Embed Size (px)
UVOD
Mala i srednja preduzeća, zasnovana na znanju i inovacijama, prepoznata su
kao motorna snaga rasta poduktivnosti i ekonomskog razvoja savremenih
društava. Poslovni inkubatori se smatraju instrumentima podrške ekonomskom
razvoju i rastućom industrijom u svetu, u poslednje dve decenije. Ovaj koncept
predstavlja najefikasnije sredstvo za podršku novoosnovanim malim
preduzećima u prvim godinama njihovog rasta i razvoja kada su ona najranjivija.
Njihova pojava relativno je nov oblik podržavanja preduzetničkog delovanja,
primenjiva kako u razvijenim, tako i u ne razvijanim zemljama. Takođe, ovaj
koncept poslovnih inkubatora predstavlja kombinaciju obezbeđivanja fizičkog
prostora i postrojenja, preduzetničkih ideja, administrativne i menadžerske
podrške, a sve u cilju podrške rastu novih kompanija. Primarna motivacija
poslovnih inkubatora je da stvori uspešne firme koje će biti u stanju da napuste
inkubator kao finansijski sposobne i samostalno održive. Ovako osposobljene
firme imaju potencijal za stvaranje radnih mesta i revitalizaciju svoje okoline, kao
i za komercijalizovanje rizične tehnologije i jačanje kako lokalne, tako i
nacionalne ekonomije. Najveći broj inkubatora dozvoljava preduzećima koja tek
počinju da rade, da koriste njihove usluge u periodu od dve do tri godine.
Kriterijumi perioda inkubacije se razlikuju od slučaja do slučaja. Jedan od
kriterijuma je, na primer, vreme korišćenja prostora inkubatora, dok se drugi
zasnivaju na obimu poslovanja, profitabilnosti ili drugim finansijskim
pokazateljima. U svakom slučaju, u trenutku kada korisnik usluga inkubatora
postane sposoban da plati tržišnu cenu poslovnog prostora, može se smatrati da
je to preduzeće spremno da napusti inkubator. Iako veliki broj ljudi kaže da žele
da postanu preduzetnici, mnogima nedostaje odlučnost i veština da pretvore
svoje ambicije u realnost. Upravo za taj segment društva inkubatori predstavljaju
dodatni podsticaj i podršku koja im je neophodna za ulazak u svet
preduzetništva. Dinamički sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništvo su
generatori ekonomskog rasta. Uz to, opšte je prihvaćeno da konkurentnost malih
i srednjih preduzeća profitira postojanjem strategija za razvoj MSP i njenom
usaglašenošću sa postojećim nacionalnim i međunarodnim programima. U
oblastima slabog preduzetničkog okruženja poslovni inkubatori su naročito važni.
U privredama u tranziciji inkubatori mogu da pomognu u poboljšanju stava prema
ličnim inicijativama, inovacijama i „start-up“ preduzećima, doprinoseći time
tranziciji u smeru preduzetničke kulture. Upravo iz tih razloga se sa stanovišta
ovog rada, fokus stavlja na poslovne inkubatore kao stratešku opciju za razvoj
malih i srednjih preduzeća.
POJAM POSLOVNIH INKUBATORA
Ne postoji standardizovana i međunarodno prihvaćena definicija pojma poslovnih
inkubatora. Ipak, postoje prikupljene najbolje prakse o kojima su raspravljale
međunarodne organizacije i udruženja kao što su UNECE (Ekonomska komisija
za Evropu Ujedinjenih nacija), SPICA (Naučni park i udruženje inovacionih
centara), Nacionalno udruženje inkubatora poslovanja u SAD, Udruženje
inkubatora poslovanja u Nemačkoj i drugi. Navešćemo nekoliko definicija koje su
dale različite organizacije kje pružaju podršku i utiču na razvoj poslovnih
inkubatora.
Incubators are “start-up ventures whose purpose is the development of other
start-up companies” (Rice and Matthews).1
Inkubatori su „početni poduhvati čija je svrha razvoj drugih osnovnih preduzeća“ 2
Rajs i Metjuz.
1 http://www.unece.org/indust/sme/ace.htm2 Dr Antal Szabo, „Najbolje prakse u inkubaciji poslovanja u novim zemljama EU i u tranzicionim zemljama“, Zbornik materijala sa simpozijuma „Savetovanje o razvoju biznis inkubatora u Republici Srbiji“, Beograd 14.april 2005.godine
2
Definiciju koju je dala engleska organizacija koja ima ovlašćenje da podrži razvoj
poslovne inkubacije, glasi:
“Business incubation provide SMEs and start-ups with the ideal location to
develop and grow their businesses, offering everything from virtual support, rent-
a-desk through to state of the art laboratories and everything in between. They
provide direct access to hands on intensive business support, access to finance
and experts and to other entrepreneurs and suppliers to really make businesses
and entrepreneurs to grow.”3
SPICA kao grupa koja predstavlja globalnu mrežu koja uključuje 27 nacionalnih i
internacionalnih asocijacija inovacionih centara, gde su članovi eksperti za
uspostavljanje poslovnih inkubatora, inovacionih centara, naučno-tehnoloških
parkova, koji svojim veštinama, znanjem i iskustvom pomažu razvoj poslovnih
inkubatora, ali i utiču na prosparitet ekonomije regiona. Njihova definicija
poslovnih inkubatora koju su izneli na Samitu udruženja poslovnih inkubatora
glasi:
“A Business Incubator is an economic and social development entity designed to
advise potential start-up companies, help them to establish, and accelerate their
growth and success through a comprehensive business assistance program. The
main goal is to produce successful businesses that will leave the program
financially viable and freestanding. These graduates create jobs, revitalize
communities, commercialize new technologies and create wealth for local and
national economies.”4
3 http://www.ukbi.co.uk/index.asp?SID=2224 http://www.spicegroup.de/abc/?id=28
3
Program inkubatora poslovanja je ekonomski i socijalni razvojni proces kreiran
radi savetovanja potencijalnih osnovanih preduzeća, kroz sveobuhvatni program
poslovne pomoći, koji im pomaže u utvrđivanju i ubrzavanju njihovog rasta i
uspeha. Glavni cilj je da se stvori uspešan posao koji će učiniti program,
pravovremeno, finansijski održivim i nezavisnim. Ova zrela preduzeća stvaraju
poslove, revitalizaciju zajednice, komercijalizaciju nove tehnologije i stvaraju
bogadstvo za lokalne i nacionalne ekonomije.5
Evropska komisija kao jedna od najznačajnijih institucija za podršku razvoja
malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, dala je svoju definiciju poslovnih
inkubatora:
"a business incubator is a place where newly created firms are concentrated in a
limited space. Its aim is to improve the chance of growth and rate of survival of
these firms by providing them with a modular building with common facilities
(telefax, computing facilities, etc.) as well as with managerial support and back-
up services. The main emphasis is on local development and job creation. The
technology orientation is often marginal."6
Ameriška nacionalna asocijacija za poslovnu inkubaciju definiše poslovne
inkubatore kao:
"an economic development tool designed to accelerate the growth and success
of entrepreneurial companies through an array of business support resources
and services. A business incubator`s main goal is to produce successful firms
that will leave the program financially viable and freestanding."7
5 Dr Antal Szabo, „Najbolje prakse u inkubaciji poslovanja u novim zemljama EU i u tranzicionim zemljama“, Zbornik materijala sa simpozijuma „Savetovanje o razvoju biznis inkubatora u Republici Srbiji“, Beograd 14.april 2005.godine6 http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm7 http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm
4
Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, daje svoju definiciju
poslovnih inkubatora.
Poslovni inkubator je efikasan instrument privrednog razvoja, pa je stoga
deo infrastrukture za podršku preduzetnicima u započinjanju poslovanja,
razvoju „mladih“ preduzeća i opstanku u prvoj fazi poslovanja.
Deo šireg strateškog okvira ili programa podrške ekonomskog razvoja.
Specifičan fizički kapacitet koji pruža: prostor, infrastrukturu, pristup
tehničkoj opremi, zajedničkim prostorijama za sastanke, paket „soft“
usluga – trening, ekpertiza, savetodavne usluge, mentorstvo,
umrežavanje...
Upravljani radni prostor, intezivna poslovna podrška i savetovanje i
selektivna politika ulaska i izlaska (jasno određeni kriterijumi za ulazak i
period ostanka u inkubatoru).8
Osnovna funkcija:
pomoć preduzetnicima da pokrenu nova preduzeća
podrška preduzećima u prvoj fazi rada
kreiranje radnih mesta.
Drugi ciljevi:
privredni razvoj regiona
diverzifikacija industrije određenog regiona
povećanje obima investicija
pospešivanje privredne aktivnosti regiona.9
8 www.sme.sr.gov.yu9 www.sme.sr.gov.yu
5
Zakon o inovacionoj delatnosti (Sl. glasnik R.S. broj 110/05), definiše poslovno-
tehnološke inkubatore kao:
“privredna društva čija je glavna aktivnost obezbeđivanje i iznajmljivanje
dostupnog kancelarijskog prostora, administrativne, tehničke i druge usluge
novoosnovanim preduzećima ili inovacionim organizacijama.”10
U stvari, umesto da se govori o „inkubatorima poslovanja“ naglasak treba staviti
na termin „poslovna inkubacija“, proces interaktivnog razvoja koji ima za cilj
podsticanje ljudi da započnu njihovo sopstveno poslovanje i podržavanje
osnovanih preduzeća u razvoju inovativnih proizvoda. Inkubacija takođe znači
razvoj podržavajućeg i stimulativnog okruženja za preduzetništvo. Ovaj proces
se započinje izborom preduzetnika sa najkonkurentnijom poslovnom idejom i
njihovim daljim razvojem do ekonomskih održivih subjekata. Komponenta
programa „poslovna inkubacija“ sastoji se od sledećih komponenti:
osnivanje i razvoj poslovnog inkubatora
pravni okvir za osnivanje i funkcionisanje poslovnog inkubatora
obuka za preduzetnike i mala i srednja preduzeća
osnivanje i razvoj industrijskih i naučnih parkova.11
Kao što ne postoji standardizovana definicija za poslovne inkubatore, tako je
slučaj i sa terminom „poslovna inkubacija“, izdvajamo neke koje su dala različita
udruženja:
10 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine11 Ministarstvo privrede, Republika Srbija, „Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u Republici Srbiji“, Beograd, decembar 2006. godine.
6
“Business incubation is a public and/or private, entrepreneurial, economic and
social development process designed to nurture business ideas and start-up
companies and, through a comprehensive business support program, help them
establish and accelerate their growth and success.”12
“Business incubation is an interactive developing process which aims to
encourage people to start their own businesses, and which supports start-up
companies engaging in the development of innovative products and in general.
