of 21/21
Tekekomunikacione Tekekomunikacione mreze mreze Tema Tema :Protokoli aplikacionog :Protokoli aplikacionog sloja na Internetu sloja na Internetu Student Student :Bojan Denic :Bojan Denic Profesor Profesor : Milos Bandjur : Milos Bandjur

Tekekomunikacione mreze

  • View
    262

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

tk mreze

Text of Tekekomunikacione mreze

  • Tekekomunikacione mrezeTema:Protokoli aplikacionog sloja na InternetuStudent:Bojan DenicProfesor: Milos Bandjur

  • Aplikacioni sloj Sloj aplikacije predstavlja najvisi sloj OSI i TCP/IP referentnih modela Elemente na ovom sloju cine korisnicke aplikacijeAplikacioni protokoli se mogu klasifikovati na sledeci nacin:

    -DNS protokol -Telnet -Protokoli elektronske poste -WWW i HTTP -File Transfer Protokol FTP -Internet News -IRC (Internet Relay Chat) -idr.

  • DNS-SISTEM IMENOVANJA DOMENAsistem imenovanja domena (engl. Domain Name System, DNS).u doba ARPANET-a,postajala ja datoteka host.txt s listom imena svih njihovih racunara i njihovih IP adresa. Osnovna uloga DNS-a je prevodjenje imena domena u IP adrese I obrnuto.

  • Imenski DNS prostor Internet je organizaciono podeljen na preko 200 osnovnih domena (engl. top-level domains), pri cemu svaki domen obuhvata brojne racunare. Svaki domen je sa svoje strane izdeljen u poddomenu, a ovi u pod-poddomene itd. Osnovni domeni imaju opsta imena (prema delatnostima) ili nose imena drzava. Prvobitni opsti osnovni domeni bili su com (engl. commercial - trgovina), edu (engul. educational intitutions - obrazovanje), gov (engl. U.S. Federal Governmet Americka savezna vlada), int (engl. certain international organizations neke medjunarodne organizacije), mil (engl. U.S. Military Forces Oruzane snage SAD), net (engl. network providers davaoci mreznih usluga) i org (engl. nonprofil organization neprofitne organizacije). Drzavnih domena, prema ISO standardu 3166, ima po jedan za svaku drzavu.Novembra 2000. godine organizacija ICANN odobrila je cetiri nova osnovna domena poste namene:biz,info,name i pro. Osim toga na zahtev izvesnih industrijskih grupacija uvedena su i tri specijalizovana industrijska domena:aero,coop i museum. Osnovni domeni bice dodavani i ubuduce .

  • Komponente imena medjusobno se razdvajaju tackama.Imena domena mogu da budu apsolutna ili relativna.Za razliku od relativnog imena, apsolutno ime domena uvek se zavrsava tackom.Relativna imena moraju se tumaciti u okviru odredjenog konteksta da bi se jedinstveno utvrdilo njihovo znacenje.U imenima domena ne pravi se razlika izmedju velikih i malih slova,pa edu, Edu i EDU znace isto.Komponente imena mogu imati najvise po 63 znaka, a celo ime putanje ne sme da predje 255 znakova.

  • Zapisi resursaSvakom domenom, bez obzira na to da li sadrzi samo jeda racunar ili je u pitanju osnovni domen, moze se pridruziti skup zapisa resursa.Za jedan racunar, najcesci zapis resursa je njegova IP adresa, ali postoje brojne druge vrste zapisa resursa.Zapis resursa je sastavljen od pet dubletaime domena - zivotni vek klasa Tip-vrednost..Najvazniji tipovi zapisa su:SOA,A,MX,NS,CNAME,PTR,HINFO,TXT.

