Tekekomunikacione mrezeTekekomunikacione mreze

TemaTema:Protokoli aplikacionog sloja na :Protokoli aplikacionog sloja na InternetuInternetu

StudentStudent:Bojan Denic:Bojan DenicProfesorProfesor: Milos Bandjur: Milos Bandjur

Aplikacioni slojAplikacioni sloj Sloj aplikacije predstavlja najvisi sloj OSI i TCP/IP referentnih Sloj aplikacije predstavlja najvisi sloj OSI i TCP/IP referentnih

modela modela Elemente na ovom sloju cine korisnicke aplikacijeElemente na ovom sloju cine korisnicke aplikacije Aplikacioni protokoli se mogu klasifikovati na sledeci nacin:Aplikacioni protokoli se mogu klasifikovati na sledeci nacin: -DNS protokol-DNS protokol -Telnet-Telnet -Protokoli elektronske poste-Protokoli elektronske poste -WWW i HTTP-WWW i HTTP -File Transfer Protokol FTP-File Transfer Protokol FTP -Internet News-Internet News -IRC (Internet Relay Chat)-IRC (Internet Relay Chat) -idr. -idr.

DNS-SISTEM IMENOVANJA DNS-SISTEM IMENOVANJA DOMENADOMENA

sistem imenovanja domena sistem imenovanja domena (engl. (engl. Domain Name System, DNS).Domain Name System, DNS).

u doba ARPANET-a,postajala ja datoteka u doba ARPANET-a,postajala ja datoteka host.txt s listom imena svih njihovih host.txt s listom imena svih njihovih racunara i njihovih IP adresa.racunara i njihovih IP adresa.

Osnovna uloga DNS-a je prevodjenje Osnovna uloga DNS-a je prevodjenje imena domena u IP adrese I obrnuto.imena domena u IP adrese I obrnuto.

Imenski DNS prostorImenski DNS prostor Internet je organizaciono podeljen na preko 200 Internet je organizaciono podeljen na preko 200 osnovnih domenaosnovnih domena (engl. (engl.

top-level domainstop-level domains), pri cemu svaki domen obuhvata brojne racunare. Svaki ), pri cemu svaki domen obuhvata brojne racunare. Svaki domen je sa svoje strane izdeljen u poddomenu, a ovi u pod-poddomene domen je sa svoje strane izdeljen u poddomenu, a ovi u pod-poddomene itd. itd.

Osnovni domeni imaju opsta imena (prema delatnostima) ili nose imena Osnovni domeni imaju opsta imena (prema delatnostima) ili nose imena drzava. drzava.

Prvobitni opsti osnovni domeni bili su Prvobitni opsti osnovni domeni bili su comcom (engl. (engl. comcommercial - trgovina), mercial - trgovina), eedudu (eng(enguul. l. edueducational intitutions - obrazovanje), cational intitutions - obrazovanje), govgov (engl. (engl. U.S. Federal U.S. Federal GovGovernmet – Americka savezna vlada), ernmet – Americka savezna vlada), intint (engl. certain (engl. certain intinternational ernational organizations – neke medjunarodne organizacije), organizations – neke medjunarodne organizacije), milmil (engl. U.S. (engl. U.S. MilMilitary itary Forces – Oruzane snage SAD), Forces – Oruzane snage SAD), net net (engl. (engl. netnetwork providers – davaoci work providers – davaoci mreznih usluga) i mreznih usluga) i orgorg (engl. nonprofil organization – neprofitne (engl. nonprofil organization – neprofitne organizacije). organizacije). Drzavnih domenaDrzavnih domena, prema ISO standardu 3166, ima po jedan , prema ISO standardu 3166, ima po jedan za svaku drzavu.za svaku drzavu.

Novembra 2000. godine organizacija ICANN odobrila je cetiri nova osnovna Novembra 2000. godine organizacija ICANN odobrila je cetiri nova osnovna domena poste namene:domena poste namene:biz,info,name i pro.biz,info,name i pro. Osim toga na zahtev izvesnih Osim toga na zahtev izvesnih industrijskih grupacija uvedena su i tri specijalizovana industrijska industrijskih grupacija uvedena su i tri specijalizovana industrijska domena:domena:aero,coop i museum.aero,coop i museum.

Osnovni domeni bice dodavani i ubuduceOsnovni domeni bice dodavani i ubuduce . .

