Biznis inkubatori

ALFA UNIVERZITETFAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

BEOGRAD

BIZNIS INKUBATORI

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:Dr Goran Đoković Milica Đurić, 60/2012

Beograd, 2012. godina

Milica Đurić, seminarski rad Biznis inkubatori

Sadržaj

Pojam i osnovne odlike malog biznisa................................................................................5I Biznis inkubatori - opšte...............................................................................................7

1. Nastanak biznis inkubatora.......................................................................................72. Pojam biznis inkubatora...........................................................................................73. Vrste biznis inkubatora.............................................................................................8

II Biznis inkubatori u svetu............................................................................................101. Biznis inkubatori u Sjedinjenim Američkim Državama.........................................10

III Biznis inkubatori u Srbiji........................................................................................14Zaključak...........................................................................................................................14Literatura............................................................................................................................14

Kad završite sa radom stanite bilo gde na sadržaj, kliknite desnim dugmetom (ceo

sadržaj u tom trenutku dobija sivu pozadinu) i izaberite opciju Update field. Zatim

izaberite Update entire table. Izbrišite ovaj tekst zaključno sa tačkom.


R e z i m e :

Tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst

tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst



tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst.

K l j u č n e r e č i :

Ovde ide do deset ključnih reči iz vašeg rada. Brisanje ovog teksta dozvoljeno je

samo do tačke ove rečenice.

3


Uvod – Pojam i osnovne odlike malog biznisa

Najpodesnija definicija malih i srednjih preduzeća je preko klasifikacije preduzeća na osnovu broja zaposlenih. Iako i tu postoje različite klasifikacije u zavisnosti od država i industrija, prilično su ujednačene.

Klasifikacija preduzeća prema broju zaposlenih

AUS* US** EU***

Mikro 1-2 1-6 <10

Mala <15 <250 <50

Srednja <200 <500 <250

Velika <500 <1000 <1000

Korporacije >500 >1000 >1000

* Australija** Sjedinjene Američke Države*** Evropska unija

Administracija za mala preduzeća Sjedinjenih Američkih Država (SAD) (http://www.sba.gov/) definiše veličinu preduzeća u zavisnosti od industrije ali generalno, u mala preduzeća spadaju sva ona sa manje od 250 zaposlenih (u proizvodnim industrijama sa manje od 500 zaposlenih) i godišnjim prilivom manje od 7 miliona američkih dolara. Evropska unija pod malim preduzećima smatra sva ona sa manje od 50 zaposlenih, dok Australija sa manje od 15 zaposlenih.1

Postoje i drugi na načini klasifikacije preduzeća,odnosno određivanja malih preduzeća: prema ostvarenim prihodima, vrednosti imovine ili ostvarenom profitu. Ovi kriterijumi selekcije mogu se kombinovati u klasifikaciji preduzeća.

Mala preduzeća su najčešće u privatnom vlasništvu. Njihov broj zavisi od razvijenosti ekonomije u kojoj se javljaju i mogu da variraju od samostalnih trgovinskih radnji (piljare, pekare...), frizerskih salona, advokatskih i knjigovodstvenih kancelarija, restorana i sl, do preduzeća koja svoju delatnost obavljaju na internetu (internet marketing, web dizajn, programiranje) i sl.

Mala preduzeća se pokreću kao neregistrovane firme sa skromnim osnivačkim kapitalom i najčešče kao sporedni posao. Vremenom, te firme, ukoliko opstanu, prerastu u

1 http://archive.sba.gov/advo/research/rs371tot.pdf Table 7. Size Distribution of American Business in 2006 i Small Business Administration. Size Standards. See Summary of Size Standards by Industry.

4

http://www.sba.gov/


registrovane firme sa nekoliko zaposlenih i kod kojih vlasnik firme obavlja veći deo poslova.

Na poslovanje malih preduzeća najviše utiče entuzijazam i znanje vlasnika, ali i spremnost države ili lokalne zajednice da podrži male „projekte“ i omogući im rast i razvoj. Zato su mnoge države prepoznale potrebu globalne ekonomije za malim preduzećima i njihovu neophodnost za razvoj državne privrede. U SAD-u mala preduzeća doprinose više od 50% privatnog GDP-a2 i oko polovine ukupno zaposlenih u privatnom sektoru.3

Osnivaju se različite državne i neprofitne agencije čiji je zadatak podrška malim preduzećima i njihovim vlasnicima, odnosno direktorima.

Neke od njih su:

1. Administracija za mala i srednja preduzeća (Small Business Administration (SBA)) i Centri za razvoj malih preduzeća (Small Business Development Centers4) su samo neki od mnogih u Sjedinjenim Američkim Državama

2. Akt o malim preduzećima EU (Small Business Act (SBA))5, sajt posvećen osnivanju malog preduzeća u Evropskoj uniji6 i Alijansa evropskih malih preduzeća7 su primeri ovih organizacija, odnosno inicijativa u Evropskoj uniji

3. Federacija malih preduzeća u Velikoj Britaniji8

4. Azijska poslovna asocijacija (Asian Business Association)9

5. Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji10

Sve nabrojane institucije i inicijative najčešće pružaju savetodavnu podržku malim preduzećima ili služe kako bi povezala mala preduzeća u određenom regionu ili državi i na taj način im omogućila razmenu iskustava.Postoje mnogi drugi načini podrške i ovaj seminarski rad se bavi jednim od njih – biznis inkubatorima.

