Click here to load reader

Parionice za drvo korisnicko uputstvo

  • View
    258

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Parionice za drvo korisnicko uputstvo

  • NIGOSU[ARE

    TIP: PARIONICA ZA DRVO

    - OP[TE O PARIONICAMA- UPUTSTVO ZA UPOTREBU I BEZBEDAN RAD

    S

    M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjo`e 12; tel. / fax. (018) 211 - 212, 217- 468; [email protected]; www.nigos.rs

    NIGOS su{are

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E Z A D R V O 18000 Ni{, Borislava Nikoli}a-Serjo`e 12; Tel/Fax: +381 18 211-212, 217-468; [email protected];www.nigos.rs

    PARENJE REZANE GRAE

    1. Opte o parenju Pod parenjem rezane grae podrazumeva se takav postupak gde se graa izlae delovanju zasiene vodene pare odreene temperature i odreenog pritiska. Parenje moe biti direktno (kada se zasiena vodena para proizvodi u kotlarnici, a u parionicu se doprema parovodom), ili indirektno (kada se vodena para proizvodi neposredno u parionici). Ciljevi parenja rezane grae su razliiti, a osnovni je da se izvri promena boje. Ovo je naroito izraeno kod bukovine koja ima manje ili vee uee neprave sri (lane srevine), ija se boja znatno razlikuje od boje okolnog drveta. Kako je poznato, lana srevina kod bukve ima dva stadijuma, a posledica je delovanja ksilofagnih gljiva. U prvom stadijumu dolazi do promene boje, dok se u drugoj javlja destrukcija drveta. Parenjem grae sa lanom srevinom dolazi do izjednaavanja boje samo ukoliko je nastupila prva faza, tako da parena graa nakon ovog procesa dobija svetlije ili tamnije crvene tonove boje (sline boji mahagonija). Isto tako, parenje se moe vriti u cilju sterilizacije drveta, tj. drvo koje je zaraeno larvama insekata ili sporama gljiva nakon parenja je sterilisano. Temperature na kojima se parenje odvija predstavljaju tzv. letalne (smrtonosne) doze za insekte i gljive. Meutim, sterilisano drvo nije i imuno od nove zaraze, odnosno ako se pareno drvo izloi ponovo optimalnim uslovima za razvoj insekata i gljiva moe biti ponovo zaraeno. Parenjem rezane grae drvetu se poboljavaju njegova svojstva. Parena graa se manje utee i bubri od neparene, a ovo je posledica smanjenja higroskopnosti drveta usled dejstva visokih temperatura. Isto tako parena graa lake se mainski obrauje u odnosu na neparenu. Parenjem se moe smanjiti ili ak odstraniti kolaps nastao u toku procesa suenja posebnim postupkom koji se naziva rekondicija.

    1.2.Instalacija za parenje rezane gradje Rezana gradja se pari u zatvorenim objektima koji se nazivaju parionice. Parionice najee mogu biti zidane, u novije vreme se prave aluminijumske komore koje su po karakteristikama mnogo ekonominije i trajnije.

    Najprostija instalacija za parenje je u obliku zvona.

    1.3.Komore za parenje rezane gradje Zidana parionica se sastoji od jedne ili vie komora.Duine komora mogu biti od 5-16m, irine 2-6m i visine 2.2-5m.

    Za zidanu parionicu se koristi materijal koji ima dobra termoizolaciona svojstva, da bi se smanjili toplotni gubici. Debljina zidova je vea nego kod zidanih suara zato to se kod parenja primenjuju vie temperature. Obino se izradjuju kao vieslojni,stim da je unutranji sloj izradjen od kiselootporne opeke (prepeena, klinker opeka), jer u toku parenja bukovine usled hidrolize dolazi do pojave stvaranja koselog kondenzata koji je veoma agresivan u odnosu na gradjevinsku konstrukciju i sve eline delove konstrukcije. Ako se kao zavrni sloj sa unutranje strane koristi cementni malter tada se on izvodi do crnog sjaja, a povrh toga sve unutranje povrine (zidovi, tavanica, temelj, vrata) premazuju se nekim kiselootpornim premazom na bazi bitumena ili sline hemijske komponente otporne na temperaturu i vlagu (Polimag, Policem 1.maj aak ili nekih od proizvoda Sika).

    Tavanica je sline konstrukcije kao i zidovi, moe biti ravna ili zasvodjena u obliku luka. Na taj nain kondenzat koji je u toku parenja obojen sliva se niz zidove parionice, dok bi u protivnom kapao po sloajevima gradje i na taj nain dodatno kvasio gradju koja se pari . Do skora se smatralo da to moe izazvati neka zatamnjenja gradje, ali u novije vreme se vie koriste parionice sa ravnom tavanicom jer se dobija na brzini gradnje i utedi. U posebnim sluajevima moe se ispod tavanice ugraditi svod od aluminijumskog lima.

