Kontrola i Revizija- Seminarski

7/25/2019 Kontrola i Revizija- Seminarski

1/9

Senka Obradovi

3CS/0039/13

Finansijska analiza i revizija

1


2/9

Iskazivanje uspesnosti poslovanja preduzeca

1. oslovni subjekt u savre!eno! okruzenju

reduzece je poslovni subjekt i poslovni siste!. Osnovna obelezja preduzeca su"

#preduzece i!a svoju ekono!iju$

#ekono!iju ostvaruje u okruzenju sa koji! je u per!anentnoj ko!unikaciji$

#preduzece je slozen% dina!icki ekono!ski siste!$

#preduzece je poslovno#&inansijski entitet% te se kao takav rukovodi pre sve'a poslovno#

&inansijski! ciljevi!a$

#procesi!a i pojava!a u preduzecu upravlja ko!petentan !enadz!ent.

oslovni a!bijent savre!eno' drustva karakterise politicka i ekono!ska nestabilnost.

Stalne pro!ene u aktuelno!% slozeno! i nesi'urno!% poslovno! okruzenju uslovljavaju brojni

&aktori (novo' drustva)% u ko!e se &or!iraju nove oblasti ekono!ije"

#ekono!ija zasnovana na znanju% tj ekono!ija znanja% i

#ekono!ija zasnovana na in&or!acija!a% tj. ekono!ija in&or!acija.

In&or!acije i znanje se% u teoriji i praksi% sve vise tretiraju kao direktne proizvodne sna'e i

raz!atraju kao strate'ijski &aktor poslovanja.

*a pro!ene uslova poslovanja u ekono!skoj oblasti uticu pro!ene u okruzenju. +re!eno! je

okruzenje postojalo sve slozenije i podlozno sve cescoj pro!eni.

,anac vrednosti sastoji se od osnovni- i prateci- aktivnosti ukljuceni- u stvaranje vrednosti i

ostvarene !arze.

Osnovne pri!arne aktivnosti su"

#unutrasnja lo'istika prije!% skladistenje% rukovanje i distribucija proizvodni- inputa i 'otovi-

proizvoda$

#operacije delatnosti trans&or!acije inputa u konacan oblik proizvoda" proizvodnja% pakovanje%

odrzavanje% testiranje i dr.$

#spoljasnja lo'istika prije!% skladistenje$

#!arketin' i prodaja pro!ocija% prodaja% politika cena i dr.$

2


3/9

#uslu'e aktivnosti odrzavanja i povecanja vrednosti proizvoda.

ratece po!ocne aktivnosti !o'u se podeliti u cetiri vece 'rupe"

# nabavka%

# razvoj proizvodnje%

# upravljanje ljudski! resursi!a% i

# in&rastrukturne aktivnosti planiranje% &inansije% racunovodstvo i dr..

. 2radicionalni nacin iskazivanja uspesnosti poslovanja

acunovodstvo je naucni !etod koji! se kvantitativno izrazavaju poslovne pro!ene u

preduzecu. 4nji'ovodstvo je osnovni deo racunovodstva% tj nje'ova racunska osnova. Ciljevi

knji'ovodstva su utvrdjivanje" i!ovine% pri-oda% ras-oda% rezultata poslovanja% kapitala i

obaveza preduzeca. 5adaci knji'ovodstva su prikupljanje% klasi&ikovanje% re'istrovanje%

izvestavanje o nastali! poslovni! ekono!ski! pro!ena!a u preduzecu.5ato se

racunovodstvo! obu-vataju"

# prikupljanje i &or!iranje knji'ovodstvene doku!entacije%# klasi&ikovanje pro!ena i re'istrovanje u poslovni! knji'a!a%

# izvestavanje i sastavljanje &inansijski- izvestaja.

Finansijsko knji'ovodstvo pruza in&or!acije o &inansijski! sredstvi!a% potrazivanji!a% naplati

isti- itd. 6etodi vodjenja knji'ovodstva su" prosto i dvojno.

Osnovni racunovodstveni izvestaji iz &inansijsko' knji'ovodstva su redovni bilansi preduzeca"

# bilans stanja% ili izvestaj o &inansijsko! stanju polozaju

# bilans uspe-a ili racun dobitka 'ubitka

# bilans ili izvestaj o novcani! tokovi!a# izvestaj o vlasnicko! kapitalu.

okazatelji racunovodstveno' !odela

1 ,ikvidnost

7pravljanje sredstvi!a

3 7pravljanje du'o!8 ro&itabilnost.