Incubation also means developing a supportive and stimulating environment for
entrepreneurship and start-up companies.”13
Kritično za uspeh programa poslovne inkubacije je:
upravljanje koje razvija poslovanje i njime diriguje, marketing i upravljanje
resursima i odnosima oblikovano prema potrebama poslovnih klijenata
zajedničke usluge, obuka, tehnološka podrška i oprema
selekcija klijenata i proces ubrzavanja čime poslovanje postaje u većoj
meri nezavisno i napreduje ka dostizanju zrelosti
pomoć u dobijanju sredstava potrebnih za rast poslovanja.14
12http://www.spica-directory.net/definitions/?PHPSESSID=d0316773a909ee76ae4324f8a283bbf9 13 http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm14 Dr Antal Szabo, „Najbolje prakse u inkubaciji poslovanja u novim zemljama EU i u tranzicionim zemljama“, Zbornik materijala sa simpozijuma „Savetovanje o razvoju biznis inkubatora u Republici Srbiji“, Beograd 14.april 2005.godine
7
SVETSKA ISKUSTVA
U Lisabonu je postavljen cilj da Evropska unija tokom sledeće decenije postane
najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svetu, zasnovana na znanju,
sposobna da uspostavi održivi privredni rast, veći broj i bolja radna mesta, kao i
veću društvenu koherziju. Evropskom poveljom za mala i srednja preduzeća,
sugeriše se da se „Mala i srednja preduzeća moraju prepoznati kao glavni
pokretači inovacija, zapošljavanja, kao i društvene i lokalne integracije u
Evropi“.15 Inkubatori su se prvi put formirali u Sjedinjenim Američkim Državama
(SAD), koristeći japanski model organizovanja preduzeća kojim se podsticao
razvoj malih porodičnih preduzeća, lokalno formiranih. Kada je krajem 60-tih
pokrenut proces zatvaranja i transformacije čeličana i teške industrije crne
metalurgije u Pitsburgu javio se problem velikih troškova uklanjanja zgrada,
mašina, opreme, instalacija i nezaposlenosti. U okviru programa rešavanja
velikog broja otpuštenih radnika, pošlo se od ideje da se postojeći prostor,
pojedini alati, mašine, oprema i instalacije iskoriste za otpočunjanje novih
poslova na osnovu preduzetničkih ideja otpuštenih radnika. Hale su pregrađene
na onoliko poslovnih prostora koliko je bilo pilot projekata za otpočinjanje neke
nove proizvodnje. Da bi se u početnoj fazi nastajanja novih malih preduzeća
ublažilo neznanje i neiskustvo u menadžmentu, računovodstvu, poznavanju
tržišta i vođenju poslovanja, ove funkcije su objedinjene kroz zajedničku službu i
povremeno gostovanje konsultanta koji su ove poslove obavljali za sva
preduzeća u hali odnosno inkubatoru novih preduzeća.
15 „Uspostavljanje biznis inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu“, XIII Telekomunikacioni forum TELFOR 2005., Beograd, Sava Centar, 22.-24.11.2005.god.
8
Slika 1: Poslovni inkubatori u svetu16
0
200
400
600
800
1000
1200
IstočnaEvropa
ZapadnaEvropa
SevernaAmerika
JužnaAmerika
Daleki istok Afrika,srednji istok
i drugi
Prvi inkubatori u Evropi uspostavljeni su početkom 80-tih u Engleskoj i
Nemačkoj, da bi kao instrumenti razvoja, pre svega regionalnog, u Evropskoj
uniji eksplodirali 90-tih godina prošlog veka. Zanimljiv je primer Berlina gde je
novembra 1983. godine započeo sa radom prvi poslovni inkubator u Nemačkoj,
„Berlinski centar za inovacije i nova preduzeća“. Ova inicijativa je pokrenita od
strane Tehničkog Univerziteta u Berlinu i zasnovana je na iskustvu iz oblasti
transfera tehnologije sa ciljem da se promoviše saradnja između malih i srednjih
preduzeća (MSP) i univerziteta. Glavni razlozi za osnivanje poslovnog inkubatora
bili su:
promovisanje transfera rezultata univerzitetskih istraživanja u praktičnu
upotrebu kroz podršku naučnicima u osnivanju sopstvenih preduzeća;
16 Best Practices in Business Incubation: Lessons (Yet to be) learned, Rustam Lalkaka – document prezentovan na belgijskoj konferenciji o biznis centrima, Brisel, novembar 2001. Evropska Komisija, Enterprise DG
9
razvoj privredne strukture grada Berlina stimulisanjem osnivanja novih i
inovativnih preduzeća sa novim proizvodima i uslugama;
uključivanje inovativnog potencijala gradskih istraživačkih ustanova u
regionalni privredni razvoj;
kreiranje novih modernih radnih mesta u novim preduzećima, kao i u
postojećim MSP putem indirektnog korišćenja inovativnog impulsa.17
Kao instrumenti razvoja, poslovni inkubatori su u Evropskoj uniji doživeli svoju
ekspanziju devedesetih godina i sada ih ima oko 900, samo u Nemačkoj ih
ima oko 300.
Tabela 1: Poslovni inkubatori u zemljama članicama EU18
Država Broj Država Broj
Austrija 63 Italija 45
Belgija 13 Luksemburg 2
Danska 7 Holandija 6
Francuska 192 Portugal 23
Finska 26 Švedska 39
Nemačka 300 Španija 38
Grčka 7 V.Britanija 144
Irska 6 UKUPNO: 911
Inkubatori se smatraju posebno privlačnim u zemljama u tranziciji, pošto mogu
pomoći u smanjivanju barijera udruživanjem know-how i smanjivanjem fiksnih
troškova. U zemljama koje su prošle kroz peroid tranzicije prisutna su oko 250
poslovnih inkubatora, a najdalje je otišla Poljska u kojoj sada ima 56 poslovnih
inkubatora. U svim studijama u poslovnim inkubatorima navodi se njihova veza
sa naučnoistraživačkim organizacijama, a veliki broj njih se fokusira na spin off
17 XIII Telekomunikacioni forum TELFOR 2005, Beograd, Sava Centar, 22-24.11.2005. godine18 Istraživanje Enterprise DG i CSES-a Centre for Strategy & Evaluation Service, 2001.
10
kompanije, a ciljna grupa kao potencijalni preduzetnici nisu više samo istraživači
već i studenti završnih godina
Tabela 2: Poslovni inkubatori u zemljama koje su prošle kroz period tranzicije19
Država Češka
Republik
a
Estonija Mađarska Poljska Slovačka Slovenija
Poslovni
inkubator 16 2 17 53 9
Poslovni
inovacioni
centar
(BIC)
4 3 8 5
Naučno
tehnološki
parkovi 4 1 4 3 6 3
Druge
vrste
poslovnih
inkubatora 6 1
UKUPNO 24 6 34 56 11 13
Najvažnije usluge koje pružaju kapaciteti za inkubaciju obuhvataju organizovan
pristup ekspertizi, iskustvima, savetodavnim uslugama, savetima i mentorstvu u
ključnim početnim fazama života preduzeća. Pristup drugim poslovnim mrežama
i grupacijama takođe je značajan element ovih kapaciteta. Ponuda fizičkih
19 Baza podataka UNECE, Ženeva, 2002.godine.
11
prostorija i ovih usluga preduzetnicima povećava verovatnoću za uspeh
preduzeća u odnosu na preduzeće koje samostalno posluje. Istraživanja na
nivou EU pokazuju da, stopa smrtnosti u prvih pet godina poslovanja preduzeća
koja su svoja poslovanja započela u poslovnom inkubatoru je manja od 15%, za
razliku od ostalih preduzeća, gde se zna da je stopa smrtnosti čak 50%.
Inkubator funkcioniše kao kapacitet u koji preduzeća ulaze i izlaze, odnosno
boravak preduzeća u inkubatoru je ograničen, najčešće na tri godine.
Tabela 3: Korisnost usluga poslovnih inkubatora20
Stručne usluge Rang
Pristup grantovima, početnom i
investicionom kapitalu 1
Poslovno planiranje i osnivanje
preduzeća 2
Predinkubacione usluge 3
Obuka za razvoj poslovnih veština 4
Pomoć u dobijanju sredstava od
banaka 5
Saveti po pitanju razvoja novih
proizvoda i usluga 6
Druge stručne usluge 7
Saveti po pitanju angažovanja
zaposlenih i upravljanja kadrovima 8
Poslovni inkubatori „proizvode“ uspešna preduzeća koja će moći da napuste
program odnosno inkubator, sposobna da samostalno opstanu na tržištu i da
otvaraju nova radna mesta. Samo u 2001.godini u Severnoj Americi poslovni
inkubatori su pomogli pokretanje više od 35.000 preduzeća koja su obezbedila
20 CSES analiza uzorka preduzeća klijenata
12
zaposlenje za blizu 82.000 ljudi i generisala godišnji prihod od više od 7 milijardi
dolara. Osnivači poslovnih inkubatora mogu biti sledeći subjekti:
javne (državne) institucije – gradovi, opštine, regije, EU;
univerziteti;
veća preduzeća za razvoj preduzetničkih ideja;
privatni investitori.
Prema podacima Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), poslovni inkubatori
u Evropi godišnje stvore ukupno oko 30.000 novih poslova (40.000 računajući
njihov indirektan uticaj). Prosečna ukupna cena po radnom mestu koja se plaća
organima iznosi 4500 evra. 80% firmi iz poslovnih inkubatora opstane.21
VRSTE POSLOVNIH INKUBATORA
Poslovni inkubatori se razlikuju prema svojoj funkciji, svrsi, poreklu ili izvoru
finansiranja, specijalizaciji itd. Polazeći od postojeće teorije i prakse, mogu se
uočiti sledeće klasifikacije poslovnih inkubatora.