  • Serveri imena Teorijski bi jedan jedini server imena mogao da sadrzi citavu DNS bazu podataka i da zadovolji sve zahteve u pogledu imena racunara. Takav server bi, medjutim,bio toliko opterecen da bi prakticno bio beskoristan. Osim toga,ako bi ikada otkazao,citav Internet bi se srusio.Da bi se izbegli problemi koji proisticu iz postojanja sano jednog izvora informacija,imenski DNS prostor podeljen je u vise zona koje se medjusobno ne preklapaju. Svaka zona sadrzi odredjeni deo stabla,kao i servere imena sa informacijama o doticnoj zoni. Obicno svaka zona ima primarni server imena koji informacije izvlaci iz datoteke na svom disku i jedan ili vise sekundarnih servera imena koji informacije dobijaju od primarnog servera imena. Radi vece pouzdanosti,neki serveri mogu da se nalaze i izvan zone za koju rade.Meritoran zapis potice iz autoritativnog izvora koji upravlja zapisima i zato je uvek ispravan. Ovi zapisi su azurni,za razliku od kesiranih zapisa koji mogu i zastareti. Ako je domen udaljen i o njemu nema lokalnih informacija,server imena salje poruku sa upitom serveru imena osnovnog domena kome pripada trazeni domen.

  • Telnet Osnovna uloga telnet servisa jeste da omoguci rad korisnika na udaljenim racunarima(najcesce pod Unix operativnim sistemom). Ovaj servis je izgradjen na klijent-server arhitekturi Nakon uspostavljanja inicijalne veze telnet protokola ovaj servis poprima karakteristike host-based aritekture.Telnet kreira prozor na hostu,preko koga korisnik moze da pristupa fajlovima,zada komande i razmenjuje podatke. Koristi se u bibliotekama jer omogucava posetiocima pretrazivanje informacija,pronalazenje knjiga i clanaka i drugo.

  • SMTP protokoljednostavan protokol za prenos poste. Koristi se za prenos e-poste izmedju e-servera. E-posta se na Internetu isporucuje tako sto izvorisni racunar uspostavi TCP vezu s prikljuckom 25 odredisnog racunara. Na tom prikljucku osluskuje sistemska postanska usluga koja razume jednostavan protokol za prenos poste. Ona prihvata uspostavljanje veza i kopira poruke s njih u odgovarajuce postanske sanducice. Ako poruka ne moze da se isporuci,posiljaocu se vraca izvestaj o gresci s prvim delom neisporucene poruke. Da bi se prevazisli odredjeni problemi koji postoje,RFC dokumentom definisan je prosireni protokol SMTP.

  • POP 3

    Ovaj protokol se aktivira kada korisnik pokrene svoj citac poste. Citac poste poziva davaoca Internet usluga i uspostavlja TCP vezu sa agentom za prenos poruka na portu 110. Po uspostavljanju veze,protokol prolazi redom kroz sledece tri faze:

    1. Ovlascivanje. 2. Transakcije. 3.Azurirane

  • IMAPProtokol za pristupanje porukama na Internetu,koji je definisan u RFC dokumentu 2060. kod protokola IMAP se pretpostavlja da sva e-posta neograniceno dugo ostaje na serveru u razlicitim postanskim sanducicima.IMAP obezbedjuje slozene mehanizme za citanje poruka, cak i delova poruka, zatim obezbedjuje mehanizme za sastavljanje i brisanje poruka, kao i za manipulisanje postanskim sanducicima na servru.Protokol IMAP nudi mnoge mogucnosti, kao sto je mogucnost pristupanje porukama ne prema rednom broju, vec koristeci attribute.Za razliku od protokola POP3, protocol IMAP,osim toga sto isporucuje dolaznu postu, moze i da prihvata odlaznu postu da bi je isporucio na odrediste. Opsti stil rada protokola IMAP slican je stilu protokola POP3,osim sto protocol IMAP ima na desetinu komandi.IMAP server osluskuje prikljucak 143.

