of 30/30
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK SEMINARSKI RAD Predmet: PREDUZETNIŠTVO ZNAČAJ BIZNIS INKUBATORA I KLASTERA U PREDUZETNIŠTVU Mentor: Student: Prof.

Biznis inkubatori i klasteri

  • View
    211

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Biznis inkubatori i klasteri

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: PREDUZETNITVO

ZNAAJ BIZNIS INKUBATORA I KLASTERA U PREDUZETNITVU

Mentor: Prof.

Student: Broj indeksa

aak, januara 2011. godine

Sadraj

UVOD.................................................................................................... 2 1. 2. POJAM PREDUZETNIKE INFRASTRUKTURE.......................................... BIZNIS INKUBATORI....................................................................................... 2.1. Pojam..................................................................................................... 2.2. Razlozi za osnivanje biznis inkubatora................................................. 2.3. Definicije pojmova vezanih za biznis inkubaciju................................. 2.4. Koncept biznis inkubatora.................................................................... KLASTERI......................................................................................................... 3.1. Pojam klastera...................................................................................... 3.2. Funkcije klastera................................................................................... 3.3. Prednosti ulanjavanja u klaster........................................................... 3.4. Podela klastera...................................................................................... ZAKLJUAK....................................................................................... LITERATURA...................................................................................... 3 4 4 5 5 6 8 8 10 10 13 15 17

3.

UVODTokom dueg perioda dvadesetog veka, ekonomska politika se fokusirala na makroekonomskoj stabilnosti kao kljunom garantu razvoja i prosperiteta. Meutim, u poslednje dve decenije, sve vie se potencira vanost mikroekonomskih uslova. Tekue strukturne promene dovele su do globalizacije, preoblikovale su drutvo u informatiko, ekonomiju bazirali na znanju. U tom kontekstu, pokazalo se, da su uspene makroekonomske politike samo preduslov, ali ne i dovoljna garancija za bri razvoj. Konano, bogatstvo nastaje na mikroekonomskom nivou, koje se bazira na kvalitetu poslovnog okruenja, operativnim praksama i strategijama preduzea. Sistemi biznis inkubacije preteno su usmereni na reavanje problema lokalnog ekonomskog razvoja putem unapreenja preduzetnike baze, u smislu kako kvantiteta, tako 2

i kvaliteta. Osnovni cilj je da se stvori instrument za podrku preduzetnitvu, smanji nezaposlenost i osnuje to vei broj novoosnovanih preduzea. Termin inkubacija podrazumeva obezbeivanje dobrih uslova za otpoinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja, inovativnost u podsticanju razvoja preduzetnikog duha, kao i preduzimanje konkretnih koraka u ouvanju takvih uslova i kapaciteta neophodnih za sprovoenje zamisli. Od kada je Porter prvi identifikovao i definisao pojam i prednosti klastera, klasteri su postali predmet panje velikog broja drava i strunjaka u svetu. Pored toga, klasteri su uli u veliki broj dravnih programa. Sam proces identifikovanja, definisanja i stvaranja klastera nije standardizovan. Ekonomski strunjaci i instituti koriste razliite metodologije i nude razliite definicije. Na primer, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Co-operation and Development - OECD) definie klastere kao mreu meusobno povezanih preduzea, naunih institucija (univerziteta, istraivakih instituta...), konsultantskih kua i kupaca, koji se nalaze u proizvodnom (poslovnom) lancu. Koncept klastera je mnogo iri od prostog povezivanja preduzea, jer pored saradnje preduzea ukljuuje i razmenu znanja, informacija i vetina. Ekonomista Patris Bekholt (Patries Boekholt) definie klaster kao grupu preduzea, naunih centara i preduzea za podrku koji su funkcionalno povezani i sarauju (na formalan ili neformalan) kako bi ostvarili nove marketing strategije, stvorili nove proizvode ili inovacije Iz uvoda se moe sagledati da e tema ovog seminarskog rada biti biznis inkubatori i klasteri kao savrmeni vid pokretaa preduzetnitva.

1. POJAM PREDUZETNIKE INFRASTRUKTURERe infrastruktura je latinskog porekla i potie of rei infra to znai ispod, kao i rei struere to znai sklapati. U poetku se re infrastruktura uglavnom koristila u vojnoj industriji i graevinarstvu, uglavnom oznaavajui osnovu za razvijanje nekog poduhvata, odnosno podlogu. U ekonomiji, infrastruktura je skup razliitih sistema koji osiguravaju efikasno i neprekidno odvijanje neke delatnosti (saobraaj, telekomunikacije, energetika, zakonski okvir, obrazovni sistem...). U prethodnim poglavljima je jasno prikazan znaaj malih i srednjih preduzea i razvoja preduzetnitva za ekonomiju jedne zemlje. Lako je zakljuiti da bi svakoj zemlji trebalo da bude interes da ovaj sektor bude to jai i zdraviji. Meutim, to nije jednostavno ostvariti. Naime, zbog ogranienih resursa, neiskusnih menadera i manjka finansijske stabilnosti pre svega, mala i srednja preduzea imaju

