Bolesti pcela

Sumlja, reakcija, terapija i preventiva p~elara prakti~ara

Milan Jovanovi}

2

Bolesti uzrokovane bakterijama

• Ameri~ka kuga legla• Evropska kuga legla

Parazitski krpelji

• Varoza

• Druge bakterije

Bolesti uzrokovane gljivicama

• Kre~no leglo Ko{ni~ina bubaSindrom nestajanja p~ela - CCD

Bolesti uzrokovane protozoama

• Nozemoza

3

Zdravo leglo

4

Zdravo leglo

5

Zdravo leglo

6

Zdravo leglo

7

Zdravo leglo

8

Zdravo leglo

9

Zdrava p~ela

10

Zdrava p~ela

11

Ameri~ka trule` legla

12


• Uzro~nik je bakterija Paenibacillus larvae, {tapi}astog oblika veli~ine 2,5-5µm x 0,5-0,8µm

• Napada isklju~ivo leglo radilice, matice i trutova

• U isu{enom stanju opstanu najmanje 35 godina a najvi{e 79 (Hachiro Shimanuki and David A. Knox)

• Bolest se karakteri{e klini~kim znacima na poklopljenom leglu

Uzro~nik

13


• Umerena i subtropska oblast svih kontinenata

• Nema je u ve}em delu Ju`ne Amerike, Afrike, Malajskog arhipelaga, indijski podkontinent

• Srbija i Crna Gora

Ra{irenost

14


• Detaljan pregled u rano prole}e, pre naglog razvoja i uno{enja zna~ajnih koli~ina nektara

• Ako se u samo jednom dru{tvu otkrije, 4 km izolacija

• Tutkalo i ukvarena riba• Ka{asta masa

Otkrivanje

15


Otkrivanje

• Uginule larve posle mesec dana se sasu{uju

16


• Jezi~ak

Otkrivanje

17

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje

18

• Ukoliko je sumljiva ljuspa ili larva ona se otopi u 3-4 mll vode i doda se 1% mleka u prahu(epruveta)

• Epruveta se drì na temperatuti od 37 úC

• Ako se rastvor izbistri posle 10-20 munuta, onda su prisutne spore Paenibacillus larvae


Otkrivanje(Holstov test)

19

Ameri~ka trule` legla Putevi preno{enja zaraza

• Grabe`• Naletanje• Preno{enjem okvira• Prihrana zaraènim

medom• Nedezinfikovane ko{nice• Ruke• Oprema i sitni alat• Satne osnove• Rojevi koji poti~u iz

zaraènih dru{tava

20

• Samo u mladim larvama spore klijaju• Nakon 53 sata od izvodjenja larve iz

jajeta spora nije u stanju da izazove infekciju

• Kada dodje do klijanja imamo “vegetativni oblik” bakterije kojim se zaraza ne prenosi

• Sa hranom dolazi u organizam larve i klijanje traje 1 dan a umnoàvanje se nastavlja u srenjem crevu akroz zid debelog creva bakterija dospeva u telesnu {upljinu larve

Ameri~ka trule` legla Kako dolazi do zaraze

21


• Radikalno uni{tavanje, spaljavanjem p~ela i legla

• Ko{nice i oprema se opaljuju let lampom i rastvorom 2% ìve sode

Suzbijanje

22

Ameri~ka trule` legla Suzbijanje

• Natrijum-sulfatijazol(0,5-1,5gr u 5-15 l secernog sirupa)

• Oksitetraciklin(0,25g-0,4g u 5l sirupa)

• 20.oktobra 2005-Tilosin(200gr na 20 gr secera, na svakih 7 dana, 3 puta u rano prole}e)

• Pra{kasto• Biljna mast

U [vajcarskoj je od 1908-1933 sa 7% na 1%

Engleska

23

Evropska trule` legla

24

Uzro~nikEvropska trule` legla • Bakterija Melissococcus

pluton lancastog oblika 0,5-0,7µm x 1µm, kao sam , u paru ili lancu(ne formira spore)

• To je oboljenje otklopljenog legla ali se uginule larve mogu na}i i u poklopljenim }elijama

• Zaraàvanje larvi traje do starosti od 48 sati i to putem hrane, a umnoàva se unutar srednjeg creva

