Click here to load reader

klasteri i mreze muzeja

  • View
    254

  • Download
    5

Embed Size (px)

Text of klasteri i mreze muzeja

  • KLASTERI I MREE MUZEJA U SRBIJI:

    VOJVODINA

    DR MILA NIKOLI

    1

  • ii

  • KLASTERI I MREE MUZEJA U SRBIJI: VOJVODINA

    DR MILA NIKOLI

    1

  • Postdoktorsko istraivanje sprovedeno u

    Departmanu za arhitekturu i urbanizam

    Fakulteta tehnikih nauka

    Univerziteta u Novom Sadu

    u okviru akcije Pravo na prvu ansu

    Pokrajinskog sekretarijata za nauni i tehnoloki razvoj

    Ministarstva za obrazovanje i kulturu

    Autonomne pokrajine Vojvodine -

    Republika Srbija

    Novi Sad, 2013

    Mentor: Prof. dr Radivoje Dinulovi

    ii

  • SADRAJ

    Zahvalnost v 0. UVOD 1

    Uvod/abstrakt : Klasteri i mree muzeja u Srbiji 3 Definicije: Muzej, klaster, mrea, kulturna infrastruktura, grad 4 Opis projekta 8 Predmet i cilj istraivanja 9 Stanje dosadanjih istraivanja 11 Klaster muzeja: urbanistiki aspekti 13 Prednosti i kritike 15

    Prednosti klastera 15 Kritika 18

    Klaster muzeja u gradu znanja 22 1. GRADOVI MUZEJI VOJVODINE 23 Legenda 27

    NOVI SAD: Srpska Atina 28 Istorija i struktura grada 29 Slika grada u umetnosti i medijima - umetnost i mediji u gradu 33 Muzeji: klasteri i mreze 36 Trg galerija: Nevidljivo blago 37 Dunavska ulica / Dunavski park: Priroda i kultura 46 vorite 1: Dunavski park ili ruta domova 47 Linija 2: Dunavska ulica / Nikole Paia 57 Petrovaradinska tvrava 64 Najui gradski centar 73 Radnika ulica: Potencijalni klaster 78 Univerzitetski kampus: Integracija 79 Liman 3: Od kineske do kulturne etvrti 82 Mree muzeja Novog Sada i urbana muzeografija 84 Muzeji, javni prostori i rute 87 Muzeji grada i arhitekture 89

    SUBOTICA 91 Istorija i struktura grada 93 Muzeji: klasteri i mreze 94 Trotrje: Trg Republike - Trg slobode - Trg cara Jovana Nenada 95 Trg Sinagoge 99 Park Ferenca Rajhla (Lenjinov park) 102 Trg rtava faizma 106 Parkovi i bulevari Subotice 108

    Parkovi Palia 110 iii

  • Ludoko jezero 113 Urbana prezentacija/muzeografija 114

    Rute i javni prostori 114 Klasteri muzeja i urbana muzeografija 115 Muzeji grada i arhitekture 116

    SOMBOR 118 Istorija i struktura grada 120 Muzeji: klasteri i mreze 122 Kulturne institucije i javni prostori 124 Ulica Kralja Petra I (Glavnjak) i Trg sv. ora 125 Trg sv. Trojstva (elavi trg) i Trg cara Lazara 126 Trg Koste Trifkovia - Trg Republike / Fijakerski plac 128 Venac vojvode Petra Bojovia 129 Trg Cara Uroa Trg slobode - Park heroja 130 Zelengrad: Javni prostori i rute 132 Ravangrad: Slika grada u umetnosti i medijima i urbana muzeografija 133

    SREMSKA MITROVICA 136 Od urbium matris populosae et celebris do muzeja pod otvorenim nebom 137

    Istorija i struktura grada 138 Slika grada u umetnosti i medijima / Umetnost i mediji grada 142 Muzeji: klasteri i mreze 143 Trougao 1: Savski trg / Muzejska ulica 146 Trougao 2: itni trg 147 Trougao 3: Trg Sv. Stefana 148 Gradski park Trg ire Milekia (Korzo) - Vuka Karadia 149 Trg vojvoanskih brigada: Obrazovanje i uprava 154 Spomen-park (Spomen groblje) 156 Javni prostori i rute kao muzej grada i arhitekture 157 Urbana prezentacija/muzeografija 158

    2. REZULTATI ISTRAIVANJA I MOGUNOST NJIHOVE PRIMENE 159 Rezultati istraivanja 161 URBANIZAM KLASTERA MUZEJA 162 ARHITEKTURA MUZEJA 168 POTENCIJAL 175

    Urbanisticki potencijal 175 Didakticki potencijal 175 Turisticki potencijal 176

    Teoretski znaaj 177 Dalja istraivanja 178 Bibliografija 179 Aneks: Vremenska osa kulturnih dobara od velikog i izuzetnog znaaja 182

    iv

  • Zahvalnost

    Ovo istraivanje sprovedeno je pod okriljem akcije Pravo na prvu ansu Pokrajinskog sekretarijata za nauni i tehnoloki razvoj Ministarstva za obrazovanje i kulturu Autonomne pokrajine Vojvodine - Republika Srbija, kojom se u na obrazovni sistem uvodi postdoktorsko istraivanje, prepoznato svuda u svetu kao bitna podrka razvoju nastavnog i naunoistraivakog kadra. Ovim putem se zahvaljujem Sekretarijatu na pruenoj ansi da temu svog doktorskog istraivanja proverim i unapredim na naim klasterima i mreama muzeja.

    Zahvaljujem se na svesrdnoj pomoi, savetima i saradnji prof. dr Radivoju Dinuloviu kao mentoru istraivanja, doc. Reba dr Darku i prof. dr Nai Foli-Kurtovi, kao i drugim koleginicama i kolegama sa Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Neizmernu zahvalnost dugujem kolegama iz raunskog centra i razvojnog odeljenja na neprocenjivoj tehnikog podrci.

    Posebno se zahvaljujem prof. dr Mileni Dragievi-ei na idejama i materijalu prethodnih istraivanja o muzejima i kulturi uopte u Srbiji.

    Ovaj rad pokazao je va-nost difuzije naunih istraivanja i baza podataka na internetu, ijim se autorima zahvaljujem na materijalu i nadam se da e im se i ovo istraivanje pridruiti u vidu mapa i atlasa.

    v

  • vi

  • UVOD

    1

  • 2

  • KLASTERI I MREE MUZEJA U SRBIJI

    Muzej je u svom intenzivnom razvoju u poslednjih nekoliko decenija postao simbol industrijalizacije kulture i kulturalizacije drutvenog ivota, ekonomije i urbanizma. Ne samo to je u postmodernom gradu zauzeo mesto industrije funkcionalno, a esto i fiziki, u naputenim industrijskim kompleksima, ve je postepeno usvojio i njeno prostorno ponaanje i logiku grupisanja i umreavanja, to je predmet mog istraivanja. Nakon obimne doktorske studije o globalnom fenomenu klastera i mrea muzeja, u ovoj studiji fokusirala sam se na njihov potencijal u regiji koju je bum muzeja praktino zaobiao, a umesto njega su se deavale konstantne ekonomske, politike i drutvene krize.

    3

  • DEFINICIJE: Muzej, klaster, mrea, kulturna infrastruktura, grad

    Da bi se to jasnije sagledale metodologija i pozicija ovog istraivanja, nuno je pre svega definisati osnovne pojmove kojima se bavi.

    MUZEJ Prema definciji Meunarodnog saveta muzeja ICOM-a (International Council of Museums):

    Muzej je neprofitna, stalna ustanova u slubi drutva i njegovog razvoja, otvorena za javnost, koja sakuplja, uva, istrauje, izlae i prenosi materijalno i nematerijalno naslee oveanstva i njegovog okruenja za potrebe obrazovanja, studija i uivanja.

    "(A) Navedena definicija muzeja primenjuje se bez ikakvih ogranienja koja proizilaze iz prirode upravnog tela, teritorijalnog karaktera, funkcionalne strukture ili orijentacije zbirki date institucije.

    (B) Pored institucija oznaenih kao "muzeji" za potrebe ove definicije kao muzeji se kvalifikuju i:

    (I) prirodni, arheoloki i etnografski spomenici i lokaliteti, istorijski spomenici i lokaliteti muzejske prirode, koji sakupljaju, uvaju i komuniciraju materijalne dokaze o ljudima i njihovom okruenju;

    (II) institucije koje prikupljaju i prikazuju ive primerke biljaka i ivotinja, kao to su botanike bate i zooloki vrtovi, akvarijumi i vivarijumi;

    (III) nauni centri i planetarijumi;

    (IV) neprofitne i umetnike galerije, instituti za konzervaciju i permanentne izlobene galerije biblioteka i arhiva;

    (V) prirodni rezervati;

    (VI) meunarodne, nacionalne, regionalne ili lokalne muzejske organizacije, ministarstva, slube i agencije odgovorne za muzeje kako je definisano u ovom lanu;

    4

  • (VII) neprofitne institucije ili organizacije koje preduzimaju konzervaciju, istraivanje, obrazovanje, obuku, dokumentaciju i druge aktivnosti u vezi sa muzejima i muzeologijom;

    (VIII) kulturni centri i drugi subjekti koji omoguavaju uvanje, kontinuitet i upravljanje opipljivim i neopipljivim resursima i nasleem (ivo naslee i digitalna kreativna aktivnost)

    (IX) i druge institucije za koje Izvrno vee, nakon to zatrai savet od Savetodavnog komiteta, smatra da imaju neke ili sve karakteristike muzeja, ili podravaju muzeje i struno osoblje istog u istraivanju, muzeolokom obrazovanju ili obuci.1

    KLASTER Prema definciji i objanjenjima iz prethodnih istraivanja autora:

    Po teoriji viestrukih nukleusa Harisa i Almana2 (1945), odreene zone/aktivnosti imaju tendenciju da se lociraju tamo gde su najefikasnije, najpoeljnije i finansijski najodrivije. U urbanoj ekonomiji termin ekonomije aglomeracije se koristi da opie klaster efekat - prednosti koje preduzea i institucije u odreenoj industrijski dobijaju formirajui fizike aglomeracije zahvaljujui Porterovom okviru3 (1998), koji ine geografska koncentracija, efikasnost, povezivanje i zajedniko delovanje. (...)

    Prema osnovnoj definiciji, klaster muzeja je fizika koncentracija muzeja na jednom mestu. (...) Od svih izraza kojima moe da oznai grupa muzeja, ovaj je izabran zbog naglaska na okruenju i procesima, relacijama i dinamikama koje danas promoviu ekonomije aglomeracija i znanja. Prema novim definicijama, fizika koncentracija muzeja postie "klaster efekat" samo ako u zajednikom prostoru muzeji uestvuju u zajednikim akcijama i ako im grupisanje daje dodatnu vrednost.

    Da bi se to potpunije razumela ova interakcija muzeja u klasteru i njegov uticaj na grad, suprotno uobiajenom fokusu na muzeje umetnosti, kao najsimbolinije, ili u poslednje vreme na muzeje nauke, kao tip sa najveim rastom popularnosti, muzeji se ovde posmatraju u najirem smislu, prema definiciji ICOM-a. Time se pomeraju

    1 Statut ICOM-a, usvojen na XXII generalnoj skuptini 24. avgusta 2007, u Beu (Austrija), prema originalnoj francuskoj verziji, ICOM: "Statuts" http://icom.museum/statutes_fr.html # 3 (Konsultovano: 10/05/2013) 2 Harris, Chauncy D. and Edward L. Ullman, "The Nature of Cities," The Annals of the American Academy of Political and Social Science, CCXLII,1945, str. 7-17 3 Porter, Michael E: Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Bussines Review, November-December 1998, Reprint 98609, pp. 77-90

    5

  • urbanistike granice klastera muzeja i percepcija njihove logike, uticaja i potencijala. Naglaavajui potrebu za irinom fokusa, kao i za multi-funkcionalnou, otvorenou i saradnjom u klasterima muzeja, (...) podjednako se tretiraju kompleksi koji sadre sline institucije, kulturne, obrazovne i naune, uvek kada je dominantna komponenta muzejska ili na drugi nain doprinose diskursu ovog rada.4

    Za razliku od klastera u drugim industrijama, koji mogu da obuhvataju regije i mree, klasteri muzeja imaju jasne fizike odrednice, prilagoavaju se urbanoj formi i menjaju je.

    Urbanistika analiza ovog efekta [efekta klaster muzeja] je obogaena i inovirana drugim disciplinarnim pristupima i znaenjskim poljima i otkriva paralelno njegove obrazovne i muzeografske potencijale. Analogije i termini iz fizike - gustina, gravitacija, kritina masa i kohezija - naglaavaju i objanjavaju fiziki karakter uticaja, dok novi parametri iz ekonomije, iz Porterove teorije klastera i njene dekonstrukcije, doprinose sveobuhvatnijem razumevanje njegovih mehanizama i uticaja na statike i dinamike strukture klastera muzeja, muzeja i grada.5

    MREA

    Pod mreom se podrazumeva kompleksna grupa meusobno povezanih sistema. U sluaju muzeja, mogu da se razmatraju tri nivoa umreavanja.