Komponente imena medjusobno se razdvajaju tackama.Komponente imena medjusobno se razdvajaju tackama. Imena domena mogu da budu apsolutna ili relativna.Za Imena domena mogu da budu apsolutna ili relativna.Za

razliku od relativnog imena, apsolutno ime domena uvek razliku od relativnog imena, apsolutno ime domena uvek se zavrsava tackom.Relativna imena moraju se tumaciti se zavrsava tackom.Relativna imena moraju se tumaciti u okviru odredjenog konteksta da bi se jedinstveno u okviru odredjenog konteksta da bi se jedinstveno utvrdilo njihovo znacenje.utvrdilo njihovo znacenje.

U imenima domena ne pravi se razlika izmedju velikih i U imenima domena ne pravi se razlika izmedju velikih i malih slova,pa malih slova,pa edu, Eduedu, Edu i i EDUEDU znace isto. znace isto.

Komponente imena mogu imati najvise po 63 znaka, a Komponente imena mogu imati najvise po 63 znaka, a celo ime putanje ne sme da predje 255 znakova.celo ime putanje ne sme da predje 255 znakova.

Zapisi resursaZapisi resursa Svakom domenom, bez obzira na to da li sadrzi Svakom domenom, bez obzira na to da li sadrzi

samo jeda racunar ili je u pitanju osnovni samo jeda racunar ili je u pitanju osnovni domen, moze se pridruziti skup zapisa domen, moze se pridruziti skup zapisa resursa.Za jedan racunar, najcesci zapis resursa resursa.Za jedan racunar, najcesci zapis resursa je njegova IP adresa, ali postoje brojne druge je njegova IP adresa, ali postoje brojne druge vrste zapisa resursa.vrste zapisa resursa.

Zapis resursa je sastavljen od pet dubletaZapis resursa je sastavljen od pet dubleta ime domena - zivotni vek – klasa Tip-ime domena - zivotni vek – klasa Tip-

vrednost.vrednost... Najvazniji tipovi zapisa Najvazniji tipovi zapisa

su:SOA,A,MX,NS,CNAME,PTR,HINFO,TXT. su:SOA,A,MX,NS,CNAME,PTR,HINFO,TXT.

Serveri imenaServeri imena Teorijski bi jedan jedini server imena mogao da sadrzi citavu DNS bazu Teorijski bi jedan jedini server imena mogao da sadrzi citavu DNS bazu

podataka i da zadovolji sve zahteve u pogledu imena racunara. Takav podataka i da zadovolji sve zahteve u pogledu imena racunara. Takav server bi, medjutim,bio toliko opterecen da bi prakticno bio beskoristan. server bi, medjutim,bio toliko opterecen da bi prakticno bio beskoristan. Osim toga,ako bi ikada otkazao,citav Internet bi se srusio.Osim toga,ako bi ikada otkazao,citav Internet bi se srusio.

Da bi se izbegli problemi koji proisticu iz postojanja sano jednog izvora Da bi se izbegli problemi koji proisticu iz postojanja sano jednog izvora informacija,imenski DNS prostor podeljen je u vise zona koje se informacija,imenski DNS prostor podeljen je u vise zona koje se medjusobno ne preklapaju. Svaka zona sadrzi odredjeni deo stabla,kao i medjusobno ne preklapaju. Svaka zona sadrzi odredjeni deo stabla,kao i servere imena sa informacijama o doticnoj zoni. Obicno svaka zona ima servere imena sa informacijama o doticnoj zoni. Obicno svaka zona ima primarni server imena koji informacije izvlaci iz datoteke na svom disku i primarni server imena koji informacije izvlaci iz datoteke na svom disku i jedan ili vise sekundarnih servera imena koji informacije dobijaju od jedan ili vise sekundarnih servera imena koji informacije dobijaju od primarnog servera imena. Radi vece pouzdanosti,neki serveri mogu da se primarnog servera imena. Radi vece pouzdanosti,neki serveri mogu da se nalaze i izvan zone za koju rade.nalaze i izvan zone za koju rade.

