KSS-1 Korisnicko uputstvo

8/3/2019 KSS-1 Korisnicko uputstvo

1/29

KKKooorrriiisssnnniiikkkooouuupppuuutttssstttvvvooo zzzaaa KKKSSSSSS---111


2/29

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 1

OPIS KONTROLERA SVETLOSNE SIGNALIZACIJEKSS-1

SADR@AJ

1. NAMENA2. MODOVI RADA3. VRSTE RADA4. STRUKTURA SIGNALNOG PLANA I KOREKCIONE TA^KE5. FAZNI RAD KONTROLERA6. DETEKTORI SAOBRA]AJA7. RAD SA VI[E RASKRSNICA8. UPRAVLJANJE URE\AJEM9. PROGRAMABILNOST

10. STRUKTURA10.1. PROGRAMSKA PLOÂ10.2. KONFLIKTNA PLOÂ10.3. IZVR[NA PLOÂ10.4. DETEKTORSKA PLOÂ10.5. KOMUNIKACIONO-INDIKACIONA PLOÂ10.6. DISPLEJNA PLOÂ10.7. PLOÂ NAPAJANJA


3/29


NAMENA

Namena kontrolera svetlosne signalizacije KSS-1 je da izvr{ava programiranesignalne planove na semaforizovanim raskrsnicama. Po{to je projektovanmultiprocesorski (svaka elektronska plo~a ure|aja ima svoj procesor) ure|aj nudi velikemogu}nosti prilago}avanja najraznovrsnijim eksploatacionim uslovima putemprogramiranja velikog broja parametara.

MODOVI RADA

Ure|aj ima slede}e modove rada:1. Aktivan mod tokom kojeg kontroler izvr{ava izabrani signalni plan. Signalni plan se

bira na jedan od slede}ih na~ina:

1.1.prema programiranoj vremenskoj tabeli (za dan u nedelji, praznik ili posebandatum),

1.2.prema zonskim ili koordinacionim uslovima (signalni planovi istog trajanja i saistim odstupanjem za sve kontrolere u zoni ili koordinacionom pravcu),

1.3.forsiranjem fiksnog signalnog plana od strane operateraPoseban slu~aj je kada kontroler radi autonoman izbor signalnih faza na osnovusaobra}ajnih uslova (fazni rad - rad bez signalnog plana).

2. @uti trepta~ se izvr{ava u sede}im slu~ajevima:2.1.Usled detekcije gre{ke u radu, i to:

2.1.1.usled otkaza programske plo~e,2.1.2.usled pregorevanja osigurane sijalice,2.1.3.usled pregorevanja ve}eg broja od dozvoljenog neosiguranih sijalica (broj

pregorelih neosiguranih sijalica je programabilan),2.1.4.usled detekcije konflikta (po tabeli konflikata) i2.1.5.usled detekcije sijanja zelenog svetla kra}e od dozvoljenog (po tabeli

minimalnih zelenih vremena).2.2.izborom opcije ùti trepta~ na prekida~u na konfliktnoj plo~i,2.3.na komandu operatera.

3.

Sve crveno je mod rada sa crvenim signalnim pojmom na svim signalnim grupama iaktivira se na isti na~ina kao i signalni planovi u aktivnom modu rada.

4. Test mod je neaktivan mod kada su sve sijalice uga{ene. Ure|aj prelazi u ovaj modu slu~aju:4.1.detekcije nedozvoljenog napona na isklju~enoj sijalici tokom izvr{enja signalnog

plana u aktivnom modu kao i tokom izvr{enja ùtog trepta~a ili sve crvenog,4.2.na komandu operatera radi izvr{enja testova ure|aja, sijalica i kablovske

instalacije.

Napomena: izborom opcije blokada na prekida~u konfliktne plo~e ne remeti se radni u jednom modu osim {to je blokiran izlaz mre`nog napona na sijalice, tj. sijalice nesvetle tokom izvr{enja signalnog plana, ùtog trepta~a, i sl.


4/29


VRSTE RADA

Tokom aktivnog moda mogu} je slede}i izbor rada ure}aja:1. Lokalni rad; prosto izvr{avanje signalnog plana na jednoj izolovanoj raskrsnici.

Varijante detektorskog rada u lokalu su:1.1.Izbor optimalnog signalnog plana,1.2.Korekcija trajanja faza signalnog plana:

1.3.sa promenom duìne ciklusa signalnog plana1.4.bez promene duìne trajanja ciklusa signalnog plana

1.5.Izbor faze signalnog plana prema saobra}ajnim uslovima (rad bez fiksnogsignalnog plana).

2. Rad u koordinaciji; sinhroni rad vi{e kontrolera na razli~itim raskrsnicama radiostvarenja saobra}ajnog zelenog talasa. Detektorskim radom u koordinaciji seobezbe|uje funkcija mikroregulacije. Ure}aj podràva ~etiri tipa koordinacija:2.1.koordinacija sa korekcionim ta~kama (do osam korekcionih ta~aka u ciklusu),2.2.koordinacija sa stop ta~kama (varijanta proizvo|a~a Huber),2.3.koordinacija sa sinhro impulsom (varijanta URS-200/500 master-slave mod),

2.4.koordinacija prema realnom vremenu (bez neophodne fizi~ke veze me|ukontrolerima, ali uz uslov ta~nih ili sinhronih ~asovnika u svakom kontroleruposebno).

3. Zonski rad; centralizovano upravljanje nad vi{e kontrolera u jednoj saobra}ajnoj zoniradi postizanja optimizacije toka saobra}aja u njoj. Komunikacija Zonskog centraupravljanja sa kontrolerima svetlosne signalizacije se obavlja kablovskom vezompomo}u RS-485 veze ili radio-modemskom vezom. Zonski detektorski rad obuhvatarad sa:3.1.izborom optimalnog signalnog plana,3.2.grupnom faznom korekcijom.

Funkcija pe{a~ke najave je mogu}a u svim vrstama rada u jednoj od dve slede}evarijante:

sa fiksnom signalnom slikom (dispozicijom signala) na rasksnici koju menja samoaktivan signal pe{a~ke najave,

sa korekcijom pe{a~ke faze u teku}em signalnom planu (konstantne ilipromenjljive duìne ciklusa).

STRUKTURA SIGNALNOG PLANA I KOREKCIONE TA^KE

Signalni plan se sastoji od slede}ih parametara:1. Duìna ciklusa signalnog plana,2. Start i stop vremena za svaku signalnu grupu. Za voza~ke grupe start po~inje sa

startom signalnog pojma crveno-ùto, a stop se ra~una sa krajem pojmazeleno. Start i stop vremena se mogu ponoviti do tri puta u ciklusu.

3. TIP ta~ka (ta~ka izmene programa) ozna~ava sekundu u ciklusu u kojoj se vr{iizmena signalnog plana, odnosnu u kojoj startuje signalni plan po uklju~enjuure|aja.

4. REF ta~ka (referentna ta~ka) je sekunda u ciklusu u kojoj se o~ekujesihronizacioni impuls radi koordinacije sa drugim kontrolerima.5. Blok korekcionih ta~aka od najvi{e osam ta~aka.