3

mnogo viu stopu mortaliteta od velikih preduzea. Grafikon 1 Stopa preivljavanja malog biznisa

Izvor: Babi M., Preduzetnitvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006. Kao to se moe videti na grafikonu, ve posle dve godine jedna treina novootvorenih preduzea se ugasila, dok ih je posle 4 godine nestalo vie od pola. Posle 10 godina, samo e etvrtina novih preduzea i dalje poslovati. Ovako visoka stopa mortaliteta ima dva negativna efekta - manje ljudi e se opredeljivati da se bavi privatnim biznisom usljed visokog rizika, a s druge strane i postojea preduzea e morati da posluju konzervativnije jer nisu sigurna da li e njihovi partneri u poslu opstati na dugi rok. Stope mortaliteta su jo vie u manje razvijenim ekonomijama, poput ekonomija u tranziciji, to je svojevrstan problem jer je ba ovim ekonomijama neophodno da imaju jak sektor malih i srednjih preduzea kako bi mogla bre da prebrode tranzicioni period. Iz ovih razloga, razvoj adekvatne preduzetnike infrastrukture, koja e dati podrku preduzetnitvu i malim i srednjim preduzeima, je od izuzetno velikog znaaja.

2. BIZNIS INKUBATORIPrvim biznis inkubatorom se smatra Industrijski centar Batavia (The Batavia Industrial Center), koji je osnovan u Bataviji, drava Njujork, SAD 1959 godine. Naime, 1957. godine, usled konsolidacija, merdera i akvizicija u industriji poljoprivrednih maina, zatvorena je velika fabrika koja je bila u vlasnitvu korporacije Mesi-Ferguson (Massey-Ferguson). Vie od 2.000 ljudi je ostalo bez posla u maloj ruralnoj zajednici Batavia, za koju je fabrika predstavljala osnovni izvor radnih mesta. U tom trenutku situacija je izgledala katastrofalno, meutim porodica Mankuzos (Mancusos), preduzetnici u oblasti nekretnina i trgovine, su u svemu tome uvideli ansu. Porodica je kupila fabriku povrine 85.000 m2 sa namerom da je preproda nekom velikom kupcu. Meutim, trendovi zbog kojih je i dolo do zatvaranja fabrike su se preneli i na 4

ostale industrije i posle vie pokuaja porodica je shvatila da ne postoji ni jedan kupac koji bi bio spreman da kupi tako veliku fabriku. Porodica Mankuzos je zatim dola do bolje ideje - podelili su fabriku na manje poslovne prostore i poeli da ih izdaju preduzetnicima pomaui im na taj nain da razviju sopstveni biznis. Vrlo brzo se pojavio veliki broj lokalnih preduzetnika, uglavnom bivih radnika fabrike, i nastao je veliki broj malih preduzea. Na ovaj nain je prvi put u praksi sproveden koncept biznis inkubacije kao specifian oblik razvoja preduzetnitva i nain podsticanja ekonomskog razvoja. 2.1. Pojam Poreklo koncepta biznis inkubatora moe se prepoznati u industrijskim zemljama Zapada tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka. Suoena sa sve viom stopom nezaposlenosti i drugim posledicama recesije, industrijska drutva su prepoznala potrebu za novim strategijama promocije novih ekonomskih aktivnosti. Biznis inkubator je dinamian proces razvoja biznisa koji: pomae da se smanji stopa neuspeha preduzea u ranoj fazi razvoja (poveava stopu opstanka), ubrzava rast preduzea koja imaju potencijal za generisanje zapoljavanja i bogatstva, pomae da se identifikuju mogunosti ulaganja, i pomae u komercijalizaciji inovativnih ideja. Biznis inkubator je vrsta poslovnog udruenja ija je svrha da prui podrku procesu osnivanja uspenih novih preduzea putem pruanja odreenih usluga, u koje moe spadati: prostor inkubatora, zajednike usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema, knjigovodstvo, preduzetniko savetovalite, finansijski saveti, itd.), marketing i umreavanje. Inkubatori se meusobno mogu razlikovati po nainu na koji pruaju usluge, po organizacionoj strukturi, kao i po tipu klijenata. Klasifikacija razliitih tipova biznis inkubatora moe biti sveobuhvatna, ali, u skladu s kriterijumima za prijem i ciljevima, mogu se podeliti na dve osnovne grupe: vienamenski biznis inkubatori u koje mogu biti primljena sva preduzea koja zadovoljavaju osnovne trine i tehnoloke standarde, i specijalizovani biznis inkubatori, usredsreeni na konkretnu delatnost. 2.2. Razlozi za osnivanje biznis inkubatora