S obzirom na funkciju i svrhu, postoje:
poslovni inkubatori koji se povezuju sa adaptacijom starih ili praznih
prostorija u poslovno-proizvodne namene, (Business incubators born
as a result of adaptation of old or abandoned facilities for business and
production purpose), strategija im je da potencijalnim inovatorima ili
preduzetnicima omoguće pristup poslovnom prostoru po cenama nižim od
tržišnih, a pojedinci koji su razvili svoju zamisao u prostoru inkubatora su u
pogledu njene komercijalizacije, osnivanja novog preduzeća, prepušteni
sami sebi i svojim preduzetničkim sposobnostima;
21 David Miller:“Politika i najbolja praksa“, www.edep-serbia.net
13
poslovni inkubatori sa strategijom stvaranja novih preduzeća,
(Business incubators with the strategy of creating new enterprises),
ponuda poslovnog prostora je samo jedna od elemenata usluga, strategija
ovakvih poslovnih inkubatora je usmerena na razvijanje kreativnosti, na
kombinovanje i razvijanje talenta, tehnologije, kapitala i know-how kao
ključnih za uspešno osnivanje novog preduzeća. U okviru ove kategorije,
mogu se razlikovati sledeće vrste poslovnih inkubatora;
o univerzitetski poslovni inkubatori, (University-based business
incubators), tehnički fakulteti/univerziteti često osnivaju inkubatore
sa ciljem privlačenja najboljih naučnika i studenata kako bi se
stvorili uslovi za razvijanje klime za interakciju industrije i
univerziteta;
o državni inkubatori, (State incubators), osnovani od strane države
radi pospešivanja ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti;
o inkubatori korporacija, (Corporation incubators), korporacije
razvijaju inkubatore da bi povećale tehničku i vantehničku
inovativnost malih preduzeća, ali i svoju vlastitu, jer mnoga mala
preduzeća postaju njihovi poslovni partneri;
o inkubatori kao samostalna preduzeća, (Incubators as enterprises
per se), cilj im je maksimiziranje profita i zato primaju u inkubator
svakog preduzetnika ako ocene da njegova poslovna ideja
potencijalno donosi profit.
Na osnovu kriterijuma porekla, mogu se razlikovati dve velike grupe
inkubatora, čije granice nisu toliko rigidne, jasne ili dobro definisane:
neprofitni poslovni inkubatori, (Not-For-Profit), ovi inkubatori vode
poreklo sa univerziteta, instituta, istraživačkih centara, lokalnih i
centralnih organa vlasti. Istorijski gledano, poslovni inkubatori i jesu bili
osnivani od strane univerziteta i istraživačkih centara, i obimno
14
finansirani od strane lokalnih i centralnih organa vlasti. Neki od ovih
inkubatora su pokazali impresivne rezultate, kao sto je ATDC
(Advanced Technology Development Center ) u Atlanti, SAD, koji iza
sebe ima 21 godinu uspešnog poslovanja, redovnost prihoda i preko
stotinu osposobljenih kompanija. Postoji mnogo manjih grupa
neprofitnih inkubatora koje su osnovali uspešni preduzetnici, sa ciljem
da podrže talenat i olakšaju regionalni ekonomski razvoj. Ovi inkubatori
su finansirani profitom drugih privatnih poslovnih entiteta, i pošto se ne
očekuje prihod na investicije, cilj ove vrste inkubatora je prekid
poslovanja u određenom trenutku;
profitni poslovni inkubatori (For-Profit), veliki broj profitnih
inkubatora nastao je ili kao čisti poslovni inkubatori u tehnološkim
kompanijama, kompanijama rizičnog kapitala i konsultanskim firmama,
ili kao preduzetnički poduhvat. To su novi inkubatori, i kao takvi,
nemaju solidne pokazatelje poslovanja, niti impresivnu istoriju. Većina
njih su start-up preduzeća. Motivi osnivanja novih inkubatora mogu biti
različiti: konsultanske kompanije i kompanije rizičnog kapitala nalaze
se pred iskušenjem da stvore potencijalni profit, i tako žele veću
kontrolu nad rizičnim kompanijama u koje investiraju ili koje savetuju; s
druge strane, firme koje se bave razvojem tehnologija su više
okupirane mogućnošću gubitka najboljeg inžinjera i razvojem talenata,
ili konkurencijom. Zbog toga, ove kompanije nude profesionalcima iz
oblasti tehnologije mogućnost da razviju svoje ideje u uspešan
poslovni poduhvat u sklopu svoje firme (primer kompanija Panasonik,
IBM,Ernst&Young itd.). Primer IBM-a je posebno vredan pomena.
Globalnom inkubacionom strategijom IBM je poslao svoja 34 glavna
menadžera na 34 univerziteta u zemljama u razvoju. Njihov glavni cilj
je da izdvoje inovativne ideje stvorene kod studenata, i da ih
15
preusmere direktno u IBM inkubator koji se osniva pri datom
univerzitetu, a zatim dolazi do povezivanja ili preusmeravanja do
centralnog IBM odeljenja inkubacije. Dugoročni cilj je da se obezbedi
konstantni priliv novih informacija u svakom trenutku širom sveta.22
Slika 2: Grafički prikaz tipova biznis inkubatora23
Na osnovu istog kriterijuma, može se izvršiti podela poslovnih inkubatora i na
sledeće podgrupe:
poslovni inkubatori lokalnih zajednica. (Business incubators of local communities);
granski poslovni inkubatori, (Business incubators of one sector);
22 Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.23 http://www.1000ventures.com/presentations/business_incubators.html
16
univerzitetski inkubatori, (University incubators).
Sa aspekta specijalizacije, razlikuju se:
poslovni inovacioni centri (BIC), (Business innovation centre),
promovisan od strane Evropske komisije kao instrumenta regionalnog
razvoja; u pitanju su upravljani kapaciteti koji za cilj imaju generisanje
novih inovativnih preduzeća koja su angažovana na delatnostima
visoke dodatne vrednosti, ali koja nisu obavezno tehnološka;
inovacioni centri, (Innovation centres), pružaju savete malim i
srednjim preduzećima i pružaju podršku u razvoju novih proizvoda i
procesa. To obično podrazumeva podršku u razvoju prototipova za
razvoj novih preduzeća ili pomoć postojećim malim preduzećima da
unaprede procese proizvodnje. Za razliku od tehnoloških centara, oni
svojim klijentima obično ne obezbeđuju prostor. Inovacioni centri nisu
usmereni samo na visoke tehnologije, a neki pružaju usluge i izvan
centara;
inkubatori bez zidova, (Incubators without walls), pružaju savete i
pomoć preduzetnicima i mali i srednjim preduzećima, ali obično ne
obezbeđuju prostor;
naučno-tehnološki parkovi (NTP, tehnopolis, tehnopol), (Science-
technology parks), to su organizaciono-poslovne celine kojom
upravljaju visokospecijalizovani menadžeri čiji je osnovni zadatak da
povećaju blagostanje zajednice promovišući kulturu inovativnosti i
konkurentnosti udruženih preduzetnika i istraživačkih institucija. Za
postizanje ovih ciljeva, NTP stimulišu i upravljaju protokom znanja i
tehnologija između univerziteta, institucija koje se bave istraživanjem i
razvojem, kao i malih i srednjih preduzeća i tržišta.
17
USLUGE KOJE PRUŽAJU POSLOVNI INKUBATORI
Dobro rukovođen inkubator treba da ima unapred utvrđeni okvir operacija svog
menadžmenta, što uključuje jasnu definiciju ciljnog tržišta, cenu i pravila izlaska
kompanija, standarde kvaliteta usluga i druge aspekte delatnosti inkubatora.24
Usluge koje pruža poslovni inkubator ne samo da se razlikuju po zemljama, nego
i po inkubatorima specijalizovanim za određene oblasti. Ipak, sve ove usluge
mogu se podeliti u više grupa:
usluge iznajmljivanja prostora je jedna od osnovnih usluga inkubatora.
Podrazumeva postojanje poslovnog prostora, koji obuhvata kancelarijski i
radni prostor, sa strukturom prostorija koja odgovara potrebama korisnika
inkubatora u različitim fazama njihovog razvoja. Svaka poslovna jedinica
treba da ima pristup telefonu, faksu, elektronskoj pošti i internetu;
usluge poslovne podrške se mogu podeliti na nekoliko pod- kategorija:
obuka iz oblasti preduzetništva, podrške tehnologija i inovacija,
finansiranje start-up kompanija i njihov dalji razvoj.
o Obuka iz oblasti preduzetništva i pripreme za inkubaciju.
Pripreme za inkubaciju se odnose na usluge podrške
preduzetnicima ili onima koji to žele da budu, tako što im se pruža
pomoć u kreiranju biznis plana, kao i usluge obuke i savetovanja
kako da osnuju kompaniju. Ove usluge pružaju samo određeni
inkubatori, ali u principu nisu zastupljene u većini njih.
o Administrativne i menadžment usluge. Ove usluge uključuju
kancelarijske i administativne usluge, usluge poslovnog planiranja,
24 Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.
18
savete o načinima i izvorima pribavljanja novčanih sredstava,
marketing i reklamiranje, identifikaciju odgovarajućih poslovnih
partnera i pružanje opštih strateških saveta. Drugi tipovi usluga
poslovne podrške, kao što su pravni saveti, računovodstvo i
istraživanja tržišta, uglavnom se obezbeđuju putem angažovanja
spoljnih konsultanata sa kojima menadžment inkubatora ima
poslovnu saradnju.
o Usluge povezivanja. Usluge povezivanja između korisnika unutar
samog inkubatora su jako važne, kao i usluge povezivanja sa
drugim organizacijama koje imaju značajnu ulogu u razvoju
kompanija u inkubatoru.25
Poslovni inkubatori predstavljaju osnov za transfer tehnologija. Uloga inkubatora
na polju tehnologija i inovacija je prilično raznolika: neki od njih pružaju pristup
centrima izvršnosti dok drugi poseduju sopstvene specijalističke usluge. Cilj
inkubatora lociranih na univerzitetima je da se aktivira preduzetnička aktivnost u
akademskim krugovima. U tom smislu, aktivnost inkubatora treba da obuhvati i
zaštitu intelektualne svojine preduzeća-korisnika.
Finansiranje i razvoj. Inkubatori igraju važnu ulogu u prevazilaženju
problema finansiranja malih i srednjih preduzeća. U prvoj fazi finansiranja,
mnogi inkubatori osnivaju fondove sa malim iznosima početnog kapitala,
kojim upravlja menadžment inkubatora. Ovi fondovi obično pokrivaju 6-12
meseci rada novih kompanija. U drugoj fazi finansiranja, inkubatori obično
uspostavljaju kontakte sa partnerima iz finansijskog sektora koji žele da
investiraju sredstva u ranim fazama start-up kompanija. Menadžment
inkubatora u tom slučaju savetuje korisnike kako da pripreme biznis plan
pre nego što potraže dodatni kapital.
25 Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.
19
Post-inkubacione usluge se odnose na nastavljanje pružanja pomoći
preduzećima koja su finansijski stabilna i samostalna nakon napuštanja
inkubatora, a mogu se odnositi i na usluge pomoći i podrške malim i
srednjim preduzećima u regionu koja su samostalno otpočela poslovanje.
USPEŠNOST POSLOVNIH INKUBATORA
Iako je koncept poslovnih inkubatora široko prihvaćen kao veoma uspešan način
razvoja malih i srednjih preduzeća, ipak postoje neka mišljenja koja osporavaju
ovu ideju. U tom smislu, potrebno je rasčlaniti kriterijume po kojima se meri
uspešnost biznis inkubatora. Ako je krajnji cilj da se kreira i osposobi nova
kompanija koja ima veće izglede za uspeh nego “neinkubirano” preduzeće, onda
je osposobljenje i opstanak preduzeća na duži rok kriterijum koji ide u korist
postojanja poslovnih inkubatora. S druge strane, ako je cilj da inkubirano novo
preduzeće ostvarujući veći profit nego samostalno preduzeće, onda ovaj
kriterijum ne opravdava postojanje poslovnih inkubatora. Do sada je urađeno
nekoliko studija faktora koji doprinose boljoj uspešnosti poslovnih inkubatora.
