III - predavanjevtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2014/10/Mediji-21-10-2014.pdf · • Ako se interpersonalna komunikacija shvata kao proces koji se simultano odvija u više kanala,

III - predavanje

MedijiMediji

informaitičko društvo – povećana količina

dostupnih informacija i broj ljudi s pristupom

njima.

Obrada podataka – kritički obraditi, sortirati,

ugraditi u baze znanja

Informacija podatak

Novi model društva

Društvo znanja novi sistem obrazovanjaSamoobrazovanjeKritičnostKreativnost

Investiratiljudevremeidejenovac

Novi model društva

Primarno: roditelji i predavači

Sekundarno: mediji i tehnologijamediji i tehnologija

kompjuterska pismenost

civilizacija temeljena na komunikaciji i

znanju, inteligenciji i mudrosti

Novi model društva

MedijiMediji, obeležavaju našu, informatičku civilizaciju,

pa se sa razlogom oni stavljaju u prvi plan.

Uz reč medijmedij, u literaturi se često navode različiti

atributi, kao «stari» i «novi» mediji, ili, pak neki dugi

epiteti koji im određuju neku specifičnost.

Uvod

Reč medimedijj (medius, media, medium) je latinskog

porekla i tumači se kao sredstvo (posrednik) u

prikazu i prenosu poruka.

Reč medijmedij označava i različita sredstva komunikacija.

MedijMedij podrazumeva materijalizaciju znaka i podlogu

prenosnika materijalizacije.

Uvod

Novi medijimediji su uopšte svi mediji na kojima se

zasniva aktuelna informaciono-komunikaciona

tehnika.

To su medijimediji koji baziraju na osnovama digitalne

tehnike, a sadrže multimedijalne elemente i

omogućuju interakciju korisnika i medija.

Tu spadaju medijimediji koji omogućuju veze offline i

online tipa

Uvod

Klasifikacija medija

Pored razvrstavanja medije na tradicionalne i

savremene postoje i druge klasifikacije sa drugim

kriterijumima za taksonomiju.

Tako se mediji klasifikuju na sledeći način:

1. Klasifikacija prema tehničkim kriterijima.

2. Klasifikacija prema ulozi koju imaju u komunikacionim

procesima.

3. Klasifikacija prema stepenu javnosti i

4. Klasifik. prema strukt i broju medijskih elemenata.

Svaka od navedenih grupa se dalje razvrstava po

raznim osnovama, pa se isti mediji mogu naći u više

klasifikacijskih grupa.

Klasifikacija medija prema tehničkim kriterijima,

razvrstava ih na tri grupe:

1. Primarni mediji.

2. Sekundarni mediji i

3. Tercijalni mediji.


Prema ulozi koju imaju u procesu

komuniciranja, mediji se dele na:

1. Prenosne – transportne i

2. Medije za čuvanje (skldištenje).


Stepen javnosti, kao kriterij za klasifikaciju medija

omogućuje njihovo razvrstavanje na:

1. Interpersonalno komuniciranje.

2. Komuniciranje u malim grupama.

3. Organizaciono komuniciranja i

4. Masovno informiranje.


Tri tipa medija se nalaze kao podgrupa u klasifikaciji

medija prema strukturi i broju medijskih

elemenata, a to su:

1. Monomediji.

2. Dualni mediji i

3. Multimediji.


Teme

Mediji kao deo komunikacionog procesa

Komunikacija

Mediji u teoriji

Osnovni model komunikacije

Mediji u praksi – teme seminarskih radova

Mediji su temelj komunikacije. Komunikacija se realizuje

putem medija.medija.

Postoji čitava lepeza definicija komuniciranjaPostoji čitava lepeza definicija komuniciranja..

Mediji kao deo komunikacionog procesa

Definicije komunikacije

Tako na primer, Grebner (1958.) navodi:

"Komuniciranje je društvena interakcija posredstvom poruka koje

mogu biti formalno kodirane, simboličke, ili u obliku nekog

činjenja koje ima određeno značenje u okviru zajedničke kulture".

U većoj upotrebi je definicija po kojoj je "komuniciranje je

prenošenje informacija, ideja, osećanja, saznanja itd., korišćenjem

simbola, reči, brojeva, crteža, itd." (Berelson i Steiner, 1964.).

Definicije komunikacije

Smitova definicija iz 1966. govori da je

"Ljudsko komuniciranje suptilan skup procesa. Ono uvek obuhvata hiljade

elemenata - signala, kodova, značenja - bez obzira na jednostavnost poruke

ili prenosa.

Ljudsko komunicarnje je skup raznovrsnih procesa. Ono može koristiti

stotine različitih sredstava - reči ili gestove ili intimnu konverzaciju, sve do

masovnih medija i javnosti celog sveta...

Kad god stupaju u interakcije, ljudi komuniciraju.

Kada ljudi kontrolišu jedni druge, oni to prvenstveno čine kroz

komunikacije".

Komunikacija

• Bez komunikacije ne bi moglo postojati nijedno društvo,ne bi se mogle

ustrojiti niti održati socijalne tvorevine.