    Pod parionice pravi se od betona, sa malim uzdunim i poprenim nagibom prema sredini komore radi gravitacionog oticanja kondenzata. Kod parionica sa direktnim parenjem po sredini se nalazi kanal

    Parenje rezane gra|e 1

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E Z A D R V O 18000 Ni{, Borislava Nikoli}a-Serjo`e 12; Tel/Fax: +381 18 211-212, 217-468; [email protected];www.nigos.rs

    kojim se kondenzat izvodi iz komore, dok kod komora za indirektno parenje kondenzat se svodi u kadu sa grejaem koja konstrukciono moe biti izvedena u sredini, u opliku slova U ili uz zadnji zid komora za parenje. U kadu sa vodom su uronjeni grejai u obliku cevne zmije kroz koje cirkulie grejni medijum (vodena para, vrela voda, termo ulje) i zagrevajui vodu iznad take kljuanja stvara (indirektno) zasienu vodenu paru kojom se rezana gradja pari. Vrata parionice mogu biti stolarske konstrukcije od drveta (najbolje borovina), a mogu biti izradjena i od aluminijumskih sendvia, tj. od aluminijumskih limova izmedju kojih se nalazi sloj mineralne vune. Metalnu konstrukciju aluminijumskih vrata treba dobro antikorozivno zatititi. Kada se vrata prave od drveta, tada se sa unutranje strane, radi zatite postavlja aluminijumski lim. Radi spreavanja toplotnih gubitaka, neophodno je da vrata dobro zaptivaju. U tu svrhu okolo vrata se postavlja azbestna traka na koju vrata naleu. Meutim ova traka brzo propada, pa je potrebno da se redovno kontrolie i po potrebi menja. Vrata se priteu zavrtnjevima koje bi trebalo izraivati od nerajueg elika. Po zatvaranju vrata, radi boljeg zaptivanja, sa donje strane se nabacuje piljevina, koja dodatno spreava izlaenje pare. Kada je komora neprolazna, tada ima jedna vrata, a kod prolaznih komora postoje dvoja vrata. U cilju postupnog hlaenja parene grae i same komore na kraju ciklusa, prave se i mala vrata, koja se prva otvaraju, po zavretku procesa. U poslednje vreme se sve vie koriste prefabrikovane parionice, kod kojih su graevinski delovi izraeni kao i kod prefabrikovanih suara, odnosno od reetkaste aluminijumske konstrukcije i aluminijumskih panela, ali debljina toplotne izolacije treba da bude vea, zbog temperature koja se kod parenja kree oko 100 C. Oprema parionice kod direktne metode parenja sastoji se od:

    - Parovoda (kojim se para doprema od kotlarnice do parionice); - Razvodnika pare sa sistemom ventila, koji slui za razvoenje pare do pojedinih komora.

    Razvodnik treba da ima termometar i manometar za kontrolu parametara pare u razvodniku, - Perforiranih cevi (parorasprivai) za brizganje pare u komori. Prenik cevi je od 60-70 mm, sa

    perforacijama oko 5mm spiralno rasporeenih na samoj cevi. Cev bi trebalo da bude izraena od nerajuih materijala (bakar ili aluminijum). Paroraspivai se obino smetaju na bonim zidovima iznad sloaja, a izmeu njih i sloaja postavlja se aluminijumski lim ija je uloga da spreava direktni udar pare na piljenu grau, jer u protivnom graa vie puca,

    - Instrumenata (termometar i manometar za svaku komoru),za kontrolu parametara klime u komori,

    - Prelivnog sifona (po jedan za svaku komoru), ija je funkcija kontinuiranog odvoenja kondenzata uz zadravanje vodene pare,

    - Opreme za punjenje i pranjenje komore (najbolje je hidrauliki vagoneti, koji se po obavljenom punjenju grae vade iz komore, jer obini vagoneti veoma brzo propadaju usled korozije.

    Pri indirektnoj metodi parenja oprema parionice sastoji se od: - Toplovoda kojim se grejni medijum doprema iz kotlarnice do parionice, - Razvodnika grejnog medijuma sa sistemom ventila za razvoenje grejnog medijuma do

    pojedinih komora sa instrumentima za kontrolu parametara medijuma u razvodniku. - Glatkih grejnih tela poloenih u kanal u kome se nalazi voda, - Vodovodni sistem sa plovkom koji regulie potreban nivo vode u kanalu, - Instrumenata za kontrolu procesa (kao i kod komora sa direktnim parenjem), - Opremu za punjenje i pranjenje komora (kao i kod komora sa direktnim parenjem).

    2 Parenje rezane gra|e

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E Z A D R V O 18000 Ni{, Borislava Nikoli}a-Serjo`e 12; Tel/Fax: +381 18 211-212, 217-468; [email protected];www.nigos.rs

    1.4. Zvona za parenje piljene grae Parno zvono je takav tip instalacije koje se sastoji iz tri dela

    - osnove parnog zvona, - pokretnog tela parnog zvona i - dizalice za parno zvono Osnova parnog zvona je armirano betonske konstrukcije u vidu korita i pravi se sa istim