5

Biznis inkubatori se moraju sagledati u irem kontekstu ekonomskog razvoja, te moraju biti integralni deo opte strategije za ekonomski razvoj. Kao takvi, oni ne mogu sami doprineti lokalnom ekonomskom razvoju, ve mogu samo podrati razvoj preduzetnitva i otvaranje novih radnih mesta u konkretnoj zajednici time to e sistematino obezbediti poslovni prostor po subvencionisanim cenama, strunu pomo, usluge savetovanja i mentorstva. Biznis inkubatori su meu najznaajnijim instrumentima koji na lokalnom nivou mogu pomoi nastanak novih, odrivih preduzea. To je naroito vano zato to se mnoga preduzea i preduzetnici na samom poetku rada suoavaju s problemom nedostatka poetnog kapitala, nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzeem i nepoznavanja trita, kako u smislu potranje za ponuenim proizvodima, tako i u smislu novih, nepoznatih trita. Posledica ovoga je veoma mali broj novoosnovanih preduzea i, indirektno, manji broj novih radnih mesta na lokalnom nivou. Biznis inkubatori predstavljaju jedno od reenja za ovaj problem u tom smislu to podravaju novoosnovana preduzea u svim aspektima njihovog poslovanja. 2.3. Definicije pojmova vezanih za biznis inkubaciju Postoji vie definicija vezanih za biznis inkubatorekao to su: upravljani radni prostor/ Biznis centar Objekti koji obezbeuju prostor iz kojeg mala preduzea mogu da posluju; biznis inkubator Upravljani radni prostor, intenzivna poslovna podrka i savetovanje i selektivna politika ulaska i izlaska; visoko tehnoloki inkubatori inkubator iji je cilj da se preduzea razvijaju i primenjuju nove thnologije; virtuelni inkubator inkubacija bez zidova; internet inkubatori uspon i pad u toku dot-com buma krajem devedesetih; nauni ili tehno parkovi Razvoj objekata povezanih sa univerzitetskim istraivako-razvojnim centrom ili specifinim industrijskim klasterom. nauni park moe imati posebnu jedinicu za poslovnu inkubaciju za start-up ili spin-off1 kompanije. Postoje brojne definicije biznis inkubatora i biznis inkubacije. Prema dr Laurence1

Spin-off kompanija ili supsidijarna kompanija je poseban oblik poduzetnike kompanije koju je prethodno

pokrenula i s njom bila povezana neka druga organizacija. To je nezavisna kompanija koja proizvodi slian proizvod ili uslugu kao i njen prethodni poslodavac

6

Hewick-u, inkubacija je svaki sveobuhvatni program poslovne podrke malim i srednjim preduzeima, dok je inkubator zgrada koja se koristi za razvoj malih i srednjih preduzea sa sveobuhvatnim programom koji ukljucije nadzor, meusobnu povezanost, administrativnu podrku i fleksibilan prostor za rad. Inkubator je objekat koji se sastoji od malih radnih jedinica i obezbeuje podsticajan ambijent za preduzetnike i start-up preduzea. Period boravka u inkubatoru je definisan, a odabir klijenata vri se paljivo. Inkubator obezbeuje tri osnovna elementa za razvoj preduzea a to su: preduzetniki ambijent i ambijent za uenje, pristup mentorima i investitorima, i vidljivost na konkurentnom tritu. Osnovne funkcije inkubatora su pomo preduzetnicima da pokrenu nova preduzea, podrka preduzeima u prvoj fazi rada i kreiranje radnih mesta. Glavni cilj biznis inkubatora je da proizvode sto uspenija preduzea koja ce moi da napuste program osposobljena da samostalno opstanu na tritu. 2.4. Koncept biznis inkubatora Biznis inkubator je efikasan instrument privrednog razvoja, pa je stoga deo infrastrukture za podrku preduzetnicima u zapoinjanju biznisa, razvoju mladih preduzea i opstanku u prvoj fazi poslovanja. On je deo ireg stratekog okvira ili programa podrke ekonomskog razvoja. Specifian fiziki kapacitet koji pruza: prostor, infrastrukturu, pristup tehnikoj opremi, zajednikim prostorijama za sastanke, paket soft usluga trening, ekspertiza, savetodavne usluge, mentorstvo, umreavanje Razlike u ciljevima stejkholdera, kriterijumima ulaska i izlaska iz inkubatora, naunoj intenzivnost biznis planova i tanoj konfiguraciji prostora i usluga uvek postoje i po njima je mogue klasifikovati razliite vrste inkubatora. Neophodne komponente biznis inkubatora su: promovisanje preduzetnitva i podrka novim preduzeima u fazi planiranja, konsultovanje u oblasti razvoja biznisa i obuke, razvijena mrea institucija i preduzea koja omoguava specijalizovane usluge, laku komercijalizaciju tehnologije i pristup finansijskim resursima, obekat u okviru kojeg se nudi fleksibilan poslovni prostor po potrebama klijenta. Kada se govori o osobinama biznis inkubatora neophodno je napraviti razliku izmeu inkubatora i drugih vrsta podrke preduzetnitvu kao to su npr. ureeni prostori (managed workspace). Biznis inkubatori nude poslovni prostor preduzeima, ali to ve 7

