of 12 /12
Pnbtt'nnt. B .• C:vr okmmu1is 1i .• , Pulit. mtsao, Vol. XIX 1 l 98 11, ,\ u. l, 428 Izlaganje sa znanstvenog skupa UDK 321.72:329.15/ 4/ Evrokomunisti pred izazovima parlamentarne demokratije Teze Branko Fakul tet neuka. Beograd Sažetak pokret. za razliku od socijaldemokracije, dugi niz go· dina zauzimao je negativan stav prema demokraciji. S po· javom evrokomumzma u razvijenim 1emljama Zapada odnos socljaiJz. ma 1 demokraci je se postavl jati na nov Taj pristup više je determin iran pragmatsk im nego t eorijskim konsideracijama. Novi vrednosni stav prema parlamentarnoj demokraciji. sve po1ltivniji. prati preispitivanje teorijskog nasljeda pokreta. Na- pušta se koncept diktature proletarljata i se plura· ll zam sa svim konsekvencama (promjena koncepcije avangarde. prldeolo§kog pluralizma. odustajanje od •ra1aranja• buržoaske države. novi i socijalni save.zil. Autor da evroko- partije nisu uspjele izgraditi novu strategiju u razvijenom obliku. U pitanjima demokracije ta strategija reducira problem na oblike, a iz razloga l 7bj egava naglaša· vanje novih socijalnih sadržaja demokracij e. Autor na kraju postavlja pitanje: kako u ·dugom hodu kroz Institucije• parlamentarne demo- kracije evrokomunistl mogu svoj revolucionarni identitet? l. I storijski uspon socijalizma (poras t uti caja itllcja i organizovanih snaga, kao i prodori prakse) sve više aktuclizuje problema povezanih sa socija· lizma i demokratij e. U ranijim fazama razvoja MJCijalizma ri problemi nisu imali toliko i akmelnost kao danas. Prije se \'rio podrazu· mevalo da se sa usponom i afirmacijom prakse demok-ratije rešiti trajno i optimaLno, bezmalo spo n tano i li »·uzgred n o<< . Os- nova ti h bi lo je u verenje da je klasna podela modernog drustva, sa ncizbewim klasn im pri vilcgija ma klru.a koje im njihovu ekonomsku, pa stoga i i opstu drušL\cnu dominaciju, jedina ili jedina prepreka na pulU ostva- renja velikih demokraLSkih Razlika u prilazu problemima demo- kratije bilo je i u prethodnim fazama sucijali7.Tna, ali one nisu ni približ- no ilnale tclinu, oštrinu, razmere j poslc<.lice ka-o u n ovije v reme.

Evrokomunisti pred izazovima parlamentarne demokratije Teze

  • Author
    others

  • View
    2

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Evrokomunisti pred izazovima parlamentarne demokratije Teze

Pnbtt'nnt. B .• C:vrokmmu1is1i • .• , Pulit. mtsao, Vol. XIX 1l 9811, ,\ u. l , ~tr. 4~39. 428
Izlaganje sa znanstvenog skupa UDK 321.72:329.15/ 4/
Evrokomunisti pred izazovima parlamentarne demokratije
Teze
Saetak
Komunistiki pokret. za razliku od socijaldemokracije, dugi niz go· dina zauzimao je negativan stav prema graanskoj demokraciji. S po· javom evrokomumzma u razvijenim 1emljama Zapada odnos socljaiJz. ma 1 demokracije poeo se postavljati na nov nain . Taj pristup više je determiniran pragmatskim nego teorijskim konsideracijama. Novi vrednosni stav prema parlamentarnoj demokraciji. sve po1ltivniji. prati kritiko preispitivanje teorijskog nasljeda komunistikog pokreta. Na­ pušta se koncept diktature proletarljata i prihvaa se politiki plura· llzam sa svim konsekvencama (promjena koncepcije avangarde. pri· hvaanje ldeolo§kog pluralizma. odustajanje od •ra1aranja• buroaske drave. novi politiki i socijalni save.zil. Autor zakljuuje da evroko­ mumsllkc partije nisu uspjele izgraditi novu strategiju u razvijenom obliku. U pitanjima demokracije ta st rategija reducira itav problem na prets tavnike oblike, a iz taktikih razloga l7bjegava jae naglaša· vanje novih socijalnih sadraja demokraci je. Autor na kraju postavlja pitanje: kako u ·dugom hodu kroz Institucije• parlamentarne demo­ kracije evrokomunistl mogu ouvati svoj revolucionarni identitet?
l . Istorijski uspon socijalizma (porast uticaja socijalistikih itllcja i organizovanih socijalistikih snaga, kao i prodori socijalistike prakse) sve više aktuclizuje 7naenje problema povezanih sa meuodnosom socija· lizma i demokratije. U ranijim fazama razvoja MJCijalizma ri problemi nisu imali toliko wacnJe i akmelnost kao danas. Prije se \'rio esto podrazu· mevalo da e se sa usponom i afirmacijom soc.;ijalistikc prakse pl"'ble~ demok-ratije rešiti trajno i optimaLno, bezmalo spon tano i li »·uzgredno<< . Os­ nova ti h optimistikih predvianja bilo je u verenje da je klasna podela modernog drustva, sa ncizbewim klasnim privilcgijama posednikih klru.a koje im omoguavaju njihovu ekonomsku, pa stoga i politiku i opstu drušL\cnu dominaciju, jedina ili jedina znaajna prepreka na pulU ostva­ renja velikih demokraLSkih po~Lulala. Razlika u prilazu problemima demo­ kratije bilo je i u prethodnim fazama sucijali7.Tna, ali one nisu ni pribli­ no ilnale tclinu, oštrinu, razmere j poslc<.lice ka-o u n ovije vreme.