• Komunikolog Paul Watzlawick i dr.(1974) smatra da je komunikacija

“conditio sine qua non ljudskoga života i društvenog uređenja ”.

• Veliki broj drugih autora smatra komunikaciju funkcionalno nužnim

preduslovom za svaki društveni sistem i osnovnim društvenim procesom.

• Društvo se definiše kao sistem koji se sastoji od svih doživljaja i radnji

prenesenih komunikacijom.

• Pritom se društveni sistemi samo onda mogu stvoriti i održati, ako su

osobe koje učestvuju međusobno povezane komunikacijom, jer se svako

zajedničko delovanje pojedinaca temelji se na zajedničkim sadržajima

posredovanim putem komunikacije (“communicatio ” ne znači samo

“obaveštenje”, već i “zajedništvo ”).

• Pojam komunikacije prelazi dakle u pojam organizacije, jer bez

komunikacije organizovano delovanje nije moguće.

Komunikacija

• Watzlawick i dr. ukazali su na to da su vladanje jezikom i znanje o tom

jeziku su dva potpuno različita oblika znanja:

1. “Mi smo, takoreći, uronjeni u komunikaciju, a ipak smo gotovo

nesposobni komunicirati o komunikaciji ”.

2. Pojmovna preklapanja postoje posebno između interakcije i

komunikacije.

3. Watzlawick i dr. smatraju “komunikaciju ” i “ponašanje ” istovetnim i

podrazumevaju pod “interakcijom ” “naizmenični tok obaveštavanja

između dve ili više osoba, dok se pojedinačno obaveštenje naziva

komunikacijom.

Komunikacija

• Primeri za to su izraz lica, kontakt očima ili gestovi kao i vokalni, ali

neverbalni aspekti govornog jezika kao što su: oklevanje, nakašljavanje,

jačina, tempo, intonacija itd.

• Neki autori zastupaju mišljenje da svako društvo poseduje jezik, ali da se iz

toga ne može zaključiti da je ljudska komunikacija u osnovi verbalna.

• Za te je autore komunikacijski proces tok ponašanja u kome se povremeno

koriste reči, ali ne lanac verbalne razmene koja je povremeno prekinuta

radnjama.

• I govor tela treba naučiti, a on opet varira od društva do društva.

Komunikacija

• Interpretacija neverbalne komunikacije temelji se na sopstvenim

iskustvima koja se projektuju na drugu osobu.

• Neverbalna komunikacija ima manje grešaka što je veće zajedničko

iskustvo sagovornika, tj. što se više podudara srodni kodni sistem.

• Interpersonalna komunikacija je proces koji se odvija simultano u različitim

kanalima i koji se međusobno preklapa.

• Pritom recepijent, zavisno od konkretnog situativnog konteksta, porukama

koje dobija preko određenih kanala pridaje posebno značenje.

Komunikacija

• Tako se kod procene emocionalnog stanja osobe više važnosti pridaje

izrazu lica nego verbalnim izjavama.

• Ako se interpersonalna komunikacija shvata kao proces koji se simultano

odvija u više kanala, onda je svaki oblik masovne komunikacije ograničena

komunikacija.

• Neverbalni se komunikacijski kanali, zavisno od čula kojima primalac

prima informacije, mogu razvrstati u:

Komunikacija

1. auditivni ili vokalni kanal (govorni jezik, tj.verbalna komunikacija);

2. vizuelni kanal (izraz lica,razmena pogleda, gestovi i pokreti tela, držanje,

interpersonalna distanca,odnosno korišćenje prostora);

3. taktilni kanal (dodir tela, milovanje)

4. olfaktorni kanal (osećanje mirisa tela);

5. termalni kanal (osećanje telesne toplote);

6. gastatorni kanal (osećaj ukusa).

Komunikacija

• Neverbalni aspekti komunikacije postali su u međuvremenu posebno

područje istraživanja u sklopu komunikologije kojim se posebno bavi

nemački stručnjak na području komunikacijskih nauka Hans Mathias

Kepplinger (1987).

• Pod efektima prikazivanja podrazumevaju se delovanja televizijskih priloga,

radio priloga i fotografije u štampi koji su neverbalni i paraverbalni

autoprikaz osoba kao i njihov vizuelni i akustički prikaz od strane fotografa,

snimatelja, tonskih tehničara, montažera i novinara.

• Odabir odgovarajućih slika omogućuje npr.izgradnju pozitivnog ili

negativnog imidža.

Komunikacija

• Komunikologija je u svojim počecima bila neodvojivo povezana s pojmom

masovnosti.

• Na početku 20. veka dominantna masovna psihologija temeljila se na

individualno-psihološkom pristupu koji oslanja na shemu sugestije i

oponašanja.

• Verovalo se da su primarne povezanosti grupa uglavnom nestale tokom

procesa industrijalizacije i njime povezanom urbanizacijom;

• da su socijalno izolovani ljudi bespomoćno izručeni harizmatičnim vođama

masa (kasnije, modernim masovnim medijima) budući da nemaju

društveni oslonac.

• Takva su se shvatanja temeljila na kulturno pesimističnim predstavama

masovne psihologije.

