Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 3

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 3

1/12

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

Obuhvatajui rukovoenje optenarodnom imovinom" pre-ko drave KPJ je istovremeno obezbedila kontrolu i ruko-

voenje preko administrativno-operativnih rukovodilaca(AOR-a). Etatizacija, karakteristina kao opti proces, je pro-dubljivala centralistiki nain rukovoenja. Tako su izvr-no-politiki organi sve vie nadvisivali predstavnika telavlasti. Sistem odluivanja je postajao formalizovan; masovneorganizacije su gubile obeleja politikih organizacija, postaju-i kao transmisije partije sve vie fragment dravnestrukture za dopunske, fizike i politiko-manifestativne poslo-

ve. Centralizovana akumulacija i dirigo vano planiranje zaokru-ivali su sistem centralistiko-administrativnog karaktera, poz-nat kao sistem administrativnog rukovoenja privredom",iako se radilo o totalnom obuhvatanju svih poslova drutva odstrane izvrnih organa vlasti.

Uspostavljeni sistem je imao opti uzor u sistemu SSSR-a.Nije poznato da je bilo rei o nekom drugom, alternativnomsistemu. Ustav FNRJ je vrio recepciju sovjetskih ustavnih iuopte politiko-pravnih reenja. Osnovne ustanove su proizila-zile iz narodnooslobodilakog rata i revolucije (federacija,narodnooslobodilaki odbori, itd.), ali je osnovna koncepcijaUstava preuzeta iz sovjetskog Ustava, pa i neke institucije. Onase pre svega izraavala u ulozi drave i drutvu, jer su drava injeni organi postavljeni kao rukovodea snaga celokupnogdrutvenog ivota i svih drutvenih organizacija. Formalnimdemokratskim odredbama staljinski ustav iz 1936. je prekrivaovladavinu dravno-politike birokratije u SSSR-u. Revolucio-

narni proleterski demokratizam" u stvarnosti SSSR-a bio seizvrgao u staljinsku diktaturu nasuprot javno proklamovanimnam erama i odredbama Ustava. Princip svemoi rukovodeeuloge drave i njenih organa u drutvenom ureenju morao je u


2/12

1 U "

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

praksi dovesti do svemoi dravne i partijske birokratije.Staljinovo teoretsko obrazloenje polazilo je od toga da itavodrutvo predstavlja jedan mehanizam, ija je osnovna polugadrava, pomou koje partija kao orue diktature proletarijata

rukovodi celokupnim drutvenim ivotom. Takva mehanicisti-ka teorija drave kao najvie drutvene organizacije, dovela je udatim uslovima do birokratske despotske vladavine nad dru-tvom. Srastajui sa dravom, SKP(b), kao najmonija sila usistemu i stvarno i po slovu staljinskog ustava postala je,takoe, deo te ogromne dravne mainerije, savremenog levija-tana", pomou koje birokratija diriguje drutvenim ivotom.Centralistika struktura KPJ opredeljivala je centralistiko

ustrojstvo celog drutva koje je etatizacija privrede samopojaavala i na planu ekonomije.Sovjetsko iskustvo se u Jugoslaviji dobrovoljno presaivalo.

Duh samostalne revolucije, iji se dah neposredno oseao, tekose mirio s presaenim sistemom koji je ubijao inciijativu,robovao gotovim reenjima, podsticao dogmatski nain milje-nja. Samosvojno iskustvo revolucije nije bilo u skladu sasistemom koji se izgraivao, izazivajui potmule, spontane inejasno definisane otpore u kulturu, na selu, u privredi.

Uticaji sovjetske doktrine i prakse su vie nego primetni:centralizovano Javno tuilatvo, dekorativni znaaj Prezidiju-ma Narodne skuptine koji je bio potpuno nalik na njegovpandan u SSSR-u, Prezidijum Vrhovnog sovjeta organilokalne samouprave kao sprovodnici volje viih dravnih orga-na; Narodna skuptina FNRJ, kao i Vrhovni sovjet, sazivana jeuglavnom dva puta godinje a zakonodavna inicijativa nalazilase u rukama Vlade. Momilo Pavlovi pominje predlog u javnojraspravi Nacrta ustava FNRJ da se ustanovi Dan Crvenearmije. Sovjetski ambasador Ivan Sadikov stavio je primedbuna Nacrt ustava da je prerano uvoditi zdravstveno osiguranjeseljaka, jer to nije uraeno ni u SSSR-u, i ta primedba je bilausvojena. KPJ, za razliku od SSSR-a, nije konstitucionalnopotvrena kao vodea snaga drutva, iako je to faktiki bila.

