Akcioni Plan za pregovaranje Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju

 

 

 

 

 

 

 

 

Decembar 2012, Priština

Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria-Vlada-Government

  

2

Uvodna reč Premijera U toku jedne decenije, Republika KosovAse suočila sa mnogim kompleksnim izazovima.

Proizilazeći iz ratno razorene zemlje, i rastući u funkcionalnoj demokratiji, sa stabilnim institucijama i slobodnom tržišnom ekonomijom, gde sloboda govora, veroispovesti i drugih osnovnih prava su garantovane nije bio lak zadatak. Uprkos tome, uspeli smo.

Dana 17. februara 2008 god., Skupština Kosovo je proglasila Republiku Kosovo nezavisnu i suverenu državu. Do sada, nezavisnost Kosova je priznalo ukupno 95 zemalja, od kojih su 22 članice EU. Republika Kosovo je član u ključnim međunarodnim institucijama, kao što su Svetska Banka, Međunarodni Monetarni Fond, Evropska Banka za Obnovu i Razvoj, itd.

Danas smo ispred nove zore za Republiku Kosovo. Nova era. Era Evropskih Integracija. Kosovo snažno veruje da je Evropeizacija najbolji put napred da se poboljša životni standard i podstakne ekonomski razvoj za sve građane. Perspektiva članstva u EU je od velikog strateškog značaja za Kosovo.

Proces Evropeizacije je više nego samo usvajanje pravnih tekovina EU i ispunjavanje normi i standarda EU. U različitim zemljama kao u Poljskoj, Mađarskoj i Estoniji, sa različitim istorijskim i ekonomskim nasleđem i političkom tradicijom, proces pristupanja EU doneo je brzu transformaciju državno-građanskih odnosa, održive reforme javne uprave i virtuelnog ciklusa ekonomskog razvoja, stranih direktnih investicija i smanjenju siromaštva dostižući tako do najugroženijih grupa i u udaljenim područjima. Ista transformativna snaga procesa Evropske Integracije podjednako je dovela do pozitivnih promena u našem neposrednom okruženju.

Savet Evropske unije, 11. decembra 2012 god., potvrdio je da će Kosovo započeti pregovore o SSP, čim se uvodni pokazatelji budu ispunili. Ovo će označiti veliki korak napred prema odnosima Kosovo - EU.

Vlada kontinuirano je izrazila najveću posvećenost za EU agendu - u delima, toliko koliko i u rečima. Jezgro naše posvećenosti leži u ogromnoj podršci naših građana za reforme koje će transformisati našu zemlju u ponosnog člana Evropske porodice.

Postoji dug put pred nama. Vladavina prava je ključni prioritet. Mi smo odlučni da pokažemo svoju odlučnu posvećenost za vladavinu prava kroz uspostavljanje kredibilnih evidencija u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Javne usluge i efikasno funkcionisanje države počiva na profesionalnu, efikasnu i transparentnu javnu upravu. Mi smo uspostavili robustan i moderan zakon da bi obezbedili poštovanje prava manjina i osnovnih prava. Strukturne ekonomske reforme će smanjiti neefikasnu ulogu države i stvoriti poslovno-prijateljski ambijent za ekonomske subjekte. Mi sprovodimo infrastrukturne projekte koji će biti od suštinskog značaja za naš ekonomski razvoj.

  

3

Na završnoj reči, želeo bih da uputim zahvalnost svim kolegama koji su teško radili na pripremi Akcionog plana za pregovore o Sporazumu Stabilizacije i Pridruživanja. Akcioni plan SSP predstavlja Vladin odgovor na viziji zemlje za pristupanje Evropskoj Uniji.

Napredak duž linija koje smo naveli u ovom dokumentu će doneti naše građane bliže EU i obezbedi će da Kosovo bude bolje mesto, čvrsto usidreno na svom putu ka članstvu u EU.

Hashim Thaçi Premijer Republike Kosova

 

 

 

 

 

  

4

SPISAK SKRAČENICA ........................................................................................................................... 6 UVOD ........................................................................................................................................................ 10 1. POLITIČKI KRITERIJUMI ............................................................................................................... 15

1.1 Demokratija i vladavina prava. .................................................................................................. 15

1.1.1. Zakonodavstvo ................................................................................................................ 15 1.1.2 Izvršni organi i Predsedništvo ..................................................................................... 16 1.1.3 Javna uprava ..................................................................................................................... 17 1.1.4 Sektorbezbednosti .......................................................................................................... 19 1.1.5. Pravosudni sistem ........................................................................................................... 20 1.1.6. Borba protiv korupcije ................................................................................................... 21 1.1.7. Odnosi sa međunarodnom zajednicom ...................................................................... 23

1.2. Ljudska prava i zaštita manjina ................................................................................................ 24

1.2.1. Građanska, politička, ekonomska i socijalna prava .......................................................... 24 1.2.2. Poštovanje i zaštita manjina i kulturnih prava .................................................................. 26

2. EKONOMSKI KRITERIJUMI .......................................................................................................... 27 2.1. Situacija i ekonomska stabilnost .............................................................................................. 27

2.1.1. Ekonomska situacija .............................................................................................................. 27 2.1.2. Fiskalna politika ..................................................................................................................... 29

2.2. Liberalizacija tržišta i cena ......................................................................................................... 31

2.3. Privatizacija, razvoj privatnog sektora i finansijska reforma .............................................. 31

2.3.1. Privatizacija i razvoj privatnog sektora .............................................................................. 31 2.3.2. Reforma finansijskog sektora ............................................................................................... 33

3. SPOSOBNOST DA SE SAVLADAJU OBAVEZE KOJE PROIZILAZE IZ SSP ..................... 34 3.1. Politički dijalog ............................................................................................................................ 34

3.2 Regionalna saradnja. .................................................................................................................... 35

3.3. Slobodno kretanje robe............................................................................................................... 36

3.4 Slobodno kretanje radnika, usluga i pravo osnivanja. .......................................................... 41

3.4.1. Slobodno kretanje radnika .................................................................................................... 41 3.4.2. Pravo osnivanja (establišment) ............................................................................................ 42 3.4.3. Trgovina uslugama ................................................................................................................ 43 3.4.4. Tekuće isplate i slobodno kretanje kapitala ....................................................................... 44

3.5 Usklađivanje, implementacija i jačanje zakonodavstva ....................................................... 45

3.5.1. Konkurencija ........................................................................................................................... 45 3.5.2. Prava intelektualne svojine ................................................................................................... 47 3.5.3. Javne nabavke ......................................................................................................................... 49 3.5.4. Standardizacija, akreditacija, ocenjivanje usaglašenosti, metrologije i tržišni nadzor . 50

3.6. Pravda i unutrašnji poslovi ........................................................................................................ 53

  

5

3.6.1. Jačanje institucija i vladavine prava .................................................................................... 53 3.6.2. Azil, migracija, vizna politika, kontrola granica ............................................................... 54 3.6.3. Pranje novca ............................................................................................................................ 55 3.6.4. Sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala i drugih kriminalnih aktivnosti, uključujući terorizam ....................................................................................................................... 56

3.7. Politika saradnje ........................................................................................................................... 58

3.7.1. Ekonomska, monetarna, statistička saradnja i zaštita finansijskog interesa EU-a ........ 58 Statistike ........................................................................................................................................ 58

3.7.2. Promovisanje i zaštita investicija, industrijska saradnja, SSP i turizam ........................ 59 3.7.3. Poljoprivreda .......................................................................................................................... 61 3.7.4. Carina , Porezi i finansijska kontrola .................................................................................. 64 3.7.4.1. Carina .................................................................................................................................... 64 3.7.4.2. Porezi. .................................................................................................................................... 65 3.7.4.3. Finansijska kontrola ............................................................................................................... 66 3.7.5. Zapošljavanje, socijalna politika, politika javnog zdravlja, obrazovanje i obuka i istraživanje i razvoj tehnologija ..................................................................................................... 68 3.7.5.1. Zapošljavanje, socijalna politika i politika javnog zdravlja. ......................................... 68 3.7.5.2. Obrazovanje, obuka, istraživanje i inovacije ........................................................................ 71 3.7.6. Kulturne, audio vizuelne, telekomunikacione i poštanske usluge, i informaciono društvo............................................................................................................................................... 73 3.7.7. Transport ................................................................................................................................. 75 3.7.8. Energija, uključujući nuklearanu bezbednost .................................................................... 77 3.7.9. Životna sredina ...................................................................................................................... 79

3.8. Finansijska saradnja .................................................................................................................... 80

4. AKCIONI PLAN ZA PREGOVARANJE SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU .................................................................................................................................. 82

  

6

SPISAK SKRAČENICA OPO Obrazovanje i Profesionalna Obuka ARP Agencija za Ravnopravnost Polova UNNK Udruženje Nezavisnih Novinara Kosova KBA Kosovski Biznis Alijansa APK Agencija Protiv Korupcije NAK Nacionalni Autoritet za Kvalifikacije KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju KAS Kosovska Agencija za Standardi AMPM Antemortum – Postmortum MAP Međunarodni Aerodrom Prištine ASMP Agencija za Srednjih i Malih Preduzeća APIK Agencija za Promociju Investicija na Kosovu KAŠ Kosovska Agencija za Šume AJN Agencija za Javne Nabavke ARBK Agencija za Registrovanje Biznisa na Kosovu TAR Telekomunikacioni Regularni Autoritet KPA Kosovska Poreska Administracija AHV Agencija za Hranu i Veterinu SB Svetska Banka EU Evropska Unija BDP Bruto domaći Proizvod CBK Centralna Banka Kosove CEFTA Sporazum o slobodnoj Trgovini u Centralnoj Evropi (Central European Free Trade

Agreement) KUA Kosovska Uprava za Akreditaciju OACS Odeljenje za Administraciju Civilne Službe OMPS Odeljenje za Međunarodnu Pravnu Saradnju CK Carina Kosova DZPŽ Divizija za Zaštitu i Pomoć Žrtvama OMRJA Odeljenje za Menadžment Reforme za Javne Administracije OIS Odeljenje za Intelektualnu Svojinu ECAA Evropski zajednički prostor vazduhoplovstva (European Common Aviation Area) KZS Kosovski Zavod za Statistiku EULEX Misija Vladavine Prava Evropske Unije na Kosovo FADN Mreža Podataka Računovodstva Farma (Farm Accountancy Data Network) EFO Evropska Fondacija za Obuke MMF Međunarodni Monetarni Fond GDDS General Data Dissemintation Standard MMGD Među Ministarska Grupa za Decentralizaciju RG Radna Grupa IPC Indeks Potrošačkih Cena

  

7

MFI Međunarodne Financijske Institucije SIK Sudski Institut Kosova IHH Indeksi Herfindalh - Hirchman KIJA Kosovski Institut za Javnu Administraciju IOM Međunarodna Organizacija Migracije(International Organization for Migration) IPPP Instrument za Pred Pristupnu Podršku IGP Institut za Građevinske Proizvode EK Evropska Komisija EKK Energetska Korporacija Kosova SSK Sudski Savet Kosova SO Skupština/e Opština/e KKDSS Kosovska Kompanija za Distribuciju i Snabdevanje Strujom OKK Okvir kurikuluma Kosova MMKRJA Među Ministarski Komitet za Reformu Javne Administracije OSPTSK Operator Sistema, Prenosa i Tržište Struja Kosove NSTK Nezavisna Sudska i Tužilačka Komisija NSTS Nezavisni Sudski i Tužilački Savet TKK Tužilačka Komisija Kosove NKRM Nezavisna Komisija za Rudnike i Minerale VKP Vladina Komisija za Privatizaciju CKNL Centralna Komisija za Nestala Lica CIK Centralna Izborna Komisija RKJN Regulativna Komisija za Javne Nabavke MJA Ministarstvo Javne Administracije MLS Ministarstvo za Lokalnu Samoupravu MONT Ministarstvo Obrazovanje Nauke i Tehnologije MPŠRR Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralni Razvoj MP Ministarstvo Pravde MFK Menadžment Financije Kontrola MF Ministarstvo Financija MSS Ministarstvo Snage i Sigurnosti MI Ministarstvo Infrastrukture MIE Ministarstvo Evropske Integracije IUG Integrisano Upravljanje Granica MZP Ministarstvo za Zajednice i Povratak MKOS Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta RM Resorna Ministarstva MR Memorandum Razumevanja MSPP Ministarstvo Sredine i ProstornogPlaniranja MUP Ministarstvo Unutrašnjih Poslova NRD Nadzor Rada Dece MSP Ministarstvo Spoljnih Poslova MRSS Ministarstvo Rada i Socijalnog Staranja

  

8

MZ Ministarstvo Zdravlje MTI Ministarstvo Trgovine i Industrije MER Ministarstvo Ekonomskog Razvoja JLPO Jedinica Ljudskih Prava u Opštini FOJ Financijska Obaveštajna Jedinica JP Javne Preduzeće DP Društvene Preduzeće SMP Srednja i Mala Preduzeća AKK Amerikanska Komora Kosove EKK Ekonomska Komora Kosove NO Nevladine Organizacije OEBS Organizacija za Evropsku Bezbednost i Saradnju TRN Telo za Razmatranje Nabavki PPPO Početni Program za Pravno Obrazovanje KP Kosovska Policija GP Granični Prelaz RAE Projekat za Rome, Aškalije i Egipćani SPOK Strateški Plan za Obrazovanje u Kosovu DT Državno Tužilaštvo SOP Standardne Operativne Procedure PTB Projekat Tam/Bas PTK Pošta i Telekomunikacije Kosova NPPO Nastavljajući Program Pravnog Obrazovanja APEP Akcioni Plan za Evropsko Partnerstvo GPRVK Godišnji Plan Rada Vlade Kosova IRL Interno Raseljena Lica CPO Centar za Profesionalnu Obuku RJA Reforme Javne Administracije RTK Radio Televizija Kosove SEECEL South East European Center for Enterpreneurial Learning ESMFZ Elektronski Sistem za Menadžiranje Farmaceutskih Zaliha USRRK Udruženje Sertifikovanih Računovođa i Revizora Kosova KSK Korektivna Služba Kosove KPS Kosovska Policijska Služba ZIS Zdravstveni Informacioni Sistem SCIK Sekretarijat Centralne Izborne Komisije SNK Sistem Nadzora Kvaliteta SIMS Sistem Informativnog Menadžiranja Slučaja SMP Staff Monitored Program SAPPK Strategija i Akcioni Plan Protiv- Korupcije TAIEX Teknička Podrška i Razmena Informacija (Technical Assistance and Information

Exchange) TOS Telo za Ocenjivanje Standarda

  

9

PDV Porez na Dodatnu Vrednost AU Administrativno Uputstvo UNDP Razvoj Programa Ujedinjene Nacije (United Nations Development Programme) UNHCR Kancelarija Visokog Komesarijata Ujedinjenih Nacija za Izbeglice(Office of the United

Nations High Commissioner for Refugees) USAID United States Agency for International Development KGR Kancelarija Generalnog Revizora KPZ Kancelarija za Pitanja Zajednice ZPZ Kancelarija za Povratak i Zajednice KP Kancelarija Premijera KIS Kancelarija za Industrijsku Svojinu KDV Kancelarija za Dobro Vladanje KER Kancelarija Energetskog Regulatora KRVO Kancelarija Regulatora za Vodu i Otpade

 

 

 

 

 

 

 

 

  

10

UVOD Odnosi Republike Kosova sa Evropskom Unijom U 1999 god,Evropska Unija je predložila uspostavljanje Procesa Stabilizacije i Pridruživanja za zemlje Zapadnog Balkana, kao okvir za usmeravanje napora pristupanja. U novembru 2000 god, samit Zagreba zvanično je pokrenuo Proces Stabilizacije i Pridruživanja. U Zagrebu, EU je istakla da će evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana biti određena na osnovu njihovog napretka ka stabilnoj demokratiji, vladavini prava, tržišnoj ekonomiji i regionalnoj saradnji. Evropski savet u Solunu, održan u junu 2003 god, potvrdio je da budućnost zemlje zapadnog Balkana leži u EU. Od Soluna, Kosovo je uključeno u okviru Procesa Stabilizacije i Pridruživanja. U aprilu 2005 god, Evropska komisija je usvojila komunikaciju "Evropska budućnost za Kosovo". U 2006 god,Savet je usvojio prvo Evropsko partnerstvo. Drugo Evropsko partnerstvo za Kosovo usvojeno je 2008 god. Kao odgovor na prioritete Evropskog partnerstva, Vlada je usvojila Akcioni plan za Evropsko partnerstvo u 2008 god, i revidirala ga je na godišnjem nivou, nakon objavljivanja Izveštaja o napretku. Dana 17 februara 2008 god, Parlament Republike Kosovo je proglasio Kosovo kao nezavisnu državu. Do 16. decembra 2012 god, devedeset pet (95) zemalja su priznale Republiku Kosovo. U oktobru 2009 god, EK je objavila komunikaciju "Kosovo - Ispunjavanje evropske perspektive", u kojoj Evropska komisija je predložila da se produbi i ojača evropska perspektiva Kosova. Glavne vodeće inicijative tog predloga bile su: (1) unapređenje političkog i tehničkog dijaloga u Procesu Dijaloga Stabilizacije i Pridruživanja, (2) Viza dijalog sa perspektivom eventualne liberalizacije viznog režima; (3) Proširenje samostalnih trgovinskih mera i potencijalnog trgovinskog sporazuma sa Evropskom Unijom, (4) Okvirni sporazum sa Kosovom o opštim principima učešća u programima Zajednice, (5) Aktiviranjekomponente IPA za prekograničnu saradnju (komponenta II). Međutim, Kosovo još uvek nema ugovorne odnose sa EU. Uslovi za osnivanje ugovornih odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana su postavljeni u Zaključcima Saveta od aprila 1997 god. Glavni elementi uključuju uverljivi angažman preduzimanja demokratske reforme, poštovanje i zaštitu ljudskih prava, manjina i slobode izražavanja, kao i slobodnih i redovnih izbora. U zamenu za skladnost sa relevantnim uslovima,EU nudi zemljama ugovorne odnose skrojene po meri: Sporazum Stabilizacije i Pridruživanja. U tom svetlu, u oktobru 2012 god. Evropska komisija objavila je studiju izvodljivosti za Sporazum Stabilizacije i Pridruživanja između Evropske unije i Kosova. Dokument opisuje napredak koji je Kosovo postignulo u protekle tri godine i razmatra da li je Kosovo spremno da počne pregovore o SSP. Studija je potvrdila da Kosovo "... je u velikoj meri spremno da otvori pregovore o Sporazumu Stabilizacije i Pridruživanja." Međutim, da bi počeli pregovore o SSP, Kosovo treba da nastavi sprovođenje u dobroj meri sve sporazume postignute između Beograda i Prištine da se vremsnki i konstruktivno angažuje na čitav niz pitanja sa olakšicama u EU. Na ovom shvatanju,Komisija će predložiti direktive pregovaranja za takavsporazum, kada Kosovo bude ispunilo kratkoročne prioritete u oblasti vladavine prava, javne administracije, zaštite manjina i trgovine.

  

11

U tom svetlu, 12. decembra 2012 god, Savet za opšte poslove je primio k znanju beleške Studije izvodljivosti za Sporazum Stabilizacije i Pridruživanja (SSP) između EU i Kosova i namere Komisije da predloži pregovaračke direktive za SSP kada Kosovo ispuni kratkoročne prioritete, koji su identifikovani u Studiji izvodljivosti. Savet je zaključio da će odlučiti da otvori pregovore o SSP sa Kosovom, na osnovu izveštaja koji će biti predstavljeni od strane Komisije i HR/VP u proleće 2013 god. Savet će proceniti izveštaj tokom sledećeg Predsedništva. Pod uslovom daocena bude pozitivna, Savet će usvojiti pregovaračke direktive. U januaru 2012 god, Evropska komisija je pokrenula dijalog o liberalizaciji viza sa Kosovom. Dana 14. juna 2012 god, EK je predao smernice za liberalizaciju viza. Vratiti se unazadkod ove manifestacije, prvi visoki zvanični sastanak je održan. Dana 1. septembra 2012 god, Kosovo je podnelo svoj prvi izveštaj spremnosti EK. Očekuje se da će EK isporučiti prvu procenu sprovođenja smernica liberalizacije viza u januaru 2013 god. Kao rezultat iskustva prethodnih pregovora o pristupanju, EU je uvela novi pristup pregovorima o pravosuđu i osnovnim pravima i pravde, slobode i bezbednosti, i čvrsto je stavila pitanja vladavine prava, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, u centar politike proširenja EU. Novi pristup obezbeđuje gore navedena pitanja koja treba rešavati rano u procesu proširenja. U tom svetlu, EK i Kosovo su pokrenuli struktuirani dijalog o vladavini prava 30. maja 2012 god. Strukturni Dijalog će obezbediti visok nivo foruma sa dvostrukim ciljem: (1) da odrede prioritete za reforme u oblasti vladavine prava, i (2) redovno prati i ocenjuje napredak Kosova ka ispunjavanju prioriteta. Rad DPSP pododbora pravde i unutrašnjih poslova, kao i redovnisastanci Koordinacionog Zajedničkog odbora za vladavinu prava će služiti kao prateći forumi o dvostrukom cilju strukturnog dijaloga. Sledeći sastanak strukturnog dijaloga će se održati u februaru 2013 god. Dana 16 decembra 2012 god, Upravni odbor Evropske banke za obnovu i razvoj je odlučio da dozvoli Kosovu da postanečlan EBRD. Ovo nije samonajnoviji primer napretka Kosova da postane potpuno integrisano u međunarodnu zajednicu, ali će takođe omogućiti Kosovu da ima koristi od većih finansiranja i da će doprineti promovisanju Kosovskog društveno-ekonomskog razvoja. Decembar 2009 god. Savet za opšte poslove pozdravio je Komunikaciju Komisije za oktobar 2009 god "Kosovo – ispunjavanju svoje evropske perspektive" i , između ostalog, pozvao je Komisiju da otvori za Kosovo učešće u programima Unije. U decembru 2012 god. Savet inostranih poslova ovlastio je komisiju da otvori pregovore o okvirnom sporazumu u ime Unije sa Kosovom i da je vrati u Savetu u prvoj polovini 2013 god. Od 2010 god,Komisija i Kosovo su završili tri ciklusa Dijaloga Stabilizacije i Pridruživanja. SastanciDPSP Potkomiteta se održavaju u sedam tematskih oblasti i njihovi nalazi su sumirani na godišnjem DPSP plenarnom sastanku. DPSP je pokazao kao efikasni mehanizmi za praćenje i savetovanje Kosova o merama koje mora da preduzme da sprovede svoju evropsku agendu reformi. EU ostaje najveći donator na Kosovu, pružajući više sredstava po glavi stanovnika na Kosovu nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. EU podržava Kosovo kroz nekoliko različitih instrumenata finansiranja:Pomoć Zajednice za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju (CARDS),Instrument za stabilnost (IFS), i Instrument za Pretpristupnu Pomoć (IPA). Od 1999 do 2011 god,EU je

  

12

obezbediloviše od 2,3 milijarde € finansijske pomoći i blizu 1 milijardu € za podršku međunarodnog prisustva na Kosovu. Na donatorskoj konferenciji2008 god za Kosovo,Komisija je obećala više od 500 miliona €. U Finansijskom Okviru 2007-2013,EU je omogućila preko € 630 miliona dostupnih za Kosovo u okviru IPA. Trenutna IPA pomoć je uglavnom usmerena na vladavini prava, ekonomiju, trgovinu i industriju, kao i reformu javne uprave. U skladu sa komunikacijom Komisije u oktobru 2009 god 'Kosovo - ispunjavanje svoje evropske perspektive", i u decembru 2009 godzaključak Saveta za opšte poslove IPA komponenta prekogranične saradnje ( komponenta II je aktivirana za Kosovo u 2010 god. Da bi se poboljšalo angažovanje civilnog društva u kosovskom političkom dijalogu i razvoju, 3.3 miliona€ je bilo dostupno u okviru civilnog društvo 2011-2013 god.

Grafikon 1: EU finansijska pomoć za Kosovo (planirana i izdvojena za period 2007 - 2012 god, u milionima €) Kosovo ima dug i težak put na svojojputanji ka uključenju u EU. Ipak, reforme su kao prvo i pre svega u interesu Kosova i njegovih građana. Kosovske evropske ambicije uživaju snažnu podršku javnosti na Kosovu.

Studija izvodljivosti Evropske Komisije 2012 god i Zaključci Saveta decembra 2012 god. su postavili jasan put za Kosovsko pristupanje za EU. Na osnovu procesa proširenja Zapadnog Balkana postojiniz formalnih koraka kojiće obeležiti Kosovski put u pravcu EU integracija:

1. Evropska Komisija je procenila da Kosovo je ispunilo uvodne pokazatelje pregovora za SSP 2. Savet je dao mandat EK da počne pregovore o SSP sa Kosovom; 3. Pregovori o SSP su finalizirani, a SSP je potpisan (privremeni deo stupa na snagu); 4. SSP je zadovoljavajući način primenjen i aplikacija za status kandidata; 5. Odgovaranje na upitnik i EK mišljenje o aplikaciji (avis); 6. Savet odlučuje o davanju statusa kandidata i mandata EK za početak pregovora o

pristupanju; 7. Skrining i pregovori pojedinih poglavlja kroz međuvladine konferencije; 8. Zaključak o pregovorima i EK mišljenje o spremnosti Kosova da pristupi EU; 9. Potpis Sporazuma o pristupanju i statusu pristupanja zemlje; 10. Član EU.

Komponenta 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Prelazna pomoć i faza izgradnje institucije

68,3 184,7 106,1 66,1 66,9 68,2

Prekogranična saradnja 0 0 0 1,2 1,8 1,8

UKUPNO 68,3 184,7 106,1 67,3 68,7 70,0

  

13

Metodologija i struktura akcionog plana SSP Akcioni plan za pregovore o Sporazumu Stabilizacije i Pridruživanja (SSP Akcioni plan) predstavlja ključnu strategiju Vlade na njenom putu ka pristupanju u EU. U ovoj ulozi SSP Akcioni plan jenaslednik Akcionog plana Evropskog partnerstva (APEP) i gradi na znanju kao i načinu i institucionalne i političke strukture osnovanetokom godina. SSP Akcioni Plan predstavlja set programa i blagovremenske podešene199 mere, čija primena će se sastajati od dva ključna cilja: (1) ispunjenosti uvodnih pokazatelja za SSP pregovore; i (2) implementaciju obaveza koje će biti preuzete od SSP. Fond za pripremu SSP Akcionog Plana je:

- Studija Izvodljivosti za Sporazum Stabilizaciji i Pridruživanju između Evropske unije i Kosova i pratećiRadni Dokument Osoblja;

- Prioriteti Evropskog partnerstva 2008; - Izvještaj o napretku 2011; - Zaključci Dijalog ProcesaStabilizacije i Pridruživanja 2012 zaključci ; - Zaključci Strukturnog Dijalogao vladavini prava; - Smernice za Liberalizaciju Viza.

Tokom pripreme SSP Akcionog plana inpute su obezbeđene od strane svih državnih institucija, uz koordinaciju Ministarstva za Evropske Integracije. U tesnoj saradnji sa Kancelarijom Premijera i Ministarstvom Finansija, SSP Akcioni plan je usaglašen sa Zakonom o budžetu 2013 god, Vladin Godišnji plan rada 2013 god. i Vladinom Zakonodavnom Strategijom 2013 god. SSP Akcioni plan je podeljen na dva glavna dela: (1) narativnih i (2) tabela akcija. Narativni deo SSP Akcionog plana ima tri dela: (1) politički kriterijumi, (2) Ekonomski kriterijumi i (3) Sposobnost preuzimanje obaveza koje proizilaze iz SSP-a. Svaki narativni deo, osim ekonomskih kriterijuma, nudi (4) vrste informacija:

1. Napredak ostvaren u odgovarajućem poglavlju pravnih, institucionalnih i političkim uslovima sprovođenja;

2. Ključni izazovi sa kojimase suočava odgovarajućepoglavlje pravnim, institucionalnim i političkim uslovima sprovođenja;

3. Uvodni pokazatelji za početak pregovora SSP i kratak pregled mera koje treba preduzeti (ako uvodni pokazatelji su identifikovani u odgovarajućem poglavlju)

4. Cilj da se ispunikako bise preuzele obaveze iz SSP i kratko pregledale i izložile mera koje treba preduzeti

U prilogu ovog dokumenta jedetaljna tabela akcija koja jasno identifikuje ciljeve koje treba ispuniti, mere koje treba preduzeti, odgovorne institucije, rok sprovođenjai finansijske troškove. SSP Akcioni plan ima ukupno 199 mera, od kojih 47 su pod političkim kriterijumima poglavlja, 19 u ekonomskom poglavlju kriterijumi i133 prema sposobnostima za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz SSP- poglavlja. Ukupni troškovi SSP Akcionog plana procenjuje se da je 1,284,092,652.57 €, od čega je 919,389,065.81 € planirano da budu pokriveni iz nacionalnog budžeta; 82,977,585.09 € od donatora , sa finansijskog jaza 281,726,001.67 €.

  

14

U skladu sa SMART principima, merljivi indikatori na nivou aktivnosti su postavljeni. Ukupni troškovi SSP Akcionog plana procenjuje se da su 740,746,749.15 €; od čega 583,996,308.65 € je planirano da budu pokriveni iz nacionalnog budžeta; 76,390,410.00 € od donatora; sa finansijskim jazom 80,360,030.50 €. SSP Akcioni plan će služiti kao ključna strategija Vlade na njenom putu ka pristupanju u EU; kao takav on će služiti kao referentna tačka za državne institucije prilikom odlučivanja o godišnjim prioritetima, planu regrutovanja, strateških investicionih planova, IT i ljudskih planova za izgradnju kapaciteta, donatorska pomoć, kao i komunikacione i informacione aktivnosti. Ovakav pristup će obezbediti da su mere preduzete oživeljene do obaveza preuzetih u okviru ovog dokumenta. Monitoring i revidiranje SSP akcionog plana Nakon usvajanja SSP Akcionog plana od strane Vlade Republike Kosova, on će biti dostavljen za komentare od strane Evropske Komisije. Kada budu primljeni EK komentari, oniće biti sastavni deo dokumenta. Monitoring SSP Akcionog plana će se vršiti putem elektronskog nadzora i sistema izveštavanja koji je zajednički razvijen od strane Vlade Kosova i Evropske Komisije. Od 2010 god, Ministarstvo za Evropske Integracije je koristilo sistematsku M & R bazu podataka za pripremu zvaničnih izveštaja za Evropsku Komisiju. Osim toga, pošto 2012 god, MEI je započeo sa proizvodnjom kvartalnih statističkih izveštajaa koji se redovno razmatraju na sednicama Vlade. U skladu sa ustaljenom praksom, sveprateće aktivnosti koje će proizaći iz ciklusa DPSP 2013 god će biti integrisane u okviru sistema monitoringa i izveštavanja SSP Akcionog plana. Koordinacione strukture Evropskih integracija– Ministarski savet, Radni odbor i 7 Izvršnih komisije – poslužiće kao temelj institucionalnog mehanizma koji će nadgledati sprovođenje SSP Akcionog plana. Da bi se obezbedilo da SP Akcioni plan ostaježivi dokument on će biti redovno revidiran. Pozivajući se na važnost dokumenta,SSP Akcioni plan će biti dostavljen Skupštini Republike Kosova za informacije.

  

15

1. POLITIČKI KRITERIJUMI 1.1 Demokratija i vladavina prava 1.1.1. Zakonodavstvo Ustav Kosova je oličenje najviših načela i vrednosti demokratije,uspostavljanjem parlamentarnog ustavnog poretka u kome Skupština igra ključnu zakonodavnu ulogu i vrši nadzornu ulogu nad izvršnom vlašću. Institucionalni okvir za zakonodavstvo i kontrolaizvršne vlasti je na mestu i funkcionalna je . Funkcije zakonodavnih procesa kao i kontrola izvršne vlasti se vrši putem parlamentarnih odbora, od kojih su 4 stalne komisije, 9 su funkcionalne komisije, 1 ad hok komisija i 1 podkomisija utvrđena za mandate, imunitete i poslovnike. Važnu ulogu u izgradnji i funkcionisanju demokratskog poretka je imao Ustavni sud, čije su odluke poštovane i precizno su se sprovodile od strane Skupštine i drugih institucija. Nakon odluke Ustavnog suda, u jesen 2010, Predsednik Kosova je podneo ostavku. Sud je odigrao važnu ulogu i u procesu ponovnog izbora predsednika Republike Kosovo, koji je ponovo izabran u skladu sa Ustavom. Skupštinska legislatura se bira putem slobodnog glasa građana, to je pravo koje je garantovano Ustavom Republike Kosova i drugim važećim zakonima. Skupština Kosova usvojila je Zakon o opštim izborima (br. 03/L-073) i Zakon o lokalnim izborima (br. 03L-072), koji definišu procedure izbora za izbor centralnih i lokalnih vlasti, kao i pravo birača da glasaju. Još u 2008 godini su održani opšti izbori, a i u dva maha opštinski izbor. Ustav Kosova garantuje etničku zastupljenost i zastupljenost polova u Skupštini. Od 120 mesta u Skupštini, 20 je garantovano za manjine. Trenutni broj etničke zastupljenosti iznosi 26 poslanika, ili 21,6%. Dok je 40 članica žena koji čine 33,3% od ukupnog broja narodnih poslanika. Skupština je znatno ojačala svoj administrativni kapacitet i znatno je poboljšana priprema zakona kao i nadzor parlamenta. Skupština je od 2008 do danas usvojila 352 zakona. Međutim, ostaju izazovi koji i dalje da otežavaju pravilno funkcionisanje Skupštine. Ustavne i izborne reforme su međusobno povezane i zaostaci u tom pogledu prouzrokuju kašnjenja u demokratskim reformama, u funkcionisanju ustavnog poretka kao i u reformama izbornog sistema na Kosovu Strateški plan Skupštine 2013-2018, kao inovi pravilnik Skupštine još uvek nisu usvojeni. Kapaciteti Skupština za praćenje i istraživanje ostaju siromašni, posebno Departman skupštine za pravne i proceduralne poslove. Zakonodavne procedure se trebaju ojačati da bi se obezbedila međusektorska stručnost i usaglašenost sa pravnim tekovinama EU.(acquis) Koordinacija između Skupštine i Vlade treba da se poboljša, i istovremeno Skupština treba da poveća nadzor i kontrolu budžetskih troškova izvršne vlasti. Nedostaje pravni osnov za status civilnih službenika, koji će u velikoj meri obezbediti nezavisnost civilnih službenika, i regulisaće funkcije i mandat civilnih službenika Skupštine. Mere za ispunjavanje obaveza prema SSP Kosovoće se zalagatiza daljejačane demokratskih principa njenog upravljanja. Poštovanje principa međunarodnog prava i vladavine prava uopšte, će predstavljati osnovu internih i eksternih politika stranaka u jednom SSP.

  

16

Da bi se zadovoljile potrebe koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Skupština će pojačati svoje napore za zaključivanje ustavne reforme i izborni proces. U cilju povećanja kapaciteta, Skupština će usvojiti nacrt zakona o statusu civilnih službenika Skupštine, Strateški plan skupštine 2013-2018, Novi Pravilnik u skladu sa mandatom Skupštine, i usvojiće strateški plan za upravljanje ljudskim resursima. Da bi se poboljšala koordinacija između Skupštine i izvršne vlasti, parlament će imenovati jednog višeg službenika koji će u saradnji sa koordinatorom koga je imenovala vlada da koordinira zakonodavni proces i plan rada Skupštine i Izvršnih organa. Skupština će preduzeti mere u skladu sa svojim mandatom da podigne kapacitete za usklađivanje domaćegzakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis), kao i praćenje sprovođenja politike. 1.1.2 Izvršni organi i Predsedništvo Ustav Republike Kosovo predstavlja pravni osnov za strukturu i funkcionisanje Vlade, šta više struktura i funkcije Vlade su regulisane Zakonom o državnoj administraciji Republike Kosovokao i Poslovnikomo radu Vlade Republike Kosovo i Pravilnikom o izmeni i dopuni Pravilnika o delokrugu delovanja i administrativnim odgovornostima Kancelarije premijera. Ključne institucije odgovorne za koordinaciju strateškog planiranja, , koordinacijupolitike kao i zakonodavne strategije Vlade, su na mestu i funkcionalne. Kancelarija za strateško planiranje (KSP) ima za cilj da izgradi kapacitete za strateško planiranje i monitoring. Koordinacioni sekretarijat Vlade (KSV), je odgovoran za koordinaciju aktivnosti između Kancelarije premijera i ostalog dela uprave. Sekretarijat Vlade, zajedno sa KSP je odgovoran za koordinaciju izrade godišnjeg plana rada, na osnovu inputa svih ministarstava i drugih izvršnih organa Godišnji plan rada se sastoji iz plana rada Vlade i plana rada ministarstava,. Kancelarija premijera priprema godišnji zakonodavni program vlade, koji je izveden iz Godišnjeg plana rada Vlade. Ovaj program je pripremljen od strane Pravne kancelarije premijera, u tesnoj saradnji sa Sekretarijatom Vlade, Ministarstvom finansija, ZSP i MEI. Program, koji navodi predloženi zakon za narednu godinu, postavlja rok za izradu zakona i odgovorne /ih institucija. Vlada ima dobre kapacitete za izradu zakona i ima potencijal da poboljša usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis) u kratkom vremenskom periodu i takođe je međuministarska koordinacija politika poboljšana u poslednje tri godine. Što se tiče Predsedništva, predsednica aktivno sprovodi svoje ustavne dužnosti i preduzima korake da ne prihvati zakonodavstvo, ako to nije u skladu sa evropskim standardima i praksom. Kosovo je postiglo značajan napredak u procesu decentralizacije, dok je Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave (MALS) preduzelo korake,da bi obezbedilo efikasnije praćenje struktura lokalneuprave . Generalno, Kosovo je uspostavilo odgovarajuće institucije izvršne vlasti, i imali su i dovoljnu političku stabilnost koja je omogućila napredak u reformskom procesu. Ipak Kosovo i dalje treba da poboljša svoju upravu sa posebnim osvrtom na primenu ambiciozne agende reforme EU-e. Vlada treba da obezbedi da njen zakonodavni program bolje odgovara, kapacitetima pojedinih ministarstava i raspoloživog budžeta. Koordinacija između vlade i parlamenta, takođe treba dalje jačanje. Zalaganje za sprovođenje decentralizacije treba da se nastavi, uključujući i jačanje administracije na opštinskom nivou

  

17

Mere za ispunjavanje obavezau okviru SSP Prema SSP-u, Kosovo će morati da poštuje i sprovodi demokratske principe upravljanja. Štaviše, Vlada Kosova će trebati da se obezbedi kroz pogodnu i efikasnu izvršnu vlast na svim nivoima uprave. Da bi se ispunili zahtevi koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada će obezbediti izgradnju kapaciteta za razvoj i koordinaciju politika i strateškog planiranja i obezbediće da zakonodavni plan odgovara individualnim kapacitetima ministarstava i trenutnog budžeta. Da bi se ovo postiglo, Vlada će izvršiti usklađivanje zakonodavne strategije sa godišnjim planom rada i budžetom, kao i usklađivanje SOR i godišnjeg budžeta sa deklaracijom prioriteta Vlade, takođe će obezbediti da godišnji plan rada koji se zasniva na dekleracijaprioriteta Vlade i prioritetima ministarstva. Da bi se poboljšalo usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis), koordinacija politika i apsorpcija pomoći , vlada će odobriti nacrt zakona o normativnim aktima, pravilima postupka o pravnim aktima , i izradiće standarde za izradu nacrta zakona. U kontekstu izgradnje kapaciteta, u kratkom roku, Vlada planira da razvije procenu učinka pravnih kancelarija i departmana za evropske integracije i koordinaciju politika u cilju poboljšanja efikasnosti ispunjavanjadržavnih obaveza u okviru SSP-a. Kroz ovaj mehanizam, Vlada ima za cilj da poboljša kvalitet i brzinu približavanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, a istovremeno poboljša koordinacije i upravljanja politikama, uključujući uspostavljanje apsorpcije pomoći EU. U cilju jačanja administrativnih kapaciteta na lokalnom nivou, Vlada će usvojiti Pravilnik o učinku (performansi) opština, i usvojiće paket profesionalnih dokumenata za razvoj kapaciteta u opštinama. Takođe, ucilju završetka procesa decentralizacije Vlada će povećati napore da uspostavi opštinu Severna Mitrovica. 1.1.3 Javna uprava

Javna uprava na Kosovu se karakteriše naprednim primarnim i sekundarnim zakonodavstvom kao i konsolidovani dugoročni strateški okvir. Tri osnovna zakona, Zakonom o civilnoj službi, Zakon o platama civilnih službenika i Zakona o državnoj upravi čine pravni osnov za status civilnih službenika, odnosno za definisanje sistema i strukture plata, dodataka i ostalih naknade za civilne službenike, kao i za regulisanje i unutrašnje institucionalnog upravljanje izvršne vlasti. Srednjoročni strateški okvir, sadrži u sebi ambiciozan plan za preduzimanje sveobuhvatne reforme na horizontalnom nivou. Strategija kroz 12 ciljeva namerava da preduzme ključne reforme, posebno u vezi sa prioritetnim oblastima kao što su planiranje i upravljanja politikama, veza između planiranja budžeta i prioriteta Vlade , reorganizacija sistema civilne službe, poboljšanje revizije kao i povećanje kvaliteta nabavke. Ključne institucije odgovorne za upravljanje i koordinaciju reforme javne uprave su uspostavljene i funkcionalne. Glavna struktura odgovorna za obezbeđivanje sprovođenja Strategije i AP za reformu javne uprave je Međuministarska komisija za reformu javne uprave. A, na tehničkim nivoa strukture zakoordinaciju, rukovođenje i strateško planiranje se sastoji od institucionalnog trougla, Ministarstva za javnu upravu, Kancelarije premijera i Ministarstva finansija.

