UNIVERZITET U BEOGRADU,

TEHNIČKI FAKULTET U BORU

Odsek za inženjerski menadžment

SEMINARSKI RAD

Predmet: Upravljanje proizvodnjom

Tema: Kontrola kvaliteta proizvoda

Mentor: Student:

Prof. dr Ivan Mihajlovic Boris Kostic

145/09

Bor, maj, 2012

1

Sadržaj:

1. Uvod………………………………………………………………………………..32. Definisanje kvaliteta proizvoda…………………………………………………….43. Planiranje kvaliteta proizvoda……………………………………………………...44. Kontrola kvaliteta proizvoda……………………………………………………….55. Kvalitet proizvoda i kontrola proizvodnje………………………………………….56. Kontrola kvaliteta proizvoda……………………………………………………….77. Kontrolne karte……………………………………………………………………..8

7.1 Vrste kontrolnih karti....................................................................................10 7.2 Kontrolne karte za numeričke/merljive karakteristike kvaliteta...................10 7.2.1 x R kontrolna karta.........................................................................................10 7.2.2 x δ kontrolna karta.........................................................................................11 7.3 Kontrolna karta za individualno praćenje kvaliteta.......................................12 7.4 Kontrolne karte za atributivne/opisne karakteristike kvaliteta......................12 7.4.1 m kontrolna karta...........................................................................................12 7.4.2 p kontrolna karta............................................................................................13 7.4.3 c kontrolna karta.............................................................................................13 7.4.4 u kontrolna karta............................................................................................14

Z A K LJ U Č A K..........................................................................................................15 L I T E R A T U R A.......................................................................................................16

2

1. Uvod

Kontrola je zadatak svakog menadžera. To je poslednja upravljačka funkcija koja se sastoji u mjerenju i ispravljanju dijelova s ciljem osiguranja ispunjenja ciljeva poduzeća i njima pripadajućih planova. Kontrola se može definirati kao proces kojim se omogućava da stvarne aktivnosti odgovaraju planiranim aktivnostima. Zadatak kontrole jeste da omogući racionalno ponašanje i funkcioniranje poduzeća. Ulogu kontrole treba shvatiti, prije svega, kao proces koji potiče, a ne ograničava aktivnost poduzeća. U nastavku ćemo bolje objasniti kontrolu i njene tehnike pomoću kojih menadžer vidjeti da li je na najbolji mogući način vodio koordinaciju u organizaciji.

Kontrola kvaliteta proizvoda u industriji ima svoju genezu. U početku se kontrola kvaliteta oslanjala na iskustvo i rezultirala je iz subjektivnih ocena koje su davane prilikom pregleda proizvoda. Greške se nisu primarno otklanjale, već se vršila selekcija proizvoda na "dobre" i proizvode koji se mogu "doraditi", u odnosu na loše proizvode. To je vodilo čestim nesporazumima na relaciji proizvođač - potrošač, a istovremeno je uticalo i na ugled proizvođača na tržištu. Moderna kontrola proizvodnje u industriji, ne samo da diferencira i vrši selekciju dobrih i loših proizvoda (komada), već i vrši njihovu klasifikaciju prema stepenu kvaliteta izrade, i to kritički, na najvažnijim punktovima proizvodnje (kontrolnim tačkama), te na temelju analize dotadašnjeg stanja proizvodnje, donosi zaključke o kvalitetu proizvodnje i njenom programiranju za ubuduće. Na taj način, sprovedena kontrola kvaliteta ne predstavlja samo suštu registraciju post festum stanja, već insistira na integralnom kontrolisanju, tj. kontrolisanju svih faza proizvodnje. Dakle, od ulaska elmenata proizvodnje u proizvodni proces, do stvaranja novog proizvoda, operativno se kontrolišu sve faze tog procesa. To omogućava da se u svakom trenutku može uticati na poboljšanje ili na obustavljanje procesa proizvodnje, čime se kontrola kvaliteta pojavljuje kao operativna aktivnost, prvenstveno usmerena na poboljšanje poslovnog procesa, a ne kao aktivnost koja samo "evidentira" postojeće stanje. Jedna od definicija kvaliteta glasi: “Kvalitet je skup svih svojstava I karakteristika proizvoda, procesa ili usluge koje se odnose na mogućnost da zadovolje utvrđene ili indirektno izražene potrebe kupaca”.

Kontrola je zadatak svakog menadžera. To je poslednja upravljačka funkcija koja se sastoji u mjerenju i ispravljanju dijelova s ciljem osiguranja ispunjenja ciljeva poduzeća i njima pripadajućih planova. Kontrola se može definirati kao proces kojim se omogućava da stvarne aktivnosti odgovaraju planiranim aktivnostima. Zadatak kontrole jeste da omogući racionalno ponašanje i funkcioniranje poduzeća. Ulogu kontrole treba shvatiti, prije svega, kao proces koji potiče, a ne ograničava aktivnost poduzeća. U nastavku ćemo bolje objasniti kontrolu i njene tehnike pomoću kojih menadžer vidjeti da li je na najbolji mogući način vodio koordinaciju u organizaciji.

