Izmedju Anarhije i Demokratije Latinka Perovic

Latinka Perovi

0

Izmeu anarhije i autokratije

1

Br. 8 Latinka Perovi

IZMEU ANARHIJE I AUTOKRATIJE Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX-XXI)

Latinka Perovi

2

Latinka Perovi IZMEU ANARHIJE I AUTOKRATIJE Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX-XXI)

IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

ZA IZDAVAA: Sonja Biserko *** UREIVAKI KOLEGIJUM: Latinka Perovi Sonja Biserko Seka Stanojlovi PRELOM: Neboja Tasi KORICE: Ivan Hraovec IMENSKI REGISTAR: Mara ivkov, Ivan Kuzminovi, Neboja Tasi TAMPA: "Zagorac", Beograd 2006. TIRA: 600 ISBN - 86-7208-131-5

Ova edicija objavljena je zahvaljujui finansijskoj pomoiEvropske unije. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji snosiiskljuivu odgovornost za njen sadraj za koji se ni pod kojimokolnostima ne moe smatrati da odraava stav Evropske unije.

*** This document has been produced with the financial assistance ofthe European Union. The contents of this document are the soleresponsibility of the Helsinki Committee for Human Rights inSerbia and can under no circumstances be regarded as reflectingthe position of the European Union.

Br. 8


3

LATINKA PEROVI

IZMEU ANARHIJE I AUTOKRATIJE

Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX-XXI)

Latinka Perovi

4


5

Sadraj:

Uvod .............................................................................................................. 11 I

DRAVA I DRUTVO: okvir i supstanca

1. Mogunosti i ogranienja modernizacije ...................................................... 17 2. Patrijarhalan odgovor na izazov modernizacije ............................................ 30 3. Beg od modernizacije ................................................................................... 33

a. Ujedinjenje nacionalne elite ............................................................. 34 b. Uznoenje antidemokratskog poretka .............................................. 37 c. Samoizolacija ................................................................................... 40 d. Snaga tradicionalnog kolektivizma .................................................. 43

4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka ................................. 47 a. O projektu Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka.

Stanje istraenosti ............................................................................. 47

b. Modernizacija i modernost ............................................................... 50 c. Forma i sadraj ................................................................................. 52 d. Uzroci i posledice podeljenosti elite ................................................ 56

II

ISTOK I ZAPAD: kolektivizam i individualizam

A

Ideologija narodnjatva: srpski socijalizam i radikalizam

5. Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka: kolektivizam kao zajedniki imenitelj ..........................................................

79

6. Jo jednom o Svetozaru Markoviu. Povodom 150 godina od roenja ....... 94 7. Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine ................ 99 8. Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia: Postavljanje osnova za organizaciju Narodne radikalne stranke ..................

111

Latinka Perovi

6

a. Izvorita legendi o Adamu Bogosavljeviu ..................................... 114 b. Narodna vs seljaka drava .............................................................. 119 c. Politiki ciljevi nekrofilske kampanje radikala ................................ 121

9. Narodna radikalna stranka kao stranka hegemon: usredsreenost na nacionalno osloboenje i ujedinjenje .............................

127

10. Srbija na razmeu XIX i XX veka: memoarska proza Pere Todorovia kao istorijski izvor .............................

162

a. Neposredno svedoenje o ubistvu poslednjeg Obrenovia .............. 162 b. Veze sa Obrenoviima ..................................................................... 168 c. Karaorevii i Obrenovii .............................................................. 171 d. Stanje u Srbiji uoi dinastikog prevrata. Predlog dravnog

programa .......................................................................................... 174

B

Liberalna alternativa: usavravanje pojedinca kao cilj drave

11. Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka ........................................ 183

a. Biografija .......................................................................................... 188 b. Istoriografija ..................................................................................... 201 c. Pogledi i shvatanja ........................................................................... 206 d. Meunarodni poloaj i spoljna politika ............................................ 211 e. Ustavnost sredina taka unutarnje politike .................................. 216 f. Politiki rad: Glasila. Prva naprednjaka vlada. Srpska napredna

stranka .............................................................................................. 236

g. Osobenost pojave ............................................................................. 254

III RAZVOJ REALNE SRPSKE DRAVE U FUNKCIJI

ZAMILJENE SVESRPSKE DRAVE

12. Prva eleznika pruga u Srbiji .................................................................... 259 13. Zdravlje naroda ........................................................................................... 267 14. Poloaj ene Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih enskih institucija: Via enska kola (1863-1913) ...................................................................

280

a. Zakonodavstvo ................................................................................. 282 b. Institucija organizacija .................................................................. 288 c. inioci uenice i nastavnici .......................................................... 291 d. Ciljevi sadraj, stepen njihove ostvarenosti .................................. 295 e. Drutveno okruenje i peat vremena .............................................. 299 f. Drutveni efekti ................................................................................ 303


7

IV INTELEKTUALNA ELITA:

pod terorom ideja socijalne jednakosti i narodnog jedinstva

15. Naunik i politiar Jovan M. ujovi Prilog prouavanju srpske elite ...................................................................

307

16. Intimni svet naunika i dravnika Kroz porodinu prepisku Stojana Novakovia ...........................................

319

a. Roditelji ............................................................................................ 321 b. Supruga ............................................................................................ 324 c. Deca .................................................................................................. 327 d. Prijatelji ............................................................................................ 333

17. Srpska levica u delu Slobodana Jovanovia ............................................... 336 18. Presuda istoriara. Studija Slobodana Jovanovia o Peri Todoroviu ....... 347 19. Presuda nad istoriarem. Sudbina naunika i politiara Slobodana Jovanovia ..................................................................................................

357

a. ivotni put ........................................................................................ 357 b. Osuda na nepostojanje ...................................................................... 358 c. Neodrivost zaborava ....................................................................... 360 d. Izdaja, osveta i surevnjivost: karakteristike autoritarne politike

kulture .............................................................................................. 361

e. Izraivanje kulturnog obrasca .......................................................... 362 20. Dobrovoljni odlazak u smrt izraz line slobode: Anica Savi Rebac ... 364 21. Rad kao pribeite: Ksenija Atanasijevi ................................................... 370 22. Potisnuta posebnost: Paulina Lebl Albala .................................................. 379

V

NASILJE KAO KONSTANTA: iluzija o jakoj dravi sa slabim drutvom

23. Politiki protivnik kao neprijatelj ............................................................... 387 24. Nemo drave pred spregom politike i nasilja: hajduki proces u prvostepenom sudu u aku 1897. godine .................................................

400

a. Izveta sa hajdukog procesa u aku 1897 godine: motivi i tragovi njegovog izvetavanja ..........................................................

402

b. Opte i posebno. Pojam i znaenje rei hajduk. "Stari" i "novi", "dobri" i "loi" hajduci .....................................................................

407

- Hajduija kao organizacija: spoljna obeleja i unutranji odnosi . 411 - Hajdukovanje i jatakovanje kao zanimanje .................................. 413 - Hajduija i politike partije .......................................................... 416

O tekstovima u ovoj knjizi ............................................................................ 421 Imenski registar ............................................................................................. 425

Latinka Perovi

8


9

Mojim mlaim koleginicama i kolegama na iji je podsticaj i nastala ova knjiga

Latinka Perovi

10


11

Uvod Ogledi koji ine sadraj ove knjige nastali su u proteklih dvadeset pet

godina kao rezultat mojih istraivanja srpske drave i drutva. Najvei broj ogleda objavljen je u zbornicima sa naunih skupova ili

u tematskim zbornicima, u istorijskim asopisima ili kao uvod u kritika izdanja istorijskih izvora koja sam priredila.

Manji je broj ogleda koji se prvi put objavljuju u ovoj knjizi: kao osnova za njih posluila su nauna predavanja koja sam odrala u pomenutom razdoblju.

Tri ogleda predstavljaju moje osvrte na dve biografije i jednu autobiografiju. Uvrstila sam ih u ovu knjigu primarno zato to oni upotpunjuju sliku o srpskoj intelektualnoj eliti, kojoj je u knjizi posveeno jedno poglavlje. Ali i zato to je njihovo objavljivanje rezultat iskljuivo nesebinog linog pregalatva Ljiljane Vuleti i Aleksandra Lebla.

Knjiga Izmeu anarhije i autokratije. Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX XXI) ima dve karakteristike:

(1) parcijalna istraivanja, koja sadre itav niz izolovanih injenica, povezuje dinamina celina i (2) nijedan od ranije objavljenih ogleda nije zadrao prvobitnu formu: zavisno od funkcije koju ima u celini, svaki ogled je dopunjen ili skraen.

(1) Tek u ogledima povezanim u celinu uoava se sredina osa istraivanja. Ona nije mogla biti unapred identifikovana niti je njeno identifikovanje postavljeno kao cilj. Sledei unutranju logiku istraivakog materijala, po kojoj jedno istraivanje namee potrebu za drugim, ova se osa kristalie tek u krajnjem rezultatu dugotrajnih istraivanja. Zato je potrebna jedna ili vie celina, sintetika ili analitika forma saoptavanja rezultata. Prva forma omoguuje autoru da sumira rezultate svojih istraivanja i generalizuje zakljuke. Druga, pak, forma ukljuuje i itaoca u proces zakljuivanja vodei ga kroz istorijske izvore. Stanje istraenosti

Latinka Perovi

12

odreenih pojava, a pogotovo stanje istorijske svesti, esto nalae istraivau da analitiku formu pretpostavi sintetikoj formi.

Uzimajui u obzir domete domae i inostrane istoriografije o razvoju srpske drave i drutva u moderno doba, davala sam prioritet onim pitanjima koja su meni sugerisali istorijski izvori. Naroito oni istorijski izvori koje su drugi istraivai malo koristili, nisu ih uopte koristili ili su ih prenebregavali. Na primer, Stenografske beleke Narodne skuptine kroz decenije XIX veka. Ili, pisano delo Nikole Paia, Milana Piroanca, Pere Todorovia, Slobodana Jovanovia, Ksenije Atanasijevi... Upravo ovi poslednji izvori potvruju da je neistraenost rodno mesto legendi: Nikola Pai nije pisao i malo je govorio; Milan Piroanac je austrofil i korupciona; Pera Todorovi je obrenovievski najamnik; Slobodan Jovanovi je bez kritike refleksije i samorefleksije; Ksenija Atanasijevi je plagijator... Sve ove linosti prolaze kroz razliite faze istorijskog procesa, i da bi se razumelo da li su one prividno ili stvarno protivrene potrebna su istraivanja procesa u celini, i razlikovanje: epske svesti, samosvesti pojedinca i kolektiva i istorijske svesti, koja se temelji na istorijskm saznanju.

Neprecizna upotreba pojmova u srpskoj istorijgrafiji (nacija, drava, demokratija, liberalizam, socijalizam, radikalizam, modernizacija i modernost) posledica su ignorisanja teorije. Ali i shvatanja distance iskljuivo u hronolokom a ne i u razvojnom smislu. Razliita recepcija odreenih pojmova ispunjavala ih je drugim sadrajem i udaljavala od njihovih izvornih znaenja. Istraiva srpske drave i drutva u moderno doba mora da rauna sa normativnim cinizmom, inae bi mogao zakljuiti da je Srbija ve u XIX veku bila moderna drava u zapadnoevropskom smislu rei, to jest drava zasnovana na vladavini prava. Sreom, akteri istorije su esto bivali jasniji od njenih istraivaa. Tek celine koje nastaju kao rezultat dugih sinhronih istraivanja omoguuju razlikovanje distance kao razumevanja istorijskog procesa od distance kao pukog protoka odreenog vremena. Za distancu u prvom smislu potrebne su dve pretpostavke: razvoj koji sam po sebi znai novo stanje kao poziciju sa koje je mogue uspostavti odnos prema prolosti, i slobodu istraivaa za implicitne i eksplicitne zakljuke. Ove dve pretpostavke se meusobno uslovljavaju.