5/29


Sinhronizacija vi{e kontrolera svetlosne signalizacije radi ostvarenja koordinacije uradu (zeleni talas) ostvaruje se slaganjem sekunde u ciklusu signalnih planova koji seistovremeno odvijaju u vi{e kontrolera. Slaganje podrazumeva poklapanje trenutnesekunde u ciklusu svih kontrolera ili imaju ura~unato konstantno ostupanje. Radiostvarenja slaganja sekundi u ciklusu, potrebno je da svaki kontroler proverava da li jeuskla|en sa ostalima i koriguje eventualno neura~unato ostupanje. Sinhronizacija seostvaruje slede}im na~inima:

1. Sinhronizacija izme|u samih kontrolera se odvija pore|enjem me|usobnetrenutne sekunde u ciklusu ra~unom odstupanja svakog od njih od srednjevrednosti.

2. Bezkomunikaciona sinhronizacija se obezbe|uje generisanjem sinhronizacionogimpulsa u svakom kontroleru pojedina~no iz ta~nog ~asovnika realnog vremena.

U slu~aju potrebe za povezivanjem sa ure|ajima drugih proizvo|a~a sinhronizacijase moè ostvariti na slede}e na~ine:

3. Centar upravljanja zonskog sistema {alje putem komunikacionih veza

sinhronizacioni impuls svim kontrolerima. Kontroleri trenutkom prijemaizra~unavaju odstupanje primljenog impulsa od referentne ta~ke.

4. Kontroler se programira da radi u reìmima master ({alje ostalim kontrolerimasinhronizacioni impuls) ili slejv (prihvata sinhronizacioni impuls od mastera ira~una odstupanje).

Izra~unata odstupanja se koriguju u korekcionim ta~kama. Po{to odstupanja mogubiti pozitivna ili negativna korekcione ta~ke mogu korigovati ciklus skra}enjem iliproduènjem trajanja cilusa.. Iz tog razloga korekcione ta~ke imaju tri parametra:

1. sekunda u ciklusu u kojoj se ta~ka postavlja,

2. maksimalno vreme za koje se ciklus moè produìti u datoj ta~ki i3. maksimalno vreme za koje se ciklus moè skratiti u datoj ta~ki.

Produènje ciklusa se ostvaruje zadràvanjem odvijanja ciklusa u datoj ta~ki(zamrznuta dispozicija signala), a skra}enje se realizije preskokom iz trenutne sekundeciklusa u slede}u koja je uve}ana za iznos odstupanja. Obe vrste korekcija suograni~ene maksimalnim vrednostima zadràvanja ili preskoka tako da, ako jeodstupanje ve}e od ovih iznosa, korekcija se nastavlja u narednim korekcionimta~kama, ako su programirane, ili u istoj u narednom ciklusu, sve dok iznos odstupanjane bude poni{ten. Skok iz jedne sekunde ciklusa u neku drugu, prilikom skra}enjaciklusa, treba da bude u istoj signalnoj fazi tako da ne dovede izmene dispozicije

signala (signalne slike na raskrsnici) ili da skok ne uzrokuje prelazak na dispoziciju koja je konfliktna sa predhodnom. Tako|e, skok ne sme da izazove skra}enje zelenogvremena bilo koje signalne grupe ispod minimalno dozvoljenog, programiranog u tabeliminimalnih zelenih vremena. Prekora~enje bilo kojeg od ovih uslova dove{}e dogenerisanja gre{ke koja prevodi ure|aj u ùti trepta~.

Po{to se korekcione ta~ke, po pravilu, postavljaju na po~etku signalnih faza, koristese i za korekciju njihovog vremena trajanja usled saobra}ajnih uslova dobijenih oddetektora saobra}aja. Naime, uslov za korekciju neke faze moè do}i od detektorasaobra}aja ili pe{a~kih tastera. Svaki od detektora ili tastera moè da uti~e na jednu ilivi{e faza zahtevom za njihovo skra}enje ili produènje. Tada mogu nastupiti dvaslu~aja:

1. Korekcija signalnih faza sa promenjljivim trajanjem ciklusa i2. Korekcija signalnih faza sa konstantnim trajanjem ciklusa.


6/29


Prvi slu~aj je karakteristi~an za rad ure|aja u lokalu, a drugi za rad ure|aja ukoordinaciji ili u zonskom radu. Kada ure|aj radi u koordinaciji sa drugim kontrolerima ,tada ciklus mora ostati konstantan i detektorski zahtevi za korekcijom pojedinih fazamoraju biti normirani tako da ne dovedu do promene trajanja ciklusa (mikroregulacija) i,samim tim, naru{avanja koordinacije. Tako|e, u ukupan ra~un korekcije signalnih fazaulazi i korekcija usled odstupanja od sinhronizacije.

Sam princip korekcione ta~ke je najobuhvatniji na~in korekcije signalne faze iciklusa. Naime, svi do sada poznati na~ini korekcije su imali za osnovu produènjetrajanja faze ili ciklusa, dok korekciona ta~ka podràva i skra}enje faze, pa je samimtim i generalnija. Iz ove osobine proizilaze dve posledice:

1. kompatibilnost sa svim ostalim varijantama sinhronizacije i2. efikasnije ostvarenje sinhronizacije.

Efikasnost se ogleda u mogu}nosti korekcije u vi{e ta~aka u ciklusu (prednost nadURS tipovima kontrolera) i dvozna~na korekcija (prednost nad svim, nama poznatim,kontrolerima).

FAZNI RAD KOTROLERA

Kontroler ima mogu}nost rada izmenom signalnih faza na osnovu saobra}ajnihuslova, tj. rad bez klasi~nog signalnog plana. Mogu} je unos do 8 signalnih faza itabela me|ufaznih prelaza, tj. tabela dozvoljenih prelaza sa me|usobnim vremenskimrazmacima radi obezbe|enja osiguranja od konfliktnosti. Elementi koji ~ine fazu su:

1. start i stop vremena svake signalne grupe koje ~ine fazu i2. minimalno i maksimalno trajanje svake faze.Uslov za izbor faze koja }e biti aktuelna u dato trenutku se dobija iz saobra}ajnih

uslova prikupljenih sa detektora saobra}aja i pe{a~kih tastera. Elementi koji se prate

radi odlu~ivanja o izboru faze su:1. detektori najave, formiranja redova i blokade izlaza;2. kumulativna vremena ~ekanja sa skaliranjem teìnskim faktorima na osnovu

unapred utvr|enih prioriteta;3. vremena minimalnog i maksimalnog trajanja signalnih faza;4. pe{a~ke najave.

Ure|aj moè da istovremeno izvr{ava vi{e signalnih faza odjednom (sabiranjeme|usobno nekonfliktnih faza) kao i da radi u kombinovanom reìmu, tj. jedno vreme ureìmu izvr{enja i izmene ~istih signalnih planova, a drugo vreme u faznom radu na

osnovu saobra}ajnih uslova. Izbor se odre|uje prema vremenskim tabelama rada(planovi tempiranja).