  

18

U cilju koordinacije rada na implementaciji Akcionog plana za reformu javne uprave formirana jeradna grupa sa svojim radnim podgrupama, što odgovara 12 ključnih ciljeva strategije. Za svaki cilj su određeni koordinatoriodgovorni za praćenje realizacije strateških ciljeva. Departman za upravljanje RJU u okviru MAP-a, služi kao sekretarijat KNRAP-a i glavni nosioc za koordinaciju i praćenje sprovođenja politike u kontekstu reforme javne uprave . Uprkos velikim dostignućima u oblasti administrativne reforme, ostaju izazovi koji ometaju efikasno sprovođenje reformi, koje su u vezi sa kompletiranjem pravnog okvira kao i sa unapređenjem kapaciteta za praćenje i sprovođenje reformi. Uprkos usvajanju gore pomenutog osnovnog zakona ostaje da se kompletira pravni osnov sa usvajanjem nacrta zakona o upravnom postupku i Nacrta zakona o Vladi. Ova dva zakona su osnov za odlaganje opštih reformi. Dok kratkoročni izazovi ostaju usvajanje kao i sprovođenje 3 podzakonska aktakoja se direktno odnose na sprovođenje zakona o civilnoj službi i zakona o platama civilnih službenika. Njihovo usvajanje je preduslov za otvaranje pregovora o SSP. U smislu ispunjavanja kratkoročnih izazova Studije izvodljivosti, koja spada direktno u delokrug odgovornosti RJU, je i trajno rešenje za prostorije institucije ombudsmana, kao i održiva finansijska sigurnost. U širem kontekstu izazovi vezani sa IJUsu u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o ombudsmanu, koji treba biti u skladu sa Venecijanskim preporukama. Kao i kroz usvajanje Zakona o platama visokih javnih zvaničnika. Kroz ovo poslednje bi bilo rešeno , između ostalog, pitanje nivoa plata, koja bi morala da bude na nivou ministara i sudija Između ostalog, kao izazov i dalje ostaje prelaz na novi platni sistem, kao i priprema pravnog okvira koji se odnosi na usvajanje novih internih propisa izvršne vlasti u skladu sa zakonom o državnoj upravi. Od suštinskog značaja za sprovođenje reformi je dovoljna alokacija potrebnih finansijskih sredstava kao i ljudskih resursa za sprovođenje politike. Sa institucionalnog aspekta izazov ostaju ograničeni kapaciteti javne uprave koji se zasnivaju na nizu istorijskih, društvenih i političkih faktora kao što su nedostatak institucionalnog i administrativnog iskustva, u razvoju obrazovni sistem u razvoju i nedostatak političke volje za suštinske reforme u javnoj administraciji. Postojanje efektivnih administrativnih kapaciteta za sprovođenje obaveza koje donosi članstvo u EU je jedan od ključnih kriterijuma procesu integracija - poznat kao Madridski kriterijum. Mere za ispunjavanje obaveze u okviru SSP U cilju započinjanja pregovora o stabilizaciji i pridruživanju , Studija o izvodljivosti je identifikovala sledeće kratkoročne kriterijume koji se treba ispuniti za početak pregovora o SSP: 1. Usvajanje neophodnog sekundarnog zakonodavstva , zakona o civilnoj službi i platama za civilnu službu . 2. Izdvojiti prostor za instituciju Ombudsmana i obezbediti budžetsku nezavisnost kroz obavezu Vlade da obuhvati predlog budžeta IJA bez ikakvih promena u ukupnom predlogu budžeta koji se podnosi od strane Vlade u Parlamentu U cilju ispunjavanja kriterijuma za pokretanje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Kosova će usvojiti 3 propisa (podzakonska akta) za sprovođenje zakona o civilnoj službi i zakonuo platama civilnih službenika, odnosno nacrt pravilnika o uslovima za ograničenje prava na štrajk u specifičnim uslugama u civilnoj službi, nacrt pravilnika o procedurama za brigu o javnim službenicima zbog fizičke ili mentalne nesposobnosti ili zdravstvenih problema,

  

19

kao i nacrt pravilnika o dodacima na platu i druge naknade civilnih službenika. Takođe, će se dugoročno obezbediti prostorije za ombudsmana. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo bi trebalo da dodatno ojača posvećenost za poboljšanje profesionalizma, efikasnosti i efektivnosti javne administracije na svim nivoima, što je od fundamentalnog značaja za uspešno sprovođenje neophodnih reformi u budućnosti. Krajnji cilj ovih reformi bi omogućio pravilno funkcionisanje državnih institucija u opštom interesu građana Da bi se zadovoljili zahtevi koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će usvojiti Nacrt zakona o upravnom postupku; Nacrt zakona o Vladi, Nacrt zakona visokim političkim zvaničnicima , Nacrt zakona o KIJA, i izvršiće se dopuna/izmena Zakona o ombudsmanu , da bude u skladu sa Venecijanskim preporukama. Između ostalog, Vlada će preduzeti mere da ubrza sprovođenje zakona o platama civilnih službenika, izvršivisistematizaciju radnih mesta, kao i prelaz na novi platni sistem. Vlada će preduzeti mere, da se ubrza usvajanje internih propisa u skladu sa zakonom o državnoj upravi. 1.1.4 Sektorbezbednosti

Ustav Republike Kosovo i zakonom, kao i relevantni zakoni o Ministarstvu kosovskih bezbednosnih snage i zakon o Kosovskim snagama bezbednosti, kojim se uređuju sektor bezbednosti prema najvišim demokratskim standardima. Pravni okvirobezbeđuje i omogućava civilnu i demokratsku kontrolu nad snagama reda i bezbednosti koje se obavljaju od strane najvišeg institucionalnog tela, Skupština Republike Kosovo, odnosno preko skupštinskog Odbora za unutrašnje poslove, bezbednost i nadzor bezbednosne snage i Komisije za nadzor Kosovske obaveštajne agencija . Politikom i strateškim pravcem bezbednosnog sektora rukovodi Savet bezbednosti Kosova, kojim predsedava premijer zemlje i pod nadzorom je parlamenta. Kosovo je trenutno u fazi preispitivanjabezbednosnog sektora, koji se očekuje da proceni bezbednosno okruženje na Kosovu i stoga da proizvode buduću stratešku strukturu bezbednosnog sektora. Ovo preispitivanje je planirano da bude završeno u leto 2013 godine. Izazov u sektoru bezbednosti ostaje povećanje nadzora bezbednosnog sektora, kao i jačanje kapaciteta odbrane. Mere za ispunjavanje obaveze u okviruSSP-u Kosova će trebati dodatno da ojača demokratsku kontrolu sektora bezbednosti. Da bi ispunila zahteve koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo će preduzeti mere da se poveća nadzor nad sektorom bezbednosti. Kosovske institucije će sprovesti reviziju sektora bezbednosti prema predviđenom planu, i usvojiće Nacionalnu strategiju za bezbednost.

  

20

1.1.5. Pravosudni sistem U pravosudnom sistemu Kosova u poslednjih nekoliko godina je evidentiran napredak. Usvojen je reformski pravn okvir, Zakon o sudovima, Zakon o Sudskom savjetu, Zakon o državnom tužilaštvu i tužilačkom savet, postizanjem značajnog napretka u reformi i restrukturiranju novog sudskog sistema, nezavisnog, efikasnog i nepristrasnog u skladu sa zakonom, koji vrši velike sudske i tužilačke reforme. Uspostavljene su ključne institucije za izradu , nadzor i sprovođenje važećihzakona, ponovnim funkcionalizovanjem Sudskog saveta Kosova i uspostavljanjem i funkcionisanjem Tužilačkog saveta Kosova. Takođe je uspostavljen Ustavni sud, kao konačni autoritet za tumačenje Ustava i nezavisan u obavljanju svojih dužnosti,donošenjem niza odluka političkog karaktera poštovanih od strane svih organa i političkih lidera. Od 2011 godine sa stupanjem na snagu Zakona o sudovima i državnom tužiocu je ostvaren napredak u poboljšanju plata, njihovim povišavanjem na zadovoljavajući nivo, kako bi se povećala efikasnost i performanse sudija i tužilaca na radu. Takođe je zabeležen napredak u pravcu smanjenja broja zaostalih predmeta, SVK je usvojilo Državnu strategiju za smanjenje broja starih predmeta, tretirajući 55% od 160 000 slučajeva zabeleženih od 2008 godine do danas. Uprkos napretku u pravosudnog sistemu, ostaje izazov revizija zakonskog okvira pravosudnog paketa koji treba da obezbedipotpunu usaglašenost sa Venecijanskim preporukama. Razmatranje Strategija za smanjenje broja starih predmeta treba da obezbedi efikasne mehanizme za smanjenje prikupljenih i nerešenih predmeta, u pravcu poboljšanja upravljanja predmetima. Ostaje izazov razvoj elektronskog sistema za upravljanje predmetima, kao i izgradnja kapaciteta za upravljanje sistemompodataka . U tom smislu, izazov i dalje ostajepovezivanje i unifikacija podataka svih kosovskih sudova kao i interkonekcija sa TSK. Sa institucionalnog aspekta ostaje izazov reforma pravosudnog sistema i jačanje kapaciteta administrativnog osoblja. Izazov, takođe ostaje , raspodela budžetskih sredstava kao i povećanje broja sudija i tužilaca, uključujući i manjinske zajednice , za koje pravni okvir zadržava veliki broj pozicija. Nedostaje proaktivan pristup institucija u pokretanju istragaza slučajeve međunarodne pravne saradnje. Ostaje suštinski pristup pravdi u severnom delu Kosova, kosovski pravosudni sistem ima potrebu da poboljša svoju upravu sa posebnim fokusom na pristup nacionalnih sudija Okružnom sudu na severu, pošto do sada ovaj sud poseduje samo 6 sudija i 2međunarodna tužioca EULEX-a, kao i stvaranje mehanizama za sprovođenje zakona u istrazi i suđenju krivičnih slučajeva. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Da bi započeli pregovori o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje Studije izvodljivosti je identifikovala ovaj kratkoročni kriterijum koje treba ispuniti za početak pregovora o SSP: • Tokom izmene i dopune paketa zakona za reformu pravosuđa, treba se obezbediti da ovlašćenja specijalnog tužilaštva Republike Kosovo ostanuneprimenjiva. U cilju ispunjavanja kriterijuma za pokretanje pregovora o sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje, kosovske institucije će obezbediti da tokom faze dopune izmene paketapravosudnih zakona, se ne utiče na ovlašćenja specijalnog tužilaštva Republike Kosovo.

  

21

Skupština će usvojiti paket zakona o pravosuđu, tako što će obezbediti da STRK bude u skladu sa preporukama Evropske komisije. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo bi trebalo da dodatno ojača posvećenost za poboljšanje profesionalizma, efikasnosti i efektivnosti javne administracije na svim nivoima, što je od fundamentalnog značaja za uspešno sprovođenje neophodnih reformi u budućnosti. Krajnji cilj ovih reformi će omogućiti pravilno funkcionisanje državnih institucija u opštem interesu građana. Da bi se ispunili zahtevi koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će nastaviti napore da završe pravni okvir u skladu sa standardima EU, stvaranjemnezavisnog sistema, efikasnog i pravičnog radi primene i sprovođenja zakona i sudskih odluka, uporedo sa izvršenjem slučajeva. Reformatorski pravosudni paket će se promeniti, izbegavanjem slabljenja pravosudnog sistema, pored restrukturiranja sudova. Pravni okvir za izbor članova SSK će se promeniti. Sve procedure za izbor članova će se izvršiti u skladu sa evropskim standardima i preporukama Venecijanske komisije, vodeći računa da većina izabranih bude od strane pravosuđa. Sa ciljem smanjenja slučajeva prikupljenih u SVK će usvojiti Strategiju za smanjenje zaostalih slučajeva koji su se prikupili u SVK, i istovremeno će se povećati broj sudija i pomoćnog osoblja. U srednjoročnimperiodu SSK će operacionalizovati sistem za upravljanje predmetima i takođe će razviti plan obuke za upravljanje bazom podataka. Kosovo takođe mora da obezbedi zaštitne mere za sudije, tužioce, svedoke i sudsko osoblje, protiv pretnji i zastrašivanja, ometanja prava na pravično suđenje, kao i pružanje odgovarajućeg prostora u skladu sa sudskim postupcima , na osnovu zakona o sudovima i tužilaštvu . U tom smislu, SSK će potpisati SOP sa kosovskom policijom da obezbedi blisku zaštitu za sudije i razviće SOP za određivanje mera bezbednosti za pristup sudskim objektima. SSK i TSK će se sa prioritetima baviti slučajevinma disciplinskih ili krivični prekršaja sudija i tužilaca , o kojima su podneti izveštaji disciplinskimkomisijama , kao i tretiranje osetljivih slučajeva političke prirode kako bi se poboljšao ugled pravosudnog sistema. Kosovske institucije će obezbediti proaktivnost u istrazi za pokretanje slučajeva o pitanjima za međunarodnu pravnu saradnju. U tom smislu, Vlada će dopuniti / izmeniti Zakon o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim predmetima. 1.1.6. Borba protiv korupcije

U oblasti borbe protiv korupcije, Vlada je utvrdila potreban okvir politika i zakona za borbu protiv korupcije i uspostavila je ključne institucije u cilju sprovođenja zakona i politike protiv korupcije. Usvojen je antikorupcijski pravni okvir, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o zaštiti informatora, Zakon o sprečavanju sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, Zakon o deklaraciji i kontroli porekla imovine visokih javnih zvaničnika, i zakon o deklarisanju porekla i kontrole poklona svih službenih lica Ključne institucije odgovorne za upravljanje i koordinaciju borbe protiv korupcije su osnovane i funkcionalne. Agencija za borbu protiv korupcije je nezavisno telo odgovorno za sprovođenje državne politike za sprečavanje i borbu protiv korupcije, naročito u oblasti izveštavanja,

  

22

otkrivanja i istrage korupcije, kao iza sprovođenje Strategije i Akcionog plana protiv korupcije. A na tehničkom nivou su uspostavljene strukture za koordinaciju politike za sprovođenje antikorupcijskih propisa i sprečavanje i istragu akata korupcije. Formirana je antikorupcijska radna grupa u okviru specijalnog tužilaštva i Nacionalnog saveta kao koordinacionog tela pod vođstvom predsednika, koja ima za ciljda koordinira rad i aktivnosti institucija i agencija u okviru njihove nadležnosti i delokruga delovanja. Kosovska Policija je osnovaladepartman za borbu protiv privrednog kriminala i korupcije, a stvorene su zajedničke strukture između policijskih istražitelja i tužilaca , uspostavljanjem task force za borbu protiv korupcije u cilju sprečavanja i istrage dela korupcije, privrednog i finansijskog kriminala. Ipak u antikorupcijskoj oblasti, izazov ostaje poboljšanje zakonskog okvira u borbi protiv korupcije, kao i usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis) . Posebno, zakon za sprečavanje sukoba interesa i zakon o deklaraciji i kontroli imovine visokih zvaničnika treba da razjasni mandat izveštavanja, kao i sprovođenje ubedljiviji i proporcionalnih sankcija. Izazov ostaje i dopuna / izmena zakona o finansiranju političkih stranaka, tako da donacije budu obrađene u transparentnom obliku od strane pravnih lica koja obezbeđuju robu i usluge za javnu upravu, kao i obavezu političkih partija da otvore jedan bankovni račun i utvrderokovi za objavljivanje finansijskih izveštaja. Dok kratkoročni izazov ostaje usvajanje strategije za borbu protiv korupcije od strane Skupštine Kosova. Sa institucionalnog aspekta ostaje izazov nedostatak proaktivnog delovanja od strane APK, jer nedostaje poseban mehanizam istrage među institucijama za sprovođenje zakona. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Da bi se započeli pregovori o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje Studija izvodljivosti je identifikovala sledeće kratkoročne kriterijume koje treba ispuniti za početak pregovora o SSP: • pokazati posvećenost u ostvarivanju rezultata u borbi protiv korupcije, uključujući i pokretanje istrage, u tesnoj koordinaciji sa EULEX-om • Usvajanje Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije. Da bi se ispunili kriterijumi za otvaranje pregovora za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će obezbediti u bliskoj saradnji i koordinaciji sa EULEX-om , uspostavljanje mehanizma koordinacije za pokretanje istrage slučajeva korupcije, i preduzeće mere za povećanje rezultata u sprovođenju antikorupcijskih politika. Skupština Kosova će usvojiti Strategiju za borbu protiv korupcije. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da dodatno ojača posvećenost za poboljšanje profesionalizma, efikasnosti i efektivnosti javne administracije na svim nivoima, što je od fundamentalnog značaja za uspešnu implementaciju reformi potrebnih u budućnosti. Krajnji cilj ovih reformi će omogućiti pravilno funkcionisanje državnih institucija u opštem interesu građana.

  

23

Da bi se ispunili zahtevi koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će preduzeti konkretne korake za kompletiranje pravnog okvira u skladu sa standardima EU. Zakon o sprečavanju sukoba interesa će se promenitiadresiranjem relevantne obaveze izveštavanja. Takođe će se ispuniti / izmeniti Zakon o Deklarisanju imovine i sukoba interesa, predviđajući izvršenje ubedljiviji i proporcionalnih sankcija. Skupština će se dopuniti / izmeniti Zakon za finansiranje političkih partija adresiranjem transparentnosti donacija pravnih lica kojiobezbeđuju robu i usluge za javnu upravu kao i obavezu političkih stranaka da otvore jedan jedini bankovni račun i definisanje rokova u publikaciji finansijskih izveštaja. Takođe će se preduzeti mere za uspostavljanje jednog posebnog mehanizmaistrage između APK i institucija za sprovođenje zakona koje će pomoći da se ojača međuinstitucionalna saradnja u istragama i krivičnom gonjenju slučajeva korupcije. 1.1.7. Odnosi sa međunarodnom zajednicom

Kosovo je u velikoj meri ispunilo sve uslove koji proističu iz Sveobuhvatnog predloga Ahtisarijevog paketa, a kao rezultat toga, 10. septembra 2012 je Međunarodna upravljačka grupa proglasila završenomfazu nadzora nezavisnosti, i mandataKancelarije međunarodnogcivilnog predstavnika. Međutim, Kosovo je postiglo usaglašenost sa Evropskom unijom da se produži mandat EULEX-a do juna 2014 godine. U tom smislu, Skupština je usvojila Zakon o ratifikovanju međunarodnog ugovora između Republike Kosovo i EU omisiji EULEX-a za vladavinu prava na Kosovu. U novembru 2012 godine, Vlada Kosova i misijaEULEX-a su na redovnom sastanku Zajedničkog koordinacionog odbora za vladavinu prava potpisali'Kompakt ugovor za vladavinu prava "i usvojeni su " ažuriraniopisi poslova"kojipostavljaju zajedničke ciljeve u oblasti vladavina prava i uspostavljanja jasnog mandata za podelu zadataka. Kosovski je znatnoj meri pojačalo napore za povećanje priznanje Kosova kao nezavisne države, i kao rezultat je dostignute 95 priznanja . Institucije supovećale aktivnosti za članstvo Kosova u međunarodnim mehanizmima i stoga je Kosovo sada član nekoliko regionalnih organizacija i drugih međunarodnih mehanizama. Kosovo je član Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, sa kojima ima sporazum za podršku. U novembru 2012 godine, Kosovo je postiglo značajan napredak ulaskom u Evropsku banku za obnovu i razvoj, koji je omogućio Kosovu pristup fondovima za finansiranje projekata u cilju ekonomskog razvoja. Kosovo u 2012 godini, je uspešno predsedavalo redovnim sastancima CEFTA-e, i nastavlja da daje doprinos na ravnopravnom nivou sa ostalim zemljama u regionu. Uprkos dostignućima u oblasti međunarodnih odnosa, i dalje ostaju izazovi koji otežavaju položaj Kosova na međunarodnoj areni. Ne priznavanje od 5 država članica EU predstavlja izazov na putu Kosova ka evropskim integracijama. Takođe, nedostatak dovoljnih priznanja sprečava članstvo Kosova u drugim međunarodnim mehanizmima, kao što su OUN, OEBS-a i Saveta Evrope, kao posledica Kosovo nije u mogućnosti da u potpunosti ima koristi od mehanizama evaluacije relevantnih konvencija. Ipak da odgovori na ove izazove Vladu Kosova će povećati diplomatske aktivnosti za povećanje priznanje i članstvo u relevantnim međunarodnim mehanizmima. Vlada će usvojiti Strategiju

  

24

spoljne politikekroz koju se očekuje da se poveća broj novih priznanja kao i članstvo u međunarodnim mehanizmima.

1.2. Ljudska prava i zaštita manjina

1.2.1. Građanska, politička, ekonomska i socijalna prava Osnovna prava i slobode već imaju solidnu pravnu osnovu i regulišu se na osnovu principa utvrđenih u Ustavu, odnosno II poglavlje - osnovnaprava slobode i drugi relevantni zakoni. Ustav imaubačene glavne međunarodne sporazume i direktne instrumente primenjive na Kosovu, uključujući i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njene protokole. Ustav predviđa prednost ovih sporazuma u slučaju sukoba sa nacionalnim zakonodavstvom. Ustav takođe predviđa pravo pojedinaca da podnesu pred ustavnim sudom , kršenja njihovih prava od strane javnih organa a i Ombudsman može da uputi predmete Ustavnom sudu. Osnovni pravni okvir se proširuje Zakonom protiv diskriminacije, Zakonom protiv nasilja u porodici, zakonom o ravnopravnosti polova, Zakonom o socijalnojpomoći, Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom sa invaliditetom, Zakonom o penzijama za lica sa invaliditetom zakonom ostručnom osposobljavanju i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Zakonom o radu , kao i Pravnim kodeksom za maloletnike koji jeu potpunosti u skladu sa standardima EU. Što se tiče strateških dokumenata, do sada je Vlada usvojila Strategiju za ljudska prava (sada u procesu razmatranja), Strategiju za osobe sa invaliditetom, Strategiju o dečjim pravima , kao i program Kosova protiv nasilja u porodici. Svi oni imaju za cilj pružanja zaštite, praćenje i unapređenje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Institucije odgovorne za praćenje sprovođenja zakonodavstva za ljudska prava su uspostavljene i funkcionalne . Na centralnom nivou je Kancelarija za dobro upravljanje u okviru kancelarija premijera, sa mandatom da sačuva i promoviše principe ljudskih prava i osnovnih sloboda. Dalje, su osnivane jedinice za ljudska prava u okviru drugih institucija, na centralnom i lokalnom nivou. Što se tiče rodne ravnopravnosti, na centralnomnivou, mandat ima Agencija za ravnopravnost polova - Kancelarija premijera i određeni su zvaničnici iz ove oblasti u svim institucijama na centralnom i lokalnom nivou. Za pitanje nestalih lica odgovorna je vladina komisija za nestala lica a i Skupština Kosova ima specijalizovani odbor za ljudska prava, ravnopravnost polova, za nestala lica i peticije , i u mandatu ima razmatranje nacrta zakona i obezbeđivanje usaglašenosti sa evropskim i međunarodnim zakonodavstvom. Uprkos dostignućima u oblasti osnovnih prava, ostaju izazovi koji ometaju efikasnu primenu zakonskog okvira u vezi sa zaštitom, promocijom i praćenjem ljudskih prava. Raznovrsnost struktura jasno komplikuje podelu nadležnosti među ovim institucijama i značajno otežava efikasnost u sprovođenju zakonskog okvira. Više treba da se uradi u oblasti slobode izražavanja, da bi se obezbedilo poštovanje u praksi. Slučajevi fizičkih napada na novinare se trebaju istražiti i krivično goniti. Dok, u vezi sa imovinskim pravima treba se raditi na njihovoj primeni i poštovanju, smanjenju broja zaostalih sakupljenih predmeta, i dalje sprovođenje sudskih i administrativnih odluka

  

25

Ministarstvo pravde treba da kompletira sekundarno zakonodavstvo za sprovođenje Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, i treba da nastavi sa svojim zalaganjima za povećanje profesionalnosti popravnog osoblja. Istovremeno, se treba nastaviti sa rešavanjem ostalih pitanja, kao što su dalji napori oko nekažnjavanja i pristupa pravdi, posebno za najugroženije grupe društva, uključujući i žrtve trgovine ljudima. Štaviše, postoji humanitarna briga o sudbinilica nestalih tokom sukoba u 1990-im godinama (1770 slučajevima do avgusta 2012). Primena zakona o zaštiti od nasilja u porodici treba da se poboljša , a i sprovođenje antidiskriminacionog zakonodavstva ostaje izazov. Lica sa invaliditetom se suočavaju sa teškoćama u smislu pristupa zaposlenju, robama i uslugama, transportu i obrazovanju. Primena sindikalnog i trgovačkog prava treba se dodatno poboljšati. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da poštuje i sprovodi demokratske principe i ljudska prava kao što je definisano u glavnim međunarodnim dokumentima kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Evropska konvencija o ljudskim pravima. Poštovanje principa međunarodnog prava i vladavine prava uopšte, će formirati osnovu internih i eksternih politika stranaka u SSP-u. Kosovo bi trebalo da obezbedi daosnovna prava i slobode, budu garantovana i njihova primena da se na postepeno poboljšava. Da bi se ispunili zahtevi koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Kosova će preduzeti korake za kompletiranje pravnog okvira sa ukazom o proglašenjunovog Krivičnog zakonika. Da bi se obezbedio pristup zapošljavanju za osobe sa invaliditetom, Vlada će izvršiti izmenu i dopunu Zakona o profesionalnom osposobljavanju i ponovnom osposobljavanju, i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kako bi se obezbedilo uključivanje posebnih potreba pri dizajniranju politike zapošljavanja. Osim toga, izradiće se pravilnik koji će se baviti pitanjem pojednostavljivanja struktura odgovornih u oblasti ljudskih prava. Što se tiče regionalne saradnje za nestala lica, postići će se memorandum o razumevanju sa EULEX-om i obezbedićese aktivno učešće u izradi / završavanju regionalnog spiska nestalih lica. Što se tiče usmeravanja sindikalnih i trgovinskih prava, Vlada će se fokusirati na jačanje kapaciteta inspektora rada sa izradom strategije za razvoj Inspektorata rada, uključujući i plan obuke U vezi sa poboljšanjem implementacije zakona za borbu protiv diskriminacije, izradiće se akcioni plan koji će pokritivremenski period od 2013-2015. Ministarstvo pravde će završiti usvajanje sekundarnog zakonodavstva za sprovođenje Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. U popravnim službama, Vlada će nastaviti sa poboljšavanjem uslova za zatvorenike u popravnim centrima i u pritvoru, i izradiće i plan obuke za nastavak unapređenja profesionalnih kapaciteta popravnog osoblja. Štaviše, izvršiće se statističko praćenje izbliza i na redovnoj osnovi, u smislu izvršavanja administrativnih i sudskih odluka koje utiču na imovinska prava, izvršenje sudskih odluka koje se bave slučajevima koji uključuju ranjive grupe i pružaju pristup pravdi, kao i u slučajevima porodičnog nasilja. U tom smislu, predviđa se reforma sistema izvršenja, koja će biti realizovana usvajanjem Nacrta zakona o izvršnom postupku. Ovaj zakon će reformisati sistem izvršenja u skladu sa zahtevima za potpisivanje SSP-u. Sa ovim zakonom na Kosovu će se ostvariti više efikasno sprovođenje

  

26

važećeg zakonodavstva i sprovođenje sudskih odluka građanskog i administrativnog karaktera.

1.2.2. Poštovanje i zaštita manjina i kulturnih prava Poštovanje i zaštita manjina i kulturnih prava na Kosovu je regulisano ne samo Ustavom Republike Kosovo (poglavlje III). Međunarodne konvencije koje se direktno primenjuju u Republici Kosova, u skladu sa Ustavom, su Konvencija Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Pored toga, postoje i drugi obavezujući međunarodni ugovori u Republici Kosovo, kao Aneks o ustavnim pravima, prava zajednica, decentralizacija i aneks o kulturnom nasleđu. Postoji i napredno osnovno i sekundarno zakonodavstvo koji je u vezi sa ovim pravima. Osnovni zakoni uključuju Zakon o zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih pripadnika u republici Kosovo, Zakon o upotrebi jezika,zakon o kulturnom nasleđu, Zakon o zaštiti posebnih područja, Zakon o istorijskom centru Prizrena, Zakon o Velikoj Hoči, Zakon o javnom emteru, Zakon o slobodi veroispovesti na Kosovu i Zakon protiv diskriminacije. Pored toga, ova prava su regulisana podzakonskim aktima (sekundarnim zakonodavstvom) , kao što jePravilnik o opštinskim kancelarijama za zajednice i povratak i Pravilnik o Kancelariji poverenika za jezike. Takođe je usvojena Strategija i Akcioni plan za zajednice RAE i strategija za zajednice i povratak za 2009-2013 godinu, čiji ciljevi su stvaranje održive zajednice, održivog povratka i reintegracije raseljenih lica u zemlji, kao i ekonomska reintegracije zajednica. Za praćenje Strategije i Nacionalnog akcionog plana za zajednicuRAE, uspostavljena je tehnička radna grupa, koja je zadužena za praćenje ove strategije, koja se sastaje četiri puta godišnje, i Međuinstitucionalni Upravni odbor, koji se sastaje dva puta godišnje. Takođe je osnovala radna grupa za reformu Kancelarije poverenika za jezike, koji održava niz sastanaka kojima predsedava KPZ. Ključne institucije odgovorne za sprovođenje zakona, kao što su one na centralnom i lokalnom nivou, su osnovane i postale funkcionalne . Na centralnom nivou je Ministarstvo za zajednice i povratak (MZP), Kancelarija za pitanja zajednica u okviru Kancelarije premijera, Konsultativni savet za zajednice (Predsedništvo), Parlamentarni odbor za ljudska prava, interese zajednica i za povratak kao i Odbor za zajednice . Uprkos napretku u kompletiranja pravnog i političkog okvira, izazov ostaje njihovo efikasno sprovođenje. Izazov, posebno, ostaje primena zakona o zaštiti kulturnog nasleđa i Srpske pravoslavne crkve, posebno zakona o istorijskom centru Prizrena i onaj o Velikoj Hoči. Takođe je potreban dalji napredak u implementaciji Strategije i Akcionog plana za zajednice RAE, uključujući raspodelu potrebnih sredstava u vezi sa "Četrdeset akcija" za integraciju RAE zajednice. Kratkoročni izazov ostaje osnivanje konsultativnog tela za zaštitu kulturnog i verskog nasleđa. Dalje, se treba raditina povećanju zastupljenosti manjinskih zajednica u javnoj administraciji i na poboljšanju primene zakona o upotrebi službenih jezika na institucionalnom i društvenom nivou širom Kosova. Trebaju se stvoriti usloviza Srbe i za povratak lica koja žele da se vrate. Za kancelarijupoverenika za jezike se treba izdvojiti budžet, osoblje i prostor. Treba se obezbediti

  

27

emitovanje na srpskom jeziku od strane javnog emitera. Fizički napadi motivisani etničkim ili verskim osnovama se trebaju istražiti, a počinioci treba da budu privedeni pravdi. Pristup obrazovanju, borba protiv napuštanja školovanja, kao i kvalitativni rezultati u obrazovanju, treba da zadovolje najnoviji plan i program romske zajednice i važno je da incidenti koji ugrožavaju bezbednost lokacija i vračanje imovine, budu temeljno istraženi i poslati na sud. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a U cilju početka pregovora za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala sledeće kratkoročne kriterijume koji moraju biti ispunjeni za početak pregovora o SSP: Usvajanje i operacionalizacija konsultativnog tela za promociju i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa, odnosno Srpske pravoslavne crkve. U cilju ispunjavanja kriterijuma za početak pregovoraza sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada i Skupština Kosova će usvojiti administrativno uputstvoo Savetu za implementacija i monitoring, kao i da se obezbedi njegova funkcionalnost. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da poštuje i sprovodi prava lica koja pripadaju manjinama u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Kosovo takođe treba da pruži mogućnost za povratak raseljenih lica koja žele da se vrate. Da bi se ispunili zahtevi koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će staviti u funkciju Kancelariju poverenika za jezike, kojom prilikom će se izdvojiti budžet, prostor i ljudski resursi. Što se tiče zaštite Istorijskog centra Prizrena i sela Velike Hoče, formiraće se lokalni odbori za sprovođenje relevantnih zakona, i izdvojiće se budžet za njihovo sprovođenje. Dalje će se uspostaviti televizijski kanal na srpskom jeziku u okviru javnog servisa. U pogledu integracije RAE zajednice na centralnom i lokalnom nivou, izvršiće se budžetiranje za realizaciju programa "Četrdeset akciji", a i povećaće se broj zaposlenih iz redova manjina. U nastojanju da se obezbede mogućnosti za povratak raseljenih lica, nastaviće se sa izgradnjom i rekonstrukcijom kuća, a i pratiće se broj vraćenih lica, projekata i podržanih u funkciji povratka. Dalja će se izvršiti istraga, krivično gonjenje i suđenje slučajeva vezanih za fizičke napade etnički i verski motivisanih. 2. EKONOMSKI KRITERIJUMI 2.1. Situacija i ekonomska stabilnost 2.1.1.Ekonomska situacija Razvojne i ekonomske politike u poslednjih nekoliko godina su zasnovane na održavanju makroekonomske, finansijska stabilnosti i fiskalne konsolidacije. To je takođe odraženoi u prioritetima Vlade uključenim u Srednjoročniokvir troškova za 2013-2015 godinu. Ovi prioriteti se fokusiraju na ekonomski i održivi rast irazvoj, jačanje dobrog upravljanja i vladavine prava, razvoj ljudskih i fizičkih resursa, kao i povećanjesocijalne zaštite u celini. Finansiranje ovih prioriteta je uključenoi u budžetski okvir.

  

28

U kontekstu fiskalne konsolidacije, nastavilo se sa potpunom implementacijom sporazuma SBA sa MMF-om. Kosovo je postalo član Međunarodne banke za obnovu i razvoj (EBRD) i primljeno je u programima Evropske investicione banke (EIB). Članstvo u ovim međunarodnim finansijskim mehanizmima će imati pozitivan uticaj na ekonomski razvoj zemlje tako što će omogućiti pristup kreditima sa povoljnim uslovima za privredu Kosova. Ekonomski rast u poslednje tri godine je u proseku iznosio oko 4%. Približno sličan ekonomski rast se očekuje u 2012 godini, uzimajući u obzir i uticaj ekonomskih kretanja iz evrozone. Za period od 2013-2015 godine se procenjuje porast od oko 5% u proseku. Ukupna potrošnja i dalje nastavlja da bude glavna komponenta BDP-a, koji se očekuje da u tri naredne godine poraste po realnoj godišnjoj stopi od oko 4.4%. Drugi važan činilac u BDP-u su opšte investicije, zahvaljujući povećanom učešću javnih investicija u ukupnim investicijama (oko 12% veći u 2012 godini u odnosu na 2011). Učešće ukupnih investicija u BDP se očekuje da će dostići oko 34.1% na kraju perioda 2013-2015, od 33.4% koliko je iznosilo u 2011 godini. Izvoz roba i usluga se očekuje da će rasti po prosečnoj realnoj stopi od 7.6%. I uvoz se očekuje da nastavi da raste u srednjeročnom periodu. Doprinos uvozau realnom rastu BDP-a predviđa se da, u srednjeročnom periodu, prosečno iznosi oko -2.5%. Inflacija u 2012 godini se očekuje da će biti oko 1.2%, podstaknuta i od promena cena u zemljama regiona a što se odražava kroz uvoz iz tih zemalja. Na osnovu predviđanja MMF –a i predviđanjima o kretanjima u lokalnoj privredi, nivo cena se očekuje da će rasti sporije u naredne tri godine u odnosu na prethodni period. Finansijski sektor će i dalje biti stabilan. Iako pod dominacijom banaka u stranom vlasništvu, bankarski sektor je bio likvidan, jer su bankarskeoperacije finansirane prevashodno od strane lokalnih depozita. Centralna banka, zajedno sa Ministarstvom finansija su stvorili fond za hitnu pomoć likvidnosti, iako, još od stvaranje ovog fonda nije bilo potrebe da se koristi ovaj dodatni mehanizam likvidnosti. U septembru 2012 godine, aktiva bankarskog sektora je imala godišnji rast od 5.1% (14.7% u septembru 2011 godine.) Odnos krediti - depoziti u septembru 2012 godine je bio 79.7%, jedno poboljšanje u odnosu na prošlu godinu (78.9% u septembru 2011.) Trgovinski bilans je karakterisan sa prosečnim trgovinskih deficitom od oko 40% BDP-a u poslednje tri godine. Trgovinski bilans se očekuje da će imati tendenciju za blagim padom u periodu od 2012-2015 godine, kao rezultat brzog rasta izvoza roba i trgovinskih usluga. Uvoz roba se očekuje da nastavi svojuuzlazni trend tokom ovog perioda, uprkos pretpostavkama za laku zamenu sa lokalnim proizvodima. Deficit tekućeg računa je još u poslednjih nekoliko godina imaoporast, projektovan da ostane na nivou od oko 20% BDP-a. Neto transferi se očekuje da nastave pozitivan trend. Međutim, taj rast se očekuje da će se usporiti u 2012 godini, zbog uticaja dešavanja u evrozoni na nivou doznaka. Od strane kapitalnog i finansijskog računa, prihodi iz direktnih investicija se očekuje da će rasti, dok se očekuje usporavanje kod portfolio investicija, ako lokalne finansijske institucije prenose ulaganja u trezorske zapise( vrednosni papiri) Vlade Kosova. Osnovne institucije za formulisanje i praćenje sprovođenja politike na nivou države su stvorene. Kancelarija premijera za strateško planiranje vrši formulisanje srednjeročnih razvojnih prioriteta vlade na osnovu vladinih strateških dokumenata, kao što je Program Vlade za 2011-2014 godinu, i vizija i prioriteti za ekonomski razvoj usvojeni u 2011 godini. Ova kancelarija takođe

  

29

koordiniše praćenje realizacije ovih prioriteta. Ministarstvo finansija, u okviru svojih nadležnosti ima obavezu da pokrenesa planiranjem i godišnji budžet Vlade i makrofiskalne projekcije. Nadležna ministarstvazatim vrše operacionalizaciju prioritetaubudžetskim projektima i aktivnostima kroz godišnji budžet budžetskih organizacija. Nacionalni savet za ekonomski razvoj , takođe, igra aktivnu ulogu kao forum za diskusiju inicijative o kreiranju politike i konsultacije sa poslovnim udruženjima i drugim zainteresovanim stranama. Savet je takođe odgovoran za praćenje implementacije Akcionog plana za ekonomski razvoj 2011-2014. Socijalni partneri su uključeni u kreiranje politika, preko Ekonomsko - socijalnog saveta, gde se vodi socijalni dijalog između poslodavaca i onih koji traže posao o ekonomskim i socijalnim pitanjima. Uprkos dostignućima izvršenim na očuvanju ekonomske stabilnosti i sprovođenja reformi na osnovu principa tržišne ekonomije, mnogi izazovi ostaju za privredu Koosva. Visoke stope nezaposlenosti, visok spoljni deficit, jačanje vladavine prava, i bolje usmeravanje politike ostaju primarni izazov za ekonomski razvoj Kosova. Sa institucionalnog aspekta ostaje izazov razvoj kapaciteta za predviđanja i bolji kostim prioriteta i troškova. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Dizajniranje i implementacija ekonomskih politika zasnovanih na tržišnoj privredi, daljem razvoju kapaciteta za makroekonomske procene i projekcije koje jačaju makroekonomsku i institucionalnu stabilnost Za zadovoljavanje zahteva koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju,Kosovske institucije će nastaviti da održavaju ekonomsku i makro-fiskalne stabilnost. Za ovu svrhu, Vlada će nastaviti sa ispunjavanjem kvantitativnih i strukturnih kriterijuma predviđenih sporazumom SBA sa MMF-om, uključujući tu i nivo bankarskog bilansa i tekućih rashoda. Vlada će preduzeti neke korake da unapredi SOT kao instrument politike koja je planirana da uključi i dodatne projekcije, podatke o poreskim rashodima,podatke o javnom dugu i deficituprema nivou upravljanja i sektorskih prioriteta. U okviru razvoja kapaciteta, vlada planira aktivnosti za obuku i napredovanje zaposlenih ubudžetskim organizacijama za procenu novih inicijativa i nacrta zakona, kao i poboljšanje inputa budžetskih organizacija za SOR.