decenijama nude i industrijski posedi (industrial estates) i namenske poslovne zgrade (multi-tenant buildings). ta su to onda jedinstvene karakteristike biznis inkubatora? Biznis inkubatori pruaju sve navedene usluge na sistemski nain, na jednom mestu. Smanjuju poetne trokove, omoguavaju preduzetnicima da dele iskustva i stvaraju preduzetnike mree, kao i pruaju neophodne savete u poetnim fazama razvoja biznisa. Taj holistiki pristup je neto to fali svim ostalim modelima podrke preduzetnitvu. Takoe, sam koncept je mogue adaptirati kako bi bio to bolje prilagoen lokalnim uslovima i na najbolji nain pomogao razvoj novog biznisa. Rezultati koji proizilaze iz procesa uspostavljanja biznis inkubatora: osnivanje i opstanak preduzea omoguavanje najboljeg starta za preduzea da bi se poveale anse za opstanak i rast; ukljuivanje drutva podsticanje razvoja zajednice i kohezije, posebno u zajednicama sa visokim nivoom nezaposlenosti; stvaranje lokalne preduzetnike kulture inkubatori mogu biti katalizatori za glavne pruaoce usluga, sto pomae razvoju lokalnog talenta; uticaj na lokalnu privredu trgovina meu preduzeima; lokalni ponos demonstracija partnerstva i dobar izvor odnosa sa javnou za lokalnu ili regionalnu privredu; obnova obino ukljuuje adaptaciju i renoviranje starih zgrada, ili rekonstrukciju oronulih industrijskih objekata; i partnerstva pomau u razvoju i jaanju partnerstava, izmeu nacionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa, javnog i privatnog sektora, donatora i nacionalnih partnera.

3. KLASTERIEnglesku re cluster (skup, jato,grozd, grupa) prvi je upotrebio jedan ameriki kompozitor da bi oznaio skup istovremenih, gusto nanizanih tonova. Svuda u svetu, preduzea imaju tendenciju da se okupljaju u klastere i imali su ih i mnogo ranije nego to je pojam klastera uao u ekonomsku literaturu. Klasteri su uli na velika vrata kada je Majkl Poter objavio svoju Competitive advantage of the nation,1990. godine.2 3.1. Pojam klastera Koncept klastera je u literaturu prvi uveo Majkl Porter (Michael Porter) 1990. godine. Porter definie klaster kao geografsku lokaciju koja ima:32

Godin, Seth. Bootstrapper's Bible, Do You Zoom Inc., 2005. Izvor: Babi M., Preduzetnitvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006. str. 88

3

8

-

dovoljno resursa i znanja da se dostigne kritina masa, vodeu poziciju u grani, znaajnu i odrivu komparativnu prednost u odnosu na druge lokacije, ili ak na globalnom planu. Prema Porteru, prednosti koje klaster donosi su:4

-

poveanje produktivnosti kompanija u klasteru, poveanje broja inovacija, stimulisanje stvaranja novih biznisa. U literaturi se, kao najei primeri klastera u svetu, navode:5 Silicijumska dolina (The Silicon Valley), u Kaliforniji, za informacionu tehnologiju, Holivud (Hollywood), u Kaliforniji, za filmsku industriju, Dolina Napa (The Napa Valley), u Kaliforniji, za vino, Bangalor (Bangalore), u Indiji, za softver, Tuluz (Toulouse), u Francuskoj, za aeronautiku, Antverpen (Antwerp), u Belgiji, svetski centar za dijamante, Roterdam (Rotterdam) u Holandiji, kao najvea kontejnerska luka, Tehnoloka dolina Albani (Albany Tech Valley), drava Njujork, za nanotehnologiju. Pod klasterom podrazumevamo grupu industrija i organizacija koje su povezane u

odnosima kupovine i prodaje ili koji dele istu infrastrukturu, klijente ili bazu vetina i ije veze poboljavaju konkurentsku prednost uesnika. Klasteri se najbolje razumeju ako ih posmatramo kao regionalne sisteme: Geografske koncentracije meusobno povezanih kompanija, specijalizovanih dobavljaa, isporuioca usluga, firmi iz srodnih industrija, i sa njima povezanih ustanova (npr. univerziteti, standardne agencije, i trgovinska udruenja) koje se nadmeu ali i sarauju.6 Vanije od definicije je proces povezivanja u klaster kroz zajedniko delovanje i dijalog , a kljuna prednost klastera lei u viedimenzionalnoj blizini svih aktera ; ne radi se samo o geografskoj, ve i o kulturnoj i institucionalnoj blizini i usklaenosti. Blizina omoguava deljenje snaga i sredstava, zajednike aktivnosti, zahtevaju zajedniku viziju, zajednike ciljeve, a line i drutvene veze jaaju poverenje i omoguavaju bri protok45