Sreditem mojih istraivanja postala je decenija od sticanja dravne nezavinosti Srbije do njenog liberalnog Ustava (1878-1888). Gotovo zakonito, jer tada se i kristalisala srpska istorijska kontroverza: razvoj


13

realne srpske drave po ugledu na zapadnoevropske drave, odnosno njena modernizacija i teritorijalna ekspanzija sa ciljem stvaranja drave koja bi obuhvatila sav srpski narod. Granice ove svesrpske drave bile su maglovite: odreivala ih je znatno vie epska svest nego realno stanje stvari. Podela je ila linijom: razliiti spoljnopolitiki oslonci (Istok-Zapad); razliite ideologije (narodnjaka i liberalna); razliiti koncepti drave (narodna kao projekcija patrijarhalne srpske ustanove zadruge i moderna, zasnovana na vladavini prava); poistoveivanje drave i drutva; nerazlikovanje politike i intelektualne elite.

Kljuno je bilo pitanje: kako se razvijati a ostati koreno "svoj", ne izneveriti zavetne ciljeve o jedinstvu naroda? Odgovor je nalaen u prihvatanju tekovina nauke, naroito tehnike, ali ne i vrednosnog konteksta u kome su one nastale, pre svega individualizma. Reju, u preuzimanju zapadnoevropskih formi (politiko udruivanje, liberalni zakoni, parlamentarizam), ali ne i puta kojim se do njih dolo. Tako ove forme imaju instrumentalnu vrednost: preuzete su, da bi se pridobile simpatije Zapadne Evrope za ostvarenje zavetnih ciljeva. Razvoj drutva (moderna privreda, obrazovanje, zdravlje, poloaj ene, lina prava) u funkciji su tih ciljeva. Na taj nain, drava je apsorbovala drutvo, ali je ugrozila i stabilnost svakog svog okvira.

Ekonomsko siromatvo, masovni analfabetizam i nasilje strukturne su karakteristike Srbije u moderno doba. esti ratovi i mnoga politika ubistva, osciliranje izmeu anarhije i autokratije, odnosno udaljavanje od ideje moderne drave i graanskog drutva, ine upitnim dominantan politiki i nacionalni obrazac, koji se temelji na kolektivistikim vrednos-tima: socijalnoj jednakosti i narodnom jedinstvu, kao i na imperijalnom snu. Uz nepostojanje kulturnog obrasca, pomenuti politiki i nacionalni obrazac odravao se po inerciji, ali je i podignut na nivo dogme. U bitno promenjenim istorijskim uslovima na granici XX i XXI veka, doveden je do svojih krajnjih granica zapretivi zatvaranjem istorijske perspektive.

(2) Ve reenom, naime da nijedan ogled u ovoj knjizi nije zadrao prvobitnu formu, treba dodati, da se izvesni istorijski izvori navode u vie ogleda. Tvrdnja da to dolazi stoga to se ponavljanja nisu mogla izbei ne bi odgovarala istini. Jedna pojava se moe ilustrovati masom izvora, do mere koju izraava metafora o drveu i umi. Ali, samo retki istorijski izvori saimaju sutinu pojave: oni vode istraivaa. Njihovo ponavljanje nije mehaniko ve funkcionalno.

Latinka Perovi

14

Jezika i stilska ujednaavanja ogleda koji su nastali u periodu od etvrt veka, nauni aparat i uz one oglede koji ga u prvobitnoj formi nisu imali, dali su knjizi Izmeu anarhije i autokratije. Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX XXI) jedinstvenu formu. Unutranje jedinstvo daje joj, nadam se, ona sredina osa koja je i omoguila da se parcijalna istraivanja poveu u dinaminu celinu, i u tom smislu ovu knjigu uine novom knjigom.

4. oktobra 2006. Latinka Perovi


15

I

DRAVA I DRUTVO:

okvir i supstanca

Latinka Perovi

16

17

1. Mogunosti i ogranienja modernizacije

Ako bude naoj Srbiji sueno da udari nazad, istorija ne treba da krivi nikoga do neobuzdanu narav srpsku koja je ponizna kad joj se zapoveda a uskomeana i neobuzdana kad joj se slobode dadu.

Milan S. Piroanac, 1882. Modernizacija srpskog drutva predstavljala je belo polje u srpskoj

istoriografiji sve do devedesetih godina XX veka.1 Ni sam pojam modernizacija nije bio preciziran. Okviri eventualnih istraivanja nisu bili odreeni ni prostorno ni vremenski. Sve to, razume se, znai da nije bila izgraena ni metodologija istraivanja modernizacijskih procesa. Nisu vrena uporeivanja ni sa drugim zemljama, ni po pojedinim razdobljima razvoja Srbije u moderno doba. Zbog toga, naravno, nije moglo biti rei o multidisciplinarnom prouavanju modernizacijskih procesa koje bi jedino moglo dovesti do uspostavljanja geneze onih fenomena koji su bitno uticali na sadraj i dinamiku modernizacije srpske drave i drutva; u prvom redu, dominantne socijalne i nacionalne ideologije, kao i vrednosti (kolektivizam) i institucije (crkva, vojska, monarhija) na kojima se ta ideologija temeljila i koje su nju povratno uvrivale.

U prostornom smislu, postoje tri okvira u kojima se odvijao proces modernizacije srpske drave i drutva. Prvi, teritorija pod Otomanskom imperijom na kojoj se, od samog poetka XIX veka (ustanak 1804), pa do kraja Prvog svetskog rata, obnavlja i funkcionie srpska drava: od 1833,

1 O istorijatu istraivanja modernizacijskih procesa Vid. u ovoj knjizi: "Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka".

Latinka Perovi

18

kao Kneevina Srbija, a od 1882, kao Kraljevina Srbija; paralelno sa tim razvoj Srba pod Austrougarskom.2 Drugi, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je stvorena na kraju Prvog svetskog rata (1918). Srbi su se prvi put nali u jednom dravnom okviru, ali sa drugim narodima. Nakon diktature srpskog kralja Aleksandra, odnosno njegovog pokuaja da integralistikom ideologijom jugoslovenstva cementira jedinstvo drave koju su potresali sukobi naroda kod kojih je ve bio zavren proces nacionalne integracije, ili je nezadrivo bio u toku Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila je ime (1929) u Kraljevina Jugoslavija. Pod ovim imenom je i doivela slom 1941. godine. Trei, Jugoslavija obnovljena na kraju Drugog svetskog rata na osnovama novog dravnog ureenja, ali i novog politikog i socijalnog poretka: republika umesto monarhije, federacija umesto centralistike i unitarne drave, dravna privreda, politiki i ideoloki monopol Komunistike partije umesto privatne svojine i viepartijskog sistema. Treba rei da su osnove za jedinstvo na federalnom ureenju zemlje postavljene ve ranih dvadesetih godina XX veka na komunistikoj levici u svim narodima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Obnova Jugoslavije nakon antifaistikog rata imala je odluujuu ulogu za dolazak te levice na vlast.

Vremenski, ako se atributi dravnosti koje Srbija dobija poetkom tridesetih godina XIX veka uzmu kao esencijalna pretpostavka modernizacije, onda se moe govoriti o iskustvu koje je staro ve 160 godina. To je dovoljno dug period da se odgovori na pitanje: da li postoje konstante procesa modernizacije u svim pomenutim okvirima?

Srpsko drutvo u prethodna dva veka karakterie sukob dve istorijske tendencije: patrijarhalne i moderne. U sreditu podele je odnos prema Zapadnoj Evropi. Ova se podela moe uporediti sa podelom na slovenofile i zapadnjake do koje je dolo u ruskoj intelektualnoj eliti tridesetih godina XIX veka, ali jednostavna analogija nije mogua. Da bi se razumeo proces kristalizacije ove podele u Srbiji, moraju se razlikovati faze razvoja kroz koje Srbija prolazi u moderno doba.

Od 1833. do 1878. godine Srbija dobija "turski" ustav (1838); prvi spoljnopolitiki program, poznato Naertanije Ilije Garaanina (1844); postavlja pitanje zakonodavne vlasti narodnog predstavnitva (1858); dobija prvi nacionalni ustav (1869); uestvuje u istonoj krizi (ustanak u Bosni i Hercegovini 1875, srpsko-turski rat 1876, rusko-turski rat 1878). Ve od

2 Vid. Lazar Vrkati, Pojam i bie srpske nacije, Sremski Karlovci-Novi Sad, 2004.


19

tridesetih godina alje svoje mlade ljude na fakultete prirodnih i humanistikih nauka i u vojne kole u Zapadnoj Evropi, i duhovne akademije u Rusiji. To je, kako je dobro reeno, planirana elita.3 Iz nje se regrutuju prvi pisci zakona; organizatori ekonomskih, politikih i kulturnih institucija; pisci i prevodioci; pokretai listova. Paralelno sa ovom planiranom elitom stvara se elita u srpskom narodu u Austrougarskoj po ugledu na ostale nacije. ivei u pravnoj dravi, ona se bori za graanska prava i, da bi ouvala svoj nacionalni identitet teite stavlja na razvoj jezika i kulture. To stvara izvesnu napetost u njenim odnosima sa elitom u Kneevini Srbiji, koja je mnogo vie zaokupljena idejom dovrenja osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda, dakle dravom a ne drutvom. Srbija se u itavom ovom razdoblju razvija i kao policijska drava.

Novo, i u istorijskom smislu presudno je razdoblje koje nastaje od 1878. godine, kada je Srbija stekla dravnu nezavisnost, odnosno dobila status subjekta meunarodnog prava. Berlinski ugovor je odredio okvir, ali u Srbiji je dolo do otrog sukoba oko toga ime da se taj okvir ispuni. Sadraj unutranje politike bio je uslovljen odnosom prema dovrenju nacionalnog osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda u jednu dravu. Tada se i kristalisala jedna od najvanijih konstanti razvoja Srbije u moderno doba. Pokazalo se da je stvaranje drave koja bi obuhvatila itav srpski narod ratovima za teritorije na kojima on ivi, nespojivo sa unutranjim razvojem realne srpske drave. Odnosno, pokazalo se da su socijalna dimenzija kolektivizma, zasnovanog na patrijarhalnim ustanovama ekonomske jednakosti, i nacionalna dimenzija, sa dravom ije granice obuhvataju i "poslednjeg" Srbina jedinstvena ideologija.