2.1.2. Fiskalna politika U protekle tri godine, fiskalne politike su razvijene u skladu sa ciljem očuvanja fiskalne održivosti, povećanjem raspoloživihprihoda i stvaranjem povoljnijeg ambijenta za investicije i poslovanje. U ovu svrhu su se još od 2009 godine, izvršile reformu poreskog sistema smanjenjem stope poreza na lični dohodak i korporacije, menjanjem stope PDV-a i povećanjem akcize na neke proizvode Budžetski deficit je porastao sa -1,1% u 2009, na -2.5 BDP u 2010 godini prvenstveno zbog povećanog ulaganja kapitala. Ali u 2011 godini je ovaj deficit smanjen na -1.7% BDP-a. Ukupni prihodi porasli su na godišnjem proseku od 14% u periodu od 2007-2011 godine. Samo tokom

  

30

2011 godine, prihod je porastao za 18% u poređenju sa 2010 godinom. Dok su u prvih devet meseci 2012 godine, budžetski prihodi su 21% viši u odnosu na isti period 2011 godini. Lokalni prihodi su porasli za godišnji prosek od 10.3% u periodu od 2007 do 2011 godine, odnosno 47.1% u odnosu na 2007 godinu. U 2011 godini oni su povećani za oko 18% više nego u prethodnoj godini. Dok su u prvih devet meseci 2012 godine, lokalni poreski prihodi porasti za oko 5%. Ukupni rashodi budžeta su se povećali sa 19.5% BDP u 2007 godini na 29.9% u 2011godini. U prvih devet meseci 2012 godine, ukupni rashodi su povećani za 10% u odnosu na isti period 2011 godine. Kapitalni izdaci u periodu 2007-2011 su porasli za 4.6% na 11.5% BDP-a, dok su u prvih devet meseci 2012 godineoni porasli za 14% u odnosu na isti period 2011 godine. Zakonodavstvo o javnom dugu se sastoji od zakona o javnom dugu i Administrativnog uputstva za izdavanje i upravljanje duga i državnih garancija. Iako je Kosovo ostvarilo pozitivne korake uzakonodavstvu za tržište vrednosnih hartija sa usvajanjempravilnika o primarnom i sekundarnom tržištu hartija od vrednosti Vlade. Javni dug na kraju prvog polugođa 2012 godine je iznosio oko 6% BDP-a. Na tržištuhartija od vrednosti, Vlada je izdala neke trezorske zapise na nekoliko aukcija održanih u 2012 godini, od kojih je dobijeno 70 miliona evra do septembra 2012 godine. Ključna institucija za izradu fiskalne politike je Ministarstvo finansija. Aglavne izvršne institucije fiskalne politike suporeska uprava Kosova i carina Kosova. Radi pravilnog upravljanja i praćenja javnog duga, Ministarstvo finansija ima pod svojim okriljem diviziju za upravljanje dugom. Za efikasno funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti je stavljena u funkciju elektronska platformatrgovine vrednosnim hartijama, pripremljen je Centralni depozitarni sistem u Centralnoj bancii kreiran je veb interfejs između CBK i departmana trezora koji omogućava Trezoru da odobri rezultate aukcije. Iako je izvršen značajan napredak u pogledu upravljanja javnim finansijama u ovoj oblasti ostaju nekoliko izazova koja su u vezi sa povećanjem učešća domačih prihoda u ukupnim prihodima i sa daljom reformom fiskalnog sistema. Uzimajući u obzir potrebe za finansiranje, u narednom periodu u nekim sektorima, ostaje izazov upravljanje i pažljivo praćenje javnog duga. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Sprovođenju fiskalne politike koja doprinosi ekonomskom razvoju i obezbeđuje dugoročnu održivost javnih finansija Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će nastaviti sa reformama fiskalnog sistema u skladu sa principima Evropske unije. U tom smislu, planirano je da se nastavi sa daljim usklađivanje fiskalnog zakonodavstva na Kosovu i sa praćenjem i inspekcijom u funkciji pravilnog sprovođenja zakona. Vlada planira da sprovede preporuke tehničke pomoći MMF-a o poreskom sistemu, da proširi poresku osnovicu i da postepeno povećava lokalne prihode u ukupnim prihodima.

  

31

Takođe će se nastaviti širenje elektronskog sistema registracije poreskih plaćanja. Da bi se povećala održivost javnih finansija i da bi se podržala stabilna fiskalna politika, Vlada tokom 2013 godineće osmisliti obavezujuće fiskalno pravilo koje će početi da se realizuje u 2014 godini. Institucije takođe imaju u planu da preduzmu neke mere koje doprinose efikasnom upravljanju i praćenju javnog duga, uključujući i usvajanje srednjoročne Strategije javnog duga za 2014-2017 godinu i unapređenje kapaciteta kroz obuku kadrova o tržištu unutrašnjeg kapitala duga.

2.2. Liberalizacija tržišta i cena Kosovo kao članica CEFTE ima režima slobodne trgovine sa ostalim zemljama članicama ovog mehanizma. Kosovo je nedavno pokrenulo pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Turskom. Takođe je uspostavljen i funkcioniše, međuministarski Komitet za trgovinske politikei relevantne radne grupe i podgrupeza trgovinske politike, kao mehanizam koji omogućava pored uključivanja relevantnih vladinih institucija i konsultacije sa poslovnim asocijacijama u raspravi o pitanjima oko trgovinske politike. Što se tiče liberalizacije cena mrežnih industrija, postavljanje cene za usluge od opšteg ekonomskog interesa se vrši od strane nezavisnih regulatornih tela. Regulatorna kancelarija za energetiku (RKE) prema datom joj mandatu po zakonu vrši utvrđivanje tarifa električne i toplotne energije. RKE takođe vrši i postavljanje tarifa za centralno grejanje. Regulatorna kancelarija za vodu i otpad reguliše utvrđivanje tarifa vode i kanalizacije. Cene za telekomunikacione usluge, prema zakonu se određuju od strane Regulatornog organa za telekomunikacije (ROT). U železničkom sektoru, javno preduzeće TRAINKOS po zakonu ima mogućnost određivanja svoje tarife. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Postavljanje cena na osnovu tržišnih mehanizama i nezavisnih regulatornih tela i slobodne trgovine u skladu sa regionalnim i međunarodnim trgovinskim principima U cilju ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, institucije su planirale da nastave sa mehanizmima za utvrđivanje najjeftiniji cene preko nezavisnih regulatora u sektoru energetike, centralnog grejanja , telekomunikacija i vode.

2.3. Privatizacija, razvoj privatnog sektora i finansijska reforma

2.3.1. Privatizacija i razvoj privatnog sektora Pravni okvir koji reguliše proces privatizacije je prilično napredan i adekvatan, nakon usvajanja zakonodavnog paketa za privatizaciju. Osnovni zakon u ovoj oblasti sastoji se od Zakona o Kosovskoj agenciji za privatizaciju, Zakon o Specijalnoj komori Vrhovnog suda Kosova o pitanjima vezanim za KIA, Zakonu o reorganizaciji određenih preduzeća i njihove imovine i Zakon o stranim investicijama . Putem ovih zakona se reguliše proces privatizacije društvenih preduzeća, likvidacije i odgovornosti i funkcijeAgencije za privatizaciju.

  

32

Ključna institucija u procesu privatizacije je Kosovska Agencije za privatizaciju, koja kao nezavisna javna institucija ima sva zakonska ovlašćenja da sklapa ugovore, da drži i raspolaže imovinom. Ovlašćenja KIA su data Upravnom odboru ( Bordu direktora) koji se sastoji od 5 lokalnih direktora i 3 međunarodna direktora. A Posebna komora Vrhovnog suda ima jurisdikciju za sve tužbe protiv Agencije, uključujući tu potraživanja poverilaca u postupku likvidacije. Agencija je do sada privatizovala oko 330 društvenih preduzeća, sa potpunom ili delimičnim prodajom oko 690 novih preduzeća. Agencija je takođe zaključila interne procedure likvidacije za oko 70 preduzeća, čija likvidacija sada zavisi od razmatranja potraživanja poverilaca u Specijalnoj komori Vrhovnog suda. Agencija je takođe distribuirala preko 50 milionaeura radnicima koji su kvalifikovani u skladu sa kriterijumima za 20% prihoda iz privatizacije. Takođe je privatizovano nekoliko velikih javnih preduzeća. Međunarodni aerodrom u Prištini je dat sa koncesijom, a i privodi se kraju privatizacija distributivne mreže i napajanje sa električnom energijom(KEDS). Pošta i telekomunikacije u okviru restrukturiranja je podeljena na dva entiteta i telekom je trenutno u procesu privatizacije. Slično tome, i železnica kao deo restrukturiranja i deregulacije je podeljenana dve kompanije: na TRAINKOS koji obuhvata poslovanje i Infrakos, koja upravlja železničkom infrastrukturom. U poslednje vreme se takođe vidi mogućnost za javno-privatno partnerstvo u javnim preduzećima. Što se tiče razvoja privatnog sektora, osnovna zakonska regulativa u ovoj oblasti sastoji se od Zakona o trgovačkim društvima, Zakon o unutrašnjoj trgovini i Zakon o stranim investicijama. Sa ciljem identifikovanja glavnih izazova i prioriteta za razvoj privatnog sektora, institucije su usvojilei Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća od 2012-2016 godine sa vizijom2020 koja strategija uzima u obzir i principe Evropskog akta za mala preduzeća. Za implementaciju strategije i ostvarivanje njenih ciljeva, Ministarstvo trgovine i industrije je izradila Akcioni plan za razvojnu strategijuSSPpreduzeća. Ključne institucije za razvoj politike i stvaranje preduslova i povoljnogregulativnog okruženja su uspostavljene. Ministarstvo industrije i trgovine, odnosno Agencije za SSP je ključna institucija u ovoj oblasti. Važnu ulogu u tom pravcu ima Nacionalni savet za ekonomski razvoj, gde svoj doprinos daju i poslovne asocijacije . Takođe je otvoreno 25 centara za registraciju preduzeća u opštinama. U okviru reforme poslovanja, preduzete su neke mere koje olakšavaju administrativne procedure za poslovanje. Znatno je skraćeno vreme i procedure za registraciju preduzeća i dobijanje licence i radne dozvole. Sistem registracijepreduzeća je integrisan sa sistemima PAK-a i carina, koji zajedno sa registracijom preduzeća mogu dobiti i fiskalni broj, sertifikat za PDV i sertifikate za izvoz / uvoz. Eliminisan je početni kapital za određene vrste kompanija i redukovan je za neke druge vrste, i eliminisane su neke licence. Sve ove mere su imale uticaj na poboljšanje ambijenta poslovanja, koji se takođe ogleda i u izveštaju Svetske Banke "vršiti poslovanje" gde se Kosovo popelo za nekoliko mesta u rangiranju. Uprkos značajnim dostignućima u procesu privatizacije i razvoju privatnog sektora u ovoj oblasti, ostaju mnogi izazovi koji ometaju razvoj i rast ovog sektora. Što se tiče privatizacije, izazov ostaje ubrzanje likvidacije i restrukturiranje "velikih" preduzeća. U privatnom sektoru,

  

33

ostaje izazov puna primena pravnog i regulatornog okvira za poboljšanje poslovnog okruženja. Ali najveći izazovi se odnose na otklanjanje prepreka za razvoj privatnog sektora: unapređenje vladavine prava, eliminisanje nelojalne konkurencije i neformalnosti, pristup i troškovi finansiranja, i nekvalifikovana radna snage. U dugoročnom periodu, fokus treba da bude na transformaciji ekonomske strukture i na modernizacijirestrukturiranja sektoraSSP. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Privatizacije, rast i razvoj privatnog sektora, uključujući jačanje vladavine prava, pravnog okvira i politike za promovisanje povoljnog ambijenta za poslovanje i investicije. Sa ciljem da se zadovolje zahteve koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u vezi sa privatizacijom, institucije su planirale ubrzanje likvidacije i nekoliko mera koje se odnose na razmatranje zahteva poverilaca, finansijsku procenu i imovinu Trepče, u okviru reorganizacije "velikih" preduzeća. Takođe će se nastaviti sa daljim razdvajanjem energetskog sektora kroz izdvajanje proizvodnje uglja iz komponente proizvodnje električne energije. Pored toga, u cilju poboljšanja finansijskog učinka energetskog sektora, planirane su mere za povećanje i obračunavanja i naplate energije. Sa ciljem razvijanja potencijala za javno-privatna partnerstva, institucije planiraju da razviju i harmonizuju zakonodavstvo zaJPP sa onim EU, kao i da poboljšaju institucionalne i ljudske kapacitete kroz dizajniranje priručnika za JPP, popunjavanje kapaciteta sa ljudskim resursima u Centralnom departmanu za JPP i specijalizovane obuke kadrova. U cilju poboljšanja sredine za poslovanje i borbu protiv neformalne privrede predviđene su aktivnosti u opštinama za poboljšanje poslovnog okruženja aktivnosti za zaštitu i promociju investicija, terenske inspekcije od strane carine, mere u okviru implementacije Strateškog plana PAK –a, kao i aktivnosti Radne grupe za sprovođenje programa za sprečavanje neformalne ekonomije. Što se tiče poboljšanja pristupa i troškova finansiranja u srednjoročnom planu institucije su prvo predvidela da sprovedu studiju o modalitetima uspostavljanja šeme kreditne garancije. Paralelno sa tim, je predviđenoi članstvo u razvojne institucije EU (kao što su CIP i EU SME Week) i drugih donatora u cilju stvaranja finansijskih instrumenata da olakšaju pristup SSP-au finansijama (kao što je Investicioniokvir Ekonomskog razvoja-EDIF) i stvaranje fonda za subvencionisanje SSP-a.

2.3.2. Reforma finansijskog sektora Pravni okvir finansijskog sektora je napredan i u velikoj meri u skladu sa međunarodnim standardima i onim EU. Glavni zakoni koji regulišu funkcionisanje finansijskog sistema sastoji se od Centralne banke Kosova, Zakona o bankama, mikrofinansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija, Zakona o obaveznom osiguranju prema Autoodgovornosti , zakon o penzijskom fondu i Zakona o utvrđivanju sistema bezbednosti depozita za finansijskih institucija na Kosovu. U kontekstu primene ovog zakona, postoje neka pravila i propisi koji regulišu licenciranje banaka, nadzor i izveštavanje bankarskog sistema i kao i sektore osiguranja i penzija. Centralna banka je centralna institucija koja reguliše funkcionisanje bankarskog sistema i osiguranje i upravlja platnim prometom u ime vlasti, finansijskih i javnih institucija uopšte.

  

34

CBK takodje i preko svojih posebnih departmana vrši nadzor bankarskog sistema , osiguranja i penzijskih fondova. Ukupna aktiva finansijskog sektora na kraju 2011 godine je iznosila 3.5 milijardi evra, što predstavlja godišnji rast od 9.3% u odnosu na prethodnu godinu. Finansijski sistem je pod dominacijom bankarskog sektora koji se sastoji od 8 komercijalnih banaka i dva penzijska fonda. Promenaima u sistemu osiguranja, gde još od kraja 2011 godine, takođe postoje dve nove kompanije, povećavajući broja osiguravajućih kompanija na 13. Strukturom aktive bankarskog sistema dominiraju krediti, gde je udeo kredita u ukupnoj aktivi približno 63.8% na kraju 2011 godine. U septembru 2012 godineučešće kredita u ukupnoj aktivi je bilo približno 63.6%, što predstavlja povećanje u odnosu na isti period prethodne godine (62.9%). Nivo kapitalizacije nastavlja da bude visok, sa indeksom adekvatnosti kapitala u septembru 2012 godine je bio 17.7% (u poređenju sa 17.1% u septembru 2011 godine.) Pokazatelj adekvatnosti kapitala je preporučljivo da bude najmanje 12%. Bankarski sistem nastavlja da se karakteriše zadovoljavajućim nivoom likvidnosti i da bude profitabilan. Međutim, neto profit bankarskog sistema u septembru 2012 godine je smanjen za oko 30% u odnosu na isti period 2011godine , što je odraženo u indikatorima prosečnog prinosa na aktivu (1% u poređenju sa 1.5% u 2011 godini) i prosečni prinos na kapital (u septembru 10.7% u odnosu na 15.8% u septembru 2011 godine.) Odnos nekvalitetnih kredita prema ukupnim kreditima je povećan sa 6% u septembru 2011 godine na 7% u septembru 2012 godine. Ukupno izdatih krediti iz bankarskog sistema u septembru 2012 godinesu dostigli iznos od 1.76 milijardi, što predstavlja godišnji rast od 6.2%. Dok su depoziti bankarskog sistema do septembra 2012 godinesu dostigli iznos od 2.2 milijarde evra, što predstavlja godišnji rast od 5.2%. U septembru 2012, odnos kredita i depozita iznosio je 79.7%, dok je u septembru 2011 godine iznosio je 78.9%. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Vođenje i unapređenje stabilnog finansijskog sistema koji promoviše efikasnu alokaciju resursa. U cilju ispunjavanja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za dalju finansijsku harmonizaciju zakonodavstva sa onim EU, institucije su planirale usvajanje Opšteg zakona o osiguranju i Zakona o sistemu plaćanja kao i izradu sekundarnog zakonodavstva neophodnog za zakon platnom sistemu.

3. SPOSOBNOST DA SE SAVLADAJU OBAVEZE KOJE PROIZILAZE IZ SSP

3.1. Politički dijalog Kosovo je u velikoj meri koordiniralo svoju spoljnu politiku sa onom u EU. Kosovo ima na mestu sve relevantne institucije, da razviju politički dijalog, kao i da preuzme na sebe obaveze, a i da sprovede međunarodne sporazuma. Politički dijalog u okviru procesa evropskih

  

35

integracija će obezbediti da Kosovo postepeno razvija politiku u skladu sa osnovnim principima spoljne politike EU. MSA će obezbediti okvir za politički dijalog koji se fokusira na integraciju, postepeno usklađivanje, dalju pozitivnukonvergenciju o međunarodnim pitanjima, kao i regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose.

3.2 Regionalna saradnja. U kontekstu poboljšanja među-susedskih odnosa kao i okviru regionalne saradnje Kosovo je preduzelo sve neophodne korake da osigura dobrosusedske odnose, regionalnu stabilnost kao i normalizaciju međudržavnih odnosa sa svim zemljama u regionu, a posebno sa Srbijom. Kosovo je pokazalo političku volju i rešenost da uđe u dijalog sa Srbijom u cilju promovisanja saradnje, kao i poboljšanja života svojih građana. Ova spremnost i posvećenost je visoko ocenjena od strane međunarodnih mehanizama kao i od EU. U kontekstu dijaloga postignuto je niz bilateralnih sporazuma sa Srbijom koji se odnose na slobodu kretanja građana, carinske pečate, uzajamno priznavanje univerzitetskih diploma, katastarskog stanja za IBM, kao i regionalnu saradnju. Kosovo je nastavilo da sprovodi u poverenju sve sporazume postignute i angažovalo se na konstruktivannačin tokom celog procesa. Kosovo učestvuje u regionalnim inicijativama za saradnju a i članica je Regionalnog saveta za saradnju još od 2008 godine. Kosova obavlja svoju dužnost prema Savetudoprinoseći sa 4% na ukupan iznos budžeta istočnoevropskih zemalja. Kosovo tokom 2011godineje uspešno vodilo sastankeCEFTA , uključujući ministarski sastanak održan u novembru 2011 godine. Kosovo učestvuje redovno na godišnjim sastancima;Sastancima Nacionalnog koordinacionog odbora i drugim sektorskim sastancima Saveta. Štaviše, Kosovo učestvuje u inicijativama (KBR): Elektronska jugoistočna inicijativai kablovska inicijativa jugoistočne Evrope. Kosovo takođe učestvuje u projektu Evropske komisije za Centar za razvoj upravljanja i projekta za praćenje komunikacija i usluga informacionog društva. Ministarstvo za ekonomski razvoj je član Traktata o energetskoj zajednici i redovno učestvuje na sastancima organizovanim od strane Sekretarijata Zajednice, kao što su: Ministarski savet, Stalni forum visokog nivoa foruma, Task Force EE, Radna grupa za zaštitu životne sredine, Radna grupa o regionalnoj energetskoj strategiji i drugim forumima u organizaciji sekretarijata. Takođe, u okviru druge komponente IPA, Kosovo učestvuje u zajedničkoj realizaciji programa prekogranične saradnje sa Albanijom, Crnom Gorom i Makedonijom. Ipak, ostaje izazov puna normalizacija odnosa sa Srbijom, kao i prevazilaženje konstantnog protivljenja Srbije za članstvo Kosova u svim regionalnim mehanizmima. Mere za ispunjavanje obaveze u okviru SSP Prema SSP-u, Kosovo će se angažovati na aktivnu promociju regionalne saradnje u svim oblastima obuhvaćenim sporazumom. Da bi se ispunili zahtevi koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo će nastaviti da obezbeđuje godišnji finansijski doprinos za funkcionisanje Saveta za regionalnu

  

36

saradnju, i radiće na ispunjavaju kriterijuma za primenu i članstvo u regionalnim mehanizmima. Kosovo će raditi na implementaciji sporazuma protokola za IBM sa Srbijom, i angažovaće se za postizanje sporazuma o slobodnom kretanju roba i ljudi.

3.3. Slobodno kretanje robe Trgovinske politike U cilju jačanja tržišne ekonomije, Ministarstvo trgovine i industrije je nastavilo sa povećanim intenzitetom u svom razvoju na unapređenju privrednih preduslova. Kosovski trenutni liberalni trgovinski režim zasnovan na važećemzakonu , za otvorenu ekonomiju plasira način funkcionisanja Kosovskoga tržišta u skladu sa standardima EU. Ključni zakoni, kao što su: Zakon o unutrašnjoj trgovini, Zakon o privrednim društvima kao i Zakon o spoljnoj trgovini, postavljaju uslove za obavljanje trgovačke delatnosti na domaćem i spoljnjemtržištu , restriktivnih praksi i zaštitnihmera za obavljanje trgovinske delatnosti , procedure, kriterijume za uvoz, izvoz i tranzit robe, usluga i kapitala, nelojalne konkurencije, nadzornih mera, administrativnih mera, kaznenih odredbikao i završnih odredbi Okvirni zakon predstavlja glavni okrug mogućnosti slobodnog kretanja robe na Kosovu van njega, u skladu sa pravnim tekovinama EU (acquis EU), kao i ukidanje propisa koji nisu u skladu sa onima u EU. Savet za trgovinske politike je osnovan kao međuministarska platformaza koordinaciju trgovinskih politika. U okviru ovog saveta je formiranaRadna grupa za trgovinske politike na operativnom nivou ministarstava i biznisa, kako bi omogućila dijalog između njih, koja se sastoji od pet pod-radnih grupa: Podgrupa za poljoprivredu, podgrupa za olakšavanje trgovine, podgrupa za usluga, podgrupa za industriju i podgrupaza trgovinske sporazume. Trgovinska politika je takođe deo Nacionalnog saveta za ekonomski razvoj kojim savetom predsedava Ministarstvo trgovine i industrije. Ministarstvo trgovine i industrije (MTI) se kao ključna institucija restruktuiralo u celosti jačanjem Departmenta trgovine u MTI, i kontinuirano radi na punoj funkcionalnosti nove organizacione strukture MTI. Implementacija pravnog okvira opšte trgovine, konkurencije i unutrašnjeg tržišta su ključni faktori u postizanju poslovnih prioriteta Kosova. Kosovo je modernizovalo regulatorni okvir u pogledu trgovine sa ciljem usklađivanja sa pravnim tekovinama EU (acquis EU)usvajanjem novog zakonodavstva u skladu sa evropskim standardima, ali sledeće ostaje da odgovorne kosovske institucije sprovedu ovaj novi zakonski okvir. Kosovo treba da ima administrativne kapacitete da sprovede pregovore u oblasti trgovine i da bude u mogućnosti da učestvuju u pregovorima. U okviru obezbeđenja kosovskog tržišta potrebno je osnivanje zaštitnih mera prema potrebama protiv nelojalne trgovinske prakse (damping i subvencionisanje uvoza). Intenziviranje reforme i povećane koncentracije u U njihovoj realizaciji će dovesti kosovo do plodnih rezultata u trgovini zemlje.

  

37

Mere za ispunjavanje kratkoročnih obaveze u okviruSSP-u U cilju ispunjenja kriterijuma za početak pregovora za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, , Studija izvodljivosti je identifikovala sledeće kratkoročne ciljeve koji moraju biti zadovoljeni da bi se započeli pregovori o SSP: Implementacija odluke Vlade da restrukturira Ministarstvo trgovine i industrije, postavljanje mehanizma za usmeravanje i koordinaciju pregovora u okviru Kosova, kao i priprema analize o uticaju trgovinskih aspekata sporazuma stabilizacije i pridruživanja. Da bi se ispunili kriterijumi za otvaranje pregovora o sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje, Ministarstvo trgovine i industrije je preduzelo konkretne korake u restrukturiranju Ministarstva i departmana u celini, gde je poseban naglasak posvećen Departmanu za trgovinu, s obzirom na značaj koji ima tokom pregovoraSSP-u (za trgovinske sporazume) Osim toga, u toku ostvarivanja ciljeva, neophodno je da se uspostavi pregovaračka strukturu koja će postati funkcionalna kroz saradnju između Ministarstva za evropske integracije, kao rukovodioca tih pregovora i MTI za trgovački deo.Radi se na uspostavljanju funkcionisanjaMinistarskog saveta za trgovinsku politiku i organizaciju redovnih sastanaka radnih grupa za trgovinsku politiku koje se sastoji od relevantnih podgrupa za usluge, industriju, poljoprivredu, koje imaju za cilj uspostavljanje novih politika u pogledu trgovinskih sporazuma i omogućavanje trgovine sa različitim zemljama i koje su usmerene na saradnju sa svim relevantnim institucijama zapostizanje ciljeva postavljenih od strane Vlade Kosova.U toku ispunjavanja trgovinskih kriterijuma izvršiće se priprema analize uticaja trgovinskih aspekata koji će proizilazati iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je gotovo završen. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, obezbeđivanje slobodnog kretanja roba mora da bude jedan od glavnih ciljeva. Strane treba postepeno da uspostave jednu zonu slobodne trgovine u okviru prelaznog perioda koji će biti određen tokom pregovora. Ova zona slobodne trgovine bi trebala da bude u skladu sa relevantnim odredbama STO.(OBT) Kosovo će se angažovati da ne uspostavi kvantitativna ograničenja ili mere koje imaju isto dejstvo, kako bi na progresivan način raspustili relevantne njene carinske obaveze i ekvivalentne mere u gotovo celokupnoj trgovini sa EU. Angažovaće se da spreči diskriminatorne prakse koje utiču direktno ili indirektno na proizvođače EU-e.. Autonomne trgovinske mere EU sada već sadrže jednu klauzulu sa stavom kojiuslovljava korisnika koji ne uvede nove uvozne dažbine i mere koje imaju isto dejstvo u trgovini sa EU-om. Ovo će biti ugovorna obaveza na osnovu SSP-u. Carinske vlasti na Kosovu će morati da budu u stanju da primene i zaštite ove tražene trgovinske režime. Da bi se ispunilizahtevi koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, obezbeđivanje slobodnog kretanja robe je konstantni deo prioritetnih ciljeva kosovske trgovine. U isto vreme, to usmerava trgovinske puteve Kosova ka postepenom stvaranju slobodne trgovinske zone u skladu sa relevantnim odredbama STO preko progresivnog raspada relevantnih carinskihdažbina u vezi sa trgovinom EU, kao i zabranom stvaranja kvantitativnih mere i onih sa istim efektom. To će se postići kroz redovno praćenje implementacije Sporazuma

  

38

o zoni Centralne Evrope za slobodnu trgovinu (CEFTA) i aktivnostima u okviru CEFTA, kao što su: podaci prikupljeni od preduzeća na terenu sa obrascima o carinskimi necarinskim barijerama, učešće podgrupe na sastancima CEFTA-s, kao i organizovanje informativnih sastanaka održanih za lokalna preduzeća. Nerazdvojni faktor je takođe unapređenje administrativnih kapaciteta za sprovođenje pregovora u trgovinskim oblastima. To se očekuje da sepostigne kroz uspostavljanje odgovarajuće strukture pregovora koja će istovremeno služiti kao mehanizam za konsultacije sa zainteresovanim stranama. Isti će biti u mogućnosti da pruži dokaze da potrebne reforme koje su nastale kao rezultat celog pregovaračkog procesa se mogu na progresivan način sprovoditi nakon potpisivanja SSP-a. Dodatni doprinos u ekonomiji zemlje će dati podsticajepreduzećaza izvoz industrijskih proizvoda u zemljama EU kroz koristi zajednica od autonomnih preferencijalnih mera (ATM) u zemlji do 2015 godine, bez kvantitativnih ograničenja ili taksi, sve ovo realizovano kroz pod-grupe za trgovinske politike. Dalji razvojni deo je infrastruktura kvaliteta kap i dalje približavanju pravnog okvira sa pravnim tekovinama EU (acquis EU) . Izgradnja kapaciteta osoblja ćetakođe izvršiti kroz odgovarajuću obuku i podizanja svesti. MTI će učiniti identifikikaciju prednosti i cenu promena u trgovinskim režimima koji proističu iz pregovora sa EU za preduzimanje značajnih obaveza koje onda mogu biti primenjeni. Trgovina industrijskim proizvodima Zakonodavni okvir trgovine robom je zasnovan na infrastrukturi implementacije trgovine industrijskom robom. U isto vreme, su relevantni podzakonskim akti usvojeni iu okviru toga su izvedena sledećaadministrativna uputstva : AUbr. 2005/29 "O znaka usaglašenosti i njenog grafičkog predstavljanja." Ovo Administrativno Uputstvo je izrađeno u skladu sa direktivom Evropske unije 93/68/EEC Evropske Unije, i treba se primenjivati od strane proizvođača. AU br. 2005/28 "Tehnički propisi za električnu opremu dizajnirani za upotrebu u određenim granicama pritiska", koji je usklađen sa Direktivom Evropske unije br.73/23/EEC (LVD). Na osnovu ovog AUse vrši inspekcijaniskonapanske električne opreme, uglavnom aparata za domaćinstvo na tržištu i u proizvodnji. Ključna institucija o upravljanju i sprovođenju politike trgovine industrijskom robom je Departman industrije u okviru Ministarstva trgovine i industrije, sastavljen od divizije za razvoj industrijske proizvodnje, koja nadgleda trgovinu industrijskom robomputem izrade strategija i sektorskih i pod sektorskih politika i glavnih programa podrške, kao i Kancelarija za tehničke propise koja pratiimplementaciju tehničkih propisa kod industrijskih proizvoda, u skladu sa EU standardima. Ipak, malo korišćenje preferencijalnog trgovinskog režima EU-e od strane preduzeća koja se bave kretanjem industrijske robe je ostavilo rezultate značajnog trgovinskog deficita na Kosovu. Shodno tome, ukupni učinak izvoza zemlje ostaje osetljiv prema kretanjima u eksternoj potražnji. Glavne komponente kosovskog izvoza (61%) su primarni proizvodi, takvi kao što su sirovine ili robe na niskom nivou obrade i relativno niske dodate vrednosti, u suštini osnovni metali. Mineralni proizvodi zauzimaju drugo mesto u izvozu Kosova (preko 12%) od ukupnog izvoza Industrijski izvoz sastoje se uglavnom od plastičnih mašina i kože. Dok je uvoz Kosova, s druge strane, premašio 2.1 milijardi €, sa godišnjim rastom od gotovo 15%. U celini struktura

  

39

uvoza na Kosovu je stabilna. Najveća kategorija jeste kategorija mineralnih proizvoda (uglavnom proizvodi goriva i od keramike). Industrijski proizvodi, mašine i oprema čine oko 11% od ukupnog uvoza, ili oko 28% od ukupnog uvoza iz EU. Deo neophodan za razvoj ostaju administrativne procedure kao i podizanje dodatne vrednosti robe iz izvoza koja direktno utiče na budžetske prihode zemlje. Mere za ispunjavanje obaveze u okviru SSP- u

U cilju početka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za početak pregovora o SSP.

1. Poboljšanje administrativnih procedura cilju olakšavanja trgovine robom;

2. Kosovo treba da preduzme strukturne promene u pravcu dodatne vrednosti robe iz izvoza, posebno u trgovini između industrijskih sektora sa kompanijama iz EU.

U cilju ispunjavanja kriterijuma za otvaranje pregovora za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo je do sada preduzelo konkretne korake za trgovinu industrijskom robom kroz pojednostavljenje administrativnih procedura, kao što je određivanje samo dva relevantna dokumenata za izvoz i tri za uvoz. Istovremeno će, Kosovo preduzeti strukturne promene u pravcu povećanja dodatne vrednosti izvezene robe, naročito u trgovini između industrijskih sektora sa kompanijama iz EU.

Trgovina poljoprivrednim i ribljim proizvodima Poljoprivreda i ribarstvo, kao ključni sektor na Kosovu imaju udeo od oko 17% od ukupnedodatne vrednosti u privredi, i to je glavni izvor prihoda za većinu stanovništva. Trgovina poljoprivrednim i ribljim proizvodima se zasniva na važečim zakonima, što u sebi uključuje zakonodavstvo o trgovini robom u celini, a istovremeno i ključno zakonodavstvo za poljoprivredu i ribarstvo, kao što su: Zakon o ribarstvu i Akukulturi 02/L-85, Zakon br. 04/L-08 za organsku poljoprivredu, Zakon br. 03/L-098 za poljoprivredu i ruralni razvoj. Što se tiče kretanja poljoprivrednih dobara (trgovinska razmena) , Kosovo, kao deo sporazuma CEFTA još od 2007 godine, sprovodi pravila o slobodnoj trgovini i sprovodi liberalnu trgovinsku politiku, bez kvantitativnih ograničenja (kvota) i zaštite. Većina poljoprivrednih proizvoda, odnosno poglavlja 1-24 Kombinovane nomenklature iz Harmonizovanog sistema (HS) su izuzeti od carinskih dažbina i PDV-a (Uredba br 2004/13., br 2004/35., 2006/4, 2007 / 12 i br 2007/31). Glavna struktura odgovorna za preduzimanje odgovarajućih reformi uključuje Ministarstvo trgovine i industrije, a posebno departman za trgovinu, koji nadzire i koordinira trgovinske politike poljoprivrednim i ribljim proizvodima, a centralna institucija za realizaciju trgovinskih kriterijuma koji proističu iz trgovinske politike je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja. U okviru MPŠRR je departman za poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju koji izrađuje politiku podržavanja poljoprivredne i stočarske proizvodnje, donosi i vrši implementaciju zakona i propisa koji regulišu ovaj sektor. Ova organizaciona jedinica je odgovorna i strukturama IPARD-a za sprovođenje zajedničkih evropskih poljoprivrednih politika. Na osnovu plana za poljoprivredu i ruralni razvoj 2009-2013

  

40

sa Četvrtom merom (poboljšanje prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda) je podržala poljoprivrednike i agro-prerađivače da budu ne samo konkurentni u zemlji, već i da trguju u inostranstvu. Ovom merom, je poboljšan kvalitet marketinga prerađenih prehrambenih proizvoda i svežih proizvoda prilagođavajući ih standardima EU. Uprkos blagom povećanju izvoza poljoprivrednih proizvoda, Kosovo se suočava sa velikim poljoprivrednim, trgovačkim deficitom gde je samo sa EU-om taj, deficit iznosio 138 miliona € u 2011 godini. Glavni poljoprivredni izvoz su sokovi, alkoholna pića i sirće (vino, jestivo povrće i voće i voće za pripremu). S' druge strane, uvoz poljoprivrednih proizvoda (hrana i pića, žive životinje i povrće) ide do skoro 22% od ukupnog uvoza, ali manje od 8% od ukupnog izvoza. Najvažniji uvoz poljoprivrednih proizvoda u smislu vrednosti su sokovi, alkoholna pića i sirće, jestivo meso, mlečni proizvodi, makarone i mlečni proizvodi. Glavni trgovinski partneri Kosova su EU, Albanija, Srbija, bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Turska. Izazov za sve poljoprivredne i prehrambene kategorijeje da još uvek preovladava negativan trgovinski bilans. U pravcu potrebnog napretkatrgovine zemljeje organska proizvodnja koja je u ranoj fazi razvoja. Istovremeno je potrebno da se proizvodi overe u Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Mere za ispunjavanje obaveze koje proizilaze iz SSP-u U cilju početka pregovoraza sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za početak pregovora o SSP-u. 1. Poboljšati prikupljanje statističkih podataka pošto ima velikih razlika u podacima o trgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda. 2. Izvršiti poljoprivredne strukturne reforme, ubrzavanje usklađivanja veterinarskih, sanitarnih i fitosanitarnih propisasa standardima EU da bi se pomogao njen izvoz u ispunjavanju međunarodnih zahteva. 3.Izvršiti privatizaciju prerade biljaka, koja će poboljšati njihov nivo kako be se zadovoljio zahtevani kvalitet i bezbednosni standardi,za poboljšanje njihove komercijalne konkurentnosti. U cilju ispunjavanja kriterijuma za otvaranje pregovora o sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje, Kosovo će poboljšati prikupljanje statističkih podataka, kako bi se izbegle velike razlike u podacima o trgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda (Poglavlja 1-24 Kombinovane nomenklature) između EU i Kosova. U kontekstu strukturne reforme poljoprivrede, u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, ima se za cilj da se postigne restrukturiranje kroz implementaciju plana za poljoprivredu i ruralni razvoj od 2009-2013 godine. Istovremeno se nastoji da se postigne ispunjenje jednog od šest ciljeva novog plana za poljoprivredni razvoj od 2014-2020 godine, u kome se predviđa ekonomski rast kroz usvajanje novih tehnologija i stvaranjem još povoljnijeg fiskalnog ambijenta, koja se namerava ostvariti putem smanjenjaporeza za inpute i poljoprivrednu opremu koja se trguje.

  

41

Povoljna fiskalna politika, se predviđa i sa promenama u novom fiskalnom paketu koji će stupiti na snagu od prvog januara 2013 godine. Ovaj paket će takođe pomoći u poboljšanju trgovinskog bilansa između EU i Kosova, kao i u poboljšanju učinkovitosti izvoza svih poljoprivrednih proizvoda jer su neki poljoprivredni inputi koje naši proizvođači uvoze izuzeti od PDV-a i carinskih tarifi . Na kraju, ali ne od manjeg značaja, primena boljih politika privatizacijepreduzeća agro prerade i njihovu podršku kroz donacije i subvencije koje su predviđene sa PRRP od 2009-2012 godine će povećati njihovu konkurentsku sposobnosti, produktivnost, efikasnost i kvalitet proizvoda, tako da sektor značajno doprinosi ekonomskom rastu i zapošljavanju, a i da istovremeno garantuje adekvatnu i stabilnu zaradu.