    karakteristikama u pogledu graevinskog zvoenja kao i kod zidanih komora. To znai da mora da ima odreenu nosivost i da je vodonepropusna, da je takvog profila da omoguava postavljanje cevi za uputanje zasiene vodene pare niskog pritiska od 0.025 do 0.03 bar. Ivice (bankine) korita slue za razmetaj lega koje nose sloaje, odnosno na kojima se ti sloaji postavljaju viljukarima. Vreme pranjenja i punjenja, zavisno od kapaciteta zvona, kree se od 30 do 45 min. Pocelom obodu se pravi ljeb (kanal) u kojem se nalazi voda. Ovaj kanal sa vodom ima funkciju da obezbedi potpuno zaptivanje kontakta zvona sa osnovom u cilju onemoguavanja izlaska vodene pare iz instalacije u toku procesa parenja, ime se znaajno smanjuju toplotni gubici. Samo zvono izrauje se od eline ili jo bolje od aluminijumske reetkaste konstrukcije na koju se privruje oplata od aluminijumskih zidova konstruisanih u vidu sendvia sa dva Al-lima (spolja i unutra) izmeu kojih se nalazi sloj izolacionog materijala- tvrdi poliuretan ili mineralna vuna . Debljina izolacije usled temperatura koje se u procesu parenja kreu oko 100C, trebalo bi da bude od 80-120mm, radi smanjenja toplotnih gubitaka. Prikljuak instalacija za dovod i razvod vodene pare, ukoliko je u pitanju direktno parenje, nalazi se u podu, mada se moe konstruisati ovakav tip instalacije i za indirektno parenje, po identinim prioncipima kako smo to ve opisali u taki 3. Na zvonu se nalazi sigurnosni ventil da bi se onemoguilo prekoraenje potrebnog pritiska pare. Sama dizalica nalazi se iznad zvona i opsluuje jedno ili nekoliko njih, a funkcija joj je da podie ili sputa zvono prilikom punjenja ili pranjenja rezanom graom. Kapacitet punjenja jednog zvona u zavisnosti od konstruktivnih dimenzija kree se od 9-28m3 rezane grae. Prema podacima proizvoaa, ukupno trajanje parenja je oko 45 sati, a prosena potronja zasiene vodene pare niskog pritiska iznosi oko 350 kg/m3 rezane grae.

    1.5. Tehnoloki proces parenja rezane grae

    Rezana graa, koja mora biti u sirovom stanju vlanosti (35% i vie), prethodno se oisti od piljevine, bilo runo (metalnim etkama), bilo mehanizovano. U protivnom, na mestima ulepljene piljevine posle parenja ostaju tamne mrlje, jer je proces hidroloze i oksidacije piljevine znatno intenzivniji u odnosu na puno (masivno) drvo. Oiena graa slae se u slepe (pune, kompaktne) sloajeve bez vertikalnih i horizontalnih razmaka, jer su istraivanja pokazala da ne postoje tehnoloke razlike izmeu parenne grae sloene u kompaktne sloaje u odnosu na grau slaganu sa razmacima. Priprema grae za parenje vri se neposredno nakon sortiranja u pilani, kako bi drvo zadralo to je mogue viu vlagu. Pripremljeni sloaji se viljukarom postavljaju na vagonet, komora se puni i zatvaraju vrata. Ciklus parenja se sastoji iz sledeih tehnolokih faza:

    a) Punjenje komore, b) Zagrevanje rezane grae, koje mora biti postupno, jer kod naglog zagrevanja graa puca. Faza

    zagrevanja traje izmeu 3 i 6 sati. c) Parenje (aktivna faza), kada se usled delovanja zasiene vodene pare na drvo deava izmena i

    ujednaavanje boje. Ova faza traje leti oko 24 sata, a zimi oko 36sati. d) Odleavanje (dunstovanje) i postupno hlaenje grae, kada se dovod pare, odnosno grejanog

    medijuma, prekida, drvo se smiruje i izjednaavaju se naprezanja nastala u procesu parenja. Ova faza traje od 4do 8 sati.

    e) Pranjenje komore. Ukupno trajanje parenja jedne are je od 36 do 50 sati, odnosno oko 1,5 do 2 dana.

    Parenje rezane gra|e 3

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E Z A D R V O 18000 Ni{, Borislava Nikoli}a-Serjo`e 12; Tel/Fax: +381 18 211-212, 217-468; [email protected];www.nigos.rs

    Proces parenja je isto empirijski . Uobiajeno je da se kontrolie putem kondenzata, koji se hvata i na osnovu njegove boje i bistrine zakljuuje se do koje faze je proces stigao. Na poetku procesa kondenzat je bistar, a u toku aktivne faze parenja kondenzat se zamuuje, da bi se na zavretku aktivne faze parenja kondenzat ponovo izbistrio, kada se moe prei na fazu odleavanja i hlaenja. Za parenje bukove rezane graese koristi zasiena vodena paraniskog pritiska (0.1 do 0.3 bar) i temperature od 95 do 105 C. Pri viim pritiscima trajanje procesa se skrauje, ali i boja parenog drveta postaje sivo mrka. Meutim, vie pritiske mogu da izdre samo metalne komore, dok zidane usled toga brzo propadaju. U toku procesa parenja troe se znatne koliine toplotne energije, koja se izraava u masi vodene pare po 1m3 parene grae. Ova potronja zavisi od niza faktora: stanja instalacije,vremenskog perioda (zima, leto), toplotne izolacije konstruktivnih delovaparionice, vrste drveta, pritiska pare i slino. Orijentaciono, potronja pare kree se od 300 pa ak do 1200 kg vodene pare po 1m3 grae i zavisi od brojnih faktora; najvie od vremenskog perioda kada se parenje sprovodi (zima ili leto), a takoe i od stanja i zaptivenosti instalacije za parenje. Potronja moe da se kontrolie pomou meraa pare.