Prihil',.,·it, B., Et·rokommaisri • • . , Po/11. mLStW. \ ' " ' · XIX/1981/, N o. 4. s1r . 418-#19. 429
2. Posmatrano u širim meunarodnim razmerama, prol>lcmi pove7.ani sa me.uodnosom :.ocijalizma i demokratije dobili su veliku aktelf10st u vreme istorijskog r-a.r;cepa koji je pogodiv gutuvo sve socijalistike SllaRe lcraiem. druge decenija ovog veka - prvi ~vetski rat j ol<!tob.arska revolu­ cija. Razlike u pr.ilazu prob lemima demokratije bile 1su u to vreme u samom središtu dubokill i oštrih politikih. ideoloških i doktrinarnih razilaenja. Razliito interpretiranje odnosa :izmedu socijalizma i demokratije .i, osobi­ to, b.ilno razliiti prilazi najHunijim imaitucijama i vrednoslima graan­ ske demokratije nalazili su sc u samim osnovama t.ada.šnje podele sveta socijalizma na njegovo komunistiko i socijal-demokratsko krilo. Kasniji nln1oj doneo je matno produbljivanje i zaoštravanje tih razilaenja.
3. Socijalisti i S(}Cijaldemokrati, kojj su se ubrzo posle rascepa objt.:· dlilili u Sucijalisti6koj l radJ1iJ<oj .inlcrnacionaJJ, zauzeli su u usnuvi pm.i· tivan stav prema najvaniji111 teknvinama - rialstitucijama i vrednostima - graanske demokratije. O obito je isticao, a i danas se u ovom krilu radnikog pokreta istie znaenje poliliuk.ili prava i sloboda koji su, pn.-ma njihmrim procenama. nerazd\'ojni ud stranakog pluralizma. Prvih decenija posle rascepa u tim kruguvima je bilo dosta zastupljeno gledište da se demokratija ne mo.lc redukovali na politiku dimenziju, da se mora do­ pW1iti novim - socijalnim - sadrajima. S vremenom je pozivanje na proširivanje sadraja demokt'atijc, na njeno obogaivanje p1ravima radnih ljudi i graana i u drugim (vanpolitiki:m) oblas>t.irna, u 7.natnoj med az­ gubilo na znaenju kada j e re o glavnim snagama socijaldemokratrje. U praksi je socijaldemokratija redukovala problem meuodnosa socijalizma i demokratije na njegovu politiku dimenziju. znai bespogovorno zasnrpa­ nje stranakog pluralizma, odluno zalaganje za odbranu i afirmaciju po­ litikih prava i loboda graana. Pri tome se uvek .isticalo da je mera demokratije u pravu na organizovano i kontinuirano ospora\lanjc politike koju \'Ode snage na vlasti.
Socijaldemokrati nisu potpuno zanemarivali :waenje ,nek.ih drugih aspekata demokratije, ali s u ih, oigledno, uvek ·treti:rali kao dopunu, po· boljšanje parlamentamt.: poli t ike d~mokratije. Ovde ·se mogu pomunuti dugogodišnja nastojanja brojnih socijaldemokratskih par~ija da se jzbore za razne oblike radnike i ~ire participacije gradana u rej"TUiisanju nekil1 problema a kojima o;e suoaYaju u svom S\lakodncvnom ivotu.
4. Komunistiko krilo radnikog pokreta je decenijama :.auz.imalo u osnovi uegaJivan :.lav prema graanskoj demokratiji. Jako se naglašavalo da je ta demokratija u osnovi »lana«, da nije mogue govoriti o demokra­ tiji dotle dok su glavne poluge dnt~tvene moi, pa stoga ~ politike vlti.Sti, u ntkama posed11ik.ih 1kla.->a, osobito gornJih slojeva tih ik lasa. Takm stMT nije bio uvek podjednako iskljuiv, povremeno je dolazilo do izvesnih osci· lacija. odnosno ublaavanja. I tako, dok je u nektim fazama stav bio pot· punu negarh·an. u drugima je dolazilo do izvesnog »omokša"anjac. Kao primer prvoga moe se ml\-esti faza • klasa protiv klase« (1928-1935), kada je isticano da sistem graan ke demokratije nije ništa drugo do velika obmana, a za parlament je govoreno da ima za revolucionarnu partiju znaaj i sm.isao »\lelike«, ponekad se govorilo •najvee brbljaonicc«. U
Prlbltevi~. B., Evrokomrmu ti . ., Polil. .uisno, l'ol. XlX/ 1981/ , No. 4, Sir. 418--439. 430
drugim prilikama, na primer u goc.linama strategije •narodnog frontac ( 1935-1939), isticalo se da posrojee institucije graanske demokratije mogu da imaju taktiku vredn05t, tj . da se mogu privremeno koristiti i iskoristiti u procesu borbe za vlast.
Sve do novjjib vremena zva.nin.i prilaz gotovo svih komunistikih par· tija nije išao dalje od izloenog s tava. U skladu sa oficijelnom teorijom socijalis1'ike revolucije prelaz ka tU.Ovom društvu redovno je koncipiran u termin:ima razara~tja poscojec dravt::, a u lom !kontekstu i svih vanijih institucija graanske demokratije. Osobito se osticalo da J.'evoLuciooarni prelaz moe da bude delo samo jednog politikog subjek ta - kornuoislike part-ije kojoj "PO prirodi« stvari pr.irpada avangard.na uloga, a to se u Lo vreme svodilo, i u teoriji i praksi, na monopol vlru.ti lc partije.
5. Kontroverze o demokraliji imale St{, razumljivo, uvek najvee zna­ enje i najveiu aktuelnost za socijalistike snage koje su delovale u razvi­ jenim kapitalistikim zemljama Zapada. To je razumljivo zato što su oo zemlje u kojima su mslilucijc i vrednosti graanske demokratije imale najdublje korene, najduu tradiciju i sloga najveu politiku relevanciju. U veem broju tih zemalja institucije j vrednrn.li graanske demokratije ve su negde krajem prošlog i poetkom ovog veka postale bilan integralni deo dominantne politike kuhure. Zato u tim zemljama o.predeljivaoje prema zateenim institucijama graanske demokratije nije moglo da se LrcLira kao neko apstratk.tno teorijsko. ve j e neizbena moralo da se po­ smatra kao politiki meritomo pitanje. Nijedna ra!'lprava o scx..-ijalist.ikom preobraaju u Nm zemljama ulje mogla da zaobie probJeme politikog organizovanja novog društva, odnosno kak.VlU e ·ulogu u tom drruštvu imati parlamentarna demokratija. U meri •U kojoj je rast.ao rulioaj ·i znaenje soci­ jalistikjh snaga u tim zemljama ali, isto taJw, i u meri ru kojoj su ta druStva u cel•ini poela sve više da »dozrevaju • za socijalistiki p reobraaj, pitanje demokratije, odnosa izmeu socijal.i.una i demokratije i, p05ebno, s tava prema nasleenom mehanizmu parlamentarne demokratije postajala je nezaobilaznu.
