Pridruzimo se II izdanje - bgcentar.org.rs[vedska) osnovale su 1949. godine ovu organizaciju kako bi unapre|ivale i branile ideje ljudskih prava, parlamentarne demokratije i vladavine

PRIDRU@IMO SE!dr Milica Delevi} \ilas

Nata{a GovedaricaVidan Had`i-Vidanovi}

Marko Milanovi}mr Vesna Petrovi}Jelena Radojkovi}

dr Milica Delevi} \ilas – Nata{a Govedarica – Vidan Had`i-Vidanovi} –Marko Milanovi} – mr Vesna Petrovi} – Jelena Radojkovi}

PRIDRU@IMO SE!

drugo izdanje

Izdava~

Beogradski centar za ljudska prava

Beogradska 54, Beograd

Tel./fax: (011) 3085 328, 3447 121

e-mail: [email protected]

www.bgcentar.org.yu

Za izdava~a

dr Vojin Dimitrijevi}

Ilustracije

Tamara Proti}

Tehni~ki urednik

Mirko Mili}evi}

Tira`

400

ISBN 86-7202-092-8

[tampa

Dosije, Beograd

dr Milica Delevi} \ilasNata{a Govedarica

Vidan Had`i-Vidanovi}Marko Milanovi}

mr Vesna Petrovi}Jelena Radojkovi}

PRIDRU@IMO SE!

Beograd2006

Izdavanje ove knjige omogu}ile su ambasadeKraljevine Danske, Kraljevine Holandije i Kraljevine Norve{ke

u Beogradu

Sadràj

Kako je stvorena Evropska unija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

[ta je Evropska unija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Organi Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Evropska unija i ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Evropski ustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Dràve ~lanice Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Prava i obaveze dràva ~lanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Ekonomija i uslovi za prijem u Evropsku uniju . . . . . . . . . . . . . 34

Put ka ~lanstvu u Evropskoj uniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

[ta Evropa ~ini za na{u zemlju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Evropska kultura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Evropske prestonice kulture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Mladi i obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Ako èlite vi{e da saznate o . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

5

PRIDRU@IMO SE!

Kako je stvorena Evropska unija?

^̂itaju}i ud`benike istorije lako je pobrojati retke godine mirai nije te{ko zaklju~iti da je istorija Evrope satkana od nizaratova koji su, u skoro pravilnim razmacima, odnosili ~itave

generacije. Podjednako su pogubne bile bolesti i epidemije – posledicasiroma{tva i lo{e ishrane velike ve}ine stanovni{tva. Pedeset miliona `rtavasuludog pohoda Adolfa Hitlera, bio je jasan signal da nijedna dràvaEvrope nije samodovoljna i da se ne{to mora u~initi kako bi se spre~ilenove strahote rata. Po prvi put, evropske dràve okre}u se saradnji kojanije imala veze sa ratnim savezima uperenim protiv nekog drugog.Nasuprot tome, novi savezi sluìli su isklju~ivo unapre|enju ìvotaEvropljana.

Prvi ovakav savez bio je Savet Evrope. Pou~ene iskustvimanacisti~kog terora, deset evropskih dràva (Belgija, Danska, Francuska,Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Norve{ka, Ujedinjeno Kraljevstvo,[vedska) osnovale su 1949. godine ovu organizaciju kako bi unapre|ivalei branile ideje ljudskih prava, parlamentarne demokratije i vladavine pravate ja~ale evropski identitet {tite}i zajedni~ke vrednosti, svojstvene svim

7

…Evropske zemlje su premale da bi svojim narodima garan-tovale neophodan napredak i dru{tveni razvoj. Evropske dràvemoraju se organizovati kao federacija…

@an Mone, otac ideje ujedinjene Evrope. Umro je 1979.godine, u 91. godini. Do kraja ìvota govorio je ...Produìte,produìte, nema budu}nosti za Evropljane osim u zajednici...

narodima Evrope. Ubrzo je postalo jasno da ovaj savez nije dovoljan zaobezbe|ivanje trajnog mira. Ipak, Savet Evrope nastavio je da postoji idanas je jedina evropska organizacija ~ije su ~lanice (46) sve dràve„starog kontinenta“ (izuzev Belorusije koja je od 1993. kandidat za ~lanst-vo ali zbog nedemokratske vlasti jo{ ~eka na prijem i Crne Gore koja je,kao nova samostalna dràva, podnela zahtev za ~lanstvo). Iako SavetEvrope ne predstavlja deo EU sve dràve koje su danas u Uniji, prvo supostale ~lanice Saveta Evrope. Pored 46 ~lanica, pet dràva ima status pos-matra~a – Japan, Kanada, Meksiko, Sveta stolica (Vatikan) i SAD.

Robert [uman, francuski ministar spoljnih poslova predloìo je(1950) ujedinjenje evropske industrije uglja i ~elika. Zbog te inicijative,

8

^lanstvo Srbije u Savetu Evrope

Dràvna zajednica Srbija i Crna Gora primljena je u SavetEvrope 3. aprila 2003. godine. Kada je, 3. juna 2006, na osnovurezultata referenduma Skup{tina Crne Gore proglasila nezavisnost,Srbija je ostala ~lan Saveta Evrope kao „naslednica“ SCG i preuzelasva prava i obaveze dràvne zajednice.

ovaj pravi Evropljanin (ro|en u Luksemburgu, nema~kog porekla, ìveo iradio u Francuskoj) smatra se tvorcem Evropske zajednice/unije. Zbog~ega ba{ ugalj i ~elik? Pored toga {to su bili izvor nesuglasica i glavni ratniplen, bili su i neophodan sastojak svakog ratnog pohoda – od ~elika sunapravljene sve ma{ine za ubijanje, od ma~a do rakete; bez uglja se ~elikne bi mogao izliti, a bez parnih lokomotiva i brodova vojske tog vremenane bi se mogle kretati. Cela vojna industrija bila je zasnovana na ove dvesirovine.

Tako je 1951. godine osnovana prva (od tri) evropske zajednice –Evropska zajednica za ugalj i ~elik. [est evropskih dràva pristalo je dasvoj suverenitet nad ovim resursima prepusti jednom naddràvnom telu,tada nazvanom Visoka vlast. Bile su to Belgija, Francuska, Holandija,Italija, Luksemburg i Savezna Republika Nema~ka. Vi{evekovni neprijateljiprvi put u istoriji na{li su se na istoj strani, a od zajednice su sve ~lanicetoliko ekonomski profitirale da ih je to na-velo na dalje korake koji su nepovratnou~vrstili saradnju i me|uzavisnost evropskihdràva. Ugovorima u Rimu (1957) podzajedni~ku kontrolu i u slu`bu mira i napret-ka stavljena je potencijalno najdestruktivnijai najopasnija sila koju ~ovek poznaje i osno-vana Evropska zajednica za atomskuenergiju (EUROATOM) i, drugim ugov-orom, Evropska ekonomskazajednica (EEZ). Njome su,za potpisnice, stvoreni zajed-ni~ko evropsko trì{te, carins-ka unija, a ukinuta suograni~enja trgovine (uvoza iizvoza) i omogu}eno slobod-no kretanje ljudi i kapitala.

Videv{i veliku korist odovakve saradnje, EEZ su sepridruìle Velika Britanija,Irska i Danska (1973). Potomse u~lanjuju i Gr~ka (1981),[panija i Portugalija (1986).Neke od ovih zemalja bile su

9

veoma nerazvijene dràve s mra~nom nedavnom pro{lo{}u. Najboljiprimer za to su Gr~ka, u kojoj je vladala vojna diktatura, ili [panija iPortugalija koje su bile pod diktatorima Frankom i Salazarom. Evropskazajednica pomogla im je da se oslobode siroma{tva i diktature zameneistinskom i stabilnom demokratijom.

Ovih dvanaest dràva Ugovorom u Mastrihtu (1992) stvaraEvropsku uniju. Uniji se 1995. pridruùju [vedska, Finska i Austrija, 2004.pristupaju joj jo{ 10 novih ~lanica, od kojih 8 biv{ih socijalisti~kih dràvasrednje i isto~ne Evrope, a 2007. Bugarska i Rumunija. Proces je zaokruènpotpisivanjem Ugovora u Nici (2000), po kome Unija danas funkcioni{e.

10

Da ponovimo

• 1949. – 10 dràva: Belgija, Danska, Francuska, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg,Norve{ka, Ujedinjeno Kraljevstvo i [vedska stvaraju prvu politi~ku organizaciju uEvropi – Savet Evrope

• 1950, 9. maj – [umanova deklaracija• 1951. – Ugovorom iz Pariza, 6 dràva: Belgija, Francuska, Holandija, Italija,

Luksemburg i Savezna Republika Nema~ka stvaraju Evropsku zajednicu za ugalj i~elik

• 1957. – Ugovorima iz Rima, 6 dràva: Belgija, Francuska, Holandija, Italija,Luksemburg i Savezna Republika Nema~ka osnovale su Evropsku ekonomskuzajednicu (EEZ) i Evropsku zajednicu za atomsku energiju (EUROATOM)

• 1973. – Evropska ekonomska zajednica ima 9 ~lanica – pridruùju joj se jo{ 3 dràveVelika Britanija, Irska i Danska

• 1981. – Evropska ekonomska zajednica ima 10 ~lanica – pridruùje joj se Gr~ka• 1986. – Evropska ekonomska zajednica ima 12 ~lanica – pridruùju joj se [panija i

Portugalija• 1992. – Ugovorom iz Mastrihta uspostavljena je Evropska unija• 1995. – Evropska unija ima 15 ~lanica – pridruùju joj se Austrija, Finska i [vedska• 2000. – Ugovor iz Nice (po njemu danas funkcioni{e Unija), stupio na snagu 2003.• 2004. – Evropska unija ima 25 ~lanica – pristupaju joj 10 novih ~lanica: ê{ka repub-

lika, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Ma|arska, Malta, Poljska, Slova~ka, Slovenija• 2007. – Evropska unija }e imati 27 ~lanica – pristupaju joj Bugarska i Rumunija

[ta je Evropska unija?