    1.6. Greke na rezanoj grai od parenja U toku procesa parenja najee se mogu javiti sledee greke: - pukotine (povrinske i eone) koje nastaju naglim zagrevanjem, direktnim udarom vodene pare ili

    naglim hlaenjem. - mrlje na povrini su posledica kada se pre parenja graa ne oisti od piljevine ili dolazi do pojave

    kapanja kondenzata kod parionica sa ravnom unutranjom tavanicom. - nejednolina boja je posledica loeg kvaliteta pare ili kraeg trajanja procesa Napomena: U ovom delu korieni su podaci iz knjige Hidrotermika obrada drveta, dr Branko

    I. Kolina, redovnog profesora na umarskom fakultetu u Beogradu, sa kojim NIGOS-elektronik ima viegodinju saradnju.

    2. Parenje u NIGOS komorama za parenje rezane grae Uzimajui u obzir sve to je u prethodnom poglavlju govoreno NIGOS-elektronik izrauje komore za parenje grae kompletno od aluminijumske reetkaste konstrukcije legure AlMgSi0.5. Zidovi se rade od lima legure aluminijuma AlMg3 u obliku kaseta debljine 1,5mm i ispunom od tvrdo presovane vune u tablama (Isover FDPL 5) debljine 100mm, dok je spolja sinusno orebren emboksirani lim od legure Almg3 debljine 1mm. Ovakva konstrukcija omoguava dobre termika svojstva u smislu termo izolacije i mehanika svojstva obzirom na povienu temperaturu i pritisak koji se javlja prilikom parenja. Za zaptivanje cele komore koristi se visokotemperaturni silikon do 250C u smislu hidroizolacije. Za zaptivanje vrata parionice na komoru, koristi se dihtug silikonska guma ija svojstva odgovaraju temperaturi i pritisku u komori. Vrata u donjem delu lee u vodi koja se nalazi u kanalu. To omoguava najbolje dihtovanje . U sluaju poveanja pritiska, vrata koja se oslanjaju na kosim klinovima i praktino plutaju na vodi, mogu da se podignu i na taj nain smanje pritisak u komori. Za rastereenje pritiska u komori koristi se rasteretna klapna sa lebdeom zavesicom. Ona se postavlja na zadnji zid komore. Ovakav princip omoguava korisniku da uvek moe da vidi u kojoj fazi parenja je komora. Treba napomenuti da se prilikom parenja stalno u komori smenjuju nadpritisak, ravnotea, i podpritisak.

    4 Parenje rezane gra|e

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E Z A D R V O 18000 Ni{, Borislava Nikoli}a-Serjo`e 12; Tel/Fax: +381 18 211-212, 217-468; [email protected];www.nigos.rs

    U zavisnosti kojim radnim medijumom kupac raspolae (para ili vrela voda) NIGOS izrauje tri tipa parionica: - Direktna parionica. Radni medijum je zasiena vodena para koja se direktno od kotla dovodi preko parnog prolaznog ventila u komoru, i preko inox perforirane cevi 76.1 x 2 uduvava u parionicu. Tom prilikom vodi se rauna da para ne udara direktno u grau. Kondenzat koji se prilikom hlaenja pare javlja u parionici izbacuje se preko kanala u prihvatno ispustni aht. Prednosti ovakvog parenja su:

    - bre postizanje zadatih uslova u komori - jednostavnija oprema za parenje Nedostaci su: - neophodnost parnog kotla i parne instalacije - velika potronja vode za parenje koja se ne vraa u proces. - mogunost pojave suve pregrejane pare u sluaju nepravilnog rada kotla, to nije povoljno za

    parenje i moe izazvati oteenje grae. - Indirektna parionica. Radni medijum moe biti vrela voda do 120C ili para na 0.5 bar koji

    preko grejaa (sistem inox cevi 42.4 x 2) koji su potopljeni u kadu sa vodom i omoguava njeno isparavanje. Kondenzat koji se javlja u komori vraa se u kadu. Nivo vode u kadi se odrava pomou nivostata i dve sonde. U kadu se doliva hladna voda iz sistema u smislu odravanja nivoa.

    Prednosti ovakvog parenja su: - mogunost korienja pare ili vrele vode - mala potronja vode - siguran rad sa vlanom parom Nedostaci ovakvog parenja su: - sporije postizanje uslova za parenje - vrelovodni sistem do 120C - vei trokovi investicije - Direkno indirektna parionica. Radni medijum moe biti samo para. Ova parionica moe raditi

    u oba reima. Daje najbolje rezultate parenja ali ima najvie trokove investicije.

    - Oprema za sva tri tipa parenja. Nigos moe ponuditi i opremu za parenje koja se montira u zidanom objektu koji pravi kupac. Tu treba uzeti u obzir teke uslove za hidro i termoizolaciju komore, kao i krai vek trajanja komore. Napomena : Prilikom izbora tipa parionice potrebno je sagledati sve inioce.