Odredjeni &inansijski podatak !oze da se poveze sa dru'i! &inansijski! podatko! na jedan od

cetiri nacina"

1 -orizontalna analiza analiza trenda

3


4/9

3 vertikalna analiza

8 racio analiza.

ro&itabilnost kapitala O# ro&itabilnost se de&inise kao odnos iz!edju neto dobiti i

vlasnicko' kapitala.

ro&itabilnost sredstava O:# je pokazatelj koji pokazuje kako preduzece upravlja izvori!a

sredstava% a ne sa!o vlasnicki! kapitalo!. kono!icnost se povecava ako se% pri datoj

produktivnosti rada% s!anje troskovi po zaposleno! ili ako se pri dati! troskovi!a po

zaposleno! poveca produktivnost rada.

okazatelji ekono!sko' !odela su" trzisna dodata vrednost 6+:$ ekono!ska dodata vrednost

+:$ novcani tok iz poslovanja$ novcani tok iz ula'anja CFOI.

3. Savre!eni nacin iskazivanja uspesnosti poslovanja

6odel totalno' !enadz!enta kvaliteta 2;6

upravljanje totalni! kvaliteto!. oslovanje se !ora voditi na bazi ukupne izvrsnosti u brojno!

setu aktivnosti% po'odnosti% prijatnosti. Cilj je da se u oci!a kupaca sa pro!enljivi!

pre&erencija!a stvori i zadrzi atraktivnost% tj. superiornost ukupne ponude preduzeca.

6odel poslovne izvrsnosti

*a iskustvi!a teorije i prakse totalno' !enadz!enta kvaliteta razvijen je !odel poslovne

izvrsnosti. oslovna izvrsnost de&inise se kao izuzetna ili izvanredna praksa u ostvarivanju

rezultata koji se zasnivaju na osnovnoj politici poslovne izvrsnosti. Oblast u koji!a preduzece

treba da postavlja sopstvene ciljeve i prati nji-ovo ostvarivanje" poslovni rezultati% zadovoljstvo

korisnika% zadovoljstvo zaposleni-% uticaj na okruzenje.

Siste! kreiranja ukupne vrednosti

Ovaj !odel je us!eren na obu-vatanje aktivnosti koje stvaraju vrednost. 6oze da ukaze kada se

aktivnosti odvijaju% te je !o'uce proceniti or'anizacione per&or!anse i odrediti u koo! stepenu

kreiraju vrednost. 6odel uvazava &inansijske i ne&inansijske per&or!anse. Oslanja se na !odel

tokova 'otovine novcani- tokova.

(


5/9

se na osnovne indikatore pro&it% novcani tok i dr.% indikatore e&ikasnosti period povracaja i

prinos na ula'anja i dr.% indikatore pro&itabilnosti ekono!ska dodata vrednost i dr. i indikatore

ko!petentnosti inovativnost i brzina rea'ovanja.

ana

jedinica% stepen preciznosti u iskazivanju iznosa. Sredstva se dele pre!a stepenu o>ekivane ili

potencijalne unov>ivosti koe&icijentu obrta na" stalna i obrtna. Obaveze pre!a dospeu na"

du'oro>ne i kratkoro>ne. Stalna sredstva su sva sredstva >iji je predvi=eni rok trajanja du?i od 1

!eseci% odnosno >ije se otu=ene ne predvi=a u roku krae! od 1 !eseci. 5a klasi&ikaciju ovi-

sredstava se koristi kao dodatni kriteriju! oblik te se razlikuju" ne!aterijalna ula'anja%!aterijalna ula'anja i &inansijska ula'anja. Obrtna sredstva su sredstva" za koje se o>ekuje da e

biti realizovana% odnosno koja se dr?e za prodaju ili potro@nju toko! poslovno' ciklusa$ se dr?e

na zali-a!a za potrebe tr'ovine i o>ekuje se da e biti prodata u roku od 1 !eseci$ koja su u

obliku 'otovine ili 'otovinsko' ekvivaletna >ija upotreba nije o'rani>ena.