EEvropska unija nije dràva, alinije ni me|unarodna organi-zacija poput Ujedinjenih naci-

ja ili Saveta Evrope. To je zajednica ure-|enih (a ne bogatih) dràva posve}enihdemokratiji, miru i dobrobiti gra|ana. Onase vi{e ne stara isklju~ivo o razli~itimekonomskim pitanjima (npr. slobodno iotvoreno trì{te, poljoprivreda, industrija),ve} se bavi i socijalnim (npr. zapo{ljavan-je, zdravstvo, socijalno osiguranje) i kul-turnim temama (obrazovanje, kulturniìvot, itd).

Stvoreno je istinsko jedinstvenotrì{te gde je neva`no ho}e li, na primer,jedan Holan|anin kupiti francusko ili ita-lijansko mleko, i da li }e ga kupiti uAmsterdamu ili Budimpe{ti. Postignuta jepotpuna sloboda uvoza i izvoza proizvodau okviru granica Evropske unije. I nesamo proizvoda.

[engenskim sporazumom izbrisane su granice izme|u dràva unutarEvropske unije, a gra|ani tih dràva postali su gra|ani Evrope. Na primer,zahvaljuju}i Evropskoj uniji mogli smo u jednom evropskom fudbalskom

11

• Ekonomska politika,

• zajedni~ka bezbednosna i spolj-na politika i

• saradnja u oblasti pravosu|a iunutra{njih poslova

u literaturi i praksi predstavljene sukao tri stuba Evropske unije.

klubu poput Real Madrida (iako je ograni~en dozvoljeni broj stranaca kojimogu da igraju) da gledamo Britanca Bekama, Portugalca Figa, FrancuzaZidana, [panca Raula i Brazilce Ronalda i Roberta Karlosa. Samo Brazilcismatrani su strancima – ostali su gra|ani Evrope. Me|utim, pravogra|anstva Unije nije dràvljanstvo u klasi~nom smislu. Ono, iakoomogu}ava gra|anima iz dràva ~lanica EU da slobodno borave i rade ubilo kojoj zemlji Unije, ni u kom slu~aju ne zamenjuje nacionalno dràv-ljanstvo. Da bismo ilustrovali tu razliku uze}emo primer izbora – Francuzi Engleskinja su u braku i ìve i rade u Hamburgu u Nema~koj. Oni imajupravo da glasaju (da biraju i budu birani) na lokalnim izborima uHamburgu gde su trenutno prijavljeni da ìve. Ali kad do|e do parlamen-tarnih izbora onda Francuz glasa u Francuskoj, a Engleskinja u Engleskoj.Za{to? Jednostavno – to su veoma razli~iti izbori koji uti~u na uìvanjeta~no odre|enih prava. Taj par, kao i svi ljudi, mora imati mogu}nost daizabere ljude koji }e voditi poslove u lokalnoj zajednici gde trenutno ìvi,ali i da izabere ljude koji }e voditi dràvu ~iji su gra|ani.

12

[engen viza – ulaznica za Evropu?

Nije ba{ tako! Niti moète od svake ~lanice EU dobiti [engen vizu niti, ako imate[engen vizu, moète putovati u svaku dràvu ~lanicu Unije.

Ideja za ovaj sistem poti~e od jedne od 4 slobode kretanja (robe, ideja, ljudi i kap-itala), o kojima je vi{e re~eno dalje u knjizi. Ime “[engen” ove posebne vize dobile supo malom gradu [engenu u Luksemburgu gde su, u junu 1985, Belgija, Francuska,Holandija, Luksemburg i SR Nema~ka potpisale sporazum o ukidanju granica izme|usvojih dràva.

Danas ima 15 “[engen zemalja” – 13 ~lanica EU i 2 dràve koje su ~laniceEvropskog ekonomskog prostora ali nisu ~lanice Unije – Norve{ka i Island (od 2001).Uz pomenute prve potpisnice, sporazumu su pristupile slede}e ~lanice EU: Italija(1990); Portugalija i [panija (1991); Gr~ka (1992); Austrija (1995); Danska, Finska i[vedska (1996).

Putovanje po Evropi veoma je olak{ano uvo|enjem ovog viznog reìma. Kadu|ete u [engen zonu, vi{e prakti~no nema granica i putuje se kao unutar jednedràve.

Gde se dobija [engen viza?

To zavisi gde ho}ete da putujete. Ako ho}ete da posetite samo jednu zemlju[engenskog sporazuma, morate podneti zahtev za vizu u ambasadi/konzulatu tedràve.

Ako nameravate da boravite u vi{e “[engen” zemalja onda bi trebalo da pribavitevizu one zemlje u koju prvu ulazite. Va`no je da znate da ne postoje dràve koje lak{e“daju” [engen vize od drugih. Formulari, zajedni~ka baza podataka, postupak i“nalepnice” za vize su istovetni, jedina razlika moè biti u duìni reda i ~ekanja ispredkonzulata.

Najnoviji korak u u~vr{}ivanju veza izme|u evropskih dràva jesteuvo|enje zajedni~ke monete – evra. Tako je danas neva`no da li se~ovek nalazi u Parizu ili Lisabonu; u dèpu }e imati isti novac kojim }emo}i da kupi vo}ni sok proizveden u Sloveniji i osladi se ~uvenim bel-gijskim ~okoladama, a sve to po skoro istoj ceni kao da ih je kupio uSloveniji ili Belgiji.

13

Bela {engenska lista

Kada jedna dràva dospe na Belu {engensku listu to zna~i da njeni dràvljanimogu bez viza da putuju i borave do 90 dana u toku jedne godine na teritoriji„[engen” zemalja. Da bi neka dràva do{la na Belu {engensku listu, najpre mora daispuni brojne pravno-tehni~ke uslove. To je dugotrajan proces i dosta ko{ta. UAkcionom planu Vlade Srbije stoji da je izlazak na Belu {engensku listu srednjoro~anspoljnopoliti~ki cilj.

Konkretno – da bi na{a zemlja dospela na Belu {engensku listu neophodno je da1. uskladimo na{ vizni sistem sa sistemom koji vaì u EU (to zna~i dono{enje

novih zakona o putnim ispravama i li~nim kartama i zamena tih dokumanata;dono{enje novih zakona o vizama i izdavanja „sigurnih” viza tj. kori{}enjeposebnih nalepnica za vize),

2. uspostavimo efikasnu kontrolu granica (to zna~i novi zakoni o policiji, nadzorudràvne granice, dràvnim slu`benicima; tehni~ko opremanje grani~nihprelaza i kompjutersko povezivanje na{ih slu`bi sa slu`bama susednih zema-lja i EU),

3. izgradimo adekvatni sistem za{tite azilanata i potpi{emo sporazume o read-misiji sa svim ~lanicama EU (to zna~i dono{enje novih zakona o strancima iazilu; prihvatanje povratnika iz EU i izgradnja objekata za prihvat azilanata;stvaranje takve klime u zemlji koja bi obezbedila znatno smanjenje broja na{ihdràvljana koji traè azil u EU),

4. uspostavimo saradnju policija u regionu i sa EU naro~ito u oblasti suzbijanjaorganizovanog kriminala kojima bi se spre~ila trgovina ljudima i ilegalnemigracije na prostor Unije – bilo da su te osobe poreklom iz Srbije ili prekoSrbije dolaze u zemlje ~lanice EU.

Zajedni~ka spoljna i bezbednosna politika podrazumeva da se svedràve ~lanice zajedni~ki trude da postignu odre|ene spoljnopoliti~ke cil-jeve. Na primer, one zajedno rade na uspostavljanju mira na BliskomIstoku i drugim kriznim podru~jima, pruànju pomo}i zemljama u razvojui sli~no. Da bi unapredile svoju spoljnopoliti~ku saradnju, dràve ~laniceEU imenovale su Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku,koji predstavlja neku vrstu ministra spoljnih poslova EU. Danas je na tommestu Havijer Solana, biv{i ministar spoljnih poslova [panije (1992-1995)i generalni sekretar NATO (1995-1999).

Dràve ~lanice obavezale su se da sara|uju i u drugim oblastima.Tako danas postoji tesna saradnja policija svih dràva EU putemEUROPOL-a, institucije ~iji je osnovni zadatak da sakuplja podatke okrivi~nim delima i njihovim po~iniocima i prosle|uje ih svim ~lanicama,kako bi se Evropa odbranila od najrazli~itijih vrsta kriminala – od trgovinedrogom do nasilja na fudbalskim utakmicama!

Pored teritorije, stanovni{tva, institucija i valute, Evropska unija imajo{ neka obele`ja prave dràve:

1. zastavu

Zastava je simbol evropskog je-dinstva i identiteta. Krug zvezdica pred-stavlja solidarnost i harmoniju evrop-skih naroda. Broj zvezdica nije povezans brojem dràva ~lanica EU (datira od1955, kad je postojala samo Evropskazajednica za ugalj i ~elik sa 6 ~lanica).

14

Evro – jedinstvena valuta? I da i ne!

Va`no je da znate da evro nije sredstvo pla}anja u svim ~lanicama Evropske unije,a ni po izgledu nije jedinstvena valuta. Od 1. januara 2002. evro je novac u 12 dràva~lanica EU – gra|ani Danske, Velike Britanije i [vedske nisu hteli da se odreknu krunei funte. Mo`da je raspoloènje prema evru bolje u „novih“ 10 ~lanica, ali one jo{ nisuispunile uslove (tzv. kriterijume konvergencije) da bi evro zamenio njihove nacionalnevalute. [to se izgleda evra ti~e, nov~anice su iste u svim zemljama. Ima ih 7 i razli~itihsu veli~ina i boja. Njihov dizajn simbolizuje evropsko kulturno nasle|e. Nisu naslikani„stvarni“ spomenici, ve} kapije i prozori na „prednjoj“ strani simbolizuju duhotvorenosti i saradnje u Evropi. Na pole|ini nov~anica su mostovi iz razli~itih epoha– simboli otvorenosti i komunikacije Evropljana. S nov~i}ima je druga~ije – svakadràva „evro zone“ kuje nov~i}e i jedna strana nov~i}a se razlikuje u zavisnosti gde jenovac iskovan.

Broj 12 je izabran jer je on u mnogim evropskim kulturama sim-bol savr{enstva i potpunosti, dok je krug simbol jedinstva. Napodsticaj Saveta Evrope, {efovi dràva i vlada ~lanica, tadaEvropske zajednice, usvojili su 1985. godine ovu zastavu kaozvani~ni simbol.