    - tip medijuma za prenos toplote (para ili vrela voda) . - potronja vode prilikom parenja - propise za isputanje kondenzata u otpadne vode. Obzirom na kiselinu koja se oslobaa

    prilikom parenja, treba hemijski tretirati kondenzat pre isputanja u kanalizaciju. - investicione trokove - kvalitet parenja - kapacitet parionice se daje za slaganje na letvice. Ako se graa slae na slepo kapacitet treba

    smanjiti na pola. - vek trajanja zidanog objekta je mali.

    Nikoli Z. Miljan Dipl.in.mainstva

    Parenje rezane gra|e 5

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U A R E18000 Ni, Borislava Nikolia-Serjoe 12; Tel/Fax: +381 18 211-212, 217-468; office @ nigos.rs ; www.nigos.rs

    PD-01

    KORISNIKO UPUTSTVO

    1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE AUTOMATA ZA PARIONICE

    PD-01 je namenski ureaj za voenje termikih procesa u parionicama za drvo prema unapred pripremljenim programima. Umemoriju ureaja se moe smestiti do 8 razliitih programa, pri emu se svaki od njih sastoji od tri faze: faze predgrevanja, fazezagrevanja i faze aktivnog parenja.

    Ureaj ima 4 merna ulaza na koje se dovode signali iz odgovarajuih temperaturnih sondi. Za osnovnu funkcionalnost dovoljnaje upotreba samo prvog mernog ulaza za merenje temperature ambijenta. Upotreba ostalih mernih ulaza se moe parametarskidozvoliti ili zabraniti. Drugi merni ulaz je takodje namenjen za merenje temperature ambijenta. Ukoliko koristimo drugi merniulaz, za regulaciju temperature u parionici se koristi prosena temperatura izmerena na prvom i drugom ulazu. Trei merni ulazkoristimo za merenje temeperature drveta. Temperatura drveta se moe koristiti za kontrolu programskog toka. etvrti ulaz sekoristi za merenje temperature pare ili drugog medijuma za grejanje i ne utie na upravljanje ili tok procesa.

    Ureaj je opremljen sa 2 relejna izlaza za upravljanje ventilom za zagrevanje komore, prvi za otvaranje i drugi za zatvaranjeventila. Tip regulacija moe biti PID ili ON/OFF. Ureaj omoguava i runo upravljanje relejnim izlazima, odnosno ventilom.

    Ureaj ima mogunost povezivanja na komunikacijsku liniju sa drugim raunarskim sistemima prema standardu EIA 485 ikomunikacijskim protokolom razvijenim u NIGOS - Elektronik.

    PD-01 Automat za parionice za drvo (verzija 1.00) 1

    Slika 1.1: Faze i parametri programa parenja

    mailto:[email protected]://www.nigos.rs/mailto:[email protected]:[email protected]

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U A R E18000 Ni, Borislava Nikolia - Serjoe 12; tel. / fax. (018) 711 - 212, 717 - 468

    2. R UKOVANJE UREAJEM I PRIKAZ NA PREDNJEM PANELU

    2.1. BRZI PREGLED PARAMETARA

    U reim za brzi pregled trenutnih parametara ulazimo kratkim pritiskom na taster PAR. Na gornjem displeju je prikazan simbolparametra a na donjem njegova trenutna vrednost. Za kretanje kroz listu koristimo taster PAR. Iz ovog reima se izlaziautomatski posle 15 sekundi od zadnje aktivnosti, ili duim dranjem tastera PAR (>2sek). U sledeoj tabeli su navedeniparametri koji se mogu nai u listi zavisno od reima rada i postavljenih parametara ureaja:

    OZNAKA OPIS PARAMETRA

    t1 Izmerena temperatura na prvom mernom mestu, temperatura ambijenta. Ovaj parametar se prikazuje ukoliko je merenjena drugom ulazu dozvoljeno, u tom sluaju se u standardnom prikazu na gornjem displeju prikazuje prosek izmerenihtemperatura.

    t2 Izmerena temperatura na drugom mernom mestu, temperatura ambijenta. Ovaj parametar se prikazuje ukoliko je merenjena drugom izlazu dozvoljeno.

    t3 Izmerena temperatura na treem mernom mestu, temperatura drveta. Ovaj parametar se prikazuje ukoliko je merenje natreem izlazu dozvoljeno.

    t4 Izmerena temperatura na etvrtom mernom mestu, temperatura pare ili medijuma za grejanje. Ovaj parametar seprikazuje ukoliko je merenje na etvrtom izlazu dozvoljeno.

    ttm Vreme proteklo od startovanja procesa parenja u minutama.

    Tsp Trenutno zadata temperatura.

    ssp Temperatura predgrevanja. Odnosi se na izabrani program. (do ove temperature grejanje je maksimalnom brzinom)

    sp Temperatura parenja. Odnosi se na izabrani program.

    rsp Gradijent u fazi kontrolisanog grejanja. Odnosi se na izabrani program.

    f2p Trajanje parenja. Odnosi se na izabrani program.