    U preseku prostorne distribucije i institucionalne organizacije, razvio se muzej-mrea ili muzej-sistem, sa viestrukim seditima ili objektima, u jednom gradu, regiji, dravi ili internacionalno, kao to su Tretjakovska galerija, Luvr, Gugenhajm i drugi.

    Takoe postoje tematske mree muzeja udruenih radi saradnje, razmene i promocije, poput internacionalnih mrea i komiteta muzeja grada (CAMOC), muzeja istorije grada, etnografskih muzeja (RIME).

    4 Nikoli, Mila: Ciudad de museos. Clsteres de museos en la ciudad contempornea. Doktorska disertacija. Barselona, Universitat Politcnica de Catalunya, 2011, vol. 2, str. 1-4. 5 Ibid, vol. 1, str. 2. 6

  • Na ova dva nivoa, u funkcionalnom smislu klaster predstavlja iru kategoriju, jer obuhvata i iri krug uesnika, institucija i usluga podrke.6 Klaster muzeja tako postaje mesto ukrtanja i potencijalne saradnje ogranaka kompleksnih muzeja-mrea, mrea muzeja i ostalih kulturnih, obrazovnih i drugih funkcionalnih i infrastrukturnih mrea i sistema, ije se interakcije odraavaju u javnom prostoru. Meutim, i klasteri se umreavaju. U urbanistikom pogledu, u gradu se formiraju mree klastera muzeja, kao kasteljsijanska manifestacija drutva u mrei i konstantovski odgovor na drutvenu mobilnost, sa potencijalom da veu delove grada u celinu i obnove koncept zajednitva.

    KULTURNA INFRASTRUKTURA Kompleksnost ovog sistema nalae i objanjenje pojma kulturna infrastruktura: po definiciji, kulturnu infrastrukturu ine institucije kulture i visokog obrazovanja i javni prostori grada.

    GRAD Grad je taka maksimalne koncentracije moi i kulture.7 Luj Mamford

    Grad je projekcija drutva na terenu.8 Anri Lefevr

    6 Ffowcs-Williams, Ifor: Policy for Inter-firm Networking and Clustering: A Practitioners Perspective. OECD/Italian Ministry of Industry Bologna Conference for Ministers Responsible for SMEs and Industry Ministers Enhancing the Competitiveness of SMEs in the Global Economy: Strategies and Policies, 13-15 June 2000. 7 Mumford, Lewis: The Culture of Cities, A Harvest/HBJ Book, San Diego [etc.], cop. 1938, str.1. 8 Lefebvre, Henri: Writings on Cities (Right to the City), selected, translated and introduced by Eleonore Kofman and Elizabeth Lebas. Malden: Blackwell, Oxford, 1996, str. 109.

    7

  • OPIS PROJEKTA

    Lefevr definie grad kao projekciju drutva na terenu. U svojoj doktorskoj disertaciji Grad muzeja. Klasteri muzeja u savremenom gradu analizirala sam mesto muzeja u drutvu kroz promene njegovog simbolikog i fizikog mesta u gradu. To mesto danas je u klasteru muzeja, sudei po 95% najposeenijih i najuticajnijih muzeja umetnosti na svetu. 33% tih muzeja ve formira regionalne, nacionalne i nadnacionalne mree, ukazujui na novi pravac za istraivanje uticaja kulturnih i javnih institucija i prostora na grad i urbano drutvo.

    U klasteru se muzej menja, u svim urbanistikim razmerama. Kroz fenomen grupisanja muzejskih institucija, sadraja i arhitektura, i analizu prostora i tokova koje formiraju, na mikro-nivou muzeja u doktoratu sam dokazala duboku promenu u njihovoj arhitektonskoj koncepciji, odnosno prevagu urbanistikog aspekta u projektu muzeja. Muzej se modeluje po uzoru na urbanizam; dananji univerzalni muzej je muzej-klaster ili muzej kao grad.

    Na mezo-nivou klastera muzeja sam takoe utvrdila promenu paradigme, pratei razvojnu liniju od introvertne kulturne akropole do dananje reorijentacije i tenje ka otvorenom, intenzivnom, trodimenzionalnom klasteru muzeja kao multi-mestu, ime sam dokazala njihovu ulogu urbanistikog manifesta. Time se otvara pitanje u kom gradu danas ivimo i ta nam to transformacije klastera muzeja manifestuju.

    Zato sam paralelno na makro-nivou analizirala i promene u gradu, javnom prostoru i urbanoj prezentaciji. Kao najvei legat buma muzeja i industrijalizacije kulture sa urbanistikog stanovita, muzejska, odnosno sveukupna kulturna infrastruktura dostie nove, do sada nezamislive proporcije i potencijal, a njen uticaj na grad novu dimenziju dimenziju generatora identiteta, strukture i kohezije u post-metropoli. Sve vei broj muzejskih, odnosno kulturnih vorita u gradovima, kao rezultat sve veeg broja muzeja, omoguio je nastanak policentrinih mrea i stvaranje spektakularnih kulturno-urbanistikih poteza, koji svojim relacijama grade "grad muzeja", kako ja nazivam ovaj novi reprezentativni kulturni i obrazovni pejza.

    8

  • Grad muzeja istie znaaj muzeografskog aspekta u novoj razmeri i projektu grada. Novi modeli, korienje i uticaj tog kulturnog pejzaa u pokretanju i irenju kulture i kulturnih informacija a naroito kao oblik izlaganja i predstavljanja arhitekture, urbanizma i pejzaa i prenoenja znanja o njima postaju kljuno pitanje i globalni izazov u kontekstu drutva znanja i inteligentnog grada u mrei. U traganju za novim urbanim modelima, "grad muzeja" ima potencijal da preraste u vezivno i transformativno tkivo grada i drutva, pretvarajui muzeografiju u urbanistiki projekat. Akcenat na simbolikoj, objektnoj i prostornoj didaktici klastera i ruta muzeja, koji se proteu od tradicionalnih centara moi, preko prenamenjenih industrijskih kompleksa, do prirodnih rezervata, upisuje ovo istraivanje i fenomen kojim se bavi u razvojne prioritete, dajui istovremeno teoretski i praktini doprinos disciplini urbane muzeografije i aktiviranju teritorijalnog kapitala, resursa i vrednosti, a time i jaanju kohezije i identiteta regije.

    Predmet i cilj istraivanja Doktorat sam fokusirala na dokazivanje hipoteze o "urbanifikaciji" muzeja, irei teoriju na znaaj klastera muzeja kao urbanistikog manifesta i geniusa loci savremenog grada. Istiui vrednost efekta klaster muzeja u post-Bilbao i post-kriznoj eri, bavila sam se kljunim primerima, pre svega u velikim gradovima Evrope, ali i sa drugih kontinenata, koji svojim znaajem i razmerom doprinose temi i ukazuju na nove modele i mogue pravce razvoja. Sada mi je cilj da se u svetlu ovih otkria fokusiram na makro-razmeru i mapiranje klastera, ruta i mrea muzeja i ire kulturne infrastrukture koja ih podrava, i njihovu ulogu i potencijal u fizikoj strukturi grada i njegovoj obnovi, kao i u regionalnom razvoju Vojvodine, odnosno Srbije.

    Rad na ovom istraivakom projektu je imao vie etapa:

    - Zapoeo je pregledom postojeih studija o stanju kulturnih institucija, pre svega muzeja, i kulture uopte u Vojvodini, odnosno Srbiji.

    - Naredni korak bilo je utvrivanje postojeeg stanja i studija sadanjih i preanjih projekata, odnosno mapiranje fenomena grupisanja muzeja po gradovima - u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Kikindi, Vrcu i Panevu. Prema iznetim definicijama muzeja i

    9

  • klastera muzeja, analiza je obuhvatila i druge inioce kulturne infrastrukture, odnosno i druge institucije kulture i visokog obrazovanja, kao i sistem javnog prostora.

    - Nakon toga je usledio proces urbanistikih analiza, pisanja i grafike prezentacije istraivanja, ukljuujui dodatnu pretragu literature vezane za specifina pitanja urbanistikog razvoja ovih gradova. Zbog strukture mree muzeja u Vojvodini i njihovog nevelikog broja, po klasterima je bilo mogue analizirati samo Novi Sad i Suboticu, emu je posveena posebna panja zbog potencijala ovog sistema u aktuelnim kandidaturama ovih gradova za Kulturnu prestonicu Evrope 2020. Takoe su detaljno analizirani Sombor i Sremska Mitrovica, zbog doprinosa pitanjima urbane muzeografije i uloge klastera muzeja, odnosno kulturne infrastrukture u njoj, koja se provlae kao teoretski diskurs istraivanja. Time su zaokrueni gradski centri u Bakoj i Sremu, a za gradove Banata - Zrenjanin, Panevo, Vrac (po preporuci komisije) i Kikindu (kao jo jedno vorite prostornog razvoja i muzejskih aktivnosti Vojvodine) - pripremljen je celokupan materijal, ali zbog obimnosti analiza nije mogao biti ukljuen u ovaj izvetaj, pa moe biti predmet narednog izvetaja.

    - Rezultati istraivanja ukljuuju definisanje generalnih praktinih preporuka i razvoj modela i instrumenata za formiranje, podsticanje, vizibilizaciju i (re)programiranje klastera i mrea muzeja, od kojih svaki segment takoe moe biti predmet pojedinane studije i projekta.

    10

  • STANJE DOSADANJIH ISTRAIVANJA

    Usled politike, ekonomske i drutvene krize, drugi bum muzeja i kulturne industrije nas je 1980-tih i 1990-tih praktino zaobiao, menjajui tek od sredine 2000-tih polako i gotovo neosetno i na muzejski pejza. Letargiju prekidaju Noi muzeja, zapoete u Beogradu 2004. godine, i dugo odlagani konkursi i projekti za jo uvek problematina proirenja i rekonstrukcije postojeih muzeja, kao i za izgradnju novih, ukljuujui i prve privatne. Ove aktivnosti i istraivanja, limitirana na nune arhitektonske intervencije, odnosno kulturoloke, socioloke i marketinke studije, potvruju iznova potrebu za interdisciplinarnim kulturnim planiranjem, koje inovativni urbanistiki pristup poput ovog obogauje novim uvidima i saznanjima, nedostupnim iz izolovanih pozicija muzejskih studija, socijalne i arhitektonske kritike.

    Projekat se, kao to predvia konkurs, prevashodno bazira na mom doktoratu, kao jednom od prvih i najobimnijih istraivanja ovog fenomena koje polazi od najnovijih i najrelevantnijih svetskih istraivanja u oblasti arhitekture muzeja, kulturnog urbanizma i muzeologije, i projekata i direktnih svedoanstava najistaknutijih aktera u stvaranju dananjih klastera muzeja. Ovo istraivanje se u potpunosti uklapa u naune i istraivake prioritete Ministarstva prosvete i nauke, koji obuhvataju generalno usklaivanje sa praksom u zemljama EU, a u oblasti arhitekture i urbanizma usklaivanje sa tendencijama razvoja discipline u kontekstu evropskih integracija, funkcionalnu i fiziku organizaciju prostora gradova i naselja na principima odrivosti, i urbanu obnovu u Srbiji. Takoe, promoviui kulturnu odrivost i nove namene i znaenja javnog prostora i kulturne infrastrukture, prati istraivake projekte koje u tom okviru vode profesori dr Naa Foli-Kurtovi i dr Radivoje Dinulovi u Departmanu za arhitekturu i urbanizam FTN u Novom Sadu, pod ijim je okriljem ovo istraivanje sprovedeno9.