Meritoran zapisMeritoran zapis potice iz autoritativnog izvora koji upravlja zapisima i zato potice iz autoritativnog izvora koji upravlja zapisima i zato je uvek ispravan. Ovi zapisi su azurni,za razliku od kesiranih zapisa koji je uvek ispravan. Ovi zapisi su azurni,za razliku od kesiranih zapisa koji mogu i zastareti. Ako je domen udaljen i o njemu nema lokalnih mogu i zastareti. Ako je domen udaljen i o njemu nema lokalnih informacija,server imena salje poruku sa upitom serveru imena osnovnog informacija,server imena salje poruku sa upitom serveru imena osnovnog domena kome pripada trazeni domen.domena kome pripada trazeni domen.

TelnetTelnet Osnovna uloga telnet servisa jeste da omoguci rad Osnovna uloga telnet servisa jeste da omoguci rad

korisnika na udaljenim racunarima(najcesce pod Unix korisnika na udaljenim racunarima(najcesce pod Unix operativnim sistemom).operativnim sistemom).

Ovaj servis je izgradjen na klijent-server arhitekturiOvaj servis je izgradjen na klijent-server arhitekturi Nakon uspostavljanja inicijalne veze telnet protokola ovaj Nakon uspostavljanja inicijalne veze telnet protokola ovaj

servis poprima karakteristike host-based aritekture.servis poprima karakteristike host-based aritekture. Telnet kreira prozor na hostu,preko koga korisnik moze Telnet kreira prozor na hostu,preko koga korisnik moze

da pristupa fajlovima,zada komande i razmenjuje da pristupa fajlovima,zada komande i razmenjuje podatke. podatke.

Koristi se u bibliotekama jer omogucava posetiocima Koristi se u bibliotekama jer omogucava posetiocima pretrazivanje informacija,pronalazenje knjiga i clanaka i pretrazivanje informacija,pronalazenje knjiga i clanaka i drugo. drugo.

SMTP protokolSMTP protokol

jednostavan protokol za prenos poste.jednostavan protokol za prenos poste. Koristi se za prenos e-poste izmedju e-servera.Koristi se za prenos e-poste izmedju e-servera. E-posta se na Internetu isporucuje tako sto izvorisni racunar E-posta se na Internetu isporucuje tako sto izvorisni racunar

uspostavi TCP vezu s prikljuckom 25 odredisnog racunara. Na tom uspostavi TCP vezu s prikljuckom 25 odredisnog racunara. Na tom prikljucku osluskuje sistemska postanska usluga koja razume prikljucku osluskuje sistemska postanska usluga koja razume jednostavan protokol za prenos poste.jednostavan protokol za prenos poste. Ona prihvata Ona prihvata uspostavljanje veza i kopira poruke s njih u odgovarajuce postanske uspostavljanje veza i kopira poruke s njih u odgovarajuce postanske sanducice. Ako poruka ne moze da se isporuci,posiljaocu se vraca sanducice. Ako poruka ne moze da se isporuci,posiljaocu se vraca izvestaj o gresci s prvim delom neisporucene poruke. Da bi se izvestaj o gresci s prvim delom neisporucene poruke. Da bi se prevazisli odredjeni problemi koji postoje,RFC dokumentom prevazisli odredjeni problemi koji postoje,RFC dokumentom definisan je prosireni protokol SMTP.definisan je prosireni protokol SMTP.

POP 3POP 3

Ovaj protokol se aktivira kada korisnik Ovaj protokol se aktivira kada korisnik pokrene svoj citac poste. pokrene svoj citac poste. Citac poste poziva Citac poste poziva davaoca Internet usluga i uspostavlja TCP davaoca Internet usluga i uspostavlja TCP vezu sa agentom za prenos poruka na portu vezu sa agentom za prenos poruka na portu 110. Po uspostavljanju veze,protokol prolazi 110. Po uspostavljanju veze,protokol prolazi redom kroz sledece tri faze:redom kroz sledece tri faze:

1. 1. Ovlascivanje.Ovlascivanje. 2. 2. Transakcije.Transakcije. 3.3.AzuriraneAzurirane

IMAPIMAP Protokol za pristupanje porukama na InternetuProtokol za pristupanje porukama na Internetu,koji je definisan u ,koji je definisan u

RFC dokumentu 2060. RFC dokumentu 2060. kod protokola IMAP se pretpostavlja da sva e-posta neograniceno kod protokola IMAP se pretpostavlja da sva e-posta neograniceno

dugo ostaje na serveru u razlicitim postanskim sanducicima.dugo ostaje na serveru u razlicitim postanskim sanducicima. IMAP obezbedjuje slozene mehanizme za citanje poruka, cak i IMAP obezbedjuje slozene mehanizme za citanje poruka, cak i

delova poruka, zatim obezbedjuje mehanizme za sastavljanje i delova poruka, zatim obezbedjuje mehanizme za sastavljanje i brisanje poruka, kao i za manipulisanje postanskim sanducicima na brisanje poruka, kao i za manipulisanje postanskim sanducicima na servru.servru.