2 Gross Domestic Product – predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih proizvoda i usluga proizvedena u određenoj državi za definisan vremenski period (najčeše jedna godina) 3 United States. Small Business Administration. “Frequently Asked Questions.” Često postavljanja pitanjau vezi malih preduzeća, januar 2011. i mart 2012.4http://www.positivelyminnesota.com/Business/Get_Help_from_Our_Experts/Small_Business_Development_Centers/index.aspx5 http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/small-business-act/index_en.htm6 www.smallbusinesseurope.org/7 www.esba-europe.org/8 http://www.fsb.org.uk/about9 www.aba-la.org/10 http://www.rars-msp.org/

5

http://www.rars-msp.org/


I Biznis inkubatori - opšte

1. Nastanak biznis inkubatora

http://en.wikipedia.org/wiki/Business_incubator

2. Pojam biznis inkubatora

Biznis inkubator je jedan od elemenata preduzetničke infrastrukture. Biznis inkubatorom se smatra „pogodan“ prostor u kojem svoj biznis započinju potencijalni preduzetnici ili svoj biznis nastavljaju jako mlada mikro, mala i srednja preduzeća (do 6 meseci starosti). Pogodnost prostora se ogledati u povoljnim uslovima za njegovo korišćenje, poslovno savetodavnim i ostalim uslugama koje će se pružati korisnicima prostora, kao i pomoć menadžmenta inkubatora korisnicima usluga.11

Uspešnost biznis inkubatora povećava verovatnoću da će tek osnovano malo preduzeće nastaviti sa poslovanjem i nakon izlaska iz inkubatora. Istraživanja pokazuju da 87% preduzeća posluju više od četiri godine nakon izlaska iz inkubatora. Ovaj procenat je najbolje uporediti sa novoosnovanim preduzećima koji nisu rasli u inkubatorima – od njih 66% „preživi“ prvu godinu a 44% doživi četvrtu godinu poslovanja.12

Sistemi biznis inkubacije pretežno su usmereni na rešavanje problema lokalnog ekonomskograzvoja putem unapređenja preduzetničke baze, u smislu kako kvantiteta, tako i kvaliteta.Osnovni cilj je da se stvori instrument za podršku preduzetništvu, smanji nezaposlenost i osnuje što veći broj novoosnovanih preduzeća. Termin inkubacija podrazumeva obezbeđivanje dobrih uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja, inovativnost u podsticanju razvoja preduzetničkog duha, kao i preduzimanje konkretnih koraka u očuvanju takvih uslova i kapaciteta neophodnih za sprovođenje zamisli. Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek počinju sradom, u periodu kada su najpodložnija neuspehu, i na taj način direktno utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća. Veći deo usluga koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po subvencionisanim cenama, što pozitivno utiče na položaj preduzeća u inkubatoru u odnosuna ona izvan njega.13

Biznis inkubator ima tri važne komponente:

11 http://www.cip.unze.ba/pdf/Sta_su_poslovni_inkubatori.pdf

12 http://www.nbia.org/impact/comparing.php

13 “Biznis inkubatori kao instrument lokalnog ekonomskog razvoja”, Podsticaj ekonomskom razvoju opština

6

http://www.nbia.org/impact/comparing.php

http://www.cip.unze.ba/pdf/Sta_su_poslovni_inkubatori.pdf

http://en.wikipedia.org/wiki/Business_incubator


� objekat (prostore za poslovanje), poslovno savjetodavne i ostale usluge,� usluge menadžmenta.�

Zajedničke karakteristike inkubatora su: obezbeđenje lako dostupnog prostora pod povoljnim uslovima za početnike u biznisu

i jako mlada MSP-a, koja su sklona rastu, poslovno savetodavne usluge, koje se pružaju u prostorijama inkubatora, zajedničke administrativne poslove, aranžmane zakupa pod uslovima 'lako unutra – lako van', pomoć u dobijanju finansijskih sredstava za poslovanje, obezbeđenje mogućnosti povezivanja biznisa, uključenost zajednice (opštine, regije, države) u njihov rad.

Najčešče usluge biznis inkubatora su: podrška u razumevanju osnova poslovanja aktivnosti usmerene ka povezivanju preduzeća i međusobnoj razmeni znanja podrška u marketingu besplatan pristup brzom internetu

podrška u obavljanju knjigovodstva i vođenju finansija olakšan pristup bankarskim kreditima, različitim državnim i drugim fondovima i

drugim izvorima finansiranja podrška u upravljanju kapitalom podrška u usavršavanju prezentacionih veština povezivanje sa obrazovnom zajednicom (univerzitetima, institutima i sl) povezivanje sa strateškim partnerima interaktivni edukacioni treninzi postojanje savetodavnih odbora i mentora pomoć u formiranju logotipa i identiteta preduzeća asistencija u apliciranju tehnoloških programa i drugih rešenja u poslovanju14

3. Razlozi za osnivanje biznis inkubatora

Biznis inkubatori se moraju sagledati u širem kontekstu ekonomskog razvoja, te moraju bitiintegralni deo opšte strategije za ekonomski razvoj. Kao takvi, oni ne mogu sami doprinetilokalnom ekonomskom razvoju, već mogu samo podržati razvoj preduzetništva i otvaranjenovih radnih mesta u konkretnoj zajednici time što će sistematično obezbediti poslovniprostor po subvencionisanim cenama, stručnu pomoć, usluge savetovanja imentorstva. Biznis inkubatori su među najznačajnijim instrumentima koji na lokalnom nivou mogupomoći nastanak novih, održivih preduzeća. To je naročito važno zato što se mnoga preduzeća i preduzetnici na samom početku rada suočavaju s problemom nedostatka

14 State of the Business Incubation Industry izveštaj, Nacionalna asocijacija biznis inkubatora, 2006 (http://www.nbia.org)

7

http://www.nbia.org/


početnog kapitala, nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanja tržišta, kako u smislu potražnje za ponuđenim proizvodima, tako i u smislu novih, nepoznatih tržišta. Posledica ovoga je veoma mali broj novoosnovanih preduzeća i, indirektno, manji broj novih radnih mesta na lokalnom nivou. Biznis inkubatori predstavljaju jedno od rešenja za ovaj problem u tom smislu što podržavaju novoosnovana preduzeća u svim aspektima njihovogposlovanja.