Mnogi od ovih faktora su proučavani za posebne inkubatore na konkretnim
lokacijama i za pojedine delatnosti, dok su drugi razmatrani na opštijem nivou.
Zakljucak je, ipak, da su od većeg značaja oni faktori koji su specifični za
poslovanje ciljno određenog inkubatora, nego faktori opštije prirode. Neki od tih
faktora su sledeći:
Usluge menadžerske podrške. Ove usluge uključuju stručnu pomoć
u oblastima kao što su knjigovodstvo, pravna pomoć, obuka u biznis
planiranju i organizaciji preduzeća.
Efikasan menadžment inkubatora. Dobar inkubator zahteva
efikasnu administraciju, koja je sposobna da dobro organizuje usluge
podrške, i u mnogim slučajevima igra važnu ulogu u odabiru
korisnika usluga inkubatora.
20
Veličina inkubatora. U ovom smislu važi mišljenje da veći inkubatori
i oni koji imaju veću diversifikaciju delatnosti korisnika imaju veće
šanse za uspeh nego oni koji su specijalizovani za određenu oblast,
kao na primer, za podršku građevinskim firmama.
Ostali faktori: pristup kapitalu, proizvodna kompetentnost,
marketinške i distribucione sposobnosti, tehnička podrška,
dostupnost komponenata i materijala, i menadžment.26
Rezultati koji proizilaze iz procesa uspostavljanja poslovnih inkubatora:
Osnivanje I opstanak preduzeća – omogućavanje najboljeg starta za
preduzeća da bi se povećale šanse za opstanak I rast.
Uključivanje društva – podsticanje razvoja zajednice I kohezije, posebno u
zajednicama sa visokim nivoom nezaposlenosti.
Jačanje lokalne Preduzetničke kulture – inkubatori mogu biti katalizatori za
glavne servis provajdere, što pomaže razvoj lokalnog sistema.
Uticaj na lokalnu privredu – trgovina među preduzećima.
Lokalni ponos – demonstracija partnerstva I dobar izvor odnosa sa
javnošću za lokalnu ili regionalnu privredu.
Obnova – obično uključuje adaptaciju I renoviranje starih zgrada, ili
rekonstrukciju oronulih industrijskih objekata.
26 Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.27 www.sme.sr.gov.yu
21
Partnerstva – pomaže u razvoju I jačanju partnerstva, između
nacionalnog, regionalnog I lokalnog novoa, javnog I privatnog sektora,
donatorske zajednice I nacionalnih partnera.27
Iskustva najboljih evropskih praksi sugerišu da pojedinačne institucije u stvari
moraju biti obeshrabrene u pretpostavci da mogu samostalno da ispune sve
zahteve za uspostavljanje inkubatora. Posebno u teškoj društveno-ekonomskoj
situaciji, bliska saradnja između komplementarnih organizacija je od presudnog
značaja. Takođe, uloga I odgovornost svakog od aktera moraju se eksplicitno
definisati na pošetku.
Tabela 4: Ključni partneri u uspostavljanju poslovnih inkubatora u EU28
Partneri Broj %
EU i/ili druge međunarodne
agencije 36 13,4
Država/ lokalna samouprava 68 25,3
Kompanije, banke, I druge
organizacije iz privatnog
sektora 56 20,8
Univerziteti I druge
istraživačko-razvojne
organizacije 44 16,4
Zajednica I organizacije na
dobrovoljnoj osnovi 34 11,5
Ukupno 269 100
27
28 Benchmarking of EU Incubators, Centre for Strategy & Evaluations Services, EC February 2002.
22
Važnost partnerstva I nedovoljna saradnja I transfer znanja između fakulteta I
privrede navedeni su, u najnovijim istraživanjima evropske komisije, kao jedna od
slabosti evropskog istraživačkog I inovacionog sistema.29
KORACI KA USPOSTAVLJANJU POSLOVNIH INKUBATORA
Korak jedan – određivanje tipa inkubatora u skladu sa istraživanjima
preduzetničkog tržišta. Da bi se uspostavili uslovi za povećanje stope uspeha
preduzetnika u poslovnom inkubatoru, veoma je bitno utvrditi:
na kojim tržištima su osnovana uspešna preduzeća u datoj oblasti;
koji proizvodi imaju konkurentne prednosti na tržištu;
koji je broj i kakva je dinamika aktivnih malih i srednjih preduzeća;
koje su aktivnosti preduzete i kakve su mere podrške u datoj oblasti, tj.
postojeće agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva,
fondovi za mikro-kredite, privredne komore, preduzetničke i industrijske
asocijacijacije, šeme smanjenja nezaposlenosti.
Stoga, niz aktivnosti u vezi sa istraživanjem tržišta treba da se sprovede, kao što
su:
identifikovanje najuspešnijih preduzeća u oblasti, proizvoda koji oni
proizvode i njihovih odredišnih tržišta;
identifikovanje tradicionalno uspešnih delatnosti u datoj oblasti;
identifikovanje specifičnih veština radne snage u datoj oblast;
identifikovanje potreba lokalnog tržišta i obrazaca kupovine;
identifikovanje održivih industrijskih sektora u datoj oblasti;
proučavanje lokalne/regionalne strategije ekonomskog rasta;
identifikovanje uspešnih aktivnosti lokalnih institucija podrške malim i
srednjim preduzećima;
identifikovanje dostupnih izvora finansiranja za mala i srednja preduzeća
u datoj oblasti;
29 Implementing the Community Lisabon Programme. Commision of the European Communities 2005.
23
identifikovanje veza između lokalnih univerziteta ili istraživačkih centara i
preduzetništva (ukoliko postoje);
identifikovanje bilo kakve uspešne inovacije u datoj oblasti.30
Ukoliko se gorepomenute istraživačke aktivnosti obave, biće moguće da se
rezimiraju rezultati na taj način što se konkurentne delatnosti identifikuju i svode
na jednu ili nekoliko aktivnosti koje će odrediti tip inkubatora. Industrijski fokus
omogućava sinergiju stanara inkubatora i shodno tome, podiže nivo njihove
konkurentnosti. Rezultat koraka jedan treba da bude kratak dokument koji jasno
identifikuje ciljno tržište za stanare, konkurentne delatnosti u kojima će budući
stanari biti angažovani, posebne veštine radne snage u datoj oblasti, dostupne
izvore finansiranja za mala i srednja preduzeća, i spisak aktivnih institucija za
podršku malim i srednjim preduzećima i istraživačkim centrima koji će biti budući
partneri u raznim fazama razvoja projekta. Kod obavljanja istraživanja, važno je
ne uzdati se previše u opšte statističke podatke, posebno kada se govori o
javnim podacima o broju malih i srednjih preduzeća u datoj oblasti i njihovom
poslovanju. U većini zemalja u tranziciji, tj. u zvaničnim statističkim podacima tih
zemalja, većina malih i srednjih preduzeća bavi se opštom trgovinom, a dešava
se i da mnoga preduzeća nisu aktivna. U nekim oblastima u zemljama u tranziciji,
postoji lokalni „industrijski ponos“, stara gigantska socijalistička preduzeća, sada
mahom pred bankrotom, koja su nekada „hranila ceo region“. Moguće je da
mnoge institucije vide poslovni inkubator kao instrument oživljavanja tih
gigantskih preduzeća, kroz ponudu posla bivšim radnicima. Tim koji stvara
inkubator treba da izbegne ovu zamku i da ostane dosledan svom fokusu
poslovnog inkubatora na profitabilnim i održivim delatnostima i da vrši itbor
stanara samo u skladu sa jasno definisanim kriterijumima izbora. Gorepomenuto
istraživanje mora da meri razne aktivnosti i rezultate na kvantitativni način, bez
obzira na potencijalno razočarenje lokalnih učesnika.
Korak dva – razmatranje finansijske baze, vlasništva i menadžmenta. Ovaj
korak identifikuje potencijalnu investiciju i tekuće troškove poslovnog inkubatora i
30 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.
24
pokazuje ih jasno budućim lokalnim vlasnicima. Ova takoreći studija izvodljivosti
treba da se izvodi zajedno sa budućim vlasnicima. Vlasnici moraju da shvate da
je podržavanje operacija poslovnog inkubatora na duži rok njihova finansijska
obaveza, ukoliko je to neophodno.Ovim korakom treba da se ustanovi vlasništvo
i struktura udruživanja, i da se izabere upravni odbor i direktor poslovnog
inkubatora. Aktivnosti koje se preporučuju su:
identifikovanje lokalnog tima za razvoj koji će najverovatnije postati vlasnik
budućeg poslovnog inkubatora. Ovde se treba osloniti na iskustvo,
dostupne preporuke i utiske lokalne zajednice I menadžera za podršku
malim i srednjim preduzećima. Tim mora da bude operativan i snažan,sa
iskrenim i pozitivnim pristupom dugoročnoj održivosti poslovnog
inkubatora;
čim se tim oformi, neophodno je raditi na investicijama i strukturi troškova
inkubatora. Takođe, tim treba da identifikuje dostupne lokalne izvore
finansijske podrške i da obezbedi dodatno finansiranje;
tokom gorenavedenog procesa, struktura vlasništva nad budućim
poslovnim inkubatorom treba da bude jasno definisana. U većini
slučajeva, članovi tima sa neadekvatnom motivacijom će se povući iz
tima, a oni koji ostanu su potencijalni novi vlasnici poslovnog inkubatora;
u skladu sa ciljevima poslovnog inkubatora i već pomenutim principima,
treba definisati jasnu strukturu vlasništva, a inkubator zasnovati na
definisanoj strukturi;
treba oformiti upravni odbor poslovnog inkubatora. Preporučljivo je da
potencijalni spoljašnji stručnjaci koji su radili na stvaranju poslovnog
inkubatora postanu punopravni članovi upravnog odbora, barem u periodu
pre izlaska prve generacije stanara poslovnog inkubatora. Ostali članovi
25
treba da imaju zajedničku jasnu viziju sa vlasnicima i da budu u stanju da
praktično doprinesu dugoročnom uspehu poslovnog inkubatora;
upravni odbor treba da vodi proces izbora generalnog direktora poslovnog
inkubatora.31
Implementacijom gorepomenutih aktivnosti, treba očekivati sledeće rezultate:
priprema proračuna investicija i strukture troškova inkubatora;
kako će plan budućih vlasnika podržati poslovni inkubator i preporučeni
plan za pronalaženje eventualnih dodatnih izvora finansiranja investitora ili
donatora treba da bude definisan;
potencijalni donatori treba da potpišu memorandume o razumevanju sa
vlasnicima inkubatora u kojima će njihove obaveze biti jasno definisane;
poslovni inkubator treba da bude osnovan i sva propratna dokumenta koja
zakon nalaže treba da postoje;
formiranje upravnog odbora poslovnog inkubatora;
izbor i sklapanje ugovora sa generalnim direktorom poslovnog inkubatora.