3.4 Slobodno kretanje radnika, usluga i pravo osnivanja.

3.4.1. Slobodno kretanje radnika Slobodnog kretanje radnika u cilju zapošljavanja i istovremeno pružanje mogućnosti zapošljavanja stranih državljana na Kosovu, se konstantno gradi, u skladu sa standardima EU. Ključno zakonodavstvo se sastoji od: Zakona o radu, Zakona o izdavanju dozvole za rad i zapošljavanje stranih državljana u Republici Kosovo, kao i sekundarnih akta (podzakonskih akata) predstavljaju pravnu nomenklaturu radničkog pokreta. Politiku zapošljavanja i stručne obuke za lica koja traže posao, Ministarstvo rada i socijalnog staranja (MRSZ) ostvaruje preko Departmana za rad i zapošljavanje, koji za postizanje ciljeva u oblasti rada, zapošljavanja i stručne obuke lica koja traže posao, je izradio jedan broj strateških dokumenata: Sektorsku Strategiju MRSZ od 2009-2013 godine; Akcioni plan sektorske strategije od 2011-2013 godine, Strategiju za zapošljavanje i obuku osoba sa invaliditetom; Akcioni Plan Evropskog Partnerstva u oblasti rada i zapošljavanja; Plan minimalnih standarda javne službe za zapošljavanje, kao i druga dokumenta važna u ovoj oblasti. Ključne institucije odgovorne za upravljanje i koordinaciju ekonomskih i socijalnih politika stranih radnika su uspostavljene i operativne. Ministarstvo rada i socijalnog staranja (MRSZ) je glavna institucija koja preko svojih odgovornih jedinica kao što jeDepartman za rad i zapošljavanje, koji vrši izradu , upravljanje i koordinaciju politike zapošljavanja. Uprkos dostignućima u oblasti stvaranja jednog mesta od interesa i pružanje mogućnosti za zapošljavanje stranaca, kao što su: o broju radnih dozvola za strance za narednu godinu se odlučuje na kraju svake kalendarske godine, Kosovo priznaje inostrane dozvole u oblasti građevinarstva, što olakšava mogućnost stranim kompanijama da dovodesvoje radnike da rade na Kosovu. Takođe, advokati koji su stalni stanovnici mogu da pružaju svoje usluge na Kosovu. Međutim, Kosovo mora da ide dalje sa približavanjem Kosovskog zakonodavstva pravnim tekovinama EU, kao što je promena zakona sa kojim se dozvoljava rad i zapošljavanje stranih državljana u Republici Kosovo, Zakon o penzionim šemama finansiranim od države kao i sekundarna prateća akta jerpostojeće zakonodavstvo nije razvijeno na potrebnom nivou. Isto je u podređeno sektoru ili nema bezbednosni sistem, sistem taj, koji nije pogodan za koordinaciju. Takođe, je potrebno stvoriti platformu ograničene koordinacije sistema socijalnogosiguranja u cilju značajnog povećanja administrativnih kapaciteta za uvođenje ograničene koordinacije sistema socijalnogosiguranja, kao što je predviđeno SSP-u. Statistika za kratkoročne i dugoročne

  

42

potrebe stranih radnika na Kosovu se mora utvrditi. Pored toga, neophodno je utvrditi potreban broj zaposlenih za regrutovanje radnika trećih zemalja na kosovskom tržištu rada . Ostaje izazovno pitanje pregovara bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju koje se pokazalo da je teško, i stvaranje nekoliko ogranakadruštvenog osiguranja koje još uvek ne postoji na Kosovu. Mere za ispunjavanje obaveze u okviruSSP-u Prema SSP, Kosovo će morati da obezbedi jednak tretman u pogledu uslova rada, naknade i otpuštanje zaposlenih koji su legalno zasnovani na njenoj teritoriji . Muž / žena i deca legalni rezidenti jednog radnika koji je legalno zaposlen na Kosovu će imati pristup tržištu rada tokom perioda ovlašćenog boravka zaposlenog / e. Kosovo će morati da poništi niz pravila za ogrničenu koordinaciju sistema socijalnogosiguranja stranih državljana EU legalno zaposlenih na Kosovu i članovima njihovih porodica koji žive sa njima. Da bi se zadovoljilizahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će odobriti izmene, dopune, i implementiraće Zakon o radu i Zakon o izdavanju dozvole za rad i zapošljavanje stranih državljana u Republici Kosovo, Zakon o penzionim šemama finansiranim od države", kao i relevantna administrativna uputstva. U pravcu stvaranja administrativne platforme za ograničenu koordinaciju sistema socijalnogosiguranja, odrediće se broj radnih dozvola za strance za narednu godinu, izvršiće se utvrđivanje statističkih podataka za kratkoročne i dugoročne potrebe za stranu radnu snagu na Kosovu, i izvršiće se i utvrđivanje potrebnog broja zaposlenih za regrutaciju radnika iz trećih zemalja na kosovskom tržištu rada. Kosovska vlada će se i dalje fokusirati na jačanje institucionalnih kapaciteta za ograničenukoordinaciju sistema socijalnihosiguranja. Tačnije, Vlada će formirati koordinacionu komisiju za bilateralne sporazume u oblasti socijalnogosiguranja. Istovremeno, će se formirati Divizija za bilateralne sporazume u oblasti socijalnihosiguranja i zapošljavanja u okviru Ministarstva rada, odnosno Departmana za Evropske integracije i koordinaciju politika kao organ za vezu,u tu svrhu. U cilju proširenja tržišta radnika, vodiće se pregovori sa partnerskim zemljama radi zaključenja bilateralnih sporazuma u oblasti socijalnogosiguranja. Konačno, u isto vreme će se odrediti broj obuka relevantnih kadrova za koordinaciju socijalnogosiguranjačija je svrha profesionalno upravljanje aktivnostima radničkog pokreta na Kosovu.

3.4.2. Pravo osnivanja (establišment) Pravo na osnivanje stranih firmi na Kosovu je pod uslovima jednakog i ravnopravnog tretmana sa lokalnim preduzećima, definisan kroz relevantni pravni okvir kao i njihovu registraciju u Agenciji za privredne registre na Kosovu (ARBK ). Ključnozakonodavstvo se sastoje od Zakona o trgovinskim društvima, Zakona o malim i srednjim preduzećima, Zakona o privrednim zonama, Zakona o stranim investicijama, kao i Zakona o finansijskom izvještavanju, računovodstvu i reviziji predstavljaju zakonsku infrastrukturu za osnivanje stranih firmi u Republici Kosovo. U prilog, između ostalog, za osnivanje i registraciju preduzeća, 25 kancelarija za prijem je uspostavljeno u različitim opštinama, gde će i biti izdata potvrda (sertifikat) o registraciji biznisa, fiskalni broj i sertifikat o PDV-u.

  

43

Institucionalni okvir poslovnog sektora na Kosovu sastoji se od širokog spektra sastava javnog i privatnog sektora, polazećiod Ministarstva trgovine i industrije, a posebno Departmana za privredu, Centralnog inspektorata, Kosovske Agencije za privredne registre (ARBK), Kosovske poslovne alijanse (KBA), kao i značajnog broja sfera poslovanja. I uprkos dosadašnjim dostignućima , od strane institucija predstavnica poslovnog sektora i poslovnog okruženja, potrebno je da poslovni sektor Kosova ide dalje u usklađivanju svog zakonodavstva i standarda poslovanja sa onima u EU-i u pogledu priznavanja profesionalnih kvalifikacija, Zakona o trgovinskim društvima, uključujući računovodstvo, reviziju i korporativno upravljanje, koji su ograničeni. Mere za ispunjenje obaveza u okviru SSP-u Da bi započeli pregovori o sporazumu stabilizacije i pridruživanja, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za početak pregovora o SSP-u. Kosovo mora da nastavi sa progresivnom usklađivanju odredbi EU-e. Usklađivanje sa standardima EU za priznavanje profesionalnih kvalifikacija i zakona o preduzećima, uključujući računovodstvo, reviziju i korporativno upravljanje je ograničeno. Dalji napredak u ove dve oblasti će doprineti da Kosovo učini više atraktivnim mestom za poslovanje. U cilju ispunjavanja kriterijuma za početak pregovora za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Kosova će usvojiti tri ključna zakona koja uključuju dalje usklađivanje kosovskog zakonodavstva sa onim EU-e, , odnosno Zakon o malim i srednjim preduzećima, zakon o ekonomskim zonama, i Zakon o stranim ulaganjima. Prema SSP, Kosovo će morati da osigura da kompanije iz EU imaju pravo na osnivanje na Kosovu. Kompanijama iz EU osnovanim na Kosovu treba dati lokalni tretman ili tretman favorizovane nacije (MFN), koji je povoljniji. Tokom prelaznog perioda, pitanje širenja ovih prava građana EU ili Kosovara koji žele da uspostave sebe kao samozaposlene, nezavisne, će se razmatrati. Bez obzira na odredbe koje regulišu slobodno kretanje radnika pod ugovorom, posebne odredbe se mogu umetnuti za stvaranje "ključnih kadrova". Da bi se zadovoljil zahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije su pojednostavile proceduru za registraciju stranih preduzeća, primenjenu uklanjanjem odredbe koja zahteva deponovanje minimalnog početnog kapitala (5.000 €) za kompanije sa ograničenom odgovornošću i smanjenjem osnovnog kapitala za akcionarska društva sa 25.000 € na 10.000 €. Ovi faktori će olakšati početakpočetnog poslovanja na Kosovu i istovremeno će smanjiti vreme da se započne sa poslovnom delatnošću. Preko ovih indikatorakosovske institucije ćekonstantno pratiti najnaprednijatehničke i ekonomske kriterijume, u skladu sa standardima EU, kako bi učinili da Kosovo postane više atraktivno mesto za poslovanje.

3.4.3. Trgovina uslugama Na Kosovu, postoji sveobuhvatni zakonski okvir koji reguliše snabdevanje usluga, gde su osnovni zakoni: Zakon o poštanskim uslugama vezanim za oblast poštanskih usluga, i istovremeno i zakonodavstvo o taksama za licenciranje poštanskih operatera na teritoriji Kosovo je usvojen , Zakon o osiguranju depozita koji se odnosi na oblasti finansijskih usluga, Zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, zakon koji reguliše osiguranje od

  

44

autoodgovornost za štetu pričinjenu trećim licima u oblasti bezbednosti kao zakon o Javnim dugovim u oblasti hartija od vrednosti. Ključne institucije odgovorne za sektor pružanja usluga su uspostavljene i operativne.Uspostavljen je poseban departman za poštanske usluge u okviru Regulatornog autoritetaza telekomunikacije, osnovan jeFond za osiguranje depozita Kosova, a i bord ovog fonda je imenovan u julu 2011 godine, uključujući i guvernera Centralne banke, predstavnika Ministarstva finansija, predstavnika SCAKK (Udruženje ovlašćenih računovođa), kao i jednog bankarskog stručnjaka. Takođe je ustanovljen Nacionalni biro osiguranja, kao i fond gde treba da doprinosu osiguravajuća društva. Ovaj fond će obezbediti da nosioci zelenih kartona na Kosovu budu plaćeni u slučaju povrede. U isto vreme, za izgradnju tržišta kapitala je formiranajedna jedinicaza operacije na otvorenom tržištu, prethodeći tako budućim aukcijama državnih hartija od vrednosti, od kojih je jedinica deo direkcijeza upravljanje imovinom u Centralnoj banci. Ključne institucije odgovorne za sektor pružanja usluga su Ministarstvo finansija i Centralna banka Kosova. I pored dostignuća, Kosovo se i dalje suočava sa izazovima koje treba rešiti. U ovom slučaju, Kosovo treba da nastavi saprogresivnim usklađivanjemsvoga zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti pristupa uslugama i da učini više za poboljšanje statističkih podataka o uslugama. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Prema SporazumuSSP, liberalni režim za pružanje usluga će biti obezbeđen u skladu sa relevantnim pravilima STO, posebno s članom V GATS-a. Kompanije koje nisu osnovane na teritoriji druge relevantne ugovorne strane će postepeno steći pravo da pruže usluge u skladu sa odredbama GATS, uzimajući u obzir, naročito, napredovanje na usaglašavanju zakona u različitim oblastima. Sporazum će uključiti stand – still (stend-statičnu) klauzulu (zamrzavanje). Implementacija ove liberalizacije će biti izbliza praćena na osnovu sporazuma.. Da bi se zadovoljilizahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za dalje približavanje zakonodavstva Kosova će se usvojiti Opšti zakon o uslugama, kao i da usvoji administrativno uputstvo u cilju usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis). A za poboljšanje statističkih podatakabiće kreirana baza podataka u vezi sa uslugama na Kosovu, i TIS baze podataka 1 (statistika), TIS baze podataka 2 (Pravna regulativa), TIS baze podataka 3 (vodeći akteri).

3.4.4. Tekuće isplate i slobodno kretanje kapitala U finansijskom sektoru Kosova nema ograničenja na strana ulaganja (strano) ili na ulazak stranog kapitala u ovom sektoru u skladu sa zakonima na snazi. Takođe, nema ograničenja u pogledu stranih direktnih investicija i kapitalnih obračuna uopšte. Platni sistem na Kosovu, uključujući i kliring i saldiranje hartija od vrednosti, upravlja se i nadzire od Centralne banke. Ova institucija po zakonu treba da promoviše siguran održiv i efikasan platni sistem. Za ovu svrhu, CBK je implementirala sistem individualnog poravnanja isplata u realnom vremenu, je stvorila elektronsku trgovačku platformu za hartije od vrednosti, usvojila je dokument o politici nadzora plaćanja, usvojila je pravila i operativne procedure elektronskog

  

45

kliring sistema i usluge poravnanju, i razvila je sistem za direktno zaduživanje i standardni dokument Kos GIRO. CBK takođe čini stalan nadzor i praćenje bankarskog sistema i sistema osiguranja zasnovanog na 'osnovnim principima za efikasan nadzor' određen od strane Bazelskog komiteta za superviziju banaka. Nadzor se vrši na osnovu pristupa zasnovanog na riziku i obuhvata ispitivanje on-site i off-site. U cilju jačanja nadzora zasnovanog na riziku, je projektovan i implementiran softver za finansijski nadzor (banke, penzije i osiguranje) i pripremljeno je i usvojeno niz pravila i relevantnih priručnika za nadzor banaka, sistema osiguranja i platnog sistema. Iako je izvršeno veliko napredovanje u ovom sektoru, i dalje ostaju izazov reforme za unapređenje finansijskog nadzora, konkretnije zahtevi Bazel II o riziku i direktivama EU i unapređenju pravnog okvira u skladu sa standardima EU-e. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo će se obavezati da obezbedi liberalan i nediskriminatorni režim za kretanje kapitala, posebno za direktne investicije. Zaštita investitora u vezi sa likvidacijom i repatrijacijom ulaganja i profita treba da bude uključena u tu obavezu. U cilju ispunjavanja zahteva koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, institucije su planirale da preduzmu mere u cilju promovisanja finansijskog nadzora, u skladu sa standardima Bazel (banka), IAIS (osiguranje) i IOPs-a (penzije) i direktivama EU. Tačnije, će se preispitati primarno i sekundarno zakonodavstva o osiguranju u skladu sa EU direktivama i principima IAIS (International Asocijacija osiguravajućih supervizora) i izradiće se podzakonska akta za Zakon o bankama, u skladu sa standardima Bazel II U kontekstu unapređenja nadzora, izvršiće se preispitivanje postojećih priručnika za bankarsku superviziju da bi se izvršilo usklađivanje sa standardima i smernicama EU-e, izvršiće seusklađivanje propisa penzijskog nadzora priručnika o nadzoru penzija u skladu sa EIOPA (European Insurance and Occupational Pensions Authority), direktive EU i IOPS-a (Međunarodna organizacija penzijskih supervizora), i izradiće se propisi o nadzoru tržišta hartija od vrednosti.

3.5 Usklađivanje, implementacija i jačanje zakonodavstva

3.5.1. Konkurencija Sektor konkurencija je od suštinskog značaja za efikasno funkcionisanje tržišta i kao takav igra ključnu ulogu u privredi Kosova. Zaštita konkurencije i stvaranje istinskog tržišta su obaveze koje Vlada Kosova ima prema Evropskoj uniji. Ove obaveze su u procesu ispunjavanja imajući u vidu nedavna zakonska dešavanja u ovom sektoru. Osnovni pravni okvir čine Zakon o zaštiti konkurencije i Zakon o državnoj pomoći. Osnovni cilj aktualnih zakona je jačanje i stimulacija ekonomskog i društvenog razvoja na Kosovu. Tačnije, Zakon o zaštiti konkurencije vrši zaustavljanje akcijakoje ograničavaju, suzbiju ili narušavaju konkurenciju

  

46

Navedeni zakon se zasniva na tri ključna stuba, uključujući, zloupotrebe dominantnog položaja, zabranjene sporazume u vidu kartela i spajanja ili koncentracijepreduzeća. Iako Zakon o državnoj pomoći postavlja principe i procedure prema kojima se odobrava i kontroliše državna pomoć. Vredi napomenuti da je ovo poslednjepojačano početkom 2012 godine. Kada je reč o razvoju institucija, nadležni organ koji se bavi sprovođenjem zakonodavnog okvira u oblasti zaštite konkurencije je Kosovski Autoritet za Konkurenciju. Pored sprovođenja zakonodavstva, ova institucija je takođe odgovorna za promovisanje konkurencije među preduzećima i za zaštitu potrošača na Kosovu. Ostale institucije za podršku i saradnju sektora Konkurencije su Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine i industrije, kao i Skupština Republike Kosovo. Iako je izvršen neki napredak sa pravnog i institucionalnog aspekta u sektoru konkurencije, potrebno je više posvećenosti i truda da bi se zadovoljili standardi EU. U okviru sektora, oblasti koje i dalje ometaju vitalni razvoj ovog sektora obuhvatajukompletiranje i sprovođenje zakonodavnog okvira kao i institucionalnih kapaciteta. Uprkos činjenici da je osnovno zakonodavstvo kao celina prilično napredovalo, specifične stavke koje se bave dominantnim položajem i koncentracijom na tržište zahtevaju dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Još jedan važan izazov koji se odnosi na Zakon o zaštiti potrošača je usvajanje podzakonskih akata, bez kojih se ograničava efikasno obavljanje aktivnosti APK. U zakonodavnom okviru, aktivno angažovanje zahteva i praćenje i sprovođenje zakona o državnoj pomoći, za koji je, između ostalog, potrebno da ima usvojeno sekundarno zakonodavstvo. Sa institucionalnog aspekta pojavljuje se kao izazov osnivanje ključnog organa koji će biti odgovoran za aktivnosti državne pomoći. Pored toga, uspostavljanje i operacionalizacija kancelarije prethodnog tela i kompletiranje obučenog osoblja su izazovi koji treba da budu ispunjeni. Dalje, je izazov uspostavljanje Komisije za kontrolu državne pomoći. Rešavanje gore pomenutih izazovapodsticaćesektor konkurencije korak napred u primeni odredaba traženih od EU-e. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Da bi se započeli pregovori za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za početak pregovora o SSP-u. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo se trebaangažovati za : 1. zabranu i uspostavljanje politika za:

a) Sve sporazume između preduzeća i usaglašene prakse koje sprečavaju, ograničavaju ili narušavaju konkurenciju .

b) Zloupotrebu dominantnog položajajednog ili više preduzeća c) Svaku državnu pomoć (javna) koja narušava ili preti da naruši konkurenciju davanjem prednosti

određenim preduzećima ili određenim proizvodima 2. Primena ovih pravila za javna preduzeća i preduzeća sa posebnim pravima 3. Prilagoditi državne monopole komercijalnog karaktera, tako da ne postoji nikakva diskriminacija u

pogledu uslova pod kojima je roba obezbeđena ili trgovana.

  

47

4. Obezbediti transparentnost u oblasti državne pomoći (javne), stvaranjem kompletnih inventara zašemu pomoći i podnoseći svake godine izveštaje Evropskoj komisiji.

Da bi ispunila zahteve koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju , Kosovski autoritet za konkurenciju, u saradnji sa saradničkim ministarstvima će izvršiti kompletiranje pravnog okvira izmenom i dopunom Zakona o zaštiti konkurencije. Prema ovom zakonu, posebna pažnja će se posvetiti definisanju dominantnog položaja, zloupotrebom ovog položaja, koncentracijompreduzeća na tržište, i grupnim izuzecima. Uporedo se planira da se izvrši usvajanje sekundarnog zakonodavstva (podzakonskih akata) za sprovođenje Zakona o zaštiti konkurencije. Dalje, KAK će preduzeti konkretne korake za usvajanje podzakonska akta za sprovođenje Zakona o državnoj pomoći. Periodične aktivnosti koje pokazuju sprovođenje navedenog zakona će biti sprovedena, uključujući vođenje evidencije o sprovođenju zakona, kontroli sredstava izdvojenih za pomoć, donošenje odluke o vračanju sredstva i pripremu izveštaja o proceni pomoći. Kada je u pitanju izgradnja institucionalnih kapaciteta, planira se osnivanje i operacionalizacija nezavisne kancelarije za državne pomoći. Takođe, to će biti ispunjen u broju službenikapredviđenih zakonom. U tom kontekstu, će se izvršiti i adekvatna obuka službenika odgovornih za državnu pomoć, koja će omogućiti efikasno obavljanje dužnosti koje nasu predviđene. Između ostalog, se planira i uspostavljanje Komisije za državnu pomoć.

3.5.2. Prava intelektualne svojine Sektor intelektualne svojine funkcioniše na osnovu zakona, politika i relevantnih institucija. U cilju usaglašavanja zakonodavstva sa međunarodnim i evropskim standardima, kosovske institucije su preduzele konkretne korake u pravcu reforme zakonodavstva o intelektualnoj svojini. Kao rezultat toga, učinjen je napredaku Zakonu o autorskom pravu i srodnim pravima, patentima i trgovačkim markama koji su usvojeni i na široko usklađeni sa odredbama EU-e. Ostali zakoni koji su od ključnog značaja za ovaj sektor obuhvataju Zakon o industrijskom dizajnu, zakon o zaštiti biljnih sorti i Zakon o carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine. Gore pomenuti zakoni poseduju određene funkcije, ali u celini gledano, njihov zajednički cilj je da se reguliše oblast intelektualne svojine na Kosovu. Pored važećihzakona , ovaj sektor je izradio strategiju za intelektualnu svojinu za period od četiri godine (2010-2014). Navedena strategija ima za cilj uspostavljanje efikasnog i stabilnog sistema zaštite intelektualne svojine u funkciji ekonomskog razvoja zemlje. Pravilna primena ove strategije će ispuniti jedan od kriterijuma odredaba EU-e. Institucionalna infrastruktura za ovaj sektor se sastoji od nekoliko nadležnih organa: Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), u okviru kojeg je osnovana Kancelarija za industrijsku svojinu (KIS), koji ima zazadatak sprovođenje zakona u oblasti patenata, trgovačkih marki i industrijskog dizajna. U isto vreme, ovaj organ ima obavezu da izvrši unapređenje javne svesti o pravima intelektualne svojine. Kancelarija za autorska prava osnovana u okviru Ministarstva kulture, omladine i sporta je ključni organ za sektor intelektualne svojine.

  

48

Njegova svrha je da izvrši akreditaciju i nadzor organizacija koje zastupaju nosioce prava i druge stranke aktivne u pitanjimaintelektualne svojine. Drugi važni mehanizmi koji su odgovorni za sprovođenje prava intelektualne svojine obuhvataju, pravosudni sistem, tužilački savet Kosova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija i carine Kosova. Najzad, Vlada Kosova je osnovala Nacionalni savet za intelektualnu svojinu, koji ima za cilj da poveća nivo saradnje i međuinstitucionalne koordinacije . Kao celina, svaka od gore navedenih institucija sadrži u sebi određene obaveze koje doprinose vitalnom razvoju sektora DIS. Uprkos napretku postignutom u sektoru intelektualne svojine, i dalje postoji potreba za dalje unapređenje zakonodavne osnove, institucionalnih kapaciteta i drugih tehničkih akcija . Jedan od glavnih izazova ovog sektora je kompletiranje pravnog okvira koji podrazumeva usvajanje Zakona o geografskim oznakama i jedan broj administrativnih uputstava koja su relevantna sa zakonima koji su na snazi. Sa institucionalnog aspekta , dosadašnja dostignuća se karakterišu pozitivno i progresivno, ali kašnjenja u ovom segmentu su i dalje vidljiva, i kao takva zahtevaju dalju posvećenost. Potpisivanje Memoranduma o ujedinjenju sa institucijama intelektualne svojine je još jedan izazov , čije ispunjenje bi povećalo međuinstitucionalnu saradnju i koordinaciju, što će dovesti do efikasnijeg rada u sektoru Pored toga, smatra se izazovnim i nastavak borbe protiv falsifikovane robe koja praksa nastavlja da ometa razvoj pravog tržišta u zemlji. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP'u Da bi da se započeli pregovori o stabilizaciji i pridruživanju Studija o izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za početak pregovora o SSP. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da: Razvija aktivnu politiku u oblasti zaštite potrošača, u skladu sa pravnim tekovinama EU, da bi se obezbedila zastupljenost potrošača, informisanje i obrazovanje. Povećanje kapaciteta administrativnih struktura odgovornih za zaštitu potrošača da bi se pružilo osnovno zdravstvo i sigurnosni uslovi i zaštita ekonomskih interesa potrošača Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ministarstvo trgovine i industrije će preduzeti konkretne korake na kompletiranje pravnog okvira donošenjem Zakona o geografskim pokazateljima, (oznakama) , AUo procedurama za registracije geografskih oznaka i oznaka o porekla i AUo predstavnicimaKIS. Kada je reč o institucionalnom kapacitetu, MTI će dopuniti kadrom ( radnim osobljem) koji je predviđen zakonom. Pored toga, krenuće sa funkcionisanjem baza podataka sa podacima za efikasno korišćenje , u vezi sa će se organizovati odgovarajuće obuke za odgovorne službenike. Pored toga, obuka će biti usmerena na unapređenje znanja zaposlenih o primeni zakonodavstva sektora PS. Da bi se tretirao sledeći izazov, Ministarstvo kulture, omladine i sporta će potpisati memorandum o razumevanju sa kancelarijom za intelektualnu svojinu, Tržišnom inspekcijom i Kosovskom policijom. Dalje, aktivnosti koje će biti preduzete u borbi protiv falsifikovane robe uključuju, izveštavanje kontrole komercijalnih tereta, što će omogućiti identifikaciju falsifikovane robe. Pored toga, kreiraće se profili rizikaza falsifikovanu robu, prijaviće se broj otkrivenih slučajeva po službenoj dužnosti, i precizno će se podnositi izveštaj o povećanju broja slučajeva Ex Officio. Sa

  

49

ispunjavanjem navedenih izazova, Vlada Kosova ima za cilj da stvori pravi sektor, gde su prava intelektualne svojine priznata i poštovana od strane institucionalnih aktera i šire javnosti.

3.5.3. Javne nabavke Sektor javne nabavke, jedan od najosetljiviji i najvažnijih na Kosovu, koji je zabeležio značajan napredak u izradi zakonodavnog i institucionalnog okvira. Osnovni zakonodavni okvir je Zakon o javnim nabavkama, koji je posle nekoliko izmena u cilju usklađivanja sa pravnim tekovinama EU je stupio na snagu krajem 2011 godine.Navedeni zakon donosi nove zakonske odredbe koje neguju i omogućavaju efikasan sistem javnih nabavki. Njegova svrha je da obezbedi korišćenje javnih sredstava na transparentan, proporcionalan i efikasan način. Pored ostalog, sadašnji zakon dozvoljava finansiranje projekata na efikasniji način i koncizno i kao rezultat toga nastoji da poboljša kvalitet života građana u celini. Značajan napredak je ostvarilo i sekundarno zakonodavstvo, koji je u potpunosti poboljšan i pojednostavljen radi potpunog delovanja pravnog i regulatornog okvira Što se tiče institucionalnog okvira, organizacione strukture su uspostavljene i operativne. Nezavisna regulatorna agencija odgovorna za razvoj, funkcionisanje nadzor sistema javnih nabavki je Regulatorna komisija za javne nabavke (RKJN). Drugi ključni organ ovog sektora je Centralna Agencija za javne nabavke (CAJN) koja se sada nalazi u Ministarstvu finansija, akoje je odgovorna za razvoj zajedničkih nabavki za ugovorne organe ( naručioce). Takođe kao drugo važno telo je Organ za razmatranje javne nabavke (OPJN ), koja se bavi administrativnim razmatranjem koje se odnosi na žalbe. Između ostalog, od posebnog je značaja je i Kosovski institut za javnu upravu (INAP) koji omogućava obuku službenika za javne nabavke. Treba napomenuti da se gore navedene institucije trenutno pridržavaju novih pravila procedura i smernica za vršenje njihovih aktivnosti. Uprkos dosadašnjim dostignućima u institucionalnom i zakonodavnom okviru, jedan broj izazova koji sprečavaju dalji razvoj ovog sektora tek treba rešiti i ispitati nadležni državni organi . Izazovno se smatra povećanje transparentnosti procesa nabavke, uključujući tretiranje , praćenje i sankcionisanje u slučajevima javnih nabavki. Sa institucionalnog aspekta jačanje kapaciteta zaposlenih raspoređenih za obavljanje postupaka javnih nabavki je veoma važan izazov, uključujući često cirkulisanje službenika javne nabavke Takođe se kao izazov ocenjuje imenovanje direktora CAJN. Adekvatno rešavanje navedenog izazova će omogućiti jednostavnu primenu evropskih standarda. Pored toga, izazov koji zahteva tehničku posvećenost Vlade, jeste i usvajanje spiska usluga za centralnu obaveznu kupovinu. Rešavanje tog poslednjeg , između ostalog, bi ojačalo sposobnost Agencije za Centralnu nabavku da efikasnije sprovedi svoje aktivnosti. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da: Obezbedi da kompanijama iz EU se garantuje pristup procedurama za dodelu ugovora pod uslovima ne manje povoljnim od uslova za domaća preduzeća, u skladu sa prelaznim periodompregovaranim za kompanije iz EU koje nisu uspostavljene na

  

50

Kosovu. Obezbedi da zakonodavstvo za javne nabavke je u skladu sa onim u EU-i. Jača relevantne institucije i sudstvo, kako bi se procedure javne nabavke primenile kako treba. Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, RKJN će pratiti primenu Zakona o javnim nabavkama sa kompletnom preciznošću. Tako da ceo proces sektora bude transparentan i u skladu sa važećim zakonom tačni podaci će biti redovno izveštavani u vezisa pregovaračkim postupkom, tim da se obaveštenje o ugovoru ne učini javnim . Sa istom preciznošću će biti predstavljen i broj zahtevanih tumačenja od strane organa nadležnog za krivično gonjenje osumnjičenih slučajeva. Između ostalog, RKJN će sa punom odgovornošću izvršiti nadgledanje upravljanja javnim ugovorom Transparentnosti procesa će doprineti i aktivnosti Javnog organa za razmatranje nabavke, koja će neprestano vršiti prezentaciju broja žalbi, broja izrečenih novčanih kazni za ugovorne autoritete (naručioce) i broja prijema potvrdao profesionalizmu za javne nabavke. Na institucionalnom aspektu, RKJN će preduzeti konkretne mere za rešavanje izgradnje ljudskih kapaciteta , prvobitno kompletiranjem radnog osoblja kao i u saradnji sa IKAP-om će planiratii organizovati obuku za osoblje javne nabavke. Za kompletiranje osoblja će se angažovati Ministarstvo finansija, koje će izvršiti imenovanje CAN. Dalje će, Vlada Kosova izvršitiusvajanje liste za upotrebu artikala za obaveznu centralnu kupovinu koje će dodatno ojačati kapacitete CAN da bi izvršavali efikasnije svoje obaveze.

3.5.4. Standardizacija, akreditacija, ocenjivanje usaglašenosti, metrologije i tržišni nadzor Infrastrukture kvaliteta na Kosovu je izgrađena na osnovu zakona o standardizaciji, opštoj bezbednosti proizvoda, tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, kao i za akreditaciju odobrenu na progresivan način. Pravni okvir se sastoji od ključnih zakona, kao što su: Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o metrologiji, zakon o akreditaciju, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakon o tržišnoj inspekciji. Kao ključne institucije za upravljanje i koordinaciju politika relevantnih aktera u kontekstu infrastrukture kvaliteta u okviru Ministarstva Trgovine i industrije su: Stručni savet za standardizaciju, Stručni savet za akreditaciju, Departman za metrologiju, i onaj za tržišni nadzor. Uprkos značajnim dostignućima u sektoru infrastrukture kvaliteta, sve ovo je izgrađenoiz osnovnog zakona o standardizaciji, zakona opštoj bezbednosti proizvoda, tehničkih uslova za proizvode i ocenjivanja usaglašenosti, kao i akreditacije koji se prisvaja na progresivan način. U međuvremenu je , zakonodavstvo za tržišni nadzor djelimično usklađeno sa pravnim tekovinama EU. Istovremeno, profesionalni savet za standardizaciju, koordinaciju i izradu politika telu za standardizaciju, je operativan i sastoji se od pripadnika javnog i privatnog sektora. Međutim, Vlada Kosova je još uvek u fazi funkcionalizacije institucija kao i implementacije novog važećegzakonodavstva. Deo izazova odgovornih institucija ostaju dostignuća ciljeva za punu funkcionalnost sa administrativnog, proceduralnog, institucionalnog i tehničkog aspekta potpuno u skladu sa međunarodnim standardima, tako da Kosovo bude mesto poslovanja od interesa za zainteresovane strane.

  

51

Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Prema SSP, Kosovo će se angažovati da na progresivan način uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, i da usvoji evropske standarde (EN) i da poveća institucionalne kapacitete da obezbedi primenu zakona. Konkretno, Kosovo će biti potrebno ali će trebati da:

i) promoviše upotrebu tehničkih propisa EU, evropskih standarda i procedura ocenjivanja usaglašenosti,

ii) završe , kada bude prikladno, sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda,

iii) podstiče razvoj kvaliteta infrastrukture: standardizaciju, metrologiju, akreditaciju i ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor.

Da bi se zadovoljili zahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Kosova konstantno radi na usklađenju domaćegzakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao što je usvajanje i sprovođenje zakona o tržišnom nadzoru, kao i sprovođenje tehničkih propisa za usklađenost EU. Deo unapređenja je i priprema završene studije o sprovođenju propisa. Deo elaboriranja napretka će biti u periodičnom izveštaju pripremljen od strane inspektorata kao i nadzor Organa za ocenjivanje usaglašenosti (TVK) na konstantan način. U svetlu funkcionalne implementacije zakonodavstva i relevantne politike je unapređenje svesti za implementaciju standarda, kojima je cilj da se postigne organizovanjem Svetskog dana standarda u zemlji, kao i organizovanje šest stolova sa ciljem podizanja svesti o preduzećima za implementaciju standarda, sve ovo je deo sektorske strategije MTI. U oblasti metrologije , u pravcu poslova Agencije za metrologiju, deo razvoja su postojeće metrološke laboratorije u skladu sa međunarodnim standardima, čiji deo su neki kalibrisani standardi, u isto vreme stvaranje novih laboratorija (dužine, pritiska, vremena i frekvencija). Pored toga, sertifikaciju osoblja za pojedine oblasti metrologije je deo razvojnog plana za dalju implementaciju. Najzad, ali ne manje važno je jačanje kapaciteta u relevantnim agencijamakao i međuinstitucionalna saradnja. To uključuje obuku tržišnih inspektora i carinika za sprovođenje direktiva / tehničkih propisa za industrijske neprehrambene proizvode, stvaranje baze podataka za razmenu informacija u skladu sa RAPEKS-om, popunjavanje relevantnih sektora institucije kroz regrutovanje dodatnih kancelarija, i osiguranje obuke za stavljanje u funkciju baze podataka za standarde. Zaštita potrošača je važna oblast i problematika specifičnog značaja i težine, i kao takva ima veliki uticaj na trendove i pravce društvenog i ekonomskog razvoja zemlje. Znajući značaj ovog polja Vlade Kosova je snažno posvećena unapređenju stanja u sektoru zaštite potrošača. U pravnom smislu, treba napomenuti da Zakon o zaštiti potrošača je posle preduzetih promenastupio na snagu krajem oktobra 2012 godine. Ovaj zakon reguliše i štiti osnovna prava potrošača pri kupovini roba, usluga i druge oblika slobodnog tržišta kao i obaveze trgovaca, proizvođača i dobavljača. Drugi zakon koji je usmeren na zaštitu i promociju prava potrošača jeste Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti. Pored toga, operativan je i Zakon o opštoj

  

52

bezbednosti proizvoda koji ima za cilj da obezbedi viši kvalitet proizvoda u zemlji. Dalje, program zaštite potrošača od 2010-2014 godine je jedan dinamičan projekat, sa posebnom težinom i značajem za Vladu Kosova, koji postavlja odgovarajuće politike zaštite potrošača u navedenom periodu. Preciznije, projekat ima za cilj da unapredi zaštitu potrošača, transformišući ga u kvalitetnu zaštitu, kontinuiranu i sveobuhvatnu u odnosu na javno zdravlje, životnu sredinu, održivo tržište i stvaranje povoljnih uslova za poslovanje. Institucije odgovorne za kreiranje i sprovođenje politika zaštite potrošača, uključujući i izradu, usvajanje i sprovođenje nacionalnog programa za zaštitu potrošača su osnovane i u obavljanju relevantnih aktivnosti. Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), preko Kancelarije za zaštitu potrošača je odgovorno za izradu i sprovođenje politika u ovom sektoru. Savetodavno telo sastavljeno od predstavnika MTI, udruženja za zaštitu potrošača, poslovnih predstavnika i nezavisnih eksperata u oblasti zaštite potrošača je Savet za zaštitu potrošača. Uprkos zabeleženom napretku, sektor za zaštitu potrošača nastavlja da se suočava sa izazovima koji ograničavaju razvoj i pravilno funkcionisanje sektora kao celine. Kompletiranje sekundarnog zakonodavstva sa relevantnim administrativnim uputstvima je jedan od ključnih izazova, koji zahteva potpunu posvećenost institucija. Kao izazov se smatra i izrada akcionog plana za sprovođenje programa za zaštitu potrošača. Podjednako izazovno je i unapređenje institucionalnih kapaciteta, čiji nedostatak izaziva vidljivo zaostajanje u sektoru jer predviđeni zadaci ne mogu biti efikasno sprovedeni. Osim toga, u tehničkom smislu je neophodno unaprediti sistem rešavanja žalbi na diviziji za zaštitu potrošača. Između ostalog, jedan pravi sistem ovog sektora bi izneo na videlo probleme i nedoumice sa kojima se suočavaju potrošači na Kosovu. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Da bi se započeli pregovore o Sporazumu stabilizacijupridruživanja, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni kako bi započeli pregovori o SSP-u U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo bi trebalo da: 1.Razvoj aktivnih politika za zaštitu potrošača, u skladu sa pravnim tekovinama EU, kako bi se obezbedilo predstavljanje potrošača, informisanje i obrazovanje 2. Izgradnja kapaciteta administrativnih struktura odgovornih za zaštitu potrošača da bi se pružilo osnovno zdravstvo i zahtevi za sigurnost kao i održavanje ekonomskih interesa potrošača

Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), će u kontekstu kompletiranjasekundarnog zakonodavstva usvojiti u načelu tri administrativna uputstva, uključujući i ono za neispravne robe, akcionu prodaju i robe po sniženim cenama. Dalje, MTI će u saradnji sa Agencijom za hranu i veterinu (AHV) izraditi plan za implementaciju programa za zaštitu potrošača. Pored toga, biće usvojen pravilnik za bezbednost hrane i i biće organizovana kampanja u cilju podizanja svesti građana na polju zaštite potrošača. Kada je reč o izgradnji ljudskih kapaciteta i poboljšanju sistema za rešavanje žalbi, MTI će u početku popuniti potreban broj zaposlenih i takođe će organizovati obuku za odgovorne službenike. Oblasti predviđene za obuku uključujusposobnost istraživanje negativnih pojava na tržištu, kao i sposobnost da se identifikuju problematična pitanja sa kojima se suočavaju kupci ili se mogu

  

53

suočiti i, da bi se procesirale i rešile žalbe na vreme. U tom kontekstu, se planira da se definiše uloga između inspektorata i divizije potrošača. Takođe, će bitiorganizovani okrugli stolovi za diskusiju sa zainteresovanim stranama. Realizacija izazova koji se odnose na zaštitu potrošača bi bila nepotpuna ako potrošači nisu upoznati sa svojim pravima i tako kroz odgovarajuća sredstva za publikaciju će se izvršiti animiranje potrošača o njihovim pravima.

