremenosti ili neovla{}enog lica. Nakon toga se evidentira dostava tog zakqu~ka, pritiskom na dugme u formi Predmeti, ~ime status predmeta postaje Dostavqeno re{ewe, nakon ~ega se re{ewe provodi pritiskom na dugme . Status predmeta postaje Provedeno re{ewe i to je ujedno kraj rada sa predmetom. Slu`ba ili drugostepeni organ donose odluku da re{ewe treba da se doradi. U tom slu~aju vr{i se aktivirawe re{ewa pritiskom dugmeta u formi Predmeti ~ime status predmeta postaje U radu. Zatim se vr{i izmena sadr`aja promena. One se usvajaju ili odbijaju, i daqe se prolazi kroz standardni postupak.

38

Drugostepeni organ donosi odluku da se `alba odbija. U tom slu~aju re{ewe se provodi, pritiskom na dugme u formi Predmeti. Status predmeta postaje Provedeno re{ewe. To je ujedno i kraj rada sa predmetom. Drugostepeni organ mo`e da donese drugostepeno re{ewe u kome ta~no pi{e {ta treba da se odradi na re{ewu. Re{ewe se ne aktivira, ve} se sve izmene na predmetu rade dok je status predmeta Ulo`ena `alba. Pod izmenama podrazumevamo izmene sadr`aja promena, dodavawe novih promena i odbijawe postoje}ih. Po zavr{etku rada sa promenama (sve promene usvojene ili odbijene), provodimo re{ewe pritiskom na dugme . Status predmeta postaje Provedeno re{ewe i to je ujedno kraj rada sa predmetom. Drugostepeni organ donosi odluku da se re{ewe poni{tava. Poni{tavawe re{ewa se vr{i pritiskom na dugme u formi Predmeti. Status predmeta postaje Poni{teno re{ewe. To je ujedno i kraj rada sa predmetom. 8.3 Rad sa predmetima

Ova forma slu`i za pregled predmeta i pra}ewe `ivotnog ciklusa predmeta . Predmeti su pore|ani po datumu i vremenu podno{ewa zahteva, tako da se u vrhu spiska predmeta nalaze noviji predmeti, a u dnu stariji. Osim spiska predmeta, postoje i poqa: status predmeta, podnosilac zahteva i dokumenti. Poqe status predmeta nam omogu}ava da izborom odre|enog statusa omogu}imo prikazivawe samo predmeta sa tim statusom. Na primer, ukoliko odaberemo status U radu, u spisku predmeta bi}e samo predmeti ~iji je status U radu. Ukoliko odaberemo status Spremno za provo|ewe dobijamo spisak svih predmeta ~ija su re{ewa dostavqena a rok za `albu je istekao. Dakle u spisku se dobijaju svi predmeti koji su stekli uslov da budu provedeni. Treba napomenuti da predmet mo`e da se provede i pre isteka roka za `albu, ali to treba izbegavati. Predmeti kod kojih nije istekao rok za `albu ne}e se prikazati u spisku izborom statusa Spremno za provo|ewe. Ostala dva poqa odgovaraju izabranom predmetu. U poqu podnosilac zahteva prikazani su podaci o licu koje je podnelo zahtev. U poqu dokumenti prikazani su dokumenti na osnovu kojih se provode promene izabranog predmeta. Na raspolagawu stoji 16 dugmeta: , koje slu`i za povratak u prethodnu formu. Iz forme se tako| e mo`e iza}i pritiskom na taster ESC. , koje ima funkciju poziva helpa. Help se mo`e pozvati i pritiskom na taster F1. , koje poziva formu za pregled podataka izabranog predmeta . , koje poziva formu za izmenu osnovnih podataka izabranog predmeta . Izmena podataka je mogu}a samo ako je status predmeta U radu. , koje slu`i za dodavawe novog predmeta.