DETEKTORI SAOBRA]AJA

Prema vrsti detektora, kontroler svetlosne signalizacije podràva savremenedetektore tipa:

1. Infracrvene,2. ultrazvu~ne,3. mikrotalasne i4. kombinovane.


7/29


Ovi detektori se postavljaju na stubovima pored saobra}ajnica, po obliku idimenzijama su kompaktni, monta`ni i lako prenosivi i ne zahtevaju posebnegra|evinske intervencije kao indukcione petlje.

Prema nameni i mestu postavljanja, detektori na svakoj ulaznoj traci raskrsnice sedele na:

1. najavne detektore, koji se sme{taju neposredno na ulazu u raskrsnicu i sluèza najavu kontroleru da ubrza pojavu odgovaraju}e signalne faze,

2. prolazne detektore, koji se postavljaju ne{to dalje od najavnog detektora ( okodeset metara dalje), detektuju vozila u prolazu i sluè radi zahteva kontroleruda produì teku}u fazu da bi vozila u kretanju neometano pro{la krozraskrsnicu,

3. detektori zadràvanja, koji informi{u kontroler da je na odgovaraju}oj trazido{lo do formiranja reda ~ekanja,

a na svakoj izlaznoj traci:4. detektori blokiranja za obave{tavanje kontrolera da je odgovaraju}a izlazna

traka zauzeta pa ne treba aktivirati signlnu fazu koja bi je dodatno opteretila itako dovela do blokade raskrsnice.

Pored pomenute namene detektora kao sredstva za korekciju signalnog plana radiprilago|enja svetlosnih signala raskrsnice saobra}ajnim uslovima u cilju optimizacijeprotoka, detektori se mogu koristiti i kao broja~i saobra}aja.

Najavni i prolazni detektori se koriste za brojanje saobra}aja i merenje protoka (brojvozila u jedinici vremena), a detektori zadràvanja i blokiranja vreme optere}enjasaobra}ajnih traka. Detektorski podaci o saobra}aju se ~uvaju RAM memoriji sabaterijom i za{ti}eni od gubitka sadràja usled nestanka mre`nog napona. Memorija jeFIFO karaktera (first in first out) {to zna~i da se detektorski podaci permanentnoupisuju i ~uvaju u memoriju tako {to najnoviji podatak prepisuje najstariji.

Na slede}em primeru se moè proceniti validnost memorijskih podataka u vremenu.Neka su detektori postavljeni na prostoj krst raskrsnici sa po dve saobra}ajne trake, ineka je svaka traka opremljena sa po ~etiri detektora (najavni, prolazni, zadràvaju}i iblokiraju}i) {to ~ini ukupno 4*3=12 detektora. I neka su 6 detektora programirani dadaju podatke o broju vozila i maksimalnom protoku u nekom vremenskom intervalu, adrugih 6 detektora daju podatke o vremenu saobra}ajne blokade u istom intervalu. Ineka je izabran vremenski interval od jedan sat. To zna~i da je ukupan broj podatakapo ~asu od detektora 2*6+1*6=18, a za mesec dana broj podataka iznosi18*24*30=12.960 {to iznosi ne{to vi[e od 12KB memorije. Po{to je u standardnoj

detektorskoj plo~i rezervisano 24KB RAM memorije jasno je da bi se detektorski podaciaùrirali dva meseca bez gubljenja usled prepisivanja, odnosno, odràvalac opreme bibio u obavezi da najre|e svakih dva meseca ~ita podatke iz ure|aja.

U slu~aju da postoji ve}i broj detektora ili je vremenski interval akvizicije podataka~e{}i ili je programiran broj podataka po detektoru ve}i, memorija detektorskih podataka}e se srazmerno brè puniti te je neophodno vreme za ~itanje detektorskih podatakamanje. Interval ~itanja podataka iz memorije kontrolera se dobija od strane softverakojim se ure|aj, pa samim tim i detektorski rad, programira. Na poseban zahtev, moèse dobiti detektorska plo~a sa ve}om memorijom i time produìti vremenski intervalo~itavanja detektorskih podataka kod raskrsnica sa zna~ajnije ve}im detektorskimzahtevima.


8/29


RAD SA VI[E RASKRSNICA

Kontroler svetlosne signalizacije je projektovan da moè da upravlja svetlosnomsignalizacijom na vi{e raskrsnica, do ukupno ~etiri. Jedna od konfiguracionih tabela je itabela sijalica u kojoj se, pored ostalih parametara karakteristi~nih za svaku sijalicuposebno, unosi i redni broj podgrupe kojoj pripada.Podgrupa je skup sijalica (i signalnih grupa) koje pripadaju jednoj od ~etiri raskrsnice.Podgrupe se pona{aju nezavisno, tj. svaka podgrupa moè biti u razli~itom modu rada.Na primer, ako tokom rada otkaè osigurana sijalica jedne raskrsnice, samo signalnegrupe koje pripadaju toj raskrsnici }e pre}i u ùti trepta~, a ostale podgrupe(raskrsnice) nastavljaju sa izvr{avanjem signalnog plana.

Tako|e, svakom od raskrsnica je mogu}e operatorski komandovati prelazak unovi mod rada bez uticaja na ostale raskrsnice.

UPRAVLJANJE URE\AJEM

Kontroleru svetlosne signalizacije se moè pristupiti od strane operatora na trina~ina:

1. sa displejne plo~e,2. pomo}u personalnog ra~unara (Pentium, Laptop i sl.),3. daljinski, preko komunikacionih linija za zonski rad ili koordinaciju.

Pristup kontroleru se vr{i u svrhu: ~itanja ili upisa konfiguracionih parametara i tabela,

komandovanja modova i vrsta rada, informisanja o trenutnim radnim parametrima testiranje ispravnosti ure|aja, sijalica i kablovske instalacije.

Displejna plo~a se nalazi na samom ure|aju i sluì za ograni~en pristup kontroleruradi:

1)informisanja o radnim parametrima:a) aktuelni mod rada, broj programa, sekunda u ciklusu.b) koordinacioni uslovi, aktivne kerekcione ta~ke, trenutno odstupanje.

c) op{ti parametri kao {to su ta~no vreme i datum.d) informacije o gre{kama u radu.

2)komande kontroleru:a) izmene moda rada (aktivni, sve crveno, ùti trepta~, test)b) izmene vrste rada (lokani, koordinacija, detektorski rad)c) izmene na~ina izbora programa (po tabeli, forsirani, koordinacioni)d) aktiviranje zelenih trepta~a za voza~ke i pe{a~ke signalne grupee) izvr{avanje testova kontrolera, sijalica i kablova

Personalni ra~unar se priklju~uje za RS-232 konektor programske plo~e i sluì zapotpun pristup kontroleru koji je sadràn u dokumentu Upustvo za programiranjekontrolera svetlosne signalizacije KSS-1.


