BOLESTI PASA

  • View
    1.145

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of BOLESTI PASA

IBOLESTI PASA PARAZITSKE BOLESTI PASA Ovu grupu oboljenja u irem smislu mo emo podeliti na bolesti izazvane ektoparazitima, endoparazitima i protozoama.

BOLESTI PASA IZAZVANE EKTOPARAZITIMA Naj e i uzro nici koji dovode do ektoparazitskih oboljenja u pasa su buve, ugarci,demodeks i krpelji. BUVE Naja e i uzro nik koji dovodi do problema sa ko om u pasa je ma e a buva (Ctenocephalides felis). Gotovo svi psi su osetljivi i izlo eni delovanju ovog parazita, osim pasa koji ive na visokim nadmorskim visinama. Buve se hrane krvlju doma ina na kojem parazitiraju. Tako e, odrasle buve mogu pre iveti i do 2 meseca van doma ina. Kod velikog broja pasa buve dovode do svraba srednjeg intenziteta koji je podno ljiv. Velika infestacija ovim parazitima mo e, posebno u tenadi, dovesti i do ozbiljnijih poreme aja (anemija ve eg stepena). Buve su i prelazni doma ini za pse u pantlji aru. Kod osetljivih pasa dolazi do pojave alergijske reakcije na ujed buve, odnosno na proteine koje se nalaze u pjuva ci buve. Kao posledica ove alergije, kod ovih pasa dolazi do znatno ozbiljnijih poreme aja i o te enja dlake i ko e. Osnovni simptom infestacije buvama je intenzivno e anje, posebno u regiji oko korena repa, na sapima, na stomaku i nogama. Dijagnoza se postavlja nalazom buva na ivotinji, budu i da su ovi mali sme i insekti vidljivi golim okom, ili nalaskom izmeta ili jaja buva koje ukazuju na prisustvo ovih parazitz na psu. Treba ista i da je kod pasa koji su osetljivi na ujed buve dovoljan samo jedan ujed da bi do lo do ispoljavanja jakih klini kih simptoma. Budu i da razvoj buve ide kroz nekoliko stadijuma (jaja, nekoliko stadija larve, lutka i odrasla buva) u terapiji i kontroli buva trebalo bi obuhvatiti sve razvojne oblike. U praksi to nije nimalo jednostavno budu i da ne postoji nijedno idealno veterinarsko sredstvo za uni tavanje svih oblika. Osim toga buve imaju izuzetnu sposobnost prilago avanja na insekticide tako da je tretman i kontrola jo vi e ote ana. Osnovni princip le enja je antiparazitski tretman. Na tr i tu postoje brojni preparati razli ite efikasnosti i u razli itim oblicima (sprejevi, amponi, pra kovi, rastvori, spot on forme, ogrlice itd.). Obzirom i na toksi nost ovih preparata pre upotrebe po eljno je prokonsultovati se sa veterinarom. Psi kod kojih se ispolji alergijski dermatitis zahtevaju poseban tretman pod kontrolom veterinara.