• Sekundarne bakterije mogu ubrzati uginu}e(Bacterium eurydice, Bacilus alvei i Streptococcus faecalis)

25


Otkrivanje

• Larva strada pri starosti od 4-5 dana

26

Evropska trule` legla Otkrivanje

• Ako p~ele poklope }elije sa larvama poklop~i}i postaju ugnuti i na njima se mogu pojaviti rupice

27

Evropska trule` legla Otkrivanje

• Uginule larve omlitave, poprime ù}kasto braon boju, odaju}i odvratan, kiselkast zadah. Mada ~esto mirisa i nema ili je slab

28

Evropska trule` legla Suzbijanje

• Uni{tavanje je najbolje ali nije ovde ekonomski opravdano pa se koristi “[ok roj”metoda

29


• Sterilisati nastavke let lampom

• Sa}e dezinfikovati esencijom(150ml po nastavku), a ramove ostaviti posle toga na promaji 24h

Suzbijanje

30


31

Evropska trule` legla Suzbijanje

• Terapija antibiotikom nije preporu~ljiva

• Koriste streptomicin i teramicin {to ranije u prole}e

• Streptomicin 0,5 g /1 litar {.s

• Teramicin 0,5-1g rastvori se u malo vode pa se doda u 500 ml {e}ernog sirupa

32

Ostale, manje opasne bakterije koje se javljaju kod p~ela

• Spiroplazmoza(javlja se i kod drugih insekata a i biljaka, nadjene u hemolimfi odraslih p~ela)

• Mikoplazmoza(nalaze se u kanalima hipofaringealnih `lezdi p~ela radilica)

• Pseudomonas apiseptica(nadjena je u hemolimfi odrasle p~ele,infekcija je prolazna a ova bakterija moè se na}i u zemlji{tu oko p~elinjaka)

• Bacilus pulvifaciens(obolele larve su svetlo braon do ùte boje i p~ele ih brzo izbace)

• Hafnia alvei(bakterija koja se naj~e{}e sre}e u zajednici inficiranoj varoom destruktor)

33

Kre~no leglo

34

Kre~no leglo Uzro~nik

• Gljivica Ascosphera apis koja predstavlja organizam sa razdvojenim polovima i kod koje se stvaraju spore(veli~ine 5,8µmµm) samo onda kada dodje do spajanja sa micelijom suprotnog pola

• Micelije su dugi kon~asti organizmi bele boje koji isklijavaju u vidu pupoljka iz spore

• Tela{ca u kojima se formiraju spore imaju sivozelenkastu boju

• Svaka larva koja ugine i koja stvara ciste formira oko 10*-10* spora

35

Kre~no leglo Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva

• 3-4 dana stare p~elinje i trutovske larve su najosetljivije na spore Ascosphera apis

• Prehladjivanje(sa 35úC na 30 úC)• Mumije zveckaju ako se okvir

protrese• Mumije su hrapave krte, lomljive• U zemlji{tu spore ostaju dugo

aktivne a na sa}u i opremi i posle 15 godina

• Velika uloga naslednog faktora pogotovo krvno srodstvo

• Stara matica i bezmaci• Pove}ana koli~ina legla i smanjen

broj p~ela

36

Kre~no leglo

• Nelatanje p~ela predstavlja na~in {irenja

• Preko zime spore mogu ostati u mednoj voljcu p~ele

• Slaba ventilacija i vlaga pogoduju• Zagadjenost vazduha i pove}ana

kiselost ki{a• Drugi faktori, kao {to su

zaraènost virusima i bakterijama, trovanje uti~u na neadekvatno hranjenje larvi a to dovodi do efekta “zahla|enja”

Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva

37

Kre~no leglo Suzbijanje

• 4% rastvor formalina ubija spore• Temperatura preko 85úC i preko -

16úC• Rastvor 0,7% timola spre~ava rast

Ascospfera apis• Askotom(100ml leka u 30l sirupa,

ili 100ml leka u 5 litara slatke vode, 3 puta u razmaku od 5 dana)

38

Nozemoza

39

Nozemoza(Nosema) Uzro~nik

• Praìvotinja Nosema apis, otkrivena 1758 a opisana 1909(Zender)

