Interne Bolesti ,

  • View
    527

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Interne Bolesti

Text of Interne Bolesti ,

  • '

    !?)&(7~""'~--(/~~0 ~es~v: ~ !,:)J-r:..~::..--r, c~ ~.r_! ~

    '

    I , ' , "(]

  • Odgovorni urednik mr Esnd Masli~

    Recenzcnti Prim. dr CEDOMIR DONOVIC doc. dr IRFAN ZULIC, Mcdicinski fuku!tet Sarajevo dr MEHMED KUNDUROVIC, ~kolski zdwvstvcni can tar- Mcdicinska ~kola SMnjcvo Lckwri JOSIP HAOS ANDA VLA~KI

    Nns\ovnu Strnnn MUSA REHIC

    Tehni~ki urcdnik YANDA BABOVIC

    Korektori SLAVICA LASICA RU2A MLAC

    lzdnjc; SP ,S\jctlost", Izdnvo~ko-preduzc~c, Sarajevo Direktor SA VO ZIROJEVIC Zllvod Zll tid1bcuikc i nastnYua sn.:dstva

    Za izdrna~n ABDUSELAM RUSTEMPA~IC Tira:i.: I 000

    Stnmpa DP ,GRAFJCAR" Tuzla

    Za ~tompnriju MURIS D2AMPO, graf. int.

    Snvjl!t zn unnprcdivnnjc vospitno-obrnzovnog r11da Bosnc i Hcrccgovinc oclobrio ~ izdnvnnjr. i upo-trcbu ovog ud:l.benikn u !rc~cm rnzrcdu zdrnvstvenc strukc svojom odlukom broj 07-65/85 od 20. n111jn 19R5. godine.

    CIP- Ka!nlogizucijll 11 publiknciji Nnrodnn i univcrzilelskn bibliolck:l Oosne i H~l'c.::govinc Snrnjevo 616.1/.'1(075.3) RISTIC, Mil_osav

    Interne bolcsti: zn zonimnnjn mecticinska scstra-lehni~ar (III rnzred),

    aku~crska s~stra-tchni~ar. mcclicinski gipscr I Milosov RisliC, Siobodun Ristic, Zoran Risti~.- 2. izd.- Snrnj~vo: Svjctlost, 1990.--144 sir.: ilustr.; 24 em

    Kor. 511'. nnsl.: InlcrM bolcsti: za 3. razrild zdravstvenc strukc. ISBN 8601-02751-2

    1. RistiC, Slobod;~n 2. Risti~, 7..ornn

    ISBN SEi-01-02751-2

    ,{.~

    11 ' ' ' { /Ji' .. I / /fj . . ... ' ,,'! '

    PREDGOVOR

    Usmjereno obrazovanje treba da omoguCi bolje struCno ospo.!ioblja.vanje uCenika .~a obavljanje p1ojesionalne djelatnosti poslije zav1-.~etka Skolovanja." Zat.o je u okviru zdravstvene struke uveden veCi broj raznih smjerova usmje-nnog ob-,azovanja. Oni treba da omoguCe bolje i potpunije osposobl]avanje zdravstvenih rC!dnika ti: toku Skolovanja za pojedine vrste djelatnosti koje Ce obavljati poslije zav1Setka Skolovanja.

    M edicinska sestra (tehniCar) Clan .je tima u svakoj zdravs~vcW>J ustanov.i koji radi na prevenciji Taznih bolest.i i na ispitivanju, njezi i HjeCenj1t bo-lesn~ka oboljelih od botesti raznih organa. Osnovni zadaci medici-:t.

  • c,~

    '

    UVOD

    Inter.na medici.n.a je praktiCoo meili-cinska di.sc~pli.na. Ona ipOOUCava, pre-poznaje, lijeCi. i spreOava Dolesti unut-.ra.Snjih organa. -Podru~je djelovanja in-tetne medicine je vrlo s.Iroko. B:rz raz-voj medicine usloviu joe da se ofor.rne neke posebne discipline i, v.remeinom, iT.d.voje iz interne medicine. Te "i!zdvoje-ne discipline su neu-ro-ps~hijatrij.a, der-mato-venerol'(!Jgija, :imektologlja i ren-dgenologija (radiologija). Te discipline tak.ode .poouOavaJu i lijeOe holesti unut-raSnjili or.gan..a.. Neuro-psihijatrija pro-ur...ava 1 lijeCi. bolesti n~g ,sjst.ema, Derm.a.to-venerologij:a !pl'OUOava i li.jeC::i bolesti koZe i polnih organa. Infekto-logija prou~ava i lijeCi akutne zarazne

    OOlE:Sti. Ra.diologija se bavi primienom poseb:n:ih aparata ll isp:itivanju 1 lije~nju bolesti unutraSnjih orgarna.

    Bolest.i. koje poouC.:wa intema med:i-cina prol.l.ZI'Oku.je nek.i od &pOlja.Snjih ill unutraSnjih etioloSkih t:inilaca. Spo-lj.a..Snji etuoloSlti Ci."'ti.oc:i (uzroci bolesti) su: fiziCki uzroc.i, h~"'IIlljski uz:roci, bi-oloSki uzroci bolesti i nepravHnoa ~-hrana,

    Unu.traSnji uzroci boles.t:i su: nas-ljedru. pore:rne6a:ji, uroden.i porerneCaji., poreme6aji imun ttet.a i ps.ihQsomatsk..i poreme6a.j.i.