2. himnu

Himna EU je poslednji stav(Oda radosti) Devete simfonijevelikog nema~kog kompozitoraLudviga van Betovena. [efovi dràvai vlada ~lanica usvojili su je, 1985,kao zvani~nu himnu Unije jer onaizraàva ideale slobode, mira i soli-darnosti. Ona, naravno, nije zameni-la nacionalne himne.

3. „dràvni“ praznik,tj. Dan Evrope – 9. maj.

Ovaj datum je izabran jer je tog dana, 1950, francuski min-istar spoljnih poslova Robert [uman predstavio svoj predlogstvaranja organizovane Evrope ([umanova deklaracija), neza-menljive za o~uvanje mira. Ovaj predlog smatra se po~etkomstvaranja Evropske unije.

15

...Nismo uspeli da ujedinimo Evropu i imali smo rat. Evropane}e biti stvorena odjednom, ili prema jednom planu. Ona }e seizgra|ivati konkretnim dostignu}ima, koja prvo stvaraju pravu so-lidarnosti... Da bi mir stvarno imao neke {anse, potrebna nam jeprvo Evropa...

[umanova deklaracija, 9. maj 1950.

Organi Evropske unije

OOrgani EU imaju neposredan uticaj na ìvot svakog gra|aninaUnije. Iako znatno druga~iji, oni podse}aju na uobi~ajeneinstitucije dràva – i Unija ima parlament, sudove i neku

vrstu vlade.

Postoji pet osnovnih organa EU:

– Evropski parlament,

– Savet Evropske unije,

– Evropska komisija,

– Evropski sud pravde i

– Ra~unski (finansijski) sud.

Sve ove institucije ustanovljene su Ugovorom o EU (1992) i ugov-orima o evropskim zajednicama. Prate ih brojni drugi, tako|e veomava`ni, organi (npr. Evropska centralna banka, Evropski ombudsman).

1. Evropski parlament

Evropski parlament je predstavni~ko telo skoro 500 miliona gra|anaUnije. Poslanike biraju gra|ani dràva ~lanica na neposrednim izborima.Glasanje se odvija svakih pet godina i ne postoji jedinstven sistem ve}svaka zemlja organizuje izbore u skladu sa svojim sistemom. Poslednjiizbori odràni su 2004. Poslanici u Evropskom parlamentu predstavljajusamo gra|ane koji su ih birali; oni ne sede u dràvnim delegacijama, ve}

16

EUROPEAN PARLIAMENT

u politi~kim grupama. Svaka grupa zasnovana je na zajedni~kimideolo{kim i politi~kim na~elima – npr. narodna, socijalisti~ka,demohri{}anska, zelena grupa – koje ~ine poslanici odgovaraju}e politi~keorijentacije iz svih zemalja ~lanica. Da bi se napravila politi~ka grupa(danas ih ima 7) potrebno je najmanje 19 poslanika iz 5 zemalja.Parlament, posle pro{irenja EU 2004, ima 732 poslanika. Dogovoreno je dabroj ~lanova Parlamenta ne}e pre}i 750, s tim {to nijedna zemlja, bez obzi-ra na veli~inu i broj stanovnika, ne moè imati vi{e od 96 poslanika nitimanje od 6. Obi~aj je da dràve pre nego {to postanu punopravne ~lan-ice Unije delegiraju jedan broj posmatra~a (na primer, do 1. januara 2007.kada }e postati ~lanice EU Bugarska ima 18, a Rumunija 35 posmatra~a).

Sedi{te Evropskog parlamenta je u Strazburu, gradu koji je simbolpomirenja Francuske i Nema~ke posle Drugog svetskog rata i sedi{te ve}pomenute va`ne evropske organizacije, Saveta Evrope. Ovo ~esto dovodido zabune i me{anja institucija EU i SE. Tako npr. i Savet Evrope ima pred-stavni~ko telo, Parlamentarnu skup{tinu, ali predstavnike u ovu skup{tinubiraju parlamenti dràva ~lanica (a ne gra|ani neposredno), i oni sugrupisani po dràvnim delegacijama.

Kao i svi parlamenti, i Evropski parlament ima tri osnovne funkcije– zakonodavnu, budètsku i nadzornu.

Evropski parlament (zajedno sa Savetom EU, a na predlog Evropskekomisije) usvaja ve}inu zakonskih predloga u oblastima za koje je Unijanadle`na – od toga kakva moraju biti zdravstvena upozorenja na cigareta-ma do regulisanja prenosa fudbalskih utakmica. Sam postupak dono{enjapropisa je komplikovan i zasniva se na postizanju konsenzusa.

Parlament i Savet dele i budètsku funkciju (odlu~uju koliko i na {ta}e se tro{iti novac iz budèta), {to je od velikog zna~aja za dobrobitgra|ana Unije.

17

Evropska unija Savet Evrope

Evropski parlament Parlamentarna skup{tina– sedi{te Strazbur – sedi{te Strazbur

poslanike biraju gra|ani na direktnim poslanike delegiraju parlamenti dràvaizborima ~lanica

poslanici sede prema politi~koj poslanici sede po abecednom reduorijentaciji – zeleni, socijaldemokrate,liberali...

Parlament vr{i i nadzor nad delovanjem drugih organa EU, pre svegaEvropske komisije. Parlament potvr|uje izbor predsednika Komisije, drìposebne sednice komiteta povodom izbora pojedinih ~lanova Komisije imoè glasati o poverenju Komisiji. Svoju nadzornu funkciju Parlament vr{ii osnivanjem posebnih organa, poput Evropske kancelarije protiv prevara(OLAF) ili Evropskog ombudsmana (za{titnika prava gra|ana).

Tako|e, Parlament ima sve zna~ajniju ulogu u formulisanju zajed-ni~ke spoljne i odbrambene politike. Uo~ljiv je stalan porast zna~aja iuloge Evropskog parlamenta – organa koji direktno predstavlja gra|ane.

2. Savet Evropske unije – Savet ministara

Savet je glavno politi~ko telo EU, njen najmo}niji zakonodavni ipoliti~ki organ i u njemu sede predstavnici svih dràva ~lanica. Sedi{teSaveta je u Briselu.

Po pravilu Savet zaseda bar jednom mese~no. Dràve predstavljajuambasadori ili ministari zaduèni za oblast o kojoj se raspravlja (npr. min-istri spoljnih poslova raspravljaju o spoljnoj politici Unije, a ministripoljoprivrede o zajedni~koj poljoprivrednoj politici). Nekoliko putagodi{nje Savet zaseda na nivou {efova dràva ili vlada, kao Evropski savet,koji donosi najva`nije odluke. Savetom (i samom Unijom) predsedavajedna od dràva ~lanica, koje se na tom mestu smenjuju svakih {est mese-ci (1. januara i 1. jula).

Savet deli s Parlamentom zakonodavnu i budètsku vlast. Propisikoje donose organi EU nisu zakoni, ali su neposredno primenljivi propisiu dràvama ~lanicama i imaju prednost nad unutra{njim pravom. To zna~ida, ako je neki propis dràve ~lanice u suprotnosti sa propisom EU, sudovidràve ~lanice moraju primeniti pravo Unije.

18

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION

Savet koordinira i zajedni~ku spoljnu politiku Unije – u meri u kojojje takva politika mogu}a. Naime, dràve ~lanice vrlo lako postiù zajed-ni~ki stav oko nekih pitanja (npr. uslova za ~lanstvo u Uniji), ali u Savetudolazi do sukoba ~im u igru u|u razli~iti dràvni interesi pojedinih ~lani-ca. Tako je npr. Evropska unija bila potpuno podeljena u pogledu rata uIraku 2003. godine.

Najva`nije odluke Savet donosi jednoglasno, {to zna~i da svakadràva ~lanica ima pravo veta, odnosno mogu}nost da blokira delovanjeUnije koje je suprotno njenim interesima. Ipak, odre|eni, sve ve}i brojodluka ne donosi se jednoglasno, ve} kvalifikovanom ve}inom, {toomogu}ava dono{enje propisa i odluka koji su u op{tem interesu. U tompogledu sve dràve ~lanice nemaju jednak broj glasova u Savetu, ve} onpre svega zavisi od broja njihovih stanovnika. Tako najve}e dràve,Nema~ka, Francuska, Velika Britanija i Italija imaju 29 glasova, dok naj-manja dràva u Uniji, Malta, ima samo 3 glasa.

3. Evropska komisija

Dok Evopski parlament predstavlja gra|ane Unije, a Savet dràve~lanice, Evropska komisija je na ~elu "briselske birokratije" (preko 25.000~inovnika) – ogromnog mehanizma za dono{enje odluka i proizvodnju,

19

Savetom }e predsedavati:

od 1. januara od 1. jula

2006. Austrija i Finska

2007. Nema~ka i Portugalija

2008. Slovenija i Francuska

2009. ê{ka i [vedska

2010. [panija i Belgija

2011. Ma|arska i Poljska

2012. Danska i Kipar

2013. Irska i Litvanija

2014. Gr~ka i Italija

2015. Letonija i Luksemburg

2016. Holandija i Slova~ka

2017. Malta i Velika Britanija

2018. Estonija i Bugarska

2019. Austrija i Rumunija

2020. Finska

~esto, nerazumljivih papira. Kratkore~eno, Komisija je neka vrstaevropske vlade, koja svake nedeljezaseda u Briselu i donosi svakod-nevne odluke o upravljanju Unijom.

Komisiju ~ini kolegijum odpredsednika i 24 komesara – pojedan iz svake dràve ~lanice.Me|utim, dogovoreno je da, bez

obzira na budu}i broj dràva ~lanica, broj komesara ne}e pre}i 27.Komesari nisu predstavnici svojih dràva u Komisiji, ve} zastupaju zajed-ni~ke evropske interese. Svaki komesar ima svoj resor – npr. pro{irenje EU(komesar Oli Ren, ime koje ~esto ~ujemo preko medija), nauku iistraìvanje, transport, za{titu ~ovekove okoline, poljoprivredu, trgovinu,ekonomiju i finansije, itd. Komisija je tako|e na ~elu 26 generalnih direk-torata i 9 slu`bi koji ~ine administraciju Evropske unije. Generalni direk-torati bave se predlaganjem propisa, nadziranjem dràva ~lanica u njihovojprimeni, raspodelom budèta, itd. Predsednika Komisije predlaè Evropskisavet; on/ona onda predlaè sve komesare, a njihov izbor potvr|ujeEvropski parlament. Na taj na~in Komisija je podlo`na demokratskoj kon-troli Evropskog parlamenta, koji nadzire njen rad i koji joj moè izglasatinepoverenje.