Drukiji oblici revolucije i njen autentini demokratski duhsukobljavali su se sa jednom, preko noi nakalemljenom admi-

nistrativnom mainerijom, osvajanjem borikratizma na svimnivoima, papirnatim direktivama, ablonskim rukovoenjemministarstava i njihovih generalnih i glavnih direkcija privre-dom, svemoi agitpropa u kulturi i pros veti, umnoavanju


3/12

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERA CIJI 7 7

administrativnih ingerencija u ivotu ljudi, organa vlasti ip r i v r e d e , mehanikim politikim radom, ekstenzivnim privrei-vanjem, personalnim proveravanjima, obamiranju lokalnih idrugih inicijativa, sporou reavanja iz centralnih rukovodsta-

va, sma n j e n im kompetencijama republika, gaenjem lokalnesamouprave. Sve ove slabosti mogao je da privremeno prikrivasamo golemi entuzijazam radnih ljudi, identifikacija delakadrova sa narodom, kult rada, shvatanje o bliskoj perspektivisocijalnog osloboenja vezivanoj za ostvarenje projekta indu-strijalizacije. S obzirom na onovremenu drutvenu strukturu,vie nego prijemiv je koncept egalitarizma izraen kroztadanja shvatanja socijalizma, koje se duboko otisnulo u svest

odravajui se do danas, sa svim negativnim posledicama zamodernizaciju proizvodnje, racionalizaciju drutvene organiza-cije, istinsku humanizaciju odnosa, polet stvaralakog rada ineprekidnog dokazivanja u skladu sa sve drukijim imperativi-ma vremena. Centralistika federacija opravdavana je i meu-narodnim pritiscima, prvo Zapada, a kasnije i Istoka, ostacimaklasnog neprijatelja, ratnim destrukcijama, zaostalim drutvomi ukupnim nepovoljnim istorijskim nasleem.

Gledajui s dnevne staze, ideoloka indoktrinacija pokazi-vala je svoju prividnu snagu, ali suoena sa vremenom budu-nosti ona nije mogla da izdri racionalno proveravanje. Takvapolitika mogla je i odgovarati socijalnoj strukturi revolucije,iako je vreme pokazalo da ona nije bila adekvatna prevazila-enju civilizacijskih naslaga vekova. Vulgarna i uproenastaljinistika organizacija drutva i svemoi drave u sutini jebila protivna autentinoj revoluciji, usled svoje birokratskesutine i guenja inicijative. Mase osloboene u revoluciji objek-

tivno su bile glavni protivnik birokratizacije drutvenih odnosa.Nije malo istraivaa koji ne prihvataju tezu politike, ali idela istorijske nauke, o uslovljenosti centralistiko-etatistikogsistema u nas meunarodnim poloajem Jugoslavije, unutra-njopolitikim prilikama, siromatvom zemlje i razornim posle-dicama tek zavrenog rata. Centralistiko obeleje jugosloven-ske federacije uz odreene uslovnosti identifikujemo pre negoto je u nas izgraen centralistiko-etatistiki sistem, koji je jo

vie produbio takav njen karakter. Na uporednom planu,istraivai takoe ukazuju da su unutranje i spoljne okolnostiJugoslavije povoljnije od onih koje su karakterisale Rusiju uvreme oktobarske revolucije, u kojoj centralizam nije bio