    2 PD-01 Automat za parionice za drvo (verzija 1.00)

    Slika 2.1: Standardan prikaz na panelu ureaja sa opisom funkcija korisnikog interfejsa

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U A R E18000 Ni, Borislava Nikolia-Serjoe 12; Tel/Fax: +381 18 211-212, 217-468; office @ nigos.rs ; www.nigos.rs

    2.2. PODEAVANJE PROGRAMSKIH PARAMETARTA UREAJA

    U reim programiranja ureaja ulazimo duim pritiskom na taster PAR, sve dok se na gornjem displeju ne pojavi ispis kod , ana donjem trepua poruka entr. Ureaj zahteva unos koda za odgovarajui nivo pristupa. Dok traje opisani prikaz nadisplejima, pritiscima na tastere GORE i DOLE podesiti vrednost koda na donjem displeju. Inicijalna vrednost koda jepostavljena na 8 (osam). Sada treba pritisnuti taster PAR. i ukoliko je kod korektno unet, automat e odgovoriti ispisivanjemporuke leV1 na donjem displeju. Ovim je omoguen pristup parametrima prvog nivoa, tj. programskim parametrima umemoriji ureaja. Lista parametara koji su dostupni na ovom nivou data je u sledeoj tabeli:

    OZNAKA PARAMETRA MOGUE VREDNOSTI PARAMETRA

    FABRIKAVREDNOST

    kod Pristupni kod za ovaj nivo od =999 do 9999 8ssp Temperatura predgrevanja 0ff, 1 do 99 0C 60sp Temperatura parenja od 1 do 99 0C 95rsp Gradijent temperature zagrevanja od )1 do 9(9 0C/h 1)0f2p Vreme parenja od 0 do 9999 min 480xb Holdback opseg (dozvoljeno odstupanje) 0ff,1 do 99 0C 5

    Listanje parametara se vri kratikim pritiscima na taster PAR, a podeavanje vrednosti izabranog parametra tasterom GORE,odnosno DOLE. Promenjena vrednost se automatski pamti prelaskom na sledei parametar ili izlaskom iz reima programiranja.Svi parametri u ovoj listi osim koda se odnose na program iji je redni broj ispisan na displeju PROGRAM. Ukoliko elimo davidimo ili promenimo vrednost izabranog parametra u drugom programu onda tasterom PROG listamo programe dok nedodjemo do eljenog. Izlaz iz ovog reima je automatski nakon 30 sekundi od zadnje aktivnosti korisnika ili dranjem tasteraPAR due od 2 sekunde.

    2.3. PODEAVANJE INSTALACIONIH PARAMETARA UREAJA

    U reim programiranja ureaja ulazimo duim pritiskom na taster PAR, sve dok se na gornjem displeju ne pojavi ispis kod , ana donjem trepua poruka entr. Ureaj zahteva unos koda za odgovarajui nivo pristupa. Dok traje opisani prikaz nadisplejima, pritiscima na tastere GORE i DOLE podesiti vrednost koda na donjem displeju. Inicijalna vrednost koda jepostavljena na 101 (sto jedan). Sada treba pritisnuti taster PAR i ukoliko je kod korektno unet, automat e odgovoritiispisivanjem poruke leV2 na donjem displeju. Ovim je omoguen pristup parametrima drugog nivoa, tj. instalacionimparametrima. Na ovom nivou dostupni su i svi parametri sa prethodnog nivoa.Lista parametara koji su dostupni na ovom nivoudata je u sledeoj tabeli:

    OZNAKA PARAMETRA MOGUE VREDNOSTI PARAMETRA

    FABRIKAVREDNOST

    ko2 Pristupni kod za nivo2 od =999 do 9999 101ad Komunikaciona adresa od )1 do (9 )1br Komunikaciona brzina, baudrate od !2 do 5&6 kboda (6td Komunikaciono kanjenje od 0 do 50 ms 20ft Digitalni fiter merenja 1 , 2, 4, ... 128 4dTa Alarm razlike temperatura ambijenta od 1 do 99 0C 20xIa Gornja granica alarma od lOa do 199 0C 150lOa Donja granica alarma od =99 do xIa 0C =20ksp Zadata temperatura u fazi STOP 0ff , 1 do 99 0C 10t2e Dozvola merenja druge temperature ambijenta 0ff , 0n 0fft3e Dozvola merenja temperature drveta 0ff , 0n 0fft4e Dozvola merenja temperature grejanja 0ff , 0n 0ffrue Dozvola runog upravljanja 0ff , 0n 0nktr Tip regulacije Pid , 0n0f pidpro Proporcionalni opseg od 1 do 99 0C 5int Integralno vreme 0ff , 1 do 9999 sec 300der Diferencijalno vreme 0ff,1 do 99 sec 0ffvkt Vreme otvaranja ventila od 1 do 300 sec 150vst Minimalni korak ventila od 1 do 10 % 5xis Histerezis pri on/off regulaciji od 1 do 99 0C 1dxb Holdback opseg za temperaturu drveta 0ff,1 do 99 0C 0ff

    PD-01 Automat za parionice za drvo (verzija 1.00) 3

    mailto:[email protected]://www.nigos.rs/mailto:[email protected]:[email protected]

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U A R E18000 Ni, Borislava Nikolia - Serjoe 12; tel. / fax. (018) 711 - 212, 717 - 468