ll
6. Sa usvajanjem evrokomunistike strmegije socijalistikog preobra­ t aja, ali i evrokom~tnislike kuncepcije socijalizma, bilo je neizbena da se iz osnova i zmeni, izmeu ostalog, i slav tih partiia prema celom kontpleksu problema povezanih sa mestom demokratije u strategiji revolucionarnog pukreta i su udnosom izmeu socijalizma i demokratije u celini. Sa mnogo osnova moe .o;e tvrdi li da je taj kompleks problema u .samom središtu pro­ mena k oje je doneo evrokomunisLi.Oki obrat. Otud i poznati stavovi da je socijalizam •demokratija dovedena do krajac ili o •socijalizmu demo­ kratskih boja«. Novi prilaz problemima demokratije ono je što ini naj­ bitniju karakteristikiu evrokomunizma. Osnovano se moe rei da je to njegova »diferentia speci(icac s obzirom na tradicionalnu doktrinu ko­ munistikog pokreta .
l'ribie••i, B., E•-rokuJmmisri . • . , Polir. mis4o, Vnl. XIX/ 1982, , No. 4, srr. 418--139 431
7. Obrat izra7,en u novom prilazu problemima demokratije, što ga je donuu evrokomunizam, nije rezultat samo novih i drukijih teorijski11 pro­ mišljanja, ve fe iznad svega uslovljen njihO\rim .moavanjem sa nekim kljutnim it1jenicama, datostima politikih okoluosti i istorijskog trenutka u kojem d jeluju te partije. Ovde 1.-u osobito znaajna dva momenta. Prvo. evrokomunisti su mo1·ati tla se suoe sa injenicom da ih je prethodna dugogodišnja orijentacija (sa naznaenim stavom prema problemima demo­ kratije) dovela u tešku politi-ku jzolaciju . Njihov prethodni pri·laz .pro­ blemima demokratije blo je ncpl"ihvatljiv ne samo za •ra:~.ne opolit'ike i socijalne grupe, na koje su gledali i morali da gledaju kao na potencijalne saveznike, ve su bili u znatnoj meri neprihvatljiviji i za veliki deo njihove sopstvene socijalne baze. Oni su morati da se suoe sa injenicom da i veliki delovi radnike klase prihvataju kao svoje •institucije, odnose j vred­ no.<;;ti politikog pluralizma.
Druga okolnost koja je uticala na obrat evrokomunizrna vw.ana je sa veoma nepovoljnim isk-ustvin1a zemalja koje su trebale da svojom praksom pokau svecu da je mogua dtuga, viša forma, i ne samo forma. demokra­ tije (zemlje tzV. realn<>'6 socijalizma). Sa vremenom je postajala sve oi­ glednije da je, nerclko pod vidom borbe 7A »Višu demokratiju«, uinjen krupan korak nazad u odnosu prema nekim dosezima graanske demo­ kira tijc. Po~tulirana »viša demokratija« neretko sc svodi la na razme o:blLkc autoritarne, ponekad i totalitarne vladavine. Postulirana vlast rd.dnikl! klase u praksi je dcjstvovala kao vlast nad tom klasom i l>·vim drugim radnim slojevima. Vreme je poka7.alo koliko su opasne i t~ke zamke što ih uvek u sebi nosi svaka vlast koja se ostvaruje u neije ime, pa i u •ime radnike klase«. Sa vremenom je postajala sve oiglednijc da po­ istoveivanje ISa takvim prilazom demokratije postaje preteška hipoteka za svaku ozbilj•niju socijal'isti,kru S11al:,ru koja deluje u ra.:vijenim zapad:nim zemljama. imajui u vidu dva navedena momenl.a, evrokomunisni su mu­ rali da radikalno menjaju. revidiraju svoj sLav prema celom tom komple­ ksu problema. Nije bez osnova proccna da je ta promena dosta okasnila i da je bila donekle •iznuena«.
8. Prom<!ne •koje je doneo c~rokomunist>iki obrat s obzirom na Laj kompleks problema dois ta s.u i brojne i znaaj ne. U stvari, one imaju stiŠ­ tinska maeoje. Za njihov opšti pristup problemima demokratije i odnosa izmeu socijalizma i demokratije vrlo je karakteristino da je on mnogo vile obeleien pragmatskim nega nekim širim teori jskim konsideracijam.a. Evrokomunisti mnogo vjšc raspravljaju o vrednosti pojedinih vanih insti­ tuta nasleene parlamentarne demokratije, i sa njima povczanim pozitiv­ nim pravima i slobodama graana, nego o nekim opštim pl'linciopima; mno­ go vi~e o g~~rantova,nju raznih demokratskih prava i polit ikih sloboda nego o uJihovom dubljem društv(.."flom, pa u kontekstu i klasnom sadd.aju. Evrokomunisti, što nije nimalo sluajno, sve rede govore o potrebi i vred­ nostima •klasnog pristupa• problemima demokratije. J edan je razlog u tome što je isticanje ovog i ovak-..•og prislupa tako esto bilo samo paravan za uspostavljanje i uvršivanje rawlh oblika autorttame, uz.wph-ane, otu­ ene ·i naglašeno nedemokratske vlasti. To, ,iJpak, njje i jedini ['azlog. Oni oconj uj u da u njihov~m istorijsJtim i društvenim uslovima. radnika klasa
Prib~~-it. 8., Evmlwmutttllt • . .• Poli1. mimo, Vol XlX/ 19K11, N11. 4, su. ~39. 432
nije, i ne mo2e da bude, jedini protagonist borbe za doslcdnu demokratiju. Ponekad se istie da borha 7.a demokratiju nije samo kla<mo pitanje.