9/29


Zonski centar upravljanja ima, tako|e, sve elemente kontrole i upravlajnja nakontrolerom KSS-1 osim programiranja osnovnih konfiguracionih parametara: brojsignalnih grupa, broj izvr{nih plo~a i tabele konflikata i minimalnih zelenih vremena.

PROGRAMABILNOST

Kontroler semafora KSS-1 izvr{ava programirane signalne planove ili postavlja stanjasve crveno ili zuti trepta~ na semaforizovanim raskrsnicama. U svojoj memoriji ~uvado 32 signalna plana i izvr{ava ih po vremenskim planovima tempiranja i to:1. Plan tempiranja za svaki dan u nedelji po na osob,2. Plan tempiranja za praznike ( do 16 praznika u godini ),3. Plan tempiranja za specifi~ne datume ( do 8 datuma ).

Kontroler nudi veliku fleksibilnost u prilago|enju realnim uslovima u geometriji isobra}aju na raskrnicama. Fleksibilnost je izraèna velikim brojem programabilnihparametara, tabela i funkcija.

Parametri koji se programiraju su:1. Broj i tip signalnih grupa ( voza~ke, pe{a~ke, tramvajske i strelice ),2. Vremena trajanja crveno-ùtog i ùtog signala u signalnim planovima,3. Startna vremena ùtog trepta~a, sve ùtog i sve crvenog pre po~etka izvr{enja

signalnog plana,4. Broj neispravnih neosiguranih sijalica koje uzrokuju ispad ure|aja iz stanja izvr{enja

signalnog plana u ùti trepta~,

Tabele podataka koje se programiraju su:

1. Tabela sijalica. U njoj je za svaku sijalicu odre|en:1.1.broj signalne grupe kojoj pripada,1.2.tip signalnog pojma koji predstavlja (crveno, ùto, zeleno),1.3.tip osiguranja (osigurana ili ne),1.4.redni broj podgrupe kojoj pripada,1.5.redni broj led indikatora na pripadaju}em izvr{nom modulu na kojem }e se

prikazivati indikacija stanja te sijalice.2. Tabela konflikata u kojoj su upisane me|usobno konfliktne signalne grupe. Svaki par

kofliktnih grupa ima dva za{titna vremena.3. Tabela minimalnih zelenih vremena za svaku signalnu grupu.

Programabilne funkcije kontrolera su:1. Rad u lokalu.2. Rad u koordinaciji3. Zonski rad.4. Detektorski rad5. Pe{a~ka najava6. Zeleni trepta~ za pe{ake i (ili) voza~e programabilnog vremena trajanja,


10/29


STRUKTURA

Kontroler semafora sadrì slede}e elektronske plo~e:

1. programska plo~a PGP,2. konfliktna plo~a KFP,3. izvr{ne plo~e IOP,4. plo~a za napajanje NP-220/2x5,5. displejna plo~a DIP,6. komunikaciono-informaciona plo~a KMP,7. detektorska plo~a DTP.

Sve plo~e uredjaja su medjusobno povezane serijskim komunikacionim vezama (RS232ili RS485) i ~ine mini vi{enivosku me|uprocesorsku mreù.

PROGRAMSKA PLOÂ

Programska plo~a je centralna plo~a ure|aja. Komunikaciono je povezana sa:- konfliktnom plo~om (KP) preko RS-232 magistrale,- PC ra~unarom ili nekim drugim sli~nim terminalom za konfigurisanje, programiranje,

testiranje i pra}enje rada ure|aja preko RS-232 magistrale,- Radio-modemskim ili nekim drugim komunikacionim kontrolerom za daljinsko

upravljanje preko RS-232,- displejnim modulom preko RS-232 veze,- drugim plo~ama ure|aja preko RS-232 magistrale (komunikaciona plo~a npr.).

U ~vrstoj memoriji ove plo~e su sadràni konfiguracion i programski parametri ure|ajaKonfiguracioni parametri ure|aja su:- broj signalnih grupa,- broj izvr{nih plo~a,- maksimalan dozvoljeni broj pregorelih neosiguranih sijalica,-

tabela konfiguracija sijalica,- tabela minimalnih zelenih vremena,- tabela konflikata sa za{titnim vremenima,i ~uvaju se u EEPROM memoriji programske i konfliktne pla~e koje moraju bitiidenti~nog sadràja.

Programski parametri su:- startna vremena (ùti trepta~, sve ùto, sve crveno),- tabela signalnih planova,- planovi tempiranja za dane u nedelji,

i ~uvaju se u baterijskom ramu (BRAM) programske plo~e.

Funkcija plo~e su da:


11/29


ûva, koristi, menja i proverava sve programabilne i konfiguracione parametre,tabele i signalne planove kontrolera. Ona u svom EEPROM-u i backupbaterijskom RAM-u drì kompletnu konfiguraciju kontrolera i svih plo~a.

Preko svojih serijskih asinhronih kanala (RS232) vr{i komunikaciju sa: PC ra~unarom, LAPTOP-om ili ru~nim mikroterminalom,

radi ostvarenja slede}ih funkcija:- upis, ~itanje i provera ispravnosti svih programabilnih

parametara, tabela, signalnih planova i ta~nog vremena,- komandovanje izmenom moda rada kontrolera,- pra}enjem funkcionisanja kontrolera- ~itanjem liste gre{aka detektovanih tokom rada

kontrolera u nekom periodu,- testiranje sijalica, ì~ane instalacije i plo~a kontrolera.

konfliktnom plo~om radi ostvarenja funkcija:- izvr{enja signalnog plana,- postavljanje moda rada ( test, normal, ùti trepta~, sve crveno )- testiranja.

detektorskom plo~om za prijem informacija o saobra}ajnom toku, koordinaciono komunikacionom plo~om radi ostvarenja funkcija grupne

i zonske komunikacije i koordinacionog rada kontrolera, preko SPI magistrale sa displejnim modulom.

Drì ta~no vreme i datum pomo}u preciznog RTC (Real Time Clock) ~ipa

Osnovna funkcija ove plo~e je da izvr{ava programirani signalni plan izabran izvremenskih tabela prema ta~nom vremenu i datumu. U slu~ajevima detekcije gre{akaosiguranja, konflikata, neispravnih podataka u tabelama ili zadate komande prekospoljnih komunikacionih linija glavna plo~a prevodi ure|aj u stanje ùtog trepta~a.

Spoljnom komandom ili vremenskim programiranjem kontroler se moè prevesti i ustanje sve crveno. Sam start ure|aja je programiran da prevodi ure|aj kroz slede}astanja: ùti trepta~, sve ùto, sve crveno, teku}i signalni plan. Vremena trajanja prva tristanja su programabilna, a signalni plan startuje iz TIP (ta~ke izmene plana) ta~ke.Izmena jednog signalnog plana drugim se vr{i tako|e u TIP ta~ki.