Orijentacija male nezavisne drave na razvoj u dubinu, to jest na pravnu, ekonomsku, kulturnu i politiku modernizaciju, shvaena je kao izdaja zavetne misli o osloboenju i ujedinjenju itavog srpskog naroda, koja se zapravo svodila na obnovu srpske srednjevekovne drave, kakvom ju je tradicionalistika istoriografija gradei virtuelne kontinuitete predstavila u XIX veku. Oslanjanje Srbije na Austriju primljeno je kao okretanje lea Rusiji, sreditu pravoslavlja i slovenstva, okosnici budueg slovenskog saveza. U tom su se kontekstu i kristalisale dve razliite istorijske tendencije: istona i zapadna. Odnosno: patrijarhalna i moderna. Sa organizovanjem prvih politikih stranaka (1881), ove dve tendencije su se jasno profilisale. Najdue je trajala i bila najbrojnija Narodna radikalna

3 Vid. Ljubinka Trgovevi, Planirana elita. O studentima iz Srbije na evropskim univerzitetima u XIX veku, Beograd, 2003.

Latinka Perovi

20

stranka. Ona je ponikla iz socijalistikog pokreta koji je u Srbiji poetkom sedamdesetih godina dostigao znaajne razmere i koji je utemeljio ideologiju neponavljanja zapadnoevropskog puta, po definiciji antikapitalistiku i antiliberalnu ideologiju. Daleko slabije, Napredna i Liberalna stranka bile su na tragu zapadnoevropskog puta, odnosno izgradnje realne srpske drave posle 1878. godine kao moderne drave po uzoru na zapadnoevropske drave.4

Do ove podele, koja je, kao i podela na slovenofile i zapadnjake u Rusiji, nadivela aktere iz sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka, dolo je u malobrojnoj eliti mlade nezavisne srpske drave. Nikola Pai, koji je u mladosti pripadao socijalistikom pokretu, a zatim bio voa Narodne radikalne stranke od njenog nastanka do svoje smrti (1881-1926), precizno je odredio i mesto i sutinu ove podele: "Prosti narod moe se kazati bio je nezadovoljan rezultatom (Berlinskog kongresa L. P.) ali se nije uputao u dalja ispitivanja. Inteligencija pak podelila se je u dva razna tabora".5 Jednu struju, jednu stranu u estokom sporu, ije su poprite bile Narodna skuptina i tampa, inili su liberali i naprednjaci. Na osnovu toga to su i jedni i drugi bili "poklonici... zapadno-evropskih ustanova",6 Pai ih je svrstao u jedan tabor. Razlikovao ih je samo po tome to su liberali bili "obazriviji i sporiji u prenoenju zapadnih ustanova na srpsko zemljite",7 dok su naprednjaci "hteli s mesta da Srbiju pretvore u kakvu zapadnu dravicu".8

Vlada liberala (1880) smatrala je da je za Srbiju, posle Berlinskog kongresa, nastalo "novo doba".9 Sticanje dravne nezavisnosti predstavljalo je istorijsku prekretnicu: "Posle dugog ratovanja, za nas je sad nastupio zadatak, da damo Evropi vrstu zalogu mira, zakonodavnog poretka i zdravog napretka u istonim stvarima".10 Ouvanje nezavisnosti i samo-

4 Vid. Latinka Perovi, Srpsko-ruske revolucionarne veze. Prilozi za istoriju

narodnjatva u Srbiji, Beograd, 1993; Ista, Srpski socijalisti XIX veka. Prilog istoriji socijalistike misli, knj. 3 Beograd, 1995.

5 Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891). Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin. Beograd, 1995, s. 238.

6 Isto. 7 Isto. 8 Isto, s. 238-239. 9 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1877, Beograd, 1878, s. 484. 10 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1878, Beograd, 1879, s. 18-19.


21

stalne budunosti dovoeno je u vezu "sa novim zahtevima meunarodnog saobraaja i jevropske civilizacije".11

Vlada naprednjaka (1880-1883) nastavila je ovu liniju. Naglaavano je da Srbija "osea snagu i potrebu i... ima politiku volju da ivi ivotom evropske obrazovanosti" i "izvri reforme u duhu savremenog evropskog napretka skoro po svima poljima dravnog ivota".12 Tim reformama, Srbija izlazi "iz granica starinske patrijarhalne drave",13 i ureuje se "iznutra kao moderna drava".14 To znai: drava koja "smatra za cilj oveka" i temelji se na zakljuku "da je ovek slobodan i da ima pravo da svoje sposobnosti koje je od prirode dobio upotrebi i usavri".15

Nasuprot ovoj koncepciji moderne drave, iji su nosioci liberali i naprednjaci, u Srbiji se posle sticanja nezavisnosti, uobliuje i koncepcija narodne drave, iji je nosilac Narodna radikalna stranka. Narodna drava je antiteza i apsolutistikoj i liberalnoj dravi. Ona je izraz kolektivnog interesa, prava i volje; otelotvorenja naroda kao celine u socijalnom i etnikom smislu. Ona je organizovana na principu narodne samouprave i njen integriui inilac je narodna partija. Osvojiti vlast i pomou nje kao poluge u svojim rukama stvoriti dravu, koja e organizovati proizvodnju i vriti raspodelu u korist slabijih, koji ine veinu naroda, i dovriti njegovo osloboenje i ujedinjenje to je sredina osa koncepcije Narodne radikalne stranke, koja ima sve karakteristike ideologije.

Razlozi za nastanak pomenute dve tendencije u razvoju nezavisne srpske drave, po Nikoli Paiu, "lee takorei u dubljim moralnim i politikim osnovama i pogledima na svet i slovenstvo".16 Suprotno zapadnjakom taboru (liberali i naprednjaci), slovenofilski tabor (socijalisti i radikali) "nalazi da u srpskom narodu ima toliko dobrih i zdravih ustanova i obiaja, da bi ih trebalo samo negovati i dopunjavati s onim dobrim ustanovama, koje se nahode u ruskoga naroda i ostalih slovenskih plemena,

11 Stenografske beleke Narodne skuptine u Kragujevcu na dan 11. maja za 1880,

Beograd, 1880, s. 217. 12 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1881, Beograd, 1882, s. 17. 13 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1884, Beograd, 1885, s. 27. 14 Isto. 15 Milan Piroanac, "Referat o delu Blunlijevom 'Karakter i duh politikih partija'",

Godinjica Nikole upia, 1879, s. XXXVIII. 16 Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891)... s. 239.

Latinka Perovi

22

a od zapada uzimati samo tehniko znanje i nauku i njima se koristiti u duhu slaveno-srpskom".17

Zapadnjaci, naroito voe Napredne stranke, u uverenju "da bi Srbija bila osuena na veitu primitivnost, ako se ne bi oslobodila ruskog uticaja",18 spoljni oslonac za unutranju modernizaciju, odnosno evropeizaciju, nalazili su u Austriji koja je za Srbiju, koja je tek stekla dravnu nezavisnost, najblia Evropi. Slovenofili, socijalisti kao potonji radikali, u spoljnoj politici drali su se "slav(enske) i prav(oslavne) Rusije", a u unutranjoj "srp(skih) obiaja i duha".19 Prema Nikoli Paiu, voi Narodne radikalne stranke, pomenuta politika je i uinila "da je gotovo sav narod odma pristao na nau (Narodne radikalne stranke L. P.) stranu, ili odma izjavio da nai pogledi i nae ocene to su u isto vreme i njegovi".20 Ovakva identifikacija sa siromanim i neprosveenim narodom, ijih je devet desetina inilo seljatvo, ostavljala je vrlo usku marginu za politiku konkurenciju i slobodu ideja. Jednom rei za alternativu. I to ne samo posle 1878. godine, kada se Srbija, sticanjem dravne nezavisnosti, nala na istorijskoj prekretnici. Kada je (1889) dola na vlast, Narodna radikalna stranka vladala je gotovo bez opozicije. To je dravi dalo partijski, a politikoj kulturi monistiki karakter. Uz socijalnu jednakost, koja je ostvarena kroz dominaciju sitnog poseda, na ovim osnovama je formiran model demokratije suprotan modelu liberalne demokratije. Narodna demokratija, koja se realizuje kroz narodnu partiju, narodnu samoupravu i narodnu dravu u sutini je totalitarna21.

Pokuaj modernizacije Srbije u prvom okviru, to jest od sticanja ne-zavisnosti do kraja Prvog svetskog rata, znaajan je upravo zato to su se u njemu manifestovale neke karakteristike dramatinog prelaza patrijarhal-nog u moderno drutvo, koje e se javiti i u sledea dva okvira. Ovaj prvi pokuaj modernizacije Srbije uinili su predstavnici intelektualne elite: "Obrazovani na Zapadu u punom jeku liberalizma, oni su smatrali liberali-zam kao neophodan sastojak evropske kulture".22 Modernizacija je za njih bila sinhron proces. Politike reforme (Zakon o tampi, Zakon o zborovima

17 Isto. 18 Slobodan Jovanovi, "Srpsko-bugarski rat". Politike i pravne rasprave. Sabrana

dela, Beograd, 1990, knj. 2, s. 429. 19 Nikola Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891)... s. 239. 20 Isto. 21 Vid. u ovoj knjizi: "Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX

veka". 22 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, II, Beograd, 1934, s. 311.


23

i udruenjima) idu zajedno sa: reformom ekonomije (Zakon o izgradnji prve eleznike pruge, Zakon o Narodnoj banci, itav set finansijskih zakona i trgovinskih konvencija); obrazovanja i prosvete (Zakon o oba-veznoj osnovnoj koli, Zakon o zatiti zdravlja naroda i stoke); kljunih institucija drave (Zakon o sudijama, Zakon o stajaoj vojsci). Najzad, tu je i reenje crkvenog pitanja. Kao kruna, izraen je i projekat ustava koji bi apsolutistiki nain vladavine zamenio parlamentarnim sistemom.

Modernizaciju je projektovala i realizovala manjina, i to vrlo ubrzano. Otuda naziv "revolucija odozgo". Pripadnici ove manjine nisu se obazirali na svoju nepopularnost: "Oni su oseali potrebe moderne kulturne drave i nisu zazirali od nepopularnih mera; to su pokazali onoga dana kada su seljaku uzeli dete u osnovnu kolu, a odrasla sina u vojsku. Naprednjaka vlada ini utisak jedne reformatorske vlade, koja moe biti i suvie zaljubljena u strane obrasce, ali kojoj to valja oprostiti zbog njene kurai da zagazi u jedno modernisanje dravne uprave koje je toliko nepopularno koliko i potrebno".23

Pokuaj modernizacije u prvom okviru naiao je na dvostruki, podjednako snaan otpor: spoljnji, u licu Rusije i unutranji, u prvom srpskom kralju koji nije pristajao na liberalni ustav. Ali, najtvri otpor pruila je Narodna radikalna stranka. U ekonomskim reformama, ona je videla razbijanje socijalnog jedinstva seljakog naroda, a u stvaranju institucija moderne drave naputanje demokratije kao neposredne vla-davine naroda preko narodnog predstavnitva, u kome bi, kao u konventu, bilo sauvano jedinstvo zakonodavne, izvrne i sudske vlasti. Izgradnju srpske nezavisne drave po uzoru na zapadnoevropske drave, radikali su videli kao izdaju narodne drave. Ve samo koncentrisanje mlade srpske drave na sopstveni razvoj bilo je shvaeno kao udaljavanje od zavetnog cilja osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. Sloboda naroda kao celine bila je stavljena iznad slobode pojedinog oveka u Srbiji: sloboda je uvek bila sloboda od drugoga.

Unutranji konflikt se zaotravao. U njegovoj osnovi leao je "odnos prema Evropi, njenim vrednostima i obrascima".24 Posle poraza pomenutog pokuaja modernizacije, patrijarhalna matrica se uvrstila, formirao se socijalno-politiki obrazac i politika kultura koja je uticala i na potonje pokuaje modernizacije.

23 Isto, s. 382. 24 . . , " .

", Tokovi istorije, Beograd, 2000, br. 1-2, s. 32.

Latinka Perovi

24

To se ne menja ni posle dinastikog prevrata 1903. godine. Najnovija istraivanja dovode u pitanje mit o zlatnom dobu srpske demokratije.25 Ubistvo kraljevskog para bilo je delo oficirske zavere. Ovim inom vojska je stupila na teren politike, da ga vie ne napusti. Vremenom, ona e postajati samostalan centar, sa posebnom organizacijom unutar sebe koja je imala svoj politiki program. Godine 1911. stvara se organizacija Ujedinjenje ili smrt, poznatija kao Crna ruka. Iste godine pokree se i list Pijemont.26 Civilne vlasti e doi u sukob sa njom, ali ne oko programa osloboenja i ujedinjenja ve oko primata vlasti.

Najzad, crkva je predstavljala bitan ograniavajui inilac modernizacije, odnosno evropeizacije Srbije. Za nju je srpsko pitanje elemenat i oblik religije. Ako nije samo verska ve je i nacionalna ustanova, crkva je neodvojiva od drave. Za nju je modernizacija neprihvatljiva upravo zbog toga to podrazumeva odvojenost crkve od drave, odnosno laiku dravu sa verskim slobodama. Osim toga, u pravoslavlju se radu i sticanju ne pridaje veliki znaaj. Male potrebe pojedinca rezultat su shvatanja da rad slui za namirivanje fizikih potreba (hrana, odea, ula). Takvo shvatanje rada je blie socijalistikom nego kapitalistikom shvatanju ekonomije, to je, kako pretpostavlja Sergej Bulgakov, i navelo Dostojevskog da tvrdi da je "pravoslavlje na ruski socijalizam".27

Konstante i ne bi bile to to jesu, da su promenljive. Politiki monizam kao izraz socijalne homogenosti seljakog drutva, neodvojivost crkve od drave, uticaj vojske u politikom ivotu, Srbija unosi i u jugoslovenski dravni okvir.