Od 22. novembra 2004. do 31. oktobra 2009. predsednik Komisije jePortugalac @oze Manuel Durao Baroso.

Iako se najvi{e bavi izradom zakonskih predloga (koje potomupu}uje Savetu i Parlamentu), Komisija ima i brojne druge nadle`nosti –od strate{kog planiranja do sprovo|enja politike konkurencije.

4. Evropski sud pravde

Evropska unija, ekonomska i politi~ka zajednica 25, odnosno 27 (od1. januara 2007) zemalja, zasnovana je na na~elu vladavine prava. Evropskisud pravde je osnovni sudski organ Evropske unije koji vr{i pravnu kon-trolu nad drugim institucijama Unije i obezbe|uje po{tovanje prava EU.Njega ne treba me{ati s Evropskim sudom za ljudska prava (institucijaSaveta Evrope sa sedi{tem u Strazburu, ~ija uloga je za{tita ljudskih pravasvih stanovnika Evrope).

20

EUROPEAN COMMISSION

Sedi{te Evropskog suda pravde je u Luksemburgu, i ~ini ga 25 (27)sudija i 8 pravobranilaca, izabranih na 6 godina sa mogu}no{}u ponovnogizbora. Sve sudije i pravobranioci moraju ispunjavati uslove za izbor unajvi{a sudska zvanja u dràvama ~lanicama, i potpuno su nezavisni inepristrasni. Svaka dràva ~lanica EU ima pravo da predloì sudiju, a brojsudija mora biti neparan. Pet od 8 pravobranilaca uvek su iz najve}ihzemalja Unije (Nema~ke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i[panije), a 3 su rotiraju}a mesta (po abecednom redu) za pravnike iz pre-ostalih dràva. Pravobranioci jesu punopravni ~lanovi Suda, ali nisu sudi-je i ne u~estvuju u dono{enju sudskih odluka. Oni samo predlaù Sudupravno re{enje; ono ne obavezuje sudije iako se ~esto postupa po nji-hovom predlogu.

21

Evropska unija Savet Evrope

Evropski sud pravde Evropski sud za ljudska prava– sedi{te Luksemburg – sedi{te Strazbur

– obezbe|uje po{tovanje prava – obezbe|uje po{tovanje EvropskeEvropske unije konvencije za za{titu ljudskih prava i

osnovnih sloboda

– bavi se sporovima izme|u dràva i EU, – bavi se sporovima izme|u pojedinacakompanija i EU ili pojedinih ~lanica i dràva ~lanica SE, a izuzetno retko i

me|udràvnim sporovima

– ima 25 (27 – koliko i ~lanica EU) – ima 46 sudija (koliko i ~lanica Savetasudija i 8 pravobranilaca, mandat Evrope) mandat 6 godina, a u6 godina budu}nosti }e biti 9

5. Evropski ra~unski(finansijski) sud

Ra~unski sud je omiljena institucijasvakog evropskog poreskog obveznika, jerje njegova funkcija da kontroli{e kako setro{i njihov novac. Drugim re~ima, on pred-stavlja "finansijsku savest" EU, organ kojiprocenjuje da li se sredstva iz budèta EUtro{e na legalan, efikasan i ekonomski val-jan na~in. Sedi{te ovog suda je tako|e uLuksemburgu i ~ini ga 25 sudija i oko 750stru~nih saradnika.

Evropska unija raspolaè velikimsredstvima – u 2006. godini njen budèt

iznosio je 112 milijardi evra – mada je to ipak vrlo mali procenatdru{tvenog proizvoda dràva ~lanica Unije. Ra~unski sud sprovodi spol-ja{nju, nezavisnu kontrolu nad tro{enjem ovog novca, na sli~an na~in nakoji to rade ra~unski sudovi ili nezavisne agencije u mnogimdemokratskim dràvama.

6. Ostale institucije EU

Evropski ombudsman (za{titnik pravagra|ana) postupa po àlbama gra|ana na administra-tivni rad organa EU i osnovna uloga mu je da pomognegra|anima da ostvare svoja prava u okviru EU. On jedi-no ne moè kontrolisati rad Evropskog suda pravde, sobzirom da je to nezavisan sudski organ. Sedi{teombudsmana je u Strazburu.

Evropska centralnabanka je nezavisan organ sa sedi{tem uFrankfurtu (Nema~ka) koji vodi monetarnupolitiku EU i upravlja njenom jedinstvenommonetom – evrom (€).

22

Evropska investiciona banka pomaè da se ost-vare ciljevi EU putem finansiranja i pruànjem povoljnihkredita za razvoj i ulaganja od evropskog zna~aja. Bankatako|e pruà pomo} zemljama u procesu pridruìvanjaUniji, a sedi{te joj je u Luksemburgu.

Evropski ekonomskii socijalni komitet je savetodavno telo kojedaje mi{ljenja o predlozima propisa i odlukaimaju}i u vidu odnose izme|u poslodavaca izaposlenih, te se izja{njava o raznim drugimekonomskim i socijalnim pitanjima.

Komitet regiona je, tako|e, savetodavno telo koje zastupa intereserazli~itih regiona i lokalnih vlasti u okviru Evropske unije.

Europol i Eurojust suposebne institucije za borbu pro-tiv me|unarodnog organizo-vanog kriminala, ~iji je cilj ja~anjesaradnje policija i pravosudnihorgana.

23

Evropska unija i ljudska prava

EEvropska unija nije organizacija ~ija je prvenstvena svrha za{titaljudskih prava; u Evropi tu ulogu ima Savet Evrope (u okvirukojeg je doneta i Evropska konvencija za za{titu ljudskih

prava i osnovnih sloboda). Osnovna svrha EU uvek je bila o~uvanje evrop-skog mira i bezbednosti kroz evropsku ekonomsku integraciju. Ipak, kaoi svaka dru{tvena i politi~ka zajednica, i Evropska unija crpe svojdemokratski legitimitet isklju~ivo iz zalaganja za dobrobit svojih gra|ana,odnosno iz po{tovanja njihovih ljudskih prava.

Gra|ani EU svoja ljudskaprava prvo {tite pred doma}imsudovima i institucijama ali to,pod odre|enim uslovima,mogu ~initi i pred Evropskimsudom za ljudska prava uStrazburu i pred Evropskimsudom pravde u Luksemburgu.Pored toga, Evropski parlamentje nedavno usvojio i Povelju oosnovnim slobodama EU, kojapredstavlja katalog ljudskihprava sli~an onima koje sadrènacionalni ustavi ili Evropskakonvencija o ljudskim pravima.

Evropska unija, kao injene dràve ~lanice, spadaju unajve}e pobornike ljudskihprava u svetskoj politici.Izme|u ostalog, EU sna`nopodràva delovanje me|unaro-

dnih krivi~nih tribunala za biv{u Jugoslaviju i Ruandu, kao i stalnogMe|unarodnog krivi~nog suda. Uslov da EU sklopi sporazum o ekonom-skoj saradnji sa nekom dràvom je da ta zemlja po{tuje ljudska prava svo-jih gra|ana.

24

Unija je najvi{e doprinela uspostavljanju demokratije i po{tovanjaljudskih prava u onim evropskim dràvama koje èle da joj se jednog danapriklju~e. Jedan od najboljih primera za ovo su Turska i zemlje isto~neEvrope, koje su poslednjih godina dostigle zavidan napredak u izgradnjidemokratskog dru{tva. Moè se re}i i da je pobolj{anje za{tite ljudskihprava u na{oj zemlji bar jednim delom rezultat delovanja Evropske unije.

25

Evropski ustav

OOno o ~emu }e sada biti re~i (i {to je bila glavna tema EU u2005: Evropski ustav – da ili ne?) jeste stupanje na snaguEvropskog ustava, ako ga ratifikuju sve dràve ~lanice.

Dogovori i pregovaranja oko teksta Evropskog ustava trajali su skoro dvegodine. On odre|uje oblasti u kojima deluje EU i koji }e komplikovani sis-tem funkcionisanja EU pojednostaviti i pribliìti gra|anima Evrope. Iakonosi ime najvi{eg dràvnog pravnog akta, ipak ne stvara novu evropskusuper-dràvu. Sastoji se od 4 dela:prvi deo odre|uje vrednosti EU –po{tovanje ljudskog dostojanstva,ljudskih prava, slobode, demo-kratije, jednakosti i vladavineprava. U ovom delu, tako|e,definisana je struktura me|u-sobnog delovanja dràva ~lanicatj. ko je za {ta zaduèn i na komnivou (pojedina~nom ili na nivouUnije). Drugi deo sadrì Poveljuosnovnih prava koja se garantujugra|anima dràva ~lanica (npr.po{tovanje ljudskog dostojanstva,zabranu mu~enja, pravo na slobo-du i bezbednost, slobodu mi{lje-nja i izraàvanja, jednakost predzakonom, po{tovanje kulturne,verske i jezi~ke raznolikosti, itd).Ova Povelja jedna je od naj-naprednijih u svetu i garantujeneka prava koja pojedina~niustavi nekih dràva ~lanica neobezbe|uju. Tre}i deo defini{eulogu institucija (Evropskog parla-menta, Evropskog saveta i Savetaministara, Evropske komisije i

26

Suda pravde). Poslednji, ~etvrti, deo sadrì zavr{ne odredbe i govori ona~inu usvajanja i menjanja Ustava i jo{ nekim tehni~kim detaljima.

Me|utim, usvajanje Ustava ne ide glatko, a njegovo stupanje nasnagu veoma je neizvesno s obzirom da pojedine vlade i gra|ani nekihevropskih dràva pokazuju sumnji~avost prema ovoj zamisli, koja iz osno-va menja postoje}a shvatanja o dràvama, njihovoj suverenosti i granica-ma izme|u njih. Evo nekih dilema i odgovora zagovornika ideje jedin-stvenog Ustava EU:

1. Da li Ustav zaista pove}ava stepen demokrati~nosti u EU?

Jedna od institucija EU koja bi najvi{e “profitirala„ od Ustava jeEvropski parlament. To je izuzetno va`no jer je, da podsetimo, Evropskiparlament jedini organ EU gde se, preko poslanika, moè ~uti stav glasa~a.