4/12

1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

utemeljen u osnovi politike i kulture, ve samo u ekonomici. Ponjima (Olivera Pavii i drugi) ono to je korieno u Jugosla-viji predstavlja delimino nadovezivanje na sovjetsko iskustvoiz kasnijih, 30-ih godina". Istorijska paralela sa Rusijom u

oktobarskoj revoluciji nesumnjivo pokazuje da su tamonjiuslovi bili tei od onih u Jugoslaviji. Dodali bismo sa svojestrane, iako se radi o drukijoj istorijskog epohi i drugimnosiocima vlasti, da je situacija u kojoj se nalazila KraljevinaSHS 1918. godine bila takoe teka. Drava nije bila meuna-rodno priznata; Srbija i Crna Gora izale su iz estogodinjegrata; Srbija je izgubila etvrtinu svog stanovnitva; Engleska iFrancuska su bile obavezane prema Italiji tajnim londonskim

paktom iz 1915. godine; nova drava je saobraajno nepoveza-na, rat traje na svim granicama, a otvaraju se i pitanjaunutranjeg ureenja. Svakako da postoji bitna demarkacijaizmeu ove dve situacije jer se 1945. radi o federativnoj draviiji su tvorci nove drutvene snage, dok u sluaju KraljevineSHS stoji doktrinarno-politika teza o troimenom narodu"koja otvara problem nacionalnih identiteta i poloaja naroda unovostvorenoj dravi. U prvom sluaju centralizam opredeljujupitanja unutranjeg ureenja, a u drugom dravnog ekonom-

skog monopola i naina njegovog korienja. Na drugoj straniDFJ je izala iz etvorogodinje revolucije ostvarene u specifi-noj formi narodnooslobodilake borbe. Kao i Srbija i CrnaGora, 1918, tako je i Jugoslavija 1945. saveznika zemlja, lanpobednike koalicije. Nova Jugoslavija ima kamen temeljacsvoje spoljne politike u ugovoru sa SSSR-om, koji je maralTito zakljuio aprila 1945. godine. Jugoslovenska revolucija jemeunarodno priznata (u formi legalizacije njenih najvanijih

tekovina) jo u toku trajanja rata, to je gotovo bez primera uistoriji revolucije. Delegacija DFJ pojavila se aprilajuna1945. u San Francisku kao osniva Organizacije Ujedinjenihnaroda. Revolucija nije pobedila ve jednostavno 19441945.pregazila svoje protivnike iz redova kolaboracionistikih snaga.DFJ na kraju rata poznaje jednu teku meunarodnu krizu transku, ali je ovu pod ultimatumom zapadnih saveznika,bez aktivne podrke Staljina, iako se Tito vratio iz Moskve ap-rila 1945. sa dosta optimistikih oekivanja prevazila nakompromisan nain. Unutranji protivnici DFJ su pokuava-li da se legalizuju, ali su oni mogli opstati samo u onoj meri u kojojsu bili spolja podrani, a na drugoj strani koliko je vladajui sub-


5/12

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI 7 7

jekt u Jugoslaviji bio spreman da im izae u susret iz privremenihmeunarodnih obzira. Konstanta je da je jugoslovenska kontra-r e vo l u c i j a oduvek bila zavisna od stranog pokrovitelja. Novo-stvorena federacija je harmonizirala odnose meu jugosloven-

skim narodima i nacionalnim manjinama (narodnostima), to ni-su mogli da ne primete i britanski izvatai. Inkriminisane su na-cionalna, verska i rasna mrnja, jer se radilo o dijametralno razli-itoj nacionalnoj ideologiji KPJ i vienacionalnoj zajednici, tekizaloj iz rata u kojem je dolazilo do strahovitih sudara, ukojem su okupatorsko-kvislinke snage inspirisale bratoubila-ki rat, emu je KPJ od prvog asa isticala antitezu bratstva, akolaboracionistike snage svih smerova teile da narodnooslo-

bodilaku borbu skrenu od antiokupatorskog opredeljenja naist graanski rat oko vlasti. Od unutranjih snaga jedina silakoja je izdrala pritisak u pokuaju da se odri u javnom ivotukao samostalan faktor bila je katolika crkva, zahvaljujuimeunarodnoj podrci Vatikana, zapadnih zemalja i nepomirlji-vosti najveeg dela svoje hijerarhije sa nadbiskupom Stepincemna elu. Potisnuta iz javnog ivota, katolika crkva nije bilaspremna da se odrekne corpus separatuma u novoj Jugoslaviji.