U Jugoslaviji dolazi do ujedinjenja srpskog naroda. Ali, u zajednici sa drugim narodima, Srbija svoj primat zasniva na ratnim zaslugama, vojnoj sili i pokuaju stvaranja jugoslovenske integralistike ideologije. Ona odbija ideju sloene drave (to je vidljivo u nainu ujedinjenja, majorizaciji prilikom donoenja prvog ustava). Unutranji sukobi (atentat na predstavnike Hrvata u Narodnoj skuptini, ubistvo kralja Aleksandra) oteavaju modernizaciju Jugoslavije kao drave, a pogotovo kao drutva. U odbrani od majorizacije, dolazi do ubrzane nacionalne integracije nesrpskih

25 Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji 1903-1914 godine, Beograd,

1998; Dubravka Stojanovi, Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o "zlatnom dobu srpske demokratije", Beograd, 2004.

26 Vasa Kazimirovi, Crna ruka, Beograd Kragujevac, 1997. 27 Irena Risti, "Aktivizam naspram kontemplacije: uticaj protestantizma i

pravoslavlja na ekonomski duh pojedinca": Kultura i razvoj, Beograd, 2004, s. 284.


25

naroda u Jugoslaviji. Sve se to, sa razliitim intenzitetom, ilavo odrava i postepeno manifestuje i u Komunistikoj partiji Jugoslavije.

Iako je Jugoslavija obnovljena na osnovi federalnog ureenja, jugoslovenski federalizam je dugo, po uzoru na sovjetski federalizam, bio vie administrativni i kulturni. Sukob sa Staljinom 1948. godine je, iz odbrambenih razloga, doveo do jaanja dravnog jedinstva. Ali, ve posle Staljinove smrti, od ranih pedesetih godina, este ustavne promene ukazivale su na to da Jugoslavija jo uvek trai formulu, koja bi, s jedne strane, omoguila srpskom narodu da ivi u jednoj dravi, a s druge strane, otklonila opasnost asimilacije i majorizacije. Prepreke federalizaciji Jugoslavije bile su, meutim, viestruke: jedinstvena ideologija kao glavno vezivno tkivo vienacionalne drave; lina vlast; vrste policijske i vojne strukture ali i, pre svega, identifikovanje srpskog naroda sa Jugoslavijom kao sa svojom dravom.

Procesi nacionalne integracije drugih naroda u Jugoslaviji ubrzani su posle 1966. godine, kada je iz jugoslovenskog partijskog i dravnog vrha bio uklonjen Aleksandar Rankovi, koji je od Drugog svetskog rata bio drugi ovek u Komunistikoj partiji Jugoslavije, a prvi u Dravnoj bezbednosti. Uklanjanje Aleksandra Rankovia kao najvieg predstavnika Srbije i mogueg naslednika Josipa Broza Tita, u Srbiji, ali i u celom srpskom korpusu, primljeno je kao udarac dravnom jedinstvu, odnosno kao slabljenje njegovog glavnog stoera Srbije. Taj utisak su pojaali ustavni amandmani iz 1968. godine, a naroito iz 197071. godine, koji su faktiki pripremili donoenje Ustava iz 1974. godine.28

U Srbiji je postojao preutni konsenzus oko neprihvatanja Ustava iz 1974. godine, koje je postalo otvoreno posle Titove smrti. Nezadovoljstvo Srbije Ustavom iz 1974. godine posluilo je kao detonator krize jugoslovenske drave, a zatim i njenog dramatinog raspada. Utoliko pre, to je ono postojalo i unutar Saveza komunista Srbije.

Kada i zato poinje kriza jugoslovenske drave, koja je obnovljena proklamovanjem reenja nacionalnog pitanja kroz federalistiko ureenje? Istraivanje unutranjih previranja kroz koja je prolazila jugoslovenska drava u ovom periodu izostala su iz vie razloga: ideoloki i politiki monopol Komunistike partije, koji je doveo do fetiiziranja jedinstva

28 O pomenutim procesima postoji obimna literatura. Dobar pregled daje Audry

Helfant Budding, "Srpski nacionalizam u XX veku": Miloevi vs Jugoslavija, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, knj. 1.

Latinka Perovi

26

drave; strah da seanja na rtve graanskog rata ne narue stabilnost vienacionalne drave; sukob sa Staljinom 1948. godine i glorifikovanje toga, uistinu, vanog ina u nainjanju ideolokog, ali i vojnog sovjetskog hegemona; jugoslovenska drava izvan socijalistikog lagera, to je bio dovoljan razlog da se ostave neupitnim osnove njenog razvoja i potisnu njene unutranje protivrenosti.

Rezultati modernizacije srpskog drutva posle 1945. godine, u treem dravnom okviru u istoriji Srbije u moderno doba, bili su impresivni: brza industrijalizacija; masovno kolovanje; razvoj kulture, naroito umetnikog stvaralatva (knjievnost, slikarstvo, film, pozorina umetnost); velika uloga jedne male zemlje u meunarodnoj politici u vreme blokovske podele sveta, bili su neodvojivi od napretka jugoslovenske drave, koja se krajem ezdesetih godina XX veka svrstala u srednje razvijene zemlje. To je potisnulo razliite nacionalne ideologije sa kojima su jugoslovenski narodi, naroito Srbi i Hrvati, uli u istu dravu, ali nije izmenilo ciljeve nacionalnih ideologija, koji su ostali jednako inkompatibilni. Naime, kada je 1938. godine, stvaranjem Banovine Hrvatske, priznato hrvatsko pitanje, odnosno vienacionalni karakter jugoslovenske drave, u Srbiji je, preko intelektualne elite okupljene oko Srpskog kulturnog kluba, otvoreno pitanje zaokruenja srpske nacionalne jedinice. Pri tom su Srbima smatrani i Makedonci, Crnogorci, muslimani.

Na stvaranju posebne srpske jedinice u okviru trolane federacije (srpske, hrvatske i slovenake), koja bi postavljanjem granica i zamenom stanovnitva postala homogena, odnosno etniki ista, insistirao je u Drugom svetskom ratu etniki pokret Drae Mihailovia. Ideoloki i institucionalni poraz ovog pokreta znaio je i poraz tradicionalnog srpskog nacionalizma.

U komunistikom pokretu Srbije, od ranih dvadesetih godina XX veka, kada se suoio sa nacionalnim pitanjem u Jugoslaviji, postojalo je snano oseanje identifikovanja sa Jugoslavijom. Otuda je svaka decentralizacija ve federativne Jugoslavije primana sa rezervom, kao potencijalni separatizam. To je "odmah na dramatian nain skretalo panju nacionalistikih Srba unutar Srbije na poloaj Srba izvan nje".29 Ispod povrine socijalistike, samoupravne, federativne, nesvrstane Jugoslavije, u nauci i kulturi, pa ak i politici, postojali su brojni naini da se, nezavisno od proklamovane ravnopravnosti, obezbedi faktika dominacija veinskog

29 Isto s. 63.


27

naroda; i kao reakcija naini da se ova dominacija osujeti. Bez obzira na dogmu o jedinstvu, sporovi oko karaktera jugoslovenske drave, odnosno oko reenja nacionalnog pitanja, neprestano su tinjali. Povremeno, u polemikama izmeu intelektualaca, oni su probijali naizgled mirnu povrinu. Budui da su ti intelektualci pripadali Komunistikoj partiji, sporovi izmeu njih reflektovali su razlike u njoj samoj. Najzad, one su se ispoljile i u njenim najviim organima.30

Neslaganja u Partiji su produbljena posle uklanjanja Aleksandra Rankovia 1966. godine, a postala su otvorenija povodom ustavnih promena krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina XX veka. Ali, do vraanja na ciljeve srpske nacionalne ideologije koji su postavljeni davno pre stvaranja jugoslovenske drave dolo je tek posle smrti Josipa Broza kao autoritarnog voe, i u promenjenim meunarodnim okolnostima.

Ideja o etnikoj dravi ije granice, prema organicistikom shvatanju nacije, idu do obuhvatanja teritorija na kojima se nalazi i "poslednji" Srbin, neodvojiva je od narodne drave u socijalnom i politikom smislu. U Srbiji, pre nego to je izgubila bitku za srbizaciju Jugoslavije, i krenula u rat za stvaranje nacionalne drave, dolo je do antibirokratske revolucije. Odbaene su ekonomske i politike reforme u pravcu trine privrede i viepartijskog sistema. Kriza dravnog socijalizma u Istinoj Evropi, slom komunistike ideologije i kraj hladnog rata samo su dogaajima dali ubrzanje. Izgledalo je da je ostvarenje nacionalne drave na dohvat ruke: sad ili nikad. Opredeljenje za taj cilj znailo je odbacivanje ekonomske i politike modernizacije drave.31 Na tom pitanju, letgitimno su se manifestovali i razliiti interesi naroda koji su inili jugoslovensku dravu.

Raspad jugoslovenske drave ve ima mnogo interpretacija. Nove e, meutim, morati da uzmu u obzir razvoj svakog naroda ponaosob, jer upravo su u njemu sadrani koreni razlika unutar vienacionalne Jugoslavije. Jo pre pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza se pokazalo, da je dravni socijalizam u Srbiji ilaviji nego bilo gde u Istonoj

30 Na sednici Izvrnog komiteta CK SKJ, u martu 1962, koja je dugo drana u tajnosti, Aleksandar Rankovi suprotstavio se daljoj decentralizaciji drave i Partije. Njegovo stanovite proizlazilo je iz ideolokog dogmatizma, iz fetia jedinstva. Ali, on je u ovom organu predstavljao Srbiju. Srpskim nacionalistima van Partije nije smetao komunistiki dogmatizam ako je spreavao dalju federalizaciju Jugoslavije. Za predstavnike drugih nacija, to je bio znak za uzbunu. Vid. Ljubodrag Dimi, "Srbija 1804-2004 (suoavanje s prolou)". Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 1804-2004. Beograd, 2005.

31 Vid. u ovoj knjizi: "Patrijarhalni odgovor na izazov modernizacije" i "Beg od modernizacije".

Latinka Perovi

28

Evropi. Egalitarna ideologija, pod raznim imenima (socijalizam, radikalizam, komunizam) odreivala je istoriju Srbije tokom itavog modernog doba. Ona nije unitila ni aristokratiju ni buroaziju, kao ni modernu dravu zasnovanu na vladavini prava i liberalnoj demokratiji, utemeljenu na slobodnom pojedincu, graaninu. Naprotiv, ona je u interesu jednakosti, makar i u siromatvu, sa idealom narodne drave i narodne demokratije, stvorila osnove i za levi i za desni totalitarizam.

Od dominantne socijalne ideologije teko je odvojiti pitanje integracije srpskog naroda u modernu naciju; odnosno, koncept drave, smisao i ishod ustavnih borbi. Od 1877. do 1912. godine, Srbija je imala dvanaest ustavnih zakona, od kojih neki nisu uopte primenjivani. Ustavno pitanje postalo je "jabuka razdora" u Jugoslaviji posle 1918. godine, a Jugoslavija je posle 1945. godine prolazila kroz este promene Ustava.

Stalne ustavne promene posledica su injenice da nijedna od realnih drava u kojoj je srpski narod iveo u moderno doba od Kneevine Srbije (1833), do Dravne zajednice Srbije i Crne Gore, ija je egzistencija okonana referendumom u Crnoj Gori u maju 2006. godine, nije zadovoljavala tenje srpske politike elite. Zaokruenje etnike drave, koje je podrazumevalo teritorijalnu ekspanziju i ratove, nemilosrdno troenje materijalnih resursa, ali i ljudskog materijala, bilo je inkompatibilno sa razvojem realne srpske drave u dubinu. Okviru je rtvovana supstanca, a zamiljeni okvir vodio je sukobu sa realnou.