Na startu, svakih pola sekunde, {alje komandu RESET sve dok konfliktna plo~a neodgovori RESET_ACK ~ime zapo~inje inicijalizacija celog ure|aja.Start ure|aja obuhvata provere:- CRC-a konfiguracionih parametara i tabela raskrsnice u EEPROM-u i u slu~aju

neispravnosti komanduje MRAK.- CRC-a programskih parametara i tabela BRAM-a i u slu~aju neispravnosti komanduje

@UTI TREPTA^.Nakon ispravno pro|enih provera inicijalizuju se radne tabele i promenjljive i ure|ajkre}e u rad na osnovu stanja u CONFIG_MOD strukturi u BRAM-u koja odredjuje radnimod rada. Modovi rada mogu biti slede}i:- Test (mrak)- @uti trepta~- Sve crveno- Aktivni reìm izvr{enja signalnog plana (sa ili bez voza~kog ili pe{a~kog zelenog

trepta~a):- Plan po tabeli- Forsirani plan


12/29


- Plan prema dobijenoj koordinacionoj komandiKomanda moda se izdaje konfliktnoj plo~i tri puta i ako odgovor ne stigne prelazi se ustartni reìm kao po resetu.U slu~aju ispravnog odgovora od strane konfliktne plo~e,novi mod postaje vaè}i za programsku plo~u.

U test modu programska plo~a, kao i ceo ure|aj ne radi ni{ta autonomno, a sijalice suuga{ene. U ovom modu se, putem RS-232 komunikacije iz PC ra~unara ili preko

daljinskog upravljanja, mogu upisivati, ~itati i verifikovati konfiguracija i programskiparametri ure|aja, testirati sve plo~e ure|aja i vr{iti provera ispravnosti sijalica ikablovske instalacije.

Tokom ùtotrepta~kog i sve crvenog moda programska plo~a proverava ispravnofunkcionisanje moda u konfliktnoj plo~i.

Za vreme aktivnog moda programska plo~a je u obavezi da svake sekunde po{aljedispoziciju signala konfliktnoj plo~i.

Mod rada se moè promeniti putem komande iz PC-a ili daljinski u svakom trenutkubez ograni~enja ili iz konfliktne plo~e.Konfliktna plo~a moè izvr{iti promenu moda u dva slu~aja:- ako je ure| aj u aktivnom ili sve crveno modu i konfliktna plo~a detektuje gre{ku

osiguranja, konfliktnosti ili neispunjenja nekog vremenskog uslova (za{titno vreme,minimalno zeleno ili dispoziciono vreme za aktivni mod), tada konfliktna plo~akomanduje programskoj plo~i prelaz ure|aja u ùti trepta~,

- ako je ure|aj u aktivnom, sve crveno ili ùti trepta~ modu i konfliktna plo~a detektujegre{ku uklju~ene sijalice kada komanda uklju~enja nije izdata, konfliktna plo~akomanduje programskoj plo~i prelazak ure|aja u test mod (mrak).

Oba slu~aja su ispadi ure|aja i pra}eni su sa evidencijom o gre{ci.

Izvr{enje signalnog plana po~inje njegovim preuzimanjem iz baterijskog rama itestiranjem ispravnosti pomo}u CRC-16 koda i proverama konfliktnosti, za{titnih iminimalnih zelenih vremena. Nakon toga se signalni plan sme{ta u radnu memoriju isvake sekunde {alje telegram prema konfliktnoj plo~i o stanjima signalnih grupa uzistovremenu proveru konfliktnosti. Konfliktna plo~a odgovara telegramom uspe{nogizvr{enja stanja signalnih grupa ili informacijom o gre{ci.Konfliktnost signalnih planova na nivou glavne plo~e se testira 3 puta, i to: prilikomupisa signalnog plana u tabelu signalnih planova baterijskog rama, prilikom njegovogpreuzimanja iz baterijskog rama i sme{tanja u radnu memoriju i tokom samog izvr{enja

signalnog plana.Programska plo~a drajvuje displejni modul koji sadrì za ~etiri ~etvorozna~na matri~nadispleja i do 6 tastera.


13/29


KONFLIKTNA PLOÂ

Konfliktna plo~a je komunikaciono spregnuta sa glavnom plo~om i svim izvr{nimplo~ama.Konfliktna plo~a u sebi sadrì EEPROM memoriju za ~uvanje konfiguracionih parametarakontrolera kao i tabela sijalica, za{titnih vremena i minimalnih zelenih vremena. Sadràjove memorije je identi~an sadràju EEPROM-a glavne plo~e {to se i testira prilikomsvakog starta ure|aja. Iz ovih tabela konfliktna plo~a priprema i {alje konfiguracioneparametre izvr{nim modulima.Konfliktna plo~a od glavne plo~e dobija komande za izvr{enje jednog od stanja: test,ùti trepta~, sve crveno i aktivni mod (izvr{enje signalnog plana).

TEST mod - konfliktna plo~a prihvata test komande od glavne plo~e iprosle|uje ih izvr{nim plo~ama. Test komande su:

uklju~enje i isklju~enje jedne ili vi{e sijalica na IO plo~i, paljenje i ga{enje jedne ili vi{e led dioda na IO plo~ama, upis konfiguracionih parametara: boje led dioda, validnost

sijalica i sl. izbor tipa indikacija na led diodama naredbe ~itanja svih parametara izvr{nih modula.

SVE CRVENO mod - konfliktna plo~a automatski svake sekunde {alje komanduuklju~enja crvenih sijalica svim izvr{nim modulima, proverava ispravnost indikacija i u


14/29


slu~aju neispravne indikacije nad osiguranom sijalicom prelazi u mod ùti trepta~, o~emu izve{tava glavnu plo~u.

@UTI TREPTA^ mod - konfliktna plo~a automatski svake sekunde {alje komandenaizmeni~nog uklju~enja i isklju~enja ùtih sijalica svim IO modulima i proveravaispravnost indikacija i u slu~aju gre{ke izve{tava glavnu plo~u.

AKTIVNI mod - konfliktna plo~a izvr{ava signalni plan tako {to svake sekunde prihvataod glavne plo~e stanja signalnoh grupa. Stanja signalnih grupa se prevode u stanjasijalica, testiraju na konfliktnost i {alju izvr{nim plo~ama na izvr{enje u obliku telegramakomandi za aktiviranje ili deaktiviranje trijaka.Nakon toga se ~itaju indikacije i proveravaju da li su saglasne sa komandama.1. poklapanje komandi i indikacija, konfliktna plo~a nastavlja rad,2. gre{ka komande na nekoj sijalici, a indikacija neaktivna pregorela sijalica:

2.1. ako je sijalica osigurana, konfliktna plo~a ide u stanje ùtog trepta~a,2.2. ako je sijalica neosigurana, konfliktna plo~a nastavlja rad,

3. gre{ka neaktivne komande a indikacija aktivna na sijalici postoji nedozvoljeninapon:

3.1. ako se radi o zutoj sijalici, konfliktna plo~a ide u test mod ,3.2. ako nije zuta sijalica, konfliktna plo~a ide u zuti trepta~.

U svim ovim slu~ajevima konfliktna plo~a izve{tava glavnu o promenama.