4. Metodologija za osnivanje biznis inkubatora

1. Prepoznati potrebu za osnivanjem biznis inkubatora 2. Identifikovati potencijalne korisnike biznis inkubatora i oformiti Radnu grupu zaosnivanje biznis inkubatora 3. Konačna odluka o tipu biznis inkubatora i preduzetničkoj delatnosti 4. Studija izvodljivosti osnivanja biznis inkubatora5. Biznis plan – definicija svih finansijskih pitanja i finansijske konstrukcije 6. Određivanje lokacije za biznis inkubatore i izgradnja/rekonstrukcija objekta 7. Utvrđivanje administrativne strukture i pravne organizacije budućeg inkubatora 8. Utvrđivanje ulazne/izlazne politike prema tipu preduzeća koja će biti smeštena u objektu 9. Obuka potencijalnih stanara 10. Odabir stanara 11. Odluka o obuci i uslugama koje će biti pružene odabranim stanarima kao redovna delatnost biznis inkubatora12. Utvrđivanje uloge biznis inkubatora kao integralnog dela programa za lokalni ekonomski razvoj opštine 13. Priprema sveobuhvatnog sistema za praćenje i izveštavanje, kojim bi se uspeh programa mogao oceniti

5. Vrste biznis inkubatora

Biznis inkubatori variraju u zavisnosti od načina na koji pružaju usluge, organizacione strukture i vrste klijenata – preduzeća koje servisiraju.Prema studiji UNECE-a (UNECE 2004) najčešći oblici institucija koje se bave biznis inkubiranjem su: a) Klasični biznis inkubatori, koji se javljaju u različitim oblicima – inkubatori za start-up preduzeća, državne institucije ili institucije u okviru postojećih preduzeća. Ovaj oblik institucija obezbjeđuje start-up preduzećima prostor, infrastrukturu i različite oblike podrške i usluga koje im omogućavaju da otpočnu i vode svoje poslovne operacije u ranim stepenima razvoja preduzeća. Klasični biznis inkubatori su najrašireniji oblik postojanja biznis inkubatora. Ovi inkubatori na jednom mestu okupljaju novoformirana mala i srednja preduzeća, gde im se pružaju usluge pružanja poslovnog prostora po subvencioniranim cenama, usluge poslovnog savetovanja, računovodstvene usluge, usluge poslovnog povezivanja, pristup informacijama i internetu i ostale usluge.

8


b) Industrijske zone su prostori gde se grupi proizvodnih preduzeća obezbeđuje pristup industrijskoj infrastrukturi, bilo na individualnim osnovama ili na osnovu zajedničkog pristupa istim. Industrijske zone predstavljaju „...dinamički pristup regionalnom ekonomskom razvoju, i zahtevaju saradnju lokalnih vlasti i regionalnih razvojnih agencija“. (UNECE 2004). c) Izvozne proizvodne zone (Export Processing Zones) su industrijske zone koje su uspostavljene sa ciljem privlačenja stranih investitora. U ovim zonama materijali i sirovine iz uvoza prolaze kroz celokupan ili samo deo procesa proizvodnje, a potom se ponovo izvezu iz zemlje. Izvozne proizvodne zone su „...pogodne za razvoj izvoznih i spoljno-trgovinskih potencijala, te su uopšteno govoreći bolje povezane sa međunarodnom zajednicom“ (UNECE 2004). Kao glavne karakteristike ovog oblika biznis inkubiranja navodi se da je „...pokazao malo potencijala za ojačavanje lokalne ekonomije“, ali i to da „...kroz pružanje poslovnih usluga, obezbeđivanje pristupa infrastrukturi i pružanje poreskih olakšica privlači strane investicije“, te da „...stvara nova radna mesta u značajnom obimu“ (UNECE 2004). Izvozne proizvodne zone su jedan od glavnih instrumenata za privlačenje stranih investicija i stimulaciju izvoza. d) Tehnološki parkovi (Science Parks, Technology Parks) su „organizacije kojima upravljaju specijalizovani stručnjaci, čiji je cilj da poboljšaju blagostanje jednog društva kroz promociju kulture inovacija i konkurentnosti preduzeća i institucija koje se baziraju na znanju (knowledge-based institutions). Tehnološki parkovi stimulišu i upravljaju tokovima znanja i tehnologija na univerzitetima, u istraživačkim institucijama, preduzećima i tržištu, olakšavaju stvaranje i rast preduzeća koja se baziraju na inovacijama kroz proces inkubiranja i podrške, te pružaju ostale usluge podrške ujedno pružajući i visokokvalitetni prostor za rad i delovanje navedenih preduzeća“ (International Association of Science Parks 2002). Tehnološki parkovi su institucije koje „... stvaraju pogodno okruženje za privlačenje i promociju komercijalnih istraživanja i preduzeća koja se zasnivaju na tehnologijama“ (UNECE 2004). Oni se formiraju sa ciljem razvoja specifične industrijske oblast i najčešći razlog osnivanja su im istraživačko-razvojne delatnosti. e) Virtualni biznis inkubatori, kao što i samo ime kaže, ne podrazumevaju fizičko objedinjavanje preduzeća na jednoj lokaciji, već se baziraju na on-line uvezivanju. Obično se formiraju za preduzeća u informatičkoj industriji, software i web dizajnu i sl. Ove institucije „...povezuju preduzeća međusobno, povezuju ih sa klijentima, partnerima, kao i sa operativnim menadžmentom virtualnih inkubatora koristeći Internet, elektronsku razmenu podataka, videokonferencije i sl.“ (UNECE 2004). f) Klasteri i mreže (Clustering, Networking), čija se upotreba naglo povećava 1990-ih. „Kroz institucije klastera i mreža, mala i srednja preduzeća mogu doći do kvalifikovane i obrazovane radne snage, te različitih oblika poslovnih usluga, uključujući i biznis inkubiranje“ (UNECE 2004). Klasteri su aglomeracija malih i srednjih preduzeća, koja su smeštena na jednoj geografskoj lokaciji, ili u neposrednoj blizini. Preduzeća su obično aktivna u komplementarnim delatnostima, i udruživanje u ovaj oblik je efikasnije od postojanja pojedinačnih preduzeća. Ovakav oblik udruživanja podstiče usku specijalizaciju, izgradnju tehnoloških kapaciteta, adaptabilnost, inovativnost i konkurentnost preduzeća.15