2. Federalizam – ho}e li Ustav dovesti do stvaranja Sjedinjenih evropskihdràva (kao {to su SAD)?

Ne na na~in koji bi doveo do stvaranja jedne, evropske, nacionalnedràve! Ustav je kompromis izme|u zahteva nekih dràva za ve}im ste-penom integrisanosti i onih koji èle da o~uvaju pojedina~ni suverenitet.^lanice su, vo|ene racionalnim, prakti~nim razlozima, odlu~ile da nekenadle`nosti (npr. trì{te, poljoprivredu, ribolov, za{titu prirodne sredine,itd) prenesu u nadle`nost EU.

3. Ho}e li predsednik EU imati apsolutnu mo}?

Nikako. U stvari, EU ve} ima 3 predsednika – Savet ministara,Komisiju i Parlament. Novina je da bi u budu}nosti jedna dràva ~lanicapredsedavala Savetom dve i po godine (a ne kao do sada 6 meseci), apredsednik bi vi{e bio portparol EU nego {to bi imao izvr{nu vlast.

4. [ta ako neka zemlja kaè “NE„ Ustavu?

Gra|ani nekih dràva ve} su odbili da usvoje Ustav. U svakomslu~aju, EU nastavlja da funkcioni{e prema postoje}im pravilima.

5. Moè li neka dràva da napusti ~lanstvo u EU?

Kao {to su slobodnom voljom dràve pristupile EU, tako mogu i daiza|u iz nje. Prvi put je to pravo garantovano Ustavom. Nijedna dràva nemoè biti izba~ena iz EU. Me|utim, ukoliko neka vlada dràve ~lanice

27

28

deluje suprotno interesima i vrednostima Unije, prava te dràve mogu bitisuspendovana.

6. Spoljna politika – da li }e EU govoriti jednim glasom?

Ne nu`no, mada Ustav predlaè da dràve ~lanice podràvaju zajed-ni~ku spoljnu politiku. Ustav, tako|e, predlaè postojanje ministra spoljnihposlova koji bi predstavljao Uniju na me|unarodnom planu. Me|utim,postizanje zajedni~ke spoljne politike je veoma te{ko (videli smo nedavnou slu~aju Iraka), i svaka dràva ~lanica zadràva pravo da formuli{e isporovodi sopstvenu spoljnu politiku.

7. Ustav kaè da pravo EU ima primat nad zakonima dràva ~lanica.Ho}e li EU nametnuti svoje pravo?

Postupak dono{enja zakona nije promenjen. Pravo EU ima primat uoblastima u kojima EU ima zakonodavno pravo – to je uvek bilo tako.Mogu}e je da neka zemlja ~lanica bude preglasana i da joj bude nametnu-to pravo EU.

8. Za{to su lideri EU zemalja prvo kritikovali Ustav, a onda se predomislilii stali u njegovu odbranu?

Odgovor je da je to deo politi~ke igre u kojoj nema ni pobednikaniti gubitnika. Tokom procesa pregovora oko Ustava ~injeni su kompro-misi kako bi se do{lo do umerenog re{enja koje je svima prihvatljivo.

9. Odbrambena politika: ho}e li EU biti militarizovana kroz Ustav?

Ustav poziva dràve ~lanice da pobolj{aju svoju odbrambenu mo},ali ne uspostavlja evropsku vojsku. Glavna sredstva odbrane i bezbednos-ti EU ostaju civilna – diplomatija i ekonomski pritisak.

29

Dràve ~lanice Evropske unije

TTeritorija Evropske unijeprostire se od Arkti~kogkruga na severu, do

Sredozemnog mora na jugu, i odAtlantskog okeana na zapadu,

do Egejskog i Crnog mora naistoku. Kada, 1. januara

2007, Bugarska i Rumu-nija postanu puno-

pravne ~lanice, EU}e imati 27 dràva

~lanica i u njoj}e ìveti blizu

pola mi-lijarde ljudi.Na ~lanstvo~ekaju Turska iHrvatska, ali i dru-ge zemlje zapadnogBalkana, uklju~uju}i ina{u zemlju.

Evo osnovnih poda-taka o dràvama ~lanicamaEU, pore|anih hronolo{kimredom (po godini pristupanja).

30

Zas

tava

Dr`

ava

Dr`

avno u

re|en

jeG

lavn

i gr

adPovr

{ina

/ bro

j sta

novn

ika

Val

uta

Bel

gija

(19

51)

ust

avna

monar

hija

B

rise

l30

.158

km

²/

10,2

mil

Evr

o

Fran

cusk

a (1

951)

re

publik

aPar

iz55

0.00

0 km

²/

60,4

mil

Evr

o

Nem

a~ka

(19

51)

save

zna

republik

a B

erlin

356.

854

km²/

82 m

il Evr

o

Ital

ija (

1951

) re

publik

aRim

301.

263

km²/

57,6

mil

Evr

o

Luks

emburg

(19

51)

ust

avna

monar

hija

Lu

ksem

burg

2.58

6 km

²/

429.

200

Evr

o

Hola

ndija

(19

51)

ust

avna

monar

hija

A

mst

erdam

41.8

64 k

m²/

15,8

mil

Evr

o

Dan

ska

(197

3)

ust

avna

monar

hija

K

open

hag

en43

.094

km

² / 5

,3 m

il D

ansk

akr

una

Irsk

a (1

973)

re

publik

aD

ablin

70.0

00 k

m² /

3,7

mil

Evr

o

Uje

din

jeno

Kra

ljevs

tvo (

1973

) ust

avna

monar

hija

Lo

ndon

242.

500

km² /

58,

6 m

il Fu

nta

Gr~

ka (

1981

) re

publik

aA

tina

131.

957

km²/

10,5

mil

Evr

o

[pan

ija (

1986

) ust

avna

monar

hija

M

adrid

504.

782

km² /

39,

4 m

il Evr

o

Portuga

lija

(198

6)

republik

aLi

sabon

92.0

72 k

m² /

10,

8 m

il Evr

o

Aust

rija

(19

95)

republik

aB

e~83

.858

km

² / 8

,1 m

il Evr

o

Finsk

a (1

995)

re

publik

aH

elsi

nki

338.

000

km² /

5,1

mil

Evr

o

31

Zas

tava

Dr`

ava

Dr`

avno u

re|en

jeG

lavn

i gr

adPovr

{ina

/ bro

j sta

novn

ika

Val

uta

[ved

ska

(199

5)

ust

avna

monar

hija

[t

okh

olm

450.

000

km² /

8,9

mil

[ved

ska

kruna

^e{

ka r

epublik

a (2

004)

republik

aPra

g79

.000

km

² / 1

0,3

mil

^e{

kakr

una

Est

onija

(20

04)

republik

aTal

in45

.000

km

²/

1,4

mil

Est

onsk

akr

una

Kip

ar (

2004

) re

publik

aN

ikozi

ja9.

000

km² /

800

.000

K

ipar

ska

funta

Leto

nija

(20

04)

republik

aRig

a65

.000

km

² / 2

,4 m

il La

t

Litv

anija

(20

04)

republik

aV

ilnus

65.0

00 k

m²/

3,5

mil

Lita

s

Ma|

arsk

a (2

004)

re

publik

aB

udim

pe{

ta93

.000

km²/

10,2

mil

Forinta

Mal

ta (

2004

) re

publik

aV

alet

a31

6 km

² / 4

00.0

00

Mal

te{k

afu

nta

Poljs

ka (

2004

) re

publik

aV

ar{a

va31

3.00

0 km

²/

38,6

mil

Zlo

ta

Slova

~ka

(200

4)

republik

aB

ratis

lava

49.0

00 k

m² /

5,4

mil

Slova

~ka

kruna

Slove

nija

(20

04)

republik

aLj

ublja

na

20.0

00 k

m² /

2 m

il Tola

r

Buga

rska

(20

07)

republik

aSo

fija

110.

910

km² /

7,5

mil

Lev

Rum

unija

(20

07)

republik

aB

uku

re{t

237.

499

km² /

22

mil

Lei

Prava i obaveze dràva ~lanica

EEvropsku uniju ~ine male i velike dràve. Najmanje – Maltu iLuksemburg, moète pre}i kolima za manje od sata, dok binajve}u – Francusku, voza~ na proputovanju kolima od grani-

ca s Nema~kom i [panijom prelazio gotovo ~itav dan. Bez obzira na to,prava i obaveze Malte, Luksemburga i Francuske u EU su jednaki (snagui uticaj ne treba me{ati s pravima i obavezama).

No, nikako ne treba misliti da je EU neka vojni~ka organizacija i daje „slobodna volja“ dràva ~lanica svedena na nulu. Pre dono{enja odlukai propisa dràve se dugo i ozbiljno dogovaraju, a u Ugovoru EU ta~no jenavedeno kada i kako dràve mogu re{iti da ne u~estvuju u nekim odluka-ma ili politi~koj akciji Unije (npr. jo{ uvek sve dràve, koje ispunjavajuuslove za to, nisu prihvatile evro za svoju valutu).

Ako neka dràva prekr{i obavezuju}a pravila ili deluje suprotno

32

Da bismo vam lak{e pojasnili kako Unija funkcioni{e i kako i za{to „veliki“popu{taju „malima“, evo malog podse}anja na lekciju o stvaranju SjedinjenihAmeri~kih Dràva.

I prilikom stvaranja SAD do{le su do izraàja suprotnosti izme|u malih i velikihdràva – a naro~ito na Konvenciji koja je trebalo da donese Ustav. Velike dràve,predvo|ene Virdìnijom, traìle su da se celokupna zakonodavna vlast formira takoda svaka dràva ima onoliko uticaja koliki je njen broj stanovnika. Male dràve, ~iji suse intreresi ogledali kroz predlog dràve Nju Dèrsi, predloìle su re{enje po kome bisve dràve imale jednak broj predstavnika u Kongresu. Na kraju je usvojeno srednjere{enje, koje su predloìli predstavnici dràve Konektikat. Kongres se tako sastoji oddva doma – Senata, koji ~ine po 2 senatora iz svake dràve i Predstavni~kog doma,gde svaka dràva {alje predstavnike srazmerno broju stanovnika. Moèmo re}i da susavezne dràve predstavljene preko Senata, a narod – bira~i – preko Predstavni~kogdoma. A predsednika SAD biraju elektori, gde svaka dràva daje onoliko elektorakoliko ima senatora i ~lanova Predstavni~kog doma zajedno (dakle, ne sasvim pro-porcionalno broju stanovnika).