Skrivene opasnosti koje mogu proizilaziti iz koraka dva su:
neki lokalni učesnici mogu imati različite motivacije u vezi sa projektom
poslovnog inkubatora, važno je da se jasno saglase sa konceptom, ili da
se povuku iz procesa što ranije je moguće;
lokalni tim za razvoj poslovnog inkubatora može se oformiti na taj način
što su njihove aktivnosti udaljene od donosioca odluka. Ovo je ozbiljan
kamen spoticanja i treba ga izbeći;
finansijski plan poslovnog inkubatora treba biti realan da bi se izbegle sve
buduće negativne reakcije bilo kojeg vlasnika;
upravni odbor mora da se sastoji isključivo od profesionalaca sa
značajnim poslovnim iskustvom;
31 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.
26
generalni direktor poslovnog inkubatora treba da bude osoba sa jakim
poslovnim iskustvom.32
Korak tri – predizbor stanara. Cilj ovog koraka jeste da proizvede rang listu
potencijalnih stanara poslovnog inkubatora, izvestan broj stanara na vrhu liste
treba da bude pozvan u inkubator u kasnijoj fazi, nakon što se finansijski I fizički
kapaciteti poslovnog inkubatora definišu. Najbolji stanari treba da budu rangirani
dosledno, zato što njihov uspeh utiče na stopu uspešnosti poslovnog inkubatora.
U stvari, u ovom procesu treba koristiti pristup klasičnog investitora. Da bi se
postigao taj cilj, treba preduzeti sledeće aktivnosti:
izabrati tim koji će voditi predizbor stanara. Tim treba da se sastoji od 3 do
5 članova sa značajnim praktičnim iskustvom u procenjivanju biznis ideja i
preduzetnika (tj. sa iskustvom iz lokalnih banaka ili mikro-kreditnih ili
razvojnih fondova);
tim treba da se saglasi o kriterijumima izbora zajedno sa upravnim
odborom inkubatora. Kriterijumi treba da se baziraju na dugorčnim
ciljevima poslovnog inkubatora i treba da uzmu u obzir lokalne
specifičnosti. Ipak, najvažniji kriterijumi treba da budu kvalitet biznis ideje i
poslovne sposobnosti preduzetnika;
tim treba da osmisli formulare za prijavu i evaluaciju. Sve to treba da bude
jednostavno osmišljeno. Kao prvo, to će omogućiti potencijalnim
stanarima da jasno izraze svoju biznis ideju i praktične poslovne
kapacitete, pored ostalih faktora koje će proceniti tim. Takođe, to će
omogućiti timu da jasno proceni i rangira prijavljene preduzetnike;
32 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.
27
tim treba da uputi javni poziv za prijavljivanje potencijalnih stanara. Proces
treba da bude vidljiv i da se obavlja javno da bi se izbegle eventualne
špekulacije o kvalitetu procesa;
po isteku roka za prijem prijava, tim treba da se okupi i proceni sve
prijave. Zatim se na osnovu spiska najbolje rangiranih kandidata vrši
njihovo pozivanje u drugi krug izbora koji će uključiti i intervju;
nakon drugog kruga, treba objaviti konačnu listu, i razmotriti eventualne
žalbe. Ukoliko je procedura rangiranja bila transparentna, postojaće manje
pritužbi.33
Treba postići sledeće rezultate procesa započetih u ovom koraku:
oformiti tim za procenu stanara;
kriterijumi za izbor stanara treba da budu jasno definisani i dogovoreni;
formirati formular za prijavu potencijalnih stanara;
uputiti javni poziv potencijalnim stanarima, precizno formulisan i sa jasnim
rokovima prijave;
na osnovu evaluacije primljenih prijava doći do užeg izbora stanara koji
treba da budu pozvani na intervju;
obaviti intervjue sa stanarima i sastaviti konačnu rang listu stanara;
svi učesnici treba da dobiju zvanične informacije o svom rangiranju.
Kao I u ostalim koracima I u ovom treba obratiti pažnju na skrivene opasnosti.
Proizvodni procesi moraju da budu prilagodljivi fizičkom
okruženju inkubatora.
Važno je da stanari budu izabrani na bazi objektivnih kriterijuma i
da proces izbora ne bude stimulisan alternativnim motivima.34
33 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.34 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.
28
Korak četiri – lokacija, mesto I renoviranje. U većini zemalja u tranziciji
postoje slobodne industrijske zgrade, koje su nekada bile ili proizvodni pogoni
državnih preduzeća ili vojni magacini, robne kuće, itd. Uglavnom je slučaj da
takva zgrada nije korišćena godinama, i da se čeka da je otkupi investitor tzv.
program privatizacije. Ove zgrade često mogu da se iskoriste za prostorije
poslovnih inkubatora. Najbolja opcija za prostorije poslovnog inkubatora treba da
bude odabrana zajedno sa lokalnim učesnicima i vlasnicima inkubatora.
Adekvatna zgrada za poslovni inkubator treba da poseduje sledeće
karakteristike:
da bude funkcionalna u pogledu prostora, parkinga, dostupne energije,
buke, okruženja, lokacije, potencijalnih kancelarija/prostorija za sastanke,
radionica za stanare, komunikacija, grejanja, itd.;
da bude jednostavna u pogledu pravnih i vlasničkih pitanja;
da ima besplatan prostor za korišćenje dat inkubatoru;
da bude dostupna za korišćenj inkubatora predstojećih 8 do10 godina;
da ima dovoljno prostora za 10 do 20 malih preduzeća.
Kada se učesnici slože o adekvatnoj zgradi, renoviranje može da otpočne.
Predlog projekta renoviranja treba da bude smernica i da se pobrine za sve
neophodne operacije i troškove stvaranja adekvatnog prostora za stanare,
njihove mašine i otpočinjanje proizvodnje. Implementacija i plaćanje radova na
renoviranju. Rezultete koji se mogu očekivati u prestojećem periodu:
dokumentacija koja pokazuje da su planirani radovi ispunili gorenavedene
kriterijume za izgradnju poslovnog inkubatora;
detaljni projekat renoviranja koje je izvelo stručno preduzeće;
renoviranje treba prepustiti stručnom preduzeću koje da najbolju ponudu.
Ugovor koji kažnjava svaki dan kašnjenja sa radovima treba pripremiti.
Ako je lokalna opština jedan od ušesnika, treba iskoristiti njenu stručnost u
pravljenju ugovora o renoviranju;
29
otvaranje funkcionalnog poslovnog inkubatora, spremnog za stanare.35
Ono što se može očekivati kao skrivene opasnosti je renoviranje zgrade. To
treba da bude pristupačan, efikasan i produktivan proces. Ne treba biti isuviše
zahtevan, cilj je da se stvori funkcionalno radno okruženje za stanare\
preduzetnike u što kraćem roku.
Korak pet – pravni okvir. Neke od dole pomenutih aktivnosti, u stvari, treba
implementirati u najranijem stadijumu projekta. Pravni aspekti će se razvijati u
kontinuitetu tokom projekta. Sledeći ugovori treba da se sačine i potpišu:
ugovor o osnivanju poslovnih inkubatora, propraćen zvaničnom
registracijom poslovnih inkubatora kao preduzeća;
ugovor koji reguliše odnose između vlasnika zgrade i poslovnog
inkubatora kao preduzeća, pre svega treba razjasniti vlasništvo i
imovinske odnose u vezi sa zgradom - poslovnim prostorijama, uz
obezbeđivanje svih relevantnih dokumenata;
ugovor koji reguliše odnose između donatora (ili investitora) i vlasnika
poslovnog inkubatora;
ugovor koji reguliše odnose između donatora (ili investitora) i poslovnog
inkubatora;
ugovor koji reguliše odnose između poslovnog inkubatora i svakog
preduzetnika;
ugovor koji reguliše kupovinu opreme za poslovni inkubator ili stanare -
ako opremu kupuje neko drugi osim stanara;
skup operativnih sporazuma koje poslovni inkubator zaključuje sa svojim
zaposlenima, ugovor o obezbeđivanju zgrade, ugovor o raznim
operativnim uslugama, kao što su računovodstvo i revizija, trening
preduzetnika;
35 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.
30
odgovarajuća interna akta preduzeća.36
Jasno razumevanje i svest o zajedničkim pozicijama, operativnim zahtevima i
odgovornostima predstavlja očekivani rezultat implementacije koraka pet. Kao
skrivene opasnosti može se javiti suviše striktan pravni okvir koji može da ide na
štetu preduzetništva i fleksibilnosti, stoga preduzetnicima treba ostaviti izvestan
prostor za manevrisanje. Sa druge strane, pravni okvir mora da bude precizan,
da uspostavi ravnotežu i da pruži dovoljno smernica da spreči nerazumevanje,
zloupotrebu i nametanje svoje volje.
Korak šest – operativni plan, poslovanje, usluge I podrška inkubatoru. Što
se tiče (isto se odnosi i na korak pet i korak sedam) može da se implementira
paralelno sa renoviranjem zgrade i treba da bude završen pre početka koraka
osam. Treba izvršiti sledeće aktivnosti:
inkubator treba da pripremi svoj operativni plan. Poseban fokus treba da
bude na stanarima i uslugama podrške stanarima;
operativni plan treba jasno da definiše odnose između inkubatora i
stanara, posebno u vezi sa poslovnim dostignućima stanara, podrškom
poslovnom razvoju svakog stanara, planom za izlazak iz inkubatora za
svakog stanara i sistemima izveštavanja;
operativni plan treba da pokrije oblasti koje donose profit poslovnom
inkubatoru da bi se obezbedila njegova održivost.37
Rezultat koji treba očekivati od sprovođenja ovog koraka je da menadžment
inkubatora treba da razvije operativni plan kao dokument od 20 do 30 stranica u
kojem su predstavljeni ciljevi za predstojeću godinu zajedno sa detaljnim planom
aktivnosti. Ciljevi treba da budu specifični, merljivi, dostižni, relevantni i
vremenski definisani, orijentisani prema poslovnom razvoju stanara i održivosti
36 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.37Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.
31
poslovnog inkubatora. Aktivnosti treba detaljno da objasne svu podršku
stanarima od strane poslovnog inkubatora. Međutim, menadžment inkubatora ne
treba da ima glavni fokus ni na jednoj drugoj aktivnosti osim na podršci stanarima
i njihovim preduzećima.