39

, koje slu`i za brisawe izabranog predmeta. Brisawe predmeta nije mogu}e ukoliko status predmeta nije U radu, ukoliko se radi o aktiviranom predmetu, ukoliko nisu izbrisane sve promene predmeta ili ukoliko je predmet vezan za neki drugi predmet. , koje slu`i za pregled promena teku}eg predmeta. , koje slu`i za izbor teku}eg predmeta na kojem `elimo da radimo promene. , koje slu`i za brisawe promena teku}eg predmeta. Ova opcija je dostupna samo ako je status predmeta U radu. , koje slu`i za {tampawe re{ewa. Program sam predla`e izgled re{ewa na osnovu sadr`aja promena. Korisnik mo`e da od{tampa predlo`eno re{ewe, da ga promeni i od{tampa, snimi, u~ita neko ranije snimqeno re{ewe, ili samo da ga vidi i ne {tampa. Re{ewe mo`e da se {tampa u slede}im slu~ajevima: 1. Ukoliko je status predmeta U radu. 2. Ukoliko je status predmeta Od{tampano re{ewe. 3. Ukoliko je direktor potpisao re{ewe, pa ho}emo da od{tampamo jo{ neki primerak re{ewa. , koje slu`i za evidentirawe da je re{ewe teku}eg predmeta potpisano. Potpis re{ewa mo`e da obavi samo korisnik sa nivoom pristupa Direktor. Ukoliko re{ewe nije dobro direktor mo`e da vrati re{ewe na doradu, tako {to se vrati predmet na status U radu. To se radi pritiskom dugmeta Aktivirawe. , koje slu`i za evidentirawe dostave re{ewa . , koje slu`i za evidentirawe `albe . , koje slu`i za provo|ewe re{ewa . Provo|ewem re{ewa upisuju se novi podaci u bazu i ne postoji mogu}nost povratka starih podataka, koji su va`ili pre provo|ewa teku}eg predmeta. Provo|ewe re{ewa ozna~ava kraj rada sa teku}im predmetom. Re{ewe mo`e da se provede ukoliko je dostavqeno, a rok za `albu je istekao. Spisak takvih predmeta korisnik mo`e da dobije izborom statusa Spremno za provo|ewe. Korisnik mo`e da provede predmet koji ne zahteva prelazak kroz uobi~ajene faze ({tampa re{ewa, potpis re{ewa, dostava re{ewa). To se radi tako {to se defini{e sadr`aj promena, iste se usvoje i dok je status predmeta U radu direktno provede predmet. Re{ewe mo`e da se provede ukoliko je dostavqeno, a rok za `albu nije istekao. Ovu mogu}nost treba izbegavati, jer ukoliko stranka `eli da se odrekne prava na `albu, korisnik to evidentira upisom u poqe Rok za `albu nule, pri evidenciji dostave re{ewa. Takva re{ewa mogu da se provedu odmah posle toga. , koje slu`i za aktivirawe re{ewa. Aktivirawe re{ewa zna~i vra}awe predmeta na status U radu. Aktivirawe re{ewa se radi da bi se omogu}ile naknadne dorade re{ewa. To se de{ava kad direktor pre potpisa re{ewa uo~i neke nedostatke i vrati re{ewe na doradu ili ukoliko je ulo`ena `alba, a drugostepeni organ ili sama slu`ba su odlu~ili da predmet mora da se vrati na doradu.

40

Aktivirawe re{ewa je mogu}e u slu~ajevima da je status predmeta Od{tampano re{ewe ili Ulo`ena `alba. , koje slu`i za poni{tavawe re{ewa. Poni{tavawe re{ewa zna~i da se odustaje od daqeg rada na re{ewu, ali se re{ewe ne bri{e fizi~ki iz baze, ve} ostaje u spisku re{ewa. Jednom poni{teno re{ewe se ne mo`e ponovo aktivirati. Poni{tavawe re{ewa je mogu}e u slu~ajevima da je status predmeta U radu ili Ulo`ena `alba. 8.4 Izmena ili unos podataka o predmetu

Ova forma slu`i za pregled podataka o predmetu, dodavawe novog predmeta, ili izmenu osnovnih podataka postoje}eg predmeta. U ovoj formi prikazani su podaci predmeta, i to: Naziv poqa Napomena Broj predmeta Obavezan je unos (npr. 952-123/99) Vreme Program predla`e trenutno vreme, ali korisnik to podno{ewa mo`e da promeni. Obavezan je unos. Status Nije dostupan. Pri dodavawu novog predmeta status predmeta predmeta = U radu Veza sa Predstavqa broj zdru`enog predmeta ako postoji. predmetom Bira se iz liste postoje}ih predmeta. Podneo zahtev Podaci o licu koje je podnelo zahtev. Obavezan je unos. Dokument Dokument na osnovu kojeg se vr{i promena Tip objekta Ukoliko je promena ku}nog broja mora da se unese tip objekta Vrsta promene Unosi se da li je predmet vezan za promenu ku}nog broja ili ulice Po slu`benoj Ozna~ava da je predmet pokrenut zbog odluke suda du`nosti i sli~no. Vreme {tampe Vreme kada je re{ewe {tampano. Program automatski upisuje vrednost. Nije dostupno [tampao Podaci o korisniku koji je {tampao re{ewe. Program re{ewe automatski upisuje vrednost. Nije dostupno. Datum dostave Datum sa dostavnice. Nije dostupno. Rok za `albu Rok za `albu (u danima). Nije dostupno. Datum `albe Datum kada je ulo`ena `alba. Nije dostupno. Podneo `albu Podaci o licu koje je podnelo `albu. Nije dostupno. Broj Broj re{ewa na osnovu koga je proveden predmet, drugostepenog ukoliko je predmet proveden na osnovu re{ewa drugostepenog re{ewa. Nije dostupno. Datum Datum kona~nosti re{ewa. Nije dostupno. kona~nosti Vreme provo| Vreme provo|ewa (ili poni{tavawa). Program ewa (ili automatski upisuje vrednost. Nije dostupno. poni{tavawa)