    9 Aktuelni projekat ''Optimizacija arhitektonskog i urbanistikog planiranja i projektovanja u funkciji odrivog razvoja Srbije'', kao i prethodna istraivanja "Redefinicija i unapreenje metodsko-modelske osnove planiranja, projektovanja i graenja na principima odrivog razvoja gradova, naselja i regiona Srbije" i "Redefinisanje modela i tipova javnih prostora i unapreenje strategije njihove obnove i korienja u prostornom i urbanistikom planiranju i projektovanju", odnosno

    Hronologija vanijih inicijativa

    1995. Srpski muzej hleba, Peinci, slikara Slobodana Jeremia 1996, 1998, 2001. i 2003. Inicijative za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu 2003. zatvoren Narodni muzej u Beogradu 2004. prva No muzeja u Beogradu javni poziv za izbor glavnog projektanta rekonstrukcije Narodnog Muzeja 2004-2007. projekat rekonstrukcije arh. Milana Rakoevia 2007. konkurs za izradu idejnog arhitektonsko-urbanistikog reenja zgrade Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu projekat idejnog arhitektonsko-urbanistikog reenja Muzeja nauke i tehnike u zgradi prve javne termocentrale na Dorolu, Beograd, arh. Boris Podreka programsko-anketni konkurs za reenje Gradskog parka, od hotela Jugoslavija do Brankovog mosta na Novom Beogradu Muzej savremene umetnosti u Beogradu zatvoren zbog rekonstrukcije 2008. otvoren Muzej Macura u Novim Banovcima, prvi privatni muzej u Srbiji, arh. Ivan Kucina i Nenad Kati 2009. Zapoela rekonstrukcija Galerije-legata Milice Zori i Rodoljuba olakovia, Beograd 2010. Otvoren privatni umetniki Muzej Zepter, Beograd konkurs za idejno arhitektonsko konceptualno reenje i prostorno programsku analizu rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja u Beogradu, godine urbanistiko-arhitektonski konkurs za izradu idejnog reenja Centra za promociju Nauke u Bloku 39, 2011. konkurs za idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje objekta Centar na obali Beton hala na prostoru izmeu Savskog pristanita i Kalemegdanskog parka u Beogradu, godine; 2011-12. projekat sanacije, restauracije i adaptacije Muzeja Vuka i Dositeja u tri faze. 2012. rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad rekonstrukcija Galerije Lazar Vozarevi, Sremska Mitrovica

    11

  • Pored toga, komplementarno je sa kandidaturama Beograda, Novog Sada i Subotice za kulturne prestonice Evrope 2020. godine, kao i sa prateim studijama i aktuelnim istraivanjima o muzejima u Srbiji, poput kulturolokih studija publike, kadra, fizikog stanja, organizacije i socijalnog uticaja muzeja Republikog zavoda za prouavanje kulturnog razvitka, i studijama o njihovom brendiranju, ekonomiji i strategijama. Za razliku od njih, ovo istraivanje usredsreuje se na uticaj kulturne infrastrukture na urbanu formu i korienje gradskih prostora, interesovanje za kojima je iskazano i kroz aktuelne arhitektonske i urbanistike konkurse i projekte. Ili, da ga uporedim sa Zaprokulovim istraivanjima stanja u muzejima, ovo je istraivanje stanja izvan, oko i izmeu muzeja.

    "Tehniko-tehnoloko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogaaje u Republici Srbiji". 12

  • Klaster muzeja

    Uvodna razmatranja o problematici, prednostima i nedostacima klasterizovanja muzeja, kao i drugih kulturnih institucija, prostora i sadraja, preuzeta su iz prethodne opsene studije autora. Radi boljeg razumevanja situacije u naim gradovima, dodati su komentari koji se specifino odnose na nau sredinu i fenomen klastera i mrea muzeja u njoj.

    Urbanistiki aspekti Muzeji funkcioniu na spoju umetnosti i kulture, turizma i rekreacije. 10 Hans Mommaas

    Meavina sujete i nacionalne ekonomske politike.11 Dejan Sui

    Klaster muzeja nije jednodimenzionalni fenomen. To je kulturni javni i urbanistiki fenomen, ali i drutveni, simboliki, politiki, ekonomski i sve vie, turistiki i fenomen obnove grada i marketinga. Odraavajui iz svog mesta viestruke uloge i uticaje na grad, razliiti urbanistiki aspekti klastera muzeja otkrivaju njegovu prostornu kompleksnost:12

    - fizika koncentracija muzeja (institucija kulture)

    Klaster muzeja je fizika koncentracija muzeja, posmatranih ovde u najirem smislu prema definiciji ICOM-a, odnosno ukljuujui i arheoloka nalazita, botanike bate i zooloke vrtove, akvarijume, vivarijume, naune centre i planetarijume, kunsthale, nekomercijalne galerije, kulturne centre, itd. Kao klasteri muzeja ovde e biti tretirani podjednako kompleksi koji sadre i druge srodne institucije, kulturne, obrazovne i naune, uvek kada su dominantna komponenta muzeji ili na drugi nain doprinose diskursu ovog rada. U tom smislu i demarkacija analiziranih sluajeva biti manje kruta u odnosu na njihove utvrene ili promovisane urbanistike granice.

    10 Mommaas, Hans, W. P. Knulst, Mark van den Heuvel: De vrijetijdsindustrie in stad en land; een studie naar de markt van belevenissen. Den Haag: WRR, 2000, prema: Aalst, Irina van, & Inez Boogaarts: From Museum to Mass Entertainment; the evolution of the role of museums in cities. European urban and regional studies, 9(3), 2002, str. 196 11 Sudjic, Deyan: The Edifice Complex: How the Rich and Powerful Shape the World. London: Allen Lane / Penguin Books, 2005, p. 291 12 Commission Mont des Arts: Programme Mont des Arts. Les recommandations de la Commission Mont des Arts runie linitiative de la Fondation Roi Baudouin, Srie: Mont des Arts, Bruxelles, Fondation Roi Baudouin, 2002, str. 39-40.

    Klaster je geografski bliska grupa meusobno povezanih kompanija i asociaranih institucija u odreenom polju, vezanih zajednikim interesima i komplementarnostima.

    Michael Porter

    Klaster, kako ga definie Porter, je kritina masa meusobno povezanih kompanija i institucija jednog odreenog polja na jednom mestu. Iz ove elastine definicije kao kljune komponente klastera uopte se dedukuju:

    kritina masa, blizina, veze, interakcije,

    ili, kako ih rezimira Franois Mairesse2:

    zajedniki prostor i zajednike akcije. 1 Porter, Michael E: Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Bussines Review, November-December 1998, str. 78

    2 Mairesse, Franois: Rapport de synthse du sminaire Les muses du quartier du Mont des Arts. Sminaire: Les muses du Quartier du Mont des Arts, Muses royaux des Beaux-Arts Bruxelles, 19 mai 2000. Srie: Le Mont des Arts, Bruxelles: Fondation Roi Baudouin, 2000, str. 14-15.

    13

  • - arhitektonski / urbanistiki kompleks

    Klasteri muzeja, u zavisnosti od svoje morfologije i gustine, mogu da formiraju jasne arhitektonske ili urbanistike ansamble. Arhitektonske karakteristike i muzejske tipologije nisu predmet ovog istraivanja, ve njihovo mesto, urbana forma i fiziki i konceptualni odnosi u celini i u gradu. U tom smislu, takoe se smatrati aglomeracijama veliki muzeji koji pod okriljem iste ustanove obuhvataju razliita zdanja i/ili javne prostore, formirajui znaajne urbanistike celine.

    - konglomerat prostora na povrini, u visini i pod zemljom

    Prostorna razuenost muzejskih klastera, osim zatvorenih i otvorenih prostora, privatnih i javnih, vrtnih ili vodenih, urbanih ili prirodnih, moe da se proiri na jedan podzemni univerzum arheolokih lokaliteta, infrastruktura, prolaza ili samih muzeja, ili popne u vertikalnost nebodera, dajui nova znaenja pojmovima mesta i interakcije.

    - element sistema muzeja

    Jedan od najvanijih ciljeva grupisanja je da se u gradu definie koherentan sistem muzeja, logino i uravnoteeno distribuiranih u jednu narativu o prolosti i sadanjosti.

    - element sistema javnih povrina

    Sastavni deo veine klastera muzeja su javni prostori, od kljunog znaaja u njihovim odnosima sa gradom i stoga jedna od glavnih tema ove studije.

    - element urbane etvrti ili etvrt sama

    Klasteri muzeja se nalaze u urbanom tkivu karakterisanom razliitim funkcijama, u ije se dinamike muzeji integriu ili ih uzrokuju. Posebna panja e biti posveena formama koje uzimaju i odnosima (interakcijama, sinergijama) koji definiu mesto u muzeja u susedstvu i u gradu.

    - element urbanistike strukture grada

    Formiranje klastera muzeja u procesima urbanog rasta i regeneracije ih uspostavljaju kao elemente kohezije urbane strukture: njegov centar gravitacije ili veza izmeu razliitih delova grada i generator njegovih tokova.13

    13 Nikoli, Mila: Ciudad de museos. Clsteres de museos en la ciudad contempornea. Doktorska disertacija. Barselona, Universitat Politcnica de Catalunya, 2011, vol. 1, str. 18. 14

  • Prednosti i kritike

    Prednosti klastera Stvaranje i razvoj klastera muzeja pruaju razliite prednosti, za muzeje i druge susedne ustanove, za publiku, za neposredno urbano okruenje i za grad u celini, odraavajui se ak i na nacionalni nivo, na dravu. Ove prednosti se ukrtaju i prepliu, daleko prevazilazei iskljuivo kozmetike operacije i ukljuujui zajedniko dobrovoljno i dinamino delovanje muzeja.

    To je, pre svega, jedna racionalna ekonomska strategija14 za sve ukljuene faktore, zasnovana na teorijama ekonomije aglomeracija i funkcionalnog zoniranja: zajedniki napori u obavljanju zajednikih aktivnosti omoguavaju postizanje znaajne ekonomije razmere.15

    Fizika blizina omoguava muzejima korienje zajednike infrastrukture - parkinga, javnog prevoza i puteva,16 kao i tehnikih slubi i osoblja: strukture za recepciju i orijentaciju (kancelarije, rezervacije, telefonske informacije), odravanje i bezbednost, komercijalnih usluga (restorani, prodavnice, iznajmljivanje prostora), pa ak i izlobene infrastrukture.17

    Na programskom nivou, saradnja izmeu njih je mogua kako u organizaciji tako i sadraju:

    - neki klasteri organizuju zajedno marketing i odnose sa javnou, dele veb stranicu i obrazovne, konzervatorske i istraivake slube ili personal, razmenjuju kolekcije, koordiniraju otvaranja i pripremaju zajedniki svoja izdanja, kulturna dogaanja ili ak i izlobe - imaju zajedniki kulturni projekat.

    - komplementarne kolekcije muzeja u klasteru stvaraju koherentni diskurs - upotpunjavaju narativu istorije umetnosti, pokazuju razliite aspekte nauke, ili otkrivaju razliite aspekte neke teme koncipirajui takozvane hronoloke ili tematske rute. Kada se grupiu muzeji sa razliitim temama, nude disciplinsku raznovrsnost.

    14 Evans, Graeme: Culture Cities: Planning or Branding?, en The 11th Conference of the International Planning History Society: Planning Models and the Culture of the Cities (IPHS 2004), Barcelona, CCCB, 14-17 July 2004, Conference CD, str. 2. 15 Mairesse, Franois: Rapport de synthse du sminaire Les muses du quartier du Mont des Arts , Sminaire: Les muses du Quartier du Mont des Arts, Muses royaux des Beaux-Arts Bruxelles, 19 mai 2000. Srie: Le Mont des Arts, Bruxelles: Fondation Roi Baudouin, 2000, str. 14-15. 16 Aalst, Irina van, Inez Boogaarts: From Museum to Mass Entertainment; the evolution of the role of museums in cities. European urban and regional studies, 9(3), 2002, str. 196 17 Mairesse: Rapport de synthse du sminaire "Les Muses du Quartier du Mont des Arts" , 2000, str. 15

    15

  • Posetiocima klaster muzeja na taj nain prua vei izbor i podstie spontanu odluku o korienju slobodnog vremena - mogunost izbora je u dananjem svetu od neprocenjive vrednosti. Vreme takoe. Klaster doprinosi ekonomiji vremena / efikasnosti konzumenta: fizika blizina muzeja prua posetiocima priliku da uestvuju u vie aktivnosti u kraem vremenskom periodu i rezultuje porastom broja posetilaca, naroito onih koji posete vie od jedne institucije tokom posete klasteru. Sa ekonomskog aspekta, koncentracija smanjuje transportne trokova za posetioce, kao to im zajednika ulaznica omoguava snienje cena, to podstie viestruke posete i olakava shvatanje jedinstva klastera - neki nude optu dnevnu ili ak godinju ulaznicu, i sve je prisutnija tenja da se omogui besplatan ulaz, kojim muzej zaista postaje javni prostor i mesto susreta, a izbor zaista slobodan i spontan.

    Na javnom nivou grupisanje dovodi do vee vidljivosti muzeja u gradu i daje kompleksu uticaj mnogo vei od zbira pojedinanih efekata,18 stvarajui kulturnom gustinom takoe izvanrednu simboliku gustinu.