3

2. DEFINISANJE KVALITETA PROIZVODA

Kvalitet je pojam koji se pojavljuje u mnogim oblastima, no u isto vrijeme nepostoji jedinstvena  definicija  kojom  se  ovaj  pojam  može  opisati.  Pride f i n i s an ju  kva l i t e t a s a   a spek t a   p r eduzeća   i   pos lovn ih   p roce sa  unu t a r kompanija, najdetaljniji prikaz dao je još 1988. godine profesor David Garvin,koji je definisao 5 pristupa u posmatranju pojma kvaliteta i to:

Transceden tn i p r i s t up – ko j i kva l i t e t posma t r a kao na jbo l j e moguće zadovoljenje specifikacije koju traži proizvod ili usluga, tj. predstavljasinonim za izvanrednost;

Proizvođački pristup – koji podrazumjeva kreiranje proizvoda ili uslugekoja je u potpunosti oslobođena grešaka i u potpunosti je u skladu sapredviđenom specifikacijom;

K u p č e v   p r i s t u p   p o   k o j e m   j e   n e o p h o d n o   o s i g u r a t i   d a   j e  p r o i z v o d svrsishodan.  Ovo  je  takođe  i  pristup  prema  kojem  je poredispunjavanja specifikacije bitno i na pravi način kreirati specifikacijuproizvoda koja će biti prikladna za kupca;

Proizvodni  pristup  –  prema  kojem  kvalitet  predstavlja  preciznodefinisan i mjerljiv skup osobina koje će zadovoljiti kupca;

Pristup baziran na vrijednosti – koji pomiče proizvođački pristup korakdalje, te definiše kvalitet u odnosu na troškove i cenu. Prema ovompristupu, kupci su ponekad spremni za manju cijenu i niže ispunjenjespecifikacija koje doprinose kvalitetu proizvoda ili usluge.

3. PLANIRANJE KVALITETA PROIZVODA

Planiranje kvaliteta je početni zadatak bez koga nema ni dobrog ostvarenja,ni očekivanih poslovnih rezultata. Pri planiranju, odnosno razvoju proizvoda iprocesa, neophodno je obratiti pažnju na sledeće korake:

Utvrđivanje potreba i očekivanja korisnika izraženih njihovim jezikom; Prevođenje definisanih karakteristika sa jezika „korisnika“

na „jezikproizvođača“ i formiranje specifikacije Razvoj i oblikovanje proizvoda (izrada odgovarajućih standarda, crteža,shema,

receptura itd.), Definisanje zahtjeva u proizvodnji, Planiranje, razvoj i oblikovanje procesa Ocj en j i van j e   r a z v i j en i h  p ro i zvoda

i   p ro ce s a   s a   a sp ek t a   i spun j en j a potreba korisnika.

U planiranju kvaliteta mogu da pomognu brojni alati. Neki od njih su obrasciza prikupljanje podataka, matrični dijagrami, alati za otkrivanje i eliminisanjegrešaka (FMEA,  FMECA),  alati  za  povezivanje  zahteva  potrošača  ikarakteristika proizvoda (QFD) itd.

4

4. KONTROLA KVALITETA PROIZVODA

Kontrola kvaliteta je zadatak upravljanja kvalitetom kojim se proverava da li proizvod stvarno ima one karakteristike koje se očekuju, tj. koje su navedeneu specifikaciji.

Važni zahtjevi kontrole kvaliteta su sljedeći: strukturiranje procesa koji utičuna konkurentnost  preduzeća,  obezbjeđenje  konformnosti  proizvoda  usvakom procesu i podprocesu, mjerenje i kvantitativno izražavanje kvalitetap ro ce s a   i   pod p rocesa ,   u tv rđ i van j e   odgovo rnos t i   z a   po t r eb na  mje r en j a   i ispitivanja, korištenje rezultata mjerenja za regulaciju procesa sa povratnomspregom.

Obezbjeđenje  kvaliteta  u  užem  smislu  predstavlja  upravljanje  rizikomnastajanja grešaka. Ciljevi obezbeđenja kvaliteta usmjereni su ka okruženju ika   s am om  p reduz eću .  Kup c im a   t r e ba  p ruž i t i   p ro i zv ode  ko j i  i spun j ava ju njihove zahtjeve i koji nemaju greške. U kompaniji treba otkriti greške navrijeme  i otkloniti  njihove  uzroke. Neophodno  je odrediti vjerovatnoćunastajanja određene vrste grešaka i pojavu grešaka držati u prihvatljivimgranicama.