9. Veliko 11D.aenje ~ma promena slava cvrokomunista prema postoje­ em demokml..skom mehanizmu - njegov.im vaiuljim institucijama i vred­ nostima. Za razliku od 1·anijeg prete'l.no ili sasvim ncgali vnog stava, sada sve više dolazi do hral.aja vrednu.!>nO pozitivan s1av. To se najpre l!>poljava u prornoni tenninologije. Dok se p re redovno govorilo o postojeem me­ baniunu parlamentarne demokratije kao buroaskoj demokratiji, sada se taj atribut više ne pojavljuj e. Najpre je ro bilo više ili manje preutno napuštanj e starog termina. Kasnije su se poja,-ile poziTivne elaboracije. ltalijanski komunistri prvi s u izriirto rekli zašto odbacuju termin buroa­ sk::\ demokratija. Osnovni je smisao nj ihove nove lenrijskc elaboradje i jdeološl<:e raCionalizacij e t1()vog s lava da posooje6a parlamentarna domo­ kralija (naravno, re je o toj demokratiji u razvij enim zapadnim zemljama), nije rezultat postepene demok.ratizacJje bur7.oa:rJjc, njene sve vee soci­ jalne i politike •prosvc.:cuosli« , ve pre svega rezultat .'\Wgtxlišnjih upor­ nih i teških borbi radnih masa, ponajviše radnike k.la e. U postojei mchanit.am parlamentarne demokratije ugraene su, istiu italijanski ko­ muni ti, mnoge krupne istorijske tekovine radnih masa. Oloobito je vano š to italijanski komunisli, a u novije vreme i svi drugi evroknmun.isli, sve više naglašavaju da je ovde rc 10 lCikovinama koje nisu omeene okvirima poslo jeeg ·klasrnog društva. O:ni smMraju da s u Lo tekovine koje se mogu, i moraju, inlcg.ralnu u.graditi i u novo socijallisliko <.lr ušlvo. Kao toikve tekovine sve otvon.:nijc se pominju gotovo svi vaniji elementi onog tipa politikog sistema koji je sve doskor-c1 bivao redovno ocenjivan kao gra· danska, pa i buroaska d~mokratija. Ovde se oloobito istie trajni znaaj takvih pra\'3. i loboda kao što su pravo na sJobodno politiko organizo. vanje, osporavanje vladajue politike snage, smenljivost partija na vlasti, uz pravo na opoziciju, sloboda tampe i s l.
10. Novi pris~up problemima demokratije nije mogao da se ogranii samo na dl"Ukijc vrednovanje postojeeg mehanizma, instilucij a j vred­ nosti parlamentarne pl·uralistike demokra~ije. Bilo je nei~beno du se iz­ vrši kritiko preispitivanje nekih va11ih elemenuta sopstve11og ideološkog i teorijskog arsenala. Kao rezultat tib preispitivanja dolazi do re,;diranja nekih \'anih ranijih stavova. Jedna je od najvanijih takvih promena naprdtanje koncepta (a ne samo /ermina) diktature proletarijata. Evro­ komunisti najeSe istiu da je napuštanje stava o diktaturi prolelarijata kao osnovnom sadraju (a ne samo formi) politikog sistema prelaza iz klasnog u besklasno dntš tvo iznad !iVL:ga rootivisano njihovim suoavanjem sa ·istorijski novim okolnostima koje su zahlcvale takvu promenu. Ovde sc redovno lis-tite da u uslovima visoko rallVijt.'11il1 kap!irtalistiolcih zemalja radnika klasa ne moe ama da bude osnov i nosilac borbe za revolucio­ na:rrtu promenu. Ta borba postaje izgledna samo ako radnika klasa uspe da u postavi trajne saveze sa mnogim drugim vrlo znaajnim j brojnim slojevima radnih ljudi (u poslednjc vreme eše se govori o narodnim slojevima). U postojeim okolnostima ti savezi, tako se tvrdi, mogu da se zasnivaju samo na punoj rc1vnopravnosti svih uesnika, što, prema ovim proccnama, iskljuuje predominantno p02.iciju bilo ~oje saveznike gm-
Pribite••f, D., Evrokonumisti •.. , Polir mi'""· ""'· XfX/ 19SZ/, No. 4, str. 428-439. 433
pacije, pa i same radnike klase. i'.ato se smatra da bi pozivanje na dikta­ turu prolctarijata bilo, ne samo politiki neoportuno - jer bi odbjjalo porencijalne saveznike - ve i oaelno neodrivo i pogn~~no zato što bi a priori vodilo suavanju fronta borbe za novo društvo.
11. Koliko god bile vane kon ideracije ove vr~Lc, ipak nisu jedine, a m<Ylda ni naJvanije koje su uticale na promenu stava evrokomuni:sta prema diktaturi prolctarijata. Ima dosta osnova da se zakljui da su, u najmanju ruku, isto cako vani razlozi pragmatsko-politike prirode. Evro­ komunisti su ocenili da je društvo u kojem deluju - po lc svih iskustava stt:cnih u ovom veku - toliko odbojno na svako pominjanjc, a još više na svako prizivanje bilo kakve »cliktatw-e« da to postaje nepremostiva barijera za svaku politi.lru formaciju koja lcli da osvoji demokratsku veinu za eljeni program. radikalnih društvenih promcna. Kad je re o ncgaLivnim asocijacijama, re je, naravno, o fašistikim i stalji.nistikim di'ktaturama. Za revolucionarne snage koje deluju u tim zemljama osobito su Leške l relevantne one asocijacije kroje bude podscanjc na stravine poslcuiec i razmere staljini,stike despotSike vladavine, i to zalo š Lu je taj sistem godi nama pr.ikazivan Jmu najviši domašaj i najsav.ršeniji obJ.i'k. dilktature proletarijata. Ka:mije <.lcl1z.nin<O Jcriti.ko preispitivanje tog raz­ dob1jo nije moglo da bl,tnije utie na IJlcgaLivnc konotacije Jroje u tim srcd1nama n:uno izaziva svako pominjanje »diktature prolcLarljala«. Sa ovim je povezana i okoll1osl da su neka kljuna obeleja poststaljinistikih politikih sistema u zemljama Ltv. realnog socijalizma