KPJ je imala nevien politiko-moralni kapital posle rata,kao snaga koja je izvela revolucionarnu smenu vlasti u tokunarodnooslobodilakog rata, stekla je ugled u svetu kao najdo-slednija antiokupatorska snaga u ratu antifaistike koalicije,stvarajui viziju nacionalnog i socijalnog osloboenja najirihnarodnih slojeva. No, ipak se zadrao kompleks" vezan zapostojeu mo i uticaj, objektivno gledano vezan i za malobroj-nost lanstva. Duan Bilandi ovu pojavu smatra obrvanouKPJ tenjom za sticanjem legitimiteta. U svakom sluaju malo-

brojna partija preuzimala je na sebe ulogu upravljanja dravomi privredom u celini. Sociolozi i politikolozi govore o prikrive-noj" ulozi Partije u ratu, to se nastavlja do 1948. godine. KPJje najjai inilac u sistemu vlasti, ali nije formalno gledano konstitucionalni faktor. Iz ovoga je proizilazilo konspirati-vno svojstvo KPJ u vezi sa statusom lanstva, od elije do vrhapartijske piramide, kao i zabrana iznoenja podataka o unutar-partijskom ivotu. Pojava koja vue korene iz rata, ako apstra-hujemo predratni ilegalni period, nastavljajui da ivi i posle os-loboenja kao rezultat specifine forme revolucionarnog pre-vrata, uloge NFJ u politikom sistemu i meunarodnih obzira.


6/12


Istoriar ne moe da ne uvaava pomenute objektivneokolnosti iz kojih je Partija izvlaila zakljuak da je prinjihovom postojanju neophodno osnaiti i pojaati centralisti-ku koncepciju i praksu, jer je ona u datim uslovima obezbeiva-

la bru koncentraciju snaga i sredstava, efikasniji sistemodluivanja o pravcu glavnog udara i vei stepen mobilizacijemasa u poslovima obnove i kasnije industrijalizacije. Uvaava-jui sve ove okolnosti, ipak ne moemo da se ne sloimo sashvatanjima koja smo i sami iznosili, ali i drugi istraivai, da jeporeklo centralizacije sistema, pa i federacije kao dravnoprav-nog oblika reavanja nacionalnog pitanja, bilo bitno odreenocentralistikim naelima na kojima je Partija bila izgraena.Kao vladajua snaga, partija je bila nervni centar" upravljanjai glavni organ odluivanja. Ne znamo da je ona ikada u svojojistoriji imala toliki kapacitet vlasti s istovremenim politikimugledom i uticajem kao neposredno posle osloboenja, nezavi-sno od postojanja legalne opozicije i priguenog nezadovoljstvarazbijenih graanskih snaga i njihovih kolaboracionistikihformacija. Postoji paralelizam unutarpartijskih i dravnih or-gana na saveznom i republikim, odnosno pokrajinskim nivoi-ma. Partijske komisije za masovne organizacije, sindikat,

kolstvo, privredu, spoljne poslove, itd. stoje kao pandanodgovarajuim organima drave i masovnih organizacija. Delu-je Ministarstvo za konstituantu Vlade DFJ, ali i Komisija CKKPJ za izgradnju narodne vlasti, pod istim rukovodstvom (E.Kardelj). Aparat agitpropa dri celokupnu informativnu sferu(novine, radio, izdavake kue, film, itd.), a kadrovska upravasve poslove vezane za postavljanje odgovarajuih ljudi uaparatu spoljnih poslova, pote, telefona i telegrafa, slubi

bezbednosti, itd. Politikim radom u Armiji rukovodilo se prekoPolitike uprave Ministarstva narodne odbrane. Rad ovihorgana je centralizovan do krajnjih konzekvenci. Moemopratiti proces srastanja Partije i dravne vlasti, koji vue koreneiz rata, nastajanje specifine realne i personalne unije Partije idrave. Svi predsednici vlada su sekretari CK, odnosno PK, semBosne i Hercegovine (uro Pucar, sekretar PK, i Rodoljubolakovi, predsednik vlade). Dravu toga vremena nazivajupartijskom, bez obzira na razne oblike posredovanja politikevolje KPJ, ali i partiju dravnom.