Korak sedam – angažovanje zaposlenih I konačni izbor stanara. U ovom
stadijumu zgrada je renovirana, stanari su u fazi predizbora, pravna infrastruktura
je finalizirana, kao i operativni plan. Sledeći korak je nastavljanje sa dole
navedenim aktivnostima:
angažovanje zaposlenih u poslovnom inkubatoru. Broj zaposlenih zavisi
od obima aktivnosti i od broja stanara. U poslovnom inkubatoru koji se
sastoji od 12 do 15 preduzeća, treba zaposliti najviše 2 do 3 radnika,
naime generalnog direktora, stručnjaka za odnose sa stanarima
(menadžer, tehnički menadžer, menadžer za razvoj poslovanja) i
eventualno jednog radnika za rad sa administracijom. Svi zaposleni treba
da imaju prethodno iskustvo iz biznis sektora;
pošto radionice budu dostupne, treba okončati konačni izbor stanara. To
znači da menadžment inkubatora treba da ponudi ugovore najbolje
rangiranim preduzetnicima u predizbornom procesu i da ih pozove u
inkubator.38
Ono što treba očekivati od implementacije koraka sedam je poslovni inkubator sa
stručnim i motivisanim zaposlenima I najbolje rangirani preduzetnici koji se
pozivaju u poslovni inkubator i potpisuju ugovor sa inkubatorom. Generalni
direktor poslovnog inkubatora je taj koji treba da izabere članove svog tima. Niko
od učesnika ne treba da nameće to ko će biti zaposlen.
38 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.
32
Korak osam – početak rada inkubatora (useljenje, sastanci, oprema,
okruženje, trening preduzetnika). Nakon potpisivanja ugovora sa poslovnim
inkubatorom, stanari treba da premeste svoje poslovne aktivnosti u svoje
prostorije u poslovnom inkubatoru. Ovaj proces treba da se završi što je pre
moguće, pošto je važno da inkubator započne sa funkcionisanjem punim
kapacitetom i da se počne sa pružanjem usluga podrške stanarima. Menadžment
inkubatora treba da zakaže redovne sastanke sa stanarima grupno i
pojedinačno. Ovo je najbolji način da se reše operativni problemi i smetnje, da se
postigne bolje međusobno poznavanje i da se razreše mnoga organizaciona
pitanja, tj. procedure u vezi sa zgradom, okruženjem, obezbeđenjem, uslugama
itd. Preduzetnici treba da organizuju svoju proizvodnu opremu. Oni mogu da
imaju sopstvenu, i deo opreme koju je obezbedio donator ili investitor. U tom
slučaju, menadžment inkubatora treba da se pobrine za kupovinu, dostavu i
instalaciju opreme na organizovan način, time omogućavajući stanarima da
otpočnu sa proizvodnjom što je pre moguće. Pošto svi stanari dele istu zgradu,
veoma je važno da se brinu o opštoj zaštiti životne sredine i da ne uznemiravaju
jedni druge svojim proizvodnim ciklusima. Kada se većina stanara useli, treba
otpočeti sa procesom treninga preduzetnika, u skladu sa programom i
konceptom koji je korišćen. Menadžment inkubatora je odgovoran za
implementaciju aktivnosti treninga.
Ono što se očekuje od rezultata sprovođenja ovog koraka je sledeće:
stanari treba da budu useljeni u zgradu poslovnog inkubatora, oprema da
bude instalirana i proizvodnja započeta;
započeti sa pružanjem usluga podrške stanarima od strane inkubatora;
otpočeti sa redovnim sastancima menadžmenta inkubatora i stanara;
opšti standardi zaštite životne sredine treba da budu ispunjeni;
otpočeti sa implementacijom trening programa.39
39 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.
33
Korak osam takođe može posedovati I neke skrivene opasnosti naprimer
instalacija neke opreme može da bude isuviše komplikovana, a pojedina oprema
čak i neadekvatna sa aspekta zaštite životne sredine, takođe stanari mogu da
budu isuviše zauzeti da bi prisustvovali treningu. U takvim situacijama, treninge
treba organizovati vikendom.
Tabela 5: Vremenske odrednice koraka u inkubatoru40
RAZVOJ POSLOVNIH INKUBATORA U TRANZICIONOJ
PRIVREDI SRBIJE
40 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.
34
Iskustva razvijenih zapadnih privreda već su koristile zemlje u tranziciji i većina
priznaje da je preduzetništvo od velikog značaja za privredni razvoj i da
predstavlja bitan element procesa reformi. Značaj osnivanja poslovnih inkubatora
u Srbiji proizilazi pre svega iz potrebe da se ubrzano ulaže u razvoj
preduzetništva u svim aspektima (zakonodavnom, finansijskom, institucionalnom,
edukativnom..), a samim tim da se stvore mogućnosti za podršku svakom
preduzetniku sa dobrom idejom, posebno u fazi kada započinje svoj biznis i kada
mu je najveća pomoć potrebna. U procesu restruktuiranja privrede Srbije,
pojavljuje se višak poslovnog prostora, opreme i kvalifikovane radne snage koji
su prilika da se dobrom organizacijom na regionalnom nivou organizuju mnogi
centri za razvoj preduzetništva, uključujući i poslovne inkubatore. Praksa
sugeriše da je za uspešno razvijanje poslovnih inkubatora neophodno razvijati
efikasne i održive regionalne agencije i poslovne centre podrške, projektovati
poslovne inkubatore kao centre povezivanja istraživačko razvojnog procesa i
MSP, osnivati ih na bazi partnerstva privatnog i javnog sektora, uključujući sve
ključne stejkholdere od nacionalnog do lokalnog nivoa, izabrati dobar
menadžment tim, razraditi biznis plan samog inkubatora i posvetiti dovoljno
vremena procesu planiranja i uspostavljanja sa posebnim akcentom na
planiranje održivosti poslovnih inkubatora na duži rok. Sa ciljem da se ubrza
razvoj MSP sektora, u maju 2003.godine formirana je Republička mreža stručne
podrške za podsticanje i razvoj MSP. Ovu mrežu danas sačinjava 13 regionalnih
agencija (centara) koje koordinira Republička agencija za razvoj MSP (osnovana
2001.godine).
Osnovni cilj Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i
preduzetništva je vizija Srbije kao uspešne, međunarodno konkurentne i
dinamične države. Aktuelni privredni trenutak je izazov stvaranja preduzetničkog
društva, čije su osnovne vrednosti ideje, znanje, inovativnost, tehnologije i
preduzetništvo. Ključni nosioci su slobodni preduzetnici, mladi menadžeri i istrajni
inovatori. Odatle počinje zalaganje za razvoj malih i srednjih preduzeća i
35
preduzetništva kao ubeđenje da je njihov razvoj bitan uslov za oživljavanje
ekonomskih tokova i rešavanje mnogih socijalnih pitanja.
Osnovne aktivnosti Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća su:
analiza pozicije sektora MSP i kreiranje razvojne strategije i političkih mera
i mera ekonomske politike za podršku MSP;
uključivanje u izradu republičkih propisa i stvaranje institucionalne (tržišne)
infrastrukture za osnivanje i razvoj MSP;
izrada jedinstvenog programa finansijske podrške za razvoj MSP i
koordinacija aktivnosti vezanih za programe finansiranja MSP;
podrška ulazu MSP na strana tržišta i podsticanje direktnih stranih
ulaganja;
pružanje pomoći MSP u oblasti novih tehnologija i podrške njihovim
inovativnim aktivnostima;
stvaranje informacionog sistema od značaja za MSP i održavanje baze
podataka vezanih za MSP za teritoriju Republike Srbije;
priprema i realizacija edukativnih programa za instruktore i za obuku
preduzetnika i menadžera MSP;
osnivanje i koordinacija rada regionalnih agencija.41
Slika 3: Ključni stejkholderi42
41 http://www.sme.sr.gov.yu/aktuels_Bibl_Inkubatori.htm 42 http://www.sme.sr.gov.yu/aktuels_Bibl_Inkubatori.htm
36
Osnovna misija Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća je da
podrži (pomogne, zaštiti, savetuje) razvoj i interese malih i srednjih preduzeća, u
funkciji:
dinamiziranja regionalnog privrednog razvoja i izmene privredne strukture,
efikasnijeg rešavanja pitanja nezaposlenosti,
supstitucije povećanja uvoza i konkurentnosti MSP,
podsticanja različitih oblika saradnja sa velikim preduzećima,
uvođenja savremenih tehnologija i povećanja inovativnosti,
racionalnijeg korišćenja poslovnog prostora i opreme,
unapređenja kvaliteta, automatizacije i kompjuterizacije.
Praktična realizacija osnivanja poslovnih inkubatora u Srbiji ostvaruje se u okviru
ENTRANSE - Programa za preduzetništvo, trening i usluge koji finansira Vlada
37
Kraljevine Norveške, pokrenutog 2005.godine, a čiji su sprovodioci Republička
Agencija za razvoj MSP, Pokrajinski sekretarijat za privatizaciju, preduzetništvo i
mala i srednja preduzeća i Fond za podršku investicija u Vojvodini - VIP Fond.
Prvi poslovni inkubator formiran je u Nišu, septembra 2004. godine, da bi se
potom osnovali poslovni inkubatori u Knjaževcu, Boru, Zrenjaninu, Subotici i
Rakovici. 22.decembra 2006.godine, na sednici Saveta za MSP i preduzetništvo,
formiranog na nivou Republike Srbije u avgustu 2006.godine, usvojen je Program
razvoja poslovnih inkubatora u Republici Srbiji 2007-2010.godine. Jedan od
ciljeva Programa je osnivanje 15 poslovnih inkubatora i 10 klastera u naredne
četiri godine, uz razvoj institucija za podršku poslovanju, rastu i razvoju MSP.
Programom je takođe procenjeno da troškovi osnivanja novog radnog mesta
iznose približno 7.000 evra, pri čemu je cilj Programa da se kroz razvoj MSP
omoguće novo zapošljavanje, održi privredni rast i povećanje životnog
standarda. U daljem tekstu se navode primeri poslovnih inkubatora.