3.6. Pravda i unutrašnji poslovi

3.6.1. Jačanje institucija i vladavine prava Prema Ustavu zemlje, vladavina zakona predstavlja jedan od osnovnih principa i vrednosti na kojima funkcioniše država Kosovo. U tom kontekstu, Kosovo je usvojilo niz zakona, počev od Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, zakonika o maloletnicima i druge zakone koji regulišu rad policije, tužilaštva, sudova, zaštitu svedoka, zaštitu ličnih podataka i drugih oblasti, deo vladavine reda i zakona. Pored zakonodavnog okvira, postoji niz strategija kroz koje se kanališu zadaci i aktivnosti agencija za sprovođenje zakona i sudstva. Poslednjih tri godina, je takođe povezano sa stvaranjem i izgradnjom kapaciteta u kontekstu institucija vladavine prava. U ovom slučaju, je usvojena nova organizaciona struktura Kosovske policije, a i uspostavljeni su ovi mehanizmi u okviru ove organizacije. Najnovije policijske operacije su dokazale da njihova efikasnost neprekidno raste. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Uprkos dostignućima u oblasti vladavine prava, izazovi nastavljaju da prate ovaj sektor. Kosovska policija i dalje ima deficita u kapacitetima, za mogućnosti istraživanja složenih kriminalnih aktivnosti, dok je u pogledu zaštite ličnih podataka, primena važećih zakona i dalje usporena. Da bi s e postigao progres u konsolidaciji vladavine zakona i reda, saradnja sa EULEX-om, uključujući Specijalnu Task forcu ( specijalnu radnu grupu ) za istrage EULEX-a je neophodna i zahteva hitan postupak U cilju početka pregovora o sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje, Studija o izvodljivosti je ustanovila da Kosovo treba da: Podrži rad Posebne Task Force za istrage EULEX-a. Kako bi se ispunio kriterijume za otvaranje pregovora o SSP-uodgovorne Kosovske institucije su se obratile pismom šefu misije EULEX-a kojim se potvrđuje zalaganje organa uprave zemlje da blisko sarađuju sa Specijalnom task forcom (Radnom grupom) za istrage proširujući tužilačka ovlašćenja prema potrebi. Međutim, aktivnost ove Radne grupe je u početnoj fazi istrage i još nijeprimila zahteve za saradnju. U okviru SSP-u , posebna pažnja se posvećuje vladavini prava i jačanju relevantnih institucija uprave, sprovođenju zakona i posebno sudstva. Jedan efikasan SSP-u će zavisitiod bezbednog, efikasnog i pravno predvidljivog prostora. Vlast i nezavisno sudstvo koji rade u skladu sa demokratskim i profesionalnim standardima nisu samo neophodni za uspostavljanje vladavine prava, nego i za međunarodnu saradnju i samim tim i ekonomski razvoj, uključujući

  

54

privlačenje stranih investitora. Ugovorne strane će sarađivati u zakonodavstvu o zaštiti ličnih podataka pružajući dovoljno sredstava za nezavisni nadzorni organ i sprovođenje zakona. U cilju stvaranja sistema u kojem je vladavina zakona u potpunosti funkcionalna, institucije zemlje će biti posvećeneunapređenju nezavisnosti i jačanju kapaciteta u okviru agencija za sprovođenje zakona, pravosuđa i uprave u celini. Serija specijalizovanih obuka su planirane u tom pravcu. S druge strane, kako bi se obezbedila pravna usklađenost u pogledu zaštite ličnih podataka, nacionalne institucije su predvidele procenu potencijalnih sukoba zakona u oblasti zaštite ličnih podataka. Štaviše, Državna agencija za zaštitu ličnih podataka će kontinuirano pratiti implementaciju zakona u ovoj oblasti vršeći inspekciju i kontrolu u različitim lokalnim institucijama.

3.6.2. Azil, migracija, vizna politika, kontrola granica Zakon o azilu, o državljanstvu, onaj o strancima i zakon o readmisiji su osnovni zakona koji pokrivaju oblasti azila, migracija i viza na Kosovu, dok je pitanje kontrole granica regulisano Zakonom o nadzoru i kontroli granice. Ovi zakoni uključuju u sebi glavna pravila i principe o gore navedenim oblastima. Srednjoročni strateški okvir za pitanja migracija, ono o oblasti readmisije i integrisanog upravljanja granicom je usvojeno i redovno se preispituje. S druge strane, vizna politika sadrži u sebi odluku o sprovođenju ove politike, uputstva i druga relevantna dokumenata o načinu njegovog sprovođenja. Na institucionalnom nivou, uglavnom je Ministarstvo unutrašnjih poslova ono koje izrađuje politike u oblasti azila, migracija, stranaca kao i koordinira njihovu primenu u praksi. Dok integrisano upravljanje granicom se koordiniše na osnovu koordinacione strukture kao i u skladu sa Strategijom za integrisano upravljanje granicom, kojomupravlja Nacionalni koordinator i uključuje blisku saradnju između Kosovske policije, Carine Kosova i Agencije za hranu i veterinarstvo. Upravljanje spoljnih granica zemlje se zasniva na principu "otvorenih, ali sigurnih granica." Što se tiče bezbednosti dokumenata, Kosovo ima pravni okvir u oblasti građanskog stanja i usvojiloje mere za sprečavanje mogućih zloupotreba od strane odgovornih lica u ovoj oblasti. Uprkos napretku koji je postignut u oblasti reintegracije, azila, migracija i kontrole granica, Kosovo još uvek ima pred sobom veliki broj izazova koji se moraju rešiti, među kojima spada izmena i dopuna Zakona o azilu , kao i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU,kosovske politike za vize. U tom smislu, postoji potreba da se izvrši izgradnja kapacitete za rad u ovim oblastima. Izazovi koji su obuhvatili oblasti readmisije se odnose uglavnom na saradnji sa zemljama koje podnose zahteve, kao i postizanje sporazuma o readmisiji sa zemljama porekla ili tranzita, a jedan od izazova u oblasti reintegracije jeste da se uspostavi sistem za upravljanje predmetima. Što se tiče bezbednosti dokumenata, postoje još uvek sumnje da li su postignuti svi uslovi da su dokumenti koji se izdaju u potpunosti pouzdani. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a U okviru sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosovo će morati da obezbedi okvir za saradnju, uključujući regionalni nivo, u oblasti viza, kontrole granica / granične linije, azila i migracija (redovne i vanredne). Centralni element saradnje u oblasti prevencije i kontrole ilegalne migracije će biti

  

55

implementacija odredbi za ponovni prijem i koncentracija na razmeni statističkih podataka i povećanje efikasnosti i kapaciteta. Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će izvršiti izmenu i dopunu Zakona o azilu ,kojom prilikom će se obezbediti punu usklađenost sa relevantnim zakonodavstvom EU, i uključiće se preporuke UNHCR –a u vezi sa uslovima za prijem azilanata. Što se tiče uspostavljanja saradnje između institucija u zemlji, konkretni koraci su predviđeni u ovom pravcu tako što se počinje sa uvođenjem sistema za upravljanje predmetima i integracijom baze podataka. Repatrijacija će nastaviti da bude u fokusu kosovskih institucija, gde u tom pogledu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji sa ministarstvom spoljnih poslova pokreće / razvija pregovoreza postizanje sporazuma sa drugim zemljama Što se tiče kontrole granica, demarkacija granice sa Crnom Gorom je planirana da se izvrši do kraja 2012 godine, dok će u oblasti viza Kosovo uraditi preispitivanje odluke o viznoj politici i obezbediće da ova odluka kao i Administrativna uputstva u ovoj oblasti budu u skladu sa SchengenAquis. Što se tiče pitanja ličnih dokumenata, Kosovo je predvidelo niz mera, koje će pomoći da se poveća bezbednost dokumenata. Ove mere obuhvataju, između ostalog, bližu saradnju između institucija koje rade u oblasti sigurnosti dokumenata, uključujući ARC, policiju i sudovo.

3.6.3. Pranje novca Kosovo je u procesu usvajanja nacrta zakona za izmenu i dopunu postojećeg zakona za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Ove izmene i dopunesu izvršene na osnovu Studije izvodljivosti i smernica za liberalizaciju viznog režima sa ciljem da kosovsko zakonodavstvo u ovoj oblasti bude u skladu sa pravnim tekovinama EU. Kosovo je usvojilo petogodišnju(5) strategiju za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ključne institucije za borbu protiv pranja novca su na mestu i funkcionalne. U okviru Ministarstva finansija funkcioniše finansijska obaveštajna jedinica (FOJ), koja je odgovorna za sprečavanje i borbu protiv pranja novca. Ova jedinica je preuzela odgovornosti iz obaveštajnog centra – EULEX-a. Takođe, u okviru Kosovske policijske funkcioniše Departman za istrage privrednog kriminala i korupcije koja sprovodi istragu za sumnjive slučajeve pranja novca. U okviru carinske funkcioniše Departman za istrage koji ima mandat otkrivanja i sprečavanja pranja novca. Ove institucije redovn koordinišu aktivnosti u borbi protiv pranja novca. Međutim, u oblasti sprečavanja i suzbijanja pranja novca ostaje izazov usvajanje izmenjenog i dopunjenog zakona za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji bi trebalo da bude u skladu sa pravnim tekovinama EU, i koji kao takav mora biti usvojen od strane Skupštine Kosova. Uprkos uspostavljanju JFI-nje i pomoći pruženoj od drugih institucija Kosovo mora da obezbedi jasnu podelu odgovornosti institucija koje se bave sprečavanjem pranja novca, a i treba da se osigura da je kapacitet ovih ustanova predmet odgovarajuće obuke.

  

56

Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Da bi da započeli pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala ovaj kratkoročni kriterijum koji mora biti ispunjen da počnu pregovore o SSP-u: Izmena i dopuna zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Da bi se ispunila kriterijume za otvaranje pregovora o sporazumu stabilizaciju pridruživanja, Vlada Kosova će poslati izmenjeni dopunjen Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma, Skupštini na usvajanje. Prema SSP Kosovo će morati da uspostavi okvir za saradnju u cilju sprečavanja korišćenja finansijskih sistema za pranje novca i njihovog korišćenja u kriminalnim aktivnostima. Saradnja u ovoj oblasti će uključivati administrativnu i tehničku pomoć u cilju uspostavljanja odgovarajućih standarda za suprotstavljanje pranju novca i koji su u skladu sa standardima koji su usvojeni od strane EU i drugih međunarodnih tela u ovoj oblasti, posebno u TFVF-a. Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, postaviće se Nacionalni koordinator za sporovođenje strategije za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji će omogućiti bolju koordinaciju između svih institucija uključenih u prevenciji i borbi protiv pranja novca. Osim toga, predviđena je izrada SOP koji će uključivati Carine, policiju, PAK-a i JFI-u, i izradiće se priručnik o tipologijama pranja novca. U toku izveštavanja o statističkim podacima u borbi protiv pranja novca, relevantne institucije će usklade svoje statističke podatke u cilju obezbeđivanja tačnih i pouzdanih podataka.

3.6.4. Sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala i drugih kriminalnih aktivnosti, uključujući terorizam Značajan napredak je učinjen u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih kriminalnih aktivnosti. Osnovni Pravni okvir je konsolidovan, uključujući novi Krivični zakonik, zakonik o krivičnom postupku , ako i druge zakone koji pokrivaju ovu oblast. Strateški okvir obuhvata niz strategija, čiji je odredjne broj perispitan i usvojen u septembru ove godine (strategija protiv organizovanog kriminala, protiv trgovine narkoticima, trgovine ljudima, protiv terorizma). Relevantne institucije za borbu protiv organizovanog kriminala su uspostavljene i tokom poslednje tri godine su poboljšale svoj kapacitet i efikasnost. Glavna struktura za borbu protiv organizovanog kriminala obuhvata lanac Policija-tužilaštvo-sudovi advokat - sud. U tom kontekstu, Kosovska policija je nastavila da proširi svoje kapacitete, uspostavljanjem novih struktura potrebnih za međunarodnu saradnju i zaštitu svedoka. U stalnim naporima u borbi protiv organizovanog kriminala, statistike dokazuju da je kosovska policija, i ove godine ostvarila bolje rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, posebno u borbi protiv trgovine narkoticima, gde statistike pokazuju povećanje rezultat za 100%. Akcioni plan policije za 2013 je spreman i predvidja znata porast rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala. Međutim, izazov ostaje pitanje usvajanja Zakona o proširenim ovlašćenja za konfisakciju imovine stečene krivičnim djelom. Ovaj zakon treba da bude u skladu sa evropskim standardima i praksama u ovoj oblasti.

  

57

I pored postignutih rezultata u otkrivanju i krivičnom gonjenju organizovanog kriminala, postoje izazovi koji se odnose na uskladjivanje statistike u ovoj oblasti. Statistika često se predstavljaju na različite načine od strane različitih institucija, što stvara nesigurnost. Borba protiv trgovine ljudima, krijumčarena migranata, trgovine narkoticima, oružjem, i dalje ostati izazov za institucije. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP U cilju započinjanja pregovora o Sporazumu ostabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala sledeće kratkoročne kriterijume: Usvajanje zakona u vezi sa proširenim ovlašćenja za konfiskaciju imovine stečene krivičnim delom . Pokazivanje jasne volje za postizanje rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, uključujući pokretanje istrage. Bolja saradnja sa EULEX-om. U cilju ispunjavanja navedenih kriterijuma, Kosovo je ove godine usvojiti Zakon o oduzimanju imovine stečene ilegalnim putem. Štaviše, Ministarstvo pravde je u procesu razmatranja pet (5) osnovnih zakona koji uređuju pravosudni sistem i institucije za sprovođenje zakona kao i sudstvo posvećene da postizanjem rezultata pokažu uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala.U pogledu saradnje sa EULEKS-om, nakon poziva koji je upućen od strane predsednice Kosova za produženje mandata ove misije, Skupština je ratifikovala sporazum između EU i Republike Kosova o misiji EU-a za vladavinu zakona na Kosovu. Na drugoj strani Tužilački Savet Kosova (TSK), Sudski savet Kosova (SSK) i Ministarstvo pravde, uputili su poziv EULEKS –u kako bi se obezbedilo njihovo učešće u procesu regrutacije tužilaca, sudija i visokih rukovodilaca u Kazneno-popravnu službu. Prema Sporazumu o stabilizaciji i približavanju, Kosovo treba da razvije okvir za saradnju u cilju sprečavanja i suzbijanja kriminalnih aktivnosti, posebno organizovanog kriminala. Kosovo treba da posveti posebnu pažnju pitanjima kao što su: trgovina ljudima, ilegalne ekonomske aktivnosti (kao što su korupcija i ilegalne transakcije koje uključuju robu i to: Falsifikovani proizvodi, industrijski otpad i radioaktivni materijal) zabranjena trgovina oružjem i terorizam. Kosovo takođe treba da budu spremno da se suoči sa zdravstvenim i socijalnim posledicama zloupotrebe droga, sprečavanje diverzija u hemijskim postrojenjima i da ojača svoje strukture u borbi protiv trgovine drogom. U cilju ispunjavanja zahteva koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i drugih krivičnih dela, Kosovo treba da usvoji zakon o prisluškivanju koji treba da obezbeđuje pravni okvir koji reguliše ovu oblast. Na sprovodjenja izvršiće se integracija baze podataka institucija za sprovođenje zakona, što će poboljšati kvalitet statistike za borbu protiv organizovanog kriminala. Zatim će se nastaviti dalja izgradnja kapaciteta u institucijama i agencijama koje se bore protiv organizovanog kriminala kroz pružanje specijalizovane obuke. Kosovo će pokrenuti međunarodne sporazume i članstvo u relevantnim međunarodnim organizacijama u borbi protiv kriminala. Ovi napori za međunarodnu saradnje biće učinjeni u koordinaciji sa međunarodnim mehanizmima koje deluju na Kosovu.

  

58

3.7. Politika saradnje 3.7.1. Ekonomska, monetarna, statistička saradnja i zaštita finansijskog interesa EU-a Statistike Kosovo je značajno poboljšalo statističko zakonodavstvo koje je uglavnom u skladu sa acquis.Osnovno zakonodavstvo o Statistikama je Zakon o zvaničnoj statistici, gde zakon utvdrjuje standarde za razvoj, proizvodnju i objavljivanje podataka iz Statističke Agencije Kosova (SAK) u skladu sa standardima EU, takođe su izvršene izmene i dopune Zakon o Poreskim procedurama koje sada omogućavaju poresko upravi da obezbedi SAK-u potrebne administrativne podatke za statistički registar biznisa.Pored toga, Kosovo je pripremilo godišnji plan rada za 2013 godinu i Strateški plan za zvanične statistike 2013-2017 u cilju razvoja i unapređenja kvaliteta statističkih podataka u skladu sa međunarodnim standardima. Sastavni deo gore navedenih dokumenata je projekat o popisu poljoprivrede, gde je več sprovođen probni popis i isto tako SAK je u toku priprema za popis poljoprivrede u novembru 2013 godine U cilju unapređenja i povećanja autoriteta SAK-a i smanjenja hijerarhijskih nivoa komunikacije Statistička Kosova, je premeštena iz Ministarstva za javnu upravu u Kancelariji premijera. Takođe, kao rezultat Zakona o zvaničnoj statistici osnovan je Statistički savet kao savetodavno telo, u vezi sa proizvodnjom raznih zvaničnih statistika, koji Savet pruža preporuke, savete, monitoring, procenu, podršku i obezbeđuje kvalitete statistika, a ključne institucije odgovorne za proizvodnju i upravljanje statistikama s: Statistička Agencija Kosova (SAK), Ministarstvo finansija (MF) i Centralna banka Kosova (CBK), dok je SAK glavna odgovorna za nadzor i koordinaciju zvaničnih statističkih podataka Kosovo je usvojilo Zakon o zvaničnim statistikama, osnovalo statistički savet i preselilo SAK u premijerovu kancelariju, ali za dalje poboljšanje statističke situacije na Kosovu moraju se prevazići nekoliko izazova. Jedan od izazova je i da se poboljša kvalitet statistike u svim statističkim oblastima, a posebno u oblasti biznisa i makroekonomskih statistika, kao i da postoji sklad između statističkih podataka EU-a i statističkih podataka na Kosovu. U tom kontekstu, Kosovo treba da proizvede kratkoročne statistike na kvartalnoj osnovi (kratkoročni indikator), posebno za makroekonomska pitanja, kao što su trgovina i zapošljavanje. Između ostalog,kao izazov, je neophodno da se ojača upravljanje agencijom za razvoj institucija i kosovskog statističkog sistema i i da poveća svoje kapacitete u oblasti proizvodnih i administrativnih statistika. Dok su neki izazovi ekonomske saradnje pripremanje za učešće u ekonomskom i fiskalnom programu pretpristupanja i povećanje analitičkih kapaciteta za makroekonomske procene i projekcije Mere za ispunjavanje obaveza u okvir SSP-a Kosovo treba da razvije statističke sisteme sposobne za pružanje pouzdanih , objektivnih, tačnih i pravovremenih podataka koji su potrebni za planiranje i praćenje procesa tranzicije i reforme. Da bi se ispunilizahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za institucionalni razvoj SAK-a izvršiće se uskladjivanje zakonodavstva, sprovođenje Administrativnog uputstva (AU) o reorganizaciju SAK-a koje predviđa stvaranje odeljenja

  

59

politike, planiranja , koordinacije i komunikacije, štva više ojačaće se Odeljenja za informatičku tehnologiju (IT) i biće aktivnog učešće u seminarima, studijskim putovanjima, radionice čija je funkcija stručno osobosobljavanje osoblja SAK-a. Da bise poboljšale biznis statistike i makroekonomske statistike sprovodiće se preporuke Eurostata, kao što su prelaz iz NACE Rev.1 na platformi NACE Rev.2, biće uključivanja lokalnih jedinica u Statistički Registar biznisa i uspostaviće se registar za grupe preduzeće;dok u oblasti društvenih statistika biće proizvedeni statistički indikatori tržišta rada (zaposlenost i nezaposlenost), kao i dodatak nekoliko varibaila za merenje dohotka domaćinstava (preko variabile SILC) u Anketi o budžetu domaćinstva (ABD). Što se tiče ekonomske saradnje obaviče se pripreme za učestvovanje u ekonomskom i fiskalnom programu pretpristupanja i povećaće se analitički kapaciteti za makroekonomske procene i projekcije kroz održanih obuka za makroekonomike procene i prognoze. 3.7.2. Promovisanje i zaštita investicija, industrijska saradnja, SSP i turizam Pravni okvir državnih institucija Kosova krči put promocije i zaštite investicija, koji se zasniva na Zakona o strancima, koji predviđa nediskriminatorski tretman stranih investitora na Kosovu. U sklopu stvaranja što povoljnijih uslova za strane investicije odgovorne institucije na Kosovu tokom poslednje tri godine usvojile se nekoliko amandmana, kao što je ukidanje osnivačkog kapitala i smanjenje broja potrebnih dozvola. Štaviše, pripremljen je Nacrt strategije podrške koji sadrži preporuke Sektora investicionih i operativnih akcija za poboljšanje poslovne i investicione klime. Ova Strategija identifikuje glavne sektore ciljane promotivnim aktivnostima , kao što su: poslovni proces stranog prekla, automobilske komponente, usluge proizvodnih ugovora za elektronske komunikacije i agrobiznisa. Delatnot i podrška malim i srednjim preduzećima (SSP) su zasnovani na zakonu o trgovačkim društvima, kao i na Zakona o podršku malim i srednjim preduzećima (SSP). Zakon o podršci malim i srednjim preduzećima je dopunjen u 2007 godini usklađivanjem sa direktivama Evropske Unije za mala i srednja preduzeća. Sa njenim zakonima, kao načela Agencija za podršku malih i srednjih preduzeća (APSMP) kao ključna institucija ima veliki broj sredstava i aktivnosti koji se koriste za podršku i podsticaja konkurentnosti u privatnom sektoru, počev od mikro porodičnih biznisa do srednjih preduzeća.Strategija razvoja SSP-a na Kosovu 2012-2016 sa vizijom 2020 je usvojena od strane Vlade Kosova sa ciljem da snažno podrži SSP-e, jer više od 99% preduzeća na Kosovu su mala i srednja preduzeća i to ima znatan učinak na ekonomski razvoj Kosova.Uopšte, sektor malih preduzeća na Kosovu dominira sa oko 90% preduzeća koja zapošljavaju manje od četiri lica . Strategija razvoj SSP se zasniva na dva glavna stuba "Evropski akt malih biznisa” (AMB) koji Kosovo se zalaže da primeni i programima EU-a za konkurentnost i inovacije (CIP), u koji Kosovo teži da učestvuje u bliskoj budućnosti. Osim toga, Radna grupa za Strategije SSP-a analizirala je i uzela u obzir viziju i prioritete Vlade za ekonomski razvoj Glavne komponente ove strategije su usmerene na unapređenje poslovnog ambijenta, uspostavljanje javno-privatnog dijaloga i donatorske koordinacije, unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća na Kosovu, kao i javne informativne kampanje. Takođe, Agencija za SSP je glavna institucija odgovorna za usvajanje strategije fondova od € 1,3 miliona i 30 miliona € iz donatorske zajednice.

  

60

Kosovska Agencija za promociju investicija (KAPI) u okviru MTI je centralna institucija koja se fokusira na napore za privlačenje stranih direktnih investicija (SDI). Glavni ciljevi ove agencije su napori da se privuku strane direktne investicije daljom liberalizacijom režima ulazaka, kao i promocijom malih i srednjih preduzeća u konkurenciji . SDI neto prilivi procenjuje se da su dostigli 394,6 miliona € (8,6% BDP-a) u 2011 neznatno iznad 365.8 miliona €. Agencija za podršku malim i srednjim preduzećima(APSSP) je agencija u okviru MTI, koja kao primarni fokus ima razvoj privatnog sektora na Kosovu kroz stvaranje boljih uslova za mala i srednja preduzeća. APSSP osnovana je u decembru 2006 godine, nakon donošenja administrativne naredbe br.2006/28. Zakon o podršci malim i srednjim preduzećima je dopunjen u 2007 godini usklađivanjem sa direktivama Evropske Unije za mala i srednja preduzeća. Sa svojim zakonim, kao načela APSSP takođe ima veliki broj sredstava i aktivnosti koji se koriste za podršku o podsticanje konkurentnosti u privatnom sektoru, počev od mikro porodičnih biznisa do srednjih preduzeća. Istovremeno Kosovska Agencija za privredne registre je odgovorna za nove poslovne registracije i ponovne registracije. Treba napomenuti da je posvećenje kosovskih institucija sprovođenju ključnih principa dokumenta EU-a za mali biznis bio deo implementiranih prioriteta. I pored dosadašnjih dostignuća u pogledu zakonitosti i podizanja institucija, deo daljeg razvoja je ojačanje sprovođenja politika i strategija u odgovarajućim sektorima sa kojima Vlada Kosova treba da se bavi u nastavku. Neophodni delovi za promenu su pojednostavljenje i preispitivanja zakonodavstva politike o preduzećima. Potrebno je takodje procena regulatornog uticaja kroz odgovarajuću analizu. Troškovi za usaglašenost ostaju visoki. Deo razmene podataka, nedostatak potpunih informacija, nelak pristup i redovno ažuriranje informacija o važnim pitanjima je deo važne barijere za mala i srednja preduzeća koja posluju na Kosovu Štaviše, četiri postojeći inkubatori su još uvek u pilot fazi, a šema "vaučer" je prekinuta u 2011 godini Kosovo treba da stavi svoju podršku SSP-ima na istoj liniji sa Evropskom deklaracijom o malom biznisu i da poboljša klasifikaciju preduzeća. Neophodno je da se obezbedi lak pristup finansijama od strane SSP-a . U celini, industrija i razvoj malih i srednjih preduzeća i dalje imaju poteškoća u zakonskom sprovođenju ugovora, nepouzdanom snabdevanju energijom i u ograničenom i skupom pristupu finansijama. I nakon poboljšanja komunikacije između obrazovnih institucija i SSP, stalno treba da se poveća koordinacija i saradnju između njih, posebno u oblasti preduzetništva i industrijske politike (javne vlasti, privredne komore, bankarska udružen, sudovi. regionalne agencije za razvoj itd.) Ostaje de se usvoji u celini plan implementacije za SSP i industrijske strategije. Stvaranje adekvatnog budžeta za odgovorne vlasti će ojačati dalje aktivnosti nadležnih institucija.Istovremeno izazovni deo ostaje neformalni sektor Kosova sa Manama u poreskim i troškovnim politikama kao i u i sprovođenju zakona, uključujući borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. To direktno utiče na neformalnu ekonomiju, smanjenjem poreske osnovice i na efikasnost ekonomskih politika. Takođe, turizam, koji u sebe sadrži značajan potencijal za doprinos ekonomskom rast zemlje tako da je potrebno uložiti u njegovu infrastrukturu. Konačno, vredi napomenuti da najveći izazov ostaje u ekonomskih institucija zemlje ostaje privlačenje SDI na Kosovu.

  

61

Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Saradnja prema SSP imaće za cilj podršku Kosova u stvaranju povoljne klime za private investicija, kako domaćih, tako i stranih radi promovisanja ekonomske i industrijske revitalizacije. Kosovu će posebno biti potrebno da nastavi i stvaranje zakonskog okvira uz povoljne mogućnosti za investicije i njihovo podsticanje Da bi se ispunilizahtevikoji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će preduzeti neophodne mere za poboljšanje uslova poslovanja. Ovo će se postići kroz organizovanje konferencija sa opštinama za razmenu, razradu i podizanje svesti na opštem nivou da se poboljšaju administrativni i tehničkih uslovi poslovanja. To podrazumeva stvaranje sistema utvrđivanja jedinstvenog registracionog broj preduzeća. Usavršiće se način registrovanja preduzeća kroz pružanje ove usluge u elektronskoj formi.Kosovo kontinuirano nastoji i radiće na povećanju investicione broja sporazume o zaštiti investicija.Stalno će se organizovati konferencije za promociju investicija i izvoza. U isto vreme, indeks politika EU-a za mali biznis će se zasnivati na redovno izveštavanje. Deo razvoja je uvođenjekategorizacije preduzeća što podrazumeva stvaranje baze podataka i studija o postojećim preduzećima, klasifikacijom i kategorizacijom na sektorskom nivou.Da bi se olakšao pristup finansijama SSP, biće proučavane mogućnosti i modaliteti za osnivanje i funkcionisanje šeme kreditnih garancija, aplikacija za članstvo u razvojnim institucijama EU (CIP, EU SME Veek) i kod ostalih donatora u cilju stvaranja finansijskih instrumenata radi olakšavanj pristupa SSP finansijama. Pored toga, Vlada Kosova ima za cilj da se pridruži CIP i EU SME Veek. Stvaranje fonda za funkcionalizaciju šeme kreditnih garancija će dodatno podržati sektor SSP-a.Istovremeno deo ciljeva je stvaranje fonda za subvencionisanje SSP/a. Na kraju, ali ne manje važno je uspostavljanje saradnje između obrazovnih institucija i SSP za preduzetništvo industrijske politike, kojenastoje da postignu institucije zemlje kroz implementaciju programa "Intership Biznis" za 200 studenata, funkcionisanje savetodavnog odbora SSP-a , kao i dodavanjem predmeta za preduzetništvo u nižem obrazovnom programu (MONT). 3.7.3. Poljoprivreda Poljoprivreda je važan ekonomski sektor koji obezbeđuje većinu zapošljavanja na Kosovu. Kosovsku poljoprivredu karakterišu male farme, niska produktivnost i nedostatak naprednih savetodavnih usluga, ali uprkos tome ona doprinosi oko 12% BDP-a (bruto domaćeg proizvoda) Kosova, zapošljava između 25% do 30% ukupne zaposlenost, uglavnom u neformalnom sektoru i čini oko 16% od ukupne vrednosti izvoza. Oko 60% stanovništva Kosova živi u ruralnim oblastima.Sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja se odlikuju naprednim zakonodavstvom, gde je do sada usvojeno niz nacrta zakona koji su stvorili povoljne uslove za razvoj ovog sektora u oblasti proizvodnje vina, proizvodnji i preradi duvana, organske poljoprivrede, regulacije zemljišta, savetodavnih usluga, zaštite bilja i ruralni razvoja. S druge strane, bezbednost hrane, odlikuju se naprednim primarnim i sekundarnim zakonodavstvo. Tri osnovna zakona, Zakon o veterinarstvu,Zakon o dobrobiti životinja i Zakonom o hrani, predstavljaju pravni osnov za stvaranje uslova za poboljšanje i ispunjavanje standarda EU. KAHV je usvojila niz podzakonskih akata koji su u skladu sa Poglavljem 12 acquis o bezbednosti hrane i veterinarskim pitanjima.

  

62

MPŠRR je u procesu izrade nove Strategije i Akcionog plana za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014-2020, predviđeni su šest prioriteta, koji će biti ostvareni sa osam mera, gde su pored ruralnih mera razvoja, takođe dodate direktne mere podrške dajući jasniju sliku o aktivnostima koje se sprovode i planiraju u poljoprivrednom sektoru. Strategija je zasnovana na Uredbi Saveta za promociju ruralnog razvoja 2007-13 (Uredba Saveta 1698/2005) i Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EFARD). Radi razvoja poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Kosovo je usvojilo Strategiju razvoja šumarstva 2010-2020, čiji je cilj održivi razvoj i zaštita šuma.Strategija savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj 2012-2016, koja je toku realizacije, ima za cilju obuku kadrova i usluge koje se pružaju poljoprivrednicima, u cilju povećanja poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, Kosovo je u toku sprovođenja Strategije o konsolidaciji zemljišta i akcionog plana 2010-20120 za sprovođenje ove strategije. Cilj strategije je da se stvori dugoročnu viziju za sprovođenje regulacije zemljišta na Kosovu. Stvoren je i funkcioniše jednostavan sistem identifikacije zemljišnih parcela (sLIPS) i dizajniran je master plan za implementiranje sistema (LPIS-a). Pored toga, Kosovo je usvojilo strategiju za unapredjenje poljoprivredno-prehrambenih preduzeća, čiji je cilj da se poveća ukupan kvalitet hrane operatera higijene , proizvodnog prostora, vršenja dobrih proizvođačkih i higijenskih praksi, laboratorijskog ispitivanja i kontrole proizvoda od strane poslovnih subjekata. KAHV prošle godine, podizala je ljudske kapacitete za 20 novih pozicija, dobilo dodatni budžet za izgradnju postrojenja za reciklažu i postigla je napredak u obezbeđivanju prostora za funkcionisanje regionalnih kancelarija. Tokom poslednjih godina, Vlada Kosova je dala prioritet poljoprivrednom sektoru, izdvojivši znatna sredstva, gde je kroz deset šeme podrške obuhvatila oko 15 hiljada farmera u potpornu strukturu kroz investicione i direktna plaćanja za podršku različitim projektima i lokalnim akcionim grupam (LAG). Za realizaciju projekata i akcionih planova, Nacionalnim programom za poljoprivredu i ruralni razvoj 2007-2013 izvršene su direktne isplate i subvencije za poljoprivrednike, koji odgovaraju merama Stuba I i II Zajedničke poljoprivredne politike EU. Dakle, ta podrška je imala pozitivan uticaj na orijentaciju poljoprivrednika u smislu povećanja kvaliteta proizvoda, primene proizvođačkih praksiprema evropskim standardima EU-a i povećanjaumešnosti održivog upravljanja farmama.S druge strane, šumarstvo na Kosovu obezbeđuje uslove za razvoj i podizanje prerađivačkih objekata, fokusirajući se na upotrebi novih tehnologija i napredne upotrebe malih prečnika prerade drveta. Na Kosovu, svake godine se pošumljuje oko 500 hektara. Vodeća institucija za sprovođenje poljoprivrednih politika je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, koje je takođe odgovorno za kreiranje i sprovođenje nacionalne politike, zakonodavstva i podzakonskih akata. U cilju sprovođenja politike i zakonodavstva su osnovane nekoliko novih institucija. Glavne strukture koje su odgovorne za sprovođenje PRZP 2007-213 koje korespondiraju sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom su: Upravni organ (UO), koji upravlja program ruralnog razvoja; Komitet za monitoring (KM), koji prati PRZP 2009-2013; Bord za gazdovanje šumama, koja upravlja i nadgleda šumarske politike i implementaciju Strategije o šumama.Odeljenje za ekonomske analize koje je odgovorno za sektorsku analizu i druge analize troškova proizvodnje i investicija.Takođe je osnovano Odeljenje za savetodavne usluge, koje je odgovorno za izradu politika i savetodavne usluge i Odeljenje za isplate koje vršidirektne

  

63

isplati grantove za investicije. Međutim, nadležni autoritet za izradu i sprovođenje zakonodavstva u oblasti bezbednosti hrane i veterinarske je KAHV. Uprkos povećanju budžeta i drugih dostignuća, sektor poljoprivrede i ruralne oblasti na Kosovu suočavaju se sa velikim izazovima koji su stvorili nesigurnost u pogledu održivog ekonomskog razvoja, stvaranja novih radnih mesta i stvaranjadobrobiti za stanovnike ovih uprkos činjenici da su ove oblasti poseduju povoljne ekološke poljoprivredne uslove koji su predviđeni za ruralni i poljoprivredni razvoj. Da bi restrukturiranje poljoprivrednog sektorebio u skladu sa onom u EU i da bi se poboljšao životni standard ruralnog stanovništva na Kosovu, treba da poboljšajunjene konkurentske sposobnosti, produktivnost i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Takođe, izazov ostaje uspostavljanje novih struktura i veće povećanje kapaciteta u projektovanju, implementaciji i monitoringu poljoprivredne politike. Takođe, kao izazov je seča šuma i njihovo korišćenje kao ekonomske resurse. I pored pošumljavanja svake godine i silvikultirnih mera, Kosovo se suočava nelegalnom sečom od srane fizičkih lica. Ovoj pojavi ide u prilog i nemarnost sudova (odugovlačenjem slučajeva), veoma niske novčane kazne i nedostatak alternative za grejanje. Šumski požari i bolesti, takođe su oblasti gde je potrebna veća mobilizacija. Dok za bezbednost hrane i stočnu zdravstvenu zaštitu, izazov ostaje potpunopremeštanje opštinskih inspektora KAHV kao i sprovođenje agro-prehrambene strategije. U pogledu politike, izazov ostaje razvoj strategija za sprečavanje ilegalnih klanja životinja i kontrole tržišta stoke. Štaviše, akreditacija laboratorije za hranu prema standardu ISO 17025, podizanje ljudskih kapaciteta i sistematsko unošenje podataka u bazi podataka za identifikaciju, kretanje, klanje životinja, ostaju među glavnim izazovima u sektoru bezbednosti hrane i zdravstvene zaštite životinja. Saradnja u okviru SSP će imati za cilj da pomogne Kosovu u modernizaciju i restruktuiranje poljoprivrede i agro-industrijskog sektora. Posebno, ovo će uključiti saradnju sa proizvođačima i regulatornihogranim da im pomogne u ispunjavanju kriterijuma bezbednosti i kvaliteta hrane prema standardima EU i standardima EU za zdravlje životinja i biljaka u vidu pomoći, obuke i organizovanja u cilju postepenog usklađivanja sa standardima EU; povećani razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala, metode skladištenja i plasmana, modernizacija seoske infrastrukture (saobraćaj, telekomunikacije, snabdevanje vodom, dobro upravljanje šumama na balansiranju očuvanja šuma uz korišćenje privrednih resursa, poboljšanje produktivnosti i kvaliteta pomoću odgovarajućih metoda i proizvoda, obuke i nadzora u korišćenju metoda protiv zagadjivanj u vezi sa podacima o razvoju održivih poljoprivrednih metoda (uključujući i organske proizvode, razvoj i modernizacija prerađivačkih firmi i njihovih marketinških metoda, promocija industrijske saradnje u oblasti poljoprivrede i razmene iskustva. U cilju ispunjavanja zahteva koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u zakonskom smislu, usvojiće se: nacrt zakona o stočarstvu, semenu, sanom materijalu,GMO-ima, hrani i nacrt zakona o popisu stanovništva. Kosovske institucije, merama predviđenim Planom za poljoprivredni i ruralni razvoj 2007-2013 će nastaviti sa sprovodjenjem mera (1, 2, 3, 4, 5 i 8). Sa Merom 1 će se povećati administrativni i profesionalni kapaciteti u svim oblastima, sa merom 2 će nastaviti sa restrukturiranje fizičkog potencijala farmi u cilju povećanja konkurentnosti. Investiraće se u obnovu sistema za navodnjavanje,primarni, sekundarni i tercijarni sistemi za navodnjavanje (mera 3); Što se tiče poboljšanja prerade i poljoprivrednog marketinga, Mera 4 ima za cilj ispunjavanje standarda EU u pogledu kvaliteta hrana, gde će proizvođači i prerađivači bitu podržani u svim šemama

  

64

kvaliteta uz promovisanje kvaliteta i bezbednost prehrambenih proizvoda. Predviđene su konkretne akcije, gde će biti izgrađena skladišta za prikupljanje, čuvanje i sortiranje poljoprivrednih proizvoda. Što se tiče Mere 8, ona ima za cilj da nastavi podršku za projekte ruralnih lokalnih akcionih grupa (LAG). U međuvremenu, preko mere 5, u sektoru šumarstva će se nastaviti sa implementacijom Strategije za šumarstvo, pošumljavanjem golih površina, primenom šumskog uzgoja, popisom šuma i planovima gazdovanja šumama (10 godina). U sektoru bezbednosti hrane, KAHV će približiti sekundarno zakonodavstvo u oblasti bezbednosti hrane, zdravlja životinja i dobrobiti usvajanjem propisa koji proističu iz higijenskog paketa. Kosovska vlada će premestiti inspektore iz opština u KAHVda bi s se utvrdilo jačanje kontrole tržišta stoke, sprečavalo nelegalna trgovina i ilegalno klanje životinja i poboljšala fitosanitarna kontrola. Ovo ne samo da će poboljšati fitosanitarne kontrole na granicama, nego i u celoj teritoriji Kosova. KAHV će nastaviti sa podizanjem institucionalnih i administrativnih kapaciteta u cilju rešavanja izazova sa kojima se suočava sigurnost hrane. 3.7.4. Carina , Porezii finansijska kontrola

3.7.4.1. Carina Carinu Kosova karakteriše napredno zakonodavstvo i koje je naširoko u skladu sa carinskim kodom EU-a. Među osnovnim zakonima koji se primenu u Carini Kosova su: Zakon o carinskom kodu i akcizama, Zakon o carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine, Zakon o akcizam na duvanske proizvode i Zakon o porezu na dodatu vrednost. Carina Kosova je nedavno usvojila izmene administrativnog uputstva o disciplinskim postupcima koji se bave navodima o nestručnim ponašanjem carinskih kadrova. Carina Kosova se karakteriše i okvirnom operativnom Strategijo 2012-2014 (SOF). Okvir Operativne Strategije 2012-2014 (SOF) pokazuje šta Carina Kosova nudi u odnosu na ulaganje javnog novca iz budžeta Kosova, SOF takođe postavlja ciljeve i zadatke koji se realizuju preko operativnih jedinica, odnosno odeljenja koje čine Carinu Kosova. Kosovska carina je odgovorna za obezbeđivanje pravilnu jednoobraznu primenu u skladu sa carinskim propisima i drugim odredbama koje važe za robu. Takođe, Carinska služba je odgovorna za prikupljanje carine, osim toga, Carina je ključna institucija za ubiranje PDV i akcize koja se ubiraju na granici. Pored prikupljanja prihoda, Carina Kosova je odgovorna za zaštitu društva od krijumčarenja droge i druge zabranjene robe sa štetno dejstvom privrednog kriminala, kao i utaje poreskih prihoda. Kosovo je preduzelo niz operacija protiv krijumčarenja i organizovanog kriminala u okviru Carine. U cilju jačanja međunarodne carinske saradnje, Kosovo je potpisalo devet bilateralnih sporazuma i drugi sporazumi su pod pregovorima. Carinska služba je uložila značajne napore za modernizaciju, stalan napredak je vidljiv u oblasti administrativnih i operativnih kapaciteta. Važno je da od početka septembra meseca 2012 sistem za obradu zacarinskih deklaracije (ASICUDA) koji olakšava carinjenje bez papira, postao operativan. Takođe, sertifikati o poreklu izvesne robe su overeni od strane carine za robu poreklom sa severa i ostatka Kosova.. Uprkos velikim dostignućima u carini, i dalje ostaju neki izazovi koji se odnose na poboljšanje situacije na severu, u smislu pristupa severne teritorije za poštovanje pravila o poreklu robe na toj teritoriji. Između ostalog, izazazov i dalje ostaje reforma i modernizacija Carine Kosova, uključujući i poboljšanje objekata na nekim graničnim prelazima (GP). Takođe postoji potreba

  

65

da se preduzme dalja obuka kadrova za podizanja kapaciteta u olakšavanju trgovine, carine, carinske saradnje, procene i sprovođenja prava intelektualne svojine. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Kosovo treba da obezbedi da njen carinski autoritet i dalje povećava efikasnosti u ispunjavanju zahteva koji proizilaze iz liberalizovane trgovine, privilegovane trgovine pod SSP, naročito u vezi sa pravilnom sertifikacijom porekla i metode istrage i izvršenja. Carinske formalnosti ne bi trebalo da bude prepreka za trgovinu. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za borbu protiv neformalne ekonomije carina će unaprediti saradnju sa drugim agencijama za sprovođenje zakona i povećaće antikrijumčarskaangažovanja, posebno u severnom delu Kosova, povećaće kontrolu za sertifikaciju proizvoda i verifikaciju uverenja o poreklu iz severne teritorije. Takođe, poboljšaće se postojeća infrastruktura i izgradiće se novi objekti na GP(Kula, Vrmica, Elez Han, Kućište). Carina će sprovesti obuku u zemlji i inostranstvu, na osnovu saradnje sa drugim relevantnim agencijama za izgradnju kapaciteta i profesionalni razvoj osoblja.