5. KVALITET PROIZVODA I KONTROLA PROIZVODNJE

Kada govorimo o kvalitetu proizvoda u industriji, pre svega mislimo na kvalitet proizvoda u procesu proizvodnje, zanemarujući trenutno činjenicu da li gotov industrijski proizvod predstavlja proizvodno dobro (sredstva za rad, materijal ili komponente drugih proizvoda) ili potrošno dobro (trajno ili netrajno). Prema Evropskoj organizaciji za kvalitet (EOQC), kvalitet proizvoda predstavlja skup osobina kojima se ostvaruje kvalitet usluge, sa ciljem da se postigne veći kvalitet rada i življenja čoveka. U tom smislu, bitno je sagledati mesto i ulogu pojedinih parametara kvaliteta proizvoda preko kojih se može uticati na stvaranje kvaliteta u procesu proizvodnje, kao i na način upotrebe kvaliteta u procesu eksploatacije. U vezi sa tim, nameće se potreba sagledavanja integralnog kvaliteta proizvoda. Definisanje kvaliteta proizvoda u industriji, može da važi za kompletan proizvod, kao i za njegove delove, podsklopove i sklopove, te ako želimo da utičemo na kvalitet proizvoda, potrebno je da izvršimo klasifikaciju svih karakteristika kvaliteta (takozvanih kota), klasifikaciju svih elemenata, klasifikaciju podsklopova i klasifikaciju sklopova, u dve grupe: (1) one koji direktno utiču na kvalitet i (2) one koji utiču na kvalitet zajedno sa drugim elementima ili sa podsklopovima i sklopovima. Na ovaj način, možemo da utičemo na troškove koji nastaju u vezi sa kvalitetom industrijskih proizvoda, jer ćemo moći da utičemo na smanjenje, na primer škarta i dorade, time što ćemo uočiti koje karakteristike elemenata, odnosno sklopova ili podsklopova, utiču na funkcionalne osobine industrijskih proizvoda, na njihov vek trajanja, održavanje, ekologiju, itd.

Polazeći od definicije integralnog upravljanja kvalitetom proizvoda, možemo definisati upravljanje kvalitetom proizvoda u procesu stvaranja i u procesu upotrebe, kao i u fazi post upotrebe. Upravljanje kvalitetom proizvoda u procesu industrijske proizvodnje (u procesu stvaranja upotrebnog kvaliteta) može se definisati kao zbir aktivnosti koje se

5

preduzimaju od ideje, do momenta kada je za proizvod utvrđen upotrebni kvalitet. Upravljanje kvalitetom industrijskih proizvoda u fazi upotrebe može se definisati kao zbir aktivnosti koje se preduzimaju od utvrđivanja upotrebnog kvaliteta, preko zadovoljenja potreba korisnika, do izlaska proizvoda iz faze upotrebe. Upravljanje kvalitetom proizvoda u fazi post upotrebe, predstavlja, praktično, zbir aktivnosti koje se preduzimaju od trenutka kada prestaje upotreba industrijskog proizvoda, do njegove reciklaže, deponovanja ili uništavanja njegovih sastavnih delova, radi postizanja ekološke bezbednosti.Dakle, kontrola proizvodnje prati i sagledava proces proizvodnje u svim njegovim delovima (u pripremi, tehnologiji, završnoj proizvodnji i eksploataciji) i treba da signalizira korektivna rešenja za otklanjanje eventualnih poremećaja. Ako se proizvodnja odvija normalno i ukoliko daje ujednačen i adekvatan kvalitet, onda nema potrebe da se kontroliše svaki proizvod, već se kontrolišu samo pojedini od tih proizvoda. Međutim, ako se radi o proizvodima za koje je potrebno da budu u skladu sa propisima sigurnosti, i ako njihova funkcionalnost može da utiče na rad ostalih industrijskih postrojenja, onda treba u potpunosti kontrolisati kvalitet tih proizvoda. Kada se proizvod šalje u sledeću fazu, onda odeljenje kontrole treba, na dokumentima koji ga prate, da naznači zahtevani kvalitet tog dela proizvodnje. Osnovni problem koji se javlja pri kontroli proizvodnje u industriji, jeste problem heterogenosti proizvoda, jer čak i ako se radi o homogenoj proizvodnji, često postoje makar neke razlike u obeležjima između pojedinih jedinica proizvodnje (različita obeležja, različite jedinice mere), kao na primer: u industriji obuće, odeće, u elektroindustriji i sl.