Bez pretenzija da ulazimo u budu}i ustavni koncept ujedinjene Evrope, moèmore}i da se ve} sada mogu izvu}i odre|ene paralele. Gra|ani EU predstavljeni su uEvropskom parlamentu, a dràve ~lanice u Savetu ministara. Sve dràve {alju jednakbroj ministara na Savet, ali je ipak postignut kompromis – ne vrede svi glasovi isto.Ve}e dràve imaju vi{e glasova, mada ni pribli`no onoliko koliko su srazmerno mno-goljudnije od malih dràva. Ideja je, dakle, da se postigne balans izme|u principaravnopravnosti dràva i ravnopravnosti gra|ana.

interesima EU, protiv nje se moè povesti postupak pred Evropskimsudom pravde. Postupak moè da pokrene druga dràva ~lanica, organEU, neka firma (pravno lice) ili gra|ani (fizi~ka lica). Ako dràva ne pos-tupi u skladu s presudom, Sud moè odrediti nov~anu ili neku drugukaznu. No, ukoliko je u pitanju neka te{ka i trajna povreda temeljnih prin-cipa Unije (slobode, demokratije, ljudskih prava, vladavine prava)Evropski sud pravde i Evropski savet mogu privremeno obustaviti pravate dràve (npr. predstavnici te dràve ne bi mogli da glasaju u organimaEU i u~estvuju u dono{enju odluka).

33

Ekonomija i uslovi za prijemu Evropsku uniju

EEkonomsko povezivanje osnova je evropske integracije. Koristikoje pruà u~e{}e u jedinstvenom evropskom trì{tu, uzkvalitet ìvota gra|ana u zemljama ~lanicama EU, osnovni su

razlozi koji Evropsku uniju ~ine izuzetno privla~nom za zemlje ne~lanice.

Na koji na~in su ostvareni ekonomski ciljevi EU?

Najpre, otvarenjem granica {to je omogu}ilo nesmetano kretanjeljudi, roba, kapitala i usluga na celom trì{tu EEZ/EU. Potom, izgradnjomsolidarnosti me|u ~lanicama, uspostavljanjem zajedni~kih politika i finan-sijskih instrumenata.

Otvaranje granicai uspostavljanje „~etirislobode“ – slobodnogkretanja roba, usluga,kapitala i ljudi – stvo-reno je jedinstveno tr-ì{te. Taj proces je zavr-{en tek 1. januara 1993.To zna~i da je za ost-varenje ciljeva iz Rim-skog ugovora, kojim je1957. osnovana Evrop-ska ekonomska zajedni-ca (EEZ), bilo potrebnovi{e od 40 godina. To jepuno vremena, ali ni

34

Ekonomsko blagostanje nesumnjivo pobolj{ava ìvot i sta-tisti~ari tvrde da }e prose~ni Evropljanin ro|en 1960. godinenajverovatnije ìveti 67 godina, Evropljanka 73, dok }e oni ro|eni2002. godine proslaviti 75. ro|endan (mu{karci) i 81. (ène).

prepreke koje je trebalo savladati nisu bile male. Jedinstveno trì{te nepodrazumeva samo ukidanje carina izme|u zemalja ~lanica ({to je unutarEEZ u~injeno jo{ 1968. godine), ve} i uskla|ivanje ekonomskih politikakoje uti~u na faktore proizvodnje, kao i uskla|ivanje tehni~kih standarda.Pravila koja ure|uju rad razli~itih profesija – lekara, advokata, glumaca,itd. – razlikovala su se unutar EEZ, {to je uticalo na slobodu kretanja ljudii pruànja usluga. Tako|e, razlikovali su se i tehni~ki standardi kojiodre|uju koji su proizvodi prihvatljivi na trì{tu – recimo, koliko olovamoè da sadrì zidna boja ili koliko alkohola treba da sadrì liker – bez~ega nije bila mogu}a sloboda prometa roba. Kroz proces evropske inte-gracije, u okviru koga usvajanje Jedinstvenog evropskog akta 1986. godineima izuzetno zna~ajno mesto, ove razlike su prevazi|ene i uspostavljenoje jedinstveno trì{te me|u ~lanicama. Uporedo se razvila i politikaobezbe|ivanja po{tene konkurencije me|u u~esnicima na tom velikomtrì{tu, kao i politika za{tite potro{a~a.

Samo otvaranje granica, ukidanje carina i pronalaènje mehanizamaza uklanjanje razlika nije bilo dovoljno za uspeh ekonomskog projektazapo~etog potpisivanjem Rimskog ugovora. Da bi svi sektori ekonomije isvi regioni Evrope mogli da osete koristi koje donosi jedinstveno trì{te,bilo je potrebno osmisliti mere koje ja~aju solidarnost i dovode dosuàvanja razlika izme|u bogatih i siroma{nih regiona. U evroàrgonu,kako se naziva tehni~ki jezik koji se koristi u procesu integracije, re{avan-je ovog problema naziva se „uspostavljanje ekonomske i socijalne kohez-

ije“. U praksi to zna~i uvo-|enje regionalnih i socijalnihpolitika, koje su postajale svezna~ajnije kako je EEZ pri-mala nove ~lanice, jer je nji-hov prijem uvek zna~io iulazak u Uniju nekih novihsiroma{nijih regiona.

Regionalna politika Uni-je u su{tini podrazumeva izd-vajanje iz budèta EU za siro-ma{nije regione. Na primer, u2004. godini, 45% budèta EUi{lo je na davanja za poljo-privredu, dok je 30% i{lo ufondove za pomo} nerazvijen-

35

im regionima Unije. Ova pomo} treba da podstakne razvoj u zaostalimoblastima, modernizuje poljoprivredu i pomogne razvoj sela, kao i dapomogne mladima i onima koji dugo traè posao da do posla do|u.

Socijalna politika EU treba da doprinese da se nejednakosti me|urazli~itim dru{tvenim slojevima ublaè – recimo, da se radnicima koji gubeposao pomogne da se prekvalifikuju i tako na|u novo zaposlenje ili da sepresele u neku drugu oblast gde je njihova struka traènija. Decembra1991. usvojena je Socijalna povelja, koja utvr|uje prava koja svi radniciunutar EU treba da uìvaju – slobodu kretanja, pravi~nu naknadu,povoljne radne uslove, socijalnu za{titu, zdravstvenu za{titu, zabranudiskriminacije i dr.

Proces ekonomske integracije nije okon~an uspostavljanjem jedin-stvenog trì{ta, ve} je nastavljen izgradnjom ekonomske i monetarne unije.Od 1. januara 2002, vi{e od 300 miliona gra|ana u 12 zemalja EU koristievro kao sredstvo pla}anja.

Pro{irenje Evropske unije predstavlja proces uklju~ivanja novih ~lan-ica u funkcionisanje jedinstvenog trì{ta. Na ovaj na~in, trì{te EU postajesve ve}e i zna~ajnije. Nove ~lanice ostvaruju ekonomsku korist u~e{}em ujedinstvenom evropskom trì{tu ali istovremeno mogu da koriste region-alne i strukturne fondove. Da bismo najlak{e objasnili {ta to konkretnozna~i uze}emo primer na{eg prvog suseda – Bugarske. Od kako jeBugarska, 2004, u{la u NATO (naj~e{}e jedna od prvih stepenica ka puno-pravnom ~lanstvu u EU) i od kako je postalo izvesno da }e 2007. u}i uEU, direktne strane investicije su se udvostru~ile za godinu dana – sa 1,3milijardi dolara u 2003, na 2,5 milijardi tokom 2004. godine.

Me|utim, pre nego {to zemlja postane ~lan EU, potrebno je daispuni odre|ene uslove, tj. Kriterijume iz Kopenhagena (usvojene nasastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu, 1993).

36

Ukratko, za ~lanstvo u EU dràva treba da:

• ima stabilne institucije koje su garancija demokratije, vladavineprava i po{tovanja ljudskih prava i prava manjina;

• prihvati i obezbedi primenu propisa EU koji reguli{u razli~iteoblasti ekonomske i monetarne unije i politi~kog ìvota;

• ima funkcionalnu trì{nu privredu;

• ima preduze}a koji se uspe{no mogu nositi sa konkurencijomkoju donosi u~e{}e u jedinstvenom evropskom trì{tu.

Najve}i talas pro{irenja desio se u maju 2004. godine, kada je 10dràva, uglavnom biv{ih socijalisti~kih zemalja srednje i isto~ne Evrope,primljeno u ~lanstvo. Iako su u procesu pristupanja ove zemlje izvr{ilezna~ajne reforme ekonomije i zakonodavstva, i zabeleìle visoke stopeprivrednog rasta (Estonija 4.8%, Slova~ka 4% godi{nje), ipak 75 milionagra|ana u novim ~lanicama ima oko 40% prihoda u odnosu na one kojeimaju gra|ani u ostatku Unije. Zato je, na primer, u periodu 2004-2006.novim ~lanicama bila namenjena pomo} od 40 milijardi evra, koja treba dapomogne da one brè dostignu standard starih ~lanica. Ovaj novac jeuglavnom utro{en na strukturne i regionalne fondove, pomo} zapoljoprivredu, razvoj sela i drugo.

Jasno je da su ekonomske prednosti ~lanstva u EU brojne, ali je,tako|e, nesumnjivo i da je proces prijema u ~lanstvo dugotrajan i da nema„pre~ica“ na putu do „zapadnoevropskog“ ìvota. Na primer, smatra se da}e velikoj Poljskoj biti potrebno oko 30 godina da njeni gra|ani dostignustandard gra|ana razvijenih, starih, ~lanica. Ne sme se, me|utim, gubiti izvida da se zahtevi za prijem u ~lanstvo, pogotovo oni iz oblasti ekonomi-je, poklapaju s onim {to je potrebno za uspostavljanje zdrave trì{neprivrede, sposobnih preduze}a i bogatijih gra|ana, {to je, bez obzira na toda li }e i kada neka zemlja postati ~lan EU, ono {to èle gotovo svi gra|anii poku{ava da ostvari ve}ina vlada.