41

Proveo poni{tio)

(ili Podaci o korisniku koji je proveo (ili poni{tio) re{ewe. Program automatski upisuje vrednost. Nije dostupno. Vreme Vreme kada je re{ewe posledwi put aktivirano. aktivirawa Program automatski upisuje vrednost. Ne vidi se ukoliko predmet do sada nije aktiviran. Nije dostupno. Aktivirao Podaci o korisniku koji je posledwi put aktivirao predmet. Program automatski upisuje vrednost. Ne vidi se ukoliko predmet do sada nije aktiviran. Nije dostupno. Pri dodavawu novog predmeta program sam popuwava vreme podno{ewa na sada{we vreme i status predmeta postavqa na status U radu. Pri izmeni ve} postoje}eg predmeta, prikazane su trenutne vrednosti svih opisnih podataka predmeta. Na raspolagawu stoji 5 dugmeta: , koje slu`i za potvrdu unetih vrednosti. Ukoliko su uneti ispravni podaci, vr{i se upis u bazu i izlazak iz forme. Ne vidi se u slu~aju da je pregled predmeta. , koje slu`i za odustajawe od izmene ili dodavawa i izlazak iz forme. Aktivira se i pritiskom na taster ESC. Ne vidi se u slu~aju pregleda predmeta. , koje ima funkciju poziva helpa. Help se mo`e pozvati i pritiskom na taster F1. Izlaz, koje slu`i za povratak u prethodnu formu. Iz forme se tako|e mo`e iza}i pritiskom na taster ESC. Vidi se samo u slu~aju pregleda predmeta. 8.5 Pregled i {tampawe re{ewa

Ova forma slu`i za pregled i {tampawe re{ewa. U formi je prikazano re{ewe koje program sam predla`e na osnovu sadr`aja promena teku}eg predmeta. Predlo`eno re{ewe korisnik mo`e da od{tampa. Korisnik mo`e da mewa predlo`eno re{ewe. Ukoliko korisnik promeni predlo`eno re{ewe, najboqe je da pre {tampe snimi re{ewe. Snimawe se preporu~uje jer korisnik snimawem mo`e da sa~uva re{ewe onakvo kakvo je u trenutku snimawa. Tako slede}i put kada bude `eleo da {tampa re{ewe, korisnik mo`e da u~ita ranije snimqeno re{ewe, a zatim da ga od{tampa ili izmeni i od{tampa. Ukoliko je status predmeta U radu a korisnik od{tampa re{ewe, status predmeta postaje Od{tampano re{ewe. Na raspolagawu stoji 5 dugmeta: , koje slu`i za {tampawe re{ewa. , koje slu`i za snimawe re{ewa. Ime fajla u koji }e da se snimi izgled re{ewa program predla`e na osnovu broja predmeta. Na primer ukoliko je broj predmeta 944-35/98-14 ime fajla }e biti 944-35!98-14.rtf..

42

, koje slu`i za u~itavawe re{ewa sa hard diska, diskete ili CD-a. , koje slu`i za povratak u prethodnu formu. Iz forme se tako| e mo`e iza}i pritiskom na taster ESC. , koje ima funkciju poziva helpa. Help se mo`e pozvati i pritiskom na taster F1. 8.6 Dostava re{ewa

Ova forma slu`i za evidentirawe dostave re{ewa. Unose se 2 podatka: Datum dostave i Rok za `albu, u koja korisnik upisuje datum dostave (tj. datum kada je stigla posledwa dostavnica) i rok u kojem mo`e da bude ulo`ena `alba na dostavqeno re{ewe (u danima). Program za rok `albe predla`e standardni rok od 15 dana. Korisnik mo`e da zadr`i predlo`eni rok, ili da ga promeni (npr. 5 dana, 35 dana, 80 dana). Ukoliko se stranka odri~e prava na `albu korisnik treba da za rok za `albu upi{e 0 dana. Na raspolagawu stoje 3 dugmeta: , koje slu`i za potvrdu unetih vrednosti i evidentirawe dostave re{ewa. , koje slu`i za odustajawe od evidentirawa dostave re{ewa. Aktivira se i pritiskom na taster ESC. , koje ima funkciju poziva helpa. Help se mo`e pozvati i pritiskom na taster F1. 8.7 @alba na re{ewe