Komunikacija

• Za svako komuniciranje potrebne su osobe, živi ljudi koji egzistiraju kao

socijalna bića.

• To je javnost koju zovemo komunikanti.

• Međutim, osobe ne mogu egzistirati nezavisno jedna od druge, neophodne

je da komuniciraju, da jedan govori i drugi sluša a onda drugi da govori a

prvi da sluša.

• Nažalost, u ljudskoj prirodi je da govori ali kada je u pitanju slušanje obično

se pada na ispitu.

Komunikologija

• Neretko čovek traži prijatelja koji zna i ima strpljenja da ga sasluša.

• Na kraju krajeva, mnoge nevolje bi bile otklonjene samo kada bi slušali

onoga ko nam nešto govori a ne, dok osoba govori, razmišljamo o sledećem

pitanju ili o nedostacima koji dolaze van konteksta razgovora.

• Ukoliko imamo osobe koje bi htele da komuniciraju sledeća bitna

pretpostavka je sredstvo ili medij.

Komunikologija

Šest obeležja komunikacije

Šest obeležja komunikacije

Komunikacija je socijalni fenomen

Komunikacija je vremenski određena

Komunikacija je u službi interesa

Komunikacija je interaktivna

Komunikacija je uslovljena medijem

Komunikacija se izražava simbolima

Funkcije medija

Mediji kao sredstvo poruke

Mediji su posrednička instanca

Govor

Mimika

Gestovi

Slika

Ton

Pismo

• Proces komuniciranja (kao oblik međusobne interakcije)

pretpostavlja komunikacijsko delovanje (najmanje dva)

komunikaciona partnera koji se u komunikacionoj interakciji

pokušavaju (spo)razumeti.

• Recipient (primalac) je onaj komunikacioni delujući pojedinac

koji u komunikaciji želi nešto da razume, odnosno da sa

komunikacionim partnerom podeli značenja.

Komunikatori

• Tako se uspostavija dvosmernost - uzajamnost

komunikacionog događanja:

o pošiljac komunicira (posreduje poruku) samo onda kada je primalac

spreman da poruku prihvati (razume).

o U komunikacionom procesu nije moguća "nikakva jednostrana intencija,

transmisija i recepcija" (Merten 1977).

• Komuniciranje je uzajamni proces.

• Komuniciranje nije jednosmerni ili dvosmerni čin, nego je to

mnogoznačni proces koji može napredovati, zaustaviti se ili se

potpuno prekinuti.

Komunikatori

• U komunikacionom prostoru deluju složene osobine koje

'uronjavaju' jedna u drugu, odbijaju se, privlače, suprotslavljaju

se, usaglašavaju se ili ostaju u sukobu.

• U tom procesu pojedinac doživljava celi spektar

komunikacionog odnosa, probija se kroz kognitivna i afektivna

stanja i doživljava nova saznanja.

• U okviru socijalne interakcije mogući su fizički ili drugi

kontakti.

• Komunikacijski kontakti su isto tako i svi oblici neverbalnog

komuniciranja (mimika, pokreti, zvuci. fiksiranje pogledom,

mirisi i drugi oblici).

Komunikatori

Reagovanje centralnog sistema na pojedina čula

Optička Akustična Olfaktorna Taktilna

Mali mozak

Nema prakse bez dobre teorije!

• Lasswel (1948) formulisao je pet pravila za

praktičnu komunikaciju:

1. Komunikator(ko?)

2. Izjava (šta kaže?)

3. Medij (u kom kanalu?)

4. Recepient (za koga?)

5. Efekat (sa kakvim efektom?)

• Recipient je primalac poruke i često se koriste

termini kao što su:

• adresat;

• konzument;

• komunikant;

• prijemnik i sl.

Recipient

Osnovni model komunikacionog procesa

Shannon-Weaver Model

Izvor vesti Emiter Primalac Ciljna vest

Izvor šuma

vestsignal

vest

Lasswelova formula komunikacionog procesa

komunikator izjava medijum recepijent učinak

Stručni autritetSprtski reporterMuzički urednik

Reporter Prodavac auta

Inovacije putem medijaSportski izveštajMuzički program

Izjava iz ratnog područjaWebsite kao prodaja

Stručni udžbenikDnevne novine

Radio 100TV mreža

Internet www

Učenik Čitalac

SlušalacGledalac

Online korisnik

Obrazovanje Informisanje

ZabavaInformisanje

Produktivno znanje

Elementi strukture informacije

• Postoji opšte prihvaćena, klasifikacija izučavanja jezika sa tri

aspekta - tri dimenzije jezika, odnosno jezičkih znakova:

sintaktički, semantički i pragmatički. Svaki navedeni aspekt,

bavi se izučavanjem pojedinačnih dimenzija jezičkih znakova.

• Sinataksa se bavi izučavanjem međusobnih odnosa znakova.

• Semantika se bavi relacijama znakova u odnosu na vanjezičke

predmete ili stanja stvari.

• Pragmatika (koju je uveo Moris) se bavi znakovima u odnosu

na ljude kao njihovim korisnicima.

Mediji u praksi !