• Veli~ina 4,5-6µm x 2-3µm• Potrebno je od 20-90 spora po

p~eli• Spore nosema ceranae su u

proseku manje za oko 1µm• Napada zid srednjeg creva matice,

radilice i trutova• Napada isklju~ivo odrasle p~ele, a

leglo nije podlo`no infekciji• Infekcija nastaje preko usnog

otvora• Klima, vlaga

40

Nozemoza(Nosema) Otkrivanje

• Znaci bolesti uglavnom nastaju pred uginu}e:abdomen je uve}an usled nakupljanja sadràja nesvarene hrane

• P~ele skaku}u ra{irenih krila, ~esto se skupe u grozd u blizini

• Izmet je te~an, ùto sme|e boje• U toku zime p~ele uginjavaju

uglavnom unutar ko{nice pa se mogu na}i na podnja~i

41

Nozemoza(Nosema) Otkrivanje

• Bolesne p~ele imaju smanjeni sadràj azota u masnom tkivu 6mg,za razliku od zdravih od 14-23mg

• Do dizenterije dolazi zbog uve}anog sadràja vode kod inficiranih p~ela

• Spore se {iri izmetom odraslih p~ela tako {to ih mlade p~ele ingestiraju prilikom ~i{}enja

• Srednje crevo ima prljavo belu boju

42

Nozemoza(Nosema) Opstanak

• U medu drànom na hladno spore ostaju aktivne 2-4 meseca

• U medu zagrejanom na 59-60úC propadaju za 10 minuta

• U spoljnoj sredini (jun-novembar) zadràvaju aktivnost od 5-6 nedelja

• U zemlji od 44-71 dan• U vodovodnoj sredini spore mogu

da opstanu 113 dana

43

Nozemoza(Nosema) Uni{tenje

• Struje}a vodena para uni{tava spore za 1 minut

• Ako su u vodi, posle zagrevanja vode na 58úC i drànja 10 minuta one nestaju

• Direktna sun~eva svetlost 15-32 ~asa, a ko su u vodi na suncu 35-50 sati

• Sa}e zaraèno 80% sir}etna kiselina — 150 ml po nastavku od 3-6 dana

44

Nozemoza(Nosema) Suzbijanje

• Fumagilin ili Fumidil B(20g na 25 litara sirupa, to je za 10 dru{tava)

• Nozecid ili nozamevat(50mll u 12,5 l sirupa i 500ml u hranilcu 5 puta u razmaku od 5 dana; ili za dezinfekciju sa}a 50mll sa 5 l vode

• Apiherb• Sir}etna kiselina• Protofil• Pelin(Artemisia absinthium ili

Artemisia cinae Willkomm)• Krystyna Pohorecka, 2004• Grupa istraìva~a sa univerziteta u

Gizi,Egipat,2007

45

Nozemoza(Nosema) Suzbijanje

• 1 kg {e}era+1kg kvasca+400 mll vode skuvati u loncu od 10 litara i to pome{ati sa 5,25 l invertovanog gustog scernog sirupa

• + 19 kg {e}era u prahu• + 55 mll ekstrata pelina u prvu masu• + 68 g sitno mlevene ljute paprike

Ekstrat pelina

• U prole}e beremo mlado li{}e pelina, osu{imo i stavimo u paprnate vre}e

• U toku jula kad pelin procveta(poùti) beremo cvetne grane i li{}e i osu{imo

• 70% julskog branja i 30% proletnog stavljamo u tegle i napunimo do 2/3

• Tegla se dopuni alkoholom 40 stepeni i odstoji 20 dana

46

Varoa destruktor

47

Biologija i morfologija

• @enka(1,1x1,6)• Mu`jal(0,75x0,9)• Oblik• Boja• êtiri para nogu

48

Pojava i {irenje

• Jawa, Indonezija (1904)• Japan (1909)• Singapur (1944)• Isto~ni delovi SSSR-a (1952)• Pakistan (1955)• Kina (1959)• Bugarska (1967)• êhoslova~ka (1972)

• Rumunija (1975)• Jugoslavija (1976)• Poljska (1976)• Turska (1979)• SAD (1987)• UK (1992)• Ju`na Afrika (1997)• Novi Zeland (2000)

49

Razmnoàvanje

• Radili~ko leglo(20 ~asova pre zatvaranja)

• Trutovsko(40 ~asova pre zatvaranja)

• 60-70 sati po zatvaranju leè prvo jaje(mu{ko7) a 24 ~asa posle (ènsko14), 1-5 jaja

• Dolazi do poklapanja razvoja mu`jaka(6,5 dana) i ènke(5,5 dana)

• Parenje, brat-sestra• Oko 80% ènki polaè jaja u

jednom ciklusu,15-20% dva puta a ima do 7.