re!a obliku u ko!e se javljaju obrtna sredstva !o'u biti" 'otovina i 'otovinski ekvivalenti%

zali-e% potra?ivanja. rivredni ciljevi% na!era preduzea u vezi sa sredstvo! je relevantna za

razvrstavanje na stalnu odnosno obrtnu i!ovinu a ne prirodna svojstva i!ovine. Obrtna i!ovina

lako i u kratko! vre!ensko! periodu se pretvara u novac. 2ekua i!ovina 'otovina% AO+%

dospela potra?ivanja% zali-e pretvara se u novac do 'odinu dana. Fiksna i!ovina stvara'otovinu u du?e! vre!ensko! periodu opre!a% prostor% patenti% ideje.... 2ekue obaveze

kratkoro>ne isplate do 'odinu dana. Bo'oro>ne obaveze du'oro>ne isplate vi@e od 'odine

dana. :ktiva i!ovina" &iksna i!ovina% obrtna i!ovina% aktivna vre!enska raz'rani>enja%

'ubitak. asiva izvori i!ovine" osnovni kapital% du'oro>ne obaveze% kratkoro>ne obaveze%

pasivna vre!enska raz'rani>enja% neraspore=ena dobit iz tekue 'odine.

5


6/9

. aja do slu>aja% nisu pred!et planiranja%# &inansijski ras-odi ka!ate koje preduzee plaa na tu=e izvore sredstava.

ri-odi se bele?e na desnoj strani bilansa uspe-a. ri-ode >ine"

# redovni ostvaruju se na osnovu redovno' vr@enja delatnosti%

# vanredni nastaju od slu>aja do slu>aja% nisu pred!et planiranja%

# &inansijski ka!ate koje preduzee naplauje za kredite.

3.


7/9

. *apo!ene uz &inansijske izvestaje

*apo!ene uz &inansijske izvestaje su nji-ov neop-odan prateci ele!ent. Cilj nji-ovo'

sastavljanja je da"

# pruze korisnici!a in&or!acije% neop-odne za tu!acenje i ispravnu interpretaciju&inansijski- izvestaja$

# o!o'ucuje prikazivanje &inansijski- izvestaja% sto predstavlja pri!arni za-tev

pro&esionalne re'ulative% tj. 6S.

ripre!a &inansijski- izvestaja ne predstavlja prvi korak u racunovodstveno! procesu. Oni su

poslednji proizvod to' procesa% jer su!iraju u sebi stotine i -iljade poslovni- transakcija% koje je

racunovodstvo !etodoloski obu-vatilo.

7 cilju poredjenja ele!enata iz &inansijski- izvestaja razliciti- preduzeca i verodostojnosti

ko!paracija% &inansijski izvestaji !oraju biti uporedivi. Ba bi se taj cilj ostvario% &inansijski

izvestaji se propre!aju u skladu sa osnovni! pravili!a za &inansijsko izvestavanje.2o su

opstepri-vaceni racunovodstveni principi% koji daju opsti okvir koji odredjuje koji su podaci

ukljuceni u &inansijske izvestaje i kako oni treba da budu predstvaljeni. Ovi principi obu-vataju"

osnovne ciljeve &inansijsko' izvestavanja$ brojne opste poj!ove$ !no'a detaljna pravila.

acunovodstveni principi su proizvod prakse i struke.

Investitori i kreditori su osnovni korisnici &inansijski- izvestaja. rvi traze u &inansijski!

in&or!acija!a pouzdanu osnovu za ocenu lukrativnosti ula'anja% odnosno procenu per&or!ansi

radi predvidjanja iznosa i taj!in'a buduci- 'otovinski- tokova. Oni prate zaradjivacku sna'u i

solventnost. Solventnost je likvidnost preduzeca u du'o! roku% tj. nje'ova sposobnost dabla'ovre!eno od'ovori dospeli! obaveza!a.

Bividenda kao procenat na no!inalnu vrednost opste akcije% tj. vlasnicke -artije od vrednosti i

kapitalni dobitak kao rast trzisne vrednosti akcije predstavljaju prinose od vlasnistva.

D. 4onsolidovani &inansijski izvestaji

4onsolidovani &inansijski izvestaj je &inansijski izvestaj ekono!ske celine 'rupe povezani-

preduzeca koji je sastavljen kao izvestaj jedno' preduzeca. Cilj ovo' izvestaja je da pruzi sto

istinitiji uvid u &inansijski% i!ovinski i prinosni polozaj ekono!ske celine.