Kontrola proizvodnje, takođe, brine i o tome da li su završeni proizvodi adekvatno sortirani i očišćeni, kao i da škartirani delovi, isto tako, budu sortirani i očišćeni. Stanje kvaliteta mora biti registrovano na pratećim dokumentima, listama učinka, ili na samim proizvodima. Sve ovo važi za one elemente proizvoda koji se objektivno kontrolišu. Ako pak, postoji potreba da se neki elementi proizvoda subjektivno procenjuju (površina, izgled, boja) i ako u tome postoje teškoće, onda se može tražiti mišljenje stručnjaka, radi dijagnosticiranja te vrste kvalitativnih osobina na proizvodu, jer ukupan kvalitet proizvoda pretpostavlja značajan stepen tehničkog znanja njegovog stvaraoca. Sa druge strane, ukoliko postoji objektivna potreba za eventualnim odstupanjem proizvoda od očekivanog kvaliteta, onda o tome treba da se saglase predstavnici konstrukcionog odeljenja, odeljenja tehnologije (proizvodnje) i kontrole proizvodnje. Pri tome, treba voditi računa kako će ta izmena uticati na konačnu upotrebnu vrednost proizvoda i šta će to značiti u odnosu na očekivani kvalitet. U tom smislu, treba zahtevati ispitivanje uzoraka, kako bi se utvrdile sve pojedinosti u vezi sa eventualnim odstupanjem. S obzirom da je već odavno uočeno da se stopostotni kvalitet ne može ostvariti ni kada su svi uslovi proizvodnje strogo utvrđeni i kontrolisani, da bi se sprečila neodgovarajuća proizvodnja, neophodno je stalno meriti i procenjivati kvalitet proizvoda. Kvalitet proizvoda utvrđuje se mernim sredstvima, odnosno merilima. Međutim, i merilo je proizvod, pa je potrebno utvrditi i njegov kvalitet, radi ustanovljavanja da li odgovara potrebnom kvalitetu i radi vrednovanja podataka koji se dobijaju pomoću njega u procesu utvrđivanja kvaliteta nekog proizvoda. Zato se aparati i merni instrumenti u proizvodnji povremeno moraju kontrolisati, da zbog svoje dotrajalosti ne bi pokazivali pogrešna merenja.

6

6. KONTROLA KVALITETA PROIZVODA

U sistemu upravljanja kvalitetom, kontrola kvaliteta proizvoda (kontrola proizvodnje, ali i kontrola kvaliteta u fazi upotrebe i potrošnje industrijskih proizvoda), predstavlja jedan od njegovih podsistema. Prema tome, radi upravljanja kvalitetom proizvoda, neophodno je obaviti kontrolu određenih parametara kvaliteta, kao i aktivnosti koje se obavljaju od ideje, do momenta kada proizvod izlazi iz procesa upotrebe, odnosno potrošnje. Utvrđivanje ovih parametara, upravo se poverava sistemu integralne kontrole kvaliteta. Praktično, sistem integralne kontrole kvaliteta utvrđuje faktore koji negativno utiču na: projektovanje kvaliteta, stvaranje ostvarenog kvaliteta, određivanje potrebnog kvaliteta, utvrđivanje upotrebnog kvaliteta, praćenje promena upotrebnog kvaliteta u odnosu na vreme i davanje informacija stvaraocima kvaliteta da svojim novim rešenjima deluju na smanjenje ili eliminisanje negativnog uticaja tih faktora. Prema tome, integralna kontrola kvaliteta proizvoda “predstavlja zbir svih aktivnosti i akcija na kontrolisanju projektovanog, ostvarenog, potrebnog i upotrebnog kvaliteta.” Kontrola kvaliteta može biti potpuna i delimična. Izbor između ovih alternativa zavisiće od niza čisto tehničkih faktora, s jedne strane, a zatim i od troškova sprovođenja kontrole, s druge strane. Kod većeg broja industrijskih proizvoda postoji potreba da se svaki pojedinačni proizvod podvrgne kontroli, ali još je veća masa onih industrijskih proizvoda kod kojih se ovaj zahtev ne postavlja imperativno. U ovom drugom slučaju, izbor između potpune i delimične kontrole, zavisiće isključivo od ekonomskih faktora. Delimična kontrola se najčešće zasniva na uzorkovanju, to jest na kontrolisanju proizvoda "na preskok" (proizvoda izabranih za kontrolu), za koje se smatra da mogu uspešno reprezentovati datu masu proizvoda.