• De{ava se da samo posle nekoliko sati infestira novu larvu

50

Razmnoàvanje

• @enka leti ìvi oko 2 meseca, jesen-zima-prole}e oko 5 vi{e

• Klimatski uslovi uti~u na intezitet zaraze(33st.celz-2.4, 35 st.celz-samo 0.9)

• Varoa odgajana u trutovsk-om leglu da}e 2,28 }erki ako u|e u radili~ku }eliju a 3,67 ako opet u|e u

• Ako je majka odgajana u radili~kom leglu i u|e u radili~ko sa}e 1,92 k}eri a ako u|e u trutovsko da}e 2,48 k}eri.

trutovsku.

51

Stepen reprodukcijeSimulacija prema DeGrandi Hofmanu i R .Curry-ju

Pretpostavka — 1. aprila imamo 2000 varoa

Primer 1: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,2

Primer 2: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,54 godine bez tretiranja

Primer 3: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,7 malo vi{e od 1 godine

ve} iste jeseni slabe i ne prezimljavaju

52

Dinamika {irenja zavisi od:Spolja{njih faktora

• Gustina zajednica po kilometru kvadratnom(ako je 10 zajednica/km.kv. onda je veoma opasno, svetski prosek 1/km.kv)

• Pa{nih uslova,horizontalna i vertikalna transmisija(rastojanje najmanje 1m, vertikalni sistem odbrane), izdr`ljivost krpelja van ko{nice(na|eno je da krpelj moè preìveti na cvetu i pre}i na p~elu posle 5 dana…Hartwig,Jedruszuk,’87, a Kevan(1990) je izvestio da je na Floridi na{ao ìvog krpelja na cve}u uveènog iz Ju`ne Amerike, Pettis i sar(2003) izve{tavaju da je u Dòrdìji na|ena ìva varoa na odse~enom cve}u koje je uveèno iz Holandije) , brzina prirodnog {irenja se kod nas procenjuje na oko 6 km/godini, dok je u Nema~koj npr. 2-3/godini

53

Dinamika {irenja zavisi od:

Reprodukcije a ona od

Unutra{njih faktora

• Plodnost ènke, 6 puta ulaz,mali broj spermatozoida(Harbo, Harris, 1999), mogu}e je da brzina rasta bude 39-40% za 12 dana

• 30-60% se smanjuje razvitak ako se skrati period razvitka radilice ili truta za samo 10%...(Wilkinson i Smith, 2002)

• Higijenskih sposobnosti• Sposobnosti samo~i{}enja(grooming)

54

Konvencionalno p~elarenje(Amitraz, Kumafos,fluvalinat)

Organsko p~elarenje

55

Konvencionalno p~elarenje

56

Organsko p~elarenje

57

Stepen zaraènostiPrema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu

Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema broju prirodno opalih varoa

Kontrolni papir postaviti danas npr. u 10 ~asova

posle 3 dana

Brojati i svetle i tamne varoe i broj podeliti sa 3

Granice i stepen o{te}enjaJesen: manje od 10 dnevno Zima: manje od 1 dnevno

58

Stepen zaraènostiPrema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu

Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema uzorku p~ela

- Najmanje 300 p~ela iz medi{ta stresti u plast. teglu - Na 1 l vode 1 supena ka{ika deterdènta- Tegle uvezati u centrifugu i okretati 30 minuta

Granice i stepen o{te}enja%=broj varoa/broj p~ela x 100

Juli: manje od 1%

59

Organsko p~elarenje

60

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)

61

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)

• Zavisi od broja ènki koje su uspele da preìve suzbijanje predhodne godine, ali kaè da je efikasnost oko 50%….(Dr. Jovan Kulin~evi},2006)