15 Optimalna Politika Inkubiranja Preduzeća u Sarajevskom Makro Regionu, Asocijacija Alumni Centra za interdisciplinarne postdiplomske studije, maj 2005. godina, str. 12

9


II Biznis inkubatori u svetu

1. Biznis inkubatori u Sjedinjenim Američkim Državama

U okviru ovog naslova obradićemo 20 najbolje rangiranih biznis inkubatora u SAD-u.16

1. Sijetl (Seattle) William Lai i Adam Sheppard, nekadašnji direktori razvoja Microsoft-a, odlučili su da formiraju inovativne gigante u Sijetlu osnivajući inkubator pod nazivom 8ninths. Obećavajuće zvuči i cifra od 250.000 $ za svaki projekat. Jedna od kompanija koja je konkurisala za ovaj inkubator je Lolligift, servis za poklone koja trenutno pregovara sa tri velika distributivna lanca koji žele da primene njihov softver u svojoj elektronskoj trgovini.

2. Korvalis (Corvallis) Institut za nanonauku i mikrotehnologiju u Oregonu formirao je biznis inkubator i dodeljuje po 250.000 $ za inovacije u oblasti kreiranja semena. Institut sarađuje sa regionalnim investitorima, koji najčešće reinvestiraju, odnosno nastave sa finansiranjemu preduzeća kojima su dodeljena sredstva, i nakon njihovog izlaska iz inkubatora.Kompanija Home Dialysis Plus je formirala aparat za dijalizu bubrega koja omogućava da pacijenti dobijaju terapiju i u svojoj kući.

3. Salt Lake City BioInnovations Gateway fondacija omogućuje prostor za rad (poslovni prostor) firmama orjentisanim na biotehnologiju, uključujući i najmoderniju opremu koju koristi koledž Salt Lake City-ja i Institut Granite Technical. Ovaj inkubator predstavlja dobit i za zajednicu jer omogućuje diplomiranim srednjoškolcima praksu u ovim firmama.Prva firma korisnik ovog inkubatora je Symbion Discovery, koja nastoji da iz cianobakterije i drugih prirodnih izvora proizvede lekove i druga sredstva za lečenje.

4. Bulder (Boulder) U Bulderu, inkubator je posvećen tehnologiji. Tokom tri meseca postojanja, deset novoosnovanih firmi je dobilo donaciju od po 18.000 $, kao i podršku mnogih preduzetnika i kompanije iz te oblasti iz cele zemlje. Među izabranim kompanijama je i SendGrid, koja se bavi dostavom, merenjem i analizom kampanja putem e-maila.

5. Oklahoma (Oklahoma City) Lokalni investitori i privatna kompanija i2E (Innovation to Enterprise) sarađuju u jedinstvenom biznis inkubatoru koji finansira novoosnovane firme iz oblasti softvera, prirodnih nauka i raznih poduhvata u izradi savremenih materijala i energije.

16 http://www.inc.com/

10


U martu 2012. godine, SouthWest NanoTechnologies, koja izrađuje nano cevi, najavila je da će aplicirati za sredstva za jedan od svojih projekata.

6. Kanzas (Kansas City, Kansas) Svake godine, Pipeline kompanija uparuje 10 preduzetnika sa lokalnim i državnim ekspertima. Svakih nekoliko meseci kompanije koje su započele svoj kooperativni rad prisustvuju trodnevnim seminarima.Mentor Mollie Carter, koja je direktor Sunflower Bank u državi Kanzas, pomogla je Jan Srach da komercijalizuje svoj izum, što ga je dovelo do osnivanja preduzeća Matrix Electronic Measuring, vrednog 3,7 miliona $.

7. Ostin (Austin) U okviru biznis inkubatora zvanog Capital Factory, 20 preduzetnika investira po 5.000 $ u pet obećavajućih inovacija (u 2011. godini je apliciralo 300 a odabrano 5). Zatim, narednih 10 nedelja ovi inovatori obavljaju svoj posao u novom (besplatnom) prostoru, sa pravnom podrškom i 20 poslovnih “veteran” u savetodavnoj ulozi. Jedna od njih je Spare Foot, online aukcija skladištenog prostora. Od ulaska u ovaj inkubator početkom godine, prihod im se duplirao do septembra.