    Koncentracija velikih muzeja moe da stvori takav magnetni efekat koje privlai nove institucije u nadi da e i one dobiti deo prestia i posetilaca.19 Atraktivnost klastera izaziva jak efekat prelivanja,20 ne samo kredibiliteta, znanja, inovacija i publike izmeu muzeja - kada je proporcionalan njegovoj gustini - ve i za ostale susede. Kulturna dinamika klastera izaziva promene u ekonomskoj i socijalnoj strukturi njihove neposredne okoline, postajui znaajan instrument urbane regeneracije, dok njihovi javni prostori doprinose viem kvalitetu ivota, ponosu i identifikaciji stanovnika. Takva multifunkcionalnost, povratno, doprinosi klasteru donosei nove posetioce i pruajii mogunost da koriste svoje podruje i danju i nou, po omiljenoj formuli gradskih vlasti, 24/7/365.21 Tako klasteri muzeja ostavljaju snaan peat na urbanu organizaciju i tokove i na sliku grada.

    Meutim, muzeji imaju jo jednu vrstu multifunkcionalnosti. Oni igraju vanu ulogu u strukturi vlasti i drutvenom i kulturnom sistemu. esto se zbog toga klasteri muzeja nalaze u neposrednoj blizini univerziteta i drugih obrazovnih i kulturnih institucija kao simbol kulturnog nivoa, ili uz sedita politike moi ije ideje, ideale i izborna obeanja predstavljaju, uspostavljajui tako u gradu vane fizike veze,

    18 Porter, Michael: Cluster and the New Economics of Competition, Harvard Business Review, Nov-Dec 1998, Reprint 98609, p. 81; Sudjic, Deyan: El Nuevo Paseo del Arte. Arte en el corazn de la ciudad / The New Art Walk. Art at the hearth of the city, Madrid: Ministerio de Educacin, Cultura y Deporte, 2003, str. 6 19 Sudjic, Deyan: El Nuevo Paseo del Arte / The New Art Walk, 2003, str. 7 20 Ratzkin, Rebecca: The Miracle Mile Arts Cluster, 2005, str. 26-29 21 Hannigan, John: Fantasy City; Pleasure and Profit in the Postmodern Metropolis. London: Routledge,1998; Aalst, I. van, & Boogaarts, 2002. 16

  • kojima je posveen trei deo knjige, i pretvarajui se u izvanredan medijum nacionalnog i urbanog marketinga.

    Koja je poenta biti bogat ako morate to da budete na mestu koje ostatak sveta odbija da shvati ozbiljno? (...) [B]iti shvaen ozbiljno kao grad znai obilje restorana i muzeja, jedine vrste drutveno prihvatljive javne sfere.22

    Tokom 70-ih, u tranziciji ka post-posleratnoj ekonomiji, kultura je postala sredstvo korporativnih strategija lokalnih vlasti i poslovnih partnerstava. Muzej je postao simbol vitalnosti finansijskog sektora,23 ali ne i samo simbol. U gradovima, profilisanim sve ee kao kreativni grad, kulturni grad, grad zabave ili fantazije u borbi za nove posetioce, stanovnike i poslove, klaster muzeja je postao jedan od kljunih elemenata u turizmu i znaajan faktor urbane ekonomije.24

    Klaster muzeja je takoe vaan element u strukturi grada i u ovoj studiji e biti pokazane njegove razliite prednosti na urbanistikom nivou.

    22 Sudjic, Deyan: The 100 Mile City, A. Deutsch / Harper Collins, London, 1992, str. 126-127 23 Zukin, Sharon, The Cultures of Cities, Blackwell Publishers, 1995, str. 12 24 Landry, Charles: The Creative City: A Toolkit for Urban Innovators, Earthscan, 2000. Hannigan, John: Fantasy City; Pleasure and Profit in the Postmodern Metropolis. London: Routledge, 1998. Aalst and Boogaarts: From Museum to Mass Entertainment, 2002, str.195-196.

    17

  • Kritika Opta kritika: Parazitska eksploatacija kulturnog domena25 Kritika kulturnog klasterizovanja obino se zadrava na drutveno-politikom, a ne urbanistikom nivou, usmeravajui se protiv njene povezanosti sa neoliberalnim kontekstom i nadmetanjem izmeu gradova u sve globalizovanijoj ekonomiji, protiv invazije ekonomske i marketinke logike na urbanizam i njihove sklonosti da daju prednost "elitnoj potronji", turizmu, privatizaciji i mikro-menadmentu javnog prostora i protiv upotrebe kulture kao mehanizma legitimizacije urbane transformacije u materijalnu korist spekulacije, klasnog ienja i turistike komodifikacije.26 Ali klaster muzeja nije postmoderni fenomen. Prisutan u modernom gradu u planskoj formi od devetnaestog veka - i cvetajui, zajedno sa muzejom, u poslednjim decenijama dvadesetog veka - odslikava promene u drutvu i ideji o javnom. U tom smislu, ova kritika je kritika naeg drutva, "trita i privatnog vlasnitva kao pokretaa ekonomskog i drutvenog ivota u gradu."27 Monofunkcionalnost Aglomeracije muzeja nisu liene problema, naroito u poreenju sa ostalim vrstama kulturnih klastera. istoa kao faktor kritine mase, odnosno dominacija muzejske funkcije potrebna da se klaster muzeja definie kao takav, moe dovesti do monofunkcionalnosti celine i zamiranja aktivnosti nou, kao glavna razlika u odnosu na centre zabave ili kulturne etvrti meovite namene, pristupane i atraktivne i danju i nou.28 Prva upozorenja o opasnosti od mogue monofunkcionalnosti etvrti visoke kulture / muzeja, koja moe da iskljui kulturne institucije iz postojeeg urbanog tkiva smanjujui vitalnost i ravnoteu grada,

    25 Harvey, David: The Art of Rent: Globalization and the Commodification of Culture, en Harvey, David: Spaces of Capital: Towards a Critical Geography, New York: Routledge, 2001, str. 394-411 26 Moncls, Francisco Javier: International Exhibitions and Planning. Hosting large-scale events as catalysts of urban regeneration, The 11th Conference of the International Planning History Society: Planning Models and the Culture of the Cities (IPHS 2004), Barcelona, CCCB, 14-17 July 2004, Conference CD, str. 2. Moncls, F. Javier and Manuel Gurdia: Culture, Urbanism and Planning. Ashgate, 2006, str. xiv, xvi. Vishmidt, Marina: Contrapolis; or Flexible Accumulation, Enclosures and Creativity in Today's City, tekst uz dogaaj Contrapolis; or, Creativity and Enclosure in the Cities, Rotterdam, Netherlands Architecture Institute y Poortgebouw, 26-27 mart 2008. Onlajn prezentacija: http://www.enoughroomforspace.org/projects/view/15; tekst: http://www.enoughroomforspace.org/project_pages/view/184 i http://www.enoughroomforspace. org /projects/notebook_page/15/16 (Konsultovano: 17/08/2009). 27 Vishmidt, Marina: Contrapolis, 2008. 28 Boogaarts, Inez, Irina Van Aalst: La plus-value pour les visiteurs et pour la ville gnre par le regroupement de muses. Museumsinsel Berlin / Museumplein Amsterdam. Srie: Le Mont des Arts, Bruxelles: Fundation Roi Baudouin, 2000, str. 5 (7). 18

  • poinju ve 1960-tih, u kritikama Dejn Dejkobs.29 Ona hvata sutinu kontinuiteta, esto i fizikog, ideje kulturne celine od pokreta Siti Bjutiful i vrtnog grada do modernog grada. Takvi reprezentativni monofunkcionalni ansambli iz dananje perspektive izgledaju kao geta jedne introvertne buroaske kulture muzeja i naslea30 i otvaraju svoje prostore za nove funkcije i veze u novom modelu klastera muzeja (Poglavlje 3). Elitizam ili getoizacija Muzeji, kao i druge naune i kulturne institucije, su javni servis: otvoreni su za javnost po definiciji, rade u javnom interesu, i nalaze se u javnom prostoru. Ali mit o njihovom elitizmu31 je preiveo [Oktobarsku revoluciju,] intelektualni pobunu 1968. i kulturnu revoluciju olienu u Boburu. Sveprisutni koncepti "javnog", "orijentisanog ka publici" i "demokratizacije kulture" odraavaju elju za poveanjem posete kulturnoj infrastrukturi, ali nose opasnost od reduktivnog razumevanja koje mea demokratiju sa [masovnou i populizmom], a demokratsko potovanje manjina sa elitizmom, makar ta manjina bila "tvrdo jezgro" posetilaca - naunici i istraivai - kroz koje muzeji ostvaruju svoju naunu misiju.32

    Ovaj problem kod nas ne dolazi do izraaja u institucijama, zahvaljujui periodu socijalistikog razvoja Jugoslavije i ideji Kultura masama, kao i i dalje niskim cenama pristupa takozvanoj visokoj kulturi. Ono to jeste problem je drugi legat ovog perioda i nepromenjeni stav da je kultura nadgradnja, a ne osnova drutva i njegovog razvoja. Promenio se zato drutveni sistem i sistem vrednosti, u kome je materijalno prevagnulo nad duhovnim, neoliberalizam oberuke doekan, a urbana i turistika prezentacija podreene brzom profitu, to je predmet i drugih, sociolokih i kulturolokih studija.

    29 Jacobs, Jane: The Death and Life of Great American Cities, New York: Random House, 1961 30 Genard, Jean-Louis: Synthse du sminaire "Le Mont des Arts comme Espace Public: Vers de nouvelles interactions entre les quipements scientifiques ou culturels, les usagers du site et la ville, Bruxelles: Fondation Roi Bauduin, 2001, str. 6. 31 Istraivanja o poseti muzeja (umetnosti) Burdijea i Darbela iz 1960-tih objanjava drutvene i porodine uslove ove prakse, tada i dale ograniena u zapadnom svetu na jednu publiku povlaenu u smislu nivoa prihoda i obrazovanja (Bourdieu, Pierre, Alain Darbel, Dominique Schnapper: LAmour de lart. Les muses et leur public, Paris: Minuit, 1966, 1969). Promene u drutvu u poslednjih 40 godina znaajno su uticale na kulturne promene, broj posetilaca je astronomski porastao, a nove statistike pokazuju znaajan porast broja posetilaca muzeja meu mladima, razliitim etnikim grupama itd. Za nae prilike, konsultovati: Dragievi-ei, Milena, ed.: Muzejska i galerijska publika u Srbiji, rezultati istraivanja, objavljeno kao Dragievi-ei, Milena: Publika, asopis Kultura, br. 97, 1998, str. 69-88; Martinovi, Dragana: Muzejska publika u Srbiji. Analiza istraivanja. Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, 2010. i druga istraivanja ZAPROKUL-a. 32 Commission Mont des Arts: Programme Mont des Arts. Les recommandations de la Commission Mont des Arts runie linitiative de la Fondation Roi Baudouin, Srie: Mont des Arts, Bruxelles, Fondation Roi Baudouin, 2002, str. 44-45.

    19

  • Publika klastera

    Jo jedna zabuna se deava na nivou klastera. Suprotstavljajui se segregaciji funkcija i politikama "dekontaminacije" iz svoje drutvene perspektive i razumevanja kulture kao elitizma, Dejn Dejkobs otvara pitanja prioriteta u raspodeli javnih sredstava i dentrifikacije, koji jo uvek proimaju temu klastera muzeja. Bez ulaenja u socijalne dinamike i dinamike nekretnina koje klasteri muzeja izazivaju u svom okruenju, moramo razjasniti pitanje njihove publike.

    Publika muzeja moe da se svrsta u tri osnovne grupe: turisti, lokalna publika / publika blizine i istraivai, ali oni predstavljaju samo publiku destinacije klastera muzeja, iji javni prostor takoe koriste publika u prolazu i simbolika publika, znaajno irei javnu sferu klastera i ponitavajui elitistiku konotaciju. Vaserman33 opet upozorava na opasnost - ne od dentrifikacije, ve od getoizacije, zatvaranja u institucionalne okvire, i na potrebu za ovim razliitim publikama u klasteru kao urbanom prostoru.

    Ka novom modelu klastera

    Dve kritike - monofunctionalnosti i monopublike - vode ka ideji klastera muzeja kao ivog urbanog prostora u kome se susreu razliite publike i funkcije, pod okriljem muzeja, ije karakteristike se ispituju u poglavljima 3 i 4.

    Odraz sopstvenog vremena

    U tom smislu, da bi se institucije naslea vezale za ivot, u stvaranju i revitalizaciji klastera muzeja je neophodan odluno savremeni pristup, bez beskorisne nostalgije, opsesije refiguracijom prolosti" ceremonijalnog grada i njegove "ritualne konskripcije", to ini istorijsko putovanje po njegovoj koncepciji i transformacijama jo zanimljivijim i obogaujuim (poglavlje 1).34

    U traganju za savremenim identitetom i likovnim, arhitektonskim i urbanistikim izrazom ovo pitanje kod nas dobija kljuni znaaj.