Poslovni inkubator Niš. Osnovan je u okviru projektа ENTRАNSE, koji finаnsirа
Vlаdа Krаljevine Norveške. Pаrtneri zа reаlizаciju projektа su norveškа fondаcijа
SINTEF, Ministаrstvo ekonomije i regionаlnog rаzvojа Vlаde Republike Srbije i
Republičkа аgencijа zа rаzvoj mаlih i srednjih preduzećа i preduzetništvа,
podržаvа preduzećа u rаnoj fаzi osnivаnjа i nudi im prostor, kаncelаrijske usluge,
opremu zа proizvodnju, kаo i posebne usluge - trening, аnаlizu biznis ideje i
potencijаlа tržištа i pristup finаnsijskim resursimа. Registrovan je kаo društvo sа
ogrаničenom odgovornošću sа vlаsničkim udelom Grаdа Nišа (51%) i
Regionаlne аgencije zа MSPP Niš (49%). Nа ukupnoj površini od 2700 m2, od
kojih je 2100 m2 proizvodni prostor, smešteno je 15 stаnаrа (preduzećа). Njihove
osnovne delаtnosti su: obrаdа metаlа i proizvodnjа ukrаsnih predmetа,
proizvodnjа čeličnih konstrukcijа zа stаklenike i plаstenike, proizvodnjа folijаrnih
oplemenjivаčа, proizvodnjа delovа zа poljoprivredne i mаšine, proizvodnjа
mаmаcа, proizvodnjа ekspаnzionih i drugih posudа, proizvodnjа ekserа, izrаdа
odlivаkа od obojenih metаlа, proizvodnjа medicinskih аpаrаta I dr. Inkubаtor
38
centаr u Nišu je prototip koji će se koristiti zа osnivаnje novih inkubаtorа u
Srbiji.43 Niš predstavlja snažan fokus za razvoj individualnog preduzetništva
paralelno sa razvojem tržišno usmerenog biznisa. Da bi se obezbedila dovoljna
potpora i ekspertiza, inkubator biznisa je fizički situiran u oblasti koja ima
potencijal za kako regionalnom tako i nacionalnom i globalnom tržišnom
komunikacijom potrebnom za omugaćavanje rasta u MSP sektoru. Inkubator
poslovanja obezbeđuje solidnu platformu koja uključuje neophodnu obuku,
podršku i uslugu potrebnu za obezbeđivanje uspešnog rasta i razvoja stanara.
Pokrivaju se tri faze razvoja preduzeća: Predinkubacija, sa razvojem,
mentorstvom i obukom pojedinačnih preduzetnika, Inkubacija, sa razvojem,
mentorstvom i obukom MSP i preduzetnika, i Postinkubacija sa umrežavanjem i
podrškom nezavisnim preduzećima ili preduzećima povezanim sa inkubatorima.
Slika 4: Osnovni model inkubatora
43 www.sme.sr.gov.yu
39
Poslovni inkubator Subotica. “BIS”, osnovan je potpisivanjem Ugovora o
osnivanju dana 12.07.2006. između njegovih osnivača:
Opština Subotica (60 % učešća);
Regionalni centar za razvoj MSPP (10 % učešća);
Fond za podršku investicija u Vojvodini – VIP (10 % učešća);
ATB SEVER AD Subotica (10 % učešća);
Viša tehnička škola Subotica (10 % učešća).44
Subotica predstavlja drugi grad po veličini u AP Vojvodini, nalazi se na važnom
međunarodnom koridoru E-75, između dva velika poslovna centra, Beograda i
Budimpešte i ima vrlo diversifikovanu privrednu strukturu sa značajnom
tradicijom u mnogim privrednim granama kao što su: prehrambena industrija,
elektro-metalna industrija, hemijska industrija, tekstilna industrija i sl.
Sve navedeno su razlozi zbog kojih je odlučeno da se u ovoj Opštini osnuje
inkubator opšteg tipa koji će pružati podršku preduzećima industrijskog i
uslužnog sektora, ali i onima koji u svom poslovanju imaju značajni inovativni
potencijal sa misijom – širenje preduzetničkog duha i promovisanje ideje
preduzetništva, stvaranje povoljnije klime i podsticajnog okruženja za razvoj
MSPP. Poslovni inkubator Subotica je smešten u Industrijskoj zoni Opštine
Subotica na dva lokaliteta međusobno udaljena 500 m, na površini od cca 2000
m2 i u svom sastavu trenutno ima 10 stanara (preduzeća) sa oko 60 zaposlenih
radnika.45 Stanari „BIS“-a se bave različitim delatnostima koje oslikavaju
privrednu strukturu Subotice:
servisiranje elektromotora,
sitoštampa,
44 www.sme.sr.gov.yu45 www.sme.sr.gov.yu
40
proizvodnja ženske modne konfekcije,
proizvodnja muških čarapa,
proizvodnja invertorskih aparata za zavarivanje,
proizvodnja ambalažnog materijala od polimera.46
Pored navedenih delatnosti, u inkubatoru su našle mesto i neke potpuno
inovativne:
proizvodnja specijalnih slatkiša za dijabetičare,
razvoj software-a,
industrijski inženjering.
Poslovni inkubator Subotica ima osnovni zadatak da svojim stanarima stvori
poslovno okruženje koje će im omogućiti uspešno prevazilaženje početne,
ujedno i nakritičnije faze njihovog poslovanja pružanjem potrebnih alata za rast i
razvoj kao što su:
konsalting,
oprema za proizvodnju,
kancelarijske usluge,
tehnička podrška,
preduzetnička obuka,
povlašćene cene zakupa poslovnog prostora.47
46 www.sme.sr.gov.yu47 www.sme.sr.gov.yu
41
Ciklus inkubacije koji „BIS“ pruža svojim stanarima traje tri godine od koji u prvoj
godini stanari ne plaćaju zakup, u drugoj godini plaćaju 40 % cene zakupa, dok u
trećoj plaćaju 80 % nakon čega se faza inkubacije završava i oni treba da
nastave svoje poslovanje u “spoljašnjim uslovima”. Činjenica da je Poslovni
Inkubator Subotica jedan od prvih u Srbiji doprineće da se Subotica nađe na
međunarodnoj mapi razvoja inkubatora, kao i da postane relevantan faktor u
diskusijama po pitanju razvoja preduzetništva i inovacija.
Poslovni inkubator Zrenjanin. Uz prisustvo brojnih domаćih i strаnih gostiju u
nа devetom sprаtu poslovne višesprаtnice kojа dominirа Zrenjаninom, u
"Vodotornju", zvаnično je sredinom novembrа 2006.godine otvoren prvi poslovni
inkubаtor u Vojvodini, koji je jedinstven u Srbiji i po tome što je orijentisаn nа
podršku preduzetnicimа iz oblаsti informаcionih tehnologijа. Inkubаtor je inаče,
objekаt koji se sаstoji od mаlih rаdnih jedinicа i obezbeđuje prostor i podsticаjni
аmbijent zа preduzetnike koji su tek osnovаli sopstveno preduzeće i počinju dа
rаde. Poslovni inkubаtor BIZ d.o.o. zаjednički su osnovаli Fond zа promociju
investicijа u Vojvodini - VIP i opštinа Zrenjаnin kаo rаzvojni projekаt i specifičаn
model sаmozаpošljаvаnjа, koji
trebа dа donese novа rаdnа mestа u
oblаsti informаcionih
tehnologijа, а koji je podržаlo niz institucijа
među kojimа su Republičkа аgencijа zа
mаlа i srednjа preduzećа, GTZ,
Entrans, OEBS i drugi.48
Slika 5: Poslovni
inkubator u Zrenjaninu
48 www.sme.sr.gov.yu
42
Poslovni inkubator u Zrenjaninu
Pregled inicijativa poslovnih inkubatora i parkova. U trenutku kada je
projekat ENTRANSE, podržan od strane Vlade Kraljevine Norveške, počeo
implementaciju 2004. godine, u Srbiji nije postojao nijedan poslovni inkubator.
Projekat je podržao osnivanje I razvoj pilot inkubatora u Nišu i pripremio Program
obuke za preduzeća i preduzetnike u fazi predinkubacije, inkubacije i post-
inkubacije. Kroz projektne aktivnosti ojačana je i infrastruktura za podršku MSPP
na nacionalnom nivou (osnivanje Centra podrške poslovnim inkubatorima unutar
Republičke agencije za razvoj MSPP), kao i na lokalnom nivou (sprovodeći
aktivnosti preko mreže regionalnih agencija MSP). Jedan od rezultata Projekta je
i podizanje nivoa svesti o značaju poslovnih inkubatora kao instrumenta podrške
MSPP. Zakon o inovacionoj delatnosti usvojen je u decembru 2005. godine. Uz
to, odobreno je finansiranje poslovnih inkubatora iz nacionalnog budžeta, preko
Nacionalnog investicionog plana. U periodu od novembra 2005. do marta 2006.
godine sprovedena je kampanja “ENTRANSE on Tour”. Tokom ovog projekta
posećeno je 19 opština u Srbiji. Prilikom svake posete predstavljen je koncept
poslovnih inkubatora, i njihovog potencijalnog doprinosa razvoju regiona, kao i
primeri dobre prakse ostvarene u pilot poslovnom inkubatoru u Nišu. Jedan od
ciljeva bio je da se opštine motivišu kako bi preuzele proaktivni pristup u
osnivanju poslovnih inkubatora kao dela potrebne infrastrukture koja podstiče
43
razvoj MSP i preduzetništva na području određene opštine. Do novembra 2006.
godine registrovana su i otvorena četiri poslovna inkubatora: Poslovni inkubator
centar u Nišu, Poslovni inkubator centar u Knjaževcu (registrovan kao projekat),
Inkubator u Boru i Poslovni inkubator u Zrenjaninu. Uz to, postoje još 23
inicijative za stvaranje poslovnih inkubatora, od kojih su većinu inicirale opštine.
Inkubatori u Rakovici, na Paliluli i u Prokuplju formalno su registrovani kao
preduzeća sa ograničenom odgovornošću, ali još uvek nisu stvoreni uslovi za
proces inkubacije. Inkubator u Subotici je u fazi registracije. što se tiče drugih
inicijativa, postoje pisma o namerama, odluke koje donose opštine ili, pak,
potpisani ugovori o osnivanju na određenom mestu, ali još uvek nije obavljena
registracija. Takvi primeri su Novi Sad, Vranje, Kruševac i Valjevo. Takođe,
prisutne su dve inicijative za stvaranje naučnih\tehnoloških parkova, u Novom
Sadu i Beogradu. Slika koja sledi pokazuje geografsku distribuciju različitih
poslovnih inkubatora I naučnih\tehnoloških parkova u različitim okruzima Srbije i
postojeće poslovne inkubatore.49
Slika 6: Inicijative poslovnih inkubatora i parkova50
49 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine50 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine
44
Program koji jasno definiše strategiju razvoja zapošljavanja je Program za razvoj
poslovnih inkubatora i klastera u Republici Srbiji. Program je usvojen od strane
Saveta za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo u decembru 2006. godine.