Ova forma slu`i za evidentirawe `albe na re{ewe. Unose se 2 podatka: Podnosilac `albe i Datum `albe, u koja korisnik upisuje podatke o podnosiocu `albe i datum kada je `alba podneta. Podaci o licu podnosiocu `albe mogu da se unesu ru~no ili pomo}u dugmeta Izbor lica. Na raspolagawu stoje 3 dugmeta: , koje slu`i za potvrdu unetih vrednosti. Ukoliko su uneti ispravni podaci, vr{i se evidencija `albe i izlazak iz forme. , koje slu`i za odustajawe od evidencije `albe i izlazak iz forme. Aktivira se i pritiskom na taster ESC. , koje ima funkciju poziva helpa. Help se mo`e pozvati i pritiskom na taster F1. 8.8 Provo|ewe re{ewa

Ova forma slu`i za provo|ewe re{ewa. Unose se 2 podatka: Datum kona~nosti i Broj drugostepenog re{ewa, u koja korisnik upisuje datum kona~nosti re{ewa i broj drugostepenog re{ewa ukoliko se provodi drugostepeno re{ewe. Program sam predla`e datum kona~nosti. Ukoliko se provodi re{ewe koje je dostavqeno, program predla`e datum dostave uve}an za rok za `albu. U ostalim slu~ajevima program predla`e

43

dana{wi datum. Korisnik mo`e da prihvati predlo`eni datum ili da ga izmeni. Ukoliko u poqu Status predmeta odaberemo Spremno za provo| ewe, dobijamo spisak svih predmeta ~ija su re{ewa dostavqena, a rok za `albu istekao. Korisnik mo`e da provede re{ewe kod koga nije istekao rok za `albu, ali to treba izbegavati. Takva re{ewa se ne nalaze u spisku predmeta izborom statusa Spremno za provo|ewe. Re{ewe se mo`e provesti u 3 slu~aja: 1. Kada je status predmeta Dostavqeno re{ewe. Naj~e{}e se re{ewe provodi ukoliko je pro{ao rok za `albu, a spisak takvih se dobija ukoliko u poqu Status predmeta odaberemo Spremno za provo|ewe. 2. Kada je status predmeta Ulo`ena `alba i provodi se drugostepeno re{ewe. Drugostepeno re{ewe mo`e biti takvo da zahteva promenu sadr`aja promena. Korisnik mora izvr{iti promenu sadr`aja promena i po zavr{etku rada promene usvojiti. Ukoliko drugostepeno re{ewe zahteva odbijawe neke promene onda korisnik treba da prebaci te promene u status Odbijena. Drugostepeno re{ewe mo`e zahtevati i dodavawe nove promene i tada korisnik treba da doda novu promenu, defini{e wen sadr`aj i na kraju promenu usvoji. 3. Kada je status predmeta U radu. Na taj na~in omogu}eno je direktno provo|ewe re{ewa preskakawem uobi~ajenih faza ({tampa, potpis re{ewa, dostava re{ewa). Na raspolagawu stoje 3 dugmeta: , koje slu`i za potvrdu unetih vrednosti i provo|ewe re{ewa. , koje slu`i za odustajawe od provo|ewa re{ewa. Aktivira se i pritiskom na taster ESC. , koje ima funkciju poziva helpa. Help se mo`e pozvati i pritiskom na taster F1. 8.9 Kraj rada sa predmetima

Izborom ove opcije iz menija zavr{ava se rad sa predmetima, tako da vi{e nije aktivan ni jedan predmet i ne mogu se vr{iti promene za koje je ina~e neophodan rad kroz predmete. U status baru na dnu ekrana ikonica pokazuje da nijedan predmet nije vi{e aktivan. 8.10 Uverewe o ku}nom broju Da bi se od{tampalo uverewe o ku}nom broju potrebno je popuniti podatke o: Podnosiocu zahteva (ime i prezime i prebivali{te)

Broj predmeta U koju se svrhu izdaje uverewe Podaci o ku}nom broju za koji se izdaje uverewe (naseqe, ulica i ku}ni broj)Treba izabrati da li se ku}ni broj odnosi na ulicu, trg ili naseqe

44

Izborom dugmeta {tampa se uverewe na {tampa~u koji je definisan kao podrazumevani. Potrebno je prethodno popuniti op{te podatke o slu`bi.

45