8. Feniks (Phoenix) Naučna fondacija Arizone od 2007. godine spaja prosperitetne projekte iz oblasti solarne energije i održivog rudarstva, sa investitorima. Upravni odbor fondacije finansira oko 35% početnog kapitala projekta i dodeljuje donaciju od 2 miliona $ svakom. Heliae Development je jedna od „štićenika“, koja radi na formiranju procesa koji će generisati mlazno gorivo iz uljanih algi.

9. San Dijego (San Diego) Prvi inkubator u SAD-u je Connect, iz San Dijega, koji postoji jos od 1985. godine i do danas je finansirao preko 2000 projekata iz oblasti tehnologije sa više od 10 milijardi $. Učesnici dobijaju svoje mentore, koji im pomažu u formiranju strategije zaštite intelektualne svojine.Jedna od finansiranihje i firma ecoATM, koja proizvodi bankomate od recikliranih sirovina (starih, neupotrebljivih, otpisanih bankomata).

10. Kona (Kona, Hawaii) Laboratorija prirodne energije podmiruje potrebe svojih 45 “stanara”-projekata u oblasti okeanologije, obnovljive energine i biotehnologije voda. Firma je Sopogy dobila oko 20 miliona $ za svoj projekat – razvoj mikro solarnih panela.

11. Detroit (Detroit) TechTown je prvi inkubator osnovan u ovom gradu i prostire se na površini od 12 blokova. Otvoren je i TechTwo na 100.000 kvadratnih metara, prostor na kome je nekada postojala fabrika Cadilac. Inkubatori su lansirani uz podršku državnog univerziteta Vejn

11


(Wayne State University) i pruža “utočište” u vidu poslovnog prostora, laboratorija i mentorstva svim inovativnim projektima iz oblasti tehnologije.Clean Emission Fluids je jedna od korisnika, a učešće u ovom inkubatoru dobila je projektom – kompjuterizovana pumpa koja samostalno formira određeni miks biogoriva koji omogućuje da automobil dostigne maksimalnu efikasnost.

12. Klivlend (Cleveland)Od 2004. godine, 47 preduzeća je finansirano sa više od 202 miliona $ od strane biznis inkubatora JumpStart. Izabrane su firme koje imaju potencijal zarade preko 30 miliona $ za pet godina.Synapse Biomedical je nakon dobijanja ovih sredstava stavila svoj izum na tržište nakon par godina.

13. Madison (Madison, Wisconsin)Fondacija Viskonsina (Wisconsin Alumni Research Foundation) trenutno finansira 55 preduzeća, među kojima je i Tomo Therapy koja proizvodi sistem koji kombinuje CT skener i terapiju radijacijom. Ovaj proizvod je u prodaji od 2007. godine.

14. Fargo (Fargo) Istraživački koridor (The Red River Valley Research Corridor) koji uključuje biznis inkubatore Fargo i Grand Forks, nastoiji da komercijalizuje istraživanja koja se obavljaju na četiri univerziteta i šire. Odvojeno je preko 694 miliona $ za izradu laboratorija i sklapanje ugovora sa lokalnim kompanijama.Aldevron kompanija je dobila oko 8,5 miliona $ od Pentagona i Nacionalnog zdravstvenog institute za razvoj vakcije protiv HIV-a i razvoj programa za lečenje vojske obolele od biooružja.

15. Ročester (Rochester, New York) Ove jeseni, Tehnološki institute u Ročesteru je otvorio Hol preduzetništva, biznis inkubator koji pomaže rezidentima da razvijaju svoje biznis planove i imaju besplatan pristup univerzitetskom inkubatoru. Među rezidentima je i 30 projektanata koji zajedno razvijaju specijalan kompjuterski alat koji može da isprati izmene u softverskim kodovima.

16. Sufolk (Suffolk, Virginia) Prvobitno je postojao kao istraživački centar vojske SAD-a, a sada funkcionise kao biznis inkubator pod nazivom Virginia Modeling, Analysis, and Simulation Center koji pruža poslovni prostor i asistenciju preduzetnicima iz oblasti odbrane, državne bezbednosti i zdravstva u izradi biznis planova i apliciranju za državne donacije.Mymic je dobila sredstva i podršku za razvijanje terapije pacijenata obolelih od moždanog udara.

17. Birmingem (Birmingham) U nekadašnjem tržnom centru Sears i u saradnji sa Univerzitetom Alabame, osnovan je jedan od najvećih biznis inkubatora – Innovation Depot, na površini od 140,000

12


kvadratnih metara. Inkubator je orjentisan na preduzeća iz oblasti biotehnologije, informacione tehnologije i inženjeringa. Jedna od kompanija podržana od strane ovog inkubatora je Motus Motorcycles, koja je prošle godine lansirala prototip prvog motora V4 u svetu koji ima specifičan sistem ubrizgavanja i hlađenja.

18. Ridželand (Ridgeland, Mississippi) Ovaj inkubator pomaže lokalnim preduzetnicima da dođu do potrebnog kapitala. Inkubator asistira 125 kompanija svake godine, a čak 21 sama finansira, kao npr. kompaniju Bomgar, koja proizvodi specijalne uređaje za profesionalce iz informacione tehnologije.

19. Atlanta (Atlanta) Konzorcijum šest univerziteta – Istraživačka alijansa Džordžije, pomaže projektima iz oblasti multimedije, biotehnologije i alternativne energije da se komercijalizuju. U martu ove godine, GeoVax Labs, jedna od štićenika ovog inkubatora, dobila je dozvolu da testira svoju vakcinu protiv HIV-a na ljudima.