37

Put ka ~lanstvu u Evropskoj uniji

KKada neka dràva izrazi èlju da u|e u EU, ona mora dapro|e kroz postupak prijema. Evropska komisija najpreizra|uje studiju o izvodljivosti. To je procena da li je neka

dràva spremna i sposobna da zapo~ne pregovore o Sporazumu o (stabi-lizaciji i) pridruìvanju. Za zemlje zapadnog Balkana tj. biv{e Jugoslavije(osim Slovenije) koje su pro{le kroz ratove i Albaniju ti sporazumi sadrèi re~ stabilizacija jer se smatra da te dràve treba prvo da se stabilizuju paonda pristupe pridruìvanju. Ako je studija pozitivna, dràva sklapa tajsporazum. Onda, vi{e godina, ta zemlja uskla|uje svoje propise i njihovuprimenu sa standardima koji vladaju u drugim dràvama ~lanicama EU.

Potom dràva podnosi molbu Savetu EU za ~lanstvo i zahtev zaocenom uskla|enosti i primene Kriterijuma iz Kopenhagena.

Savet EU traì mi{ljenje od Evropske komisije o molbi za ~lanstvo.Mi{ljenje moè biti pozitivno ili negativno. Ako je pozitivno, Komisijapredlaè Savetu EU da sa tom dràvom zapo~ne pregovore o puno-pravnom ~lanstvu, no, pre nego {to zapo~ne pregovore, EU utvr|ujeoblasti u kojima jo{ treba popraviti zakonodavstvo i praksu te dràve. Tozna~i da dràva, ne samo da treba da prihvati, ve} i da primeni u praksioko 26 000 propisa i zakona (80 000 stranica). U tom procesuprilago|avanja zakona i prakse od velike pomo}i dràvi su Evropskakomisija i njeno stalno predstavni{tvo u toj zemlji.

Odluku o po~etku pregovora donosi Savet EU ve}inom glasova(npr. na samitu u Kopenhagenu, 2002, doneta je odluka o prijemu 10zemalja). U stvari, Savet EU odlu~uje da li se nekoj dràvi, koja je podnelamolbu za ~lanstvo, moè priznati status zemlje kandidata (trenutno statusdràva kandidata imaju Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Turska, s tim {to}e Bugarska i Rumunija 1. januara 2007. postati punopravne ~lanice).

Ako je zaklju~ak pozitivan, u roku od 6 meseci se pokre}u pregovo-ri o pristupanju. Pregovore vode zemlja predsedavaju}i EU (menja sesvakih 6 meseci) i Evropska komisija.

Kad se pregovori zavr{e, pravi se nacrt ugovora o pristupanju zem-lje kandidata i EU. Ovaj nacrt moraju da odobre Savet EU i Evropski par-

38

lament. Onda se ugovor potpisuje, a da bi stupio na snagu moraju da garatifikuju dràve ~lanice EU i dràva kandidat (u svom parlamentu ili ref-erendumom). Kad je ugovor ratifikovan sledi najlep{i deo – ceremonijaprijema i to je to – dràva postaje punopravna ~lanica.

Gde je na{a zemlja na tom putu? Na{a zemlja jo{ nije sklopila niSporazum o stabilizaciji i pridruìvanju koji samo zna~i da EU po~inje raz-govor sa nama o tome {ta sve treba uraditi. U stvari, zbog neispunjavanjame|unarodnih obaveza (pre svega saradnje s Ha{kim tribunalom) Unija je,u maju 2006, zamrzla pregovore o Sporazumu sa Srbijom. Vrata EU ve}vi{e godina {irom su otvorena nama i ostalim ne~lanicama. Samo od naszavisi ho}emo li ozbiljno i odlu~no koraknuti ka ulazu.

39

[ta Evropa ~ini za na{u zemlju?

PPomo} koju neka evropska zemlja dobija od Unije zavisi odtoga koliko je napredovala u procesu pridruìvanja.

Do politi~kih promena, 5. oktobra 2000. godine, pomo} EU bila jeuglavnom humanitarna. Posle izbora demokratske vlasti pomo} je usmer-ena ka celokupnom dru{tvu i namenjena je obnovi, razvoju i stabilizaciji.Cilj tog programa poklapa se sa ciljevima EU: u~vr{}ivanje demokratije ipo{tovanje ljudskih prava i prava manjina, reforma i unapre|enje radadràvnih organa, reforma obrazovnog i zdravstvenog sistema, razvojtrì{ne privrede, sela i poljoprivrede, borba protiv organizovanog krimi-nala i korupcije, pobolj{anje infrastrukture, smanjenje siroma{tva – re~jubolji ìvot gra|ana. Preko Evropske agencije za rekonstrukciju, u protek-lih 6 godina, na{a zemlja dobila je milijardu i 125 miliona evra pomo}i odEvropske unije, a tokom 2006:

• za unapre|enje prava manjina i povratak izbeglica – 5 milionaevra

• civilno dru{tvo i medije – 4,5 miliona evra

• pravosu|e i unutra{nje poslove – 11 miliona evra

• objedinjeno upravljanje granicama – 6 miliona evra

• reformu dràvne uprave – 5,5 miliona evra

• zdravstvo – 5,5 miliona evra

• preduzetni{tvo – 5,5 miliona evra

• regionalni i op{tinski razvoj – 21 milion evra

40

„Zemlje zapadnog Balkana imaju jasnu evropsku perspek-tivu. Brzom i efikasnom podr{kom, Evropska agencija za rekon-strukciju pomaè Evropskoj uniji da ispuni svoja obe}anja dataovim zemljama.“

Oli RenEvropski komesar za pro{irenje

• poljoprivredu – 3,5 miliona evra

• saobra}aj i infrastrukturu – 5 miliona evra

• energetiku – 24,5 miliona evra

• za{titu `ivotne sredine – 3 miliona evra

• obrazovanje i zapo{ljavanje – 8 miliona evra.

41

Evropska kultura

SSve se vi{e govori o zajedni~koj evropskoj kulturi i kulturnojba{tini. Zamisao evropskih integracija zasnovana je upravo nasna`nom uverenju da svi evropski narodi, uprkos razlikama

dele zajedni~ke vrednosti i shvatanja, a kultura nije ni{ta drugo do zbirsvih vrednosti, shvatanja i saznanja koja u jednom dru{tvu postoje. Takose svi slaù da ve}ina Evropljana uìva u slobodi, teì pravdi i po{tovanjuljudskih prava, ali i slu{a rok, tehno ilioperu, nosi sli~nu ode}u i bar zna daje pristojno ustati i ustupiti mesto star-ijoj osobi u autobusu.

Sa druge strane, o Mona Lizi~uvenog italijanskog renesansnogumetnika Leonarda da Vin~ija sve~e{}e se govori kao o neprocenjivojvrednosti evropske kulturne ba{tine,a ne italijanske ili florentinske. A ikako bi kada se ova slika nalazi umo`da naj~uvenijem evropskommuzeju – Luvru u Parizu. Betovenovesimfonije ve} odavno se ne izvode

samo u Nema~koj (ili Austriji, gde jeon dugo stvarao). Kako je ve}re~eno, himna Evrope je upravoOda radosti iz njegove simfonije.Da francuska i poljska kulturnaba{tina nisu sjedinjene u jednu,evropsku, bilo bi veoma te{korazre{iti misteriju kojoj od njih dvepripadaju kompozicije Frederika[opena, koji je ro|en u Poljskoj, alije francuskog porekla i ve}inu svo-jih dela stvorio je u Parizu. Prema

42

tome, evropska kulturna ba{tina nije neka ve{ta~ka konstrukcija koja sename}e kako bi se opravdalo postojanje evropskog povezivanja. Upravoje suprotno. Evropske integracije samo su nuàn odgovor ovoj, ustvarnosti ve} vekovima postoje}oj, kulturnoj povezanosti. Ipak, dopri-nos svakog naroda evropskoj kulturnoj ba{tini ostaje netaknut, a prisutnerazlike za{ti}ene. One samo oboga}uju kola` svojstven evropskom iden-titetu.

Ose}aj pripadnosti jednoj kulturi upravo je ono {to Evropsku uniju~ini sve sna`nijom i jo{ privla~nijom i onima koji jo{ uvek nisu deo tezajednice. Evropski identitet jo{ uvek prevazilazi granice same Evropskeunije, ali postoji sna`na te`nja da se jednog dana granice Unije poklopes granicama evropskog kulturnog podru~ja. Ujedno, Evropa nije zatvore-na soba u koju ne mogu da u|u i ljudi druga~ijih kulturnih nazora. Takosu danas evropski gra|ani i mnogi ljudi koji ne odgovaraju klasi~nompojmu „Evropljanina“. Siki u Francuskoj i Britaniji najbolji su primer zato. Sve brojnije stanovni{tvo muslimanske, budisti~ke, hinduisti~ke ilineke druge veroispovesti, bri{e stereotipe koji su vekovima postojali naprostoru Evrope, a po kojima je moderni koncept demokratije i ljudskeslobode svojstven samo „hri{}anskoj civilizaciji“ (npr. vi{e od 25%stanovnika Amsterdama su azijati, afrikanci i latinoamerikanci). Dakle, iove razlike samo doprinose bogatstvu evropske kulturne ba{tine.

âk je 22 jezika u slu`benoj upotrebi u Uniji i svaki zvani~ni doku-ment prevodi se na sve jezike. Kako kad Unija ima 27 dràva ~lanica? Negovori se u svakoj dràvi neki jedinstveni jezik (npr. Austrijanci govorenema~ki, Kiprani gr~ki, Irci engleski, a Luksemburàni i Belgijanci fran-cuski, nema~ki ili holandski). Ipak, neki jezici se u svakodnevnom ìvotuUnije ~e{}e koriste od ostalih. To je pre svega engleski, kojim se sluìskoro 50% gra|ana Evrope, a slede ga nema~ki i francuski. Zadivljuje ipodatak da preko 45% stanovnika EU govori bar jo{ jedan jezik poredsvog maternjeg. Ruski jezik, koji nije u slu`benoj upotrebi u Uniji, svevi{e dobija na zna~aju, s obzirom da se njime sluè mnogi gra|anidràva ~lanica iz Isto~ne Evrope. Trenutno, Evropska unija kroz razli~iteaktivnosti poku{ava da ohrabri svoje gra|ane da nau~e bar jo{ dva jezi-ka koji se koriste u Uniji. O tome kolike je rezultate doneo taj napordràva ~lanica EU govori podatak da danas 77% studenata u EU govorineki strani jezik dok samo 26% penzionera moè da u~estvuje u razgo-voru na ne-maternjem jeziku.