• Sa dva odsecanja efikasnost ide do 99,4%......(Dr.Mark Goodwin,2001)

• Holandska studija pokazuje efikasnost 93-95% ……(Calis i sar.,1997)

• Tretiranje mravljom kiselinom u avgustu i septembru pokazalo je da 3,5 puta manju zaraènost imaju zajednice koje su bile podvrgnute biotehni~koj metodi odsecanja poklopljenog trutovskog legla u prole}e………….(Anton Imdorf i sar., Liebefeld)

62

Anton Imdorf i sarad.,Libefild

63

RAM GRADJEVNJAK , CILJ

64

Organsko p~elarenje

65

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA

[TA POSTI@EMO?

- Odvajamo deo krpelja od mati~nog dru{tva, Apitol

- Smanujemo rizik od mogu}e interkolonijalne transmisijevirusa, gljivica, protozoa i bakterija koje bi se mogle na}i

u sa}u i medu.

66

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA

APITOL

10 grama(kesica) se pome{a sa pola litra vode i 150 grama {e}era

- 70 mll ove me{avine ide na 1,7 kg p~ela

- 80 mll ove me{avine ide na 2 kg p~ela

EFIKASNOST 95 — 99%

67

Sledi najbitniji period uni{tavanja krpelja

(DRUGA POLOVINA JULA-POÊTAK AVGUSTA)

68

Efekti na larve

• Parazitiranje od 1-3 krpelja smanjuje za 10% teìnu, vi{e od 3 - 22%

• 1-3 krpelja po larvi-13% manje hipofaringealne `lezde, vi{e od 3-31%

• 27% je gubitak proteina u hemolimfi ako imamo 1-3, a 50% vi{e od 3

69

• Individualna jedinka varoe u proseku popije dvevno oko 0,25 mikrolitara hemolimfe(Moritz, 1981)

• Fluri sar. Su utvrdili da zimske p~ele starosto od 12-165 dana imaju 32-40% vitalogenina od ukupnih proteina ili 250-750µg

• 8µg vitalogenina dnevno, 31-93 dana ìvota• Dolazi do prenosa virusa, preko usnog

aparata(Virus akutne paralize, def.krila,obla~astih krila,ka{mirski,egipatski,me{inasto le-glo,p~elinji virus X,duginih boja)

• Eksperimentalno je dokazano da p~ele zaraène virusom i bez varoe prilikom hranjenja larve mogu da prenesu virus(Engleska)

Efekti na p~ele

70

Organsko p~elarenje

71

MRAVLJA KISELINA(na~in primene po Imdorfu i sar.,

Stanimirovi}, Dobri})

Spu`vastom krpom(20x20x0,5)Koncentracija 60%

- Odozgo na satono{e

- 1,5 — 2 mll po ulici p~ela, hladne kiseline, oko 4 st,celz.

- Ponoviti 3 puta u razmaku od 5 dana

- Dva bloka i to : PRVI OD 1 DO 15 AVGUSTA

DRUGI OD 15 DO 30 SEPTEMBRA

72

MRAVLJA KISELINA(na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri})

Vreme primene

- Ako je spoljna temperatura 12 — 20 st. celz.

DANJU- Ako je spoljna temperatura 20-25 st. celz.

NO]U ILI RANO IZJUTRA

- Ako je spoljna temperatura ve}a od 25 st. celz.

RANO IZJUTRA

73

MRAVLJA KISELINA(svodjenje koncentracije 85% na 60%)

Da bi smo dobili 100 mll 60% mravlje kiseline, treba 70 mll 85%-ne kiseline sipati u 30

mll destilovane vode

NE VODU U KISELINU, VE] KISELINU U VODU

Kiselinu kupovati preko ovla{}enih veter. apoteka,u originalnom pakovanju od 1 l(85%)

74

MRAVLJA KISELINA

EFIKASNOST

• 90- 95% …..Imdorf sar., Bern inst.Liebefeld• 71 % , Dr. Jovan Kulin~evi}, Srbija• 92 %, Stepani{vili, Gruzija• 90-94%, Smirnov, Rusija• 61-98%, Stanimirovi}, Dobri}, Srbija• 94,2%,Nicholas W. Calderon

75

MRAVLJA KISELINA(mere opreza)