3.7.4.2. Porezi Kosovo se karakteriše naprednim zakonodavstvom i uglavnom kompletiranim u vezi poreza. Glavni poreski zakoni su: Zakon o Poreskoj upravi i postupcima, gde se mogu kreirati nove procedure za žalbe protiv odluka poreskih organa, Zakon o porezu na dohodak građana, Zakona o porezu na dobit korporacija,Zakon o porezu na dodatu vrednost, i Zakon o penzijskim fondovima na Kosovu. Usvojeno je AU, da razjasni nadležnosti jedinica ko što su jedinica za poreske istrage, kao i jedinica koja se bavi žalbama. Poreska uprava je počela da sprovodi strategiju za 2010 za ispunjenje poreskih obaveza, kao i plan strateškog upravljanja 2010-15. Strategija je stvorila kraće procedure za bavljenje poreskim obveznicima koji ne prijavljuju porez, zahtevima za povraćaj i žalbama. Poreska uprava je izvršni organ nadležan za porez, odgovorna za sprovođenje zakona koji se odnose na poreze. ATK je sastavljen od generalne uprave, Direkcije internog revizora, i višeg menadžera (izvršna kancelarija). Jedinica za poreske istrage u okviru Poreske uprave je osnivana da se bavi utajom poreza. Broj elektronskih poreskih prijava je znatno povećan, takođe, napredak za pohvalu je učinjen osnivanjem zajedničke kancelarije za registraciju preduzeća i vozila. Uprkos velikim dostignućima u Poreskoj upravi i dalje postoje izazovi u vezi sa razvojem PUK-a, stoga Kosovo treba da pripremi zakone za integraciju apelacionih odluka u redovnom sudskom sistemu, stvarajući fiskalnu podelu u administrativni sud za Nezavisni bordza Žalbe i prispitivanja poslovanja i poreskih obveznika, da se poveća efikasnost ovog borda ojačaju njegovi kapaciteti. Istovremeno PUK treba biti u stanju da prilagodi politiku i da identifikuje načine za poboljšanje efikasnosti naplate poreza i povećanje saradnje između Poreske uprave, policije i sudova. U cilju povećanja efikasnosti, IT sistem (SIGTAS) treba zameniti sa modernom infrastrukturom i poreska struktura treba da bude u skladu sa EU.

  

66

Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Saradnja sa Evropskom Unijom u okviru SSP olakšala bi reformu fiskalnog sistema na Kosovu i podsticao bi dalji razvoj poreske uprave da obezbedi efikasnoprikupljanje poreza i suzbijanje utaje poreza. Saradnja bi imala za cilj da se izbegne štetna konkurencije poreza. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da bi se ojačao Nezavisni bord za preispitivanje žalbi preduzeća i poreskih obveznika usvojiće se administrativno uputstvo za isplatu članova borda i kompletiraće se Nezavisni bord sa članovima iz Skupštine Kosova pružanjem administrativne podrške za bord i od strane PUK-a što će rezultirati smanjenjem broja nerešenih predmeta. Da bi se povećala saradnju sa drugim institucijama biće održani zajednički sastanci sa Kosovskom policijom i sudom i potpisaće se sporazum o saradnji sa policijom i sudovima. Za borbu protiv utaje poreza će se organizovati medijske kampanje za informisanje poreskih obveznika o poreskim obavezama , posete i kontrole u cilju sprečavanja neuspeha ispunjavanju poreskih obaveza, kao i posmatračke posete prema slučaju. Povećanje učešća prihoda od direktnih poreza u odnosu na indirektne prihode očekuje se da će biti od 11% u 2012 na oko 14% u 2013. PUK namerava da online sistem usluga bude funkcionalan, kao i sistem da bude povezan sa informacione sistemima drugih vladini institucija preko fiskalne kase. PUK-u takođe je potrebna donatorska tehničku pomoć kako bi se obezbedilo snabdevanje osnovnim informacionim sistemom i finansijska i tehnička pomoć u daljoj izgradnji/ razvoju i integraciju postojećim podsistemima informacija o PUK-u.

3.7.4.3. Finansijska kontrola Na Kosovu postoji sveobuhvatni zakonski okvir koji reguliše javne interne finansijske kontrole, gde su osnovni zakoni u ovoj oblasti: Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti. Godišnji zakon o budžetu Republike Kosovo, drugi zakonim koji regulišu i utvrđuju potrošnju i naplatu javnog novca, Trezor Finansijsko Pravilo 01 - Finansijsko upravljanje i kontrola, Trezor Finansijsko Pravilo 02 - Trošenje javnog novca Finansijskog pravila 03 Tezora - Prihodi. Takođe je usvojeni Dokument opolitici javne interne finansijske kontrole koji je revidiran u aprilu 2011. Uporedo sa ovim dokumentom je pripremljeni Priručnik o procedurama finansijskog upravljanja kontrole, i usvajene su neke procedure o financijskim upravljanju i kontroli koje se odnose na decentralizaciju troškova, upravljanje rizikom, imovinu, budžet, troškove i isplate Što se tiče unutrašnje revizije (UR), stvorena je solidnazakonska osnova za funkcionisanje sistema UR, kao što su Zakon o unutrašnjoj reviziji, i sekundarno zakonodavstvo za funkcionisanje jedinica interne revizije i revizorskih odbora i za licenciranje unutrašnjih revizora.Takođe su ažurirani i usklađeni standardi i Priručnik o internoj reviziji u skladu sa najboljim profesionalnim praksama EU-a. Centralna jedinica za usklađivanje interne revizijeje pri kraju završetka Administrativnog uputstvao licenciranju ovlašćenih revizora. Takodje postoji Strategija za funkcionisanje sistema unutrašnje revizije na Kosovu 2008-2012, koja je izrađena u saradnji sa međunarodnim ekspertima. Zakonodavstvo o Kancelariji generalnog revizora (KGR) je napredno. Glavni zakoni za rad KGR-a su: Zakon o upravljanju javnim finansijama i Zakona o javnim nabavkama. KGR je ažurirala svoju strategiju o zajedničkom razvojučiji jeglavni cilj da se odredi put i instrukcije za stvaranje Nacionalne kancelarije za reviziju na Kosovu do kraja 2013.

  

67

U institucionalnom aspektu, koncept javne interne finansijske kontrole (PIFC PIFC) je razvijen od strane Evropske komisije da bi pomogao poboljšanju unutrašnje kontrole u javnom sektoru. Prema važećim zakonima, UKJF na Kosovu sastoji se od dva glavna elementa: Finansijsko upravljanje i kontrola (FUK) i interna revizija (IR). Njih podržavaju , razvijaju i održavaju dva organa:

a. Centralna jedinica za usklađivanje finansijskog upravljanja i kontrole (CJUFUK) - nalazi se u okviru Trezora i odgovorna je ministru finansija preko generalnog direktora Trezora,

b. Centralna jedinica za usklađivanje interne revizije (CJUIR) –za njendelokrug direktno odgovora ministru finansija.

CJUFUK koordinira sprovođenje daljeg razvoja principa FUK u svim budžetskim organizacijama (BO); kreira politike (Referentne vodiče i Priručnike za upotrebu); promoviše FUK preko sajta i mrežne razmene za korisnike FUK-a , poboljšava kvalitet prakse FUK-a kroz program obuke za glavne administrativne službenike (odgovorne službenike) i menadžere (nosioce budžeta), prati sprovođenje FUK-a kroz samoprocenu kontrolne liste dobre prakse FUK-a za rukovodioce budžetskih organizacija;, i izveštava na redovnoj osnovi ministra o sprovođenjuFUK-a. Formirano 67 jedinica interne revizije i certifkovano je 32 internih revizora. Kancelarija generalnog revizora (KGR) je nezavisna institucija koja direktno Skuptini Kosova , čiji je zadatak da doprinese boljem finansijskom upravljanju u javnim institucijama. Uprkos mnogim pozitivnim kretanjima u oblasti finansijske kontrole, i dalje postoje izazovi u ovom sektoru, uključujući potrebu da se poboljšaju stalne dnevne prakse interne kontrole, kao i stvaranje i sprovođenje internih procedura za upravljanje rizicima. Drugi veoma važan izazov je da institucije obrate posebnu pažnju na nezavisnost interne revizije na centralnom i posebno lokalnom nivou. Na lokalnom nivou, ostaje izazovstvaranje jedinica revizije u svim opštinama. Takođe postoji potreba za većim razumevanjem i preuzimanjem odgovornosti unutar budžetskih organizacija za stvaranje kultureprenošenja odgovornosti i vlasti. S druge strane, KGR ima potrebu da ojača svoje kapacitete za pružanje revizije performanse . Štaviše, KGR je deo civilne službe, sprovođenje zakonodavstva o civilnoj službi zakonodavstva je vrlo naložnoi ograničava u praksi funkcionalnu nezavisnosti KGR-a. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Saradnja sa EU u okviru SSP treba da se usredsredi na javne interne finansijske kontrole i i na spoljnu revizije. Cilj saradnju će biti da razvije i sprovede kontrolu i unutrašnju reviziju u javnom sektoru i jačanje uloge spoljne revizije u skladu sa međunarodnim okvirima standardima. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, biće usvojen i implementiran novi zakon koji će obezbediti organizacionu, funkcionalnu i finansijsku nezavisnost Kancelarije generalnog revizora (KGR) i biće usvojena podzakonska akta. Da bi se obezbedila institucionalna održivost KGR-a, planira se da se usvoji Zajednička strategiju razvoja za period septembar 2013 - septembar 2015. Kvalitet i ljudski kapaciteti KGR-a će rasti kroz nove certifikacije kompatibilno sa ISSAI regularnosti revizora u javnom sektoru u funkciju, kao i šema certifkovanja i revizora performanse. Kako dobro upravljanje ima veoma važnu ulogu, KGR će obavezati revizije regularnosti za sve budžetske potrošače (uključujući

  

68

sve opštine), i povećati broj revizija performanse, donatorskih fondova i raznih projekata. S druge strane, da bi se razvila praksa unutrašnje kontroli na bazi rizika održaće se stručne obuke u skladu sa međunarodnim praksama.Razvoju interne revizije i finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i praksom takođe će doprineti sertifikacije revizora u međunarodnih sertifikacionih programa obuke, obuke i radionice sa učesnicima iz projektnih modula IPA 2011, i promovisaće se profesionalne šeme obuke na nivou diplome.

3.7.5. Zapošljavanje, socijalna politika, politika javnog zdravlja, obrazovanje i obuka i istraživanje i razvoj tehnologija

3.7.5.1. Zapošljavanje, socijalna politika i politika javnog zdravlja. U oblasti zapošljavanja i socijalne politike, Kosovo je stvorilo osnovni pravni okvir kroz koji regulišepitanja rada i zapošljavanje, pitanja zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, inspekciju rada, sindikalne organizacije, socijalni dijalog, obuhvatanje i socijalnu zaštitu. Takođe, glavno važećezakonodavstvo koje reguliše pitanja penzija, socijalnih usluga i porodičnog staranja, kao i šema za osobe sa posebnim potrebama i starije osobe. Zakon o radu je osnova za regulisanje radnih odnosa i zapošljavanja. Usvajanje Zakona o radu je regulisalo je pitanja zapošljavanja u izvesnoj meri, međutim, njegov visok trošak predstavlja se kao dalji izazov. Revidirani Zakon o Šemi socijalne pomoći i Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama su usvojni. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je pripremljen, očekuje se da bude usvojen od strane Vlade. Kosovo ima nacionalnu strategiju zapošljavanja i sektorsku strategiju. MRSZ sprovodi strategiju zapošljavanja 2010-2012, takođe sprovodi akcioni plan 2011-13, koji osnažuje i podržava 2009-2013 sektorske strategije. Zakon o Ekonomsko-socijalnom savetu je usvojen i poboljšao proces o socijalnom dijalog koji je smatran kao izazov. Decentralizacija socijalnih usluga se poboljšava, ali ovaj proces zahteva dalju finansijsku podršku, posebno u profesionalnom razvoju ljudskih resursa nosilacaovog procesa. Institucije nosioci procesa na centralnom i lokalnom nivou su umesne i funkcionalne. Za rešavanje pitanja u vezi sa zapošljavanjem, glavne odgovornosti im MRSZ, koje sprovodi svoje aktivnosti kroz sedam regionalnih kancelarija za zapošljavanje i dvadeset i tri opštinskih kancelarija, dok za pitanja stručnog osposobljavana MRSZ deluke kroz osam centara za stručnu obuku. Za socijalne politika direktno je odgovorno MRSZ-u, odnosno, Odeljenje za socijalnu zaštitu i penzijsku administraciju. Da nadzire sprovođenje zakona o radu, da reguliše radni odnos i zapošljavanje, odgovarana je Inspektorat za rad koji direktno odgovora MRSZ-u. Nakon usvajanja Zakona o Ekonomskom i socijalnom savetu (ESS), Ekonomski i socijalni savet je operativan. Ovaj savet je osnovan sa ciljem uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u Republici Kosovo za zaposlene i poslodavce o pitanjima od posebnog značaja, koji se odnose na realizaciju njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih prava, koja se ostvaruju kroz rešavanje sporova bilateralnim ili trilateralnim sporazumima. Ovaj savet ima međuinstitucionalni sastav, uključujući predstavnike sindikata, organizacija poslodavaca, predstavnike PKK i KBA. Za implementiranje decentralizacije socijalnih usluga, odgovorne su MRSZ, MALUi institucije lokalnog nivoa.

  

69

U celini, glavni izazov u sektoru zapošljavanja ostaje reforma aktivne politike zapošljavanja, nezaposlenost, naročito dugoročna nezaposlenost koja ostaje najveći problem, takođe, ostaje kao izazov da se obezbedi kvalitet obuke koji odgovara potrebama tržišta rada. Štaviše sektor zapošljavanja i dalje se suočava sa izazovima, kako u smislu stvaranja i unapređenja zakonskog i institucionalnog okvira, kao i ljudskih kapaciteta. Uprkos napretku koji je do sada ostvaren u regulisanju zapošljavanja i zaštite radnika na radnom mestu, još uvek postoji mnogo toga da se uradi u tom pogledu. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu se očekuje da bude usvojen od strane vlade. Zbog nedostatka kapaciteta inspekcije rada i drugih institucija koje se odnose na sprovođenje zakona treba da se razmatraju mehanizmi za izveštavanje i kontrolu sprovođenja zakona zaštite na radu koji treba da budu ojačana i potrebno je pokazati političku podršku prema njima . Ljudski kapaciteti treba da se povećavaju, posebno u okviru Inspektorata rada, koji je glavno odgovoran za sprovođenje Zakona o zaštiti na radu, zdravlju i radnoj sredini na radu, ali i drugih zakona u njegovoj nadležnosti. Što se tiče Zakona o radu, kao osnovnog zakona koji reguliše radne odnose i zapošljavanje pojavljen su značajne prepreke u njegovoj primeni, a to će biti potrebno razmotriti njegovim preispitivanjem . Aspekti koje treba rešiti tokom ponovnog razmatranja zakona su: troškovi, porodiljsko odsustvo, kao i podrška radu Inspektorata. Još jedno pitanje koje treba rešiti jeste suzbijanje neformalnosti na tržištu rada, koja nastavlja da bude prisutno prilično u visokom procentu. I dalje nedostaje posebna strategija za bezbednost i zdravlje na radu, ali takva strategija se procenjuje da je veoma potrebna i treba preduzeti mere da se reguliše ovo pitanje. U svakom slučaju , MRSZ treba da stvori bazu podataka o zdravlju i bezbednosti na radu. U okviru decentralizacije socijalnih službi, ka glavna prepreka su mali ljudsi stručni kapaciteti, koje bi snosile odgovornosti koje su im garantovane iz centralnog nivoa i definisanje formule za finansiranje socijalnih usluga. Da bi se se tretirali izazovi ovog procesa, MRSZ je razvilo Strategiju decentralizacije socijalnih usluga2013-2017, koja se očekuje da bude usvojena od strane Vlade. Da bi se pristupilo poboljšanju i reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, MRSZ ćepreispitati Strategiju zapošljavanja i sektorsku Strategiju i objednjiče ih u jedan dokument.Nastaviće se reformisanjem i modernizacijom javnih službi za zapošljavanje, proširivanjem aktivnih programa tržišta rada, unapređenjem Databaze, zaokruživanjem zakonske infrastrukture u oblasti zapošljavanja, kao i podsticanjem razvojna saradnje unutar i van Kosova, sa ciljem povećanja stope zaposlenosti. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Kosovo treba da učini više da se promoviše socijalni dijalog .... Saradnja u ovoj oblasti u okviru SSP će imati za cilj da podrži Kosovo u reformi politike zapošljavanja. Ona će takođe promovisati socijalni dijalog kao ključnesnagu u podsticanju ekonomske i socijalne reforme i pravnom približavanjuZakona o radu, zdravlju i bezbednosti na radu. Prema Sporazumu, cilj će biti saradnju prilagodjavnju kosovskog sistema socijalne sigurnosti prema ekonomsko situaciji i novim društvenim potrebama. Kosovo će takođe biti podsticano da usvoji politiku za puno socijalnoobuhvatanje kao i za borbu protiv diskriminacije sa merama za poboljšanje situacije najugroženijih društvenih grupa.

  

70

U cilju zadovoljenja zahteva koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije će usvojiti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i usvajanje novog Zakona o obezbeđenju radne dozvole i zapošljavanju stranih državljana u Republici Kosovo. Baviće će se ključnim izazovima u oblasti regulasinja radnih odnosa putem zakonodavstva usklađenog sa zakonodavstvom Evropske Unijokoje se odnosi na neophodne zakonski promene i povećanje efikasnosti sprovođenja. To treba da se uradi kroz jačanje inspekcije rada za sprovođenje zakona povećanjem broja zaposlenih i njihovim profesionalnim razvojem. U tom smislu, mere će biti preduzete u borbi protiv neformalnosti na tržištu rada, za poboljšanje statistike o zapošljavanju i elektronskim sistemom njihovg vođenja. Praćenje sprovođenja zakona u praksi i ubrzavanje procedure u Privrednom sudu, koji je odgovoran za povrede Zakona o radu U okviru socijalnog dijaloga, Vlada će voditi računa da se poveća nivo funkcionisanja Ekonomskog i socijalnog saveta (ESS), da se poveća dijalog između sindikata, vlade i socijalnih partnera,ašto se tiče javnog zdravstvenog sektora može se reći da je on od velikog značaja, uzimajući u obzir da je direktno povezan sa ljudskim blagostanjem i zdravljem.Zakonodavni okvir je poboljšan u zadovoljavajućoj mjeri, mada je bilo potrebno preispitivanje ili amandiranje zakona u cilju približavanja sa Acquis Osnovni zakoni koji regulišu ovu oblast su: Zakon o zdravlju i Zakon o zdravstvenom osiguranju koji ima za cilj da reguliše kompletnu reorganizaciju sistema i poboljšanje zdravstvenih usluge za sve građane i biće realizovan u dve faze: Reforma organizacije zdravstvenog sistema i faza reforme finansiranjazdravstva.Takodje, Zakon o zdravstvenom osiguranju ima za cilj da obezbedi stabilno finansiranje. U toku je velika reforma u sektoru javnog zdravstva sektora gde kroz Radni plan MZ za 2013 i sektorsku strategiju zdravstva 2010-2014 nastoji reformisanje koje se odnosi na restrukturiranje finansiranja zdravstvenog sektora, kao i na decentralizaciju upravljanja ljudskim resursima i poboljšanje kvaliteta usluga koje takođe uključuje i smanjenje morbiditeta i mortaliteta stanovništva. U institucionalnom pogledu najviši organ zdravstva Republike Kosova je Ministarstvo zdravlja. Organizaciona struktura zdravstvenog sistema sastoji se od tri nivoa: primarni, sekundarni i terciarni.Ministarstvo zdravlja je vodeći nosilac politika i njihovog sprovođenja, dok su pružaoci zdravstvenih usluga (javnih) su oni koji brinu o zdravlju građana.Infrastrukturu zdravstveni usluga na Kosovu čini kombinovani trojni sistem koji finansira centralni i privatni nivo. Javni zdravstveni sektor ima još mnogo posla da uradi što se tiče obaveze koje proizilaze iz studije izvodljivosti sa ciljem ispunjenja tih obaveza prema SSP. Iako postoji napredak u sprovođenju zakonskog okvira, ovaj segment i dalje zahteva posvećenost i kao takav ostaje izazov. U tom smislu je potreban dalji razvoj zdravstvenih politika, kao i i podizanje ljudskih i infrastrukturnih kapaciteta. Drugi izazov je usvajanje ili amandiranje zakonodavnog okvira i to : Zakona o duvanu, Zakona o krvi, tkivima, ćelijma, Zakona o donacije i transplantaciji organa,

  

71

kao i Zakona i zaraznim bolesti, Nacrtazakona o privrednim profesionalcima koji zakoni popunjavaju i upotpunjuju Zakonodavni u sektoru javnog zdravstva. Kao drugi izazov se takođe smatra zdravstveni informacioni sistem s obzirom da je njegovo funkcionisanje treba da se uradi u svim zdravstvenim ustanovama na Kosovu. Međutim, statistike o zdravstvenim informacija treba da se poboljšaju. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Da bi ispunilo svoje obaveze iz SSP, Kosovo treba da učini više da se promoviše socijalni dijalog, da dalje razvija politiku zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonima EU da bi poboljšalo zdravlje i da spreči bolest njenog stanovništva, da razvija nezavisne i efikasne administrativne strukture sa nadležnostima za sprovođenje da bi obezbedilo osnovne zdravstvene i sigurnosne uslove i zaštitu prava pacijenata, kao i da bi zaštitilo građane od opasnosti po zdravlje i bolesti, promoviše zdrav život i da sarađuje sa EU o zdravstvenim problemima Što se tiče poboljšanja situacije javnog zdravlja na Kosovu, Ministarstvo zdravlja se još uvek suočava sa izazovima u kompletiranju osnovnog i sekundarno zakonodavstva sa svim relevantnim propisima u cilju rešavanja izazova koji su se pojavili iz Studije izvodljivosti. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zakonodavni okvira treba da bude na snazi i da se izmeni tako što će poboljšati gore navedene zakone. Konkretnije, biće usvojeni: Zakon o zdravstvu, koji je več donet, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o duvanu, Zakon o transplantaciji organa i tkiva, Zakon o zaraznim bolestima i Zakon o privrednim profesionalcima. Zakon o zdravstvu omogućava smanjenje smrtnosti stanovništva, jačanje finansiranja, kao i njegovu održivost. Uporedo sa ovim, počeće da funkcioniše Zdravstveni informacioni sistem, koji ima veliki značaj u smislu prikupljanja podataka o malignim i retkim bolestima.Takodje glavnu ulogu u implementaciji ovog sistema ima Kosovski Nacionalni institut za javno zdravlje (NIJZ). Takođe, potrebno je jačanje nadgledanja, implementacije, izveštavanja i inspekcije relevantnih dokumenata, obzirom da postoji nekoordinacija između zdravstvenih institucija odgovornih za funkcionisanje ovog sektora u pogledu ovih pitanja.

3.7.5.2. Obrazovanje, obuka, istraživanje i inovacije Sektor obrazovanja se odlikuje prilično sveobuhvatnim zakonskim okvirom za sve nivoe obrazovanja, kao što su pred univerzitetsko, stručno i visoko obrazovanje. Zakon o Preduniverzitetskom obrazovanju Zakon je izmenjen i usvojen u 2011 godini, koji je usaglašen sa Zakonom o obrazovanju u opštinama. Zakonski okvir u oblasti stručnog obrazovanja i osposobljavanja obuhvata Zakon o stručnom obrazovanju i osposobljavanju usvojen u 2006 godini , a revidiran je u 2012, kako bi se uklonile praznine u oblasti stručno obrazovanja i osposobljavanja. Takodje su revidirani Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija i Zakon o obrazovanju odraslih. Visoko obrazovanje u Republici Kosovo je regulisano Zakonom o visokom obrazovanju, koji je usvojen 2002 godine, i revidiran i usvojen u 2011 u cilju usklađivanja sa aktuelnim reformama u sektoru obrazovanja.

  

72

Obrazovanje je jedan od retkih sektora koji su izradili sveobuhvatni strateški okvir obrazovnog sektora koji pokriva sve podsektore obrazovanja (2011-2016 KESP). KESP postavlja okvir politike u smislu ispunjavanja standarda EU. Institucionalni okvir u sektoru zdravstva je prilično napredovao, gde osim MONT-a kao glavnog nosioca za sprovođenje obrazovnih politika, su javni univerziteti (Priština, Prizren i Peć), Albanološki institut i Institut za istoriju, Nacionalni autoritet za kvalifikacije, Agencija za akreditaciju, Nacionalna i univerzitetska biblioteka, itd. MONT je takođe osnovalo Radnu grupu za finansijsku analizu, definisanje, predlaganje i balansiranje mogućih finansijskih resursa za sprovođenje strategije. Takođe, uskoro će biti osnovan Upravni komitet KESP-a koja će biti odgovorna za nadgledanje njegovog sprovođenja. Uprkos velikim dostignućima u obrazovnom sektoru, i dalje postoje izazovi koji otežavaju efikasniju implementaciju KESP-a i drugih reformi iniciranih od strane MONT-a. I Pored usvajanja primarnog zakonodavstva, ipak bi trebalo izraditi podzakonska akta zakona koji su preispitani i čekaju usvajanje do kraja ove godine i koji bi kompletirali zakonsku infrastrukturu u ovom sektoru. I dalje je potrebno poboljšanje adekvatnih uslova za obrazovanje manjina, uključujući pristup obrazovanju na njihovom maternjem jeziku. Što se tiče ljudskih resursa izazov ostaje osnivanje fonda za podršku istraživača i istraživačkih kapaciteta institucija i nedostatak visoko kvalifikovanih naučnih kadrova i mali brojem studenata doktorature. Na Kosovu još nema adekvatne laboratorijske opreme to je praćeno neadekvatnim tehničkim praktičnim znanjem. Integracija Kosova u evropski istraživački prostor ostaje dugoročni cilj Vlade Kosov. Ulaganja u obrazovanje i istraživanja su i dalje na niskom nivou. Na Kosovu, naučna zajednica ostaje izolovanu odnosu na međunarodnu naučnu zajednicu. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Obrazovni sektor ima ključnu ulogu za održivi ekonomski i društveni razvoj zemlje. To se ogleda u obavezama koje Kosovo ima u ispunjavanju kriterijuma u okviruSSP. U početku, Kosovo treba da poveća i ojača investicije u obrazovanje i istraživanja. Jedan od glavnih izazova za ovaj sektor nastavlja da bude nedostatak kvalifikovanog osoblja, mali broj studenata na doktorskim studijama sa relativno izolovanom naučnom zajednicom u odnosu na međunarodnu naučnu zajednicu. Kosovska vlada će se baviti ovim izazovima kroz konkretne akcije u cilju promovisanja akademskog kosovskog društva. Usvajanje Zakona o naučno-istraživačkim delatnostima , inovacijama i tehnologiji obezbeđuje veću finansijsku podršku za naučna istraživanja, povećanje doktorskih i post-doktorskih studija, kao i podizanje kapaciteta univerziteta za izradu i akreditaciju postojećih i novih doktorskih programa. Izradiće se Nacionalna strategija za inovacije, za koju svrhu su već formirane radne grupe. Osnivanjem nacionalne kontakt tačke sistema, Kosovo treba da preduzme konkretne korake da se integriše u evropski istraživački prostor. Druge prioritetne oblasti ostaju obuka i stručno usavršavanje nastavnika, stručno obrazovanje i osposobljavanje, kao i poboljšanje uslova za obrazovanje manjina.

  

73

Vladanastoji da kontinuirano povećava kapacitete u oblasti energetske efikasnosti, životne sredine, bezbednosti hrane, zdravlja i socijalnih nauka, koje su identifikovane kao prioritetni sektori. 3.7.6. Kulturne, audio vizuelne, telekomunikacione i poštanske usluge, i informaciono društvo Što se tiče zbivanja u oblasti zakonodavstva, sektor telekomunikacija i audiovizuelnih politika je ostvario značajan napredak usvajanjem značajnog broja zakona, kao što su: Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o uslugama informacionog društva, Zakon o sprečavanju i borbi protiv kibernetskog kriminala, Zakon o poštanskim uslugama Zakon o RTK i Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije (NKM). Štaviše, ovazbivanja su praćena pozitivnim ritmom u smislu usvajanja podzakonskih akata.U cilju sprovođenja efikasnih politika u oblasti informacionog društva i medija, niz strateških dokumenata je u toku sprovođenja. U tom smislu, u oblasti telekomunikacija sprovode se politike sektora telekomunikacija, dokument koji definiše viziju, prioritete i ciljeve za regulisanje različitih oblasti društvenog života i proširenje mogućnosti za prezentaciju inovativnih alternativa. A u kontekstu pozitivnih kretanja u informacionom društvu usvojena je Nacionalnu strategija za informaciono društvo koja je proizvod multi-sektorskog partnerstva i ima za cilj održivog ljudski razvoj zasnovanog na socijalnoj pravdi, jednakim šansa, slobodi, poštovanju kulturnih razlike, građanskom učešću i naučnom napredku kroz korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija. Štaviše, u okviru regionalne saradnje, Vlada Kosova je potpisala dokument " SEE Agenda + Razvoj informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi 2007-2012" gde izražava odlučnost pune implementacije prioriteta i ciljeva iz ovog dokumenta, kao pozitivan korak prema zajedničkim naporima za izgradnju i unapređenje informacionog društva u zemljama Jugoistočne Evrope. Što se tiče poboljšanja u pružanju elektronskih usluga građanima sprovodi se Strategija elektronskog upravljanja čiji je strateški cilj pružanje vladinih institucija putem informacionih i komunikacionih tehnologija (VAN, Internet, mobilna mreža) građanima, preduzećima i drugim kategorijama U kontekstu organizacije institucionalnih nadležnosti na nivou sektora su osnovane postale funkcionalne ključne institucije za izradu zakona, strateških dokumenata i sprovođenje politike. Ključne institucije za audio vizuelne i telekomunikacione politike su MER i MJU, kao strukture odgovorne za pripremu zakonodavstva i strategija u oblasti elektronskih komunikacija, informacionog društva i e-uprave. Međutim, za sprovođenje i praćenje navedenih dokumenata brinu Regulatornog telo za Elektronske komunikacije (RTEK) - bivše Regulatornog telo za elektronske i poštanske komunikacije (RTEPK) i TMC.Štaviše, RTEKP je institucija odgovorna za regulisanje tržišta elektronskih i poštanskih komunikacija i sprovođenje politike i strategije izsektora elektronskih i poštanskih komunikacija utvrđenih od strane Vlada. Takođe, RTEKP je odgovorno za upravljanje frekvencijskim spektrom. S druge strane, NKM je telo odgovorno za regulisanje, upravljanje i nadzor frekvencijskog spektra za radio-difuzne prenos, kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti fizičkih i pravnih lica koji pružaju audio i audiovizuelne medijske usluge. Međutim, uprkos značajnom napretku u sektoru elektronskih komunikacija, informacionog društva i audiovizuelne politike, nizkompleksnih izazova sa kojima se suočavaju odgovorne

  

74

institucija otežavaju efikasnu implementaciju standarda EU, uključujući i kompletiranje zakonodavnog okvira kao i podizanje profesionalnih kapaciteta za praćenje i sprovođenje reformi. U tom smislu, Kosovo treba da nastavi napore na približavanju i usklađivanjuzakonskog i političkog okvira sa EU. U ovom sklopu angažovanja, kao srednjoročni izazov je kompletiranje zakonskog okvira usvajanjem Zakona o informacionom društvu i organima vlasti informacionog društva i Zakona o digitalizacijizemaljsko radio difuznog emitovanja. Međutim, u operativnom smislu audiovizuelnih politika, izazov ostaje donošenje strategije za prelazak sa analognog na digitalni sistem emitovanja.Takođe, uprkos usvajanju Zakona o RTK-u, ključni izazov ostaje dugoročna održivost za jedini javni servis. Štaviše, u smislu sektorskih veza sa institucionalnim zbivanjima kao izazovi su održavanje nezavisnosti i podizanje profesionalnih kapaciteta u RTEPK i IMC. S druge strane, nemogućnost članstva kosovskih institucija u međunarodnim organizacijama iz političkih razloga, nastavlja da stavlja u iskušenje sektor telekomunikacija i audiovizuelna politika izazivavajući probleme na pitanjima kao što su dobijanje državnogkoda za telefon, internet i nedovoljnu dodelu frekvencijskog spektra, uključujući digitalne prenose. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP U kontekstu potpisivanja SSP, Kosovo kroz približavanje zakonodavnog okvira u sektoru telekomunikacija i poštanskih usluga sa acquis communitauare obuhvatiće naročito: i) dalji razvoj zakonskih i regulatornih aspekata telekomunikacija i poštanskih usluga ;), ii) brzu liberalizaciju sektora), iii) podtianje povoljnog okruženja za investitora modernizacijom telekomunikacione mreže na Kosovu i integracijom u evropske i svetske mreže, iv (institucionalne reforme pogodne za liberalizovano okruženje. Što se tiče audiovizuelnih politika, SSP će podsticati kulturnu saradnju sa ciljem da se ojača kapacitet kulturnih politika na Kosovu, jačanjem kapaciteta kulturnih aktivnosti i povećanjem uzajamnog razumevanja između pojedinaca, manjina i ljudi.Štaviše, Kosovo će politiku i zakonodavstvo uskladitu sa politikom i zakonodavstvom EU-a, uključujući i prekogranične prenose i prava intelektualne svojine i satelitsko ili kablovsko emitovanje programa. Međutim, njene institucionalne reforme treba da promoviše kulturnu raznolikost, slobodu izražavanja, slobodu govora, javni progresivni emiter prikladan za liberalizovano okruženju, očuvanje nezavisnosti i kapaciteta regulatornih tela. SSP će takođe uključivati odredbe za uspostavljanje opštih principa za učešće u programima EU, kao što je Evropski programkreativnosti.