Jugoslavija je za Tita, na izlasku iz rata, maja 1945. bila demokratska federativna Jugoslavija", to je on smatrao


7/12


njenom sutinom. Suprotstavljao se tome da svaki u svomeokviru stvara jednu snanu federalnu jedinicu, Hrvatsku,Srbiju, itd. na raun druge", smatrajui to pogrenim. Mistvaramo jednu dravu Jugoslaviju, u kojoj svaki narod ima

svoja prava, i potpunu ravnopravnost." Komunisti su, po Titu,bili ona spona" koja je imala da spaja i spreava razdore. Titoizriito kae: Oni moraju biti element koji e ujedinjavati sve ujednu celinu. Kod komunista se mora razvijati duboki smisao za

internacionalizam. Voljeti svoju naciju, Hrvatsku ili Srbiju, neznai negirati opu nau zemlju Jugoslaviju. Naprotiv, voljetisvoju federalnu jedinicu znai voljeti monolitnu Jugoslavi-ju . . . Ne smije biti pitanja: hoe li ovo ili ono selo pripasti ovoj

ili onoj federalnoj jedinici, jer ono pripada itavoj Jugoslaviji.Nije Trst samo slovenaki, nego i jugoslovenski. Nije Rijekasamo Hrvatska, nego i jugoslovenska. Nije Beograd samosrpski, nego i jugoslovenski." Granice federalnih jedinica nisurazdvajale ve spajale, simbolizujui liniju u mermeru. Mada jeTito vie nego jasan u svome vienju jugoslovenske federacije,ima pokuaja da se iz ovoga izvodi integralistika koncepcija.Oigledno je, meutim, da on misli na vrstu i jedinstvenufederaciju ravnopravnih naroda.

Federacija stvorena u jugoslovenskoj revoluciji predstavlja-la je tip vrste i jedinstvene federacije, sa naglaenom decen-tralizacijom u dotadanjem razvitku koja se smanjivala sa iz-gradnjom jedinstvenog sistema vlasti i snaenjem procesa cen-tralizacije. U vreme njenog stvaranja Moa Pijade je govorioda Jugoslavija postoji samo u jednoj odluci. Obuhvatanjem svihkljunih poslova od strane KPJ u celoj osloboenoj zemlji, a nadrugoj strani stvaranjem jedinstvenog dravnog sistema, ova

centralistika obeleja su se sve jae iskazivala, dobijajui isvoje ekonomske utemeljenje podravljivanjem privrede i diri-govanom planskom intervencijom u svim sferama drutvenogdivota.

Program NFJ je stajao na stanovitu dravne celine inezavisnosti Jugoslavije". Referent o Programu NFJ na osni-vakom kongresu ove organizacije, Dragoljub Jovanovi, nagla-avao je da Jugoslavija ima svoje istorijsko opravdanje, da to

smatraju SSSR i zapadni saveznici i da ona mora da postoji dane bi dolo do sukoba izmeu saveznika sa Zapada" i naesovjetske brae". Po njemu, Jugoslavija je bila spona izmeu

jednih i drugih, obezbeujui na taj nain mir na Balkanu, u


8/12

1 U "


Srednjoj Evropi i svetu. Kohezivnu i ob jedini teljsku uloguJugoslavije je video u Titu. Smatrao je kao zanimljivo" dadanas grupa ilegalaca, interniraca, 'antidravnih', 'defetista','neprijatelja drave'", kako su nazivani etvrt veka u Jugoslavi-

ji, danas, kada su postali slobodni graani i izraavaju svojuvolju, nisu vie ruioci" drave ve proklamuju dravnunezavisnost i celinu Jugoslavije. Pitao se sa govornike tribineKongresa gde je Aleksandar Karaorevi da uje kako najlju-i protivnici njegovog reima" danas istupaju.

Nijedna od graanskih stranaka koje su prijavile svojudelatnost kod Ministarstva unutranjih poslova Jugoslavije idonele svoje privremene programe nije dovodila u pitanje

federativno ureenje, iako su na reenja KPJ, odnosno narodnevlasti imale znatne rezerve. Socijaldemokratska partija jesmatrala federativni sistem kao najbolje unutranje ureenje.Demokratska stranka je stajala na stanovitu da federativnaosnova dravnog ureenja podrazumeva jednakost prava fede-ralnih jedinica i autonomnih oblasti, jednakost i ravnopravnostnarodnosti, vera i kulturnih razvoja". Oni su sebe smatralipreteom ideje o federativnom ureenju Kraljevine Jugoslavije.