Personalno komuniciranje«Licem u lice»

MEDIJI:Govor

Neverbalne komunikacijeŠtampani materijali

Tehnička

Masovne komunikacije (javno informisanje)MEDIJI:Novine

ČasopisiKnjigeRadio

TelevizijaBioskopPrenosni

Klasifikacija prema stepenu otvorenosti

Nepersonalne komunikacijeKomunikacija između čoveka i grupe ljudi

MEDIJI:Telefon

VideokonferencijaEmail

Groupware

IV - predavanje

Tehnologije komuniciranja

• Auditivna

• Vizuelna

• Elektronska

Auditvna komunikacija

• Audivno komuniciranja je najstariji oblik ljudske komunikacije

koji se ima sledeća obeležja i ona se manifestuju usmenom

predajom, mitovima, magijskim obredima i zajedništvu

plemenskog tipa.

• U periodu dominacije auditivne tehnologije komuniciranja

čovek prvobitne zajednice živi u skladu sa svojom prirodnom

okolinom, a svet doživljava svim svojim čulima.

• Govorni medijum je odlučujući i deluje na odnos prema istini,

saznanju i moralnim vrednostima.

Šta je zapravo retorika i čemu služi?

• Šta je u stvari retorika i čemu služi?

• Gde god se govori javno, govori se retorički.

• Takav se govor meri drugačijim merilom nego onaj privatni.

• U njemu je povećana odgovornost izgovorene reči u istinitosti

i delotvornosti, u društuenoj korisnosti i opravdanosti, u

toleranciji i etici, u estetici i govorno-jezičkoj ispravnosti kao u

kulturi uopšte,

Govornik

• Govornik u javnom govoru često ne govori samo u svoje ime, već

zastupa nekog ili govori kao član neke grupe pa je odgovoran i

prema kolektivu koji predstavlja,

• Zbog svega toga retorsko govorenje zahteva i opštu stručnu govornu

spremu i posebnu pripremu pred svaki nastup,

• Javnim se govorenjem, retorika uči, odnosno želi da nas obavesti i

pouči za sporazumevanje i solidarnost,

• da razjasni i urazumi i uveri u dobro i pridobije za opštekorisno,

• ona stvara i navodi na korektne ljudske odnose i oplemenjavanje

ljudskog prostora.

Retorika

• Prema Ciceronu retorika je umeće govorenja

prilagođenog za uveravanje (ars dicendi accomodata ad

persuadendum),

• prema Aristotelu to je sposobnost uočavanja bitnog i

primarnog svojstva kojim se može uveriti, a to svojstvo

krije u sebi svaki predmet ili pojava.

• U obe tvrdnje stoji da je retorici važan način kako da se

neko rečima uveri i pridobije za neku ideju ili akciju.

• To i jest oduvek temeljna namera javnog, tj, retorskog

Činjenice

• Govor je osnovno sredstvo komunikacije.

Komunikator Ljudi. Situacije jedan -jedan;jedan-više:više-

višeVeliki retoričari:Demosten, Ciceron,

Napoleon, Čerčil, De Gol, Mao Ce Tung

Sadržaj

Prenosni put

Recipient

Personalna komunikacija putem govora: Vazduh; zvučni talasi ; mimika; gestovi; simboli :

Nepersonalna komunikacija sa tehničkim sredstvima, elektromagnetni talasi,



Reči određenog jezika predstavljene tipičnim formama,Specifičnosti govor slepih i gluvih

Analogno sa komunikatorom,

situacije : jedan-jedan; jedan -više; više-više.

Komunikator Ljudi. Situacije jedan -jedan;jedan-više:više-

višeVeliki retoričari:Demosten, Ciceron,

Napoleon, Čerčil, De Gol, Mao Ce Tung

Sadržaj

Prenosni put

Recipient





Reči određenog jezika predstavljene tipičnim formama,Specifičnosti govor slepih i gluvih


situacije : jedan-jedan; jedan -više; više-više.

Vizuelna komunikacija

• Osnovna obeležja vizuelne tehnologije komuniciranja su vezana

za pojavu i razvoj apstraktnog mišljenja, individualizma, a dolazi

do razdvajanja razumske i osećajne sfere.

• Sa nastankom vizuelne komunikacije javila se potreba za

standardizacijom i uopštavanjem ideja.

• Jezici se formalizuju i definišu se u obliku strogih pravopisnih

pravila i gramatike.

• Pisana reč smanjuje potrebu direktnih međuljudskih odnosa u

prenosu ideja. Nastaje odvajanje teorije ("svet reči") i prakse

("svet dela"), a prisutna je sve veća individualizacija.

• Svet se sve više doživljava vizuelnim odnosom, a druga čula se

potiskuju.

Štampa kao medijŠtampa kao medij

• Pisanje je sve od 3000. godine pr. n. e. bilo glavno sredstvo pretvaranja

kinetičke energije uma u potencijalnu energiju.

• Time su se snažno povećale zalihe kulturnog bogatstva i neizmerno se

proširio raspon čovekovih prostornih i vremenskih asocijacija.

• Ne postoji izum koji zaslužuje da ga stavimo u isti red sa izumom pisma,

uz izuzetak kolektivnog postignuća razgovetnog govora.