II

UGA PASA uga pasa je nesezonsko oboljenje koje se e e javlja kod pasa koji se dr e u lo im higijenskim uslovima. Uzrokuju je ugarci iz tri roda i to: Sarcoptes, Notoedres i Otodectes,pri emu su naj e i uzro nici Sarcoptes i Otodectes. Ovi paraziti svoj ivotni ciklus provode na ko i doma ina, prave i kanale u njoj i pola u i jaja. Bu e i ko u paraziti dovode do velikih o te enja ko e i sekundarnih infekcija to uzrokuje jo ve i svrab. uga je kao bolest rasprostranjena po celom svetu, a oboljevaju i ljudi i ivotinje. Vrlo se lako i brzo prenosi sa oboleloga psa direktnim kontaktom ili kontaminiranim priborom ili opremom. Svojim parazitskim delovanjem u i na ko i ugarci izazivaju jak svrab koji za posledicu ima dodatna ote enja ko e. Ovaj svrab postaje intenzivniji preko no i i u zatvorenim i toplim prostorima. Na o te enim mestima prime uju se crvenilo, vori i, ogrebotine, kraste i nedostatak dlake. Mo e do i i do sistemskih poreme aja u vidu anemije, sekundarnih bakterijskih infekcija. Otodectes uga je lokalizovana u u nom kanalu, na bazi i oko uha. Paraziti dovode do upale u nog kanala sa poja anim lu enjem karakteristi nog tamnog sadr aja. Psi e u u i, tresu glavom i mo e do i do dodoatnih komplikacija u vidu o te enja bubne opne ili upale srednjeg uha. Dijagnoza se postavlja na osnovu klini kih simptoma i pregleda ko nog skarifikata. Terapijom se mora delovati na same uzro nike, ali i istovremeno sprovoditi simptomatsku terapiju uz poja anu i kvalitetnu ishranu. DEMODIKOZA PASA Demodikoza je zapaljensko, parazitarno oboljenje ko e pasa koje se odlikuje gubitkom dlake, ali bez izra enog svraba. Ovo stanje je naj e e u vezi sa oslabljenim imunolo kim statusom ivotinje. esta je kod nema kih ov ara. Bolest se javlja u dva oblika : lokalizovana i generalizovana forma. Lokalizovana forma se uglavnom javlja kod pasa starosti do 12 meseci.Zapa a se kao prore enje dlake oko o iju, usana i na prednjim nogama. Obi no prolazi spontano u vremenu do 3 meseca. Postoji mogu nost prelaska lokalizovane forme u generalizovani oblik. Generalizovani oblik demodikoze je ra iren na vi e mesta po telu i javlja se u tri oblika ; juvenilnu (psi uzrasta 3- 12 meseci), demodikoza odraslih pasa i hroni nu upalu ko e oko prstiju i na apama (pododrematitis). U ovim slu ajima je esta i sekundarna bakterijska infekcija koja mo e dovesti i do svraba, koji ina e nije specifi an za demodikozu. Od faktora koji mogu pogodovati nastanku demodikoze treba izdvojiti genetske faktore, stres, lo u ishranu, endoparazite i hormonske poreme aje. Tretman i le enje ovog oboljenja je dugotrajno i mora biti pod kontrolom veterinara. Zapu teni slu ajevi mogu zavr iti i uginu em ivotinje.