    33 za simboliku publiku klaster je mentalni reper u gradu; Genard: Synthse du sminaire "Le Mont des Arts comme Espace Public, 2001, str. 10 34 Ibid, str. 5, 10. Boyer, M. Christine: The City of Collective Memory. Its Historical Imagery and Architectural Entertainments. Chicago: MIT Press, 1994, str. 6-7 20

  • Estetizacija + aproprijacija

    Kritike ne dovode u pitanje prednosti grupisanja muzeja. Ipak, naglasak na javnom prostoru i na spoljnom spektaklu u njihovom skoranjem razvoju moe biti izloen kritikama turistikog urbanizma35 kao puke estetizacije i fragmentacije grada spektakla. Meutim, promene koje klasteri muzeja proizvode u gradu su mnogo dublje i prisvajanje ovih prostora - kako od strane turista tako i od strane gradskog stanovnitva pretvaraju ulepanu i glamurizovanu sliku u prostor realnog ivota.

    Sistematizacija. Izmeu utopijskog i beskonanog grada36 Sistematizacija koju grupisanje donosi muzejskom i urbanom pejzau moe biti izraz latentne zapadne elje za utopijskim gradom, savreno ureenim i racionalnim,37 ali u mnogim sluajevima proces je spontan i organski i, bez obzira na poreklo, (re)generie i strukturira grad suprotstavlajui se njegovom bezoblinom rastu.

    Proizvodnja Ova uloga generatora razbija mit o klasterima muzeja kao neproduktivnim, namenjenim iskljuivo za konzumaciju kulture, kako se esto predstavljaju, klasifikuju i kritikuju. Naime, oni su vana mesta za proizvodnju proizvodnju znanja, informacija, zadovoljstva, ponosa, znaenja, slika i kako se ovde zastupa forme i strukture grada i njegovih javnih prostora i ivota.

    [T]ema muzeja je i dalje izuzetan i jo uvek nepotpuno shvaen fenomen na nivou umetnike prakse.38

    [P]roliferacija muzeja savremene umetnosti danas je jedna vrsta tehnike revolucije koja zapravo moe da za umetniko stvaralatvo bude znaajna kao pronalazak uljane boje.39

    Isto nepoznavanje njihove obrazovne, participativne i kreativne dimenzije protee se na nivo njihovog urbanistikog uticaja u globalnom gradu.40

    35 Castello, Lineu: Metaurban Tourist Places and City Development, Urban Transformation Conference, Shanghai, April18-21, 2007. Onlajn: http://www.holcimfoundation.org/ /Portals/ 1/docs/F07/WK-Tour/F07-WK-Tour-castello02.pdf (Kons.: 18/08/2009) 36 Burdett, Ricky i Deyan Sudjic (Edts.): Endless City, Phaidon, 2008 37 Boyer: The City of Collective Memory. 1994, str. 18 38 Rondeau, James: Introduction, Art Basel Conversations: ABC Transcripts 2004-2008 (Ed. Finders, Maria), Basel: Art Basel i Hatje Cantz Publishers, 2004-2008: ABC | A36B | Architecture for Art, 2005, str. 103 39 Buren, Daniel: In Conversation: Daniel Buren & Olafur Eliasson, Artforum International Magazine, May 2005, str. 208-214 40 Nikoli, Mila: Ciudad de museos. Clsteres de museos en la ciudad contempornea. Doktorska disertacija. Barselona, Universitat Politcnica de Catalunya, 2011, vol. 2, str. 11-14.

    21

  • Klaster muzeja u gradu znanja

    Prelazak iz XX u XXI vek doneo je mnoga traganja, ukljuujui i ona za novim modelima - ekonomije, drutva, komunikacije, a time i urbanizma i muzeografije, odnosno samog grada i muzeja. Ve ranije postavljane pretpostavke drutva u mrei, informatikog doba i kreativne ekonomije objedinjuju se i definiu novi ideal drutva zasnovanog na znanju.

    U jednoj fundamentalnoj promeni prioriteta, kao kljuni uslov za uee i konkurentnost u globalnim mreama i tokovima znanja, bogatstva i moi, kultura postaje osnova drutva i njegov cilj. Stvaranje, mobilizacija, razmena i irenje kulture i znanja zauzimaju prioritetno mesto u razvojnim politikama grada i, kako tvrdi ova teza, prioritetno mesto u njegovoj fizikoj strukturi.

    U ekonomiji znanja i inteligentnom gradu smisao i mesto duha se ire. Srce grada - kulminacija locusa genii u modernom gradu umnoava se u postmodernom gradu u nukleuse u grada klastera i stvara mree grada u mrei,proimajui prostore mesta - prostore svakodnevnog ivota - sa globalnim prostorima tokova. Grad muzeja se pozicionira kao mesto kreativnog duha, mesto nematerijalne proizvodnje, uenja, slobodnog vremena i igre, kao promenljivi urbani okvir koji iri znanje i podstie transformaciju drutvenog i urbanog tkiva.41

    41 Nikoli, Mila: Ciudad de museos. Clsteres de museos en la ciudad contempornea. Doktorska disertacija. Barselona, Universitat Politcnica de Catalunya, 2011, vol. 1, str. 18. 22

  • GRADOVI I MUZEJI VOJVODINE

    23

  • 24

  • VOJVODINA (odlomak)

    Volim je od tala do neba, od blata do penice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih oenaa, vridbenu i zaduniku, smeu kao devojake pletenice, tu zemlju ardaa, aa i bezemljaa, gde su sluili bdenija i ljude za glavu skraivali, gde su starice tepale i pragove branili golim akama, pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i iveli, pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, - tu Vojvodinu bogomoljaku, i bezboniku, i ivanjsku, belju od jaganjaca, crnju od paljevina, tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku, kad se lumpovalo od Vrca do Temivara, Sombora i Segedina, pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod robijaki i prvomajski, razbijenih temena i zuba, ta Vojvodina aova, britvi, molitvi i amara, zarasla u elje, u la, u borbu, u izdajstvo, u ljubav - volim je, jer svi smo iroki i obini kao ova ravnica, jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama, i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica veito e leprati nad naim umornim glavama. I volim je prosjaku pred crkvama, nedeljama u ritama, i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima, i Vojvodinu vaarsku i hramonikaku, as raspusnu, as pitomu, i birtijaku, to osvanjiva tucajui pod stolovima, pa Vojvodinu beku i varmesku, sa tuim barjacima pred etama, K.u.K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima

    sivu kao vojnika smrt u koporanima i zajednikim rakama, ej, pa je volim estoaprilsku, logoraku, isprebijanu, obeenu o bandere, probuenu po elima, uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu, i partizansku, kad je oktobra donela prolee selima, volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako. Prskajte kajsije zvezda u kosi drvea njenog. Uvek e biti krovova pozadi krova svakog, jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno. I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga, kad nisi gola beda, u dronjcima i plau, ti, to se moli bogu, ti to pljuje na boga, ti to si dugovala i naplatila raun, nazdravlje, dii ae, razbij astale akom, zapevaj preko njiva, neka zabride kosti, volim te to si prosta, sirova, divlja tako, i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti, ti, to si danas lepa, ti, bez krasta i vaki, ti, ljuljako i rakout, zubat osmeh ne skrivaj, pevaj pijano racki, maarski, totski, vlaki, makedonski i liki, preko dalekih njiva, i voleu te uvek, krvavo moje odoje i sreo nova, jer se ne stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaa, od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova... Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaam! Miroslav Mika Anti

    25

  • 24

  • U sreditu politike prostornog razvoja AP Vojvodine42 nalazi se strategija njenog teritorijalnog uravnoteenja putem jaanja policentrinog urbanog sistema. Taj sistem ine Novi Sad, kao makroregionalni centar, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Kikinda, Zrenjanin, Panevo i Vrac. Ovde se istrauje kulturno-urbanistiki potencijal ovih urbanih centara, kao doprinos pomenutoj strategiji i razmatranju i shvatanju vanosti kulturne odrivosti i kulturne potke grada.

    42 Agencija za ravnomerni regionalni razvoj AP Vojvodine: Razvoj planiranja u optinama Autonomne Pokrajine Vojvodine, 2012., str. 17.

    Subotica

    Panevo

    Vrac

    Kikinda

    Zrenjanin

    Sombor

    Novi Sad

    Sremska Mitrovica

    25

  • Granina pozicija sa Maarskom, Rumunijom i Hrvatskom, na Dunavu i kljunim putnim pravcima, po analizama Fajnenel Tajmsa, ini plodnu ravnicu Vojvodine takoe poslovnom platformom koja bi mogla da opsluuje i Evropu i Rusiju. Rangiranje Vojvodine kao regije, i Subotice, Sremske Mitrovice i Inije kao gradova meu prvih deset na dve od 67 rang listi relevantnih za direktna strana ulaganja (fDI) 2012/13. godine, na listi gradova najisplativijih za ulaganje i onih sa najboljim strategijama privlaenja stranih investicija u Junoj Evropi, ukazuje da, osim izuzetne strateke pozicije, Vojvodina ima i oiglednu prednost jeftine radne snage i sveoptih trokova ulaganja. Ali Vojvodina za sada ne prednjai ni u kategorijama ekonomskog potencijala, infrastrukturne opremljenosti, poslovnih olakica i stimulansa, ljudskih resursa43 ni kvaliteta ivota, koje fDI razmatra, a kamoli u pitanjima kulturne politike i prosperiteta, odnosno urbane kulture, kulturne ponude i posete, atmosfere, koji su preduslov za napredovanje i pozicioniranje u globalnim tokovima finansijskog kapitala, ljudi i znanja.

    Ova studija zato slui da podseti da se ve decenijama kao faktori za uspeh grada u stvaranju, privlaenju i zadravanju finansijskog, humanog i intelektualnog kapitala, pogotovu iz evropske perspektive, istiu identitet i kultura, kvalitet ivota i urbano okruenje, kao baza za kvartarni i kvinarni sektor, turizam i slobodno vreme. Klasteri i mree muzeja su mesto ukrtanja ovih kvaliteta, i mesto prelamanja pozicije kulture i obrazovanja u drutvu i kreativne i kulturne industrije u privredi. Njihova urbanistika analiza zato jasno pokazuje urbane i kulturne politike i strategije, ili njihovo odsustvo, i predstavlja korak ka vraanju muzeja svojoj prvobitnoj ulozi javnog obrazovanja, stvaranja i graenja potrebe za kulturom kroz grad sam.

    43 kriterijumi su bili: stopa nezaposlenosti (2011), broj visokoobrazovnih institucija, ukupan broj univerziteta, % studenata u ukupnom stanovnitvu, top 500 univerziteti, % radne snage sa univerzitetskim obrazovanjem, odliv mozgova (2011). http://www.fdiintelligence.com/ 26

  • Legenda

    U svim shemama i mapama na kojima se analiziraju klasteri i mree muzeja koristi se isti sistem obeleavanja:

    Konvencionalni muzeji i izlobeni prostori

    Muzeji-parkovi

    Ostale kulturne institucije

    Kulturno-istorijski i religijski objekti i spomenici

    Obrazovanje i nauno istraivanje

    Politika i administrativna sedita

    Poslovanje i bankarstvo

    Trgovina i zabava

    Sportske instalacije

    Transportni vorovi

    Javni prostori

    27

  • 28

  • Novi Sad: Srpska Atina

    Istorija i struktura grada Arhitektura i urbana struktura Novog Sada indikativne su i za druge vojvoanske gradove i odraavaju njihov razvoj i znaaj u istoriji i kulturi Srbije i smenu i brojnost drutvenih, politikih, ali i stilskih uticaja. Hronoloki pregled spomenika kulture u aneksu pokazuje trajanje tog znaaja kroz istoriju, kroz arholoka nalazita, memorijalna mesta, fortifikacione, stambene, administrativne i religijske graevine. Svaka od ovih kategorija prua mogunost za specifina itanja grada i istorije i ukljuivanje u meunarodne kulturne i turistike rute.

    Objekti sa muzejskim i drugim kulturnim namena u Novom Sadu su po pravilu spomenici kulture, koncentrisani u zatienim prostornim kulturno-istorijskim celinama ili po njihovom obodu, to potencira ulogu klastera muzeja kao nosilaca urbane prezentacije i muzeografije.

    Ambijentalne celine Prevashodni znaaj za kulturni urbanizam i prezentaciju Novog Sada imaju tri zatiene ambijentalne celine Staro jezgro grada, kompleks Sinagoge i Petrovaradinska tvrava sa podgraem, koji ne samo to predstavljaju kljune momente u urbanizaciji grada, ve i u njegovoj kulturi. To, svakako, ne umanjuje znaaj ostalih celina, a naroito trara u paorskom kraju, koje jo ekaju na adekvatnu prezentaciju i interpretaciju kao dragoceni deo urbane istorije i graditeljskog naslea Vojvodine.