15/29


IZVR[NA PLOÂ

Izvr{na plo~a je serijskim sinhronim basom tipa RS485 povezana sa konfliktnom isvim ostalim izvr{nim plo~ama ure|aja. Komunikacija je organizovana po principu pointto multipoint sa vode}om ulogom konfliktne plo~e. Izvr{ne plo~e na basu seme|usobno razlikuju po sopstvenoj adresi koja se postavlja na dip-prekida~ima.

Izvr{na plo~a se sastoji od: RS485 komunikacinone linije, optokapler za zero crossing detekciju, procesora za obradu komunikacije, izvr{enje komandi, ~itanja indikacija, sinhronizaciju

sa mreòm, ~itanje adresnog dip prekida~a, upis indikacija na led diodama itd. {est izvr{nih blokova koji se sastoje od: trijaka za paljenje sijalica,

optotrijaka za galvansku izolaciju procesora od trijaka, otporno-diodne mreè za detekciju napona i strije na sijalici, optokaplera za indikaciju napona i struje na sijalici,

devet trobojnih led indikatora.

Izvr{na plo~a izvr{ava komande dobijene od konfliktne plo~e i vra}a pro~itaneindikacije. Tipovi komandi koje izvr{ava:

paljenje trijaka (sijalica), ~itanje indikacija, adrese, memorijskih lokacija, prikaz na ledove ( indikacija, komandi, memorijskih lokacija, adresa, gre{ke

neispravne sijalice ili instalacije )Izvr{ni blokovi za paljenje sijalica su dimenzionisani da napajaju potro{a~ do 2Astruje, ili kratkotrano (nekoliko desetina sekundi) do 10A ili u piku (oko 20ms) do100A. To zna~i da je sposoban da napaja do {est sijalica od 75W (jednu glavnu idva ponavlja~a). Po{to su ovi blokovi jedini ozbiljni disipativni elementi (otpornik1ohm, 3W, na red sa sijalicom) preporu~uje se da, ako ima slobodnih trijaka,ponavlja~i budu razdeljeni na njih.


16/29


DETEKTORSKA PLOÂ

Detektorska plo~a kontrolera svetlosne signalizacije KSS-1 namenjena je zaprikupljanje i obradu informacija sa detektora saobra}aja. Obra|ene informacijedetektorska plo~a prosle|uje programskoj plo~i, koja na osnovu tih podataka vr{imikroregulaciju saobra}aja ili prosle|uje detektorske podatke u zonski centar koji naosnovu tih podataka i podataka sa drugih kontrolera vr{i makroregulaciju saobra}aja.

Detektorska plo~a se sastoji od tri osnovna dela:1. Mikrokontroler sa memorijskim medijumom za ~uvanje podataka

2. RS-485 komunikacioni blok za komunikaciju sa detektorima saobra}aja3. RS-485 komunikacioni kanal za komunikaciju sa glavnom plo~om

Upravljanje radom detektorske plo~e vr{i mikrokontroler sa 24KB programske i32KB radne memorije pod baterijskim napajanjem radi ~uvanja podataka usled nestankanapajanja. U memoriji se ~uvaju podaci vezani za konfiguraciju detektora, detektorsketabele i informacije o protoku saobra}aja za odre|eni vremenski period.

Detektorska plo~a sadrì 4 nezavisna RS-485 komunikaciona kanala kojimpriklju~uje do 32 detektora po svakom kanalu (128 ukupno). Svi linijski drajveri za RS-485 komunikaciju su za{ti}eni od prenapona i strujnih udara i galvanski razdvojeni od

ostalog dela RS-485 mreè. Na detektorsku plo~u mogu da se priklju~e slede}e vrstedetektora saobra}aja:5. Infracrveni


17/29


6. Ultrazvu~ni7. Mikrotalasni8. Kombinovani.Detektrska plo~a je komunikaciono povezana sa programskom plo~om preko RS-

485 magistrale.

Komunikacija izme|u detektora saobra}aja i detektorske plo~e se obavljapermanentno. Informacije koje se prikupljaju sa detektora saobra}aja obra|uju se umikrokontroleru detektorske plo~e na osnovu upisanih konfiguracionih parametara zasvaki detektor i na osnovu detektorskih tabela koje se preko PC ra~unara upisuju udetektorsku plo~u.

Detektorska plo~a tokom konfiguracije kontrolera preuzima od programske plo~ekonfiguracione parametre za svaki detektor:

1. Namena i mesto postavljanja (detektor najave, detektor protoka, detektorzadràvanja i detektor zagu{enja)

2. Tip detektora3. Detektorske tabele

Detektorske tabele sadrè informacije o uticaju detektora saobra}aja na trajanjesvake faze signalnog plana upisanog u kontroler svetlosne signalizacije i principereakcije na sve informacije pristigle od detektora saobra}aja. Uticaj detektora saobra}ajana promene u trajanju faza signalnog plana se defini{e pomo}u softvera zaprogramiranje kontrolera svetlosne signalizacije, odnosno dela koji obra|uje detektorskirad ure|ja.

Informacije sa detektora saobra}aja se obra|uju u tri nezavisna procesa udetektorskoj plo~i :

1. Pra}enje stanja detektora saobra}aja i njihov uticaj na trajanje faza signalnog

plana, odnosno, obavljanje funkcije mikroregulacije saobra}aja kao i funkcijeizbora faze u reìmu faznog rada kontrolera svetlosne signalizacije.2. Prosle|ivanje informacija sa detektora zonskom centru upravljanja radi

obavljanja funkcije makroregulacije saobra}aja.3. Pra}enje stanja detektora protoka i broja~a saobra}aja i memorisanje

informacija u odre|enom vremenskom intervalu.

Funkcija mikroregulacije saobra}aja je jedna od osnovnih funkcija detektorskeplo~e kontrolera svetlosne signalizacije u lokalnom radu. Na osnovu informacija sadetektora soabra}aja i uz kori{}enje detektorskih tabela postiè se promena duìne

trajanja faza u signalnom planu. Korekcija duìne trajanja faza se vr{i u korekcionimta~kama koje postoje u svakoj fazi signalnog plana. Detektorska plo~a prosle|uje zahtevprogramskoj plo~i za promenu duìne neke faze. Programska plo~a u korekcionoj ta~kiproverava mogu}nost promene trajanja faze i izvr{ava promenu ako je mogu}e izvr{iti.

Funkcija makroregulacije saobra}aja je mogu}a ako je kontroler svetlosnesignalizacije povezan u zonski sistem upravljanja ili u koordinisani pravac. Informacijekoje detektorska plo~a prikuplja sa detektora saobra}aja se prosle|uju u zonski centarili master kontroler i na osnovu tih informacija se bira signalni program po kojemfunkcioni{e zona ili koordinacioni pravac.

Informacije vezane za protok saobra}aja se upisuju u memoriju gde se ~uvaju dopreuzimanja od strane ovla{tenog lica ili se prosle|uju u centar upravljanja ako je


18/29


kontroler vezan u zonski sistem rada. Vreme ~uvanja informacija o protoku zavisi odveli~ine memorije i od broja pravaca na kojima se meri protok vozila.