III

KRPELJI Krpelji imaju slo en ivotni ciklus koji uklju uje parazitiranje na tri doma ina - doma e i divlje ivotinje i oveka. Na psima parazitira ve i broj vrsta krpelja od kojih prakti no svi mogu preneti bolesti na pse. Od oboljenja treba ista i piroplazmozu( babeziozu), tularemiju, Lajmsku bolest itd. Krpelje obi no nalazimo na u ima, vratu, glavi i izme u prstiju. Ponekad psi mogu biti invadirani sa nekoliko stotina krpelja svuda po telu. Me utim, da bi se prenela neka od bolesti sa krpelja na psa dovoljan je samo jedan ubod krpelja, kojeg esto vlasnik ne stigne ni uo iti. Ako se na psu na e manji broj krpelja treba ih poku ati izvaditi. Ranije se smatralo da je prvo potrebno usmrtiti krpelja da bi se nakon toga vadio. U tu svrhu su aplikovani alkohol, benzin, razna ulja i sl. i nakon toga se krpelj vadio. Razlog zbog kojeg je ovo napu teno je taj to prilikom uginjavanja krpelj ispu ta infekt koji mo e izazvati bolest. Postupak za ispravno va enje krpelja se sastoji u hvatanju krpelja pincetom ili specijalnim instrumentima i okretanjem tela krpelja u suprotnom smeru od kazaljke na satu. Istovremeno je potrebno lagano izvla iti glavu krpelja iz ko e psa. Izva enog krpelja ne treba dirati rukama jer i ljudi mogu oboleti od nekih oboljenja koje se prenose krpeljima. Ako prilikom va enja krpelja do e do zaostajanja glave krpelja u ko i psa treba pratiti da li e do i do spontanog izbacivanja ostatka u slede im danima. Ako mesto ujeda postane crveno i pojave se znaci infekcije treba potra iti pomo veterinara. U slu ajevima ve e infestacije krpeljima, psa je potrebno istretirati nekim od komercijalnih preparata protiv ektoparazita. U sezoni prole e - jesen bilo bi dobro za tititi psa nekim od preparata koji imaju dugotrajnije i za titno delovanje. PIROPLAZMOZA - BABEZIOZA PASA Piroplazmoza je veoma te ko oboljenje izazvano parazitima koji pripadaju Protozoama. Ovi paraziti uni tavaju crvena krvna zrnca - eritrocite i tako dovode do anemije. Bolest se naj e e pojavljuje u prole e i jesen, mada nisu isklju eni ni slu ajevi oboljenja u zaimskom periodu. Inkubacija kod piroplazmoze je relativno kratka, tako da do klini kih simptoma mo e do i za 2 do 3 dana od uboda krpelja.U nekim slu ajevima mogu a je i latentna infekcija koja traje 10 -ak dana. U po etku se javlja visoka temperatura koju prati malaksalost i bezvoljnost psa. Kasnije se javlja anemija, utica i pojava krvi u mokra i. Mogu a je pojava i povra anja. Vrlo retko se doga a da pas sam preboli ovo oboljenje, a ako i preboli esta su trajna o te enja jetre i bubrega. Ve ina pasa koji se ne podvrgnu pravovremenom le enju uginjava. Terapija, ako se zapo ne na vreme, je vrlo efikasna i traje nekoliko dana. Do pobolj anja dolazi ve nakon nekoliko sati od davanja adekvatnih veterinarskih lekova. Sa potpornom terapijom se nastavlja jo nekoliko dana uz poja anu ishranu. Psi koji prebole piroplazmozu poseduju imunitet koji ih titi od ponovnog oboljevanja. Treba ista i da trajanje imuniteta znatno varira i da su mogu i recidivi infekcije.

IV

Postoje vakcine i lekovi koji se daju preventivno i koji pru aju za titu od 1 do 6 meseci. CREVNI PARAZITI Crevni paraziti su est problem kod pasa. Oni mogu da izazovu vrlo blage ili ak neprimetne klini ke simptome, ali mogu da izazovu vrlo te ku i ozbiljnu klini ku sliku, tako da je ak i ivot ivotinje doveden u pitanje. Kod mladih ivotinja e a je pojava te kih simptoma prilikom infestacije crevnim parazitima, ali ne treba da se previdi da je est uzrok hroni ne dijareje kod odraslih pasa prisustvo crevnih parazita. Mlade ivotinje infestirane crevnim parazitima pokazuju slede e simptome : neraspolo ene su bezvoljne su, apetit im je slab, dlaka im je suva i lo eg kvaliteta, stomak im je esto nadut i na pritisak bolan, prisutan je i profuza n prolivu kome mogu ali i ne moraju da se primete crevni paraziti. Ponekad mlada ivotinja i povra a i de ava se da u povra enom sadr aju budu primetni crevni paraziti. Kod odraslih ivotinja infestacije crevnim parazitima obi no nisu primetne za vlasnika . Jedini simptom koji vlasnici primete je prisustvo dijareje manjeg ili ve eg intenziteta. Dijareja mo e da bude prisutna stalno ili da se javlja povremeno, mo e da bude u vidu potpuno te ne ili ka aste stolice, i u stolici mogu ali i ne moraju da se pojave crevni paraziti. Infestacije crevnim parazitima, naro ito kod mladih ivotinja su opasne i zato jer esto dolazi do sekundarnih infekcija bakterijama ili virusima. Kod pasa je esta i prenatalna infestacija tenaca (infestacija pre ro enja, putem maj inog krvotoka). Za dijagnostiku crevnih parazita presudan je koprolo ki pregled koji vr i veterinar i na osnovu ijih rezultata veterinar propisuje najefikasniji lek za otklanjanje crevnih parazita. Oble gliste (Ascaridae) Postoje etiri potencijalna puta za infestaciju oblim glistama i to su : prenatalna infestacija tenaca tran