Demokratija" je ispoljavala rezerve prema postojeem federa-tivnom reenju. Na teorijskom planu one su se ogledale utekoama za organizaciju vrhovne vlasti (parlamenta, saveznevlade i saveznog sudstva); za demokrate je pitanje autonomije igarantija slobodnog razvoja svake nacionalne individualnosti ufederaciji bilo njen osnovni problem; savezna vlast je moralabiti organizovana na takav nain da ne doputa iroku mogu-nost nadglasavanja; veto se moglo iskoristiti samo u sluaju akoje ugroena ili dovedena u pitanje autonomija posebne nacio-nalnosti. Na federaciju nisu gledali kao na fikciju ve kao narezultat istorijsko-politikih inilaca. Po shvatanju pripadnikaDemokratske stranke problem se nije reavao ni nestvarnim isfederalizmom", kao ni nametnutim unitarizmom". ak su se iradikali u svom programu izjanjavali za federalno ureenje.Socijalistika partija je, takoe, istupala za republikanski ifederativni oblik drave. Pored rezervi na postojee ureenjepripadnika ovih partija, kritike refleksije nisu izostajale ni od

onih graanskih politiara koji su dosledno sledili politikuJNOF-a, odnosno Narodnog fronta Jugoslavije (Jae Prodanovi-a, Miloa Moskovljevia, Vase ubrilovia i drugih). Prodano-vi je, tako, isticao da se princip o ravnopravnosti naroda i


9/12


manjina nigde tako ne potuje kao u Jugoslaviji, ak ni uRusiji". KPJ je bila, smatrao je Prodanovi, pod dejstvomhipnoze ideologije". Pri stvaranju federalnih jedinica (misleina Makedoniju i crnogorsku naciju) nije se trebalo ii u

irokogrudosti" do paradoksa". Suprotno miljenje iznosio jeKirilo Savi, nalazei da Srbi nisu etniki isto to i Makedonci,pa ni Crnogorci. Ujedinjavale su se, smatrao je, raznolikosti" ane jednolikosti", traei ugledanje na Rusiju".

Narodne republike su, po Ustavu, samostalno vrile vlast, stim to su bile ograniene samo onim pravima koja sudobrovoljno prenela na FNRJ. Ustavom je ova samostalnostrepublika bila prenaglaena iz politikih razloga, zbog tek

zavrenog rata, ivih tragova sukoba nacionalno-vers kog ka-raktera i tenje za nacionalnom emancipacijom u okviruJugoslavije kao protivtee predratnom centralistiko--unitaristikom sistemu. Meutim, uloga saveznih organa vlastii njihova ovlaenja daleko su prevazilazila ona republikihorgana.

Sliku meunacionalnih odnosa i problema vezanih zafunkcionisanje jugoslovenske federacije delimino daju izvori oradu partijskog vrha Politbiroa CK KPJ.

Najosetljivija politika i druga pitanja u okviru jugosloven-ske federacije reavala su se na Politbirou CK KPJ, pod Titovimrukovodstvom. Na sednici Politbiroa CK KPJ 1. j y ^ a 1945.Mihailo", Blagoje Nekovi, referisao je da su iptafTprofivnas frontalno. Mobilizaciju su dosta uspjeno izveli. Rekvizicijudaju iptari. Vlast je slaba, nema podrku masa . . . " Tito je naistoj sednici predloio da se diferencijacija vri na klasnojosnovi, to jest na pitanju agrarnih odnosa. Time je kolonizacioni

talas prema Kosovu i Metohiji zadran, skreui prema Vojvo-dini. Tito je na istoj sednici isticao znaaj Makedonije zaJugoslaviju, kao nerazdvojnog dela jedinstvene drave ravno-pravnih naroda. Miakedonija je", kae, najodvojenija zemljaod Jugoslavije, ne daje koliko moe za rat i obnovu. Makedonijasve vie postaje predmet meunarodnih intriga i spletaka.Part(ijskoj) org(anizaciji) u Makedoniji treba objasniti ta znaifederacija." V. Bakari je 3. januara 1947. referisao na sednici

CK KPJ, kojoj su prisustvovali Tito, Rankovi, Kardelj, Neko-vi, ilas o pitanju popova". Rekao je, izmeu ostalog: Procesprotiv Stepinca ima dubok odjek kod njih. Mnogo ih je glasalona izborima. Bilo je nerazumevanja kod procesa sa nae strane