Grozdani Radmila, Preduzetnitvo, Tehniki fakultet, aak, 2005., str. 75 Isto, str. 79 Porter, 1998g. Izvor: Babi M., Preduzetnitvo, Beograd, 2006., str. 93

6

9

informacija. Udruivanje i aktivnosti na pojedinanim zadacima nisu dovoljni. Uinak povezivanja u klastere se dobro oslikava samo na dovoljno velikom broju ponavljanih meusobnih veza. Komunikacija je olakana zajednikim jezikom, ukljuujui i profesionalni, kao i obrazovanjem. Naravno, mora se pomenuti kritina masa vetina, znanja, tehnologija i sredstava, koja e se odraziti na uinak preduzea. Klasteri su zasnovani na sistemskim vezama meu preduzeima. Veze mogu biti graene na zajednikim ili komplementarnim proizvodima, procesima proizvodnje, sutinskim tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za odreenima kvalifikacijama i /ili distributivnim kanalima. Klasteri su obino geografski ogranieni, definisani uglavnom razdaljinom i vremenom, koje su ljudi spremni da odvoje na putovanje zbog zaposlenja i koje poslodavci i vlasnici kompanija smatraju razumnim za sastajanje i strvaranje poslovnih veza. Na opseg klastera snaan uticaj imaju prevozni sistemi i saobraaj, ali i kulturni identitet, lini prioriteti, porodini i drutveni zahtevi. Klasteri su odreeni prirodnim, demografskim, kulturolokim, privrednim i drugim karakteristikama regiona. U zavisnosti od karakteristika regiona i preduzea uesnika, klasteri postavljaju svoje prioritete, koriste resurse svog regiona i formiraju formalne veze koje omoguavaju ostvarenje zajednikih ciljeva. 3.2. Funkcije klastera Klasteri predstavljaju prirodan spoj preduzea gde se mora naglasiti da klaster ne funkcionie kao skup lanica kojima je nametnuta povezanost ili koji su primorani da stupe u asocijacije iz bilo kog razloga. Klaster neguje specifinosti preduzea i omoguava da preduzee izabere nivo i vrstu saradnje u klasteru, kao i da definie kojim delom proizvodnog programa ulazi u klaster, a sa kojim funkcionie samostalno. Na osnovu njihove lokacije i zajednikih potreba oni mogu uvideti koji je njihov benefit kao lana klaster asocijacija. Postoji nekoliko zajednikih elemenata u nainu funkcionisanja klastera: osnovna poslovanja - poslovanja koja su najznaajnija u klasteru, kroz koja se klaster najvie ostvaruje i putem kojih klaster ima najvee benefite od korisnika koji su izvan klastera. potporna poslovanja - poslovanja koja direktno i indirektno pomau osnovna poslovanja klastera. Ovde spadaju dobavljai specijalizovanih maina, komponenti, sirovina, kao i sve ostale uslune firme koje ukljuujui i finansijske = brokerske firme i njihov kapital, advokati, dizajneri, marketing i odnosi sa javnou. 10

-

intelektualna potporna infrastruktura - u klasterima koji vrhunski funkcioniu, osnovna i potporna poslovanja rade odvojeno, izolovano. U uspenim klasterima uestvuju mnogi lanovi lokalne zajednice, lokalne kole, univerziteti, lokalne trgovake i profesionalne asocijacije, centri za ekonomski razvoj i mnogi drugi koji podravaju aktivnosti klastera i zapravo su kljuni inioci u klasterima.

-

fizika potporna infrastruktura - ini je fizika infrastruktura: putevi, luke, ureene deponije za klasian ili specifian otpad, komunikacione veze i slino. Kvalitet ovakve infrastrukture, u najmanju ruku, mora biti na istom nivou kao i konkurentski, pa ak i mnogo bolji. 3.3. Prednosti ulanjavanja u klaster Prednosti ulanjenja u biznis u klastere su sledee:7

-

rezultat uspostavljanja i razvoja klastera su znaajni efekti koji pozitivno utiu i na ceo region gde se klaster nalazi, nii trokovi poslovanja - nabavka se vri na nivou klastera, to podrazumeva niu cenu i jeftiniji transport za znaajno poveanje koliine materijala, opreme, delova itd.,

-

-

smanjenje zaliha materijala jer se uspostavljaju vrste veze sa dobavljaima na nivou klastera, povezivanje i angaovanje na nivou klastera, agencija i preduzea za pruanje specijalizovanih i uobiajenih usluga (markentike, knjigovodstvene, konsultantske, strune i druge usluge) to smanjuje trokove preduzeima uesnicima klastera,