    Bolesti koje pro~&:l.va .interna medi-cina. ispoljav.aju se J.la i.sti n.a6"'l.. kao i sve bolesti.

    ISPOLJAVANJE BOLESTI

    Bolest se ispoljava subjektivnim te-gobama (smetnjama) i objektivnim promjenama. IzraZenost subjektivnih tegoba najviSe zavisi od emocionalnog stanja bolesnika. Neki bolesnici odrede~ ne subjektivne tegobe doZivljavaju, u izraZenom stepenu, dok drugi iste te tegobe doZivljavaju u neznatnom stepe-nu. Subjek.bivn-e tegobe zovu sc sim.p-

    ~omi bolesti, a objekt\vne promjene sc zov.u znaci bolz.s-ti.

    Simptomi bolesti. OID mogu da se svmtaju u dv1je ,grupc. Jednu :;rrupu Oine opSti sim.rptomi OOlest.i, a d.Tu.gu specirfi~ :Mnptonri holoesti.

    OpSti sim"ptomi se j.avlj-aju pri mno-gdbl"ojn:im bolestim.a. Nelti od njjh se javlj.aju skoro kod svili bOlesti. Malak-salost je, takode, opSti simptom, jer sc javlja skoro u svlln bolestima.

    5

  • SpecifiCni simptomi su oni koji se ja.vlj.aju s.amo u odred('nim OO!es.tima, Zbog toga njihova pojava sa v~li.k:om vJ-erov.utnoOOm ukazu,i~ n.a odredenu bo!.st. N.ajholji ;Jrh..""ktor.aln1~ angi-ne (ang:in.a ,pector.is). Drugi pr!.mjer speciHUnog simptotn'?o. st' Zufue kohke. To su bolovi' .kojl se j.a v~j.aju u grnjcm dijelu 1J:obuha po.s.~!~e u"Ziim.a.nj.sa velikom vjerovatnoCom uk"!zuju na .o'boljenje ZuC:1.e kesice. j1.ajcieSCe :na

    pr.isustvo k.am~.,.u~a u Zuenlm pute-vim.a.

    Znci bolesti. Pr-omjene koje se jav-ljaju sa nastankJ:n bolc>sr.i, koje m0Ze da zapazi bole.:;nik jJi njegova okolin~, a koj-e utvrduj.e lJ0kar pn fiziCkom pre-g!Edu bolesnik.a, naz.iv.a_ju se 0bjektivni znaci bolesti. N-eki ;mac! boJesti su opS-ti, a drugi vi.Se ili manje specifiCni.

    O.p.Sti zn.aci bo\{'sti su povHen.a temM peratura, .sma:nj~~nje tj.2J.c--snt:! tf:.'Zi.nc: i ne:kl drugj. Oni ,,;e j.n\'!jaju u mnogin. bo1esUma. Zbog rosa nj:ihova poj.a.v.a nc ukazuj-e na oOOljenje 0dredenog or-gana i. n.a o::iredenu bolesL

    SpecifiCan o:bjektiv~m zn-ak bol-e.sti su otoci. Oni se j.avljajJ u bol~~s.niJca sa b0lcstima srca, _l;:rvr.ih sudova, bubre-g.a, j-etl'e m usljed po-chranjiV~"'nja. Zbog t\"")g.a nj.ihova -po}av.::l 7 .. ahti~

  • se uno;s..e i .podaci o raznim navik:ama (uzimanje alkoholn;ih ,piCa, uz:im.anje li-jek.ov.a, n.apitakla, pu.:.;enje i dr.).

    POOatke o subjektivnim tegobarna (s.im:ptomima) :bolestl uzirnaju la:i.ci je-d:an od drugoga, kada se jed.an drugom poz.a.le na odreden-e tegobe (smetnje). Po sebi ~Se r.a"2lUlnije d.a je to urima.nje ..anamnestiClcih podataka sasvim ne-struCno. Cesto Jaici jedn:i dr.ugli.mn daju i mi.Slj-enje koji je o:-ga..n obolio, pa i o kojooj se bolesti rad~. M-.edicin\Ske GeStre (tehniCari) treba da posj.eduju sol:idno znanje i 'ZVi-j.eno.st:i, 1poloZaj bolesnlka, poomjene

    __ Q~iQtru~.~JooZ

  • LIJECENJE DOLESNIKA

    Har-ne m-~tode koj~ ;,;.e pdmjenjt:ju u li:j0Cenju bol-t\$nika :im.:.ijU Z:J. cil.i da ot-klorne uzr-oCni.k~ \z bol~.>nikovog orga-J~imn"''l i d.R '!JOmognu org~mizmu bvles-nilc.a da svJcvd.a bolst l da potpu:no:) oz-dravl. Sve mebode Hj.~&nja m

  • kada se bole&nJ.k osje6a .potp.uno :?Xh'a~ v.im i .spoOObarn je za svoj rantiji pooao. Rekon:v.a!lesoemcija tr.aj.e :nazld:ato Cu@> pri razruim bolest!ima i u raznih boles,_ nika. Ona je prJje sv.eg.a uslov.ljena sta~ njem bole.smi:ka :prJje .naiStanlka bolesti, teirlnom kl:ini~ke sl'ilke .bolestli. 1 na.ffi~ nom pr.imjenje:nog lijeOOnja.