    Prostorne kulturno-istorijske celine - Gornja i donja Petrovaradinska tvrava sa

    podgraem, Petrovaradin - Staro jezgro grada - Kompleks sinagoge, kolske i optinske

    zgrade jevrejske zajednice u Novom Sadu - Kompleks objekata "Jodna banja" u Novom Sadu - Kue trare u Ul. Kralevia Marka br. 24, 26,

    26a, 28 i 30, Novi Sad - Stara grobla u Novom Sadu - Spomen groble boraca NOR-a u Novom Sadu

    Spomenici kulture - Zgrada Galerije Matice srpske, Trg galerija 1,

    Novi Sad - Zgrada Galerije spomen zbirke "Pavle

    Belanski", Trg galerija 2, Novi Sad - Zgrada Galerije likovne umetnosti - Poklon

    zbirka "Rajka Mamuzia", Novi Sad - Zgrada "Platoneuma", Ul. Svetozara Markovia

    6, Novi Sad - Nikolajevska crkva, Novi Sad - Dom JNA, Trg slobode 5, Novi Sad - Saborna crkva Sv. Georgija, Novi Sad - Partizanska baza, Ul. Vojislava Ilia 15, Novi Sad - Almaka crkva u Novom Sadu - Uspenska crkva u Novom Sadu - Zgrada gimnazije "Jovan Jovanovi Zmaj" u

    Novom Sadu, Ul. Zlatne grede 4, Novi Sad - Kua u Dunavskoj ulici br. 7 u Novom Sadu - Kua u Dunavskoj ulici br. 20 u Novom Sadu - Kua u Grkokolskoj ulici br 3 u Novom Sadu - Kua u Grkokolskoj ulici br. 2 u Novom Sadu - Kua u Karaorevoj ulici br. 69 u Novom Sadu - Kua u Dunavskoj ulici br. 18 u Novom Sadu - Kua u Dunavskoj ulici br. 1 u Novom Sadu - Gradska kua u Novom Sadu - Zgrada matiarskog zdanja u Novom Sadu - Kua na Trifkovievom trgu br. 2 u Novom Sadu - Kua na Pozorinom trgu br. 2 u Novom Sadu - Kua u Dunavskoj ulici br. 6 u Novom Sadu - Kua na Trgu Toze Markovia br. 5 u Novom

    Sadu - Kua u Zmaj Jovinoj ulici br. 23 u Novom Sadu - Kua u Ulici krala Aleksandra br. 14 u Novom

    Sadu - Kompleks starog bioskopa u Novom Sadu - Rimokatoliki upni ured, plebanija u Novom

    Sadu, Katolika porta br. 3, Novi Sad - Spomenik Svetozara Miletia u Novom Sadu,Trg

    Slobode, Novi Sad - Zgrada Matice srpske u Novom Sadu, Ul.

    Matice srpske br. 1, Novi Sad

    29

  • Staro jezgro grada

    Reflektujui period najintenzivnijeg razvoja zapoet elibertacijom 1748. godine, istorijski centar Novog Sada karakterie meavina objekata graenih u stilu baroka, klasicizma, romantizma, istorizma, secesije i, izmeu dva svetska rata, u stilu moderne. vrsti ulini frontovi, homogeni blokovi i dobro proporcionisani javni prostori uvaju svedoanstvo o genezi urbane matrice; religijski i obrazovni objekti razliitih konfesija svedoe o multietnikom i multikulturnom razvoju, a

    - Kua u Ul. Patrijarha arnojevia br. 7, Novi Sad - eki magacin, Ul. Bulevar despota Stefana br. 7,

    Novi Sad - Kompleks Pasterovog zavoda, Ul. Hajduk

    Velkova br. 1, Novi Sad, - Zgrada Sokolskog doma u Ul. Ignjata Pavlasa

    br. 4, Novi Sad - Kua u Ul. Petra Drapina br. 48, Novi Sad - Kompleks muzeja i arhiva u Novom Sadu - Vladianski dvor Eparhije Bake SPC u Novom

    Sadu - Kua u Dositejevoj ulici broj 10 u Novom Sadu - Kua s okunicom u Ul. Kralevia Marka br.37,

    Novi Sad

    - upna crkva Sv. Jurja i upni dom u Petrovaradinu, Ul. trosmajerova br.20, Novi Sad

    - Rimokatolika crkva Marije Snene na Tekijama u Petrovaradinu, Novi Sad

    - Kua sa okunicom, Ul. Patrijarha Rajaia 14, Petrovaradin

    - Nadgrobni spomenik Armenske porodice enazi u Novom Sadu

    - Grobno mesto sa nadgrobnim spomenikom Jovana Hranilovia na Grko-katolikom groblu u Novom Sadu, Bulevar krala Petra, Novi Sad

    - Dvadeset i etiri nadgrobna spomenika sa grobnim mestima istaknutih politikih, kulturnih i javnih radnika na Uspenskom groblu u Novom Sadu

    - Trideset nadgrobnih spomenika sa grobnim mestima istaknutih politikih, kulturnih i javnih radnika, na Almakom groblu u Novom Sadu

    - Grobno mesto sa spomenikom Stevanu Milovanoviu, na Almakom groblu u Novom Sadu

    - Grobna mesta sa nadgrobnim spomenicima znaajnih linosti iz istorije Novog Sada, Petrovaradina, Sr.Karlovaca, Sr.Kamenice, na groblima u Novom Sadu (Stara grobla), Petrovaradinu (Vojniko gr.), Sr.Kamenica (Pravoslavno gr.), Novi Sad

    Znamenita mesta - Spomenik na Keju, Novi Sad - Spomenik na brdu "Vezirac" - mesto bitke iz 1716.

    god., N.Sad / Mesto bitke kod Petrovaradina 1716.g., Novi Sad

    30

  • stilsko-arhitektonski kvaliteti, reprezentativnost i kulturno-istorijski znaaj graevina, meu kojima su neke od najvanijih kulturnih institucija, doprinose vrednosti starog jezgra i otvaraju mogunosti za njegovu kvalitetniju urbanu prezentaciju, to se dalje analizira u okviru pojedinanih klastera.

    Kompleks sinagoge Ulica jevrejska 7-11, Novi Sad | 1906-9, arhitekta Lipot (Leopold) Baumhorn, stil secesije | prostorna kulturno-istorijska celina od velikog znaaja

    Novosadska sinagoga, biva Jevrejska osnovna kola i Jevrejska optina ine prostornu kulturno-istorijsku celinu od velikog znaaja, kao deo jevrejski geta koji je poput drugih gradova u Ugarskoj, sa statusom slobodnog grada i Novi Sad dobio obavezu da organizuje. Lepota secesionistike arhitekture i dananja uloga kulturnog objekta koju vri od 1966. godine - pre svega koncertne dvorane izvanredne akustike, Baletske kole i Jevrejske optine i biblioteke koje deluju i

    31

  • kao verska i kao kulturna zajednica ukljuuju kompleks Sinagoge neizostavno u ovo istraivanje. Otvoren od aprila 2013. i za turistike posete kao deo jevrejske rute, kompleks predstavlja bitno vorite u kulturnoj mrei Novog Sada i u irenju znanja o kulturnoj istoriji grada, zemlje i jevreja, sa potencijalom da postane centar promena u itavom kvartu.

    Petrovaradinska tvrava i podgrae Fortifikaciono-urbanistika celina gornje i donje Petrovaradinske tvrave sa podgraem uzdie se od XVII veka kao srpski Gibraltar na desnoj obali Dunava, na mestu rimskog Kuzuma i ostacima srednjovekovnog Petrikona. Predstavlja glavnu turistiku i kulturnu atrakciju Novog Sada, kljuno vorite u mrei njegovih muzeja i kapiju ka Frukogorskim manastirima.

    32

  • Slika grada u umetnosti i medijima umetnost i mediji u gradu

    Kao uporite srpske kulture pred Otomanskim pritiskom, Novi Sad (sa Sremskim Karlovcima) je u zajednikom imaginarijumu poznat kao srpska Atina. U ovom gradu ne samo to su koncentrisale neke od prvih nacionalnih kulturnih institucija u Srba italite 1845, Srpsko narodno pozorite osnovano 1861, Matica srpska doseljena iz Pete 1864. ve su u njemu i o njemu stvarale brojne znaajne linosti, od Zaharije Orfelina do Pere Zupca, od Jovana Jovanovia Zmaja do Miroslava Antia, od Aleksandra do Slobodana Time.

    Zlatna greda: Od Riznice do Bildunga

    Ujvidek ika-Jove Zmaja je moda najupeatljivija literarna slika u naoj kolektivnoj predstavi o Novom Sadu, usaena generacijama kroz njegovu poeziju, kroz Zmajeve kole u koje smo ili i Zmajeve deije igre na kojima smo se takmiili, ali i kroz kultne deije televizijske serije Neven i Poletarac. Od nostalgine Riznice detinjstva i romantinih ulia do Jututunske juhahahe, slike se smenjuju i stapaju u devetnestovekovni, srednjeevropski Novi Sad na koji nas u prezentaciji grada podseaju ime glavne ulice i gimnazije i skulptura Jovana Jovanovia u njoj.

    Duanova dva potomka devetnesti slave vek. Shvatili su duh vremena, ona j' "nobl", a on "kek". Smej'o sam se da ne plaem, gledajui onaj jad, gledajui ** sokak, gledajui Novi Sad.44

    44 Jovanovi Zmaj, Jovan: Bildung, 1856 33

  • ansona za Novi Sad

    Moda ga niko nije lepe voleo i opisao od Mike Antia:

    [U] jesen uvek nestanem iz Novog Sada. inim to zato to se svakog novembra kao po nekom smuenom pravilu ponovo zaljubljujem u stari most pod tvravom, u lavirint krivudavih sokaia oko Matice srpske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koji kaljucaju u jezeru Dunavskog parka, u jednu violinu kod "Maroa" ili dve violine kod "tolca" - i to sve bespomonije prirastam za ove ulice, za ovu uurbanost prolaznika, za lepranje jutarnjih i veernjih izdanja na bulevaru i na arenilo izloga koji krupnim etvrtastim oima zure u izmaglicu i monotono sivilo prosute kie.

    Vi verovatno znate ta znai: zaboraviti mnogo sebe na nekom uglu, du nekih drvoreda, pod nekim prozorom... Znai: ostati ovde zauvek. I, neka to izgleda neverovatno i romantino, znai: seati se ak tamo na Sen ermenu malog bifea "Lovac" iza "Dnevnika" ili pod kremaljskim kulama sa nostalgijom misliti na baroknu fasadu novosadske optine ili u betonskoj vrtoglavici Manhatna poeleti jedno spokojno popodne na obroncima kamenike obale.

    Jednom su me pitali: zato sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdraim gradom je kao i sa najdraom enom: nikad neemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima ta nas je to tako vezalo.45

    ansa za Novi Sad

    U Novom sadu nisu iveli samo pisci i pesnici. Kua koju je u naselju Salajka, u Kisakoj ulici broj 20, 1907. izgradio otac Mileve Mari, udato Ajntajn (1875-1948), prepoznata je zbog istorijske, ali i arhitektonsko-stilske vrednosti, kao spomenik kulture. Muzeoloka postavka posveena ivotu i radu naunice, ali i graanskoj kulturi Novog Sada, ne samo to bi produila kulturni potez Dunavska - Nikole Paia i istakla njenu naunu komponentu, upisujui se u meunarodnu rutu fizike, ve bi ujedno predstavljala vezu ka jednom drugom nainu ivota i gradnje, trarama u Ulici Marka Kraljevia.

    45 Anti, Miroslav: "Nenapisana ansona za Novi Sad", 29. novembar 1960. 34

  • U Novom Sadu, hej

    Novi Sad se u popularnoj kulturi vezuje za starogradsku i tamburaku batinu i muziku Janike Balaa, i naslednike ove tradicije, od Balaevievih balada do folk-pop nostalgije Garavog sokaka, koji zagovaraju jednu salaarsku, romantiziranu kulturu.46 Ali, u Novom Sadu su ponikli i prvi srpski pank bend Pekinka patka, provokativni eksperimentatori iz Laboratorije zvuka, kultni novotalasni i post-pank bendovi La Strada, Luna, Obojeni program, Boye. Iz 1980-tih i 90-tih seamo se i pop-zvuka grupe Ru, paralelno sa hardkor-pankom Atheist Rap-a i Ritma nereda (i njihove prve pesme iz 1987. Za Novi Sad: Za Novi Sad dignimo ruke! Za Novi Sad svi u prve redove!), i pank bluzom Love Hunters-a, koji su utrli put za nove muzike sastave koji svedoe o vitalnosti novosadske muzike scene47 i otvaraju pitanje prezentovanja ove kulture u prostoru grada.

    Izgradnji medijske slike jednog savremenog Novog Sada koji ne ivi u prolosti doprinose i gradska kulturna deavanja, od Sterijinog pozorja do Antievih dana, meu kojima masovnou i internacionalnom promocijom i posetom prednjai EXIT, sve ee okupirajui javne prostore i istiui njihove arhitektonske i ambijentalne vrednosti i urbanu strukturu.