-

-

nii trokovi razvoja proizvoda i usluga (na primer grupa preduzea projektuje i razvija alate za potrebe druge grupe preduzea unutar klastera koji pojedinano ili u celini razvijaju proizvodni proces, a trea grupa preduzea radi na pakovanju, dizajnu, kanalima distirbucija itd.),

-

razmena tehnologija, ne u pravom smislu rei ve, tehniko - tehnolokih znanja i informacija, izlazak na inostrana trita, proirenje trita i prilike za nove poslovne veze ( nastup na tritu kao klaster omoguava povoljnije uslove sklapanja ugovora, zauzimanja veeg trita, poveanu konkurentnost),

-

7

Izvor: Babi M., Preduzetnitvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006., str. 94

11

-

mogunost izvoenja veih investicionih i razvojnih projekata u regionu (bilo koji razvojni projekti na nivou regiona se lake izvode kada veliki broj preduzea zajedno uestvuje u izvrenju),

-

pristup fondovima - klasteri imaju prednost prilikom finansiranja iz razliitih fondova), povoljni krediti - klasteri mogu dobiti povoljnije kredite nego mala i srednja preduzea pojedinano, i poveanje broja radnih mesta i vea raznilikost procesa, proizvoda i vrsta rada. Jedan od najznaajnijih razloga zbog kojeg regioni treba da razmiljaju i rade na

-

-

klasterima je konkurentska prednost na globalnom tritu. Izlazak na trite je omoguen svakome ko zadovoljava zahteve tog trita. Mala i srednja preduzea, pa ak i velika preduzea tee da se lociraju jedna blizu drugih, ukljuujui i konkurente, zato to su prednosti spoljne ekonomije i pristupa radu i znanju vanije od nedostataka tipa da konkurenti mogu ukrasti njihove zaposlene ili otkriti njihove poslovne tajne. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje na horuzontalnoj i vertikalnoj osnovi razliitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se poveala dodatna vrednost njihovog zajednikog proizvoda. Udruivanje moe doneti irok spektar koristi obema stranama kao i privredi uopte. Neke od tih prednosti jesu:-

poveani nivoi strunosti - to prua udruenim kompanijama bolje poznavanje lanca nabavke i omoguava kompanijama da ue jedna od druge i da meusobno sarauju.

-

sposobnost preduzea da udrue komplementarne snage i da ugovaraju radove veeg obima za koje pojedinano ne bi mogle nadmetati u javnom konkursu. potencijal za proizvodnju na veliko, koji se moe realizovati kroz specijalnu proizvodnju u svakoj od firmi, kroz zajedniku nabavku sirovina uz velike popuste ili kroz zajedniki marketing.

-

-

jaanje drutvenih i ostalih neformalnih veza, to vodi ka stvaranju novih ideja i novih firmi. bolji protok informacija u okviru klastera, na primer, omoguavaju finansijerima da prepoznaju dobre preduzetnike, a poslovnim ljudima da nau dobre isporuioce usluga. Slika 1. Struktura organizacije

-

12

Izvor: Grozdani Radmila, Preduzetnitvo, Tehniki fakultet, aak, 2005. Prvi klasteri nisu bili formirani, nego otkriveni u regionoma u kojima postoji i sarauje vie uspenih preduzea iz jedne privredne grane ili iz lanca vrednosti, gde uz to postoje jo i odgovarajui pruaoci usluga, kao to su inenjeri, tehnike kancelarije, advokati, privrednici, poslovni savetnici, ustanove za struno obrazovanje. I u takvim regionima se prema miljenju posmatraa, moe uoiti privredni napredak. Klasteri mogu da nastanu sami od sebe, budui da se dobavljai i proizvoai stacioniraju ili pokreu poslovanje upravo na mestima gde je vea koncentracija poslovnih partnera. Ovakve odluke o osnivanju na odreenoj lokaciji, podiu vrednost odreenog regiona i ine ga privlanim za nove partnere, ime doprinose da klaster raste. 3.4. Podela klastera Postoji vie naina kako moemo podeliti klastere - na osnovu naina nastanka, na osnovu veliine, dominantne delatnosti itd. Vrlo je znaajna podela klastera po njihovom znaaju sa aspekta nacionalne ekonomije, odnosno ukljuenosti klastera u aktivnosti od ireg znaaja. Po ovom osnovu klasteri se dele u tri velike grupe :8

1. Nacionalni klasteri - Klasteri iji su glavni ciljevi od nacionalnog znaaja, kao to je: reavanje problema infrastrukture, planiranje prostora, reavanje problema u bilansu plaanja (klaster koji se fokusira na izvoz, ili klaster koji se fokusira na jaanje domae proizvodnje i smanjenje uvoza). Ovi klasteri uglavnom imaju jaku podrku drave i uglavnom su deo ekonomske politike vlade. 2. Regionalni klasteri - Regionalni klasteri se fokusiraju na razvoj interne konkurentnosti i povezuju preduzea u okviru jedne regije zarad ostvarivanja to8