• »Evropski« izum štamparske prese sa pomičnim slovima, vekovima

nakon kineskog izuma izrezbarenih drvenih ploča za štampanje knjiga,

predstavljao je jednako tako važan korak napred.

• Upotrebljavajući zamenljive delove (pomična slova), štamparska presa

je poslužila kao model za druge oblike standardizovane masovne

proizvodnje, vekovima pre Samuela Benthaina i Elija Whilncyja.

• Ali pre izuma štamparske prese, ručni rad se iz estetskih razloga i sam

»mehanizovao«, jer se prve jednoobrazne stranice javljaju već u

srednjovjekovnim rukopisima a i na rimskim spomenicima.

• Uporedimo li izgled slova iz petnaestog veka sa Gutenbergovom

biblijom iz godine 1456, značajno je da se nije promenilo ništa osim

načina proizvodnje: zamršeni ukrasni inicijal i cvetna margina zadržali

su se još dugo.

• Sama stranica bila je već ranije standardizovana.

Štampa kao medij

Novine

Komunikator Dnevne i nedljne novine časopisi,

lokane novineGlavni komunikator veliki koncerni i

mali izadavači

Sadržaj

Prenosni put

Recipient

Kiosci, pretplata, hoteli, bolniceOnline, Teletekst, Videotekst

Kiosci, pretplata, hoteli, bolniceOnline, Teletekst, Videotekst

Teme iz politike, ekonomije, društvene

hronike, kultura, zabava, sport i drruge

rubrike lokoalnog značaja

Čitaoci različitog uzrasta i

interesovanja

Časopisi

Komunikator Prema tipu publike, stručni,

komercijalni , konfesionalni ,itd.Primer: NIN, PC welt, Pedagogija ,

Izdavačke kuće

Sadržaj

Prenosni put

Recipient

Kiosci, pretplata, odreženi krug čitalaca,hoteli, bolnice

Online, Teletekst, Videotekst



Teme iz određenog područja, prema profilu časopisa

Čitaoci prema interesovanju za

problematiku kojom se bavi časopis

Komunikator Prema tipu publike, stručni,

komercijalni , konfesionalni ,itd.Primer: NIN, PC welt, Pedagogija ,

Izdavačke kuće

Sadržaj

Prenosni put

Recipient





Teme iz određenog područja, prema profilu časopisa

Čitaoci prema interesovanju za

problematiku kojom se bavi časopis

Knjige

Komunikator Izdavacke kuce

Veliki spektar izdanja prema oblastima i vrstama knjiga

Sadržaj

Prenosni put

Recipient

Knjižare, biblioteke, citaonice,Kiosci, druga prodajna mesta

Knjižare, biblioteke, citaonice,Kiosci, druga prodajna mesta

Teme iz odredenog podrucja, beletristika,

leksikoni, kartografija,džepna knjiga, udžbenici. Naucne i strucne

knjige

Citaoci prema interesovanju za

problematiku kojom se bavi knjiga

Elektronska tehnologija

• Elektronska tehnologija komunikacija postoji duže od sto godina (od

pronalaska telegrafa) i ona je snažno uticala na način poslovanja isto kao i na

komunikacione veze u domaćinstvima.

• Snažniji podsticaj i primenu je dobila pronalskom i primenom kompjutera.

• Elektronska tehnologija komuniciranja se zasniva na audio-vizulenim

medijumima kao što je televizija, na simultanom angažovanju čula i na

aktivnom istraživačkom odnosu čoveka prema svetu.

• Informatičko društvo audio-vizuelnih medija i interaktivne komunikacije sa

primenom kompjutera, vraća nas, prema Mc Luhnovom mišljenju, u kreativan,

aktivan i istraživački odnos prema okolini, jer se ponovo u komunikaciji

angažaju sva ljudska čula.

Elektronska tehnologija

• Elektronska tehnologija komuniciranja kao što je jedan njen

oblik, obrazovna televizija široko je prihvaćena u nekim

zemljama, ali još nije postala ključna komponenta u

obrazovanju.

• Zašto je proces prihvatanja elektronske komunikacije spor i

sporadičan?

• Odgovor tražimo !

Telefon

• Bellov telefon

• Alexander Graham Bell (1847-1922) rođen je u Edinbourghu

u Škotskoj.

• Uz redovni posao, bio je lekar, sve više ga je zaokupljala misao

da pokuša usavršavanje i reinženjering dotad konstruisanih

govornih aparata tako da da mogu prenositi govor.

• U tome mu je svesrdno, pomagao njegov asistent, mladi

elektrotehničar i mehaničar Thomas A. Watson, njih dvojica su

nekoliko godina intenzivno eksperimentisali.

• Za vreme jednog pokušaja septembra 1875, Bell je baratajući

jednim od aparata nepažnjom prosuo je kiselinu po odelu, pa

je pozvao Watsona, koji se nalazio u drugoj (udaljenoj)

prostoriji, da odmah dođe i pomogne mu.

• Watson se zaprepastio kada je na aparatu čuo Bellov glas.