Projekat zaokruenja etnike drave, to jest ostvarenja ciljeva XIX veka na kraju XX veka, glavni je generator raspada jugoslovenske drave. Njegova arhainost dovela je Srbiju u sukob sa vremenom i odredila nain raspada. Zato se na odnosu prema neposrednoj prolosti prelama stepen razreenosti glavne srpske intelektualne kontroverze: moderna drava ili obnova srednjevekovne drave.

Postoje tri osnovna tipa odnosa prema prolosti: pacifikacija prolosti, odnosno kontinuitet sa nacionalizmom; zaborav koji zagovaraju ak i protivnici rata; najzad, strategija suoavanja sa prolou "kroz moralnu refleksiju", to jest novi poredak nije mogu bez diskontinuiteta.32 Oko izbora strategije nije bio postignut konsenzus ni meu akterima dogaaja od 5. oktobra 2000. godine, kada je sa vlasti uklonjen konsen-

32 Nenad Dimitrijevi, "Srbija kao nedovrena drava": Izmeu autoritarizma i demokratije. Srbija, Crna Gora, Hrvatska. Knjiga II. Civilno drutvo i politika kultura. Urednici Dragica Vujadinovi, Lino Veljak, Vladimir Goati, Veselin Pavievi. Beograd, 2004.


29

zualni autokrata Slobodan Miloevi, iza koga su, na poetku, bile srpska politika, intelektualna, verska, vojna elita i mase. Glavni akteri petooktobarskih dogaaja nisu postigli konsezus oko orijentacije Srbije posle uklanjanja Slobodana Miloevia. Ali, ne zato to su propustili mogunost da to uine, ve zato to su njihove intencije bile razliite. I meu njima je, kao nekad meu komunistima, ostala nerazreena kontroverza oko reenja srpskog nacionalnog pitanja, odnosno oko karaktera drave.

Kolokvijalno, pomenuta kontroverza opisivana je kao sukob legalista i reformista. Personalno, kao sukob Vojislava Kotunice i Zorana inia. Vie toga je moralo da se dogodi da bi postalo jasno da se zapravo radi o kontinuitetu socijalne i nacionalne ideologije koja je obeleila neposrednu prolost i o diskontinuitetu sa tom ideologijom. Trebalo je da zaponu ekonomske i politike reforme, koje su imale za cilj evropeizaciju Srbije i da se prihvati pravno sankcionisanje ratnih zloina, da bi postalo oigledno da legalisti nisu u tome videli glavni smisao petooktobarskih dogaaja. Ali je bilo potrebno i da, posle ubistva premijera Zorana inia, legalisti dou na vlast i pokau da stoje "na pozicijama odbrane institucionalnog i ideolokog naslea Miloevievog resantimanskog nacionalizma".33

Najnoviji pokuaj modernizacije Srbije krenuo je sa veoma niskih osnova: razorena drava, slabo drutvo, osiromaeno i ostarelo stanov-nitvo, smanjen intelektualni kapacitet.34 Ali, za razliku od svih prethodnih pokuaja, ovaj je, kao nikad u istoriji Srbije, imao podrku sveta, pre svega Evrope. Ta mogunost nije samo proputena ona je spreena. Spreena je, da bi se sauvao kontinuitet, odnosno vrednosti one socijalne i nacionalne ideologije koja je dominirala u razvoju Srbije u moderno doba.

U sutini, pokazalo se da je modernizacija bez modernosti,35 to jest prihvatanje dostignua tehnike u materijalnom razvoju bez vrednosti, to je u zapadnoevropskoj civilizaciji nedeljivo, objektivno u sukobu sa Evropom. Jer, po cenu da se ne prihvati modernost, moe se odustati i od modernizacije. To je od kljunog znaaja za razumevanje ne samo Srbije na kraju XX veka, nego Srbije u moderno doba. Da li e istraivanja polaziti od epiloga ili od prologa, od kraja XX ili od poetka XIX veka, to razumevanje, svejedno, ostaje cilj.

33 Isto, s. 63. 34 Vid. Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 1804-2004, Beograd, 2005. 35 Vid. Latinka Perovi, "Modernizacija bez modernosti". Ljudi, dogaaji i knjige.

Biblioteka "Svedoanstva", knj. 1. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2000.

Latinka Perovi

30

2. Patrijarhalan odgovor na izazov modernizacije

Sintagmu "dve Srbije" prvi put je upotrebio vo srpske socijalne

demokratije Dimitrije Tucovi povodom demonstracija 12.000 beogradskih radnika, 12. decembra 1910. godine1. U semantikoj zbrci koja, pored ostalih zbrka, ovde danas vlada Tucovieva podela zvui anahrono. Buroaska i proleterska Srbija rekao je on. U zaostaloj seljakoj zemlji, kakva je na poetku ovog veka Srbija, ta je podela bila preuranjena. U Srbiji jedva da su se nazirala ta dva drutvena interesa; u punoj meri oni se, zapravo, nikad nisu ni razvili niti politiki artikulisali na odgovarajui nain.

S vremenom, sintagma je dobijala razliite predznake. U politikom drutvu, kakvo je srpsko drutvo tokom itavog XX veka, ti su predznaci bili prevashodno politiki. U sreditu prividnih razlika izmeu "jedne" i "druge" Srbije uvek je bila borba za vlast. Zato su se te razlike najee i kristalisale kao dramatino pitanje: ko e koga?

Postoji, meutim, jedna dublja dihotomija Srbije, starija i znaajnija od sintagme "dve Srbije" sa politikim predznacima. Sa revolucijom srpskog naroda na poetku XIX veka, ona nastaje u raskolnikom sudaru patrijarhalne zajednice i modernog drutva. Ta je dihotomija organska i univerzalna. Prelaz sa patrijarhalnog na moderno drutvo uvek je bolan i protivrean, dugotrajan i nepredvidiv. Uostalom, veina ljudskih zajednica je na razmeu tradicionalnog i modernog drutva, sa mogunou da se ta bipolarnost, povremeno, prekida u korist jednog ili drugog.

Srpsko drutvo nije ostalo imuno na procese modernizacije, ali je bilo sklonije da na njen izazov daje patrijarhalan odgovor. Po dokaze ne treba ii

1 Dimitrije Tucovi, "Buroaska i proleterska Srbija". Sabrana dela, 4. Priredio dr

Mladen Vukomanovi, Beograd, 1980.


31

u dalju istoriju. Dovoljno je prisetiti se samo da je u poslednjih pedeset godina u tom drutvu, jo preteno agrarnom, koje je tek zakorailo u industrijsku civilizaciju, tehnokratizam smatran najveom opasnou; u njemu, siromanom, gde je veina jo liena elementarnih materijalnih i kulturnih dobara, zvonilo se na uzbunu protiv potroake civlizacije; u drutvu koje se neprestano ljulja izmeu anarhije i autokratije liberalne ideje bile su prava jeres.

I svesno i iz neznanja, gubi se iz vida da je ovde davno pre poslednjih pedeset godina stvorena ideologija koja je narodno blagostanje stavljala iznad nacionalnog bogatstva, raspodelu iznad proizvodnje, jednakost iznad sloboda, kolektivizam iznad individualizma.

U politikoj istoriji Srbije ne postoji politika stranka koja u svojim programskim ciljevima nije isticala politike slobode. U isto vreme, nema niti jedne stranke koja je imala jasan program ekonomske modernizacije, stranke koja bi se zalagala za to da se jednom raskine zaarani krug siromanog drutva u kome je nemoguno socijalno raslojavanje zato to ono veinu naroda ostavlja na najnioj skali socijalne lestvice.

Kako otkloniti ovu protivrenost koja je izraena u programima svih politikih stranaka u istoriji Srbije? U emu je smisao traenja odgovora na ovo pitanje u tako dramatinom trenutku kakav je ovaj koji proivljavamo i na takvom bespuu kakvo je ovo na kome smo se nali? Ja osudu rata podrazumevam, ali me ona ne zadovoljava. Treba napipati onaj krvavi vor u koji se zauzlala naa bezizgledna sadanjost. Imamo li mi pravi odgovor na pitanje ta se sa nama, zapravo, dogodilo? Da li smo spremni da se suoimo sa istinom o sebi? I moemo li to uiniti samo ispunjeni emocijama, bez snage za analizu vlastitog iskustva i bez hrabrosti za uporeivanje sa svetom u kome ivimo?

One generacije nae elite koje su teorijski obrazloile dravni socijalizam odbacuju njegove politike posledice ne dirajui, jo uvek, u njegove osnove. Kao i svuda, i ovde je dravni socijalizam bio moguan zahvaljujui irokom socijalnom konsenzusu, koji je ostvaren zadovo-ljavanjem egzistencijalnog minimuma. Materijalne rezerve za odravanje tog konsenzusa su se iscrple a da mase toga nisu ni svesne. Ve od osamdesetih godina prolog veka bilo je predvidivo da e ekonomika zemalja dravnog socijalizma doiveti slom, sa svim posledicama na socijalnom, spoljnopolitikom i vojnom planu, i da e tada "biti kasno brinuti o demokratiji", jer "periodima propadanja privrede vie odgovara

Latinka Perovi

32

diktatura".2 Masama to postaje jasno onda kada se dogodi; eliti je jasno od poetka: u takvom ishodu ona, ili zduno uestvuje ili mu se, bez obzira na cenu, suprotstavlja nastojei da ga sprei.

Ako su odbaene ekonomske reforme, kako je mogao da se zavri dravni socijalizam osim u nacionalizmu? Rat je militaristika i naciona-listika obmana, nakazna maska, nuna fiksacija koja slui uvrenju korporativizma i novog totalitarizma.

Socijalni egalitarizam, koji je odravao vlast, zamenjen je nacio-nalnim kolektivizmom da bi se vlast odrala ili tek osvojila. Tu prestaje ona organska dihotomija. Mi vie nismo patrijarhalno drutvo, a odbacili smo izazov modernizacije. Mi smo drutvo koje je, zasad, ispalo iz razvoja i anomija je prirodno stanje takvog drutva. To je vie od poraza jedne politike, jednog reima, jedne nacionalne tlapnje. To je istorijski poraz. I ako je moguno ikakvo prosvetljenje, ako postoji taka sa koje je, nakon svega, moguna obnova, onda je to izvlaenje iz ruine, kakvom smo postali, onih elemenata evropeizacije koje je Srbija, ipak, nakupila tokom poslednja dva veka svoje istorije i bolno rekonstruisanje te krhke vertikale.

Ne plediram za politiku neutralnost elite, ve za novu drutvenu strategiju koja ne moe biti niim nadometena i u ijem stvaranju elitu niko ne moe da zameni. Potrebno je ne samo ukazati na pravu sutinu simbioze dravnog socijalizma i nacionalizma, nego joj stvoriti alternativu. ak ako se formalno i ne oznai kao "druga Srbija", ta alternativa e to neizbeno biti. Verujem da e se ona probiti, najpre snagom bioloke nunosti. Jer, ostvarivi se, nacionalizam je ugrozio i sam opstanak nacije.

2 , , , , 1988, 5, s. 184.


33

3. Beg od modernizacije

Mnoge nacije propadnu pre nego to postanu svesne svojih greaka.

Aleksis de Tokvil (Alexis de Tocqueville)

Na kojoj osnovi je danas mogua analiza odnosa Srbije prema

Evropi? Taj odnos nije uvek i prevashodno eksplicitan niti je vezan samo za jednu instituciju politiku, naunu, kulturnu, versku, vojnu. On je vie implicitan i moe se detektovati analizom pravaca unutranjeg razvoja, posebno uloge elite u usmeravanju tog razvoja. U sutini, re je o spontanom i formulisanom odgovoru na izazov koji je pred srpsku elitu postavilo, s jedne strane, ujedinjavanje i na toj osnovi dalja modernizacija Evrope, a sa druge raspad sistema u Istonoj Evropi: otuda neophodnost izbora puteva razvoja. Jer, bilo je sve oiglednije da se i u Srbiji jedan dugoroan program, u protekloj deceniji ve bio istroio.