• Opasna je po zdravlje jer ima jako nadraùju}e delovanje na o~i i disajne organe

• Na koì stvara opekotine pra}ene ja~im svrabom• Pare mravlje kiseline ne smeju biti u blizini otvorenog plamena

jer mogu izazvati eksploziju• Ako kojim slu~ajem dospe u o~i ISPIRATI VODOM 15 MINUTA

i hitno oti}i lekaru• Nositi rukavice i za{titne nao~are i paziti na smer vetra• Posude sa kiselinom moraju biti jasno obeleène i dràne na

bezbednom mestu(najbolje uvek koristiti originalnu ambalaù)• NIKADA ne sipati VODU U KISELINU ve} KISELINU U VODU.

76

Apigard

Organsko p~elarenje

77

APIGARDVita (Europe)

Alternativa za mravlju kiselinu

- Gel na bazi timola(od 50 grama — 12,5 grama timola)

- Pona{anje gela: njegove pore se u zavisnosti od temperature skupljaju i {ire

- Dejstvo dvojako: mirisno i kontaktno jer p~ele raznose gel po ko{nici

- Dozvoljen je za organsko p~elarenje

- Prednost je kod visokih temperatura >25 st.celz

78

Efikasnost APIGARDA

Oko 90% - Dr. Ralph Buchler

Mana: jedino cena

79

Organsko p~elarenje

80

• Organska kiselina, nema pojave rezistencije• Prirodan sastojak meda, od 8-300mg/kg a mnogo vi{e je ima

u povr}u i vo}u(spana},lucerka, zelene jabuke, zeleno gro`|e), od 300-17000 mg/kg

• Prvi put protiv varoe 80’-tih godina u SSSR-u• ’94 jedna studija objavljena u [vajcarskom ~asopisu

zainteresova-la nau~nike {irom sveta da usmere ve}u pa`nju ka OK

• Razvijene metode nakapavanja, prskanja, sublimacija ili isparavanje

• Na~in dejstva jo{ nepoznat-pretpostavka, kontaktno• Koncentracije {e}era bitna• Doza otrovnosti - 57,1 mikrogram/p~eli

OKSALNA KISELINA(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

81


Metoda nakapavanja(na~in pripreme i primene)

1 litar {e}ernog sirupa 1:1 + 35 grama dihidrata OK

- Sirup da bude mlak pre sipanja OK(temperatura tela)

- Mu}kati do potpunog rastvaranja kristala

- P~ele nakapavati mlakim rastvorom

5 mll po jednoj ulici p~elaDoza: ili u proseku

SLABA — 30 mll, SREDNJA — 40 mll, JAKA — 50 mll

82


OPREZ !• 1dm²=123-129 p~.• Db>2,7dm x 4,2dm, sa

jedne strane od 878-915 p~. X 2=1756-1831p~. ± 42-250

• U 40mll rastvora(3,5% rastvora) ima 0,175 grama =175000µg

• 175000/1756-1831=92,84-99,65µg

• 100µg je bezbedna granica

83


EFIKASNOST

Od 95-98%

• Dr.Redemacher,• Dr. A. Imdorf, • Dr. G. Liebig

Dr.A.Nanetti,

84


Metoda nakapavanja(mere opreza)

• Temperatura najmanje 4 st.celz.• Ukapavanje rastvora direktno na p~ele izme|u ramova• Kori{}enje sveè napravljenog rastvora koji je stajao do 6 meseci

na temperaturi do najvi{e 15 st. celz.• Obavezna za{titna maska, rukavice I nao~are

Copyright©Milan Jovanovi}, 2007

86

• Istorija• Anatomija odrasle jedinke• @ivotni ciklus• [tete po p~ele i zajednicu• [irenje• Dijagnostika• Suzbijanje i Menad`ment

Pregled

87

• Postojbina• Otkri}e• Rasprostranjenost

88

Po Neumann i Elzenu(2003)Afrika 1. Ju`noafri~ka republika

2. Bocvana3. Zimbabve4. Zambija5. Angola6. Tanzanija7. Demokratska R. Kongo8. Republika Kongo9. Uganda10. Kenija11. Etiopija12. Eritrea13. Centralno Afri~ka Rep.14. Nigerija15. Gana16. Gvineja Bisau17. Senegal18. Egipat19. Namibija