  • WWW i HTTPWorld Wide Web je najpristupacniji i najzastupljeniji Internet servis. Nastao je na osnovu idejnog projekta u jednoj laboratoriji za atomsku fiziku u Svajcarskoj. Tema projekta je bila sistem za hipertekst,tj. metoda na nalazenja dokumenata na Internetu pomocu hiperveza koje upucuju na mesta gde se dokumenti nalaze.Hiper veze se u HTML dokumentima realizuju putem oznacavanja dela dokumenta sa navodjem ciljnog resursa. Ove veze mogu upucivati na odredjeni deo dokumenta u kome se nalaze,na neki drugi dokument na istom sajtu ili na dokumenat koji se nalazi bilo gde na Web-u. Osim HTML dokumenata,hiperveze mogu upucivati i na ostale tipove dokumenata(slika,fajl...) dostupne na Web-u kao i na resurse ostalih servisa(e-mail,ftp...). Ukoliko hiperveza upucuje na nepostojeci dokument,takva hiperveza naziva se prekinutom. Osnovna namena hiperveza bila je jednostavno povezivanje dokumenta na Web-u. Trenutno odgovorna organizacija za razvoj ovog servisa jeste World Wide Web Consortium.

  • Komponente Web-aOsnovne komponente Web-a su:protokol kojim se servis distribuira(HTTP).format dokumenta kojima se sadrzaj servisa distribuira(HTML).server(Web server ili HTTP server)klijent(Web citac) adresa dokumenata/resursa(URI/URL).

  • HTTPprotokol za prenos hiper teksta Protokol za prenos podataka koji se koristi sirom Web-a zove se protocol za prenos hiperteksta Weba . Njime se definisu poruke koje klijenti mogu da salju serverima, kao i odgovori servera. Svaka interakcija sadrzi jedan tekstualni zahtev i odgovor tipa MIME prema standardu RFC 822. Svi klijenti i svi protokoli moraju da postuju ovaj protocol.

  • VezeCitac se sa serverom obicno povezuje tako sto uspostavi TCP vezu s njegovim prikljuckom 80.U verziji 1.0 protokol HTTP, posto se veza uspostavi,salje se samo jedan zahtev I dobija samo jedan odgovor.Tada se TCP veza raskida.Kada su se Web strane sastojale iskljucivo od HTML teksta, takav postupak je sasvim odgovarao.Medjutim, Web strane su se ubrzano kitile ikonicama, slikama I drugim vizuelnim ukrasima,pa je uspostavljanje TCP veze za prenosenje samo jedne ikonice ili slike postalo preskupo.verzija 1.1 protokola HTTP,koja podrzava trajne veze. Sada su se sa protokolomHTTP, nakon uspostavljana TCP veze I jednokratne razmene zahteva I odgovor,mogli slati I dodatni zahtevi I primate odgovori na njih.Ukidanjem uspostavljanja I raskidanja TCP veze za svaki zahtev smanjen je broj nepotrebnih operacija po zahtevu.Zahtevi se mogu slati I serijski.

  • Metodeosim operacije koje se direktno ticu slanju zahteva i odgovaranju na njih,kod HTTP-a podrzane i druge operacije,tzv. Metode.Postoje sledece vrste metoda:

    Metodom GET od servera se zahteva da posalje stranu. Metodom HEAD zahteva se samo zaglavlje poruke bez odgovarajuce Web strane. Metoda PUT je suprotna metodi GET: umesto da stranu ucitava, ona je upisuje. Metoda POST pomalo lici na metodu PUT. Metoda DELETE radio no sto I ocekujete:uklanja postojece strane. Metoda TRANCE sluzi pronalazenju gresaka. Metoda CONNECT se trenutno ne koristi.To je rezerva za buducnost. Pomocu metode OPTIONS klijent moze da pregleda svojstva servera ili zadate datoteke.