    3. UPRAVLJANJE AUTOMATOM

    Kada je program po kome e proces parenja biti voen podeen, parionica spremna i postoje svi uslovi za normalno odvijanjeprocesa (ureaj pravilno podeen i povezan na sistem, na displejima automata nema poruka o grekama), program moe bitiaktiviran. Ukoliko postoji bilo kakva nepravilnost, sistem treba temeljno proveriti pre aktiviranja programa, kako bi se izbegleneeljene situacije. Ove mere predostronosti su neophodne jer je rad automata najee povezan sa tehnolokim procesima kojirelativno dugo traju, tako da eventualno ispadanje sistema iz regulacije dok traje izvrenje programa moe da dovede donepotrebnih zadravanja procesa ili do drugih ozbiljnijih posledica.1

    3.1. STARTOVANJE I TOK PROGRAMA

    Pre pokretanja procesa parenja proverimo da li je izabran eljeni program na displeju PROGRAM. Pritisnemo kratko tasterSTART i time je eljeni program pokrenut. Zavisno od parametara programa i poetnih uslova program moe poeti od fazePREDGREVANJE ali ova faza moe biti i preskoena ukoliko je parametar temperatura predgrevanja ssp postavljen na offili na vrednost niu nego to je izmerena temperatura ambijenta. Ukoliko je izvrenje poelo od faze PREDGREVANJEodgovarajua dioda u grupi dioda STATUS PARIONICE trepe. Kada temperatura ambijenta dostigne zadatu temperaturupredgrevanja automat prelazi na sledeu fazu a to je ZAGREVANJE. U ovoj fazi automat kontrolisano poveava zadatutemperaturu ambijenta po gradijentu definisanim parametrom rsp. Dioda ZAGREVANJE poinje da trepe a diodaPREDGREVANJE se gasi. Kada zadata temperatura dostigne temperaturu definisanu parametrom sp automat prelazi u fazuPARENJA. U fazi PARENJE temperatura ambijenta se odrava na dostignutom nivou do isteka vremena zadatog parametromf2p.

    3.2. OSTUPANJE TEMPERATURE - PARAMETRI xb i dxb

    U toku izvravanja procesa parenja moe doi do zastoja u procesu ukoliko dodje do veeg odstupanja temperature ambijentai/ili temperature drveta od trenutno zadate temperature. Ogranienje odstupanja temperatire ambijenta je definisanoprogramskim parametrom xb, a temperature drveta programskim parametrom dxb. Kontrola odstupanja moe da se iskljuipostavljanjem vrednosti ovih parametara na off. Ukoliko doe do odstupanja dioda ODSTUPANJE TEMPERATURE svetli idioda koja odgovara trenutnoj fazi procesa kontinualno svetli, a donjem displeju se ispisuje simbol greke xb ili dxbnaizmenino sa vremenom preostalim do kraja faze.

    Parametar xb je inicijalno podeen na 50C a dxb je inicijalno postavljen na off, prilikom podeavanja ovih parametra trebabiti oprezan jer male vrednosti ovih parametra mogu dovesti do produenja procesa i time uticati na krajnji kvalitet proizvoda.To se naroito odnosi na parametar dxb koji bi trebalo da bude vei bar za nekoliko stepeni od parametra xb.

    1 Osnovna namena automata PD-01 je automatsko voenje procesa parenja u parionicama za drvo, a ne obezbeivanjesigurnosnih opcija u ovim objektima. Za veu sigurnost kompletnog sistema treba koristiti dodatne, nezavisne sisteme zatite.

    4 PD-01 Automat za parionice za drvo (verzija 1.00)

    Slika 3.1: Prikaz normalnog toka programa bez zastoja uz kontrolu odstupanjatemperature ambijenta xb=50C i temperature drveta dxb=100C. Faza aktivnog

    parenja poinje kada temperatura ambijenta dostigne sp5, u ovom sluaju 900C itemperatura drveta sp-10, u ovom sluaju 850C

  • M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U A R E18000 Ni, Borislava Nikolia-Serjoe 12; Tel/Fax: +381 18 211-212, 217-468; office @ nigos.rs ; www.nigos.rs

    3.3. ZAUSTAVLJANJE IZVRENJA PROGRAMA

    Po zavretku regularnog toka programa ureaj automatski zavrava proces. Na donjem displeju se ispisuje ukupno vremetrajanja zavrenog programa i naizmenino s njim se ispisuje simbol end. Pritiskom na taster PAR signalizacija kraja programasimbolom end prestaje. Takodje, sve diode STATUS PARIONICE su gaene.

    Ukoliko je potrebno prekinuti proces ranije, pre regularnog zavretka, potrebno je pritisnuti i drati pritisnut taster START dueod 2 sekunde. Ovim e program u komori biti zaustavljen i automat e prei u stanje STOP za datu komoru.

    3.4. RUKOVANJE AUTOMATOM U TOKU IZVRENJA PROGRAMA

    Postupak promene vrednosti programskih parametara opisan u poglavlju 2.2. vai ravnopravno za neaktivne kao i za aktivneprograme, bez ogranienja to se tie podeavanja. Prilikom promene vrednosti parametara programa koji se trenutnoizvravaju, ureaj automatski aurira podatke koji su u memoriji i odmah prilagoava i trenutni tok zapoetih programa, tako dase odmah posle izvrenih promena vrednosti parametara te promene mogu videti u pregledu tekuih vrednosti parametara.