Ako je, u okviru Jugoslavije, Srbija zauzimala poziciju izmeu Istoka i Zapada, u protekloj deceniji, uz mnogo prividnih promena, ona se faktiki opredelila. Mnogobrojni su i raznovrsni izvori na osnovu kojih se moe slediti ovo opredeljenje.

Neophodna su mnoga parcijalna istraivanja da bismo se pribliili odgovoru na pitanja: kako se Srbija, u prethodnoj deceniji i po, odreuje prema Zapadnoj Evropi, prema tipu drutva u njoj i prema njenim civilizacijskim standardima; u kojoj se meri za Srbiju uopte postavlja problem tog odnosa, to jest problem njene vlastite evropeizacije?

Latinka Perovi

34

Kriterijum za utvrivanje izvora koji bi bili reprezentativni sa ovog stanovita jeste kritika masa izvora; mogunost kontinuiranog praenja pomenutog odnosa u kratkom ali prelomnom razdoblju; raznovrsnost i brojnost drutvenih inilaca, u prvom redu, srpske elite, iji se odnos prema Zapadnoj Evropi, posredno ili neposredno, ogleda u tim izvorima. I, naroito, izvori kroz koje se taj odnos formulie, sugerira i ak namee kao drutvena orijentacija, kao izbor i program.

a. UJEDINJENJE NACIONALNE ELITE Pozicija i uloga srpske elite u razdoblju posle smrti Josipa Broza Tita,

koje je iz vie razloga presudno za izbor orijentacije koja bi Srbiju pribliavala Evropi, ili bi je od nje udaljavala, moe se i mora pratiti kroz izvore razliite provenijencije. Ali, nigde se ona nije izrazila tako nedvosmisleno i tako koncentrisano kao u listu Politika, posebno u rubrici "Odjeci i reagovanja".

Svojim prilozima u toj rubrici javili su se brojni magistri i doktori na-uka, za koje se dotad malo znalo, ak i u njihovoj uoj profesionalnoj sredi-ni. Za ovu vrstu inteligenata to je bila ansa da izau iz anonimnosti i doi-ve, ako ne profesionalnu, ono drutvenu promociju. Oni su stvarali utisak irine i jedinstva fronta "uenih". to se vie irio krug onih koji su preten-dovali da, izlaui krajnje arbitrarno svoje uproene poglede, daju prilog reavanju sudbinskih problema naroda, to je pojavljivanje na stranicama lista Politika postajalo obaveznije i, ujedno, jednostavnije i lake.

Ton su, ipak, davali akademci, eminentni naunici i umetnici, ljudi od imena meu piscima, slikarima, filozofima, pravnicima, ekonomistima, lekarima, inenjerima, arhitektima, advokatima, novinarima, glumcima, ge-neralima, politiarima. Iako je bila iroko otvorena, rubrika "Odjeci i reago-vanja" gotovo da nije imala priloga u kojima su ispravljane line nepravde i namirivani pojedinani rauni. Raspravljalo se o globalnim problemima i davana su njihova reenja oko kojih su se autori priloga spontano ujedinja-vali. Upravo zato pomenuta rubrika predstavlja sjajnu ilustraciju duha vre-mena, u kojem se Srbija samouznosila, opijajui se samodovoljnou, postepeno zatvarala i izolovala od Evrope, od sveta. Svako razliito miljenje mrvilo se i nestajalo pod terorom stanovita mnotva.

Tradicionalno visoko vrednovana meu nacionalnim institucijama, Politika je stavljena na prvo mesto meu njima. Ono to se od nje oekiva-


35

lo, i to je ona tako tedro zadovoljavala, prevazilazilo je funkciju jednog, makar i velikog i starog lista. Lista uopte. Politika nije bila samo puko sredstvo u rukama monih politikih i ideolokih mehanizama. Ona je pos-tala institucija sa naroitom misijom, neka vrsta svete knjige, ijem je sva-kom slovu trebalo apsolutno verovati. Za nju je reeno da je: jaa od zako-na; linost i predvodnik; duhovni bastion istine, pravde i progresa; pravi izvor nadahnua. Narodna Politika e ostati vena1. Zato je ona izvor kroz koji se moe precizno pratiti razvojna linija srpskog nacional-socijalizma.

U listu u celini, a naroito u "Odjecima i reagovanjima", bilo je izriitih i nedvosmislenih antievropskih opredeljenja i izjava. Ali, za razliku od tih nadmenih, esto neukusnih i primitivnih izjava, ispunjenih provin-cijalnou i mrnjom, za prepoznavanje dubinskog opredeljenja lista i Srbije, daleko vei znaaj imaju, u toj prelomnoj deceniji, opredeljenja o vitalnim unutranjim pitanjima razvoja zemlje: neizbenom modernom i demokratskom preustrojstvu zajednike drave; reformi politikog sistema; viepartizmu i parlamentarizmu; svojini; tritu; o statusu, pravima i slobodama pojedinca i etnikih zajednica; o odnosu i saradnji s drugim narodima i dravama i o nizu drugih slinih pitanja.

Otuda je za istraivae stanja duha i odnosa Srbije prema Evropi i njenoj civilizaciji celishodnije analiziranje izraenih tendencija i pravaca o tim realnim pitanjima koja opredeljuju ne samo aktuelna ponaanja nego i budunost srpskog drutva.

Najveu teinu rubrici "Odjeci i reagovanja" dali su akademici2. Pomenuta rubrika, i list u celini, posluili su im kao tribina sa koje su nasuprot civilizacijskih i demokratskih evropskih tendencija o daljoj afirmaciji samostalnosti i suverenosti naroda, a sa anahronog uskog nacionalistikog i istovremeno centralistikog stanovita autoritativno dovodili u pitanje Ustav iz 1974. i obrazlagali neophodnost ukidanja autonomija. Svaki prilog o reformi federacije oglaavali su secesionizmom i odluno odbijali ideju konfederacije, zahtevajui pravo na samo-oprede-ljenje samo za srpski narod.

Akademci su tvrdili da je poloaj Srba u Hrvatskoj gori nego za vre-me Austrougarske i bez dokaza saoptavali javnosti da genocid nad Srbima

1 Vid. Aleksandar Nenadovi, "'Politika' u nacionalistikoj oluji". Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamenju. Priredio Neboja Popov. Beograd Zrenjanin, 2002, s. 283-310.

2 Vid. Olivera Milosavljevi, "Zloupotreba autoriteta nauke. Memorandum 1986". Isto, s. 305-338.

Latinka Perovi

36

u Hrvatskoj traje 45 godina. Nisu boljim videli ni poloaj Srba u Bosni i Hercegovini, iju su islamizaciju, bez argumentacije, smatrali realnom opasnou. U nemogunosti da nametnu varijantu vre unitaristike federacije pod dominacijom najbrojnijeg naroda (jedan ovek jedan glas) oni su osuivali severozapadne republike za separatizam, a istovremeno otvoreno govorili o separaciji srpskog naroda. "Mi, Srbi", pisao je potpredsednik SANU Antonije Isakovi, "treba da razmiljamo o tome da moemo da ivimo sami. Imamo iskustvo samostalne drave, mi smo sami doli do drave, za razliku od drugih koji su je stekli raznim nagodbama"3. A akademik Miodrag Jovii e rei: "Srbija je dovoljno velika i bogata da bi mogla da opstane sama, ili ujedinjena sa republikama koje to ele"4.

Podravajui program "novog srpskog rukovodstva", akademici su, povodom proglaenja novog ustava Republike Srbije, kojim je ukinuta autonomnost pokrajina, izjavili da su predloene promene neizbene, ali da na njima ne treba stati5. I dok je druge narode u Jugoslaviji hvatao strah od ovakvih izjava predstavnika srpske elite, koje su se podudarale sa neskrivenim imperijalnim i ratnohuakim pokliima na masovnim mitinzima po Srbiji, front se, pretei, od Kosova irio prema Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Makedoniji. Akademik Dejan Medakovi je, primajui Sedmojulsku nagradu, izjavio da proces oivljavanja ugaene istorijske svesti srpskog naroda, to jest antibirokratsku revoluciju, karakteriu "dostojanstvo i otmenost"6.

Svoju drutvenu ulogu Akademija je zasnivala na svesti o svojoj ne samo naunoj nego i nacionalnoj misiji. Kao i na svom ugledu u narodu. Po reima svoga predsednika Duana Kanazira, krajem 1989, posle Memoranduma, to jest, "posle energinog zahteva Akademije da se isprave greke uinjene srpskom narodu i da se drutveno-politiki problemi na Kosovu i u celoj zemlji efikasnije reavaju, Akademija je stekla jo vei moralni ugled". Taj ugled, smatraju njeni elnici, obavezuje Akademiju. Ona e, najavljuje njen predsednik, "budno pratiti, kritiki i nauno ocenjivati zbivanja u naem drutvu"7. utanje o poloaju srpskog naroda dovelo bi u pitanje moralni integritet Akademije. Ona "mora da se okrene srpskom narodu kao celini, bez obzira na kojim prostorima on danas ivi".

3 Politika, 11. 06. 1989. 4 Isto, 28. 06. 1990. 5 Isto, 04. 10. 1988. 6 Isto, 10. 07. 1990. 7 Isto, 28-30. 11. 1989.


37

U brizi za interese srpskog naroda u celini Srpska akademija nauka i umetnosti prednjai meu nacionalnim institucijama.

Prisustvo Srpske pravoslavne crkve na javnoj sceni, sve do smrti patrijarha Germana (1991), znatno je diskretnije. Ali, stanovita koja se sreu u njenim glasilima podudaraju se sa mnogim stavovima Akademije8.

b. UZNOENJE ANTIDEMOKRATSKOG PORETKA Shodno vlastitoj predstavi o ulozi i misiji Akademije, akademici su

se izjanjavali i o prirodi drutva u Srbiji, o karakteru ekonomskih i politikih odnosa u njoj. Uprkos ve snanim strujanjima u Evropi ka promenama, akademik Mihailo Markovi izjavljuje da e Republika ostati socijalistika sve dok vai oblik drutvene svojine "koja u ovom trenutku iznosi 300 milijardi dinara". Razlozima jedinstva Srbije, usamljene, okruene neprijateljskom koalicijom i ugroene svetskom zaverom, osporava se nunost promena u pravcu politike pluralizacije Srbije i faktiki brani monopartijski sistem. "Politika situacija u Srbiji", smatra akademik Markovi, "takva je da veina ozbiljnih ljudi ne eli da se angauje u drugim partijama, ak i kad su kritike prema Savezu komunista. Ove partije bi bile i ostale male i ne bi mogle da odigraju bitnu ulogu u politikom sistemu... Najbitnije od svega je injenica da politiki sistem projektovan postojeom reformom nije i ne moe biti viepartijski"9.

Zahvaljujui ovim i ovakvim teorijama o bespartijskoj demokratiji kao viem tipu stvarne demokratije, nasuprot stoletnom iskustvu i temeljnom poltikom principu Zapadne Evrope viepartizam i slobodni izbori u Srbiji uvedeni su znatno kasnije nego u drugim republikama u Jugoslaviji, i to tek onda kada se putem antibirokratske revolucije uvrstio autokratski reim u Republici.

"Najzad", nastavlja akademik i vodei ideolog Socijalistike partije Srbije, Mihailo Markovi, "forme neposredne demokratije, koju afirmie i neguje na sistem, razliite su od posredne, partijske demokratije. Samim tim, politike organizacije koje postoje u tako odreenom sistemu, faktiki nisu partije, iako se tako zovu. One ne mogu osvojiti i drati vlast, to je osnovna svrha svake istinske partije".