89

Po Neumann i Elzenu(2003)Sjedinjene Ameri~ke Dràve1. Florida (1998)2. Ju`na Karolina (1998)3. Dòrdìja (1998)4. Severna Karolina (1998)5. Nju Dèrsi (1999)6. Maine (1999)7. Pensilvanija (1999)8. Minesota (1999)9. Ajova (1999)10. Viskonsin (1999)11. Masa~usets (1999)12. Ohajo (1999)13. Mi~igen (1999)14. Luizijana (2000)15. Njujork (2000)16. Severna Dakota (2000)17. Tenesi (2000)18. Indijana (2000)19. Vermont (2000)20. Marilend (2001)21. Virdìnija22. Delaver (2001)23. Ilinois (2001)24. Misuri (2001)25. Misisipi (2001)26. Arkanzas (2002)27. Alabama (2002)28. Kentaki (2002)29. Zapadna Virdìnija(2003)

90

Kanada

Manitoba(2002)

Alberta(2006)

91

Po Neumann i Elzenu(2003)

Australija

• Novi Ju`ni Vels (2003)• Kvinslend (2003)

92

Meksiko (26 Oktobar,2007)

93

• Duìna je od 5-7 mm• @enka je naj~e{}e 5.7±

0.02mm• Mu`jak je ne{to manji

naj~e{}e 5.5 ± 0.02 mm• @enka je te{ka 14.2 ± 0.2 mg• Mu`jak 12.3 ± 0.2 mg • Boje je braon tamno do crne• Oklop je veoma ~vrst i jak• @ivotni vek (12,16)• Prvog ili drugog dana dobija

sposobnost da leti, a kako stari slabije se kre}e i radijus letenja se smanjuje

• Moè da leti i do 10 km, ali mu`jak ima bolje leta~ke sposobnosti

94

• Odnos broja mu`jaka i ènki je pribli`no jednak

• @enka je zrela za parenje posle nedelju dana

• Parenje se obavlja naj~e{}e jednom

• Svetlost je smetnja• 5-6 dana moè ìveti bez vode

i hrane• Na 21³C smanjuje joj se

aktivnost, a na 18,3³C postaje potpuno nepokretna

95

96

• 1,4 x 0.26• 1/3 od p~.j.• Naprsline, pukotine..

• Period jajeta od 1-6 dana, naj~e{}e od 2-4• >50% vl.vazd >nema razvitka• Idealno 60%

97

• Voskov moljac i larva SHB, 3 para nogu• 10-16 dana traje stadijum• Duìna po izleganju je oko 9,5 x 1,6mm• Hrani se medom, polenom i mla|im

larvama p~ele radilice• Za razliku od odrasle jedinke larvu privla~i

svetlost• Na kraju stadijuma zlazi iz ko{nice puzi

200 metara i vi{e ako treba

98

• Naj~e{}e pada na oko 90 cm od ko{nice i zariva se u dubinu oko 10 cm

• Najbolje je joj godi zemlji{te sa 5-25% vla`nosti• Najvi{e joj odgovara glinena zemlja• Na 30³C preìvljava 100% larvi, na 20³C-50%, a na 10³C larva

ne preìvljava

99

• Od 15 do 60 dana, naj~e{}e 2-4 nedelje

100

Najve}e {tete dolaze od larve

• Jede med• Jede polen• Jede larve• Pravi tunele po sa}u• Zaga|uje med

101

102

• [tete po zajednicu nisu izraène ako postoji samo nekoliko jedinki

• Da bi preuzele prostor i uni{tile zajednicu mora ih biti mnogo vi{e

• Nukleusi, oplodnjaci najvi{e ugroèni

Odrasla jedinka svojim izmetom zaga|uje med.Dolazi do kisele reakcije i fermentacije meda pa med dobija miris “trule pomorandè

103

• Uvoz rojeva• Uvoz matica• Uvoz vo}a

Odraslu jedinku posebno privla~i ananas pa gro`|e, mango i bostan. Banana i grejfrut su manje privla~ni.

104

• Ukoliko je zaraza velika, pri otvaranju odrasle jedinke se vide na poklopnoj dasci ili kako prelaze preko satono{a

• Ukoliko je zaraza manja vadi se ram po ram i pa`nja se usmerava na tamna mesta, pukotine, podnja~u.