    Invalidnost Je dr.u;g:i. na& ishoda bolesti. To je .nepo'bpuno ozdlravlje:nje. On.o se k-a't'lak'teni:Se zaostajanjem odtre-denilih JXlSljddca u .g.r.adi i ;fiunk.oiji ne-lcih organa, iako je 1bolest -z.a.VI'Sena. Te osobe su traj!l'l.O ~e za r.omiji svoj posao ili rnogu da ga dba\-:ljaju u i5okira:6enom raxktom '\:"l'll1..EmU. u tih bo-lesn.i.ka (inv.a:lida), pr.ilrnjenjuj.u se to~ sebni postwpci, .ai:jli. je cilj- da 1h ospooo-be z,a ponovno dbavljan-je ranijeg i1i ne:kcg dr:wgog oz,animanja. Svl ti :razli:Citi pd!rtupci predstaNljaj;u sastavni dio slo-Zenog prooesa, oopm:dbljavanjoa boles-nik.a i :irnvalida. Taj prooes se zove re-habiHtaoija.

    Smrt je tre6i :n.a:Cin :i.shoda boles.izi.. Smrt je strunj~ ODg-am.i.'lJl'l-.a. kloje nastaje ;prestarnnoom fun!kcija oantralnog ne-

    rvnog sistema, !kard:io-v.asku1ar.nog 1 ~atornog siiStema. Smrt moZe da ru~:stane nagilb .ill .pas~o. Postepe.-'l10l11. nastUJpa.nju sm.rti mm.e da pretho-di ~&tanje ~oje se zove agoni;a. To s'La~ nje se kar.aJk"beniclie IPOJ'Il.U6enom svijeSCu i smanjen.om osjebljivOOCu ibales-nikoa. Sv.i.jest anoi-e da bude ofmvana u izvjes-UJog broja 001Sn'ilka z,a v.nijeme agoni~ je. Oni mogu ner.a~umlj:iv.o i jedva C'Uj-no da odgovaraju na .pitanja. Nek:i. bo-lesndci z,a V'Dij.eme o.agonije mogu :imati izr.aoz:ito smanjoene :ii.vo1me fun:kcije, 1:e se mo:Ze 1posumnj..ati d.a su wnrll. Zbog toga treba da se ra:zlika.1lje ptiv.idna od prave smrti. P.rivlld!na smrl re na"Z.i.V.a letargija. Ona se karakteri.Se maksiffial~ n'im .smanjanjem sVih Zivotnih fumkci~ ja, tako da OOlesn.i:k po svom ~poljnom d~ledu izg'leda ka.o da. je mlif:.av. Detalj~ na :i:s,p.irtiv.anja utvrduj.u da su funkcijc d:isa:nja. i srca joS uvliljek ofuvane. Prava smxt se k.ara:k:terllie piOljp,wn:im presrta,n-k.om funkcija oontr.a.ln.og nerVlfl.Og siste-ma, prest.an'kom r.ad:a sroa i rpresta..."l-kom dioonja.

    KLASIFIKACIJA (PODJELA) INTERNIH BOLESTI"

    .Bolesti. koje spadaj u u drnnen Jn ter-ne m.eclicine najOeS6e ;re kl:.a.,c:.ifi:kuju prema o~ ihl si5t:enrlma organa. Bolesti Ta.'2llldh sistema wgan.a C.ne po-jec:hl:na pogha.vlja :in:tenne merl:i'Ci.ne. Si-gumno je d-a 5Va:k.o .pog1aV'Ilje treboa da &ll odred.snu cjelrl.nu. PoZel.jno je i ko-:rilmo d.a. pojediin.a p.oglavlja prethode ~. Po'l~zeCi. 'dd tih Oi.njenica dat je sljedeC:i. Nl.BpOTed. 'gl'adiva u ovo.m ud.Zbendku:

    - Bolesti organa za d:isanje

    12

    - Bol'E'Sti sroa i kr.vm:ili sudlova - Fiolestl. lbUib:rega 1 mokr.a.Cnih pu-

    teva - Bdlesbi. oogana za. varenje - IBolest.i. jetre, ZuCn:ih pu'beva i guS-

    te:va:Ce - Bolooti metaJOOli.zma - BoioEis'hl nepr.avtilline jsh1"'an1.'e - Bolesbi 2:1ijezda sa unutraS.nj.im

    lug>an gm;nj.ih dlsaj:n&h pu.te-va. U:loge nasme duplje, ~~ !wp]jO:n.a i drugih garnjih

  • gulaciji konoentnacij.e jon.a vodoniJta, Ljel\snoe rtemperature i prometa vode u 011g.a:nJzmu.

    PluCna mar::.mica (