10/12


(kod OZN-e i na terenu), tako da je Kaptol dobio utisak dapoputamo. Treba udariti na centar i Harlija. Pocijepati bis-kupe. (Iznosi razne nijanse kod biskupa)." Pod ta. 4. nalazi sekonstatacija: Zapostavili smo pitanje Srba u Hrvatskoj." Tito

se na sastanku sa slovenakim rukovodstvom prema beleka-ma Krsta Popivode zalagao za snanu republiku", misleina Jugoslaviju, za monolitno rukovodstvo; kritikovao je anta-gonizam prema vojsci". Separatizam u federalnim jedinicamaide nautrb celine. Kidri se izjanjavao za borbu protivnacionalizma, kojeg ima i u Osvobodilnoj fronti. Smatrao je dae teko ii sa crkvom, predlaui ak neki zakon da se suzbijepopovski uticaj". Na sastanku CK KPJ sa CK KPJ Hrvatske

Tito je smatrao da u Slavoniji slabo stoji po pitanju bratstva ijedinstva. Po njemu izbeglice su zagazile svuda gdje su doli.Prijeti opasnost da Slavonija bude centar maekovtine . . . " Nasednici Politbiroa CK KPJ sa rukovodstvom CK KP Srbije 4.marta 1947. Tito je istakao prilikom rasprave o otkupu ipetogodinjem planu: Jedino se CK KP Sr(bije) odupire linijiCK KPJ. Po politikim (pitanjima ste sektai, po ekonomskim oportunisti" . . . (Ukazuje ponovo na zamanost njihovihgreaka. Od plana nema odstupanja.) Naa kritika je opravda-

na, napravili ste krupne oport (unistike) greke."Na Politbirou su se prethodno razmatrala sva krupna

pitanja zemlje: Nacrt ustava, izbor lanova Prezidijuma FNRJ(da li za predsednika dr Ivana Ribara ili dr Siniu Stankovia,ukljuujui i sastav ovog tela u celini), izvoenja nacionalizaci-je, prelaska na plansku privredu, centralizacije banaka, stvara-nja glavnih i generalnih direkcija kao formi rukovoenjaprivredom, naoruanja i ratnih investicija"; meunarodna

pitanja. Tako je na sednici CK KPJ zakljueno da se dovridefinitivan projekt petogodinjeg i jednogodinjeg plana i da seu skuptini prvo primi plan pa onda budet. Naglaeno je da seprilikom raspodjele investicija vodi rauna o ekonomskislabijim republikama i da se povea budet za podizanjeporuenih sela i za fiskulturu". Na sednici od 11. aprila 1947.Kidri je detaljno objasnio plan po granama i odnos izmeusaveznih i republikih investicija".

U vezi sa podelom preduzea na savezna", republika" ilokalna", Boris Kidri je smatrao da radi razvoja bazineindustrije" najvei deo najvanijih preduzea treba da doe podkompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeuje industriali-


11/12

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDER ACIJI 7 7

zacija zemlje i socijalistika izgradnja. Jedan od tvoraca no-vog ekonomskog koncepta razvitka Jugoslavije jednog od ret-kih od osnivanja Jugoslavije (Kraljevine SHS) 1918, naravnozasnovanog na dravnoj svojini i po ugledu na sovjetsku industri-jalizaciju, branio je centralistiki koncept razvitka privrede.Napadajui graanske snage koje su branile nacionalne pri-vrede" podseao je da su one u prolosti potpomagale centrali-zam. Za Kidria je tenja pojedinih republikih organa ifunkcionera da to vie zadre pod svojom nadlenou bilaantidravna tendencija. Odbacivao je teze o tzv. privilegovanimrepublikama, naime onima koje su proteirane", svestan datakve teze nastaju iz postojee stvarnosti drutveno-ekonomske

neravnomernosti pojedinih jugoslovenskih zemalja i pokrajina.Po njemu, trebalo je pojaati panju prema onoj industriji kojaje ostala u nadlenosti ekonomski razvijenijih republika, sma-trajui da ne treba koiti njihov razvoj. Bio je istovremenoraspoloen da administrativnim putem reava pitanje kadrov-ske pomoi razvijenih republika (Slovenija i Hrvatska) nerazvi-jenim republikama (Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji).