U industrijskim preduzećima gde je proizvodnja diskontinuirana, kontrola kvaliteta može da se obavlja putem kontrole "naloga", dok se u kontinuiranoj proizvodnji kontroliše "tok" ili "tempo" proizvodnje. Može se praviti i kombinacija ova dva oblika kontrole kvaliteta. Međutim, važno je istaći, da predmet kontrole kvaliteta u industrijskim preduzećima, mogu i moraju biti svi postupci i radnje koji na bilo koji način utiču na kvalitet proizvoda. Razlike između klasičnog (tehničkog) i integralnog oblika kontrole kvaliteta sastoje se u tome, što integralna kontrola u sebe uključuje kompleksni kvalitet jednog proizvoda, to jest pored tehničkih, još i njegove istraživačko-razvojne i ekonomske osobine. Suština integralnog oblika kontrole kvaliteta je, upravo u tome, da svako obeležje proizvoda, koje može da utiče na njegov plasman, doprinosi kvalitetu proizvoda. Zato se proizvodi mogu pratiti i inalizirati u svim delovima procesa u kome se stvaraju, kao i u ambijentu u kome se oni realizuju, od analize tržišta, preko razvoja (konstrukcije i pripreme proizvodnje), proizvodnje, do prodaje, to jest do usluge koju taj proizvod pruža kupcu i posleprodajnih usluga koje se vezuju za konkretni proizvod, kao što je servis proizvoda u eksploataciji. Prema tome, integralna kontrola kvaliteta predstavlja sistem za integrisanje napora svih aktivnosti, u cilju ostvarivanja kvaliteta u svim fazama poslovnog procesa u industriji, koji bi zadovoljio korisnika konkretnog industrijskog proizvoda. U skladu sa tim, integralna kontrola kvaliteta, u nastajanju datog proizvoda, u svakom učesniku treba da razvije osećaj odgovornosti za kvalitet, i ona treba da je raspoređena na sve učesnike u poslovnom procesu, a merenje pojedinačne i kolektivne efikasnosti postaje zadatak sistema upravljanja kvalitetom.

7

Služba za kontrolu kvaliteta mora da sarađuje sa svim organizacionim celinama koje su uključene u poslovne faze pre, za vreme, i posle proizvodnje, i da bude vitalno povezana sa funkcijama provere i nadzora nad obezbeđenjem kvaliteta. To je ono po čemu se njena funkcija danas, razlikuje od one ranije, koja se bazirala samo na neposrednoj tehničkoj kontroli kvaliteta.

Za kontrolu kvaliteta kupljenih proizvoda odgovoran je proizvođač, te zbog toga mora posebnu pažnju poklanjati kvalitetu proizvoda (dela proizvoda) koji za njega, na primer, isporučuje kooperant.Iz tih razloga, ponekad će kod kooperanta biti potreban izvestan stepen akcije kontrole kvaliteta naručioca, onda kada se proizvod dostavlja osnovnom proizvođaču, radi ugradnje u konačan proizvod. Dakle, kvalitet nije samo sadržan u tehnologiji i ne obezbeđuje se samo u direktnoj proizvodnji. On je u suštini problem čitavog poslovnog procesa, ili, kako kaže J. M. Juran, "... kvalitet proizvoda je u prvom redu problem proizvodnje, a ne tehnički problem."

7. Kontrolne karte

Kontrolne karte spadaju u statisticke metode kvaliteta.U sustini to je grafikon u kome apscisa predstavlja redosled kontrolisanja a na ordinatu se obelezavaju vrednosti parametra,koje kontrolisemo preko uzoraka odredjene velicine.Pomocu kontrolne karte odredjujemo variranje kvaliteta a s tim u vezi stabilnost i sposobnost procesa procesa proizvodnje u odnosu na utvrdjene kontrolne granice.Dr Sjuhart koji se moze smatrati tvorcem kontrolnih karata,kaze da je njihov zadatak:

1. Da odrzavaju proces proizvodnje u stanju kontrole 2. da dovedu proces proizvodnje u stanje kontrole 3. da pokazu da li je postignuto stanje kontrole.

Po Dr Sjuhartu za neku pojavu se kaze da je pod kontrolom ako na osnovu dosadasnjih podataka mozemo predvideti,bar u izvesnim granicama,kako ce se pojava menjati u buducosti.Ovde se predvidjanjem unutar izvesnih granica podrazumeva da mozemo utvrditi,bar priblizno,verovatnocu da ce se pojava naci unutar datih granica.Kontrolna karta je dijagram gde na vertikalnoj osi unosimo vrednosti karakteristike kvaliteta cije variranje proucavamo.Svaku kontrolnu kartu karakterisu centralne linije (proseci) i kontrolne granice.Kada se variranje procesa odvija u okviru kontrolnih granica,onda se za proces kaze da je pod kontrolom.U suprotnom-nije pod kontrolom.Kada je proces pod kontrolom to znaci da je variranje kvaliteta normalno i da je proces proizvodnje stabilan.Kada proces nije pod kontrolom imamo nenormalno variranje kvaliteta,cija je posledica nestabilnost procesa proizvodnje.Kod novog proizvoda najznacajnije je ustanovljenje tolerancija.Konstruktor odredjuje

8

tolerancije koje cesto proces proizvodnje nije u stanju da zadovolji.Konstruktor je preko kontrolnih karata upoznat sa stvarnom sposobnoscu procesa i tako moze da optmizira medjusobni odnos tolerancija i sposobnost raspolozivih sredstava za proces izrade.Uloga kontrolne karte u ovom slucaju je koordinatorska izmedju radnika,kontrolora,tehnologa i konstruktora,sto je veoma znacajno u sistemu upravljanja kvalitetom.Pored svega toga,kontrolne karte pruzaju objektivnu informaciju o stanju kvaliteta rukovodecem osoblju u proizvodnji.