Protokol IMAP nudi mnoge mogucnosti, kao sto je mogucnost Protokol IMAP nudi mnoge mogucnosti, kao sto je mogucnost pristupanje porukama ne prema rednom broju, vec koristeci pristupanje porukama ne prema rednom broju, vec koristeci attribute.Za razliku od protokola POP3, protocol IMAP,osim toga sto attribute.Za razliku od protokola POP3, protocol IMAP,osim toga sto isporucuje dolaznu postu, moze i da prihvata odlaznu postu da bi je isporucuje dolaznu postu, moze i da prihvata odlaznu postu da bi je isporucio na odrediste. Opsti stil rada protokola IMAP slican je stilu isporucio na odrediste. Opsti stil rada protokola IMAP slican je stilu protokola POP3,osim sto protocol IMAP ima na desetinu komandi.protokola POP3,osim sto protocol IMAP ima na desetinu komandi.

IMAP server osluskuje prikljucak 143.IMAP server osluskuje prikljucak 143.

WWW i HTTPWWW i HTTP World Wide Web je najpristupacniji i najzastupljeniji Internet servis.World Wide Web je najpristupacniji i najzastupljeniji Internet servis. Nastao je na osnovu idejnog projekta u jednoj laboratoriji za atomsku fiziku Nastao je na osnovu idejnog projekta u jednoj laboratoriji za atomsku fiziku

u Svajcarskoj. u Svajcarskoj. Tema projekta je bila sistem za hipertekst,tj. metoda na nalazenja Tema projekta je bila sistem za hipertekst,tj. metoda na nalazenja

dokumenata na Internetu pomocu dokumenata na Internetu pomocu hipervezahiperveza koje upucuju na mesta gde se koje upucuju na mesta gde se dokumenti nalaze.dokumenti nalaze.

Hiper veze se u HTML dokumentima realizuju putem oznacavanja dela Hiper veze se u HTML dokumentima realizuju putem oznacavanja dela dokumenta sa navodjem ciljnog resursa. Ove veze mogu upucivati na dokumenta sa navodjem ciljnog resursa. Ove veze mogu upucivati na odredjeni deo dokumenta u kome se nalaze,na neki drugi dokument na odredjeni deo dokumenta u kome se nalaze,na neki drugi dokument na istom sajtu ili na dokumenat koji se nalazi bilo gde na Web-u. Osim HTML istom sajtu ili na dokumenat koji se nalazi bilo gde na Web-u. Osim HTML dokumenata,hiperveze mogu upucivati i na ostale tipove dokumenata,hiperveze mogu upucivati i na ostale tipove dokumenata(slika,fajl...) dostupne na Web-u kao i na resurse ostalih dokumenata(slika,fajl...) dostupne na Web-u kao i na resurse ostalih servisa(e-mail,ftp...).servisa(e-mail,ftp...).

Ukoliko hiperveza upucuje na nepostojeci dokument,takva hiperveza naziva Ukoliko hiperveza upucuje na nepostojeci dokument,takva hiperveza naziva se prekinutom. se prekinutom.

Osnovna namena hiperveza bila je jednostavno povezivanje dokumenta na Osnovna namena hiperveza bila je jednostavno povezivanje dokumenta na Web-u. Trenutno odgovorna organizacija za razvoj ovog servisa jeste World Web-u. Trenutno odgovorna organizacija za razvoj ovog servisa jeste World Wide Web Consortium.Wide Web Consortium.

Komponente Web-aKomponente Web-a

Osnovne komponente Web-a su:Osnovne komponente Web-a su:protokol kojim se servis distribuira(HTTP).protokol kojim se servis distribuira(HTTP). format dokumenta kojima se sadrzaj format dokumenta kojima se sadrzaj

servisa distribuira(HTML).servisa distribuira(HTML).server(Web server ili HTTP server)server(Web server ili HTTP server)klijent(Web citac) klijent(Web citac) adresa dokumenata/resursa(URI/URL).adresa dokumenata/resursa(URI/URL).