    U toku rada po programu mogue je promeniti i program koji se izvrava, dovoljno je uz pomo tastera PROG promenitiaktivni program u toj komori.

    4. RUNO U PRAVLJANJE RELEJNIM IZLAZIMA

    Taster AUTO/RUNO slui za izbor reima upravljanja ventilom. Podrazumevano upravljanje ventilom se vri automatski nabazi zadate temperature i izmerene temperature ambijenta. Meutim u pojedinim situacijama, recimo kada je potrebno testirativentil ili izvriti neku krau intervenciju, korisnik ima potrebe da pree na runo upravljanje. Nakon prelaska na runi reimupravljanja tasterima OTVARANJE i ZATVARANJE direktno upravljamo releima za otvaranje i zatvaranje ventila.Mogunost prelaska na runo upravljanje moe biti dozvoljeno ili zabranjeno postavljanjem vrednosti odgovarajueg parametraureaja.

    Diode AUTO i RUNO u okviru sekcije KONTROLA VENTILA led diode indiciraju reim upravljanja relejnim izlazima:automatski ili runi, a diode OTV. (otvaranje) i ZAT. (zatvaranje) indiciraju stanja relejnih izlaza.

    5. INDIKACIJA ALARMA, ODSTUPANJA I GREAKA

    Informaciju o tome da je sonda na bilo kom mernom mestu neispravna ili da je izala iz opsega koji smo definisali alarmnimparametrima, preveliko odstupanje od zadate temperature u toku parenja, ureaj indicira prikazom simbola odgovarajue grekena donjem displeju koji se smenjuje sa prikazom vremena. Mogui simboli koji mogu da se jave na donjem displeju su dati usledeoj tebeli.

    OZNAKA OPIS DOGAAJA

    snB1 Prekid sonde na prvom mernom mestu, sonda za mernje temperature ambijenta

    snB2 Prekid sonde na drugom mernom mestu, dodatna sonda za merenje temperature ambijenta

    snB3 Prekid sonde na treem mernom mestu, sonda za merenje temperature drveta

    snB4 Prekid sonde na etvrtom mernom mestu, sonda za merenje temperature medijuma za grejanje

    dTa Alarm razlike izmerenih vrednosti na sondama za merenje temperature ambijenta

    xIA1 Prekoraenje gornje granice alarma na prvom mernom mestu

    lOA1 Prekoraenje donje granice alarma na prvom mernom mestu

    xIA2 Prekoraenje gornje granice alarma na drugom mernom mestu

    lOA2 Prekoraenje donje granice alarma na drugom mernom mestu

    XIA3 Prekoraenje gornje granice alarma na treem mernom mestu

    lOA3 Prekoraenje donje granice alarma na treem mernom mestu

    xIA4 Prekoraenje gornje granice alarma na etvrtom mernom mestu

    lOA4 Prekoraenje donje granice alarma na etvrtom mernom mestu

    xb Prekoraenje dozvoljene razlike zadate temperature i temperature ambijenta

    dxb Prekoraenje dozvoljene razlike zadate temperature i temperature drveta

    end Signalizacija zavretka procesa parenja

    PD-01 Automat za parionice za drvo (verzija 1.00) 5

    mailto:[email protected]://www.nigos.rs/mailto:[email protected]:[email protected]

    Page 1PD-01 Korisnicko uputstvo V1_0.pdf1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE AUTOMATA ZA PARIONICE2. RUKOVANJE UREAJEM I PRIKAZ NA PREDNJEM PANELU2.1. BRZI PREGLED PARAMETARA2.2. PODEAVANJE PROGRAMSKIH PARAMETARTA UREAJA2.3. PODEAVANJE INSTALACIONIH PARAMETARA UREAJA

    3. UPRAVLJANJE AUTOMATOM3.1. STARTOVANJE I TOK PROGRAMA3.2. OSTUPANJE TEMPERATURE - PARAMETRI xb i dxb3.3. ZAUSTAVLJANJE IZVRENJA PROGRAMA3.4. RUKOVANJE AUTOMATOM U TOKU IZVRENJA PROGRAMA

    4. RUNO UPRAVLJANJE RELEJNIM IZLAZIMA5. INDIKACIJA ALARMA, ODSTUPANJA I GREAKA

    PD-01 Korisnicko uputstvo V1_0.pdf1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE AUTOMATA ZA PARIONICE2. RUKOVANJE UREAJEM I PRIKAZ NA PREDNJEM PANELU2.1. BRZI PREGLED PARAMETARA2.2. PODEAVANJE PROGRAMSKIH PARAMETARTA UREAJA2.3. PODEAVANJE INSTALACIONIH PARAMETARA UREAJA

    3. UPRAVLJANJE AUTOMATOM3.1. STARTOVANJE I TOK PROGRAMA3.2. OSTUPANJE TEMPERATURE - PARAMETRI xb i dxb3.3. ZAUSTAVLJANJE IZVRENJA PROGRAMA3.4. RUKOVANJE AUTOMATOM U TOKU IZVRENJA PROGRAMA

    4. RUNO UPRAVLJANJE RELEJNIM IZLAZIMA5. INDIKACIJA ALARMA, ODSTUPANJA I GREAKA