Pored detektora saobra}aja, na detektorsku plo~u se priklju~uju i detektori najavepe{aka i detektor najave prioritetnih vozila.

KOMUNIKACIONO-INFORMACONA PLOÂ

Komunikaciono-informaciona plo~a je namenjena za vezu kontrolera svetlosnesignalizacije sa:

1. drugim kontrolerima radi ostvarenja funkcija koordinacione veze ili daljinskogupravljanja u zonskom sistemu.

2. spoljnim ure|ajima za informisanje:2.1.informacionim tabalma displejima za informisanje voza~a i pe{aka o

trajanju aktuelne signalne faze.2.2.ure|ajima za zvu~no i govorno informisanje pe{aka o trajanju i

upozoravanje o isteku zelene signalne faze.3. drugim pomo}nim ure|ajima za kojima se moè ukazati potreba tokom

vremena eksploatacije, npr. beì~ni (do 10m) ru~ni terminal za nadzor iuravljanje ure|ajem).

Strukturu plo~e ~ini: mikroprocesorski upravlja~ki blok, RS485 komunikacioni blok za vezu sa drugim kontrolerima svetlosne

signalizacije preko posebne kablovske komunikacione linije,


19/29


RS485 komunikacione linije za vezu sa informacionim tablama i akusti~kimure|ajima,

RS232 komunikaciona linija za vezu sa radio-modemskim ure|ajem radiostvarenja digitalne radio-veze sa zonskim centrom upravljanja.

RS232 komunikaciona linija za vezu sa programskom plo~om, RS232 rezervna komunikaciona linija

Komunikacija sa drugim kontrolerima, u cilju uspostavljanja funkcija koordinacijeizme|u njih ili zonskog upravljanja, se obavlja putem RS485 linije. Kablovska vezaizme|u kontrolera je troìlna parica. Komunikacioni blok sadrì slede}e elemente:

1. repetitorski blok za regeneraciju RS485 signala izme|u kontrolera,2. optokaplere za galvansku izolaciju elektronike od neèljenih uticaja (smetnji) iz

spoljne kablovske mreè,3. za{titne elemente (gasni odvednici, varistori, zener diode) za za{titu

elektronskih komponenti od strijnih i naponskih koji mogu nastati u spoljnoj inaponskoj mreì,

4. relei za prespoj dolaznih i odlaznih komunikacionih kablova u slu~aju otkaza

kontrolera radi obezbe|enja neprekidne komunikacije izme|u ostalih kontrolerana kablovskoj vezi.Protokol komunikacije je HDSL tipa i tako projektovan da omogu}i brz i pouzdan prenospodataka izme|u kontrolera. On omogu}ava da u roku od najvi{e jedne sekunde svikontroleri na komunikacionoj liniji imaju u svojoj memoriji trenutne radne parametreostalih kontrolera. Vezom preko druge RS232 linije sa radio-modemskim komunikacionimure|ajem ostvaruje se radio veza sa zonskim centrom upravljanja. Na ovaj na~in zonskicentar, pristupaju}i jednom kontroleru radio-vezom, moè pristupiti svim ostalimkontrolerima na kablovskoj komunikacionoj liniji.

Informacione table su sedmosegmentni displeji ~ija je namena prikaz broja sekundi doisteka signalne faze. Kao i ure|aji za akusti~no informisanje, opremljeni sumikroprocesorima za komunikaciju sa komunikacioni-indikacionom plo~om preko kojeuspostavljaju vezu sa programskom plo~om radi dobijanja informacije o trajanju teku}esignalne faze i njenog prikaza.


20/29


DISPLEJNA PLOÂ

Displejna plo~a sadrì: alfanumeri~ki osmozna~ni displej

~etiri tastera za rad sa meniima na displeju led diode za indikaciju reset taster NTC temperaturski senzor zumer RS232 komunikaciona linija sa programskom plo~om komandne linije prema plo~i napajanja za upravljanje solid state releom, za

uklju~enje faze izvr{nih plo~a, i optotrijakom za uklju~enje ventilatora.

Displejna plo~a sluì da preko komunikacije sa programskom plo~om:1. omogu}i prikaz bitnih radnih i konfiguracionih parametara i osnovne komandne

funkcije2. meri temperaturu i prosle|uje programskoj plo~i koja, na osnovu te informacije

komanduje uklju~enje ventilatora3. na komandu iz progranske plo~e uklju~uje mre`nu fazu za izvr{ne plo~e kontrolera.


21/29


PLO^A NAPAJANJA

Napajanje obezbe|uje 2x5VDC napone za rad ure|aja ukupne snage 25W {to jeza 50% vi{e od potrebnog za maksimalnu konfiguraciju. Napajanje je ~operskog tipa iradi na frekvenciji od 100kHz sa stepenom iskori{}enja od 74%. Jedan naponski izlazse vodi za napajanje programske, konfliktne, koordinacione, detektorske plo~e idisplejne, a drugi za napajanje svih izvr{nih plo~a. Ova dva naponska izlaza sugalvanski raspregnuta. Tolerancija mre`nog napona napajanja iznosi od 85VAC do265VAC.

Na plo~i napajanja se jo{ nalaze: solid state rele, koji je elektronski prekida~ sa namenom da uklju~i fazu za izvr{ne

plo~e radi uklju~enja sijalica. Ovim releom upravlja mikroprocesor na displejnoj plo~i. optotrijak za uklju~enje ventilatora za hla|enje i njime, tako|e, upravlja mikroprocesor

displejne plo~e.

za{titni elementi na ulaznoj fazi (gasni odvodnik, varistori,..) i displejna plo~a koja je postavljena upravno na plo~u napajanja sa prednje strane.


22/29


MONTA@A

Sve plo~e uredjaja (osim korektorskog sklopa) su dimenzija EVROPA karte(160x100mm) i deklarisane za rad u pro{irenom temperaturskom opsegu (-20 +80C)bez posebnih klimatizacionih adaptacija (greja~i, ventilatori, klime i sl.). Montiraju se ustandardan 19 rek ili sli~an.

Monta`a plo~a je slede}im redosledom: napojna plo~a, detektorska plo~a,komunikaciona plo~a, glavna plo~a, konfliktna plo~a i onda izvr{ne plo~e. Na blok {emi

je data {ema veza .


23/29


I/O PLOÂ

1.Postavljanje I/O plo~e

Svaka I/O plo~a ima svoju adresu za komunikaciju sa konfliktnom plo~om. AdreseI/O plo~a su postavljene tako da plo~a najblià konfliktnoj plo~i ima adresu 1, slede}a 2

i tako redom do potrebnog broja I/O plo~a kao {to je prikazano na slici.

Adrese se postavljaju na samoj plo~i preko 4 prekida~a koji se nalaza na

prostoru ozna~enom ùtim krugom.