    Kako sve ove slike iskorisiti za to sveobuhvatniju prezentaciju grada, njegovih prostora, arhitekture i kulture - u gradu samom?

    46 I drugih romantiara: Amajlija, Apsolutno romantino, Old Timers, kakvi su prisutni i u likovnom i drugim vidovima stvaralatva, i na koje se upuuje ova kritika. ivko Grozdani, kritikujui kulturnu polituku vojvoanskih politikih elnika u vreme raspisivanja konkursa za MSUV i nerealizovanje projekta, u Domanovi, Duko: Milion i po dinara uludo potroeno na konkurs, Novine novosadske, 21 novembar 2012. Onlajn: http://novinenovosadske.rs/milion-i-po-dinara-uludo-potroseno-na-konkurs/ (konsultovano decembra 2012.) 47 Dva minuta mrnje, Generaciju bez budunosti, Prolee, Ragman, Zbogom Brus Lee, pa za njima DMT, Lost Propelleros, Vrisak generacije, The Bayonets, ZBL, Red Union, Brutalica, Ultimate Method Team, Reflections of Eternal Rain, PlugnPlay, Tona, GBB, Piknik i Ringipil.

    Manifestacije u Novom Sadu, Najznaajnije knjievne, pozorine, filmske, likovne, muzike i muziko-scenske manifestacije, festivali i smotre od izuzetnog znaaja za razvoj kulture i umetnosti u Pokrajini i Republici Srbiji:

    muziko i muziko-scensko stvaralatvo:

    - Novosadske muzike sveanosti - NOMUS - Meunarodni festival nove muzike - INTERZONE, - Novosadski dez festival, - Pijanistiki memorijal Isidor Baji, - festival Zlatna tamburica i - EXIT - Noise Summer Festival;

    likovno stvaralatvo:

    - FORMA - Bijenalna izloba primenjene umetnosti i dizajna Vojvodine i - Novosadski salon.

    pozorino stvaralatvo:

    - Dramski festival Sterijino pozorje, - Festival profesionalnih pozorita Vojvodine, - Internacionalni festival alternativnog i novog teatra INFANT;

    filmsko stvaralatvo:

    - Festival evropskog filma EURONS, - Meunarodni video-festival Videomedeja i - Festival domaeg igranog filma Novosadska arena

    35

  • Muzeji: klasteri i mree

    Muzeji i galerije u prezentaciji grada Novi Sad ima sveobuhvatnu turistiku prezentaciju i informaciju koja ukljuuje i muzeje i galerije, objekte od istorijskog i kulturnog znaaja, kao i turistike i kulturne rute (manastiri, salai, zamkovi, med, vino) u gradu i okolini. Ono to pada u oi, meutim, je upravo ono to ova studija pokuava da istakne: muzeji su prikazani prema znaaju, sadraju i drugim karakterisitkama, ali njihova blizina i grupisanje, i prednosti koje one pruaju, u potpunosti su previeni u turistikoj prezentaciji i zanemareni u urbanizmu grada. A Novi Sad, kao kulturno, obrazovno i administrativno sredite Vojvodine i negdanja srpska Atina, ima znaajnu tradiciju ne samo kolekcionarstva i izlaganja u muzejima, ve i njihovog grupisanja.

    36

  • Trg galerija: Nevidljivo blago

    Iza niza poslovnih zgrada na Bulevaru velikog vojvoanskog sina Mihajla Pupina, u samom sreditu Novog Sada, krije se umetniko i arhitektonsko blago Trga galerija. Na alost, za sada ne i urbanistiko: tretman otvorenih povrina, pretvorenih delom u komercijalni nadzemni parking, ne doprinosi ni na koji nain vizibilizaciji tri izuzetna muzejska prostora, kolekcije i spomenika kulture, niti izlasku njihovih programa i sadraja u grad.

    1000m

    37

  • Istorijski razvoj Trga galerija

    Reprezentativne poslovne zgrade Berze i Habaga i maleni park na Trgu galerija svedoe o prvobitnoj ideji izgradnje jednog ureenog poslovnog centra Novog Sada kao sredita nove banovine u periodu intenzivnog razvoja i operacije irenja ka Dunavu nakon Prvog svetskog rata. Posle narednog svetskog rata slede novi period gradnje i rasta, i prosecanje Bulevara Kraljice Marije / Marala Tita / Mihajla Pupina prema Futokoj ulici 1960-tih godina, da bi se centralni gradski Trg osloboenja / slobode rasteretio od kolskog saobra-aja. Trg galerija - tada Trg proleterskih brigada - tako izlazi na glavnu gradsku saobraajnicu, ali ve krajem 1970-tih godina biva i sam odseen novom poslovnom zgradom na ovoj prestinoj lokaciji, na koju se sa Trga sele komercijalne delatnosti i poslovanje. Trg ostaje zatvoren, smanjen sa severne strane, dijagonalno preseen i ekonomski neaktivan, i postepeno se pretvara u jedinstveni i povueni klaster galerija i muzeja. 1947. je u zgradi Berze otvorena Galerija Matice srpske, 1961. je u svom novom zdanju inaugurisana Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, a 1974. im se pridruila Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzia u vili tolc na uglu ulica Vase Stajia i Mike Antia. Usled opteg pomanjkanja prostora za stacionarni saobraaj u uem centru grada, dolazi do novog naruavanja koncepta i funkcije Trga, iji se deo pretvara u banalno nadzemno parkiralite, to ostaje i nakon rekonstrukcije 2011. godine.

    38

  • 39

  • INSTITUCIJE I PROSTORI KULTURE NA TRGU - Galerija likovne umetnosti - Poklon zbirka Rajka Mamuzia / Vila tolc | Vase

    Stajia 1, Novi Sad | 1925-1928, arh. Lazar Dunerski, pozna secesija | spomenik kulture | srpska umetnost posle 1945.

    - Galerija Matice srpske / Zgrada Produktivne berze | Trg galerija 1, Novi Sad | 1927, arh. Lazar Dunerski za "Produktivnu berzu", 1957-58. adaptacija u galeriju po projektu arh. Ivana Zdravkovia i saradnika D. ivkovia i D. Vukovia; 1992. dogradnja dva sprata za kolekciju XX veka | spomenik kulture | najvea i najcenjenija galerija u Novom Sadu, srpska umetnost XVII-XX v. | ogranak Matice srpske Stalne postavke: XVIII, XIX, XX vek

    - Spomen-zbirka Pavla Beljanskog | Trg galerija 2, Novi Sad | 1958-61. Ivo Kurtovi, moderna | spomenik kulture | antologijska dela srpske moderne umetnosti prve polovine XX veka (1900-tih - 1970-ih) iz jedne od najveih kolekcija, zbirke Pavla Beljanskog Zbirke: Likovna, Primenjena umetnost, Arhivalije Postavke: Stalna postavka, Memorijal Pavla Beljanskog, Memorijal umetnika, Struni arhiv, Deija likovna radionica od 1979

    - Zajedniki vrt Galerije Matice srpske i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog | Trg galerija 1-2

    40

  • Hronoloka i arhitektonska ruta

    Umetnike kolekcije ovih muzejskih ustanova su komplementarne i zajedno grade sveobuhvatan hronoloki diskurs istorije srpske umetnosti novog veka. Galerija Matice srpske obuhvata period od XVII do XX veka, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog prvu polovinu XX veka, a kolekcija Rajka Mamuzia period posle Drugog svetskog rata. Zajednikim tumaenjima izlobi 2008. zapoinje uspostavljanje programskih veza unutar klastera.

    Ovi muzeji, meutim, grade i arhitektonski diskurs. Sva tri sedita su spomenici kulture, koji ilustruju razvoj moderne arhitekture od pozne secesije do kasne moderne, i raznovrsnost arhitektonskih tipologija adaptabilnih za muzejske namenu, od porodine vile, preko poslovne zgrade, do objekta muzeja zidanog za tu namenu.

    Ovakav programski kontinuitet i neposredna fizika blizina48 omoguavaju postizanje klaster efekta kroz zajednike aktivnosti i zajedniki prostor, ali one se jo uvek nedovoljno koriste. Muzeji nedostatno ukazuju na ovo grupisanje: ne pruaju mogunost kupovine jedinstvene ulaznice, nemaju zajedniku internet prezentaciju, niti linkove ka susednim galerijama, osim Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Ona je izuzetak koji naglaava mogunosti saradnje i razvoja u klasteru kroz povezane tematske izlobe, zajednika deavanja, edukativnu slubu, ali i izuzetak koji istie sadanje urbanistike nedostatke Trga galerija kao fizikog okvira za prepoznavanje klastera.

    Znak modernizovanja svakako su nove postavke, obrazovne slube i aktivnosti za decu i odrasle u Galeriji Matice srpske i Zbirci Beljanskog, kao i kafe u bati Zbirke. Ono na emu mora jo mnogo da se radi su identifikovanje pojedinanih muzeja sa klasterom, bliskija saradnja i kraeiranje ruta unutar izlobi i izmeu muzeja, ukljuujui u didaktiki program i arhitekturu i javni prostor. To znai usmeriti se na bolnu taku ovog klastera i redefinisati otvorene povrine ispred, iza i izmeu muzeja, dajui im adekvatan urbanistiki tretman, identitet i namenu.

    48 kako se to definie i u Spomen-zbirka Pavla Beljanskog: Zgrada Spomen-zbirke | Trg galerija. http://www.pavle-beljanski.museum/trg-galerija.php (Kons. 04/2013.)

    Kosa Bokan: U otvoru II, Kombinovana tehnika na juti. Galerija Mamuzi.

    Pavle Paja Jovanovi: Proglaenje Duanovog zakonika (oko 1930). Ulje na platnu, Galerija Matice srpske.

    Sava umanovi: Doruak na travi (1927). Ulje na platnu. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog

    41

  • MANIFESTACIJE

    - Leto u Vrtu galerija Jedna vredna inicijativa da se muzeji ukljue u klaster, a ovaj prostor oivi i ue u svakodnevni ivot Novosaana, je Leto u Vrtu galerija, u zajednikom vrtu Galerije Matice srpske i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Muziki koncerti i plesne veeri, projekcije i druge aktivnosti etvrtkom uvee ukljueni su od leta 2012. u program muzeja kao vid promocije i pribliavanja graanima savremenog umetnikog stvaralatva i samog klastera.

    Entuzijazam prevazilazi skromne estetske i ambijentalne kvalitete ovog prostora i ukazuje na mogunosti i potrebu za njegovim preimenovanjem/ brendiranjem u Vrt galerija, kao za i remodelovanjem i kulturnim programiranjem koji bi prostor uinili atraktivnim i rado poseenim i u drugo doba dana i godine. Leto u Vrtu galerija i ovaj komadi dvorita pokazuju koliko je javni prostor bitan za eksteriorizaciju programa muzeja, i koliko su Trg galerija i prostor izmeu unutranjih dvorita zgrada u Mike Antia danas inertni i neiskorieni, suprotno svakoj ideji o savremenom klasteru i savremenom gradu.

    INSTITUCIJE I SPOMENICI OKO TRGA - Pozorini muzej Vojvodine | Kralja Aleksandra 5/1, Novi Sad | od 1982. | spomenik

    kulture

    - Bioskop (sinepleks) "Arena" | Bulevar Mihajla Pupina 3, Novi Sad

    - Fakultet za menadment | Vase Stajia 6, Novi Sad - Bioskop Jadran | Potanska 5, Novi Sad

    - Nadgrobni spomenik jermenske porodice enazi i spomen-obeleje Jermenske crkve | Bulevar Mihajla Pupina, Novi Sad | spomenik kulture

    - Budui galerijski prostor pored Gimnazije?

    Druge kulturne institucije u okruenju takoe bi mogle da se ukljue u rad klastera i koriste njegov javni prostor npr. za letnju pozornicu, kao i da svojim obelejima i programima, gostujuim eksponatima i sl. usmere posetioce ka skrivenom klasteru. Studenti fakulteta za menament mogli bi da doprinesu idejama o menadovanju ovog prostora i budu aktivni korisnici i muzeja i pratee ekonomije.