7


8/9

Finansijska analiza

1 oja!% pred!et i vrste &inansijske analize

Finansijska analiza je instru!ent upravljanja &inansija!a preduzeca. Ciljevi &inansijsko'upravljanja podrazu!evaju za-tev za !aksi!iziranje! rentabilnosti poslovanja uz odrzavanje

zadovoljavajuce' stepena tekuce likvidnosti% kao sposobnosti preduzeca da izvrsava dospele

novcane obaveze. Finansijska analiza se bavi analizo! &inansijsko' stanja preduzea i

!o'unosti!a pro!ena u ?eljeno! pravcu. 5natan deo analize vr@i se stavljanje! u odnos

odreEeni- vrednosti iz bilansa stanja i bilansa uspe-a. Finansijsko! analizo! se stavljaju u

odnos raspolo?ivi podaci i in&or!acije u cilju produbljenije' saznanja o zna>ajni! &aktori!a% a u

cilju utvrEivanja verovatni- 're@aka i trendova i delovanja u pravcu nji-ovo' po!eranja u

?eljeno! pravcu. *a ovaj na>in se uveava korisnost raspolo?ivi- podataka% jer se preko nji-

dublje spoznaje sada@nje stanje preduzea i procenjuje budue.

5a obavljanje slo?eni- &inansijski- analiza koriste se slo?enije !ate!ati>ke !etode.

Finansijska analiza predstavlja na>in sakupljanja i kori@enja in&or!acija &inansijsko' karaktera

sa cilje! da se"

a oceni tekue &inansijsko stanje preduzea$

b oceni !o'ui i svrsis-odan te!po razvoja preduzea sa pozicije nje'ovo'

&inansijsko' obezbedjenja$

c pro'nozira perspektivno &inansijsko stanje preduzea$

d otkriju dostupni izvori sredstava i oceni !o'unost i svrsis-odnost nji-ove

!obilizacije$

e pro'nozira polo?aj preduzea na tr?i@tu kapitala i dr.

ostoje dve etape analize% i to" a ekspres#analiza &inansijsko' stanja i b detaljna analiza

&inansijsko' stanja.

Interna &inansijska analiza je dublja i sira od eksterne analize. +rsi se ne sa!o na osnovu bilansa

stanja i uspe-a% vec i iz svi- in&or!acija koje se !o'u izvuci iz or'anizacione &inansijske

&unkcije u preduzecu. ksterna &inansijska analiza vrsi se sa!o na osnovu &inansijski- izvestaja

cija je iskazna !oc o'ranicena.

8


9/9

+re!enska obu-vatnost &inansijske analize je kriteriju! po ko!e se razlikuje staticka analiza%

kao analiza stanja% i dina!icka analiza razvoja.

re!a instru!enti!a &inansijske analize% razlikuju se"

# vizuelna &inansijska analiza%# &inansijska analiza po!ocu racuna pokrica%

# racio analiza%# analiza neto obrtno' &onda%

# cas- &lo analiza%

# &und &lo analiza.

:naliza prinosno' polozaja

Ocena prinosno' polozaja vrsi se na osnovu analize rizika ostvarenja &inansijsko' rezultata i

rentabilnosti. 7 analizu rizika ostvareno' &inansijsko' rezultata ukljucuju se" poslovni pri-odi

bilans uspe-a% varijabilni ras-odi% &iksni i pretezno &iksni ras-odi% neto ras-odi &inansiranja.

5a analizu rizika ostvarenja &inansijsko' rezultata izracunati su &aktori rizika% tj. leveridza% i to"

poslovno'% &inansijsko' i ukupno' ko!binovano'.

1. Faktor poslovno' rizika% tj. rizika ostvarenja poslovno' dobitka utvrdjuje se kao odnos

!arze pokrica i poslovno' dobitka. Izracunava koliko se brze !enja poslovni dobitak

ne'o sto se !enja !arza pokrica.. Faktor &inansijsko' rizika ostvarenja reultata% tj. &inansijski leveridz utvrdjuje se kao

odnos poslovno' dobitka poslovno' rezultata i dobitka redovne aktivnosti bruto

&inansijsko' rezultata. okazuje koliko se puta brze !enja dobitak redovne aktivnosti

kada se poslovni dobitak pro!eni za 1G.

*a visinu neto ras-oda

9

Documents

Kontrola i Revizija- Seminarski