Saglasno centralistikom ureenju teilo se da se glavna

preduzea zadre u centru" radi efikasnije administrativnekontrole, koncentracije ekonomske moi, ostvarivanja centrali-zovane akumulacije kao izvora industrijalizacije. Kidri jeprilikom raspodele industrije izmeu saveza i republika nasto-jao da pomiri nuni" centralizam sa inicijativom baze".Doputao je i neke elastinije modalitete u meusobnim eko-nomskim odnosima. Tako je smatrao da se neka pitanja izmeurepublika mogu reiti dogovorom samih republika bez Beo-grada".

U vezi sa industrijalizacijom Politbiro je razmatrao septem-bra 1946. politika merila razmetaja objekata, geografsku po-delu na bazene, izvore finansijskih sredstava, zakljuujui u vezisa ovim poslednjim da se teka industrija ne moe podii bezpomoi spolja, pri emu se tada raunalo na SSSR i zemlje tzv.narodne demokratije. Zavisno od geografskog faktora, predvi-eno je postojanje etiri bazena: 1. Makedonija Kosovo iMetohija do Bosne; 2. Srbija Vojvodina do Slavonije; 3.

Bosna i Hercegovina do Crne Gore; 4. Hrvatska Slovenija Istra.Novoformiranim Vojnim savetom je rukovodio Josip Broz

Tito. Ukidanjem vojnih komisija pri centralnim i pokrajinskim


12/12

1 U "


komitetima, nacionalna partijska rukovodstva su zaduena daobezbede pravilan rad na predvojnikoj obuci regruta", naro-ito putem pomoi fiskulturnim drutvima i drugim drutvimau koja su ulazili aktivni i rezervni oficiri. Ovom organizacionom

promenom centralizovani su poslovi narodne odbrane.Zakon o petogodinjem planu razvitka narodne privrede

predvideo je u l. 21. (ta. 1): Radi uklanjanja neravnomernostiu ekonomskom razvitku pojedinih narodnih republika i uizgradnji Federativne Narodne Republike Jugoslavije kao pri-vredne celine, osigurati to bri tempo porasta proizvodnje iinvesticija u ekonomski zaostalim narodnim republikama: Bo-sni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori i u ekonomski

zaostalim krajevima u drugim narodnim republikama."Usvajanjem Petogodinjeg plana razvitka narodne privredeporastao je znaaj evidencije, statistike, administrativne i drugekontrole i proveravanja izvrenja plana i drugih zadataka.

Dravna kontrola je ustanovljena zakonom 1946. s ciljemda kontrolie celokupno poslovanje i rad organa dravneuprave i podrunih ustanova i preduzea. Blagoje Nekovi,koji se u to vreme nalazio na elu dravne kontrole (Savezne

kontrolne komisije) napisao je 1950. brouru 0 razlikamameu osnovnim vrstama proveravanja s obzirom na samo-stalne slube proveravanja", polazei od iskustva antike, sred-njeg veka, Srbije i Jugoslavije u savremenom dobu. Teinamisao ovog spisa bila je da je Staljin povukao jasnu razlikuizmeu kontrole i inspekcije. Osnovna razlika, prema Staljinu,sastojala se u tome xto je kontrolna radnja morala imatisistematski karakter, i na drugom mestu to kontrolna radnja"mora da proverava izvrenje odluka centra" (viih rukovode-

ih tela), a ne sve i svakoga", kao to je to bio sluaj sinspekcijom. Razliku izmeu kontrole, revizije i inspekcijeNekovi je oznaavao na sledei nain: kontrola je sistematskouporedno proveravanje u svrhu utvrivanja kako se izvravajuodluke vieg rukovodstva, revizija obnavljanje izvrnih radnji usvrhu proveravanja izvrenja neke odluke, a inspekcija povreme-ni pregled u svrhu proveravanja izvrenja neke odluke. Tako,oslonjen na Staljina, 1950. godine, Nekovi je kontroli pripisi-

vao najoperativniju" ulogu i sutinu, reviziji najtemeljitiju" iinspekciju najekonominiju" vrstu proveravanja, kada suprimenjene tamo gde im je mesto".

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 3