  • Zaglavlja porukaIza reda sa zahtevom mogu slediti redovi s dodatnim informacijama.To su zaglavlja zahteva.Podaci u njima mogu se uporediti s parametrima koji se prosledjuju pri pozivanju procedure.I odgovori mogu da imaju zaglavlje odgovora.Neka zaglavlja se mogu koristiti u oba smera.Zaglavlje User-Agent omogucava klijentu da obavesti server o svom citacu,operativnom sistemu I drugim svojstvima.Cetiri zaglavlja Accept obavestavaju server da je klijent spreman da prihvati odgovor u slucaju kada je podesen da ne prihvata sve I svasta.Zaglavlje Host imenuje server.Zaglavlje Authorization je obavezno kada se trazi zasticena strana.Zaglavlje Date se moze koristiti I u zahtevu I u odgovoru,a sadrzi vreme I datum slanja poruke.Zaglavlje Upgrade treba da olaksa prelazak na buducu verziju protokola HTTP.

  • HTML(Hyper Text Markup Language) je jezik iz porodice jezika za oznacavanje. Jezici za oznacavanje se koriste da oznace delove dokumenata. Klasican HTML dokument sastoji se od dve celine: zaglavlja i tela dokumenata Server(Web/HTTP)Osnovna uloga Web servera je da osluskuje na portu 80,da na dobijeni zahtev pronadje trazeni dokument u lokalnom skladistu dokumenata i njegov sadrzaj posalje klijentu ili,u slucaju da trazeni dokument ne postoji ,klijentu posalje poruku o gresci. Najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ciji je autor Apache Foundation.Osnovna uloga Web citaca je da korisnicke zahteve za HTML dokumentima prevodi u instrukcije HTTP protokola,salje HTTP zahteve,prihvata HTML dokumenta i prezentuje ih korisnicima. Adresa dokumenata/resursa(URI/URL)Uniform Recourse Identifier(URI) predstavlja skup karaktera(slova,brojeva i specijalnih znakova) koji sluzi za identifikovanje karaktera. Cilj identifikovanja resursa je mogucnost pristupa svakom od resursa na mrezi. Uniform Recourse Locator(URI) je podskup URI i njegov zadatak je ,osim identifikovanja ,opis akcije koju treba izvrsiti nad resursom. URI/URL sastoji se iz vise delova:hosta,korisnika,lozinke,seme,porta,putanje,upita,fragmenta.

  • File Transfer Protocol (FTP) FTP (File Transfer Protocol) je protokol namenjen razmeni fajlova izmedju racunara koji imaju podrsku za TCP/IP protokol. FTP je klijent-server protokol sto znaci da se njegova primena vrsi putem serverskog programa na serveru klijentske aplikacije na klijentu. Ima svoje ciljeve i mane.Nebezbedan je za koriscenje.pojavile su se dve razlicite implementacije sigurnog FTP-a:SFTP(SSH File Transfer Protocol)-FTP baziran na SSH(Secure Shell) protokolu.FTPS(File Transfer Protokol Over SSL)-FTP sa koriscenjem SSL ili TLS enkripcije.

  • Internet news News-novosti .Ovo je servis koji obuhvata desetine hiljada grupa(newsgroups).Svaka grupa diskutuje o specificnoj temi,a ime grupe obicno ukazuje na temu.Za ucesce u grupi potreban je program newsreader koji omogucava korisniku da cita clanke koji su postavljeni na odgovarajucem serveru. Korisnik takodje moze da posalje svoje clanke ili odgovore/komentare na clanke drugih korisnika.

  • IRC (Internet Relay Chat) IRC je servis koji omogucava korisnicima komunikaciju u realnom vremenu,kucanjem teksta u posebnom prozoru. Slicno kao kod novosti,postoji ogroman broj IRC kanala od kojih je svaki posvecen odredjenoj temi ili grupi korisnika. Korisnik moze da koristi poseban IRC program kako bi ucestvovao u diskusijama(chatrooms). Veliki broj diskusija postavljen je na Web sajtovima I omogucava korisnicima da direktno chat-uju koristeci prozor svog pretrazivaca.