Kontrolne karte su specijalne dijagramske forme čiju osnovu čini mreža horizontalnih i vertikalnih linija. Na apcisu se nanosi vrijeme odvijanja toka procesa ili redni brojevi uzorka, koji po određenom planu slijede vremenski proces, a na ordinatu se unose karakteristike kvaliteta ili statističke karakteristike uzorka. Na mrežu se zatim unose, u vidu tačaka, rezultati mjerenja nivoa i toka kvaliteta procesa (proizvoda/usluge) na osnovu uzorka. Tako se dobija veoma pregledna slika kvaliteta u vremenskom odvijanju procesa. Kada se u ovako formulisan dijagram ucrtaju centralna linija i kontrolne granice tada je kontrolna karta kompletna.

Kontrolne karte se mogu konstruisati na osnovu:

8. tehnički propisanih tolerancija,9. poznatih parametara procesa (prosječna vrijednost i standardna devijacija),10. ocijenjenih parametara procesa.

Što se tiče tehnički propisanih varijacija, poznata je praksa da se prije početka praćenja kvaliteta procesa vrši preračunavanje tehničkom dokumentacijom propisanih tolerancija u elemente kontrolnih karti.

Karakteristika kontrolnih karti sa poznatim parametrima procesa je da se one konstruišu na osnovu „prošlosti“ procesa.

9

Kontrolne karte sa ocijenjenim parametrima procesa konstruišu se na osnovu stvarnih varijacija procesa.

7.1 Vrste kontrolnih karti

Prema vrstama karakteristika kvaliteta kontrolne karte se dijele na:

kontrolne karte za numeričke/mjerljive karakteristike kvaliteta kontrolne karte za atributivne/opisne karakteristike kvaliteta.

7.2 Kontrolne karte za numeričke/merljive karakteristike kvaliteta

Numeričke karakteristike kvaliteta su takva svojstva koja se ocjenjuju brojnim vrijednostima kao na primjer: temperatura, pritisak, dužina, gustina, snaga itd. Obično se pri tome koristi odgovarajuća mjerno-kontrolna i ispitna oprema.

U ovu grupu kontrolnih karti spadaju:

x R kontrolna karta x δ kontrolna karta kontrolna karta za individualno praćenje kvaliteta (kontrolna karta sa pomičnim

rasponom)

7.2.1 x R kontrolna karta

Uzorak za ove kontrolne karte je mali, što znači n<25, a u praksi se najčešće uzima n=5, n=10 ili između 5 i 10. Ona je naročito pogodna u procesima gdje je komadna proizvodnja i gdje su proizvodi na posmatranoj operaciji pojedinačno tretiraju, ali se takođe uspješno primjenjuju i u procesnoj industriji. Kontrolnom tehnologijom se definiše veličina uzorka i učestalost kontrolisanja. Rezultat mjerenja bilježi se u formular x R kontrolne karte

Da bi ovu kontrolnu kartu mogli podvrći statističkoj analizi potrebno je da broj posmatranja bude bar 20 ( k≥20).

Kontrolor u svakom posmatranju evidentira pojedinačne vrijednosti x za posmatranu karakteristiku kvaliteta na uzorku n koga ispituje. Iz ovih vrijednosti se za svako posmatranje izračunava prosjek x i raspon R

10

Na osnovu tako dobijenih podataka vrši se proračun centralne linije i kontrolnih granica.

7.2.2 x δ kontrolna karta

Pomoću ove kontrolne karte se prati variranje karakteristike kvaliteta preko srednje vrijednosti uzorka i njegove standardne devijacije. U principu nema razlike između ove karte i predhodne i interpretacija je analogna.

Ova karta se koristi kada su uzorci veći, po pravilu više od 15, a to znači da se može koristiti i za male (n<25) i za velike uzorke (n>25). Naročito se koristi u tehnološkim procesima gdje se na posmatranoj operaciji istovremeno tretira veći broj jedinica proizvoda. Ovo je slučaj u procesima termičke obrade, površinske zaštite i sl. Tamo gdje se na opremi radi jedan po jedan proizvod, ova kontrolna karta se ne koristi, izuzev kod automatskih brzih procesa. Takođe se koristi i na kontroli kvaliteta gotovih proizvoda. Kontrolnom tehnologijom se definiše veličina uzorka i učestalost kontrolisanja. Rezultati mjerenja bilježe se u izvještaj mjera u kome se za svako posmatranje izračunava srednja vrijednost x i standardna devijacija uzorka δ .

Izračunate vrijednosti x i δ za svako posmatranje unose se u x δ kontrolnu kartu. Da bi se kontrolna karta mogla podvrći statističkoj analizi potrebno je izvršiti najmanje 15 posmatranja (k>15). Kod ove kontrolne karte često puta je uzorak promjenjljiv, odnodno n≠const. U

11

kontrolnoj karti je evidentno n, x i σ u svakom posmatranju i iz ovih podataka slijedi postupak proračuna centralne linije i kontrolnih granica.