8 Vid. Radmila Radi, "Crkva i 'srpsko pitanje'". Srpska strana rata... s. 267-305. 9 Politika, 16. 08. 1989.

Latinka Perovi

38

Akademik Markovi imao je u vidu dokument pod naslovom Stavovi Komisije Predsednitva Srbije o reformi politikog sistema. Jedan od uesnika u njegovoj izradi, Markovi, rekao je da je to "radikalan program demokratizacije i modernizacije politikog sistema". Kljuni princip ovog dokumenta je "jedan graanin jedan glas". Utemeljen na ovom principu, dokument, ne samo da nije imao nikakvu ansu da bude prihvaen u vienacionalnoj Jugoslaviji nego je, suprotno snano izraenim zahtevima nesrpskih naroda u Jugoslaviji i demokratskim opredeljenjima u Evropi, nudio projekciju unitaristike i centralistike federacije. To bi predstavljalo nazadak ak i u odnosu na stanje koje je bilo dostignuto meu narodima Jugoslavije. Ali, zato je ovaj dokument imao iroku i nepodeljenu podrku srpske intelektualne elite. Ocenjen je kao istorijski; profesor Miroslav Egeri ga naziva, ni manje ni vie, Magna kartom srpske demokratije10. Jedan u nizu birokratskih dokumenata, sa direktivnim naslovom Stavovi... kovan je u zvezde. O njemu je na stranicama Politike reeno da "nago-vetava kraj velike obmane"; da je "proistekao iz snage naroda" i da je "logina... posledica zbivanja u Srbiji poslednje dve godine", to jest tokom antibirokratske revolucije. Vien je kao izraz reenosti "da se ide ispred vremena" i kao dokaz da se "Srbija... okree budunosti".

Upadljiva je uloga akademika i u stvaranju dokumenta i u njegovoj javnoj podrci. Prvo mu je davalo nauni karakter, drugo je imalo za cilj da unapred relativizuje i sasvim obesnai pitanja, sumnje i otvorene rezerve prema osnovnim principima dokumenta.

Tako je akademik Nika Stipevi rekao da niko nema razloga da se plai Srbije, jer je princip jedan graanin jedan glas "poetak svake demokratije". Ne sporei postojanje srpskog pitanja, on je negirao posto-janje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. "Oni koji su danas u Jugoslaviji", kae on, "za savez drava, a protiv savezne drave, jesu za svojevrstan socijal-feudalizam, za nacionalne birokratske feude, koji su najvee zlo u Jugoslaviji". Zato je on u pomenutom dokumentu nalazio upute "kako da raspolaemo budunou"11.

Akademik Radovan Samardi smatra da "ovim dokumentom srpski narod i Komisija uenjaka koja ga je i predstavila, nisu omoguili Srbiji da se preporodi povratkom Evropi nego su pokazali da ta zemlja i njeni ljudi upravo progovaraju iz srca Evrope". Srbi su, po njemu, jedan od retkih naroda kome je osporena borba za sopstveno ujedinjenje: "Zloglasni ustav

10 Isto, 28. 07. 1989. 11 Isto, 10. 08. 1989.


39

od 1974. godine najzad je do kraja obelodanio namere da se Srbija svede na najue okvire, stavi u poloaj ustavne neravnopravnosti i polukolonijalne ekonomske zavisnosti... Povratak Srba svojim istorijskim tradicijama i svom duhovnom biu ne moe se smatrati korakom nazad, jer je to korak koji je od srednjeg veka do danas nalazio u svojoj istorijskoj batini osnovu za nove preobraaje i napredak"12. Tako obnova prolosti postaje program za budunost.

Akademija je otvoreno podravala srpsko rukovodstvo u nameri da vaspostavi srpsku dravnost i tako postane politiki reprezentant interesa srpskog naroda u celini. Sa svoje strane, politiko rukovodstvo je pokazivalo da mu je do te podrke stalo i, u okviru nje, ostavljalo Akademiji slobodu akcije. Oktobra 1989, predsednik Republike Srbije je izjavio: "A to se tie Srpske akademije nauka, ne vidim zaista zato ona ne bi imala uticaj na politiku u Srbiji. Koji je to narod u svetu, koja je to razumna drava koja se stidi svoje akademije nauka. Ako se u njoj jave ideje koje nisu u interesu demokratskog socijalistikog razvoja nae zemlje, ne znai da su te ideje dominantne i da ih lanovi Akademije dele. Ali ni Akademija ne igra kljunu ulogu. Kljunu ulogu, u ovo burno vreme, imaju graani Srbije"13. Drugim reima, usluge Akademije su dobrodole, ali njena uloga nije vodea, ve servisna.

Sline poruke, istom prilikom, Slobodan Miloevi je imao i za Udruenje knjievnika Srbije i za Crkvu. Tako su, na poetku, pod uslovima koje je odreivao ve priznati voa, a koji su, nesumnjivo, bili politiki i ideoloki precizni, svi bili zajedno. Monolitnost je stvorila lidera a ne obrnuto.14

Prilozi u rubrici "Odjeci i reagovanja" su dragocen uzorak ne samo za analizu zbivanja u jednom periodu koji, posmatran ak i sa malog vremen-skog odstojanja, deluje kao zavren. To je period pripreme za ono to e do-i. Meutim, taj materijal, gotovo neoekivano za istraivaa, otkriva, da ako su i postojale neke materijalne pretpostavke (elementi trine privrede, otvorenost Jugoslavije prema svetu) za tranziciju i bru evropeizaciju u Srbiji nije postojala mentalna spremnost za sutinske promene drutvene i politike strukture, a pogotovo ne za redefiniciju odnosa u dravi. Takva spremnost nije postojala ni u masama niti, to je naroito vano, u eliti. Naravno, potrebna su uporeenja Srbije sa ostalim delovima bive

12 Isto, 11. 08. 1989. 13 Isto, 10. 10. 1989. 14 Vid. potpredsednik SANU Antonije Isakovi, Intervju, 01. 09. 1989.

Latinka Perovi

40

Jugoslavije, kao i sa drugim zemljama Istone Evrope. Ako se jo nigde ne moe govoriti o dubinskim promenama, naruenost starih struktura i mehanizama vladanja u istonoevropskim zemljama je nesum-njiva, to je bitna pretpostavka za sutinske promene. Gde u tom pogledu stoji Srbija?

Istina je da, kao to kae nemaki sociolog i politolog Ralf Darendorf (Ralf Dahrendorf), "uz svu buku i galamu, iz Istone Evrope 1989. godine nije dola nijedna nova ideja". Ali se, kroz devizu: "Evropa sada i ovde", artikulisala alternativa. Za jedne narode Istone Evrope to je znailo nastaviti nasilno prekinuto (1945) kretanje putevima zapadnoevropske civilizacije, za druge ponoviti put koji su u svom razvoju proli zapadnoevropski narodi.

c. SAMOIZOLACIJA Generalno uzev, Srbija osamdesetih nije zauzela otvoreno

neprijateljsku poziciju prema zapadnoevropskoj civilizaciji. Stanovite srpskih teolokih mislilaca o Zapadnoj Evropi koja je, napustivi Hristov put, postala veliko zlo, "trovanica", u kojoj umire evropski deo oveanstva; o Zapadnoj Evropi, koja je, temeljei svoju kulturu na oveku, oveka uinila robom stvari ne izlazi iz okvira Srpske pravoslavne crkve. Tek u novije vreme, ovo stanovite nalazi mesto i u irim socio-kulturnim strukturama. Meutim, od poetka politikih sukoba u Jugoslaviji, a naroito od trenutka kada su oni prerasli u ratne sukobe, Srbija je svoj odnos prema Evropi gradila samo na jednoj jedinoj potrebi: da Zapadnu Evropu uveri u "svoju istinu".

I dok je odbijanje da se razmilja o tome kako nas drugi vide bilo sve pouzdaniji znak zatvaranja, samoizolacije i gubljenja sposobnosti za uporeivanje sa drugima, to je prvi uslov i za realno vienje sebe od srpske elite se oekivalo da odigra kljunu ulogu u irenju "srpske istine". To se smatralo njenim patriotskim dugom.

Mora se priznati, srpska elita se, ne samo u Politici, i ne samo preko rubrike "Odjeci i reagovanja", ukljuila u borbu za "prodor istine o Srbiji", o njenoj "tragici", o borbi "za bioloki spas srpskog naroda".

Sa najvieg politikog mesta u Srbiji nije, meutim, osporavan problem odnosa prema Evropi, ali su vrsto precizirani uslovi njenog pripadanja Evropi. To je mogue poruivao je Slobodan Miloevi maja 1989. zagovornicima evropeizacije Jugoslavije u samoj Jugoslaviji,


41

pobornicima orijentacije "Evropa sada i ovde", samo izborom takvih unutranjih reenja "koja idu u prilog novog socijalizma, kao bogatijeg i demokratskog drutva, drutva koje e pripadati Evropi". "Ali u tu Evropu", nastavlja Miloevi, "neemo da idemo kao lakeji koji se toj Evropi ulizuju ruganjem sopstvenoj dravi i njenim institucijama, pa ak i Armiji, i ruganjem drugim, navodno nekulturnim narodima, s kojima u toj dravi zajedno ive, ve emo u tu Evropu da idemo ravnopravno i, razume se, na svoj, jugoslovenski, socijalistiki nain"15.

Jo odreenije i ranije formulisao je Miloevi svoje socijalno vjeruju: "Mi treba da dostignemo razvijene zemlje Evrope i sveta, ali ne vraanjem na privatnu svojinu i parlamentarni sistem, ne kao graansko drutvo, ve kao socijalistiko drutvo"16. Uostalom "pogodba oko toga da li graansko drutvo... ili socijalistiko... nigde se do sada nije zavrila bez krvi"17.

Dravni socijalizam, oien od birokratskih deformacija, ali i od elemenata kapitalizma i liberalizma, ostaje, dakle, i kao praksa i kao drutveni ideal. Taj izbor je u Srbiji napravljen pre no to se manifestovala kriza Jugoslavije kao drave. Tanije, taj izbor je jedan od bitnih elemenata njene krize i njenog raspada. "Na Osmoj sednici Centralnog komiteta SK Srbije", rei e jedan od realizatora njenog kursa, "pobedilo je levo krilo Saveza komunista Srbije". I nije to bio samo izbor srpskog reima. Vodei srpski nacionalni ideolog Dobrica osi pisao je: "Svakako je u istorijskom smislu potroena ideja boljeviko-lenjinistike, staljinistike i, ako hoete, titoistike varijante. Ta ideja je doivela svoj istorijski krah. Ali, ideja socijalizma, po mom miljenju, jeste iva ideja... po linom uverenju, ja ostajem pristalica utopijskog socijalizma, jer ceo moj etos je takav da do kraja ivota neu prestati da teim takvom, makar utopijskom, idealu"18.

Tu sutinu reflektuju i naslovi u Politici: "tampa treba da iskae i izvri narodne, radnike, socijalistike istine"; "Ostajemo kod socijalizma visoke efikasnosti"; "Re je o reformama a ne o naputanju socijalizma"; "Izgradnja socijalizma moe biti samo zajedniko delo svih naprednih drutvenih snaga"; "Ne kraj, ve prolee socijalizma".

Kroz antibirokratsku revoluciju, reim u Srbiji se konsolidovao i pruio otpor politikim i ekonomskim promenama. Kako su potrebe za tim

15 Politika, 24. 05. 1989. 16 Isto, 13. 12. 1985. 17 Vid. Srpska strana rata... s. 127.. 18 Isto.

Latinka Perovi

42

promenama ve bile sazrele, njihovo odbacivanje je moralo dovesti do negativne evolucije, pa i do degeneracije reima. Gubi se iz vida da je to poetna taka podela u Jugoslaviji, koje e se ubrzo manifestovati i kao sukob nacionalnih interesa. Rat je samo najdrastiniji izraz tih podela.