još uvek sasvim neprihvatljiva za vrlo znaajne egmente radnih masa (da sc ne govQti o drugim gradanima na koje moraju da raunaju evrokomunisti) u razvije· nim 7.apadn im zemljama. Najnovija zbivanja u nekim od tih zemalja samo pojaavaju tak-va raspolo7.enja. P rema Lome, za veliki deo radnih ljudi u tim zemljama neprihvatljiva je ne samo diktatnra prolctarijata u njenoj slaljinl:stlkoj interpretaciji i praksi, ve i ono što se kasnije ustalilo kao politik.i sistem socijalizma i što se tako esto nastoji prezentirati kao opšta zakonito t tog politikog sislema. Sve su to okolnosti koje su za­ htevale od evrokomunistikih partija da izbace idoju diktature proletarijata iz svojih programskih do.l"Ulllenata. S mnogo razloga occnjcno je da bi zadrlavanjc log koncepta bilo nepremostiva barijera u nj ihovim nastoja­ njima da osvoje veinu za program socijalistike alternative. To su uinili kada su shvatili da za veliki deo njihove javnosti i diktatura proletarijata, bez obz.ilra na to kako ta ideja bila koncipirana i elaborirana, ostaje samo »dik1a.lunt«,
t 2. Napuštanje diktature proletarijata, kolik() god po.Lilliki razumlji,vo, ostavlja, ltpak, otvorenima .nuka ik.rupna Leor·ljska ·pj,tanja. Ona se, pre svega, odnose na ulogu radniike kl.ase u procesu wevobuc:ionarnog pn.:obraaja i, još više, u samom .novom dru.~tvu. Akio :sc prihvali da je di.ik:Laitwra prole­ tarijata kljuna kategor,ija za marksisliko po.i!llanjc socijalistike revolu­ cije i socijalizma, onda su evrokomunisti njenim napuštanjem, u izvesnoj meri, Jlapustili i marksistiku teoriju r.evoluoije. Treba, meutim, istai da smo ovde veoma daleko od saglasnosti. Nije mali broj teoretiara marksistike provenijencije koji istiu da koncept diktature proletarijata uopšte nije kljuna kategorija marksizma. Naglašava se da je to Lenjinov
Pribievr, 8 ., Ewokmmun'ti ... , Palir. m isao. Vol. XJX/ 1982/ , No. 4, srr. 418-439. 434
dodatak klasinoj marksistikoj teorjji j stoga bitan deo •marksizma - lenjinizma•, a nikako klasinog marksUma.
Ovde je zanimljivo naglasiti da na centralnom :waaju diktature pro­ letarijata uglavnom insistiraju vladajue komunistike partije, kao i one druge koje su pod njihovim manj<. ... više neposrednim 1\Jticajem. Zanimljivo je zapaanje j to da se na toj kategoriji neuporedivo više, u sluaju vlada· juih komunist<ikih partija, insistira posle usvajanja, udnusrw dula.sku r1a vlast nego pre. Staviše, u veem broju vanih sluajeva u fazi borbe za vlas.t d.iktatw·a prolctarijata ,kao 7.naajno obeleje sistema koji se eli uspostavjti uopšte nije ni pomi.njana. Zna:i., i neke pavtlje koje dMas ins-istiraju na lm<iverzalnoj vanosti iliktat-urc prolt;tarijata smatrale su da u sopstvenoj borbi za vlast nije uputno previše ili uopšte pominjatri. tu kategorij u. (Kao ilustracija moe se navesti injenica da su sve ist.o6no­ evropske komurustike partije u fazi konsolidacije sopstvene vlasti , 1944 -1947, same .ili prema direktivi »<:entra«, redovno isticale da njihov poJi­ tiki sistem nema karak.t.cr diktature proletarijata. Krajem 1947. godine naglo je proml.<"lljl.'1l stav i od tada se s talno istie da su sistemi tzv . narodne demokratije od samog poetka (!) bili samo jedan oblik diktature prole­ tarijata.)
13. Znaajna novost sadrana je u stavu da ostvarivanje n:.-volucionar­ nog preobra7.aja demokratskim putem podrazumeva da se za svaki .korak napred, za svaku vaniju meru društvenog progresa 1110ra obezbedili pret­ hodna slobodno izraena veina. Dntgim reima, odbacuje se raniji slav da raU!ikal!na promena moe da bude delo revolrucionar.nc manjine, koja e tek kasnije dobiti poddku veine naroda, kada ana shvati i zatim »Odobri cc postupke i mere moojine. Sada sc istie da nilko nema prava da nru'Odu donosi, tj. namee lO<Usreellljecc ako jasno j slobodno iskazana v<.:ina ne eli takve promene. U skladu sa tim naelnim pris tupom, borba za ubed­ ljivu politiku veinu, koja se okuplja oko programa radikalne socijalne alternative (socijalizam) postaje centralna preokupacija svih snaga koje se ozbiljno angauj u u borbi 7.a takav preobraaj u tim zemljama.
14. Stral'laki pluralizam s punim pravom osporavanja politike vlade (uz uslov da se to ini u okvirima i sredstvima vaeeg legaliteta) prihvaen je kao manje-više trajni okvir politikog sistema u !rojem ove snage 7.ele da deluju. Znai, postojei stranaki pluralizam ne prihvata se kao •nuno zlo«, kae se da ovde nije re o taktikom usLupku, ve o saznanju da je takav sistem, u svakom sluaju ~ tc zemlje, jedini reaW ol.-vir u kojumu se mogu ostvarivaLi politike slohode i .neka clruga vana politika prava. blii.ito sc !kae da te partije nee nikad nastojaLi da. u bilo kom oblik11 uspostave svoj monopol vlasti. I ovde sc ima utisak da je tpromena mnogo više r~ultat suoava11ja sa l•storij~kim realnostima nego što se radi u Jlo­
vi.m teorijskim PI'Omišljanjima. Vodee snage tih paTtija došle l:>"'ll do sa­ manja da ne posLuje ni unutrašnje ni meunarodne okolnosti koje bi omoguile da se one jednom nau u takvom pololaju (monopol vlasti). U svakom sluaju, ne u doglednoj budunosti.