7.3 Kontrolna karta za individualno praćenje kvaliteta

Ova kontrolna karta se još naziva i kontrolna karta sa pomičnim rasponom. Kod sprovođenja 100% kontrole kvaliteta, npr. kod složenih proizvoda, skupih agregata (turbine, generatori, pumpe) koje se rade u malim količinama, registruju se parametri kvaliteta i prate uz pomoć ove kontrolne karte. Pored toga, ima i takvih tehnoloških procesa gdje je dovoljno izvršiti jedno ispitivanje da bi se ocijenila čitava proizvedena masa. Ovaj slučaj se javlja u procesnoj i hemijskoj industriji, npr. u proizvodnji piva, alkoholnih pića i hemikalija.

Da bi se izvršila statistička obrada, potrebno je imati bar 20 posmatranja ( k>20).

Naziv karta sa pomičnim rasponom dat je otuda što se raspon izračunava između dva uzastopna ispitivanja, tako da je broj raspona za jedan manji od broja izmjerenih veličina.

7.4 Kontrolne karte za atributivne/opisne karakteristike kvaliteta.

Atributivne karakteristike kvaliteta su takva svojstva koja se ocjenjuju opisno pa se kaže da je nešto dobro ili loše, da odgovara ili ne, da ide ili ne ide itd. Vizuelna kontrola kvaliteta je tipično atributivno ocjenjivanje. Međutim i kod atributivnih svojstava kvaliteta postoje mogućnosti ocjenjivanja putem odgovarajuće mjerno-kontrolne i ispitne opreme.

U ovu grupu kontrolnih karti spadaju:

m kontrolna karta p kontrolna karta c kontrolna karta u kontrolna karta

7.4.1 m kontrolna karta

Ova karta se pretežno u literaturi naziva np-karta, dok se u nekoj literaturi naziva još i m-karta. Oznaka „np“ nastala je kao umnožak veličine uzorka „n“ i procenta defektnih komada unutar uzorka „p“ što za rezultat ima broj defektnih komada u uzorku „m“.

Ova karta služi za praćenje neprihvatljivih elemenata po uzorku. Namenjenje su isključivo za kontrolu sa konstantnom veličinom uzorka. Ova karta se koristi kada proces izađe izvan

12

statističke kontrole i pomoću nje možemo pratiti broj grešaka u određenim uzorcima, kako bismo na kraju kontrole utvrdili u kojim periodima se javlja koliko broj grešaka. Dakle, u ovom slučaju se uzima uzorak za određeni vremenski period (jedan dan, jedna sedmica, jedan mjesec, 20 dana, 23 dana...). U retkim slučajevima se uzima da je taj vremenski period kraći od jednog dana. Iz prikupljenih i evidentiranih podataka se vrši izračunavanje centralne linije i kontrolnih granica procesa.

7.4.2 p kontrolna karta

Ova kontrolna karta se koristi za praćenje proporcije loših proizvoda. Kod ocjenjivanja kvaliteta proizvodi se razvrstavaju na dobre i loše, bez obzira na razlike koje postoje na njihovim kvalitativnim karakteristikama. Proporcija loših se obilježava sa p i predstavlja:

p=broj lo š ih proizvodapregledana koli č ina

=mn

Broj loših proizvoda se označava sa m a pregledana količina nije ništa drugo nego uzorak n.

Ova kontrolna karta ima skoro istu primenu kao i m-karta, s tim da je p-karta namjenjena za one slučajeve kada se veličina uzorka ne može održavati konstantnom (n ≠ const). U osnovi, ova karta može zamjeniti m-kartu čak i kad je u pitanju konstantna veličina uzoraka. Međutim, da bi se izbjegao veliki broj računskih operacija (računanje procenta defektnih komada za svaki uzorak) i sa tim umanjila mogućnost nastanka greške u formiranju karte, u praksi se p-karta koristi samo ako je u pitanju promenjiva veličina uzoraka. U suprotnom, m-karta je mnogo jednostavnija za primenu kod konstantne veličine uzoraka.

Broj posmatranja k treba da iznosi najmanje 15 (k >15) da bi se izvršila statistička analiza. Kontrolor u svakom posmatranju iz uzorka izdvaja loše proizvode i evidentira ih. Na osnovu evidentiranih podataka vrši se proračun centralne linije i kontrolnih granica. S obzirom da je kod ove karte promjenjiva veličina uzoraka izgled karte je drugačiji od karti sa konstantnom veličinom uzoraka. Razlika se ogleda u kontrolnim granicama. Kod konstantne veličine uzoraka kontrolne granice imaju konstantnu vrednost, a linije kontrolnih granica su prave linije. U slučaju kontrole sa promjenjivom veličinom uzoraka, vrednosti kontrolnih granica se posebno računaju za svaki uzorak, što znači da su linije kontrolnih granica – krive linije.