    42

  • NEISKORIENI POTENCIJAL Trg za kola ili ljude? Ovaj klaster muzeja grad Novi Sad je prepoznao i imenovao 1992. u Trg galerija. Ali, na trgu su automobili. Komercijalni parking zauzima javni prostor u samom sreditu grada u kome bi mogla i trebala da se desi kulturna emisija informacija i sadraja galerija koje ga definiu. Parking prostor je, naravno, neophodan i dragocen i u drugim gradskim centrima i potreban je i za korisnike muzeja u klasteru. Svetska iskustva pokazuju itav niz reenja koja oslobaaju javni prostor za peake (i bicikliste), od podzemnih garaa do nove topografije koja ih natkriva. Ona sve ee ukljuuju i dodatne podzemne izlobene galerije, depoe i laboratorije, kao i komunikacije izmeu institucija u klasteru, naglaavajui njihovo jedinstvo i odgovarajui na rastue prostorne i funkcionalne potrebe muzeja zbog kojih se nadzemni prostor, unutar podjednako kao i van muzeja, oslobaa za publiku i funkcije orijentisane ka njoj. Socijalni i ekonomski dinamizatori Istovremeno ovi urbani tepisi integriu i kafee, muzejske prodavnice i samoposluge, koji prostoru pruaju ivost i sigurnost i u vreme kada su galerije zatvorene; podzemne prolaze i stanice metroa koje ih ine to dostupnijim i izloenijim tokovima ljudi, rezervoare za kinicu i druge infrastrukturne sadraje koji diskretno opsluuju itav grad. Oigledno odsusto kafea, knjiara, prodajnih galerija, antikvarnica, kreativnih studija i drugih sadraja koji mogu da ostvare simbiozu sa muzejima i oive prostor trga pokazuje neophodnost radikalne transformacije Trga, koja bi trebala da ukljui i formiranje adekvatnih pozornica i drugih efemernih struktura za letnja deavanja i animiranje posetilaca. Pristupanost Izgradnja poslovnih objekata du Bulevara Mihajla Pupina blokirala je vizuelni kontakt sa Trgom galerija, uspostavljajui vezu sa njim kroz dva pasaa. Time je onemogueno sagledavanje arhitekture i javnog prostora Trga i limitirana vizuelna i mentalna pristupanost muzeja. Elementima vizuelnog identita, signalizacijom ili samim eksponatima i, naravno, aktivnostima kulturnim, kreativnim, ali i komercijalnim nuno je uiniti Trg galerija vidljivim u gradu, naglasiti prisustvo muzeja iza velikog zida i usmeriti ka njima prolaznike sa toka dinaminog bulevara, a u budunosti moda ostvariti i vizuelne prodore ka Bulevaru i Dunavskom parku.

    43

  • Sistem trgova

    Ne treba se zaustaviti samo na Trgu muzeja. Kontakt sa njiime mogue je ostvariti iz pravca podzemnog prolaza i trga ispred Pote redefinisanjem jo jednog sadanjeg parking-prolaza i trga, i isticanjem nadgrobnog spomenik porodice enazi i spomen-obeleja Jermenske crkve kao svedoanstva o kulturnoj istoriji grada i potencijalnog putokaza ka muzejima. Zelena povrina izmeu muzeja i stambenih dvorita takoe predstavlja potencijal za vrt skulptura i drugih sadraja koji ne bi remetili mir stanara, a koji bi naglaavali raznolikost karaktera otvorenih gradskih prostora u kontrastu sa dinaminom predbatom Trga muzeja.

    44

  • PROJEKTI Znaaj Trga galerija i njegovo sadanje poraavajue stanje su pitanja toliko bitna i izazovna za grad, da su uvedena i u nastavu na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Tehnikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U toku zimskog semestra 2012/13, na predmetu Urbanistiko projektovanje 1 pod vostvom doc. Reba dr Darka, studenti su se bavili Trgom galerija i dali svoje predloge za njegovu transformaciju, sa ciljem kreiranja novog identiteta Trga i podizanja nivoa njegove funkcionalnosti i atraktivnosti.

    45

  • Dunavska ulica / Dunavski park: Priroda i kultura

    Potez Dunavske ulice vezuje grad i reku, staro jezgro i zonu njegovog rasta, spomenike kulture i spomenike prirode, vorita muzeja i sedita kulturnih institucija i mrea, kao diahroni i sinhroni presek kroz dinamino tkivo grada.

    1000m

    46

  • vorite 1: Dunavski park ili ruta domova Voen istom logikom kojom su London, Pariz, Amsterdam, Brisel, Barselona i ikago u XIX v. iskoristili svoje velike izlobe za urbanizovanje novih podruja grada i formiranje klastera muzeja, Novi Sad 1895. zapoinje formiranje Dunavskog parka na ledini svog starog vaarita. Promenada ispred Sudske palate izrasla je u najlepi novosadski park u samom centru grada, jedan od njegovih zatitnih znakova i omiljenu sliku sa razglednica. Ali poseban karakter parku daje njegov obod, koji danas definiu kulturne institucije, ukljuujui etiri muzeja i pet domova.

    47

  • Striktno posmatrano, potencijalni klaster muzeja ine Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, Muzej Vojvodine, Arhiva Vojvodine, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i kolekcije/izlobe Doma vojske Srbije, sa sistemom javnih prostora izmeu i oko njih, koji sami po sebi imaju ogromne mogunosti za izgradnju zajednikog identiteta i kulturnog projekta i novih veza i putanja u gradu (kej, pijaca, park). Meutim, kao to ovaj rad pokazuje, tunelska vizija i izolovanje iz gradskog konteksta niti su mogui niti poeljni, i Dunavski park je nuno posmatrati u svoj kompleksnosti sadraja koji ga okruuju, delikatnosti odnosa meu njima i bogatstvu potencijala za aktivnosti i povezivanje institucija, grada i graana.

    48

  • INSTITUCIJE

    Dunavska ulica

    - DOM VOJSKE | Beogradski kej 9, Novi Sad

    Zbirka Doma Vojske Srbije

    Pivnica Dunav, sportski tereni, Maketarski klub Novi Sad

    - Muzej savremene umetnosti Vojvodine / Zgrada biveg Muzeja socijalistike revolucije | izlobeni prostor: Dunavska 37, Novi Sad od juna 2001 | uprava, depo za smetaj umetnikog fonda, biblioteka i dokumentacija: Jevrejska 21, Novi Sad (zgrada Optinskog suda i Geoplana)

    - Muzej Vojvodine | Dunavska 35 i 37, Novi Sad | muzej-mrea

    Objekti:

    Muzej Vojvodine / Zgrada Sudske palate | Dunavska 35 | cca. 1900, arh. ula Vagner; 1976-86. preadaptacija u muzej; u stilu istorizma | spomenik kulture

    Muzej Vojvodine - Odeljenje za noviju istoriju / zgrada biveg Muzeja socijalistike revolucije | Dunavska 37 | 19591972. arh. Ivo Viti

    Muzejski kompleks Kulpin | Kulpin

    Etno-park "Brvnara" u Bakom Jarku | Baki Jarak

    - Arhiv Vojvodine / Zgrada Okrunog zatvora | arka Vasiljevia / Dunavska 35, Novi Sad | sagraena je 1901, 1988. adaptacija za potrebe Arhiva koga je osnovala Matica srpska 1847. godine | spomenik kulture

    Stalna postavka: srpska kultura i ivot u Vojvodini kroz istoriju

    - Park za pse | Miloa Bajia, Novi Sad | potencijal za razvoj sistema otvorenih prostora

    - Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada | Dunavska 29, Novi Sad | 1903. arh. Franc Vorud, za dr Branka Ilia, meavina neoklasicizma i secesije | zgrada i muzejski eksponati su legat, otvoren za javnost 1968. | ogranak muzeja-mree

    Stalna postavka: zapadnoevropsko slikarstvo od renesanse do XX veka, primenjena umetnost i stilski enterijer XVIII-XX v. | Najznaajnija dela: Portret Rembrantovog oca i Rubensonov Seneka.

    49

  • Ulica Vojvode Putnika

    UITELJSKI DOM | Vojvode Putnika 2, Novi Sad | 1936, arh. Danilo Kaanski, skulptura Karlo Baranji (figura ora Natoevia, 1934.) | kulturni kontejner - Zavod za kulturu Vojvodine > Kulturni centar Vojvodine49 | Vojvode Putnika 2,

    Novi Sad | stoer mree kulturnih centara u Vojvodini Galerija MOST Zavoda za kulturu Vojvodine | Vojvode Putnika 2, Novi Sad Portal kulture Vojvodine (web portal)

    - Vojvoanska akademija nauke i umetnosti / Akademija nauka, kulture i umetnosti Vojvodine | Vojvode Putnika br.1, Novi Sad

    - Kulturno-prosvetna zajednica Vojvodine | Vojvode Putnika 2, Novi Sad - Drutvo uitelja novog sada - Centar za informisanje i struno usavravanje |

    Vojvode Putnika 1, Novi sad DOM PENZIONOG FONDA OPTINSKIH INOVNIKA | 1937-38, arh. Vlajko Jani SOKOLSKI DOM - Spomen dom kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja | Ignjata Pavlasa (arka Zrenjanina) 4-8, Novi Sad | 1934-36., arh. ore Tabakovi | spomenik kulture | kulturni kontejner - Pozorite mladih

    Scena za decu Dramska scena

    - Sokolsko drutvo "Vojvodina" Prostori za sport i rekreaciju sa klupskim prostorijama

    - Udruenje graana Tamburica Janike Balaa > takmienja malih tamburakih sastava Meunarodnog festivala Bisernica Janike Balaa (u oktobru, od 2001.); ovek od zvezda, vee posveeno Miki Antiu (u martu); Likovna kolonija Susek (prva polovina juna, 2002-06.)

    - Knjiara Mala velika knjiga Radio-televizija Vojvodine | Ignjata Pavlasa 3, Novi Sad

    Direkcija RUV Radio-Televizije Vojvodine Studio M | koncertna dvorana i studio za snimanje i prenose Radija Novi Sad | 1963-66, arh. Pavle ilnik, Oktobarska nagrada grada Novog Sada, Tabakovieva nagrada za arhitekturu 1995.

    - Fontana Tri devojke Jovana Soldatovia

    49 Zavod za kulturu Vojvodine (ZKV) e najverovatnije vrlo brzo postati Kulturni centar Vojvodine, a razlika nije samo u imenu, nego i u prelasku iz takorei birokratske funkcije u operativnu, terensku. Zavod za kulturu Vojvodine - Portal kulture Vojvodine: Umesto Zavoda za kulturu pokrajinski kulturni centar, maja 2013. http://www.kultura-vojvodina.org.rs/index.php?option=com_ content&task= view&id=2492&Itemid=198, konsultovano maja 2013. 50

  • Bulevar Mihajla Pupina - RADNIKI DOM / Radnika komora | Bulevar Mihajla Pupina 24, Novi Sad | 1930-

    1931, arh. Dragia Braovan, skulptura Toma Rosandi Udruenje filmskih i televizijskih radnika Vojvodine | iznajmljeni prostor u zgradi Radnikog doma na Bulevaru Mihajla Pupina 24, Novi Sad

    - Zavod za zatitu spomenika kulture Grada Novog Sada | Bulevar Mihajla Pupina 22, Novi Sad

    - Galerija Bel Art | Bulevar Mihajla Pupina 17, Novi Sad - Galerija Mali likovni salon KCNS | Bulevar Mihajla Pupina 9, Novi Sad - Savez udruenja likovnih umetnika Vojvodine u Novom Sadu (SULUV) | Bulevar

    Mihajla Pupina 9, Novi Sad - Turistiki informativni centar | Bulevar Mihajla Pupina 9, Novi Sad - Pedagoki zavod Vojvodine | Bulevar Mihajla Pupina 6, Novi Sad - Muzika omladina Vojvodine | Bulevar Mihajla Pupina 6, Novi Sad - Turistika organizacija Vojvodine | Bulevar Mihajla Pupina 6/IV, Novi Sad Dunavski park Skulpture:

    Nimfa / Devojka sa rogom izobilja, fontana i skulptura, rad ora Jovanovia, 1912. Figura ure Jakia, rad Jovana Soldatovia, 1982. Figura Sergija Radonjekog, rad Vjaeslava Klikova, 1992. Bista Miroslava Antia, rad Pavla Radovanovia, 1992. Bista Branka Radievia, rad Ivanke Acin, 1972. Saletla | stilski ukomponovana u park i rekonstruisana 2001. | omiljeno mesto odravanja manjih koncerata i drugih kulturnih deavanja tokom letnjih meseci.

    - Tenisko i rukometno igralite - (DOM ZDRAVLJA | Bulevar Mihajla Pupina 23, Novi Sad) | uiva prethodnu zatitu

    (Slubeni glasnik RS, broj 6/90).

    Program - Internacionalni filmski festival Cinema City | kraj avgusta, od 2007. | bioskop pod

    otvorenim nebom koncept - koncerti | MONS itd.

    51

  • Priroda Dunavski park je danas spomenik prirode50 sa vie od 12 ha i preko sto biljnih vrsta, ukljuujui i one retke poput piramidalnog hrasta lunjaka, to mu daje muzejski karakter i zahteva savremen tretman i interpretaciju negovog floristikog bogatstva i pejzanog karaktera. Novi Sad nema Prirodnjaki muzej, ali ima Prirodnjaku postavku i arboretum Pokrajinskog zavoda za zatitu priro