• Obavezno obratiti pa`nju prvo na:• 1. Duìnu (5-6 mm)

2. Boju (braon tamno do crne)3. broj pari nogu (3 para)4. Krila (kra}a su od trupa)5. Antene6. Razdeljen prednji i zadnji deo

Tek onda obavestiti veterinarsku stanicu

105

•Hemijski•Mehani~ki•Geneti~ki

106

/ Hemija

• CeckMite+, 14 dana, varoa 42

107

/ Hemija

• CeckMite+, 14 dana, varoa 42

108

/ Hemija

• CeckMite+, 14 dana

109

/ Hemija

• GardStar 40% , aktivni sastojak permetrin1,7 mll GardStara40 +1,4 litra vode , to je za 2 ko{nice

110

/ Hemija

Skladi{teni ramovi

• Phostoxin• Zamrzavanje

na -12³C ubija sve stadijume jedinke

111

/ Mehani~ki

• Hood Bittle trap• West Bittle trap• Petri Di{ trap

112

/ Geneti~ki

113

Colony Collaps Disorder (CCD)

Sindrom nestajanja p~ela

114

/ CCD

• Broj p~elinjih dru{tava je sa 5 miliona, 1940 pao na samo 2,5 miliona 2006

• P~elinje zdravlje je sve slabije, posebno od 1980g.

• Opra{ivanje biljaka je u padu• Isto~na obala krajem 2006 trpi

velike gubitke, a kasnije se ova pojava {iri i na druge dràve.

• 24% od 386 profesionalaca gubi vi{e od 50% dru{tava, neki ~ak i do 90%

• [teta u 2007 oko 150 miliona $• Slede izve{taji iz Kanade(5

provincija), Francuske, [panije i Brazila

Alarmantan izve{taji

115

/ CCD

2007 formirana CCD radna grupa

• Kolumbija univerzitet(4-5-4 sekvenca)

• Ilinois univerzitet( genetska analiza)

• Beltsvil laboratorija-Patolo{ke analize, paraziti i nivo nozemoze

• Pen Stejt univerzitet-identifikacija virusa i patogena

• Edgevud-identifikacija virusa• Odsek ministarstva poljoprivrede

u Pensilvaniji-Autopsija odraslih p~ela

116

/ CCD

• Javlja se uglavnom u kasnu jesen ili zimu

• Nestajanje odraslih p~ela iz ko{nice

• Na letu i ko{nici nadje se veoma malo uginulih p~ela

• Napu{tena ko{nica sa poklopljenim leglom

• Prisustvo meda koje nije bilo plen grabeì

Simptomi

117

/ CCD

• Pretpostavka je da je primarni uzrok stres

• Hemijske rezidue i kontaminacija

• Patogeni ili paraziti• Nedostatak genetske

varijabilnosti• Jednoli~na ishrana• GMO(brzo isklju~en)

Teorije uzroka(Sklop vi{e faktora)

STRES

Selidba

118

/ CCD

Veliki gubici u istoriji

• 1868 - Kentaki(Tenesi)• 1872 i 1810 - Australija• 1915-Florida i Kalifornija• 1917-SAD i Kanada• 1970 — Meksiko• 1975 — Australija• 1977 - Meksiko• 1978 — Florida• 1995,1996 — Pensilvanija• 1999,2000 — Francuska• 2002,2003 — [vedska i Nema~ka

119

/ CCD

Dosada{nji rezultati

• Stres• Jednoli~na monoflorna

hrana• Varoa i nosema ceranae• Virusi

120

/ CCD

• Unutra{nji organi su nabrekli i crni

• Rektum je abnormalno pun, sa delimi~no svarenim polenom

• Crne ta~kice na ào~noj `lezdi

U uginulim p~elama prona|eneslede}e promene

Dosada{nji rezultati

121

/ CCD

Zadnji rezultati, oktobar 2007

122

/ CCD

Zadnji rezultati, oktobar 2007

123

/ CCD

Slede}i rezultati se o~ekuju marta 2008

124

/ CCD

HVALA VAM NA PA@NJI

Documents

Bolesti pcela