7.4.3 c kontrolna karta

Ova kontrolna karta služi za kontrolu broja nedostataka na elementima kontrole. Metoda se svodi na to da se u procesu kontrole prebroje greške na komadu i evidentiraju za određeni broj

13

komada, u zavisnosti od toga kolika je veličina uzorka. Dakle, pomoću nje se prati broj grešaka, a uslov za njenu primjenu je da uzorak bude konstantan (n=const). Kontrolor registruje u svakom posmatranju broj grešaka na uzorku kostantne veličine. Iz evidentiranih podataka vrši se proračun centralne linije i kontrolnih granica procesa.

7.4.4 u kontrolna karta

Primena ove karte je skoro identična primeni c-karte, s tim što ova karta služi za praćenje broja defekata po jedinici mere uzorka. Šta to znači? Postoje proizvodi koji se ne mogu prebrojavati nego se mere u nekim drugim jedinicama (dužina, površina, težina ili satna proizvodnja). To mogu biti neke trake, kablovi, žica, limovi, gasovi, razne tečnosti, rasute materije (pesak, prah), itd. Dakle, njih ne možemo prebrojati (ne možemo reći: u jednom prahu ima 5 nedostaka). Ovdje koristimo kao uzorke određene vrednosti merne jedinice (npr: 10m, 1m2, 100l i slično. Možemo reći: na jednom delu trake na dužini od 50m imaju 4 defekta). Veličina uzorka kod ove karte je često promenjiva, odnosno n ≠ const.

Izgled u-karte je sličan izgledu p-karte jer je riječ o promjenjivim veličinama uzorka. Kontrolne granice će varirati za svaki uzorak posebno, izuzev ukoliko je razlika između veličina uzoraka manja od 25%. Tada se za proračun kontrolnih granica može primeniti konstantna veličina uzorka koja će se računati kao prosek veličina uzoraka.

Da bi se jedan proces podvrgao statističkoj analizi, potrebno je najmanje 15 posmatranja (k >15).

14

Z A K L J U Č A K

John Stewart, konsultant kompanije McKinsey, piše: “ Ne postoji jedinstvena definicija kvaliteta…Kvalitet je osećanje da je nešto bolje od nečeg drugog. On se menja tokom ljudskog života, menja se i od jedne generacije do druge, a uveliko zavisi i od mnogobrojnih aspekata ljudske aktivnosti”.

Kvalitet nije apsolutna veličina, naprotiv, relativna je.

Kontrola je zadatak svakog menadžera. To je poslednja upravljačka funkcija koja se sastoji u mjerenju i ispravljanju dijelova s ciljem osiguranja ispunjenja ciljeva poduzeća i njima pripadajućih planova. Kontrola se može definistati kao proces kojim se omogućava da stvarne aktivnosti odgovaraju planiranim aktivnostima. Zadatak kontrole jeste da omogući racionalno ponašanje i funkcionisanje poduzeća. Ulogu kontrole treba shvatiti, pre svega, kao proces koji potiče, a ne ograničava aktivnost poduzeća.

Ovim radom nastojalo se prije svega ukazati na značaj i potrebu orjentacijena  kvalitetne  proizvode/usluge  u  modernom  poslovanju.  Visok  stepen k v a l i t e t a ,   k a k o   j e   r a n i j e   p o k a z a n o ,   d o p r i n o s i   k r o z   s m a n j e n j e   t r o š k o v a , lojalnost kupaca i druge faktore povećanju profita kompanije. S obzirom načinjenicu da je krajnji cilj svake kompanije rast profita, postaje jasno da jeorjentacija na kvalitet neophodna, jer u konačnici predstavlja jedini put kalojalnim kupcima koji ponavljaju kupovinu.Pored ovoga, u prvom dijelu rada razloženi su pojmovi planiranja i kontrole, a l i i d e f i n i s a jne spone ova dva p roce sa . I ako j e u ve l i ko j m je r i z av i sna od drugih segmenata i odjela kompanije (marketing, R&D, proizvodnja), funkcijakontrole kvaliteta mora biti prepoznata kao efektivan, ali i neophodan načinostvarivanja dugoročnog rasta kompanije.

15

LITERATURA

Juran, J. M. (1968): Efikasnost sistema za kontrolu kvaliteta

Nikolić, M.; Gligorijević, Ž. (2000): Ekonomika industrije

Todorović, Z.: Upravljanje kvalitetom, Ekonomski fakultet, Banja Luka, 2009. Godine

Janković-Milić, V., Anđelković-Pešić, M.: Kontrolne karte i dijagrami u funkciji eliminisanja defekata u procesu

www.google.com

Dr Aca Jovanović, Mr Ivan Mihajlović, Dr Živan Živković, Upravljanje proizvodnjom

16