On je rezultat zajedničkog rada Ministarstva privrede, Republičke agencije za
razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i tima projekta
ENTRENSE/SINTEF uz finansijsku pomoć Vlade Republike Srbije i Vlade
Republike Norverške. “Evropska povelja o malim preduzećima”, “Strategija
razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva”, “Plan aktivnosti podrške
malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu” Vlade Srbije sačinjavaju temelj
ENTRANSE programa. On je zasnovan na jakim obavezama, vlasništvu I učešću
45
institucija na lokalnom i nacionalnom nivou. Ovaj koncept ima za cilj
obezbeđivanje dugoročne održivosti i prevazilaženje usputnih izazova.
Ministarstvo privrede vodeći je nacionalni partner i vlasnik projekta. SINTEF
Technology and Society vodeći je međunarodni partner, a Republička agencija
za razvoj malih i srednjih preduzeća I preduzetništva je nacionalni partner za
implementaciju. Među-ministarski ENTRANSE odbor za koordinaciju osnovan je
sa specifičnim zadatkom da nadgleda ENTRANSE program. Uz to, lokalni servis
provajderi angažovani su za aktivnosti programa na lokalnom nivou. Važno je
naglasiti da se pored osnivanja pilot poslovnog inkubatora u Nišu, odvija i složeni
proces institucionalnog razvoja, i na lokalnom i na nacionalnom nivou. Bez jakog
institucionalnog okvira I podrške, ugrožen je opstanak poslovnih inkubatora. Cilj
Programa je pre svega stvaranje novih radnih mesta, otvaranje novih preduzeća i
povećanje konkurentnosti kroz razvoj preduzetnika, preduzeća i institucija za
podršku sektoru MSP u Republici Srbiji. Implementacija Programa će se
sprovoditi putem postojeće infrastrukture MSP: Ministarstvo privrede je vodeći
nacionalni partner, Republička agencija za razvoj MSPP je nacionalni partner za
implementaciju, a lokalne samouprave I regionalne agencije za razvoj MSPP su
odgovorne za implementaciju na lokalnom nivou. Da bi se osigurala primena
Programa, svaka od institucija i međunarodnih partnera uključenih u Program
ima definisane konkretne zadatke i odgovornosti.51
Slika 7: Struktura implementacije Programa 2007-201052
51 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine52 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine
46
Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd promovisan je i
svečano otvoren 14.12.2007. godine. Inkubator je svečano otvorio Ambasador
OEBS-a Hans Ola Urstad, pred više od 100 zvanica - ambasadora, predstavnika
ministarstava, grada Beograda, mnogih opština u Srbiji, profesora fakulteta,
uspesnih privrednika. U pozdravnim govorima prorektora univerziteta prof. dr
Aleksandra Sedmaka i predsednika opštine Danila Bašića istaknut je značaj
ovog inkubatora i najavljena dalja jaka podrška ovih institucija. Direktor
inkubatora Gordana Danilović Grković istakla je podršku koju inkubator ima od
47
Ministarstva nauke RS i Grada Beograda - Sekretarijata za privredu, kao i pomoć
prilikom uspostavljanja od strane OEBS-a, Izraelske vlade i USAID-a. Osnivači
Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta Beograd su Građevinski,
Elektrotehnički, Mašinski I Tehnološko-metalurški Univerziteta u Beogradu,
Opština Palilula I Inicijativa za demokratsku tranziciju. Osnovan je u cilju
stvaranja sistema za podršku mladim, tehnički obrazovanim ljudima koji žele da
započnu sopstveni biznis i tako ostvare svoju ekonomsku egzistenciju i ostanu u
zemlji. Inkubator je uspostavljen u skladu sa primerima dobre prakse razvijenih
zemalja, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a
dalji razvoj i jačanje kapaciteta inkubatora podržao je Grad Beograd. U toku je i
finansiranje prvih inovacionih projekata od strane Ministarstva nauke Republike
Srbije. Ciljevi poslovno-tehnološkog inkubatora su:
Započinjanje i razvoj sopstvenog biznisa od strane mladih tehnički
obrazovanih ljudi na ovim fakultetima;
Komercijalizacija rezultata naučno istraživačkog rada fakulteta osnivača
inkubatora;
Stvaranje i razvoj novih inovativnih proizvoda, usluga i procesa u oblasti
visokih tehnologija sa potencijalom za rast i zapošljavanje.53
Pravo učešća imaju:
Novoosnovana privredna društva u prvim godinama svog razvoja, sa
inovativnim i visokotehnološki zasnovanim programima, sa sedištem u
Beogradu;
53 www.dti.org.yu
48
Potencijalni start up programi za razvoj novih inovativnih, i
visokotehnološki zasnovanih proizvoda, usluga i procesa.54
Usluge koje pruža poslovno-tehnološki incubator:
Usluge stanarima inkubatora;
o Kancelarijski poslovni prostor (posebne kancelarije i boksovi u
zajedničkim prostorijama);
o Administrativne usluge (knjigovodstvene, pravne i sekretarske
usluge).
Ostale usluge;
o Konsalting usluge, trening i mentoring program;
o Usluge promocije;
o Usluge povezivanja i umrežavanja.55
PREDNOSTI SRBIJE SA STANOVIŠTA POSLOVNIH INKUBATORA
54 www.dti.org.yu55 www.dti.org.yu
49
Relativno visok nivo obrazovanja radne snage u Srbiji je najvažnija prednost za
osnivanje poslovnih inkubatora. Ovo se posebno odnosi na oblast tehničkih i
tehnoloških nauka, kao i na ostale oblasti prirodnih nauka. Treba naglasiti da
Srbija poseduje veliki kadrovski potencijal za razvoj informacionih tehnologija, što
potvrđuje i velika zainteresovanost zapadnih kompanija za naše IT stručnjake.
Za proizvodnje zasnovane na visokim tehnologijama karakteristično je da su
specijalizovani za određenu primenu. Ova odluka znači da IT stručnjaci sa
teritorije Srbije mogu da se takmiče na bazi svojih znanja u ovim oblastima.
Ovo su neke od osnovnih motivacija za domaće i inostrane investitore koji su u
potrazi za novim idejama u cilju razvoja novih i konkurentnih proizvoda. Iskustva
tokom poslednjih 20 godina pokazuju da su poslovni inkubatori razvijeni u male,
ali važne elemente doprinosa nacionalnim programima u stimulaciji
preduzetništva i stvaranju malih preduzeća. Ipak, treba napomenuti da programi
za poslovne inkubatore zahtevaju centralizovanu podršku ili podršku vlade, pored
regionalnog strateškog konsenzusa. Uspeh poslovnog inkubatora zavisi od
sposobnosti menadžmenta i realnih očekivanja od ciljeva, resursa i izazova.
Tržišne ekonomije, kao i privrede u tranziciji koriste tradicionalne inkubatore kao
katalizatore u procesu stimulisanja proizvodnje.
ZAKLJUČAK
50
Poslovni inkubatori su jedan od ključnih programa privrednog razvoja Republike
Srbije. Kroz njih se otvaraju nova radna mesta i podržavaju preduzetničke
inicijative, podstiču mala i srednja preduzeća, a takođe i novi projekti i programi.
Na ovaj način se doprinosi konkurentnosti lokalnih novoosnovanih preduzeća na
tržištu, jača se saradnja između preduzetnika i naučnih institucija i kreiraju lokalni
kapaciteti koji su orijentisani ka praktičnim i inovacionim modelima ponašanja.
Da bi se poslovni inkubatori, kao jedni od glavnih načina podrške razvoju malih i
srednjih preduzeća, uspešno uspostavili i funkcionisali, neophodno je da njihovo
osnivanje bude jasno fokusirano na ekonomske i poslovno-razvojne ciljeve. Od
izuzetne koristi mogu biti i iskustva kako razvijenih tako i tranzicionih zemalja. Ne
treba izgubiti iz vida značaj partnera podrške u vidu lokalne vlasti, univerziteta i
velikih kompanija.
Menadžment poslovnog inkubatora ima ključnu ulogu u uspehu ili neuspehu
istog. Zato je potrebno ustanoviti nezavisan i kvalifikovan upravljački tim.
Za ocenu uspešnosti poslovanja poslovnih inkubatora neophodno je praviti
periodične analize ostvarenih ciljeva kako bi se poslovanje poboljšalo u
predstojećem periodu.
Srbija je na dobrom putu uspešnog razvoja mreže poslovnih inkubatora. U
procesu pružanja podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, uočljiva je saradnja
između centralnih i regionalnih, odnosno lokalnih organa vlasti, što predstavlja
relativno jake garancije za uspešnost budućih aktivnosti na ovom polju. Međutim,
ne treba izgubiti iz vida da bez velikog nema ni malog biznisa. Suočavanje sa
činjenicom da zemlja sa najnižom kamatnom stopom poreza na dobit u Evropi ne
privlači masu novih investitora je, blago rečeno, poražavajuća.
Za razvoj malih i srednjih preduzeća svakako je neophodna i makroekonomska
stabilnost, a ujedno i sistem vrednosti koji će isticati uspešne i preduzimljive.
LITERATURA:
51
1. http://www.unece.org/indust/sme/ace.htm
2. Dr Antal Szabo, „Najbolje prakse u inkubaciji poslovanja u novim zemljama
EU i u tranzicionim zemljama“, Zbornik materijala sa simpozijuma
„Savetovanje o razvoju biznis inkubatora u Republici Srbiji“, Beograd
14.april 2005.godine.
3. http://www.ukbi.co.uk/index.asp?SID=222
4. http://www.spicegroup.de/abc/?id=28
5. http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm
6. www.sme.sr.gov.yu
7. Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-
2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine
8. http://www.spica-directory.net/definitions/?
PHPSESSID=d0316773a909ee76ae4324f8a283bbf9
9. http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm
10. „Uspostavljanje biznis inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu“, XIII
Telekomunikacioni forum TELFOR 2005., Beograd, Sava Centar, 22.-
24.11.2005.god.
11. Best Practices in Business Incubation: Lessons (Yet to be) learned,
Rustam Lalkaka – document prezentovan na belgijskoj konferenciji o biznis
centrima, Brisel, novembar 2001. Evropska Komisija, Enterprise DG
12. XIII Telekomunikacioni forum TELFOR 2005, Beograd, Sava Centar, 22-
24.11.2005. godine
13. Istraživanje Enterprise DG i CSES-a Centre for Strategy & Evaluation
Service, 2001.
14. Baza podataka UNECE, Ženeva, 2002.godine.
15. CSES analiza uzorka preduzeća klijenata.
16. David Miller:“Politika i najbolja praksa“, www.edep-serbia.net
17. Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.
18. http://www.1000ventures.com/presentations/business_incubators.html
19. Benchmarking of EU Incubators, Centre for Strategy & Evaluations Services,
. EC February 2002.
52
20. Implementing the Community Lisabon Programme. Commision of the
European Communities 2005.
21. Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo
Privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006. godine.
22. http://www.sme.sr.gov.yu/aktuels_Bibl_Inkubatori.htm
23. www.dti.org.yu
53