20. Nju Orleans (New Orleans) Svake godine, Selo Ideja bira 25 obećavajućih projekata (projekti za koje se predviđa rast prihoda od 10 miliona $ godišnje) za svoj devetomesečni “preduzetnički izazov”, u okviru kog se svakodnevno održavaju treninzi i radionice. Mark Cuban je svoju ideju na ovaj način pretočio u preduzeće NakedPizza, koje proizvodi organsku i zdravu pizzu.

Figure 1. Slikoviti prikaz biznis inkubatora

III Biznis inkubatori u Srbiji

13


1. Razvoj biznis inkubatora u Srbiji

Razvoj poslovnih inkubatora u Srbiji je započeo kroz ENTRANS program za razvoj preduzetništva, finansiran od strane Vlade Kraljevine Norveške. Na projektu razvoja inkubatora u Srbiji ENTRANS program je tesno sarađivao sa državnim institucijama, pre svih sa Republičkom agencijom za razvoj i Ministarstvom za privredu i privatizaciju Republike Srbije. Kao rezultat saradnje tokom 2006.god. osnovan je Centarza podršku poslovnim inkubatorima u okviru Republičke agencije za razvoj MSPP kako bi se u okviru ove institucije razvila jedinica koja u fokusu svojih aktivnosti ima poslovnu inkubaciju. Krajem 2006.god. ENTRANS je pružio tehničku podršku Ministarstvu privrede i Republičkoj agenciji za razvoj MSPP prilikom izrade Programa za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u Republici Srbiji 2007-2010 koji je usvojen od strane Vlade Republike Srbije koji u domenu inkubatora predlaže osnivanje najmanje 15 poslovnih inkubatora i krovne nacionalne asocijacije poslovnih inkubatora.

U saradnji sa Republičkom agencijom za razvoj MSPP i lokalnom samoupravom, ENTRANS je osnovao prvi poslovni inkubator u Nišu u septembru 2004. god. Inkubator je osnovan u okviru prostora Mašinske Industrije Niš (MIN), prostirao se na 2.100 m2i imao je 14 inkubacionih jedinica a period inkubacije je iznosio 4 godine. U maju 2005.god. osnovan je Biznis inkubator centar u Knjaževcu u prostorijama fabrike motokultivatora IMT - Knjaževac. Ovaj inkubator je osnovan od strane udruženja građana „Timočki Klub” i predstavlja prvu privatnu inicijativu za poslovnu inkubaciju u Republici Srbiji.Međutim, tokom 2007.god. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja podršku inkubatorima ne predstavlja kao prioritet, što je dovelo do toga da se razvoj inkubatora sveo na ad-hoc inicijative lokalnih samouprava i pojedinih donatora.Među prvim inkubatorima koji su osnovani u narednim godinama su oni u Subotici, Zrenjaninu,Prokuplju i Vranju, a zatim su usledili i inkubatori u ostalim gradovima u Srbiji.Austrijska razvojna agencija ADA je podržala razvoj inkubatora u Vojvodini kroz inicijativu BBI (razvoj poslovnih inkubatora - Building Business Incubators) koja se realizovala u okviru višegodišnjeg programa „Integrisani plan za regionalni razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine”. BBI inicijativa je formirala fond za podršku poslovnim inkubatorima u Vojvodini koji dodeljuje finansijsku pomoć inkubatorima na godišnjem nivou. Nakon realizacije programa Vlada AP Vojvodine je nastavila sa dodelom grantova inkubatorima u Vojvodini, dodelivši 9,5 miliona dinara u 2010. god. U novembru 2011.god. Vlada Vojvodine je raspisala novi konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za finansiranje razvoja poslovnih inkubatora na terotoriji Vojvodine u ukunoj visini od 12.850.000 dinara.USAID je takođe bio aktivan u podršci razvoju inkubatora u Srbiji, kroz finansiranje u fizičku izgradnju prostora ili kroz tehničko opremanje prostorija inkubatora u Kruševcu, Zaječaru, Prokuplju, Novom Sadu i Kragujevcu. Podršku inkubatorima u Srbiji su pružali OEBS (ulaganje u Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd) i SPARK (ulaganje u inkubatore u Vranju, Beogradu, Kragujevcu i Užicu). Vlada Republike Slovačke i EU program Exchange su podržali razvoj inkubatora u Bačkom Petrovcu. Sredstvima Nacionalnog investicionog

14


plana Vlade Republike Srbije izgrađen je poslovni inkubator u Kruševcu i adaptiran prostor inkubatora u Vranju.Poslovni inkubator u Vranju je takođe podržan sredstvima BAT-a koji je finansirao nabavku trafo-stanice za potrebe inkubatora.U Srbiji danas postoje 23 inkubatora rasprostranjena širom zemlje. Najviše inkubatora je osnovano na teritoriji regiona Vojvodine, ukupno osam, i to u sledećim gradovima i opštinama: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Bački Petrovac, Pančevo, Senta, Kanjiža i Beočin. Veći broj inkubatora u Vojvodini nego u ostalim delovima Srbije je posledica rezultata BBI programa i ulaganja Vlade Vojvodine u razvoj ovog sektora. U regionu Istočne i Južne Srbije osnovano je sedam inkubatora i to u sledećim gradovima i opštinama: Niš, Vranje, Zaječar, Bor, Knjaževac, Prokuplje i Medveđa. U ovom regionu postoji inicijativa za osnivanje dva nova inkubatora, u Majdanpeku i Kladovu.U regionu Šumadije i Zapadne Srbije identifikovano je šest inkubatora, četiri postojeća i dve nove inicijative za razvoj inkubatora. Oni se nalaze u sledećim gradovima i opštinama: Kragujevac, Rača, Kruševac, Užice, Valjevo i Kraljevo. U regionu Beograda postoje dva inkubatora, locirani na području gradskih opština Zvezdara i Rakovica.17