Odmah mu je odgovorio “ Gospodine Bell, čuo sam svaku vašu

reč sasvim razgovetno, odmah dolazim ! ”

Telefon

Glavni delovi Bellovog telefona

Telefon

• Posle otkrića telefona 1880. godine započeo je intezivan

razvoj telefonskog saobraćaja i unapređivanje tehnoloških

karakteristika telefonije.

• Pored govora, telefonskim putem je moguće preneti: sliku,

podatke i video.

• Danas je telefon deo multimedijalnog sveta.

• Ekonomska strana telefonije u Nemačkoj donosi preko 60

milijardi evra godišnje.

Telefon

Komunikator U razvijenim zemljama preko 96% privatnih lica poseduje telefon, pored fiksne telefonije

Sve prisutnija je mobilna telefonija ,

Sadržaj

Prenosni put

Recipient

Telefonske mreže fiksne, kablovi,Radio, Satelit, Telekomunikacioni sistemi nacionalnog i internacionalnog karaktera,

Telefonske mreže fiksne, kablovi,Radio, Satelit, Telekomunikacioni sistemi nacionalnog i internacionalnog karaktera,

Putem telefona je pored govora moguće preneti:

tekst, sliku , grafiku – telefax,Videkonferencije

Transfer podataka.Internet – multimedija- e-

mail


prosečno korišćenje telefona prelazi 10 minuta na dan po

stanovniku.

Telefon

Radio

• Priča počinje u Britaniji 1873, kada je fizičar Džon Maksvel

izneo teoriju o novoj vrsti energije – koju je nazvao

elektromagnetni talasi.

• Ni Maksvel ni njegovi savremenici nisu mogli da dokažu

postojanje te nove energije, sve dok 14 godina kasnije to nije

učinio nemački naučnik Hajnrih Herc.

• Kada je Herc studentima prikazao eksperiment kojim je

dokazao postojanje elektro-magnetnih talasa, njih su

zainteresovale mogućnosti primene te nove enegrije.

Radio

• 1894. godine italijanski naučnik Đuljelmo Markoni usavršio je

hercovu mašinu, tako da je mogao da prenosi signal na razdaljinu od

nekoliko kilometara.

• Nakon bezuspešnih pokušaja da za svoj uređaj zainteresuje

italijansku vladu, Markoni se preselio u Britaniju, gde je njegov

pronalazak bio dobro primljen.

• Već 1897, Markoni je formirao kompaniju za bežični telegraf i

signalizaciju, a godinu dana kasnije počela je i proizvodnja prvih

radio uređaja u Čelmsfordu, u Engleskoj.

• Markonijevi uređaji su vrlo brzo prihvaćeni i radio poruke su slate

preko velikih rastojanja.

Radio

• Maksvelova i Hercova otkrića su omogućila razvoj modernih

komunikacionih tehnologija, poput televizije, satelitskih

komunikacija, mobilnih telefona i brojnih drugih primena.

• U pitanju su elektro-magnetne frekvencije u rasponu od 3 do 30

megaherca – odnosno miliona herca.

• Kratki talasi su vrlo dobri za emitovanje na velikim rastojanjima,

pošto se odbijaju od dela zemljine atmosfere poznate kao jonosfera i

kruže oko planete.

• Tako kratki talasi mogu da se čuju veoma daleko, signal nije baš uvek

čist i jasan.

Radio

• Bilo je potrebno da prođu četiri decenije pa da Tesli i formalno-pravno bude

priznato isključivo autorstvo nad radio sistemima.

• Tesla je umro 7. januara 1943. godine, a nepunih pola godine kasnije, 21. juna

1943. godine, američki Vrhovni sud je presudom broj 309 priznao sve

Tesline patente predate Patentnom zavodu SAD 1898. godine, godinu dana

pre eksperimenata u Koloradu.

• Odbacivši zahteve Markonijevih naslednika da im američka vlada isplati

nadoknada zato što je upotrebljavala Markonijev radio, Vrhovni američki

sud je proglasio Teslu za jedinog pronalazača radio sistema.

• Sud je, istovremeno, poništio sve druge patente svih radio uređaja dotad

priznate drugim pronalazačima, uključiv i patent Đuljelma Markonija do tada

zvanično smatranog za pronalazača radija.

Radio

• Prvi radio u Nemačkoj datira od 29. oktobra 1923. godine

• Godina 1929. kada je osnovan Radio Beograd smatra se godinom

nastanka današnje Radio-televizije Srbija.

• Odlukom Republičkog izvršnog veća osnovana je, 13. 02. 1958. godine,

Radio-televizija Beograd.

• Prvi zvuci Radio Beograda, na talasnoj dužini od 455 m, začuli su se

24. 03. 1929. godine.

• Bio je to glas spikera Jelene Bilbije koja je, tadašnjim retkim imaocima

radio prijemnika, čitala vesti.

Radio

• Radio dopire do više od 80% domaćinstava u glavnim zemljama

Evrope i može se meriti sa televizijom po prosečnom vremenu

slušanosti koje nameće: više od tri časa dnevno u Francuskoj i dva i

po u Nemačkoj.

• Do 1982. postojalo je samo nekoliko privatnih stanica u Evropi i sve

su bile javna preduzeća.