Međutim, da bi ispunilo obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz SSP-a, Kosovo treba da intenzivira napore u Agendi za približavanje zakonodavstva, efikasno sprovođenje politike i produbljivanje reformi. U kontekstu unapređenja i usklađivanja zakonodavnog okvira, Kosovo će usvojiti Zakon o državnim organima informacionog društva i Zakon o digitalizaciji zemaljskog radio-difuzivnog emitovanja. Pored toga, u cilju efikasnog sprovođenja politike, Vlada će razvijati i usvojiti sektorske strategije. Između ostalog, Vlada će usvojiti dokument o politikama elektronskih komunikacija radi utvrđivanja prioriteta, ciljeva i zadatke razvoja informacionog društva maksimalnim povećanjem socijalnih i ekonomskih prednosti koje pruža informaciona i komunikaciona tehnologija. Vlada će takodje usvojiti strategiju digitalizacije, kao osnovni dokument za prelazak sa analognog na digitalni sistem prenosa. Međutim, osim usvajanja zakonodavstva i sektorskih strategija kao primarnih uslova, Vlada će biti posvećena održavanju nezavisnosti, jačanju institucionalnih i stručnih kapaciteta regulator, kao što su RTEKP i IMC. Štaviše, u ovim tekućim obavezama, MER će ojačati stručne kapacitete u smislu koordinacije politika i pitanja informacionog društva koje proističu iz Digitalne agende Evrope. Dakle, kroz institucionalne reforme, jačanje profesionalnih kapaciteta i intenziviranja

  

75

međunarodne saradnje kako bi se osigurao državni kod za telefoniju, državni domen na Internetu, kao i članstvo u Međunarodnoj Uniji za telekomunikacije (ITU), Kosovo nastoji da modernizuje telekomunikacionu mrežu, integracije u evropske mreže i aktivno učešće u programima EU za dotične sektore. 3.7.7. Transport U sektoru transporta usvojen je značajan deo sektorskog zakonodavstva čime je obeležen suštinski napredak u pogledu približavanja zakonodavnog okvira sa acquis communitaure. U tom kontekstu, neki od suštinskih zakona usvojenih u oblasti transporta su: Zakon o putevima, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o civilnom vazduhoplovstvo i Zakon o železnici. Dalje, u cilju sprovođenja zakonodavnog okvira, usvojen je niz podzakonskih akata. Takođe, u funkcijiizrade efikasne politike u oblasti saobraćaja, Ministarstvo za infrastrukturu (MI) ažurira i sprovodi paralelno Strategiju multimodalnog transporta. Ova strategija ima za cilj da stvori pogodnu sredinu za siguran, kvalitetan i funkcionalan razvojtransportnih sistema i ljudskih kapaciteta. Takođe, sredivši evropske modela razvoja železnica ,ostvaren je pozitivan napredak u podelom Kosovske Železnice u dva javna preduzeća, odnosno u Infrakos i TrainKos. Štaviše, MI u bliskim konsultacijama sa Regulatornim telom za železnice (RTŽ), TrainKos-om i Infrakos-om usvojilo je Ekspoze železničke mreže za 2013 godinu. U tom kontekstu, kao rezultat pozitivnih institucionalnih zbivanja sprovodi se zakonski okvir za postepeno otvaranje tržišta železničkog saobraćaja S druge strane, kroz aktivno učešće u Sporazumu o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA), Kosovo je značajno napredovalo u usvajanju standarda EU-a u pogledu civilnog vazduhoplovstva. U tom kontekstu, MI i Uprava za civilnu avijaciju (CAA) učinili su progresivne korake u donošenju ekonomskih i bezbednosnih propisa i kao direktnih zahtevima iz prve faze ECAA Sporazuma. Međutim, u cilju poboljšanja bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) je usvojilo tri nacionalna programa za bezbednost civilnog vazduhoplovstva, iizradilo Priručnik o bezbednosti civilnog vazduhoplovstva kao praktičan dokument, koji omogućava inspektorima upoznavanje sa savremenim tehnikama istrage. Kao rezultat koherentnih angažovanja, Kosovo je kompletiralo izradu zakonodavstva iz prve faze ECAA sporazuma, i da je spremno na prelazak u drugu fazu ovog sporazuma. Što se tiče organizacije i institucionalnih sektorskih odgovornosti, ključna institucija u sektoru transporta je MI, koja kroz kreiranje politike i sprovođenje zakona nastoji da doprinese ekonomskom rastu omogućavanjem kvalitetnih i održivih usluga i održivog ekološkog okruženja i međunarodne integracije. U cilju smanjenja broja saobraćajnih nesreća, Vlada je osnovala Savet za bezbednost saobraćaja na putevima, kao i među-institucionalno telo kojim upravlja MI, i ima za cilj da kroz zajedničke i sveobuhvatne aktivnosti poboljša bezbednost i smanji stopu nesreća u drumskom saobraćaju U železničkom sektoru MI utvrđuje politiku i izrađuje zakonodavstvo obezbeđujući strateške dugoročne smernice za izazove sa kojima se suočavaju železnice, a RTŽ je telo odgovorno za regulisanje, nadzor, organizaciju železničkog sektora, odnosno RTŽ posluje kao licenciranje

  

76

telo, telo odgovorno za pitanja interoperabilnosti, regulisanje tržišta i telo za železničku bezbednosti. U oblasti civilnog vazduhoplovstva su odgovorni MI, MUP i AAC i Komisija za istragevazduhoplovnih nesreća i incidenata (KIVNI). MI je odgovorno za razvoj nacionalnih politika o vazdušnoSSPobraćaju, kao i donošenje propisa u vezi sa ekonomijom vazdušnog saobraćaja. U međuvremenu, Ministarstvo unutrašnjih poslova je odgovorno za uspostavljanje i održavanje avijacijske bezbednosti. U tom svrhi, osnovana je Nacionalna komisija za bezbednost civilnog vazduhoplovstva kao međuinstitucionalna struktura kojom rukovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova i dužna je da prati sprovođenje zakonodavstva EU-a u oblasti bezbednosti civilnog vazduhoplovstva. Dok AAC je nezavisna regulatorna agencija koja je odgovorna za regulisanje bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, ekonomsku regulaciju aerodroma i usluga vazdušne plovidbe na Kosovu, odnosno da primeni zakone o civilnom vazduhoplovstvu dajući efekat politikama koje su usvojene od strane Vlade u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Takođe, KIVNI je odgovorna za istragu nesreća i incidenata u železničkom i vazdušnom saobraćaju. Međutim, uprkos značajnim dostignućima, sektor transporta se i dalje suočava sa multidimenzionalnim izazovima u procesu evropskih integracija. U tom kontekstu, srednjoročni izazov u smislu unapređenja zakonodavstva je amandiranje tri zakona (Izmene i dopune Zakona br 02/L-70 o bezbednosti u drumskom saobraćaju;. Izmene i dopune Zakona br 02/L-127 o drumskom saobraćaju;Izmene i dopune Zakon br. 2004/06 o prevozu opasnih materija) i dalje usklađivanje sa acquis communautair. U širem kontekstu, problem bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno visoka stopa saobraćajnih nesreća nastavlja da stavi na iskušenje MI i druge relevantne institucije u ovom sektorskom segmentu. Štaviše, ograničeni kapacitet inspekcije, stara vozila i loš kvalitet putne infrastrukture su neki od izazova koje sprečavaju punu primenu zakonodavstva MI-a. U železničkom sektoru, neki od glavnih izazova su nedostatak investicija, dalje usklađivanje finansijskih pitanja između Infrakos-a i TrainKos-a, kao i jačanje budžeta RTŽ i obuka osoblja. Uprkos nizu dostignuća u oblasti avijacije, poboljšanje kapacitete za bezbednost civilnog vazduhoplovstva kojim upravlja Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavlja da bude medju glavnim izazovima. Istovremeno, političke prepreke za učešće i zastupanje Kosova u različitim međunarodnim institucijama su glavni izazovi u smislu unapređenja međunarodne saradnje u sektoru saobraćaja koje ujednoutiču negativno na sprovođenje zakonodavstva EU i ispunjavanje standarda. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP U kontekstu unapređenja odnosa sa EU, odnosno potpisivanja SSP, Kosovo će doprineti restrukturiranju i modernizaciji transportnih sistema i poboljšanju prateće infrastrukture, poboljšanjem slobodnog kretanja putnika i roba, kao i dostizanjem standarda uporedivih sa onima koji vladaju u EU, prilagođavanjem zakonodavstva o transportu sa EU, kao i omogućavanjem naprednog i recipročnog pristupa transportnom tržišta između EU i Kosova. S druge strane, da bi ispunilo obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz SSP, Kosovo treba da intenzivira napore na kompletiranju zakonodavnog okvira u skladu sa acquis communautaire, balansirajući ulaganja sa strateškim prioritetima i jačajući profesionalne kapacitete. U tom

  

77

smislu, Kosovo će usvojiti Zakon o Agenciji za vazdušnu plovidbu (AVP), kojim će zakonom garantovati profesionalno upravljanje i potpunu nezavisnost AVP-a. Međutim, u cilju poboljšanja opšteg stanja u sektoru transporta, institucije će preduzeti konkretne mjere u pravcu pune primene usvojenih zakona. Na operativnom nivou, kako bi se smanjio broj nesreća i poboljšala u drumskom saobraćaju, Vlada će usvojiti strategiju za bezbednost saobraćaja na putevima. Međutim, u pogledu strateških politika kroz realizaciju projekta R7 i početka realizacije projekta R6, Vlada će nastaviti da poboljša putnu infrastrukturu, kao determinante daljeg podsticanja održivog ekonomskog razvoja. S druge strane, u cilju da se uspostavi ravnoteža investicija u transportnom sektoru, Vlada će intenzivirati napore da aktuelnu strategiju ulaganja u izgradnju novih puteva dopuni sa adekvatnim investicijama u drugim sektorima, a posebno veče učešće će imati sektor železnica. Shodno tome, posebna pažnja će biti posvećena dugoročnim prioritetima u oblasti transporta, kao što su restrukturiranje i modernizacija transportnih sistema, kao i punaintegraciju Kosova u regionalne i evropske mreže drumskog, železničkog i vazdušnog saobraćaja. Što se tiče institucionalnih zbivanja u transportnom sektoru, odnosno u oblasti civilnog vazduhoplovstva, očekuje se da će u što kraćem roku AAC certifikovati pružaoce usluga vazdušne plovidbe (PUVP). Osim toga, Vlada će kontinuirano jačati i razvijati administrativne i stručne kapacitete kroz produbljivanje institucionalnih reformikako bi institucije bile spremne da upravljaju i koordiniraju na najuspešniji način izazove i proces integrisanja u EU. 3.7.8. Energija, uključujući nuklearanu bezbednost Sektor energetike je uređen prema odgovarajućim zakonima, politikama i institucijama. Kosovo ima postojeći zakonodavni okvir o energetici koji je u skladu sa drugim paketom zakona EU i obavezama prema Energetskoj zajednici (EZ). Ovaj okvir sadrži šest ključnih zakona, a to su: Zakon o energetici, Zakon o električnoj energiji, Zakon o ROE, Zakon o energetskoj efikasnosti, Zakon o prirodnom gasu i Zakon o centralnom grejanju. Ovi zakoni imaju za cilj regulisanje sektora, odnosno definišu principe i pravila svih aktivnosti u okviru sektora. Pored energije,napredaka ka približavanja energije je ostvaren u oblasti nuklearne bezbednosti usvajanjem zakona koji je na snazi za zaštitu od zračenja i nuklearnu bezbednost, koji ima za cilj da sprovode međunarodne norme i konvencije o ovoj oblasti i stvaranje zdrave životne sredine. Kosovska vlada ostaje posvećena razvoju ovog sektora od vitalnog značaja za ukupan razvoj zemlje, uzimajući istovremeno u obzir značaj zaštite životne sredine. Dakle, uzimajući to obzir, osim zakonskog okvira , usvojena je Energetska strategija Republike Kosovo 2009-2018, i Strategija grejanja Republike Kosovo 2011-2018, koje definiše politiku koja se odnose na razvoj energetskog sektora. Energetska strategija usmerava razvoj odgovarajućih politika kako bi ovaj sektor postao što pre održivsektor i sa sopstvenim finansiranjem koji nudi kvalitetne energetske usluge, ekonomski povoljne za kupce. Takođe, identifikuje ključne politike i mere koje treba preduzeti za unapređenje reformi u sektoru da bi se omogućilo privlačenje privatnih investicija i što kompletna i brža integraciju energetskih sistema Kosova sa onima regionalnim i evropskim. Strategija grejanja ima za cilj da doprinese održivom razvoju sektora grejanja na osnovu

  

78

racionalnih i efikasnih energetskih resursa, posebno prirodnih energetskih resursa u cilju postizanja održivog i kvalitetnog snabdevanja grejanjem prostorija i sanitarne vode za potrošače, u isto vreme zaštitivši životnu sredinu. Pored strategija, Kosovo ima i dva ključna nacionalna plana, onaj o energetskoj efikasnosti i o obnovljivoj energiji. S obzirom da je ovaj sektor sa kompleksnim pitanjima, potrebna je struktura institucija, kako vladinih, tako i regulatornih izradu, praćenje i sprovođenje zakona i politike. Ova struktura je uspostavljena i funkcioniše, a vodi je Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER), zatim od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja (SSPP), Ministarstva trgovine i industrije (MTI), Regulatorne kancelarije za energetiku (RKE). Ka razvoju sektora, posebno u oblasti energetske efikasnosti i nuklearnoj bezbednosti su već osnovane Kosovska agencija za energetsku efikasnost (KEEA) i Kosovska agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost (KAZNZB). Pored ovih, u sektorima deluju preduzeća, i to Operater sistema, prenosa i tržišta (KOPST), Kosovska energetska korporacija (KEK), distribucija i snabdijevanje električnom energijom (KEDS), kao i opretivne kompanije za centralno grejanje, Termokos- Priština, Gradska toplana Đakovica, Termomit u Mitrovici i Toplana u Zvečanu. Kosovo, i pored nedavnog napretka koji je obeležilo, treba još da učini u pravcu ispunjavanja obaveza prema SSP, na prvom mestu je priprema za realizaciju treće paketa zakonodavstva o unutrašnjem energetskom tržištu do 2015godinei dalje. Dalja Transpozicija acquis-a ostaje da se uradi u oblasti nuklearne bezbednosti izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od zračenja i nuklearnoj bezbednosti, uključujući i podzakonska akta. Ostale obaveze treba ispuniti u primeni pravila EU o obaveznoj rezervi nafte i o integraciji u energetskim mrežama. Ipak, pored izazova zakonodavnog okvira, izazov ostaje jačanje i funkcionisanje institucija u sektoru, ili tačnije jačanje KREi kompletiranje KAZZNsa službenicima i kompletiranje osoblja KEEA. Pored toga, Kosovo treba da ispuni obaveze prema ECT, kao što je nastavak razvoja i restrukturiranja sektora, odnosno razvoj novih proizvodnih kapaciteta koji omogućavaju zatvaranje Termoelektrane Kosovo A, kao i razdvajanje i dalja privatizacija prema pravilima Energetske zajednice. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP SSP saradnja između Kosova i EU u energetskom sektoru treba da uvažava principe tržišne ekonomije i Ugovora o energetskoj zajednici. Saradnja bi trebala da se posebno fokusom na formulisanju i planiranju energetske politike, poboljšanju interkonekcije i modernizaciju infrastrukture, stvaranje konkurentnog tržišta električne energije, poboljšanje i obezbeđenje raznovrsnosti u snabdevanju energijom, bolje upravljanje električnim uslugama, jačanje uloge regulatora, poboljšanje upravljanja tražnjom, razvoj energetskih resursa i obnovljivih izvora energije, promovisanje očuvanja i efikasnosti i energije, promovisanje nuklearne bezbednosti i upravljanje nuklearnim otpadom. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, važeći zakonski i regulatorni okvir, odnosno pet pomenuti zakoni će biti dopunjeni u skladu sa trećem energetskim paketom EU, koji treba početi sprovoditi od 2015 godine; biće dopunjen i izmenjen Zakon o zaštiti od zračenja i nuklearnojbezbednosti, a takođe i sektor goriva će biti regulisan usvajanjem novog Zakona o trgovini naftom i naftnim derivatima koji će omogućiti početak primene pravila EU o obaveznoj rezervi. Dalje, Vlada Kosova će usvojiti podzakonske akte za dalju transpoziciju ove tri oblasti. Da bi ovi poslovi bili obavljenistriktno, institucije

  

79

sektora će biti osnovane, ojačane i funkcionalne podizanjem njihovih stručnih sposobnosti i resursa. Tačnije rečeno, osnivanje operatora za upravljanje nuklearnim otpadom, kao i osnivanje Odjeljenja za obavezne rezerve nafte u okviru MTI. Regulatorna kancelarija za energetiku, Nuklearna agencija za bezbednost i agencija za energetsku efikasnost će biti kompletirane sa novim službenicima i podizanjem kapaciteta i resursa. Restrukturiranje sektora će se nastaviti, uključujući nastavak projekta TE„Kosova e Re“ i razvoja kapaciteta OIE u dobijanju električne energije. Da bi se ostvarilo snabdevanje iz ovih izvora i integrisanje u mrežu EU-a, nastaviće se da se poboljša infrastruktura prenosa povećanjem prenosnih kapaciteta na sva tri nivoa. 3.7.9. Životna sredina U sektoru zaštite životne sredine usvojen je značajan deo sektorskog zakonodavstva čime je obeležen značajan napredak u pogledu približavanja horizontalnog zakonodavnog okvira sa acquis communautaire. U tom kontekstu, neki od osnovnih zakona usvojenih u oblasti zaštite životne sredine su: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na sredinu, Zakon o strateškoj proceni životne sredine, Zakon o upravljanju otpadom. Dalje, uspostavljen je zakonski okvir za implementaciju evropskih standarda o kvalitetu vazduha. Takođe, u funkciji izrade efikasne politike u oblasti životne sredine, SSPP ažurira i sprovodi paralelno Strategiju i Akcioni plan za zaštitu životne sredine. Sa ovom strategijom ima se nastoji poboljšanje stanja životne sredine u skladu sa principom održivog razvoja, da bi se doprinelo poboljšanju blagostanja stanovništva. Pored napretka u zakonodavstvu, moramo istaći činjenicu da su institucije odgovorne za sprovođenje politike uspelo da zaustavljau ilegalnu operaciju kamenoloma i sprečavanje eksploatacije inertnih materijala iz reka,rehabilitacijom i poboljšanjem njihovog položaja. Što se tiče sektorske institucionalne organizacije i odgovornosti, institucije odgovorne za izradu, nadgledanje i sprovođenje važećeg zakonodavstva i ekološke politike su osnovane i operativne. Ključna institucija za ekološke politike je SSPP kojupodržavaKANP odgovorna za nadgledanje životne sredine, zaštite životne sredine i prikupljanje podataka i izveštavanje koje njihovim administrativnim kapacitetima, kao deo mnogih drugih aktivnosti pripremaju godišnje izveštaje o stanju životne sredine, prirode i druge sektorske izveštaje na teritoriji Kosova. Poslednjih godina SSPP je takođe povećalo broj inspektora u cilju rešavanja izazova u primeni ekoloških politika, a kao nezavisno tela za regulisanje usluga vodovoda i kanalizacije je Regulatorna kancelarija za vodovod i kanalizacije (RKVK). Uprkos značajnim dostignućima, sektor životne sredine i dalje suočava sa multidimenzionalni izazovima u procesu evropskih integracija. U tom kontekstu, iako budžet za ovaj sektor je povećan tokom protekle dve godine, još uvek je nizak i nedovoljan za sprovođenje politika zaštite životne sredine. Štaviše, nizak budžet za ovaj sektor, otežava proces usvajanja sektorskih strategija. Uprkos činjenici da je horizontalno zakonodavstvo skoro u potpunosti transpozirano, kao izazov ostaje primena važećeg zakonodavstva, kao u slučaju primene Zakona o proceni uticaja na sredinu, gde kvalitet izveštaja je i dalje slab i zahteva poboljšanje.Podizanje Institucionalnih, administrativnih i ljudskihkapaciteta je jedan od najvažnijih izazova da bi se omogućilo sprovođenje evropskih standarda. Još jedan važan izazov u ovoj oblasti je uključivanje i usklađivanje politike zaštite životne sredine i klimatskih politika u sektoru energetike, transporta, industrije, poljoprivrede i sektoru obrazovanja (ekološko obrazovanje).

  

80

Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Između ostalog, kao izazov ostaje transpozicija zakona o klimatskim promenama, kao i izrada nacionalnih dokumenata kao što su: Strategija o klimatskim promenama, nacionalni plan za ublažavanje klimatskih promena, kompletiranje inventara sa podacima o efektu gasova staklenika iz svih sektora, koji će izazov oduzeti dosta vremena za rešavanje. Prema SSP, Kosovo treba da ojača njenu saradnju sa EU u borbi protiv propadanja životne sredine sa akcentom na kvalitet vazduha i vode, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, nadgledanje i smanjenje industrijske emisije, promovisanje energetske efikasnosti i bezbednosti u svim industrijskim objektima, zaštitu zemljišta, klasifikaciju i bezbedno rukovanje hemikalijama i urbano planiranje Saradnja u okviru SSP-a će takođe biti korišćena za razvoj klimatske politike Kosova i da bi se pomoglo Kosovu da učestvujeu globalnim naporima da se ublaži i da se prilagodi klimatskim promenama. Bliska saradnja će pomoći Kosovu u usvajanju neophodnih zakona i stvaranje odgovarajućeg upravne organizacije. Ovo će pomoći Kosovu da se uključi u tokove energetike, saobraćaja, industrije, poljoprivrede i u politikama obrazovanja S druge strane, da bi ispunilo obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz SSP-a, Kosovo treba da intenzivira napore da komletirazakonski okvir u skladu sa acquis communautaire.U tom pravcu, Kosovo će usvojiti niz zakona, među najvažnije su: Nacrt zakona o pružaocima vodovodnih usluga, o otpadnim vodama, i o snabdevačima vode na veliko, Nacrt zakona o Eko-fondu, koji će omogućiti kapitalne investicije za sprovođenje politike zaštite životne sredine; Nacrt o vodama na Kosovu; Nacrt zakona o inspektoratu životne sredine, voda , prostornog planiranja i izgradnje, sa ciljem jačanja inspekciju koja će pratiti sprovođenje politike zaštite životne sredine; Nacrt zakona o prostornom planiranju, idr. Takođe, oblast usklađivanja zakonodavstva sa EU biće dopunjena usvajanjem Strategije za približavanje zakonodavstva o životnoj sredini i plana investicija u ovom sektoru. U cilju poboljšanja sektorskih politika, Vlada će usvojiti strategije i akcione planove koji regulišu oblast vazduha, upravljanje otpadom, voda, rečnih slivova i urbanističkih i prostornih planova Na operativnom nivou, u cilju poboljšanja stanja životne sredine na Kosovu, odgovorne institucije će potpuno funkcionalizirati mrežu za praćenje kvaliteta vazduha, usklađivanjempodataka i povećanjem kvaliteta izveštavanja podataka o životnoj sredini, kao i da operacionalizuju sedam postrojenja za sterilizaciju infektivnog otpada bolnice. Pored toga, Vlada će stvoriti strukture koje donose odluke i programe neophodne za zaštitu vode za piće, kao i monitoring površinskih i podzemnih voda sprovođenjem studija izvodljivosti u nekoliko centara na Kosovu za tretiranje otpadnih voda. Osim toga, Vlada će kontinuirano jačati i razvijati administrativne i stručne kapacitete na centralnom i lokalnom nivou, čineći da institucije budu spremne da upravljaju i koordiniraju na najuspešnijih način izazove u procesu integracije EU.

3.8. Finansijska saradnja Kosovo je značajno poboljšalo strukture za finansijsku saradnju i povećani su kapaciteti kosovskih institucija za koordinaciju strane pomoći. U 2011 godini, usvojena je uredba o koordinaciji donatora, koja definiše nadležnosti institucija u ovom procesu. Ministarstvo za evropske integracije je glavna institucija za horizontalnu koordinaciju, i osnovane su neophodne strukture za koordinaciju donatora na tri nivoa: Forum na visokom

  

81

nivou, gde je uključen najviši političkom nivo, sektorske radne grupe pod-grupe za koordinaciju donatora koji održavaju redovne sastanke. Tokom programiranja IPA 2012 i IPA 2013, je poboljšan kvalitet i nivo programa i povećan je fokus finansijske pomoći na određenim sektorima. Ministarstvo za evropske integracije je povećalo njene kapacitete za izbor programa i projekata finansiranih pomočju od strane EU i od drugih donatora. Što se tiče IPA komponente za prekograničnu saradnju (CBC), Kosovo učestvuje u tri programa prekogranične saradnje sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom. Sa sve tri zemlje su potpisani bilateralnifinansijski sporazumi za sprovođenje prekograničnog programa 2011. Operativne zajedničke strukture su uspostavljene za programe sa Albanijom i Makedonijom, a nalazi se u završnoj fazi njihovo stvaranja sa Crnom Gorom. Program sa Albanijom počeo je da se primenjuje. Ključna institucija za realizaciju ovih programa je Ministarstvo za lokalnu samoupravu, koje takođe ima ključnu ulogu u radu zajedničkih operativnih struktura od strane Kosova za ove programe. Izdvojen iznos od strane EU za Kosovo, u okviru date finansijske pomoći u okviru IPA za programe 2007-2013, dostiže preko 630 miliona evra. Iako je bili stalnog poboljšanja u smislu finansijske saradnje, glavni izazov ostaje nedovoljne planiranje politike i povezivanje finansijske pomoći sa državnim politikama. Glavna teškoća stoji u nedostatku opšteg usmeravanjaokvira državnim politikama koji bi se integrisao pojedinačne sektorske politike i prioritete finansiranih od strane pomoći. Mere za ispunjavanje obaveza u okviruSSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom predviđa stalnu finansijsku podršku od EU da pomogne Kosovu u postizanju ciljeva ovog Sporazuma. Takva pomoć mogla bi da se dalje fokusira na različite oblasti usklađivanja zakonodavstva i politike saradnje koje pokriva SSP. Da bi se ispunili zahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije treba da nastave da poboljšaju kapacitete za planiranje i programiranje pomoći EU kroz održavanje obuka za odgovorno osoblje. Za efikasno sprovođenje programa prekogranične saradnje predviđene su aktivnosti neophodne za realizaciju programskih projekata, aktivnosti vezane za praćenje sprovođenja programa, kao i operacionalizacija relevantnih struktura za tu svrhu (sa Crnom Gorom i Makedonijom). Takođe, potrebno je da se intenziviraju napore za efikasnu koordinaciju donatora, održavanjem sastanakastruktura za koordinaciju donatora i obuhvatanje prioriteta koje finansiraju donatori u državnim strateškim dokumentima i budžetskim procesima. Kosovske institucije posebno treba da povećaju povezivanje spoljne pomoći sa prioritetima koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

  

82

4.

AK

CIO

NI P

LAN

ZA

PR

EGO

VA

RA

NJE

SPO

RA

ZUM

A O

STA

BILI

ZAC

IJI I

PR

IDR

UŽI

VA

NJU

Akt

ivno

st

Izla

zni

indi

kato

ri(P

okaz

ate

lji P

roiz

voda

)

Rok

N

adl

ežna

In

stit

ucija

Podr

žav

ajuć

a Inst

ituc

ija

Ref

eren

tni

Dok

umen

at

Uku

pno

KBK

D

onat

ori

Praz

nine

1.

PO

LITIČ

KE

KRI

TERI

JUM

E

1.

1. D

emok

ratij

a i

Vla

davi

na Z

akon

a

1.

1.1.

Zak

onod

avst

vo

Ojača

ti de

mok

rats

ke p

rinc

ipe

vlas

ti. Is

pošt

ovat

i pri

ncip

e m

eđun

arod

nih

zako

na i

vlad

avin

e za

kona

u

celin

i.

1 Za

vrši

ti iz

born

e re

form

e im

ajuć

i u

obzi

r pr

epor

uke

Evro

pske

K

omis

ije i

najb

olje

pra

kse

iz E

U

1. Iz

men

a i

Dop

una

Ust

ava,

U

svoj

ena

2. Iz

men

a-do

puna

Za

kona

o

Izbo

rim

a u

skla

du

sa p

repo

ruka

ma

EK-a

3.

Zak

on o

fin

anci

ranj

u po

litič

kih

part

ija,

razm

otre

n

K4-

2013

Sk

upšt

ina

CIK

2 O

jača

ti ad

min

istr

ativ

ne

kapa

cite

te i

zako

noda

vne

Skup

štin

e, p

oseb

no

Ode

ljenj

a za

Pra

vna

i pr

oced

ural

na p

itanj

a, k

ao

i pob

oljša

ti za

kono

davn

e pr

oced

ure

da s

e ob

ezbe

di

zako

noda

vna

eksp

ertiz

a i

1. N

acrt

zak

ona

o st

atus

u dr

žavn

ih

služ

beni

ka

adm

inis

trac

ije

Skup

štin

e, u

svoj

en

2. S

trat

eški

pla

n za

up

ravl

janj

e lju

dski

m

K4-

2013

Sk

upšt

ina

  

83

uskl

ađen

ost s

a A

cqui

s re

surs

ima,

od

obre

n 3.

Nov

a U

redb

a Sk

upšt

ine,

us

voje

na

4. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

u s

klad

u sa

Pr

aviln

ikom

o

Odg

ovor

nost

ima

i O

rgan

izov

anju

A

dmin

istr

acije

Sk

upšt

ine

u O

delje

nju

za

Prav

na i

Proc

edur

alna

Pi

tanj

a 5.

Bro

j obu

ke

3

Pobo

ljšat

i koo

rdin

aciju

i za

jedn

ičko

pla

nira

nje

izm

eđu

Skup

štin

e i V

lade

1. K

oord

inat

ori z

a us

klađ

ivan

je

zako

noda

vnog

dn

evno

g re

da o

d st

rane

Sku

pštin

e i

Vla

de, i

men

ovan

i 2.

Har

mon

izov

ani

zako

noda

vni p

lan

izm

eđu

Vla

de i

Parl

amen

ta

K1-

2013

Sk

upšt

ina

KP

4 Sk

upšt

ina

da o

jača

na

dzor

ne fu

nkci

je p

rem

a iz

vrsn

e sl

užbe

1, B

roj

izve

štav

anja

u

pism

enoj

form

i od

izvr

šne

Služ

be

2. B

roj

inte

rpel

acije

3.

Bro

j izv

ešta

ja

K4-

2013

Sk

upšt

ina

KP

  

84

Skup

štin

e, o

pr

ocen

i pri

men

e za

kono

davs

tva

4. B

roj i

zveš

taja

sa

mos

taln

ih

inst

ituci

ja

razm

atra

nih

i us

voje

nih

od

Skup

štin

e 5

Obe

zbed

iti o

dgov

orno

st i

preg

led

rash

oda

budž

eta

Skup

štin

e to

kom

fisk

alne

go

dine

1. B

roj i

zveš

taja

za

izda

tak

budž

eta

Skup

štin

e,

razm

otre

nih

na

Parl

amen

tarn

oj

Kom

isiji

za

Budž

et

i Fin

ansi

je

K4-

2013

Sk

upšt

ina

6 K

onsu

ltira

ti Sk

upšt

inu

u pr

oces

u iz

men

e na

crt

budž

eta

pre

nego

što

je

posl

at n

a us

vaja

nje

u Sk

upšt

ini

1. P

redl

og b

udže

ta

za 2

013-

2014

. u

sagl

asno

sti s

a za

kono

m o

up

ravl

janj

u ja

vnih

fin

ansi

ja

K4-

2012

Sk

upšt

ina

KP

MF

1.

1.2.

Izvr

šna

Služ

ba i

Pred

sedn

ik

Is

pošt

ovat

i i p

rim

eniti

dem

okra

tske

pri

ncip

e vl

asti.

Obe

zbed

iti e

fikas

niju

i po

godn

iju Iz

vršn

u Sl

užbu

u sv

im n

ivoi

ma

adm

inis

trac

ije.

1 Po

boljš

ati k

oord

inac

iju i

zaje

dnič

ko p

lani

ranj

e iz

međ

u Sk

upšt

ine

i Vla

de

Vid

i pos

tupa

k 1.

1.1

(3)

K1-

2013

K

P

Skup

štin

a

2 Iz

grad

nja

kapa

cite

ta z

a ra

zvoj

i ko

ordi

naci

ju

polit

ika

stra

tesk

og

plan

iran

ja, k

ao i

obez

bedi

ti da

za

kono

davn

a ag

enda

(pro

gram

)

1. Z

akon

odav

na

stra

tegi

ja, g

odiš

nji

radn

i pla

n i

budž

et, u

sagl

ašen

i 2.

KRO

i G

odiš

nji

budž

et u

sagl

ašen

i iz

javo

m V

ladi

nih

K4-

2013

K

P

MF

  

85

odgo

vara

sa

indi

vidu

alni

m

kapa

cite

tima

min

ista

rstv

a i a

ktue

lnom

bud

žeto

m

prio

rite

ta

3. G

odiš

nji r

adni

pl

an s

asta

vlje

n na

os

novu

izja

ve

Vla

dini

h pr

iori

teta

i p

rior

iteta

M

inis

tars

tva

4. P

roce

na

usag

laše

nost

i sa

adm

inis

trat

ivni

m

uput

stvo

m

02/2

012

za sv

aki

stra

tesk

i do

kum

enat

, sa

stav

ljen

5. T

rošk

ovi z

a st

rate

ske

doku

men

te,

proc

enje

ni

6. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

u

Kan

cela

riji

za

Stra

tesk

o Pl

anir

anje

7.

Bro

j obu

ke K

SP-

a 3

Izgr

adnj

a st

rukt

ure

za

koor

dina

ciju

pro

cesa

St

abili

zaci

je i

Prid

ruži

vanj

a, k

ao i

izgr

aditi

Vla

dini

h ka

paci

teti

u ci

lju

pobo

ljšan

ja u

sklađi

vanj

a do

mać

eg z

akon

odav

stva

sa

Aqc

uis,

koo

rdin

aciju

po

litik

e i a

psor

pciju

1. S

truk

ture

za

koor

dina

ciju

SSP

-a,

usp

osta

vlje

ne

2. P

lan

Del

ovan

ja

za p

rego

vore

o

SSP,

usv

ojen

1.

Nac

rtza

kona

o

norm

ativ

nim

ak

tima(

uključu

jući

ta

bele

K4-

2013

K

P M

JU

MEI

30,0

00

30,0

00

0 0

  

86

asis

tenc

ije

usag

laše

nost

i, iz

javu

i m

išlje

nje

o us

agla

šeno

sti)

usvo

jen

2.

Pra

vila

Pr

oced

ure

za

prav

ne s

lužb

e,

usvo

jene

3.

Pra

viln

ik o

radu

V

lade

, usv

ojen

4.

Sta

ndar

di z

a za

kons

ko

sast

avlja

nje,

us

voje

ni

5. P

roce

na

Vla

dini

h ka

paci

teta

sa

uskl

ađiv

anje

do

mać

eg

zako

noda

vstv

a sa

A

cqui

s, ko

ordi

naci

ju

polit

ika

i ap

sorp

ciju

as

iste

ncije

, za

vrše

na

6. P

lano

vi

izgr

adnj

e ka

paci

teta

i re

grut

ovan

ja,

izrađe

ni

7.Br

oj

regr

utov

anih

ob

ućen

ih

služ

beni

ka u

ob

last

i acq

uis,

asis

tenc

ije i

  

87

koor

dina

cije

po

litik

a

4 O

jača

ti ad

min

istr

ativ

ne

kapa

cite

te a

dmin

istr

acije

na

opš

tinsk

om n

ivou

, uk

ljuču

jući

nov

o fo

rmir

ane

opšt

ine,

pr

užeć

i upu

tstv

a iz

lo

kaln

om n

ivou

iz

cent

raln

og n

ivoa

1.N

acrt

- Pr

aviln

ika

o O

pštin

skoj

pe

rfor

man

si,

usvo

jen

2.

Nac

rt -

Prav

ilnik

a o

određi

vanj

u pr

oced

ure

za

izda

vanj

e op

štin

ske

nepo

kret

ne

imov

ine

na

kori

šcen

ju,

razm

enu

imov

ine,

ka

o i v

raća

nju

imov

ine,

usv

ojen

3.

Zak

onsk

i akt

i iz

obla

sti l

okal

ne

sam

oupr

ave

koje

tr

eba

uskl

aditi

sa

Acq

uis,

iden

tifik

ovan

i

4. K

once

pt –

do

kum

enat

o

kval

itetu

op

štin

skih

aka

ta,

kao

i te

hnik

e sa

stav

ljanj

a

K4-

2013

M

AL

S

21

8,38

9.20

€ 0.

00 €

0.

00 €

21

8,38

9.2

0 €

  

88

opšt

insk

ih a

kata

, us

voje

n

5. P

aket

str

učni

h do

kum

enat

a za

ra

zvoj

opš

tinsk

ih

kapa

cite

ta,

usvo

jen

6. S

iste

m z

a ra

zvoj

ka

paci

teta

, fu

nksi

onal

an

7. E

lekt

rons

ka

baza

pod

atak

a za

iz

grad

nju

opšt

insk

ih

kapa

cite

ta,

funk

sion

alna

8.

Ana

liza

o fu

nksi

onis

anju

op

štin

skih

org

ana

novi

h op

štin

a,

izrađe

na

5

Nas

tavi

ti pr

oces

de

cent

raliz

acije

za

Opš

tine

Seve

rne

Mitr

ovic

e

1. O

pštin

a Se

vern

e M

itrov

ice,

fo

rmir

ana

2. D

okum

enta

cija

iz

Adm

inis

trat

ivne

K

ance

lari

je

Seve

rne

Mitr

ovic

e u

novo

j opš

tini

Seve

rne

Mitr

ovic

e,

pren

et

K4-

2013

M

AL

S K

P

2,78

9,49

9.0

0 €

0.00

€

0.00

€

2,78

9,4

99.0

0 €

1.

1.3.

Javn

a A

dmin

istra

cija

U

svoj

iti s

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

koje

pro

izila

zi iz

Zak

ona

o ci

viln

oj s

lužb

i i Z

akon

a o

plat

ama

civi

lnih

slu

žben

ika.

  

89

1

Zavr

šiti

prav

ni o

kvir

za

spro

vođe

nje

zako

na o

ci

viln

oj s

lužb

i kao

i za

kona

o p

lata

ma

drža

vnih

slu

žben

ika

1. N

acrt

pra

viln

ik

o us

lovi

ma

za

ogra

niče

nje

štra

jka

na p

oseb

ne s

lužb

e u

Civ

ilnoj

Slu

žbi,

usvo

jen

2.

Nac

rt p

ravi

lnik

o

doda

cim

a na

os

novn

oj p

lati

i dr

ugih

nak

nada

za

civi

lne

služ

beni

ke,

usvo

jen

3. N

acrt

pra

viln

ik

o po

stup

cim

a za

ne

gova

nje

civi

lnih

sl

užbe

nika

zbo

g fiz

ičke

ili

men

taln

e ne

spos

obno

sti i

li zd

ravs

tven

ih

prob

lem

a, u

svoj

en

K4-

2012

M

JA

1,

200,

000.

00

€ 1,

200,

000.

00

€

D

odel

iti p

rost

orije

inst

ituci

je O

mbu

dsm

ana

i obe

zbed

iti

budž

etsk

u sa

mos

taln

ost.

1 D

odel

iti p

rost

orije

in

stitu

cije

Om

buds

man

a i

obez

bedi

ti bu

džet

sku

sam

osta

lnos

t

1. Iz

men

a-do

puna

Za

kona

o

Om

buds

man

a im

ajuć

i u o

bzir

pr

epor

uku

Ven

ecija

nske

K

omis

ije

2. P

redl

og b

udže

ta

za 2

013

za

Om

buds

man

a u

skla

du s

a za

kono

m o

O

mbu

dsm

anu

i za

konu

za

K2-

2013

M

JU

Sk

upšt

ina

MF

IAP

1,05

3,42

0.0

0 €

1,05

3,42

0.0

0 €

0.00

€

0.00

€

  

90

upra

vlja

nje

javn

ih

finan

sija

3.

Spi

sak

evid

entir

anih

pr

osto

rija

do

stav

ljen

Om

buds

man

u

Po

boljš

ati p

rofe

sion

aliz

am, o

dgov

orno

st, e

fikas

nost

javn

e ad

min

istr

acije

na

svi

m n

ivoi

ma.

1 Pr

imen

iti p

oliti

ke z

a re

form

u ja

vne

adm

inis

trac

ije o

bezb

edeć

i bu

džet

kao

i do

voljn

e ka

paci

tete

1. N

acrt

zako

na o

V

ladi

, usv

ojen

2.

Nac

rtza

kona

o

Adm

inis

trat

ivni

m

Post

upci

ma,

us

voje

n 3.

Nac

rtza

kona

za

IKA

P, u

svoj

en

4. N

acrt

zako

na z

a pl

ate

Vis

okih

Ja

vnih

Zva

ničn

ika,

us

voje

n 5.

Kon

cept

do

kum

enat

za

Adm

inis

trat

ivnu

in

spek

ciju

, us

voje

n 6.

Kon

cept

do

kum

enat

za

Sam

osta

lne

Org

ane

Drž

avne

U

prav

e, u

svoj

en

7. P

ravi

lnic

i o

Unu

traš

njem

O

rgan

izov

anju

i Si

stem

atiz

aciji

Ra

dnih

Mes

ta,

K4-

2013

M

JU

M

F Sk

upšt

ina

10,5

34,0

20.

00 €

10

,534

,020

.00

€

0.00

€

0.00

€

  

91

svih

Vla

dini

h in

stitu

cija

, us

voje

ni

8. K

odek

s po

naša

nja

za

drža

vne

služ

beni

ke

9. N

ovi p

latn

i si

stem

u sk

ladu

sa

Ure

dbom

o

razv

rsta

nju

radn

ih

mes

ta,

uspo

stav

ljen

10. A

naliz

a fin

ansi

jskog

ut

icaj

a kl

jučn

ih

refo

rmi s

trat

egije

RA

P, k

ao i

osno

va

za p

obol

jšanj

e ob

raču

na

troš

kova

, izr

ađen

a

11. B

udže

t za

spro

vođe

nje

Stra

tegi

je i

Plan

a D

elov

anja

RA

P,

dode

ljen.

12

. Raz

vojn

i i

stra

tšsk

i pan

ovi

svih

inst

ituci

ja

Vla

de, u

svoj

eni

13. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

u D

MRA

P 14

. Bro

j obu

ke

2 O

bezb

editi

usk

lađe

nost

sa

odl

ukam

a Sa

mos

taln

og

Nad

zorn

og B

orda

1. B

roj i

zdat

ih

odlu

ka i

prep

oruk

a

K4-

2013

K

PM

MJU

Sk

upšt

ina

  

92

2. B

roj

razm

atra

nih

izve

štaj

a od

str

ane

Skup

štin

e

1.1.

4. R

eform

a se

ktor

a be

zbed

nost

i

O

jača

ti de

mok

rats

ku k

ontr

olu

bezb

edno

snog

se

ktor

a

1 Iz

grad

iti n

adzo

r be

zbed

nosn

og se

ktor

a od

st

rane

par

lam

enta

rnih

ko

mis

ija

1, B

roj p

ism

enih

iz

vešt

aja

2.

Bro

j in

terp

elac

ije

3. B

roj i

zveš

taja

Sk

upšt

ine,

o

proc

eni p

rim

ene

zako

noda

vstv

a 4.

Raz

mat

ranj

e Se

ktor

a Be

zbed

nost

i na

Kos

ovu,

zav

ršen

o 5.

Str

ateg

ija

Bezb

edno

sti

Kos

ova,

zav

ršen

a

K4-

2013

Sk

upst

ina

MK

SB

1.

1.5.