lS. Prihvatanjc tog zakljuka, koji sledi iz logike stranakog plura­ lizma, zahtevalo je preispitivanje tradicionalne komut~istike koncepcije
Pril>ievi, ll. , Evrokomunisti ... , Polit. misao, Vol. XIX/1982/ , No. 4, str. 428-439. 435
proleterske avangarde. Sa manje .il:i više dosledniOSti pr1sbupa se ovim preisp:i!tivanjli.ma. Ve je dosta širuko prihvaen stav da komunistiioka par­ ti·ja nije nuno p1·edodreena da ima vodeu, avangar.dinu uJ:ogu. Druc u nokim :tJemljama i istorJj.skim situacijama ona taikvu ulogu moe da ima, u drugima je nema. Avangardna uloga jedne partije ne zavisi od doktrine na ·koju se poziva, ve od stvarne uLoge k-oju ima u ·kla.<m!Nn borbama i, osobito, od podrške rarln.i.ke klase i drugih radnih slojeva koju je spo­ sobna <la osvoji. Vtano je, takoer, stanovište -da se jedn<om osVIOje.n:a avangardna porz.icija mo:ra uvek !iznova potvnl.ivati. Italijans:.ki komunisti izriito tk.."'-JU da se jednom izborena avangardna pozicija moe kasnrijc izgub~ti. Za ova razmatranja još je vanija teza da avangardna pozicija namee velike odgovornosti, al.i ne povlai za sobom nilkakwa posebna, vea ili drukija p rava . Ovde se m.i·slli na vea jji posebna prava u odnosu prema drugim radnikin1 i socijalistikim partijama, pa i Mre - u odnosu p.rcma S'Vim d!1ugim društvenim i politiktim organizacij ama.
16. Sa ovim je ~osno povezana i teza da politiki pluralizam, Jroj_i je za evrok.omuniste bitnj hntegraln~. deo i demokratskog politikog slis.tcma u socijalizmu, podrazumeva i odgovarajui ideološki pluralizam. Izriito se kue - što osobi•llo naglašavajJU italij.u.nski komunri.sti - da je za evro­ kumunis•te sa-svim ncpnihvalljiva ideja da demokratsko socijalistiko dru­ štvo treba da ima svoju oficijelnu, još gore - dravnu ideologiju. Cinje­ nica da te partije u svajaju mar.ks.izam Ikao osnovri.ou svoje dnktr.ine i pohlt.iike, naglašavaju ewokomunisrti, nikako lim ne daje za p ravo da ga pokuš-"c:~.ju nametnuli kao jedinu pPizualu ideologiju društva. Vodei pred­ sta\llDlci KP Italije esto ·istiu da se pr-og.re."l..ivne S:Jlage Italrije :nisu gen· racijama borile protiv ideološkog mcmopola katolike do!...'rtrme zato da bi onda ·lmdu levica 1osvoji odluujue pozicije u d.liUšrtvu taj nekadašnji monopol 7..amen•He monupohiik.om pozicijom sop·stvenc, na pvimcr, martk.sis­ t.ike uJdeologije.
17. Napušten je stav, na .kojem je insistirao osobito Lenjin, da socija­ list1ka revolucija podrazumeva, a ·izgradnja socijalizma pretpostavlja ra· zaranje (U. •to razaranje .ne u prenesenom, ve u najneposrednijem znu,enju tog .izraza) postojee dravrte strukture, dravnog aparata. Cilj više nije razaranje, ve postepeno »menjanje klasnog sadraja« postojeeg meha­ Il'izma dravne vlas•ti. l ta promena l>ila je neizbena. Nije mogue ozbiljno zastupati s.tn:~>tegiju mirnog puta i istovremeno zadrati ranilj:i stav o n e­ .ffii;rwvnosti (fi.z.i.kog) razaranja po:sLojee drave. Isto tako, raniji stav je ~nkopati'bilan sa naeln im prihvatanjem parlamentarne demokratije kao trajnog okv.ira koji treba da obezbedi demokratski karakter norvog dr'llštva.
Pribie~•it', B., Evrokormmisti . . . , Po/it. misao, lio/. X IX/ 1982/ . No. 4, s rr. 428-439. 436
111
18. Naznaene p romene, ukljuoujui i one kuje donose znatnija od­ stupanja od nekih .kljunih ideološ-kih postulata tkomunistiOkog po kTela iz doba njegov-ug centralizma, odnosno podreenosti »vodeem cenJhm« - u jednom tili dva sluaja revidirani SJU ti. n eki slavuvi klasi6nc ma11ksistioke politike misli - bile su uglavnom mme. Evr.okomunisti su , polazei od temeljnije analize sopstvenog istorijskog iskustva ·i društvene s tvarnosti u kojuj detuju, došli do zakJjuaka da hlazak iz izolacije, kojoj su pre sami ta:ko mnogo doprineli, i nuillo otvaranje prema dnu.~tv.i.rna u lrujima deluju, a osobito prema radnim masama, zahtevaju ovaJkve promene. Sma­ tram da su te procGne u osnovi tal:ne. Vreme je dosta u:bedlj:ivo pokazalo da se sa ranijom .idejno-politikom platformom nije mogao ra:obi·ti zid ~o­ Jacije, nitje bilo mogue osvojiti neophodnu podršku masa. Onog asa kada su te .partije ·shvatile .da u tim zemljama nema dzgleda za u spešno- ostva­ rivanje nasilne socijaH·s·tikc revolucije i kada su se, S~toga, opredelile za mi.rne obUke dTTUš,tvenog preob.raaja, one ~u morale na izwše i odreena ldoolnštka >>prestrojavanja<< i >>prliagoavauja«. Tre ba istai da ovde nije re sarrw o nekim taktikim nzanevrima, ve o nun~j adaptaciji p~lit'ik:e doktrine, pa u tom smislu i novoj s trategij.i. S druge stmne, sasvin:n je na mestu prigovor da nove koncep cije nisu u svirrn sluajevima dovoljnu dosledno i ubedljivo izvedene, pa .ruk i to da nisu dov>Oljno sagledane sve konsekvence novih sttr·ateških opredeljenja. U nemalo sluajeva stie se ut.isak o izvesnoj nedoreenos;llj,
19. Nova strateš•ka orijentacija podrazumeva, na primGr, usposlavlja­ nje širokih politikih i socijah1ih saveza. Sasvim je o.i:gled!IlJQ da u .tim zemljama kornuni.sti nisu danas, niti e u dogledno vreme biti, u stanju da sami iznesu cljcmc .promene. Neophodni .su savezi sa dl•ugim socija­ l istikim, a u po-etnoj fazi i sa nekim Šlrim formacijama demokrat.ski i progres·ivno orijentisalllih snaga (politiki savezi). To j e zaista imperat·iv nove strategije. Ev:t10komun1s.ti snano isniu potrebu takvog saveza, ali nisu dovoljno snani i ubed1jwi kada treba pokazati kako val:ia do taJwih saveza ·stii . Tskustvo pw;ljednjih desetak gotlina pokazuje da nij e dovo.ljno da to ele komunisti - nuno je da to prihvate i potenc1jalni partne·ri. Za sada nema znakova da su potencijalni partnel'i spremnj da uu u dugo-­ ronije ·saveznike odnose sa odgovarajuim komunistikim parti1jaana. (Olaza;k komunista u Miteranovu socijaListiku vladu ne demantuje ovu tvrdnju jur ovde, oillglctinu, nije rc o polltiuk.om savcwišlNu, poiUlljmanje u sLabilnom i dugOJ:ono.m savezu zasnovanom na zajednikom programu dr uštvene i politiOke akci je. Sadašnja vlada ne sprovodi zajedniki, nego socijaloistik.i program - p1·ogram Socijalistike pmtije Francuske.) S tvar­ no je ot.vnreno krupno pitanje ka·ko da se doete do nunih šinih poloitikih saveza zasno-vanih na manje ili više celovitim programima dntštvene pro­ mene.