• Od tada, evropske zemlje su znatno povećale broj FM frekvencija za

emitovanje programa.

Radio

Komunikator

Radio tehnologija nastavlja da se usavršava. Danas Glas Amerike

emituje i putem satelita i lokalnih predajnika , tako da je signal mnogo

kvalitetniji. A ako posedujete računar, možete da slušate hiljade

radio programa iz svih krajeva sveta

Sadržaj

Prenosni put

Recipient

U pitanju su elektro-magnetne frekvencije u rasponu od 3 do 30

megaherca – odnosno miliona herca .

U pitanju su elektro-magnetne frekvencije u rasponu od 3 do 30

megaherca – odnosno miliona herca .

Radio je promenio način života. Vesti su

postale trenutno dostupne svima , ista muzika je mogla da

se čuje širom planete .

slušaocima služi za opuštanje ali je i zgodno sredstvo za pružanje informacija. Možete se uključiti na svakom mestu, i slušati i za vreme drugihaktivnosti;

Radio

Televizija

• Televizija kao fenomen dvadesetog veka

• Kao i većina izuma, televizija je kombinacija tehnoloških dostignuća, a nikako

delo jednog stvaralačkog genija.

• Istorija televizije počiva na radiju, filmu, fotografiji, zracima katodnih cevi i

elektronskim kamerama

• Pronalazak televizije često se pripisuje škotskom inženjeru Džonu Logiju

Berdu (John Logie Baird). On je godinama izučavao problem slanja slike sa

jednog mesta na drugo i 1926. godine prikazao je neku vrstu televizije tako

što je mehanički skenirao ekran od 25 linija.

• Njegovo istraživanje trajalo je deset godina, ali oni koji su kupili ili sami

konstruisali prve prijemnike morali su odmah po emitovanju telefonom da

provere kod samog Berda šta su tačno gledali!

• U suštini, trka za ostvarivanjem tog izuma trajala je godinama u

čitavom svetu.

• Među naučnicima zamisao o televiziji javila se još osamdesetih godina

devetnaestog veka.

• Pronalazak fotoosetljivih ćelija selena 1873. godine, rotirajuća

skenirajuća naprava Nemca Paula Nipkova (Paul Nipkow) iz 1884, i

zrak katodne cevi Karla Brauna iz 1897. bila su samo neka od

značajnih dostignuća koja su dovela do pojave onoga što je britanski

naučnik Kembel Svinton (Campbell Swinton) opisao 1908. godine

kao ,,električna slika na daljinu”.

Televizija

• U isto vreme kada je u Londonu Logi Berd prenosio prve

uprošćene slike, Mađar D. fon Mihalj (Von Mihaly) japanski

predavač i inzenjer Kendžiro Takajanagi (Kenjiro Takayanagi),

sovjetski pronalazač BBoris Grabovski, ruski izgnanik

Vladimir Zvorikin i Amerikanac Čarls Fransis Dženkins

(Charles Francis Jenkins),Franc svaki za sebe, priređivali su

slicne prenose slike na daljinu različitog kvaliteta, na različitim

mestima širom sveta.

Televizija

• Aprila 1927. godine američika telefonska i i telegrafska kompanija

(AT&T) priredila je javnu demonstraciju u kojoj se govor američkog

sekretara za privredu Herberta Huvera (Herbert Hoover) prenosio

iz Vašingtona, a gledao u Njujorku, gde su publiku sačinjavali

poslovni direktori, bankari i novinari, svi pozvani na ovo

prikazivanje.

• Huverovo pojavljivanje, prvo pojavljivanje jednog političara na

televiziji propraćeno je sledećeg dana reportažom na naslovnoj

strani Njujork tajmsa.1

Televizija

• Maja 1928. godine kompanija ,,Dženeral elektik” počela je sa

redovnim emitovanjem tri puta nedeljno iz radio-stanice WGY u

Njujorku.

• Avgusta 1928. godine ova stanica emitovala je govor Ala Smita (Al

Smiht) o prihvatanju dužnosti predsednika države, a septembra iste

godine prikazana je i prva TV drama ,,Kraljičin glasnik" (,,The Qeen's

Messenger").

• Maja 1927. godine Džon Logi Berd, svestan konkurencije sa druge

strane Atlantika, emitovao je sopstvenu sliku iz Londona u Glazgov,

• Što je dva puta veća razdaljina od one koju je prethodnog meseca

pokrenula AT&T kompanija prenoseći Huverov govor.

Televizija

• Iako je veliki deo tehnologije već izvesno vreme postojao,

eksperimentalno TV emitovanje započelo je tek dvadesetih godina XX

veka.

• A tada, skoro istovremeno, došlo je do prvih emitovanja u Mađarskoj,

Sovjetskom Savezu, Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj.

• Redovno TV emitovanje počelo je 1936. u Britaniji, a 1939. u Americi.

• U Britaniji je tokom Drugog svetskog rata emitovanje programa

potpuno obustavljeno i tek po završetku rata stekli su se uslovi da se

televizija kao medij razvije, delimično zahvaljujući i napretku vojne

tehnologije i nauke.