2. Primeri biznis inkubatora u Srbiji

1. Poslovni inkubator Subotica Poslovni Inkubator Subotica osnovan je 21.juna 2006. godine sa ciljem da pruži podršku razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Obezbeđivanjem tehničkih, poslovnih i obrazovnih usluga svojim stanarima nudi poslovno okruženje povoljno za njihov rast i razvoj.Osnivači Poslovnog Inkubatora Subotica su Opština Subotica, Fond za podršku investicija u Vojvodini (VIP), Visoka tehnička škola strukovnih studija (VTŠ), ATB SEVER i Regionalna agencija za razvoj MSPP.Poslovni Inkubator Subotica prima novoosnovana preduzeća do godine dana ili fizička lica koja će po ulasku u Inkubator u roku od 3 meseca osnovati preduzeće u oblasti proizvodnog i uslužnog sektora – industrijskog profila. Vrednovanje potencijalnih stanara se vrši na osnovu poslovne ideje, tržišta, proizvoda i poslovnog iskustva.

2.Poslovni inkubator Zrenjanin Poslovni inkubator Zrenjanin BIZ je preduzeće osnovano sa namerom da podrži preduzetnički proces preduzeća koja se bave informacionim tehnologijama i podstiče njihovu inovativnost, kako bi se nivo uspešnosti takvih kompanija povećala. Samo preduzetnici sa održivim IT projektima mogu da postanu stanari BIZ-a, koji će im pružiti više modela usluga, podrške i resursa. BIZ stanarima pruža formalno organizaciono okruženje sa menadžmentom, organizuje sistem planiranja, monitoringa i razvoja stanara, sistem merenja učinka, organizuje treninge i edukaciju, uključujući i pomoć u pripremi poslovnog plana, marketinga, istraživanja tržišta, pomoć u razvoju tehničke i druge

17 “Analiza stanja poslovne infrastrukture u Republici Srbiji”, Dragiša Mijačić, 2011. godina, strana 9

15


dokumentacije, dobijanje odgovarajućih sertifikata i dr. Uz prisustvo brojnih domaćih i stranih gostiju u na devetom spratu poslovne višespratnice koja dominira Zrenjaninom, u “Vodotornju”, zvanično je sredinom novembra otvoren prvi poslovni inkubator u Vojvodini, koji je jedinstven u Srbiji i po tome što je orijentisan na podršku preduzetnicima iz oblasti informacionih tehnologija. Osim toga, stanari će dobiti i deo kancelarijske opreme i materijal, što podrazumeva znatno manje troškove poslovanja i početnicima povećava šanse za opstanak na tržištu.

3. Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd (Palilula)

Poslovno tehološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd d.o.o. uspostavljen je u partnerstvu četiri tehnička fakulteta Univerziteta u Beogradu (Građevinski, Mašinski, Elektrotehnički i Tehnološko metalurški), opštine Palilula i Inicijative za demokratsku tranziciju, a uspostavljanje je podržano i od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.Cilj je obezbediti podšku u ranoj fazi razvoja biznisa pokrivajući deo troškova (iznajmljivanje kancelarijskog i istraživačkog prostora, tehnološke i telekomunikacione infrastrukture), administrativne pomoći (pravna regulativa, kjigovodstvo...) kao i poslovno savetovanje (biznis plan, menadžment, marketing...)Rezultati inkubatora u brojevima:

600 m² renovirano poslovnog prostora 500 studenata prošlo obuku na temu započinjanja sopstvenog biznisa 150 mladih angažovano u inkubatoru i u firmama-stanarima 33 malih preduzeća članova inkubatora 18 inovacija razvijeno 5 mreža/klastera osnovano 1 servisni centar razvijen - set pravnih, knjigovodstvenih i usluga i poslovnog

planiranja (u razvoju istraživanje tržišta i zaštita intelektualne svojine) 1 projektni centar uspostavljen

4. Biznis inovacioni centar Kragujevac

Biznis Inovacioni Centar, preduzetnicima sa teritorije grada Kragujevca, koji imaju inovativni proizvod ili uslugu pruža jedinstveno radno okruženje koje će povećati šanse njihovog preduzeća da uspe na tržištu.BIC nudi jedinstvene mogućnosti za inovativne poslovne poduhvate u kombinaciji sa niskim cenama, opremljnim biznis jedinicama; internet i telefonskim vezama visokog kvaliteta; stratešku podršku od strane Uprave BIC-a i kroz “Know-How mrežu” profesionalnih pružaoca usluga, iskusnih biznis savetnika, akademske mreže; pristup izvorima finansiranja, marketing i PR podrška; menadžment koji će brzo odgovarati na Vaše zahteve; i kulturu kvaliteta i kooperativnosti. Kroz ovakav paket usluga, BIC podržava preduzetničke ideje od rane faze razvoja posla pa do trenutka samostalnog nastupa na tržištu.BIC je osnovan u aprilu 2008. godine a zvanično počeo sa radom januara 2009. god, kao društvo sa ograničenom odgovornošću čiji su osnivači Grad Kragujevac, Regionalna privredna komora Kragujevac, Regionalna Agencija za ekonomski

16


razvoj Šumadije i Pomoravlja, Asocijacija privatnih preduzetnika ’’Šumadija’’, Opšte udruženje preduzetnika ’’Sloga’’, u cilju pomoći mladim Start-Up preduzećima od strane lokalne zajednice. Projekat je finansiran od strane lokalne zajednice, nacionalnog investicionog plana i donatorskih sredstava.