20. Slino je l sa esto lsticanom tezom o potrebi širok.ih socijalnih saveza, blokova društvenih ~naga koje e ~e okupi·tri na programu društvene promene. Ni u tom pogledu iskustva poslcdn~ih godina 1111isu ohrahruojua.
Pribit~•i, 8 ., EvrokDmwu.sll ••. , Palit. 11mau, Vf/1. XIX/ 1982/, No. 4, s rr. 428-439. 437
Takvih olwpJjanja uglavnom nema. Ako ih, pak, povremeno i ima, onda je vrlo karakteristino da osnovicu takvog okupljanja ne ini programska platforma koju nude komunisti. Mnogo više uspeha u tom pogledu imale su socijalistike partije u tri zemlje june E vrope (Francuska, $panija i Grka).
21. Evrokomunisti se suoavaju sa velikim izazovom, m<YLda su pred svojim istorijskim ispiLom: oui mordju da i7.au pred radne mase i najširu ja,•nosl l>3 !>lrategijom drtdtvene promerze koja te biti istovremeno: a) radikalna , b) privlana za Uroke mase, ali i e) realna (izgledna). Ona mora da bude radikalna jer sa programima manjih adapLacija istupaju i mnoge druge strane, koje se u Lome ~Lo mnogo bolje snala7.e nego komunisti. Uostalom, istorijski raHo opstojanja komunistike partije jeste u tome da deluje kao subjekt radikalne društvene promene. Sasvim je razumJjjvo da ponu.ena alternativa mora da bude prihvaLijliva, pT'ivlana za široke s lojeve radnih ljudi, jer .samo tako m o7.e da se osvojj neophodna politika veina. Ovde je, meutim , vrlo znaajno da komunis ti u tim zem1jama, u el,ji za p.rivlanoš.u, ne padnu na niske grane jeftlnog }1ici liranja, rea· nja obeanja bez ubedljivog objašnjenja kako e se os tva,rit.i elj ene, od­ nosnu obcavanc promene. Otuda bre i ?..ahtev - nova strategija mora da bu<.lt.: ne samo radikalna i privlana, ve i realna. Ima dosta osnova za procenu da evrokon·nmi.sti jos uisu uspeli ela uoblie takvu ce/ovitu i raz­ vijellu strategiju. Osobito je primcLnu da nedostaju razvijenije ideje kako se treba uhvatiti ukoštac sa sada.~njim teškim ekonomskim problemima i l>a njima povezanim poremeajima u funkcionisanju vladaju6: .. -g naC:-ina proizvodnje. U programskim dokwnenLima, kao i nokim drugim vanijim teorijskim i politi.kim iskatima cvrokomunista., više se naglašava kako e ti problemi bili rešeni u buduem socijalistikom dru!t\'u nego o tome kako e sc stii do tog dntštva. Istovremeno, treba istai da formulisanje -.trategije socijalistike alte rnath·e, koja e ThLOvrcmL"TlO biti radikalna, privlana i uverljiva , nije u uslO\'l ma \'isoko razvijenih kapitalistikih zemalja nimalo lagan zadatak. Oigledno, ovde nije re samo o zaostajanju ~ucijalistike misli, o »Jen j osti duha• . Takvu alternati\ u mnogo je lakše bilu formulisali na nekim ~aim meridijanima.
22. Dosledno pnnvatanje principa i logike politikog sistema parla­ mentarne (pluralistike) demokratije podrazumeva spremnost svih aktera da prihvate Slllcnljivost partija na vla!;ti u skladu sa pomeranjem birakog te la. Dosledno prihvaLanje Lih principa 1 logike pluralistike parlamen­ tarne demokratije podraz·umeva ne samo smenljivost sva~ke vlade koja izgubi podršku veine, ve i pravu nove vlade da poništi pojed-ine. pa ak i vane mere prethiOdne vlade, atko je clohila podršku veine birakog te la ~.:a lakvu po litiku. Javlja se, prema Lotm:, mogunost da ono što vlooe levioe •Sa![ra<.le« u svom mandatnom perJodu budc »porušeno« ako i7.gube po­ ddku vcinc, a .sa takvom mogunošu mora se, naravno, uvek ratiDati. Problem jc namerno formulisan malo up1·ošeno, aH to lf!e znai da on ne po toji kao ozbiljno pitanje sa koj im se moraju suoiti socijalistike snage u tim ~.:c.mljama. Moje je mi ljenje da to nisu nepremostive teškoe,
ali je injenica da se evrokomunisti nisu neposrednije angaovali u raz-
l'ribl~evit!, B., Fvrokornu"i.' ti ... , Palit. mistW, Vol. XlX/ 1981/, No. 4, S ir. 428--439. 438
matranju moguih implikacija Lc vrste, koje u sebi nosi njihova nova stra­ teška orijentacija.