43

Evo tabele koja pokazuje jezike kojima govori vi{e od 10% stanovni-ka EU:

44

��

��

��

��

��

�� ! � "� �

��#�� $% � "$ � �& �

'�� $% � $� � �! �

��#�� $% � � � $! �

(�� $$ � � � $) �

Evropske prestonice kulture

OOd 1985. godine Savet ministara kulture zemalja ~lanica EUbira jedan grad u zemlji ~lanici EU za kulturnu prestonicuEvrope. Prestonica se bira na period od godinu dana,

tokom kog se u tom gradu odràvaju umetni~ki programi i doga|aji – odvizuelnih umetnosti (izlo`bi, filmova, pozori{nih predstava), preko koncer-ata, konferencija, do veoma ma{tovitih, nekonvencionalnih, tematskih pro-grama (npr. u Salamanki, [panija, odràna je izlo`ba “Jesti ili ne”posve}ena umetnosti ishrane). Nemogu}e je ovde pobrojati sve doga|ajeu gradovima koje su do sad bili doma}ini. Ko ima mogu}nosti i interes,kompletne programe moè videti preko web stranice Evropske unije.

45

...Uzajamno razumevanje na{ih kultura, na{ihidentiteta klju~no je za istinsku evropsku integraciju...rekla je Melina Merkuri (svetska gluma~ka zvezda, hrabriborac protiv gr~ke vojne diktarure (1967-1974) i ministarkulture Gr~ke (1981-1989 i oktobar 1993-mart 1994),povodom uvo|enja sistema kulturnih prestonica Evrope,1985. godine, i izbora Atine za prvu prestonicu.

Kako va{ grad da postane kulturna prestonica Evrope?

PPostupak izbora grada malo je izmenjen 1999. godine. Savetministara bira prestonicu na osnovu preporuke Evropskekomisije i mi{ljenja 7 vode}ih, nezavisnih, stru~njaka u

oblasti kulture. Od 2005. godine i zemlje koje nisu ~lanice Evropskeunije mogu da kandiduju gradove, obave{tavaju}i o nominaciji svoggrada Evropski parlament, Savet ministara i Komitet regiona (preko

46

stalnog predstavni{tva Evropske Unije u svojoj zemlji). Na taj na~inpostoja}e 2 prestonice (jedna iz zemlje ~lanice i druga ne) koje zajed-ni~ki kreiraju programe, stavljaju}i akcenat na veze me|u svojimgradovima i kulturama.

1985. Atina, Gr~ka.

1986. Firenca, Italija.

1987. Amsterdam, Holandija.

1988. Berlin, Nema~ka.

1989. Pariz, Francuska.

1990. Glazgov, Ujedinjeno Kraljevstvo.

1991. Dablin, Irska.

1992. Madrid, [panija.

1993. Antverpen, Belgija.

1994. Lisabon, Portugalija.

1995. Luksemburg.

1996. Kopenhagen, Danska.

1997. Solun, Gr~ka.

1998. [tokholm, [vedska.

1999. Vajmar, Nema~ka.

2000. specijalan slu~aj: 9 gradova evropske prestonice kulture.Ova godina je bila izuzetak i 9 gradova (5 u zemljama~lanicama EU, a 4 u zemljama kadidatima) izabrano je zakulturne prestonice: Avinjon, Francuska; Bergen,Norve{ka; Bolonja, Italija; Brisel, Belgija; Helsinki, Finska;Krakov, Poljska; Prag, ^e{ka; Rejkjavik, Island; Santjago deKampostela, [panija.

2001. Roterdam, Holandija i Porto, Portugalija.

2002. Salamanka, [panija i Bri`, Belgija.

2003. Grac, Astrija.

2004. Lil, Francuska i \enova, Italija.

47

2005. Kork, Irska.

2006. Patras, Gr~ka.

2007. Luksemburg.

2008. Liverpul, Ujedinjeno Kraljevstvo.

Od 2009. godine Evropski parlament }e glasati o tome kojimredom }e koje zemlje biti doma}ini kulture Evrope.

Mladi i obrazovanje

DDràve ~lanice EU tesno sara|uju u oblasti obrazovanja. Od2000. godine politika EU u oblasti obrazovanja defini{e sekao deo evropske strategije zapo{ljavanja. I ne samo to –

Evropska komisija je, u martu 2005, usvojila Pakt o mladima kojim se,izme|u ostalog, predlaù konkretne akcije na polju zapo{ljavanja.Evropski |aci i studenti slobodni su da u~e u bilo kojoj zemlji ~lanici bezobzira u kojoj su dràvi ~lanici ro|eni i uvedeni u mati~ne knjige. Ovim

se dodatno unapre|uju kul-turna saradnja i me|usobnopoznavanje razli~itih kultura.S druge strane, ovo je inu`na posledica evropskihintegracija. S obzirom da sugra|ani Evrope slobodni dase zaposle u svakoj dràvi~lanici, prirodno je da su injihova deca slobodna da ihprate. Zbog toga je i prirod-no da, ako otac Italijan imajka Poljakinja na|u posaou ê{koj, njihovo dete ide u~e{ku {kolu. Kada zavr{i~e{ku gimnaziju, mladi mat-urant/maturantkinja moè,recimo, konkurisati za pri-jem na ~uvenu Sorbonu u

48

Budu}nost Evrope zavisi od brige o deci i mladima.

Jan Figel, komesar EU za pitanja mladih

Parizu ili Oksford u Engleskoj. Njegova/njena srednjo{kolska diplomapriznata je u svim zemljama EU. Hiljade studenata koristi se ovim pogod-nostima jer im to daje {ansu da upoznaju razli~ite kulture i upotpune zna-nja.

Najzna~ajniji doprinos ostvaruje se kroz Bolonjski proces reformevisokog obrazovanja. Bolonjsku deklaraciju o evropskom prostoru vi{egobrazovanja potpisalo je, 19. juna 1999, 29 evropskih dr`ava, a do danasovu obavezu preuzelo je 40 zemalja (Srbija je prihvatila Bolonjskudeklaraciju septembra 2003). Kona~an cilj je uspostavljanje jedinstvenogevropskog obrazovnog prostora (do 2010) u kome }e se predava~i, istra-`iva~i i studenti lako i brzo kretati. Danas su retki studenti EU zemalja kojibar jednu godinu studija ne provedu u nekoj drugoj zemlji. To im je omo-gu}eno jednostavnim, brzim i pravednim priznavanjem kvalifikacija/diplo-ma. EU na razli~ite na~ine omogu}ava i ubrzava ostvarivanje zacrtanih cil-jeva – programi Sokrat/Erazmus, Leonardo da Vin~i i Tempus konkretnopodsti~u razmenu i mobilnost studenata i nastavnog osoblja i unapre|ujureformu samog sistema i institucija visokog obrazovanja.

Kada se pogledaju statis-tike, rezultati tih programazaista su zadivljuju}i – npr.broj korisnika Erazmus progra-ma u {kolskoj 1987/88. godinibio je 3.244, a u 2003/04.135.586, dok je ukupan broj zaceo period preko 1,2 milionastudenata.

Pored ovog, postoji i sis-tem neformalnog obrazovanjaputem Internet kurseva na-menjen prvenstveno mladimakoji rade ili kojima je potrebnaprekvalifikacija, a koji nemajumogu}nost da redovno poha-|aju neki fakultet. Spektaroblasti koje se mogu izu~avatije {irok – od multimedijalnetehnologije do prou~avanjaflore i faune okeana. Posebniprogrami volontiranja name-

49

njeni su mladima koji su zainteresovani za sticanje iskustava i znanja krozrad, onima koji èle susrete sa novim kulturama i ljudima. Takva praksapomaè pri zapo{ljavanju, ali pruà i bolji uvid u "stvarni ìvot", a ostvaru-je se kroz Evropski volonterski Servis (EVS), omladinske kampove i raz-menu. Za mlade iz na{e zemlje mo`da je najinteresantniji Omladinski pro-gram (Youth Programme) namenjen osobama od 18 do 25 godina.Zajedni~ki projekat EU i zemalja jugoisto~ne Evrope (CIS) je stvaranjeatmosfere mira, stabilnosti, prosperiteta i slobode. Pored stru~ne i tehni~kepomo}i (programa obuke, omogu}avanja saradnje, itd), ovaj programobezbe|uje i zna~ajna sredstva za aktivnosti organizacija za mlade.

50

Ako `elite vi{e da saznate o Evropskoj uniji iputu na{e zemlje ka punopravnom ~lanstvu,evo nekih korisnih web sajtova:

• Kancelarija za pridru`ivanje Evropskoj uniji vlade Srbije:www.seio.sr.gov.yu

• Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (Direkcija za Evropsku uniju):www.mfa.gov.yu

• Delegacija Evropske komisije u Srbiji: www.delscg.cec.eu.int

• Evropska agencija za rekonstrukciju: www.ear.eu.int

• Evropska unija: www.europa.eu

• Evropski pokret u Srbiji: www.emins.org

51

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

341.217(4-672EU)(035) 061.1EU(035)339.923:061.1(4):(497.11+497.16)](035)341.17(4):(497.11+497.16)](035)

PRIDRU@IMO se! / Milica Delevi} \ilas ... [et al.] ;[ilustracije Tamara Proti}]. – 2. izd. – Beograd : Beogradskicentar za ljudska prava, 2006 (Beograd : Dosije). – 51 str. :ilustr. ; 23 cm

Tira` 400.ISBN 86-7202-092-8

1. Delevi} \ilas, Milicaa) Evropska unija – Priru~nicib) Evropska unija – Srbija i Crna Gora – Priru~nicic) Evropa – Integracija – Priru~niciCOBISS.SR-ID 135565580

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages false /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages false /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile (None) /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice

Documents

Pridruzimo se II izdanje - bgcentar.org.rs[vedska) osnovale su 1949. godine ovu organizaciju kako bi unapre|ivale i branile ideje ljudskih prava, parlamentarne demokratije i vladavine