HTTPHTTP

protokol za prenos hiper tekstaprotokol za prenos hiper teksta Protokol za prenos podataka koji se koristi Protokol za prenos podataka koji se koristi

sirom Web-a zove se protocol za prenos sirom Web-a zove se protocol za prenos hiperteksta Weba . Njime se definisu poruke hiperteksta Weba . Njime se definisu poruke koje klijenti mogu da salju serverima, kao i koje klijenti mogu da salju serverima, kao i odgovori servera. Svaka interakcija sadrzi jedan odgovori servera. Svaka interakcija sadrzi jedan tekstualni zahtev i odgovor tipa MIME prema tekstualni zahtev i odgovor tipa MIME prema standardu RFC 822. standardu RFC 822. Svi klijenti i svi protokoli Svi klijenti i svi protokoli moraju da postuju ovaj protocol.moraju da postuju ovaj protocol.

VezeVeze Citac se sa serverom obicno povezuje tako sto uspostavi TCP vezu Citac se sa serverom obicno povezuje tako sto uspostavi TCP vezu

s njegovim prikljuckom 80.s njegovim prikljuckom 80. U U verziji 1.0verziji 1.0 protokol HTTP, posto se veza uspostavi,salje se samo protokol HTTP, posto se veza uspostavi,salje se samo

jedan zahtev I dobija samo jedan odgovor.Tada se TCP veza jedan zahtev I dobija samo jedan odgovor.Tada se TCP veza raskida.Kada su se Web strane sastojale iskljucivo od HTML teksta, raskida.Kada su se Web strane sastojale iskljucivo od HTML teksta, takav postupak je sasvim odgovarao.Medjutim, Web strane su se takav postupak je sasvim odgovarao.Medjutim, Web strane su se ubrzano kitile ikonicama, slikama I drugim vizuelnim ukrasima,pa je ubrzano kitile ikonicama, slikama I drugim vizuelnim ukrasima,pa je uspostavljanje TCP veze za prenosenje samo jedne ikonice ili slike uspostavljanje TCP veze za prenosenje samo jedne ikonice ili slike postalo preskupo.postalo preskupo.

verzija 1verzija 1.1.1 protokola HTTP,koja podrzava protokola HTTP,koja podrzava trajne veze. trajne veze. Sada su se Sada su se sa protokolomHTTP, nakon uspostavljana TCP veze I jednokratne sa protokolomHTTP, nakon uspostavljana TCP veze I jednokratne razmene zahteva I odgovor,mogli slati I dodatni zahtevi I primate razmene zahteva I odgovor,mogli slati I dodatni zahtevi I primate odgovori na njih.Ukidanjem uspostavljanja I raskidanja TCP veze za odgovori na njih.Ukidanjem uspostavljanja I raskidanja TCP veze za svaki zahtev smanjen je broj nepotrebnih operacija po svaki zahtev smanjen je broj nepotrebnih operacija po zahtevu.Zahtevi se mogu slati I serijskizahtevu.Zahtevi se mogu slati I serijski..

MetodeMetode osim operacije koje se direktno ticu slanju zahteva i odgovaranju na osim operacije koje se direktno ticu slanju zahteva i odgovaranju na

njih,kod HTTP-a podrzane i druge operacije,tzv. njih,kod HTTP-a podrzane i druge operacije,tzv. MetodeMetode.. Postoje sledece vrste metoda:Postoje sledece vrste metoda: Metodom Metodom GETGET od servera se zahteva da posalje stranu. od servera se zahteva da posalje stranu. Metodom Metodom HEADHEAD zahteva se samo zaglavlje poruke –bez zahteva se samo zaglavlje poruke –bez

odgovarajuce Web strane. odgovarajuce Web strane. Metoda Metoda PUTPUT je suprotna metodi GET: umesto da stranu ucitava, je suprotna metodi GET: umesto da stranu ucitava,

ona je upisuje.ona je upisuje. Metoda Metoda POSTPOST pomalo lici na metodu PUT. pomalo lici na metodu PUT. Metoda Metoda DELETEDELETE radio no sto I ocekujete:uklanja postojece strane. radio no sto I ocekujete:uklanja postojece strane. Metoda Metoda TRANCETRANCE sluzi pronalazenju gresaka. sluzi pronalazenju gresaka. Metoda Metoda CONNECTCONNECT se trenutno ne koristi.To je rezerva za se trenutno ne koristi.To je rezerva za

buducnost.buducnost. Pomocu metode Pomocu metode OPTIONSOPTIONS klijent moze da pregleda svojstva klijent moze da pregleda svojstva

servera iliservera ili zadate datoteke.zadate datoteke.