Televizija

• Tokom pedesetih godina televizija je od filma preuzela primat kao

najpopularniji vid zabave za većinu stanovništva Evrope i Severne

Amerike. Kao fenomen, televizija je uporedo sa industrijalizacijom i

porastom životnog standarda doslovno preplavila čitav svet.

• Danas je gledanje televizije najpopularnija zabava na svetu. Na samom

kraju XX veka u Britaniji oko 94% domaćinstava ima barem jedan TV

prijemnik u boji, a 66% video rekorder. Britanci prosecno provode

preko 25 sati nedeljno gledajući televiziju, i to sa uobičajenih 80%

stanovništva koje redovno prati program.

Televizija

• Televizori i video rekorderi naveliko su počeli da se prodaju čim su se

pojavili na tržištu.

• Pružali su savršenu vrstu zabave za domaćinstvo sa sve većim prihodima,

naročito što je sada uža porodica zamenila onu širu.

• Tokom pedesetih u Americi i Britaniji došlo je do masovne prodaje

televizora, što je pratilo odgovarajuće smanjivanje bioskopske publike.

• Relativno imućne porodice trošile su višak novca na udobnosti doma i

nove aktivnosti u slobodnom vremenu.

• I kako su ove dve potrebe spojile, televizor je postao statusni simbol i deo

tehnologije koja zabavu unosi u dnevnu sobu, kao što je to bilo sa radiom

tokom prethodnih decenija.

Televizija

• I kako se televizijska tehnologija usavršavala i bivala sve jeftinija,

postajala je dostupna milionima domova. Tokom pedesetih, u

Americi se postepeno uvodila TV u boji, ali u Britaniji se nije pojavila

sve do 1969. godine.

• U svetu se razvijalo nekoliko konkurentnih TV sistema. Severna,

Centralna i delovi Južne Amerike koristili su NTSC kolor sistem sa

525 linija, dok su Britanija, Centralna Evropa, veliki deo Afrike i Azije

koristile nemački PAL standard sa 625 linija UHF

• UItra High Frequency - ultravisoke frekvencije

Televizija

Komunikator Televizijske produkcije

Sadržaj

Prenosni put

Recipient

· UItra High Frequency - ultravisoke

frekvencije

· UItra High Frequency - ultravisoke

frekvencije

Informativni program . Dokumentarni.

Kulturno zabavni program . Sport.

Gledaocima služi kaosredstvo za pružanje informacija. Možete se koristiti za obrazovne svrhe. Gledanje filmova. Prenos događaja u realnom vremenu.

Televizija

Bioskop

• Masovno, javno informisanje ostvaruju bioskopi.

• Pedesetih godina 20. veka bioskopi su bili među vodećim

medijima masovnog informisanja

• Sve je počelo sa nemim filmovima u crno – beloj tehnici.

• Ton film je uneo revoluciju u filmsku produkciju, a posebno

sa kolor filmom i dolby tehnologijom.

Filmovi

• Filmski programi se prikazuju kao:

o Bioskopska produkcija

o Videokasete i DVD

o Televizija za prikazivanje filmova

o Privatno

Komunikator Filmska produkcija, proizvodnja

filmova, poznate produkcijske kuće

Sadržaj

Prenosni put

Recipient

· Bioskopske dvorane, kućni bioskop,

DVD produkcije, TV

· Bioskopske dvorane, kućni bioskop,

DVD produkcije, TV

Svi filmski žanrovi , drama,ljubavni,trileri,

komedije, crtani filmovi

Gledaocima služi kaosredstvo za razonodu, zabavu, kulturno uzdizanje, obrazovanje i sl

Film

Medijski nosioci

1. Tekst: elektronske knjige

2. Ton: mag.kasete, audio CD

3. Slika: fotografija, dijafilm, foto CD

4. Audiovizuelni: tonfilm, videkasete, DVD

5. Multimeija: DVD

Pitanja za samoproveru:1. Šta su mediji?2. Šta su novi mediji?3. Klasifikujte medije?4. Klasifikujte medije prema tehničkim kriterijumima?5. Klasifikujte medije prema procesu komunikacije?6. Klasifikujte medije prema stepenu javnosti?7. Klasifikujte medije prema strukturi i broju medijskih elemenata?8. Definicija komunikacije?9. Nabrojte kanale komunikacije?10. Navedite šest obeležja komunikacije?11. Objasnite šta podrazumeva komuniciranje?12. Kojih pet pravila je formulisao Lasswel (1948) za praktičnu komunikaciju?13. Klasifikujte medije prema stepenu otvorenosti?14. Nevedite tehnologije komuniciranja?15. Šta je retorika i čemu služi?16. Nabrojte medije za vizuelnu komunikaciju?17. Na čemu se zasniva elektronska tehnologija komuniciranja?18. Ko je izumeo telefon?19. Koji naučnik je dokazao postojanje elektromagnetnih talasa?20. Koji naučnik je izumeo radio aparat?21. Pronalazak televizije često se pripisuje kom inženjeru?22. Navedite nosioce medija?

HVALA !

Documents

III - predavanjevtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2014/10/Mediji-21-10-2014.pdf · • Ako se interpersonalna komunikacija shvata kao proces koji se simultano odvija u više kanala,