Ova ~etri prekida~a postavljena su u zajedni~ko ku}i{te i njihovo stanje odre|uje adresu

ISPRAVLJA^

GLAVNA

PLOÂ

KONFLIKTNA

PLOÂ

I/O

1

I/O

2

I/O

3

I/O

4


24/29


I/O plo~e prema slede}oj tabeli:

P 4 P 3 P 2 P 1 ADRESAON ON ON OFF 1ON ON OFF ON 2ON ON OFF OFF 3ON OFF ON ON 4ON OFF ON OFF 5ON OFF OFF ON 6ON OFF OFF OFF 7OFF ON ON ON 8OFF ON ON OFF 9OFF ON OFF ON 10OFF ON OFF OFF 11OFF OFF ON ON 12OFF OFF ON OFF 13OFF OFF OFF ON 14OFF OFF OFF OFF 15

Primer:

Poloàj ovih prekidaà odre|uje adresu 9.Kad je dodeljena adresa I/O plo~e , ona se moè staviti na svoje mesto u reku i

po resetu konfliktne plo~e }e dobiti svoje konfiguracione parametre. Jedini ograni~avaju}ifaktor je da se adrese I/O plo~a moraju postaviti, kao {to je navedeno ranije, uredosledu od adrese 1 pa do potrebnog broja I/O plo~a bez preskakanja adresa.

ON

OFF

ON

OFF

ON

OFF

ON

OFF

4 3 2 1

ON

OFF

ON

OFF

ON

OFF

ON

OFF

4 3 2 1


25/29


2. Detekcija stanja sijalica

Svaka I/O plo~a ima 6 triaka kojima moè da kontroli{e 6 nezavisnih izlazaprema sijalicama (svaki izlaz moè da kontroli{e jednu glavnu sijalicu i dvaponavlja~a). Na prednjoj maski se nalazi 8 trobojnih LED dioda.

Kao {to se vidi na slici od ukupno 8 LED dioda za indikaciju se koristi po jednojI/O plo~i 6. Svaka od LED dioda se programira tako da predstavlja stanje odgovaraju}esignalne grupe, odnosno, stanje izlazne linije prema sijalicama. LED dioda sija u boji

koja odgovara boji sijalice koji odre|eni trijak pali, ako je ta sijalica trenutno upaljena,ina~e ako je sijalica uga{ena i LED dioda je uga{ena. Poloàj LED dioda premasignalnim grupama i prema upotrebljenim trijacima se programira. Detaljno uputstvo zaovo programiranje je u delu uputstva za konfiguraciju sijalica.

U primeru na slici ùtom strelicom je prikazano da je uklju~ena zelena sijalica naprvoj signalnoj grupi.

Pored stanja uklju~enosti sijalica, na LED diodama se indicira i stanje ispravnostisijalica i kablovskih instalacija do sijalica (mi{) i to na slede}i na~in:

Ruzveltova

Vojvode Brane

Dalmatinska

Dalmatinska

10

10

10

20

2020

30

30

30

T1

T3

D

A

A

B B

VC

10

VCo10

V@

10

VZ

10

VC

20

VCo20

V@

20

VZ

20

VC

30

VCo30

V@

30

VZ

30

T1C

T1Z

PC

A

PZ

A

T3C

T3Z

PC

B

PZ

B

PC

D

PZ

D

VC10VCo10V@10VZ10

VC20VCo20

V@20VZ20

VC30VCo30V@30VZ30

T1CT1Z

T3CT3Z

PC APZ A

PC BPZ B

PC DPZ D

KONTROLER SVETLOSNE SIGNALIZACIJE

RUZVELTOVA - DALMATINSKA

KSS-1


26/29


- sporo blinkanje diode ozna~ava da je pregorela sijalica, koja odgovra toj diodi,ili da je pregoreo osigura~ u klemi. Ako je sijalica osigurana kontroler prelaziu stanje ispada (ùti trepta~) ili ako je neosigurana kontroler nastavljanormalno rad i ova dioda signalizira radniku na odràvanju koja je sijalicapregorela.

- brzo blinkanje diode ozna~ava da je u kablovskoj instalaciji do sijalice, kojaodgovara toj diodi, do{lo do spoja sa nekim drugim kablom zbog uni{tenja

izolacije tzv. napon mi{a, {to moè dovesti do istovremenog sijanja vi{esignalnih pojmova. Pri detekciji ovog napona kontroler automatski prelazi ustanje ùtog trepta~a ili ako je ovaj napon detektovan na nekom od ùtihsignalnih pojmova kontroler odlazi u mrak.


27/29


POVEZIVANJE KONTROLERA SA KABLOVSKOM INSTALACIJOM IELEKTRI^NOM MRE@OM

1.Povezivanje kontrolera sa elektri~nom mreòmBlok za povezivanje kontrolera sa elektri~nom mreòm se nalazi na {ini u dnu

kontrolera .

Ovaj blok se sastoji od slede}ih komponenti:

1 2 3 4 6 5 7 8

Konektor za ulaz faze i nule sluì da se na ure|aj priklju~i izvor elektri~ne

energije. Sivi konektor je za povezivanje faze , a plavi za povezivanje nule.Ulazni automatski osigura~ sluì za za{titu od kratkog spoja koji moè biti

izazvan od nekog spoljnjeg ure|aja priklju~enog na uti~nicu.

1. Konektor za ulaz faze i nule2. Ulazni automatski osigura~3. Uti~nica4. Glavni automatski osigura~

5. Prekida~6. Kontrolna sijalica7. Konektori za razvo|enje faze na

izvr{ne plo~e8. Konektori za razvo|enje nule

ure|aja


28/29


Uti~nica sluì serviseru za priklju~enje nekog spoljnog ure|aja kao {to su lemilica,osciloskop, sijalica,.....

Glavni automatski osigura~ sluì za za{titu od kratkog spoja na ure|aju.Prekida~ sluì za uklju~enje odnosno isklju~enje kontrolera.Kontrolna sijalica (tinjalica) sluì za kontrolu postojanja mre`nog napona nakon

prekida~a. Sijalica sija kad je kontroler uklju~en.

2.Povezivanje kontrolera sa kablovskom instalacijomKonektori za povezivanje kontrolera sa kablovskom instalacijom raskrsnice se nalaze na{ini u dnu kontrolera.

Ovaj blok se sastoji od potrebnog broja klema sa osigura~em i odre|enog brojarezervnih klema. Kleme su razdvojene po signalnim grupama, kao {to prikazuje slede}iprimer.

VC1

0

VCo1

0

V@1

0

VZ1

0

VC2

0

VCo2

0

V@2

0

VZ2

0

VC3

0

VCo3

0

V@3

0

VZ3

0

T1

C

T1

Z

PC

A

PZ

A

T3

C

T3

Z

PC

B

PZ

B

PC

D

PZ

D


29/29

Kao {to se vidi na slici kleme su podeljene u blokove gde se za voza~ke signalnegrupe ostavljaju ~etiri kleme ( tri signalna pojma + osigurana sijalica ) , za tramvaje ipe{ake po dve i za strelice jedan klema.

U slu~aju pregorevanja osigura~a u klemi, on se menja tako {to se poklopac klemepovu~e na gore. Sa leve strane poklopca se nalazi osigura~ koji se menja.

Documents

KSS-1 Korisnicko uputstvo