23. Pitanje podruš tvljenja sreds tava za proizvodnju stavlja evrokomu­ niste pred mnoge, ponekad vrlo neprijatne dileme. Zahtev za radikalno - manje ili me potpuno podru5Lvljcnjc s vili sredstava za proizvodnju bitni je deo idejnog i politikog identiteta tih partija, sastavni deo njihove po­ litike kulture. To je bio kljuni deo politike platforme kojom su one nudile radikalnu alternativu. Us lovi u kojima deluju, steena -h'itor.ijska i sklus tva ·i izmenjena strategija socijal.i<s~;lko.g cDapredovanja zabteva•ju od· reeno preispitivanje 0110g traiciona[n.og programskog zartteva i ideološ­ kog postulata. E vrokomunistl se suoeavaju sa injcnlcama da na takvoj p latformj (potpuno podrušlvljcnje) sasvim oigledno ne m ogu os·vojiti ve­ inu. Postavlja se pitanje u kojoj mo1i i na koji nain revidirati tradicionaln i s tav. Te dileme postaju to više aktuelne i zato ~to u tim partijama raste saznanje da bi potpuno podruštvljenje bilo ne samo politiki neprihvat­ ljivo, ve i ekonomski šLeLno. Smau·a se, naime, da socijalistika m isao ne raspolae sistemskim rešenjima koja bi omoguila efikasno i racionalno poslovanje sitnijih, pa ak i mnogih srednje velikih preduzea posle nj i· hovog prenošco ja u društvenu svojinu. Primetna je elja da se otvorcru je uoavanje sa tim dilemama i problemima odgodi za neko kasnije vreme.
Ovde valja podseriti da je još Toljali jednom pr.iUkom rekao da italijans ki komun.isni, i kad bi imali mogunost da na odluujui nain utiu na unulrašnju pollliku i razvoj zemlje, bar tridesetak godina »n e bi dirali u srerlnj,i i sitni :;oklor priva:ede«. Sada, sasvim oigledno, nije u p~tanju samo tempo kojim hi se takve pronu.:nc ostvarile . U pitanju j e, doneikle i san1 princip .
24. U svojoj zaokupljenosti da se po-kau i dokau kao d os-ledni pro­ tagonisti parlamenLame demokratije evrokomunisti s u u veliko redukovali demakraliju na njerze predstavnike oblike i sadraje. S mnogo se osnova moe t\Tditi da su oni sve do sada uglavnom iL.begavali da se ozbiljnije suoe sa sloenim problemima obogaivanja ove demokratije novim so­ cijalnim sadrajima - još manje sa tezom da socija l istika demokra­ t ija 7.asluuje dali atdbul samo ako je neposredna. To je, nesumn j ivo, jedna od najveih praznina u novim elaboracijama evrokomunisllike st ra­ tegije. Eventualni iskazi o pocljoosti ili nunost.i, obogaivanja postojee predstavnike demokratije nekim e lementima neposredne demokratije u­ glavnom ne prelaze okvire rctonikc. Razlozi takvog stava delom su takt i­ ke prirode, ali i naelne. Kada je rc o taktikim motivima, treba ista i
da vodee snage evrokomuni.zma smatraju da u ovom trenuvku treba naj­ pre izboriti »parl<~,menrt:arno-demokralsku IugiLianacijU<1, j u tom smislu iz­ begavatti. sve š to bi se moglo prc:>1uma6ili kao njihovo, rnakm- d delnni.no napuštanje ovog »terena«. Nael.n.i motivi s u u lome što je u ,redt)vima tih partija još uvek, a sada nešto više nego pre dcsol godina, pri·sutna ne­ verica u pogledu plauzibilnosti poretka utemeljenoga na neposrednoj Yla· sti proizvo<la1dh masa.
25. Nova strategija i u..<•lovi u kojima deluju zahtevaju od evrokomuni­ sta ottaranje prema društvenoj redini, njenim osnovnim institucijama, a
l'ribil'cl'i, B. Evrokomunis ti .. .. Po/it. misao, Vol. XIX/ 1982/ No. 4, str. 428-439. 439
delom i prema nekim kljunim vrednostima. Nuino je .i otvaranje prema drugim poli·tikim snagama. U sLuaju komunistikih part~ja, to je otva­ ranje veoma slo.lcn, a csLo .j ·delikatan p;roccs. To je sloen li deHkatan vro­ ces ne samo zbog ranije i.deološ.ke platforme, tkoja je zahtevala tota!Jn,u konfmntaciju, ve i zbog dela politikog naslea koje još omo~uava dnt­ gim snagama, ukLjuujui i one na koje se gleda tkao na potencijaLne savez­ nike, da podstiu nepoverenje prema odgovarajuim ko.munis.tJikim parti­ jama. Da bi se poru§iJe te barijere, moraju 1se ne samo Ula.pustiti neke pre­ vaziene ideje, ve, ponekad, praviti i izvesni ustupci. To ISe, sigJUrno, mo­ ra initi. Vano je, mcuLim, da sc u svemu lome zadr~ sopsiNeni rcvolu· cionanni identitet, da otvaranje i pribliavanje ne naruše ideološku i poli­ tiku osobenost i nezavisnost. Kako se to moe postii? Kako se valja o~ ri ~i prema postojeem d!1ušlvu, a LO zr1ai n njcgov.i:rn vanim instihucijama, a da partija radi!kalne alternative ne postane pri tome nj.ihov za;robljem.ilk? Mora se, oigledno, ii na duge staze (»dugi hod kroz institucije«), ali kako postii da se ne izgubi osnovna 011ijentacija a se da pili tome ne izgubi put? Kako se valja pr,ibliiiLi pol~nuijalnim parrt.nerima i savelliTlicima a da se to ne plati cenom koja e ugroziti sopstveni revolucionarni !identitet? Kao što je poznato, glavni partneri i potencijaLni savemici esto postavJJjaj.u baš takve zahteve kao uslov za pr ihvatanjc ponucrtc iSanu.Jonjc ovrokomu· niiSLa. Dikmc !'U, sigurno, ozbiljne, a problemi teški. VeJ'1ovatno nerešii'Vi. Ev•rokomunristi još kasne u suoavanju sa nekim izazovima i i:slcušenjima povczani:rna sa nj ihovim bezrezervnim prihvatanjem pr.inoipa, logi!ke ,j upra­ vila igre« parlam<3ntarne demokratije. Problemi su teški, dileme veli!ke, ali za evrokorrmniste nije bilo drugog izbora.
Branko Pribievi
Summary