"Narodnjaki pokret u Srbiji i Crnoj Gori imao je u poetku socijalnu komponentu... Uporedo sa socijalno odreenim 'glasom naroda' na mitinzima se uo i njegov etniki glas. Vei na na mitinzima 1988. i 1989. godine glas naroda je najujniji kad je identifikovan kao glas srpskog naroda"... Prema etniki odreenom srpskom narodu, "pripadnici drugih naroda lako postaju protivnici i neprijatelji"19.

Period od masovnih mitinga naroda do prvih viestranakih izbora u Srbiji moe se oznaiti kao vreme stabilizacije vladajue strukture i uvrenja postojeih mehanizama vladanja. U tom pogledu, Srbija predstavlja fenomen u bivoj Jugoslaviji, ije je vladajue strukture u nekim njenim delovima, ako nita drugo, uzdrmao rat, a pogotovo u Istonoj Evropi, gde su stare strukture moi ozbiljno potresene, pa i razorene. Posmatrana u tom kontekstu, antibirokratska revolucija predstavlja negativnu anticipaciju onoga to je usledilo u Istonoj Evropi. Tokom nje uvren je kolektivizam: polo se od socijalnog, a zavrilo sa nacionalnim. Ni preteni deo srpske elite nije u tome video jo jedno udaljavanje od osnovnog principa zapadnoevropske civilizacije: od individualizma. Naprotiv, srpska elita je "ustolienje" naroda kao jedinstvenog politikog i drutvenog subjekta podsticala i odluujue mu doprinela.

Stotine hiljada ljudi na ulicama gradova Srbije, vie od milion na mitingu u Beogradu i dva miliona na Gazimestanu, izabrani su oblik demokratije, trajno stanje, kojem treba prilagoditi ak i urbanistike planove. (U Niu se pokree inicijativa za promenu urbanistikog plana, a oekuje se da njegov primer slede i drugi gradovi u Srbiji. Svaki grad treba da ima prostore za masovna okupljanja od, recimo, trista hiljada u Niu pa do milion ljudi u Beogradu)

Atmosfera "dogaanja naroda" podstakla je prilagoavanje urbanis-tikih planova duhu antibirokratske revolucije: narodu treba prostora za mitingovanje i manifestovanje... Ali, "ideja o trgovima za masovno okupljanje gigantskih razmera ne doprinosi, naalost", kako je pisao jedan urbanista, "ooveenju ljudskih prostora, ve obrnuto podvrgavanju jedinke psihozi kulture mase. to vei prostor ostavi neizgraen u gradu

19 Ivan olovi, Bordel ratnika, Biblioteka XX vek, Beograd, 1993, s. 150-151.


43

ljudi se oseaju na njemu manjim i bespomonijim. Osim, naravno, u sluaju mitinga kada se ovek volens nolens identifikuje sa masom".

To identifikovanje pojedinca sa masom, njegovo iezavanje u njoj tokom antibirokratske revolucije ostavilo je dublji trag nego to na prvi pogled izgleda. Ono se nije izrazilo samo u napadu na urbanu kulturu u ra-tu, ve je relativizovalo znaaj prividno prihvaenih zapadnoevropskih vrednosti: privatnog poduzetnitva, viepartijskog sistema, parlamentariz-ma, slobode tampe. One i nisu bile cilj. "Za demokratsku budunost Srbi-je", pisao je Dobrica osi, "u ovom istorijskom trenutku od adekvatne de-mokratske procedure mnogo je vaniji sadraj i kvalitet predloenog ustava"20.

Gubilo se iz vida da, ono to je, pri kraju svog ivota, pisao Slobodan Jovanovi, "im se ovek uzdigne neto malo iznad nacionalnog egoizma, njemu postaje jasno, da nacija sama sobom ne pretstavlja ono to se u filozofiji naziva 'vrednost'. Vrednost joj mogu dati samo opti kulturni ideali, kojima se ona stavlja u slubu"21.

Udaljavanje Srbije od zapadnoevropske civilizacije dogodilo se jo pre poetka rata. Rat ga je samo ubrzao, kao to e ga njegov kraj uiniti drastino vidljivim. Radi se, izmeu ostalog, i o pobedi jednog kulturnog obrasca iji je nosilac poluintelektualac, kojeg je Slobodan Jovanovi opisao kao oveka sa kolskom diplomom, ali bez kulturnog i moralnog vaspitanja. Sa stranica Politike poluintelektualac je, tokom antibirokratske revolucije, irio mrnju i utemeljivao politiku rata. On je, po prvi put, prekinuo nikad nadmonu, ali u politikoj kulturi Srbije uvek prisutnu zapadnoevropsku orijentaciju, i proklamovao samodovoljnost Srbije.

d. SNAGA TRADICIONALNOG KOLEKTIVIZMA Pokuaj rekonstrukcije uloge srpske elite u zbivanjima tokom

poslednje decenije nije pledoaje za njenu osudu, ve pokuaj razumevanja njene vlastite istorije i njenog uinka u razvitku srpskog naroda. Kroz svoju ne tako dugu istoriju, ona se raspinjala izmeu Istoka i Zapada, izmeu patrijarhalnosti i modernosti. Ponikla u seljakom narodu, malobrojna

20 Politika, 01. 07. 1990. 21 Slobodan Jovanovi, Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera,

Vindzor, Kanada, 1964, s. 42.

Latinka Perovi

44

srpska elita je polovinom XIX veka emanirala kolektivistiki demokratizam naroda iz kojeg je potekla. Zatim ga je, naroito posle sticanja nezavisnosti Srbije u deceniji od 1878. do 1888. godine i institucionalizovala. Svi pokreti koje je srpska elita inspirisala u drugoj polovini XIX veka i omladinski pokret ezdesetih godina, koji je "Srbendu" isticao nasuprot "trulome Zapadu", i "pozitivistiki" pokret sedamdesetih godina, i radikalski osamdesetih "pate od jedne duevne, intimne potrebe za kolektivizmom". Ta nesumnjiva potreba viena je kao dokaz "da na drutveni ivot nije toliko dubok da bi mogao primiti jednu veu kulturu koja je u osnovi svojoj skroz individualistika". Sluei se, meutim, zapadnjakom frazeologijom, "naa povrna politika inteligencija" je, i nesvesno i svesno, onemoguila da se shvati "da mi nismo demokratski narod u jednom zapadnjakom smislu te rei", i da "izmeu naeg i zapadnjakog demokratizma postoji jedna bitna razlika"22.

U istoriji drutvenih ideja u Srbiji lako je uoljivo da su ekonomska i politika dimenzija drutvenog razvoja posmatrane vie u suprotstavljenosti nego u uslovljenosti. Uvek je bilo sporno emu dati prednost: politikom ili ekonomskom. Teko je nai politiku stranku u Srbiji koja je imala koherentan politiki i ekonomski program. Sve su one teile nacionalnom i socijalnom osloboenju i ujedinjenju, kao i politikim slobodama, a nijedna nije imala jasan program ekonomskog razvoja, odnosno modernizacije, uz neizbenu cenu koju je za nju trebalo platiti. Srpsko drutvo je sve do Drugog svetskog rata ostalo agrarno drutvo, sa vikom seljakog stanovnitva, bez korena za politiki pluralizam u socijalnoj strukturi.

Poetkom XX veka Srbija je postala parlamentarna drava, ali je uticaj dvora i vojnog inioca bio uvek veliki. Srpsko drutvo kretalo se izmeu anarhije i autokratije, i nije bio daleko od istine srpski dravnik Milan Piroanac kada je u svom dnevniku napisao da je srpska narav "ponizna kad joj se zapoveda a uskomeana i neobuzdana kad joj se slobode dadu"23. Posmatrana u istorijskoj perspektivi, postaju razumljiva i upozorenja srpskog naunika Jovana Cvijia, data posle ratova za osloboenje od Turske. Srpski narod, pisao je Cviji, demokratski je narod. Ali, to je prirodna demokratija, "bez ustanova i demokratskog naina vladavine"24. Bez privredne modernizacije i bez institucija demokratije,

22 Duan S. Nikolajevi, "Na demokratizam", Nedeljni pregled, Beograd, 1910, br.

5, s. 65. 23 Milan Piroanac, Beleke. Priredila Suzana Raji. Beograd, 2004. 24 Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo. Sabrana dela, Beograd, 1987, s. 316.


45

srpski narod, zajedno sa ostalim balkanskim narodima, rizikuje da ostane na margini istorijskog razvoja. Cviji je ukazivao na iskonsku patrijarhalnost svih balkanskih naroda, pa i srpskog naroda, iz koje izvire njegova sklonost ka voama, koji se lako pretvaraju u diktatore.

Ideja narodne drave nasuprot pravnoj dravi, opte je mesto srpske politike i drutvene misli. Takva drava ima socijalnu funkciju, jer podstie i kontrolie ekonomski razvoj, ali ona garantuje i pravednu raspodelu. Ideja narodne drave nikad, ustvari, nije naputena. Ona izvire iz siromanog srpskog drutva. Menjalo se samo teite. Sa socijalnog, ono se pomeralo na nacionalno, ali se uvek imao u vidu narod kao celina.

Ideologija narodnjatva bila je u Srbiji odgovor na socijalna i politika pitanja koja je postavljala Zapadna Evropa. Ta je ideologija ovaplotila patrijarhalni mentalitet naroda i zato je mogla tako bitno da utie na njegovu drutvenu istoriju. Treba se latiti temeljnog, neideologizovanog prouavanja istorije. To je uslov ne samo da se objasni prolost, nego i da se razume sadanjost naroda.

Evropa nije trauma srpskih masa. Ona je trauma srpske elite i manifestuje se kao kompleks neprevladanog zaostajanja. Propao je pokuaj ubrzanja istorije putem politike revolucije. I komunistika modernizacija dostigla je granicu. Ali, srpska elita je na novi izazov modernizacije ponovo dala patrijarhalan odgovor. Kakve su perspektive?

Pre vie od sto godina, posle sticanja dravne nezavisnosti, srpski naunik i dravnik Stojan Novakovi postavio je pitanje: "ta je ostalo sad? Ostalo je pred nama da se pogledamo u oi i saznamo od ega nam dolazi opasnost. Ili je opasnost da ostanemo ili da poemo? Bilo je pred nama... da biramo: ili emo u obrazovanosti zapadnog sveta videti neprijatelja, od koga treba begati, ili emo videti starijeg druga i uitelja, s kojim nam se valja druiti i s kojim moramo druiti se..."25

To pitanje, u osnovi, stoji i danas. Sazrevanje svesti o tome bio bi poetak izlaska iz kruga socijalni nacionalni socijalni kolektivizam. Bez toga, srpski narod moe se nai meu onim narodima koji su Tokvilu ve dali za pravo. Oprez je nuan. Utoliko vie, to neki naunici ve danas izraavaju sumnju da balkanske zemlje mogu u dogledno vreme dostii tempo modernizcije kakav su imale u drugoj polovini XX veka, i da uopte

25 Stenografske beleke Narodne skuptine Srbije za 1880. i 1881. Beograd, 1881, s.

1601.

Latinka Perovi

46

mogu smanjiti jaz koji ih deli od razvijenih zemalja.26 Drugi idu i dalje. Ako je, kau ovi, "istoni socijalizam... povijesna aberacija u procesu modernizacije", a tranzicija naputanje stranputica i vraanje na pravi put istorijskog razvoja, onda je ispravnije shvatiti tranziciju "kao fazu u procesu drutvene evolucije nego li kao preobraanje na 'pravu vjeru' i ispravljanje pogreaka". Evolucija je, meutim, sloen proces, i treba raunati i sa sledeim: "Opstaju samo oni koji su se prilagodili. Nema nikakve garancije da e sve zemlje u tranziciji izbiti na povijesnu magistralu razvoja i opstati kao moderna drutva. Neke e definitivno past

Documents

Izmedju Anarhije i Demokratije Latinka Perovic