Zaglavlja porukaZaglavlja poruka Iza reda sa zahtevom mogu slediti redovi s dodatnim Iza reda sa zahtevom mogu slediti redovi s dodatnim

informacijama.To suinformacijama.To su zaglavlja zahteva zaglavlja zahteva.Podaci u njima mogu se .Podaci u njima mogu se uporediti s parametrima koji se prosledjuju pri pozivanju procedure.I uporediti s parametrima koji se prosledjuju pri pozivanju procedure.I odgovori mogu da imaju odgovori mogu da imaju zaglavlje odgovorazaglavlje odgovora.Neka zaglavlja se .Neka zaglavlja se mogu koristiti u oba smera.mogu koristiti u oba smera.

Zaglavlje Zaglavlje User-AgentUser-Agent omogucava klijentu da obavesti server o omogucava klijentu da obavesti server o svom citacu,operativnom sistemu I drugim svojstvima.Cetiri svom citacu,operativnom sistemu I drugim svojstvima.Cetiri zaglavlja zaglavlja AcceptAccept obavestavaju server da je klijent spreman da obavestavaju server da je klijent spreman da prihvati odgovor u slucaju kada je podesen da ne prihvata sve I prihvati odgovor u slucaju kada je podesen da ne prihvata sve I svasta.svasta.

Zaglavlje Zaglavlje HostHost imenuje server. imenuje server. Zaglavlje Zaglavlje AuthorizationAuthorization je obavezno kada se trazi zasticena strana.je obavezno kada se trazi zasticena strana. ZaglavljeZaglavlje DateDate se moze koristiti I u zahtevu I u odgovoru,a sadrzi se moze koristiti I u zahtevu I u odgovoru,a sadrzi

vreme I datum slanja poruke.Zaglavlje vreme I datum slanja poruke.Zaglavlje UpgradeUpgrade treba da olaksa treba da olaksa prelazak na buducu verziju protokola HTTP.prelazak na buducu verziju protokola HTTP.

HTMLHTML(Hyper Text Markup Language) je jezik iz porodice jezika za oznacavanje. (Hyper Text Markup Language) je jezik iz porodice jezika za oznacavanje. Jezici za oznacavanje se koriste da oznace delove dokumenata. Klasican HTML Jezici za oznacavanje se koriste da oznace delove dokumenata. Klasican HTML dokument sastoji se od dve celine: zaglavlja i tela dokumenatadokument sastoji se od dve celine: zaglavlja i tela dokumenata

Server(Web/HTTP)Server(Web/HTTP) Osnovna uloga Web servera je da osluskuje na portu 80,da na dobijeni zahtev Osnovna uloga Web servera je da osluskuje na portu 80,da na dobijeni zahtev

pronadje trazeni dokument u lokalnom skladistu dokumenata i njegov sadrzaj posalje pronadje trazeni dokument u lokalnom skladistu dokumenata i njegov sadrzaj posalje klijentu ili,u slucaju da trazeni dokument ne postoji ,klijentu posalje poruku o gresci. klijentu ili,u slucaju da trazeni dokument ne postoji ,klijentu posalje poruku o gresci. Najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ciji je autor Apache Najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ciji je autor Apache Foundation.Foundation.

Osnovna uloga Osnovna uloga Web citacaWeb citaca je da korisnicke zahteve za HTML dokumentima prevodi je da korisnicke zahteve za HTML dokumentima prevodi u instrukcije HTTP protokola,salje HTTP zahteve,prihvata HTML dokumenta i u instrukcije HTTP protokola,salje HTTP zahteve,prihvata HTML dokumenta i prezentuje ih korisnicima. prezentuje ih korisnicima.