5. Inkubator centar Niš

Biznis inkubator centar posluje u okviru kruga Mašinske industrije Niš na lokaciji Šumadijska 1. Ukupna korisna površina poslovnog prostora biznis inkubatora je 2.700 m2, od čega je za proizvodne aktivnosti stanara inkubatora namenjeno 2.100 m2, dok se ostali deo sastoji iz kancelarijskog prostora, trening sale i hola sa kafeterijom.Od kraja 2005. pa sve do završetka prvog inkubacionog ciklusa u proizvodnom delu kroz inkubacioni ciklus je prošlo 13 preduzetnika - stanara inkubator centra, čije su osnovne delatnosti: obrada metala i proizvodnja ukrasnih predmeta; izrada predmeta od kovanog gvožđa; proizvodnja aluminijumske stolarije; proizvodnja folijarnih oplemenjivača; proizvodnja delova za građevinske i poljoprivredne mašine; proizvodnja ribarskih mamaca; proizvodnja ekspanzionih i drugih posuda; proizvodnja eksera; izrada odlivaka od obojenih metala; proizvodnja medicinskih aparata; škola za odnose sa javnošću i centar za obuku zavarivača. Dok se nalaze u prostorijama Inkubatora, inkubacionim programom (zasnovanim na programu Entranse) predviđeno je da se izabranim preduzećima – „stanarima“ pružaju sledeće usluge: Poslovni prostor površine do 150 m2 sa stimulativnim troškovima zakupaVisok nivo obezbeđenja zgrade i opreme kroz video nadzor i alarmni sistemOpremljenost svakog poslovnog prostora za obavljanje poslovne i privredne aktivnosti (telefoni, struja, voda, grejanje, itd..)

6.Biznis inkubator centar Užice

“Biznis inkubator centar Užice“d.o.o. osnovan je u partnerstvu Grada Užica i Regionalne razvojne agencije „Zlatibor“ iz Užica. U Industrijskoj zoni u Sevojnu, inkubator raspolaže poslovnim prostorom od 1600 m², u okviru koga se nalazi dvadeset poslovnih jedinica površine od 23- 115 m² i administrativni deo sa konferencijskom i salom za obuke. Delatnosti koje podržava inkubator su proizvodne, inovativne i intelektualne.„Biznis inkubator centar Užice“ d.o.o. pored privrednih subjekata u sklopu inkubatora, omogućava savetovanja i obuke potencijalnim preduzetnicima, kao i privrednim subjektima koji već obavljaju svoju delatnost na tržištu.

7.Poslovni inkubator Novi Sad Poslovni inkubator predstavlja pogodan prostor za razvoj novih preduzetničkih poduhvata. Cilj inkubatora je da ubrza razvoj novog proizvoda/usluge i da svojim korisnicima poveća šansu za tržišni uspeh tako što će im pomoći da preduzetničku ideju prevedu u uspešan poslovni model.

17


Poslovni inkubator Novi Sad je osnovan od strane Grada Novog Sada, Fonda za promociju investicija u Vojvodini, Fakulteta tehničkih nauka i JKP Informatika sa ciljem podrške pre svega mladim preduzetnicima sa idejama koje žele da razviju u proizvode i usluge koji će biti uspešni na tržištu.Inkubator svojim korisnicima nudi moderno opremljen kancelarijski prostor sa brzim pristupom Internetu. Takođe su na raspolaganju i zajedničke prostorije: sala za sastanke i prostor za networking. Poslovni inkubator Novi Sad je namenjen onima koji imaju inovativne ideje u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija ili kreativne industrije. Naš je fokus na idejama koje su bazirane na znanju i novim tehnologijama, a čije potencijalno tržište svojim obimom dozvoljava skalabilnost i obećava visok profit.Poslovni inkubator Novi Sad četiri puta godišnje organizuje obuke za sve koji se prijave na konkurs i izraze želju i spremnost da svoje ideje ožive kroz uspešan biznis.

ZaključakEvidentno je da potrebe za osnivanjem inkubatora nisu nastale kao rezultat temeljnih analizai procena isplativosti uloženih investicija, što u značajnoj meri utiče na održivost inkubatora. Ideja o osnivanju inkubatora je uglavnom nastajala kroz pretpostavke da će pomoć u pružanju fizičkog prostora po povlašćenoj ceni biti dovoljan podstrek za razvoj preduzetništva i mikro ili malih preduzeća. Ove pretpostavke su često podržane od strane donatora.

Kada govorimo o donacijama, treba napomenuti da su skoro svi donatorski projekti koji su inicijalno podržali razvoj inkubatora okončani, što dodatno otežava situaciju izgradnje kapaciteta i održivosti inkubatora.Treba napomenuti i to da su ulaganja u fizičku i tehničku opremljenost inkubatora doživela svoj maksimum i više ne predstavljaju interesantno područje za delovanje nekolicine preostalih donatora u Srbiji. Međutim, iako registrovani kao društva sa ograničenom odgovornošću, inkubatori imaju mogućnost da apliciraju za sredstva iz EU IPA fondova, što može biti strateški pravac privlačenja eksternih prihoda inkubatorima u Srbiji. Nekoliko inkubatora u Srbiji je već prepoznalo tu šansu i razvilo kapacitete za uspešno apliciranje na EU IPA pozive za projekte.

Literatura

Korišćeni sajtovi:

http://www.bis-su.rs/

18

http://www.bis-su.rs/


http://www.bickg.rs/

http://www.businessincubatorns.com/http://www.bicnis.org.rs/

http://www.bitf.rs/cms/item/about/sr.html

http://www.bicuzice.com/

19

http://www.bicuzice.com/

http://www.bicnis.org.rs/

http://www.businessincubatorns.com/

Documents

Biznis inkubatori