Konsultantska grupa Cluster Navigators Ltd. (2002)

13

boljih rezultata. Kao direktan efekat se javlja poboljanje konkurentnosti regije, poveanje ekonomskog blagostanja, razvoj infrastrukture itd. Vrlo esto se regionalni klasteri formiraju oko nekog resursa, kao to je npr. drvo, ruda ili industrija vina. 3. Komercijalni klasteri - Komercijalni klasteri ne predstavljaju klastere po strogoj definiciji, ali se esto u meunarodnoj literaturi navode kao klasteri. Komercijalni klasteri nastaju kada grupa preduzea odlui da se udrui i radi zajedno na nekim projektima. Ukoliko se saradnja zavri na kraju projekta, klaster nestaje. Meutim, vrlo esto saradnja meu preduzeima se nastavi i ovakva udruenja kompanija prerastaju u pravi klaster, sa svim njegovim obiljeijma. Klasteri mogu biti razliitih veliina, od onih koji povezuju itave regije, do onih koji povezuju samo 7 ili 8 preduzea u okviru jednog grada. Ve pomenuta Silicijumska dolina, verovatno najpoznatiji klaster na svetu, povezuje vie od 7.000 preduzea u oblasti juno od San Franciska. Meutim, postoje i drugi primeri veoma uspenih malih klastera, koji bi trebali da budu posebno interesantni zemljama u tranziciji. Neki od najpoznatijih primera su:9 - Kastel Gofredo (Castel Goffredo), gradi od 7.000 stanovnika u Italiji, je istovremeno i sedite 200 povezanih preduzea koja se bave proizvodnjom arapa. Ova preduzea proizvode neto vie od polovine ukupnog broja arapa u Evropi. - Dalton, savezna drava Dordija u SAD (Dalton, Georgia), ima 25.000 stanovnika i u njemu se nalaze 174 preduzea koja se bave proizvodnjom tepiha. Oko 85% tepiha u Americi i skoro polovina od svih tepiha na svetu se proizvedu u ovom malom gradu. - Montebeluna (Montebelluna), Italija, ima 25.000 stanovnika i sredite je klastera preduzea koji se bave proizvodnjom skijakih izama. Ovaj klaster proizvodi 75% svih skijakih izama na svetu i grad ponosno za sebe tvrdi da je Glavni grad sportske obue na svetu. Kao to se moe videti i iz navedenih primera, klaster ne mora neophodno biti veliki da bi bio uspean. Vano je da je klaster dobro organizovan i da se na tritu pronae odgovarajua nia (arape, tepisi, skijake izme ili dr.). Kako to kae poznati teoretiar menadmenta Set Godin (Seth Godin) treba pronai niu, a ne naciju10

.

Sa promenom naina poslovanja u poslednje vreme, oli enog u razvoju Interneta,9

Grozdani Radmila, Preduzetnitvo, Tehniki fakultet, aak, 2005., str. 79 Godin, Seth. Bootstrapper's Bible, Do You Zoom Inc., 2005

10

14

elektronskog poslovanja i raznih drugih inovacija, i nain poslovanja klastera doivljava odreene promene. Pored klasinog modela klastera uvodi se alternativno reenje koje se naziva Centar i ogranci (Hubs and Nodes). Preduzea shvataju da neke vrste posla ne moraju biti geografski blizu da bi bile povezane. Zahvaljujui prodorima pre svega na poljima telekomunikacije, danas je mogue imate povezano poslovanje koje se vodi na razliitim kontinentima. Ovaj model poslovanja omoguava centralu u jednoj zemlji, proizvodnju u drugoj, a testiranje proizvoda u treoj. Preduzea i dalje posluju po modelu klastera, ali geografska bliskost vie nije neophodna za sve oblike poslovanja. Na primer, kompanije iz farmaceutske industrije kao to su Fajzer (Pfizer) ili Merk (Merck) imaju istraivake centre u SAD (Kalifornija, Masausets), proizvodni ogranci se nalaze u Portoriku i Irskoj, preduzea za podrku su rairena u svim zemljama sveta, dok se Internet koristi kao glavna infrastruktura za komunikaciju, razmenu informacija i rezultata istraivanja. Bez obzira da li govorimo o klasinom modelu klastera, ili njihovoj modernoj verziji centra i ogranaka, oito je da ovakav model poslovanja prua velike prednosti i za preduzea i za regiju u kojoj posluju. Pored toga, klaster kao model poslovanja omoguava i malim sredinama da budu konkurentne ak i na globalnom planu, to je jasno moe videti iz primera navedenih u ovom poglavlju.