Adresa dokumenata/resursa(URI/URL)Adresa dokumenata/resursa(URI/URL) Uniform Recourse Identifier(URI)Uniform Recourse Identifier(URI) predstavlja skup karaktera(slova,brojeva i predstavlja skup karaktera(slova,brojeva i

specijalnih znakova) koji sluzi za identifikovanje karaktera. specijalnih znakova) koji sluzi za identifikovanje karaktera. Cilj identifikovanja resursa Cilj identifikovanja resursa je mogucnost pristupa svakom od resursa na mrezi.je mogucnost pristupa svakom od resursa na mrezi.

Uniform Recourse Locator(URI)Uniform Recourse Locator(URI) je podskup URI i njegov zadatak je ,osim je podskup URI i njegov zadatak je ,osim identifikovanja ,opis akcije koju treba izvrsiti nad resursom. URI/URL sastoji se iz vise identifikovanja ,opis akcije koju treba izvrsiti nad resursom. URI/URL sastoji se iz vise delova:hosta,korisnika,lozinke,seme,porta,putanje,upita,fragmenta.delova:hosta,korisnika,lozinke,seme,porta,putanje,upita,fragmenta.

File Transfer Protocol (FTP)File Transfer Protocol (FTP) FTP (File Transfer Protocol)FTP (File Transfer Protocol) je protokol namenjen je protokol namenjen

razmeni fajlova izmedju racunara koji imaju podrsku za razmeni fajlova izmedju racunara koji imaju podrsku za TCP/IP protokol. FTP je klijent-server protokol sto znaci TCP/IP protokol. FTP je klijent-server protokol sto znaci da se njegova primena vrsi putem serverskog programa da se njegova primena vrsi putem serverskog programa na serveru klijentske aplikacije na klijentu.na serveru klijentske aplikacije na klijentu.

Ima svoje ciljeve i mane.Ima svoje ciljeve i mane. Nebezbedan je za koriscenje.Nebezbedan je za koriscenje. pojavile su se dve razlicite implementacije sigurnog FTP-pojavile su se dve razlicite implementacije sigurnog FTP-

a:a: SFTP(SSH File Transfer Protocol)-SFTP(SSH File Transfer Protocol)-FTP baziran na FTP baziran na

SSH(Secure Shell) protokolu.SSH(Secure Shell) protokolu. FTPS(File Transfer Protokol Over SSL)-FTPS(File Transfer Protokol Over SSL)-FTP sa FTP sa

koriscenjem SSL ili TLS enkripcije.koriscenjem SSL ili TLS enkripcije.

Internet newsInternet news

News-novosti .Ovo je servis koji obuhvata News-novosti .Ovo je servis koji obuhvata desetine hiljada grupa(newsgroups).desetine hiljada grupa(newsgroups).

Svaka grupa diskutuje o specificnoj temi,a ime Svaka grupa diskutuje o specificnoj temi,a ime grupe obicno ukazuje na temu.grupe obicno ukazuje na temu.

Za ucesce u grupi potreban je program Za ucesce u grupi potreban je program “newsreader” koji omogucava korisniku da cita “newsreader” koji omogucava korisniku da cita clanke koji su postavljeni na odgovarajucem clanke koji su postavljeni na odgovarajucem serveru.serveru.

Korisnik takodje moze da posalje svoje clanke ili Korisnik takodje moze da posalje svoje clanke ili odgovore/komentare na clanke drugih korisnika.odgovore/komentare na clanke drugih korisnika.

IRC (Internet Relay Chat)IRC (Internet Relay Chat) IRC je servis koji omogucava korisnicima IRC je servis koji omogucava korisnicima

komunikaciju u realnom vremenu,kucanjem komunikaciju u realnom vremenu,kucanjem teksta u posebnom prozoru. teksta u posebnom prozoru.

Slicno kao kod novosti,postoji ogroman broj IRC Slicno kao kod novosti,postoji ogroman broj IRC kanala od kojih je svaki posvecen odredjenoj kanala od kojih je svaki posvecen odredjenoj temi ili grupi korisnika.temi ili grupi korisnika.

Korisnik moze da koristi poseban IRC program Korisnik moze da koristi poseban IRC program kako bi ucestvovao u diskusijama(chatrooms). kako bi ucestvovao u diskusijama(chatrooms).

Veliki broj diskusija postavljen je na Web Veliki broj diskusija postavljen je na Web sajtovima I omogucava korisnicima da direktno sajtovima I omogucava korisnicima da direktno chat-uju koristeci prozor svog pretrazivaca.chat-uju koristeci prozor svog pretrazivaca.