ZAKLJUAKBiznis inkubatori pomau razvoj malih i srednjih preduzea i omoguavaju im da se izbore sa brojnim problemima u prvih nekoliko godina postojanja. Inkubatori znaajno smanjuju stopu mortaliteta preduzea, i zato su posebno znaajni u ekonomijama u razvoju, ili u specifinim granama gde vlada jaka konkurencija. Za inkubatore se esto kae da predstavljaju efektivan i efikasan nain da se pomogne preduzetnicima da stvore nova preduzea povezujui ljudske resurse, kapital, tehnologiju i znanje. Inkubatori nisu nov koncept, ali je bio potreban relativno dug vremenski period pre nego to je ovaj koncept ire prihvaen u svetu. Kako se razvijala biznis inkubacija kao koncept, tako su se razvijali i biznis inkubatori. Ne postoji jedinstvena definicija biznis inkubatora, ali je u EU najprihvaenija definicija prema kojoj je biznis inkubator organizacija koja ubrzava i sistematizuje proces stvaranja uspenih preduzea stvarajui irok integrisan spektar usluga i podrke ukljuujui prostor inkubatora, poslovne usluge i mogunosti povezivanja preduzea i umreavanja u klastere. Pruajui svojim klijentima usluge koje su sve na

15

jednom mestu i omoguavajui smanjenje trokova kroz zajedniko korienje (i plaanje), inkubatori znaajno poboljavaju anse za opstanak, ali i rast i razvoj novih preduzea. Uspean biznis inkubator konstantno stvara uspena preduzea sa natprosenim potencijalom za stvaranje profita i novih radnih mesta. Klaster je dakle, grupa srodnih preduzea ili udruanja priozvoaa iz jedne grane , ukljuujui i proizvoae sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija, i naunih i obrazovnih institucija, koje tako udruene reavaju zajednike probleme i unapreujui poslovanje, postiu uspeh u odreenom segmentu delatnosti i natprosenu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu. Za formiranje klastera potrebno je znanje i iskustvo o klasteru, kao i znanje iz drugih oblasti menadmenta. Svaki klaster jeste pria za sebe, pa preduslov da bude uspean je poznavanje i primena standarda vetina koje predstavljaju troak, ali ubrzo visoko isplativ. Organizovanjem u klastere inicijalni prihod se uveava i do 50 %, a uspeh poiva na uzajamnom poverenju i potovanju naela i normi.Klaster povezuju zajednike potrebe na podruju nabavke, kupaca, specijalizovanih usluga, kadrova i drugih resursa i tako umreene postiu natprosenu konkurentnost, a time i uspeh u odreenom segmentu delatnosti. Iako je prednost klastera izlazak na meunarodno trite, kljuno je da se obezbedi funkcionisanje klastera unutar nacionalnog trita. Na kraju se moe zakljuiti da ovi koncepti organizovanja interesnog udruivanja i umreavanja po statistikama sporo biva prihvaen od menadera srpske privrede. Razlozi su meusobno nepoverenje, nedovoljno razumevanje od krajnjih korisnika biznis inkubatora i klastera, slabo razvijena analiza konkurentnosti, nedovoljan uvid u analizu trokova, neadekvatno praenje poslovnih banaka, nepoznati izvori finansiranja za nove projekte, kao i mnoge druge slabosti koje nepovoljno utiu na inicijativu za formiranje klastera.

16

LITERATURA1. Babi M., Preduzetnitvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006. 2. BI facts USAID Municipal Economic growth Activity 3. Grozdani Radmila, Preduzetnitvo, Tehniki fakultet, aak, 2005. 4. Godin, Seth. Bootstrapper's Bible, Do You Zoom Inc., 2005 5. European Commission, Enterprise Directorate general. Benchmarking of Business Incubators. Center for Strategy & Evaluation Services, februar 2002. 6. Petkovi V., Preduzetnitvo, VP aak, Beograd, 2006. 7. Porter, M. E., The Competitive Advantage of Nations, New York: The Free Press., 1980. 8. Studija izvodljivosti Biznis inkubator centra Bor, Regionalni centar za razvoj MSP Zajear, avgust 2005 Internet adrese: 17

-

http://www.inventivnost.me/ pristup ostvaren dana 20.01.2011. http://www.nasme.co.me/projekti/ipodrska/Formiranje%20biznis http://www.poslovneidejemagazin.com/biznis-inkubatori-tehnickihhttp://fmrpo.gov.ba/www/uploaded/FMRPO/Klasteri.pdf pristup ostvaren http://vivis.org.rs/vesti/Zavrsni_%20rad.pdf pristup ostvaren dana

%20inkubatora.pdf pristup ostvaren dana 20.01.2011. fakulteta-praksa-potvrdila-ideju/ pristup ostvaren dana 20.01.2011. dana 20.01.2011. 20.01.2011.

18