Pra

vosu

dni S

istem

1 O

bezb

editi

da

nadl

ežno

sti S

peci

jaln

og

Tuži

lašt

va n

adle

žne

za

sluč

ajev

e or

gani

zova

nog

krim

inal

a, ra

tnih

zloči

na i

koru

pcije

ost

aju

ne

izm

enje

ni.

1. N

acrt

zako

n o

Spec

ijaln

om

Tuži

lašt

vu,

usvo

jen.

2.

Odr

eđiv

anje

5

spec

ijaliz

ovan

ih

tuži

laca

u

Spec

ijaln

om

Tuži

lašt

vu

K4-

2012

M

P ST

K

20

0,10

0.60

€ 0.

00 €

0.

00 €

98

,550

.30

€

  

93

1

Pobo

ljsat

i nez

avin

sost

, ef

ikas

nost

, odg

ovor

nost

ne

pris

tras

tnos

t pr

avos

uđa,

obe

zbed

eći

izdv

ajan

je d

ovol

jnih

bu

džet

skih

sre

dsta

va i

ljuds

kih

resu

rsi,

za

ostv

ariv

anje

pra

vosu

dne

refo

rme.

1. Iz

men

a i

dopu

na U

stav

a,

da b

i pro

cedu

re

glas

anja

za

izbo

r čl

anov

a K

PS b

ili

shod

no

prep

oruk

ama

Ven

ecija

nske

K

omis

ije, u

svoj

eni

2. O

rgan

izac

iona

St

rukt

ura

Prav

osuđ

a,

usvo

jena

3.

Pro

bni p

erio

d iz

abra

nih

sudi

ja i

tuži

laca

u s

klad

u sa

pre

poru

kam

a V

enec

ijans

ke

Kom

isije

, usv

ojen

4.

Drž

avna

St

rate

gija

za

sman

jenj

e st

arih

pr

edm

eta,

ra

zmot

rena

5.

Pro

cena

Pe

rfor

man

se(uči

nka

) za

sudi

je i

tuži

oce,

re

aliz

ovan

a 6.

Bro

j pom

oćno

g os

oblja

za

sudo

ve i

tuži

lašt

va,

regr

utov

an

7. B

roj o

drža

nih

obuk

a

K4-

2013

SS

K

Skup

štin

a ST

K

MP

KP

59,4

12.9

9 €

59,4

12.9

9 €

0.00

€

0.00

€

  

94

2

Pruž

iti b

ezbe

dnos

ne m

ere

kao

i zaš

titu

iz b

lizin

e za

su

dije

, tuž

ioce

i po

moć

no

osob

lje k

ao i

spro

vodi

ti st

rikt

ne s

igur

nosn

e m

ere

kont

rolis

anja

pri

likom

pr

istu

panj

a u

suds

kim

ob

jekt

ima.

1. P

SO s

a Po

licijo

m z

a za

stitu

iz b

lizin

e za

sud

ije i

tuži

oce,

po

tpis

an

2. P

SO z

a od

ređi

vanj

e be

zbed

onos

nih

mer

a za

pri

stup

u

suds

kim

ob

jekt

ima,

ra

zrađ

en

K2-

2013

SS

K

ST

K

MU

P

3 In

tenz

ivir

ati

međ

unar

odnu

pra

vnu

sara

dnju

, rez

ultir

ajuč

i na

istr

agu

sluč

ajev

a

1.Iz

men

a-do

puna

Za

kona

za

Međ

unar

odno

Pr

avno

Sa

rađi

vanj

e o

kriv

ični

m

pita

njim

a,

usvo

jena

2

Broj

pot

pisa

nih

Spor

azum

a u

obla

sti M

PS-a

3.

Broj

pro

sleđ

enih

i t

retir

anih

sl

učaj

eva

po

pita

nju

MPS

-a

4.Ba

za p

odat

aka,

fu

nksi

onal

na

5.Br

oj o

buke

K4-

2013

M

P M

VP

MU

P ST

K

21,0

00,5

00.

00 €

4 Za

vrši

ti iz

born

i pro

ces

za

sudi

je i

tuži

oce

kao

i po

puni

ti br

oj s

lobo

dnih

ra

dnih

mes

ta z

a m

anjin

ske

zaje

dnic

e,

1. K

rite

riju

me

za

izbo

r sud

ija i

tuži

laca

man

jinsk

e za

jedn

ice,

ola

kšan

i 2.

Slo

bodn

a ra

dna

K2

- 20

13

STK

STK

  

95

pred

viđe

nim

zak

onom

m

esta

za

man

jinsk

e za

jedn

ice,

po

punj

ene

5

Adr

esir

ati n

a st

rikt

ni

nači

n di

scip

linsk

ih i

kriv

ični

h kr

šenj

a PS

K-a

i TS

K-a

1. B

roj

disc

iplin

skih

i kr

ivič

nih

sluč

ajev

a,

tret

iran

ih

K4-

2013

SS

K

ST

K

6 O

bezb

editi

pri

men

u gr

ađan

skih

i kr

ivič

nih

odlu

ka k

ao i

obez

bedi

ti m

ehan

izm

e za

sp

orov

ođen

je z

akon

a i

odlu

ke p

ravo

suđa

.

1.Iz

men

a-do

puna

Za

kona

Br.

03/L

-00

8 za

Pro

cedu

re

Izvr

šenj

a,

usvo

jene

2.

Broj

izvr

šeni

h od

luka

3.

Broj

lice

ncir

anih

no

tara

4.

Broj

reše

nih

sluč

ajev

a pu

tem

po

sred

ovan

ja

K4-

2013

M

P

SSK

M

UP

4,00

0.00

€

7 Po

boljš

ati s

iste

m

regi

stra

cije

pre

dmet

a 1.

Sis

tem

ad

min

istr

iran

je

pred

met

a (S

MIL

2)

funk

cion

alan

2.

Bro

j obu

ka z

a up

otre

bu S

MIL

2

K4-

2013

SS

K

STK

1.

1.6.

Bor

ba p

rotiv

kor

upci

je

U

svoj

iti n

ovu

Stra

tegi

ju p

rotiv

Kor

upci

je

1 U

svoj

iti S

trat

egiju

i Pl

an o

D

elov

anju

pro

tiv

Kor

upci

je

1.St

rate

gija

i Pl

an

Del

ovan

ja z

a Bo

rbu

prot

iv -

koru

pcije

, usv

ojen

i 2.

Bro

j obj

avlje

nih

i raz

mot

reni

h

K4-

2012

K

uve

ndi

KPM

A

KK

0.

00 €

0.

00 €

0.

00 €

0.

00 €

  

96

izve

staj

a u

Skup

ztin

i

1

Izgr

aditi

sar

adnj

u pr

avos

udni

h in

stitu

cija

i on

ih z

a sp

rovođe

nje

zako

na k

ao i

pobo

ljsat

i ta

cnos

ti i u

sagl

asen

osti

stat

istik

a u

borb

i pro

tiv

koru

pcije

1. S

trat

egija

i Pl

an

Del

ovan

ja z

a m

eđu-

inst

ituci

onal

nu

sara

dnju

u b

orbi

pr

otiv

or

gani

zova

nog

krim

inal

a i

koru

pcije

, usv

ojen

i 2.

Bro

j Spo

razu

ma

za S

arad

nju

izm

eđu

Drz

avno

g Tu

zila

ca i

agen

cija

za

pri

men

u za

kona

, po

tpis

anih

3.

Gru

pe/k

omis

ije

za p

roce

nu i

mon

itori

sanj

e sp

rovođe

nja

stra

tegi

je,

osni

vane

4.

Zaj

edni

cka

baza

po

data

ka iz

međ

u in

stitu

cija

za

spro

vođe

nje

zako

na, z

a sl

ucaj

eve

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala

i ko

rupc

ije,

funk

sion

alna

5.

Zaj

edni

cki

K4-

2013

K

PK

AK

K

KG

JK

MF

MPB

0.00

€

0.00

€

0.00

€

0.00

€

  

97

godi

snji

izve

staj

m

eđu

inst

ituci

ja

za s

prov

ođen

je

zako

na, o

bjav

ljen

6. B

roj

spec

ijaliz

ovan

ih

obuk

a za

sud

ije i

tuzi

oce

u ob

last

i pr

otiv

kor

upci

je

2 St

vori

ti m

ehan

izm

e za

ob

avez

no iz

vest

avan

je u

ve

zi s

ukob

inte

resa

kao

i za

ostr

iti s

ankc

ije u

vez

i ne

-izja

vljiv

anja

imov

ine

i su

koba

inte

resa

.

1Izm

ena-

dopu

na

Zako

na b

r. 04

/l-

051

za s

prec

avan

je

suko

b in

tere

sa u

vr

senj

u ja

vne

funk

cije

, ra

zmot

ren

2.

Zako

n br

. 04/

L-05

0 za

Iz

javl

jivan

je,

pore

klo

i Kon

trol

u Im

ovin

e Ja

vnih

V

isih

Slu

zben

ika

i Iz

javl

jivan

je,

Pore

klo

i Kon

trol

u Po

klon

a za

sve

Zv

anic

ne O

sobe

, ra

zmot

ren

3.

Broj

izve

sten

ih i

rese

nih

sluc

ajev

a u

vezi

suk

ob

inte

resa

4.

Broj

inic

iran

ih

sluc

ajev

a za

pr

ekrs

aj i

kric

inih

po

stup

aka

K4-

2013

M

D

AK

K

KG

JK

KPK

6,00

0.00

€

3 O

bezb

editi

tr

ansp

aren

tnos

ti o

1.Za

kon

o Fi

nanc

iran

ju

K2-

2013

K

QZ

Skup

stin

a

  

98

finan

sira

nju

polit

icki

h st

rana

ka

Polit

icki

h St

rana

ka,

proc

enje

n u

skla

du s

a ko

nsta

taci

jam

a Su

dije

o

Spro

vodl

jivos

ti

1.

1.7.

Odn

osi s

a m

eđun

arod

nom

za j

edni

com

Obe

zbed

iti k

oord

inis

anje

i po

drsk

u Sp

ecija

lne

Ope

rativ

ne G

rupe

(Tas

k Fo

rce)

za

Istr

agu

(SO

GI)

1 O

bezb

editi

koo

rdin

isan

je

i pod

rsku

Spe

cija

lne

Ope

rativ

ne G

rupe

(Tas

k Fo

rce)

za

Istr

agu

1. P

ism

o-po

tvrđ

ivan

je o

sa

radn

ji sa

SO

GI,

dost

avlje

no

K4-

2012

M

D

1.

2. L

juds

ka p

rava

i za

stita

man

jinsk

ih

zaje

dnic

a

1.

2.1.

Građa

nska

, pol

itick

a, ek

onom

ska

i soc

ijaln

a pr

ava

1.

2.1.

Pos

tova

n je i

zas

tita

man

jinsk

ih z

ajed

nica

i ku

lturn

a pr

ava

1 O

sniv

ati t

elo/

inst

ituci

ju

koja

om

oguc

ava

dire

ktne

ko

nsul

taci

je s

a ve

rski

m

zaje

dnic

ama

za

prom

ovis

anje

i za

stitu

ku

lturn

og i

relig

isjk

og

nasl

eđa,

pos

ebno

sa

Srps

kom

Pra

vosl

avno

m

Crk

vom

.

1.

Adm

inis

trat

ivno

U

pust

vo z

a os

niva

nje

Save

ta

za S

prov

ođen

je,

Mon

itori

sanj

e,

usvo

jeno

2.

Sav

et z

a Sp

rovođe

nje,

M

onito

risa

nje,

fo

rmir

an

K4-

2012

M

SPP

MK

OS

3,

500.

00 €

0.

00 €

0.

00 €

3,

500.

00

€

1 Pr

egle

dati

i po

jedn

osta

viti

stru

ktur

e 1,

Pra

viln

ik z

a po

jedn

osta

vlje

nje

K2-

2013

K

PM

20,0

00.0

0 €

20,0

00.0

0 €

0.00

€

0.00

€

  

99

koje

se b

ave

ljuds

kim

pr

avim

a.

stru

ktur

e ko

je s

e ba

ve lj

udsk

im

prav

ima,

usv

ojen

. 2

Zavr

šiti

prav

ni o

kvir

za

imov

insk

a pr

ava

i sm

anjit

i zao

stat

ak

pred

met

a i p

obol

jšati

izvr

šenj

e su

dski

h i

adm

inis

trat

ivni

h od

luka

u

obla

sti i

mov

insk

ih

prav

a.

1. N

acrt

zako

n za

K

osov

sku

Age

nciju

za

Imov

inu,

usv

ojen

2.

Str

ateg

ija

imov

insk

ih p

rava

, us

voje

na

3. P

rost

tori

je,

ljuds

ki re

surs

i i

budž

et z

a K

ance

lari

ju

Nac

iona

lnog

ko

ordi

nato

ra z

a im

ovin

ska

prav

a,

izdv

ojen

e 4.

Bro

j reš

enih

su

dski

h i

adm

inis

trat

ivni

h od

luka

5.

Bro

j izv

ršen

ih

suds

kih

i ad

min

istr

ativ

nih

odlu

ka

K4-

2013

K

PM

A

KPr

on

KG

JK,

MPB

Zako

n 03

/L07

9 za

iz

men

u-do

punu

U

redb

e U

NM

IK-a

20

06/5

0.

3,55

6,41

1.0

0 €

1,77

6,77

1.0

0 €

1,77

9,64

0.0

0 €

0.00

€

3 N

asta

viti

prof

esio

naln

om

izgr

adnj

om o

sobl

ja

popr

avne

slu

zbe

1. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

za

spro

vođe

nje

Zako

na z

a Iz

vrse

nje

Kri

vicn

ih S

ankc

ija,

usvo

jeno

2.

Pla

n ob

uke,

iz

rađe

n 3.

Pr

eduz

ete/

Izre

cen

K4-

2013

M

D

35

,000

.00

€

  

10

0

e di

scip

linsk

e m

ere

4. B

roj o

buke

4

Pobo

ljšal

i pri

stup

u

prav

di, p

raks

i, el

imin

išuć

i spo

re p

roce

se

i izv

ršen

ja o

dluk

a,

pose

bno

kada

ukl

juči

vaju

na

jugr

ožen

iji d

eo d

rušt

va

1. B

roj s

udsk

ih

odlu

ka z

a ug

rože

ne g

rupe

, iz

vrse

nih

K4-

2013

K

GJ

K

KPK

5 O

bezb

editi

dod

atna

sr

edst

va i

aktiv

nu

regi

onal

nu s

arad

nju

u ve

zi id

entif

ikov

anja

ne

stal

ih o

soba

1. M

emor

andu

m o

ra

zum

evan

ju

izm

eđu

KP

i EU

LEK

S za

ra

zmen

u in

form

acija

o

nest

alim

lici

ma,

po

tpis

an.

2. R

egio

naln

a sp

isak

nes

talih

lic

a, z

avrš

en.

3.M

emor

andu

m o

Ra

zum

evan

ju sa

D

ržav

nom

A

genc

ijom

Arh

ive

u ve

zi p

regl

ed i

obra

du p

rim

ljeni

h za

htev

a iz

Be

ogra

da,

potp

isan

.

K3-

2013

K

PM

30,0

00.0

0 €

6 Po

boljš

ati p

rim

enu

zako

na p

rotiv

nas

ilja

u po

rodi

ci i

zako

na p

rotiv

di

skri

min

acije

1. A

kcio

ni P

lan

za

spro

vođe

nje

antid

iskr

imin

acio

nog

zako

na,

usvo

jen

2. B

roj s

luča

jeva

is

trag

e, g

onje

nja,

suđe

nja

i izv

ršen

ih

K4-

2013

K

PK

M

PB

KG

JK

KPM

7,00

0.00

€

  

10

1

odlu

ka

3. S

tand

ardn

e O

pera

tivne

Pr

oced

ure

za

post

upan

je u

sl

učaj

evim

a na

silja

u

poro

dici

su

razv

ijeni

7 U

ključi

ti po

sebn

e po

treb

e os

oba

sa o

gran

icen

im

spos

obno

stim

a to

kom

iz

rade

razn

ih p

oliti

ka z

a za

pošl

java

nje

1. Iz

men

a-do

puna

Za

kona

br.

03/L

-01

9 za

pr

ofes

iona

lno

ospo

sobl

java

nje,

re

habi

litac

iju i

zapo

šlja

vanj

e os

oba

sa

ogra

nice

nim

sp

osob

nost

ima,

us

voje

ne

K4-

2013

M

RSS

1,00

0,00

0.0

0 €

1,00

0,00

0.0

0 €

8 D

a se

izgr

adi k

apac

iteti

i kv

alite

t rad

a in

spek

tora

za

rad

1.St

rate

gija

i A

kcio

ni P

lan

za

Razv

oj In

spek

ciji

Rada

, usv

ojen

i 2.

Kon

cept

pap

ir

za re

orga

niza

ciju

i fu

nkci

onis

anje

in

spek

cije

rada

us

voje

n 3.

Sis

tem

U

prav

ljanj

e uč

inko

m

uspo

stav

ljen

4.

Info

rmac

ioni

si

stem

Insp

ekci

je

rada

pro

jekt

ovan

K4-

2013

M

RSS

1,11

6,00

0.0

0 €

116,

000.

00 €

1,00

0,00

0.0

0 €

  

10

2

5. S

iste

m o

buke

za

insp

ekto

re ra

da

inst

alir

anih

6.

Bro

j obu

ke

9 Za

vrši

te p

arla

men

tarn

i pr

oces

za

izm

enu

Kri

vičn

og Z

akon

ika,

od

nosn

o u

pogl

edu

kriv

ične

odg

ovor

nost

i m

edija

i za

štitu

no

vina

rski

h iz

vora

1. K

rivičn

i Za

koni

k, u

svoj

en

K4-

2012

Pr

esid

enca

1 Sp

rovo

diti

zako

noda

vstv

o ko

jo s

e od

nosi

na

zašt

itu

kultu

rnog

nas

leđa

, od

nosn

o Za

kon

o is

tori

jskom

cen

tru

Priz

rena

i Za

kon

za

Vel

iku

Hoc

u

1. L

okal

ni s

avet

i za

pri

men

u Za

kona

o

isto

rijsk

om c

entr

u Pr

izre

na i

Zako

na

o V

elik

oj H

oci

uspo

stav

ljeni

2,

Bud

žet z

a re

aliz

aciju

ovi

h za

kona

, izd

voje

n

K1-

2013

M

MP

H

MA

PL

2 Fu

nkci

onal

izir

ati k

anal

na

srps

kom

jezi

ku o

d ja

vnog

em

itera

1. T

V k

anal

na

Srps

kom

jezi

ku ,

osno

van

K1-

2013

K

uve

ndi

KPM

3 Is

traž

iti s

luča

jeve

fizičk

og

napa

da e

tnič

ki

mot

ivis

anih

ili p

o ve

rsko

j os

novi

i poči

nioc

e ta

kvih

de

la b

udu

priv

eden

i pre

d lic

e pr

avde

1. B

roj s

luča

jeva

is

trag

e, g

onje

nja,

suđe

nja

i izv

ršen

ih

odlu

ka

K4-

2013

K

PK

MPB

K

GJK

4 O

bezb

editi

bud

žet z

a sp

rovođe

nje

stra

tegi

je i

akci

onog

pla

na z

a RA

E za

jedn

ice

1. 4

0 ak

cije

za

inte

grac

iju R

AE

zaje

dnic

a na

ce

ntra

lnom

i

K4-

2013

K

PM

  

10

3

loka

lnom

niv

ou,

budž

etir

ane

5 Po

veća

ti br

oj p

ripa

dnik

a m

anjin

skih

zaj

edni

ca,

zapo

slen

i u ja

vnoj

upr

avi

1. B

roj z

apos

leni

h pr

ipad

nika

m

anjin

skih

za

jedn

ica

K4-

2013

M

AP

KPM

6 N

asta

viti

real

izac

iju

prog

ram

a na

rom

skom

je

ziku

, da

se o

bezb

edi

pris

tup

obra

zova

nju

i da

se b

ori p

rotiv

obu

stav

e šk

olov

anja

1.U

pisa

nih

Broj

ro

msk

ih uče

nika

2.

Bro

j pon

ovno

vr

acen

ih uče

nika

u

škol

u (p

osle

ob

usta

ve)

K4-

2013

M

AS

HT

MA

PL

7 Pr

uziti

mog

ućno

st z

a po

vrat

ak ra

selje

nih

lica

1. B

roj i

zgrađe

nih,

ob

novl

jeni

h kuća

2.

Bro

j vra

ceni

h ra

selje

nih

lica

3. P

roce

nu p

otre

ba

za p

oten

cija

lne

kori

snik

e u

proc

esu

dobr

ovol

jnog

po

vrat

ka n

a os

novu

pos

tojeći

h za

htev

a, ra

zvije

na

4. B

roj p

održ

anih

pr

ojek

ata

u c

ilju

povr

atka

, re

inte

grac

ije i

stab

iliza

cije

za

jedn

ica,

os

tvar

en

K4-

2013

M

KK

10

,100

,000

.00

€

6,10

0,00

0.0

0 €

4,00

0,00

0.0

0 €

8 O

pera

cion

aliz

ovat

i K

ance

lari

ju P

over

enik

a za

Je

zike

1. K

omis

ione

ri p

er

gjuh

et i

emer

uar

2. H

apes

irat

, bu

rim

et n

jere

zore

dh

e bu

xhet

i, te

al

okua

ra

K2-

2013

K

PM

15,0

00.0

0 €

  

10

4

3. N

umri

i tr

ajni

mev

e

2. E

KO

NO

MSK

I K

RITE

RIJU

MI

2.

1. S

ituac

ija i

Ekon

omsk

a St

abiln

ost

2.

1.1.

Eko

nom

ska

Situ

acija

1 St

alno

Odr

žava

nje

mak

rofis

kaln

e st

abiln

osti

1. O

drža

vanj

e ba

nkar

skog

bi

lans

a u

oko

4%

brut

o do

mać

eg

proi

zvod

a (B

DP)

. 2.

Odr

žava

nje

tekući

h tr

oško

va u

ok

o 60

% u

kupn

ih

izda

taka

. 3.

Pri

hodi

pr

ikup

ljeni

na

nivo

u od

pre

ko

25%

BD

P-a

K4

-20

13

MF

Sp

oraz

um

SBA

sa

MM

F-om

, LM

FPP

Zako

n o

Budž

etu

96,0

00.0

0 €

2 D

alji

razv

oj S

OT

kao

sred

stvo

pol

itike

i iz

vešt

avan

ja

1. P

oređ

enje

po

ređe

nja

sa

proj

ekci

jam

a dr

ugih

inst

ituci

ja i

sa p

reth

odni

m

pred

viđa

njim

a M

F 2.

Ukl

juči

vanj

e po

data

ka o

po

resk

im

rash

odim

a,,

3. Ja

vni d

ug i

defic

it po

delje

n po

ni

voim

a vl

asti

4.U

ključe

no u

SO

T vl

adin

ih p

rior

iteta

,

K4

-20

13

MF

ML

Prog

ram

V

lade

, Iz

java

Sr

ednj

oroč

nih

Prio

rite

ta,

SOT

25,9

40.0

0 €

25,9

40.0

0 €

  

10

5

uključu

jući

se

ktor

ske

prio

rite

te

3 Po

veća

nje

kapa

cite

ta

budž

etsk

ih o

rgan

izac

ija

za p

ripr

emu

poče

tnih

pr

ocje

na tr

oško

va

1. O

draz

ne o

buke

sa

zva

ničn

icim

a bu

džet

skih

or

gani

zaci

ja u

ob

last

i pro

cene

i tr

osko

va z

a no

ve

inic

ijativ

e i

nacr

tzak

one

2.Po

boljs

anje

kv

alite

ta

dopr

inos

a od

bu

džet

ski

orga

niza

cija

za

OST

K4

- 20

13

MF

ML

Prir

učni

k o

tros

kovi

ma

novi

h in

icija

tiva

polit

ika

0.00

€

2.

1.2.

Fis

kaln

a Po

litik

a

Sp

rovođe

nje

fiska

lnih

pol

itika

koj

e do

prin

ose

ekon

omsk

om ra

zvoj

u i o

bezb

eđuj

u du

goročn

u od

rživ

ost j

avni

h fin

ansi

ja

1 Re

form

e fis

kaln

og

sist

ema

u sk

ladu

sa

prin

cipi

ma

EU-a

.

1. D

alje

us

klađ

ivan

je

fiska

lnog

za

kono

davs

tva

Koa

ova

sa o

nim

iz

EU.

2. E

fikas

no

Mon

itori

sanj

e im

plem

enta

cije

za

kona

3.

Bro

j kon

trol

e i

insp

ekci

je

4. N

ivo

prik

uplja

nja

taks

e i p

oređ

enje

sa

istim

per

iodo

m

K4

- 20

13

MF

ATK

, K

uven

di

Prep

oruk

e Te

hnič

ke

asis

tenc

ije

MM

F-a

za

fiska

lnu

Refo

rmu

98,0

00.0

0 €

  

10

6

proš

le g

odin

e 5.

Ele

ktro

nski

si

stem

regi

stra

cije

pl

aćan

ja p

orez

a pr

oduž

en

2 D

izaj

nira

nje

i sp

rovođe

nje

fiska

lnog

pr

avila

1. F

iska

lna

prav

ila

uključe

na u

Za

konu

o

Upr

avlja

nju

Javn

im

Fina

nsija

ma

i O

dgov

orno

sti

2. B

udže

tski

de

ficit

u m

aksi

mal

nom

ni

vou

od 2

% B

DP-

a za

sva

ku

fiska

lnu

godi

nu

omog

ućav

a pr

enos

pod

-tr

osko

va i

jedn

okra

tnih

pr

ihod

a za

ka

pita

lne

izda

tke

K1

- 20

14

MF

Sp

oraz

um

SBA

sa

MM

F-om

73,4

00.0

0 €

3 U

prav

ljanj

e i

Mon

itori

sanj

e ja

vnog

du

ga

1.D

okum

ent

"Sre

dnjo

ročn

a St

rate

gija

Javn

og

Dug

a 20

14-2

017"

, od

obre

n u

skla

du

sa S

OR-

om i

fiska

lnim

pr

avilo

m

2. B

roj z

vani

cnik

a ob

učen

ih z

a tr

žišt

e ka

pita

la i

dom

aćeg

du

ga

K4

- 20

13

MF

BQK

Za

kon

o Ja

vnim

D

ugov

ima

Br 0

3/L-

175

30,8

40.3

6 €

  

10

7

3. Ja

vni d

ug n

a ni

vou

do 4

0% B

DP

4 St

alni

rast

uče

šća

loka

lnih

pr

ihod

a u

ukup

nim

pr

ihod

ima

1. P

oste

peno

po

veća

nje

nivo

a lo

kaln

ih p

riho

da

kao

deo

ukup

nih

prih

oda

u na

redn

im

godi

nam

a: 2

013,

od

25%

; 201

4 od

26

%, i

201

5 od

27%

2.

Čuv

anje

je

dnos

tava

nog

pore

skog

sis

tem

a,

sa c

iljem

šir

enja

po

resk

e os

novi

ce

3.

Impl

emen

taci

ja

prep

oruk

a iz

te

hnič

kog

pom

oća

MM

F-a

o po

resk

om si

stem

u (K

1 - 2

014)

K4

- 20

15

MF

O

kvir

Sr

ednj

oroc

nih

Rash

oda

17,6

84,4

74.

00 €

2.

2. L

iber

aliz

acija

Trž

išta

i C

ene

1 N

asta

viti

sa

meh

aniz

mom

za

tari

fne

prop

ise

vode

i ot

pada

1. D

onos

enje

Ta

rifn

og N

alog

a za

mal

opro

dajn

e i

vele

prod

ajne

us

luge

za

vode

,

K4

- 20

13

ZRR

UM

M

ZhE

Zako

n Br

. 03

/L-0

86

1,00

0.00

€

2 N

epre

kidn

o O

dređ

ivan

je

tari

fe e

nerg

ije i

grej

anja

iz

regu

lato

ra

1. P

odst

icaj

na

tari

fa u

skl

adu

sa

određe

nim

ci

ljevi

ma

OIE

-a

2. P

ravi

lo C

ene

za

Cen

tral

no

K4

- 20

13

ZRR

E M

ZhE

10

,000

.00

€

  

10

8

Gre

janj

e,

usvo

jieno

3.

Met

odol

ogija

Ta

rife

za

Cen

tral

no

Gre

janj

e, u

svoj

ena

3 Za

RA

K, p

ogle

dajte

cilj

3.7

.6 c

ilja,

Pos

tupa

k 2,

In

dika

tor b

r 3

2.

3. P

riva

tizac

ija, R

azvo

j Pri

vatn

og S

ekto

ra i

Fina

ncijs

ka R

efor

ma

2.

3.1.

Pri

vatiz

acija

i Ra

zvoj

Pri

vatn

og S

ekto

ra

1

Razv

oj i

dalje

us

agla

sava

nje

zako

noda

vstv

a PP

P-a

sa

Acq

uis-

om

1. Z

akon

o P

PP

izm

enje

n 2.

Sek

unda

rno

zako

noda

vstv

o pr

ipre

mlje

no i

usvo

jeno

od

Kom

iteta

za

PPP

(Dir

ektiv

a za

ut

vrđi

vanj

e di

skon

tne

stop

e;

Dir

ektiv

a za

pr

oced

ure

preg

ovar

anje

ug

ovor

a PP

P;

Dir

ektiv

a o

pote

ncija

lnim

ob

avez

ima)

K4

- 20

14

MF

Skup

stin

a Za

kon

o PP

P 59

,250

.00

€

2 Iz

grad

nja

Ljud

skih

i in

stitu

cion

alni

h ka

paci

teta

za

spro

vođe

nje

i kor

išće

nje

pote

ncija

la

PPP

1. P

riru

cnik

PPP

-a

I mat

erija

li za

ob

uku,

pr

ipre

mlje

ni

2. O

snov

ne o

buke

o

PPP

3. S

peci

jaliz

ovan

e ob

uke

za P

PP

K4

- 20

14

MF

Za

kon

o PP

P 75

,000

.00

€

  

10

9

4. P

opun

java

nje

Cen

tral

nog

Ode

ljenj

a za

PPP

lju

dski

m

kapa

cite

tom

5.

Bro

j ini

cira

nih

proj

ekat

a m

a ce

ntra

lnom

i lo

kaln

om n

ivou

3

Likv

idac

ija d

rušt

veni

h pr

eduz

eća

i re

stru

ktur

iran

je/p

riva

tiza

cija

'vel

ikih

' DP-

ova

1. O

bjav

ljiva

nje

rezu

ltata

is

pitiv

anja

zah

teva

(K

2 - 2

013)

2.

Pos

tupc

i lik

vida

cije

za

vrse

ne o

d st

rane

A

utor

iteta

za

Likv

idac

iju

3. Ž

albe

reše

no n

a su

du

4. B

r. lik

vidi

rani

h D

P od

uku

pno

DP-

ova

u lik

vida

ciji

Trepča

1.

Pre

gled

zah

teva

po

veri

laca

2.

Pro

cena

m

iner

alni

h re

zerv

i 3.

Reg

istr

acija

u

knjig

ovod

stvu

im

ovin

e i o

bave

za

od F

inan

sijsk

og

Tim

a 4.

Adr

esir

anje

ek

ološ

kih

i so

cija

lnih

asp

ekat

a

K4

- 20

13

AK

P

4,

912.

04 €

  

11

0

4 N

asta

viti

dalje

sa

razd

vaja

njem

i pr

ivat

izac

ijom

sek

tora

el

ektr

oene

rget

skog

na

paja

nja

1. O

blik

ra

zdva

janj

a D

iviz

ije, o

dređ

en

2. O

dluk

e o

dalje

m

razd

vaja

nju,

do

nete

3.

Div

izija

Pr

oizv

odnj

e ug

lja

razu

zdan

4.

Div

izija

Pr

oizv

odnj

e, n

e-or

gani

zova

na

K4

- 20

15

MZh

E

26

,300

,000

.00

€

5 P

ovec

anje

fakt

uris

anja

i na

plat

e el

ektr

icne

en

ergi

je

1. F

aktu

risa

na

Ener

gija

kao

pr

ocen

at %

en

ergi

je n

a ra

spol

agan

ju z

a pr

odaj

u 2.

Pri

kupl

jeni

Evr

o ka

o %

Fa

ktur

isan

ih E

vro

3. P

riku

plja

nje

kao

% v

redn

osti

Ener

gije

na

rasp

olag

anju

za

prod

ajue

K4

- 20

13

KEK

M

ZhE

14

,400

,000

.00

€

  

11

1 6

Akt

ivno

sti z

a bo

rbu

prot

iv o

rgan

izov

anog

kr

imin

ala

nefo

rmal

nost

i, ka

o i i

mpl

emen

taci

ja

prog

ram

a V

lade

za

suzb

ijanj

e si

ve e

kono

mije

1. Im

plem

enta

cija

St

rate

skog

Pla

na

PAK

-a 2

010

– 20

15

2. K

ontin

uira

no

opre

mlja

nje

fiska

lnih

kas

a sv

ih

pred

uzeć

a 3.

Ses

tom

esec

ji iz

vest

aj

Ope

rativ

ne G

rupe

za

spr

ovođ

enje

pr

ogra

ma

za

spre

cava

nje

sive

ek

onom

ije. C

arin

a:

1. P

oveć

ana

razm

ena

poda

taka

sa

suse

dnim

ze

mlja

ma

i u

regi

onu.

1. D

istr

ibuc

ija

rizi

ka p

omer

anje

m

zapo

slen

ih u

viš

e uč

esta

lih

roko

vim

a kr

oz

funk

cion

isan

je

sist

ema

mob

ilnos

ti.

3.

Bro

j ins

pekc

ija

na te

renu

. 4.

Iden

tifik

ovat

i po

treb

e i

proc

edur

e za

po

boljš

anje

i br

oj

zavr

šeni

h pr

edm

eta

sa

kriv

ični

m

prija

vam

a..

K4

- 20

13

MF

V

lade

ni P

rogr

am z

a Sp

reca

vanj

e Si

ve

Ekon

omije

na

Kos

ovu,

St

rate

ski P

lan

2010

-201

5 PA

K,

Stra

tegi

ja o

DK

, Pl

an D

elov

anja

Dir

ekci

je

za s

prov

ođen

je z

akon

a

150,

000.

00 €

  

11

2 7

Una

pređ

enje

am

bije

nta

za

posl

ovan

je

1. K

onfe

renc

ije

koju

se

orga

nizo

vane

sa

opšt

inam

a za

un

apređi

vanj

e po

slov

nog

okru

ženj

a

2. S

tvor

en S

iste

m

za je

dins

tven

i bro

j re

gist

raci

je

3.

Onl

ine

regi

stro

vani

bi

znis

i

4

. Pov

ecan

bro

j sp

oraz

uma

za

zast

itu in

vest

icija

5. O

rgan

izov

ane

Kon

fere

ncije

za

prom

ovis

anje

in

vest

icija

i iz

voza

6. In

deks

pol

itika

EU

-a z

a m

ali

bizn

is re

dovn

o iz

vest

avan

K4

- 20

15

MTI

A

RBK

, AZH

R

1. Iz

vest

aj

Doi

ng

Busi

ness

Sv

etsk

e Ba

nke

8,00

0.00

€

8,00

0.00

€

0.00

€

8 Po

boljš

anje

pri

stup

a fin

ansi

jam

a za

pre

duzeća

1.

Istr

aživ

anje

m

oguć

nost

i i

naci

ne s

tvar

anja

i fu

nkci

onis

anja

še

me

kred

itne

gara

ncije

za

vrše

no.

2. A

plik

acija

za

član

stvo

u E

U

razv

ojni

h in

stitu

cija

(CIP

EU

SM

E W

eek)

i dr

ugih

don

ator

a u

K2

- 20

15

MTI

M

F,

CBK

, U

druž

enje

Ba

nak

a

ABV

, St

rate

gija

za

Raz

voj

MSP

-a

100,

000.

00 €

20,0

00.0

0 €

80,0

00.0

0 €

  

11

3

cilju

stv

aran

ja

finan

sijsk

ih

inst

rum

enat

a ka

ko

bi s

e ol

akša

o pr

istu

p M

SP u

fin

ansi

je ,

obav

ljena

(I

nves

ticio

ni O

kvir

za

Pri

vred

ni

Razv

oj -

EDIF

) 3.

Cla

nstv

o u

CIP

i EU

SM

E W

eek

post

ignu

t.

4.

Stv

oren

i fon

d za

fu

nksi

onis

anje

še

me

za k

redi

tne

gara

ncije

5.

Fon

d st

vore

n da

su

bven

cion

iše

Mal

a i S

redn

ja

Pred

uzeć

a (M

SP)

2.3.

2. R

efor

ma

finan

sijsk

og se

ktor

a

O

drža

vanj

e i u

napr

eđen

je st

abiln

og i

efik

asno

g fin

ansi

jskog

sis

tem

a ko

ji pr

omov

iše

efik

asnu

alo

kaci

ju

resu

rsa

1 U

sklađi

vanj

e za

kono

davs

tva

finan

sijsk

og se

ktor

u sa

za

kono

davs

tvom

EU

-a

1. O

pšti

Zako

n o

Osi

gura

nju,

us

voje

n (K

2-

2013

) 2.

Zak

on o

Pl

atno

m S

iste

mu,

us

voje

n (K

1- 2

013)

3.

Sek

unda

rno

zako

noda

vstv

o za

Za

kon

o Pl

atno

m

Sist

emu,

usv

ojen

K3

- 20

13

CBK

10

,000

.00

€ 0.

00 €

0.

00 €

10

,000

.00

€

  

11

4

(K3-

201

3)

3.

SPO

SOBN

OST

ZA

SU

OC

AV

AN

JE S

A O

BAV

EZA

MA

KO

JE

PRO

IZIL

AZE

IZ S

SP-a

3.

1. P

oliti

cki D

ijalo

g

U

sred

sred

ite se

na

inte

grac

iju, u

sklađi

vanj

e st

avov

a o

međ

unar

odni

m p

itanj

ima,

kao

i re

gion

alna

sar

adnj

a i d

obro

susje

dski

od

nosi

.

1 O

bezb

editi

da

Kos

ovsk

a Po

litik

a Sp

oljn

ih P

oslo

va

nast

avlja

da

bude

us

klađ

ena

sa S

poljn

om

Polit

ikom

EU

-a

Vid

i pos

tupa

k 3.

2.1

i 3.2

.2

K4-

2013

M

VP

2

3

4

5

3.

2. R

e gio

naln

a Sa

radn

ja

Akt

ivno

pro

mov

isat

i reg

iona

lnu

sara

dnju

u s

vim

obl

astim

a ob

uhvaće

nim

sp

oraz

umom

..

1 O

bezb

editi

akt

ivnu

i ko

nstr

uktiv

nu s

arad

nju

sa sv

im re

gion

alni

m

part

neri

ma

1. B

roj S

asta

nka

Odb

ora

na o

snov

u St

atut

a SR

S-a

(Sav

eta

za

Regi

onal

nu

Sara

dnju

).

2. G

odiš

nja

finan

sijsk

a ob

avez

a u

KBR

, is

punj

ena

3. Is

punj

enje

kr

iteri

jum

a i

prija

vljiv

anje

za

clan

stvo

u

Regi

onal

nim

m

ehan

izm

ima,

za

vrse

no

K4-

2013

K

PM

MSP

60,0

00.0

0 €

  

11

5 2

Nas

tavi

ti re

aliz

aciju

svi

h po

stig

nutih

dog

ovor

a iz

međ

u Be

ogra

da i

Priš

tine,

i ko

nstr

uktiv

no

anga

žova

ti u

svim

pi

tanj

ima

uz

posr

edov

anje

Eu-

a

1. N

acrt

-zak

on z

a K

osov

sku

Age

nciju

za

Poređe

nje

i V

erifi

kaci

ju

Imov

ine,

usv

ojen

2.

Spo

razu

m o

IU

G i

tehn

icko

m

prot

okol

u,

spro

vede

n 3.

Spo

razu

m o

Sl

obod

nom

K

reta

nju

Ljud

i i

Robe

, spr

oved

en

4. 1

2036

mat

ične

kn

jige,

sken

iran

e i

over

ene

od s

tran

e EU

LEX-

a, v

race

ni

na K

osov

o 5.

Pro

blem

vis

okih

ta

rifa

pol

isa

za

osig

uran

je

auto

mob

ila p

o ev

rops

kom

m

odel

u, re

šeno

6.

12

mili

ona

stra

nica

ka

tast

arsk

ih

doku

men

ata

vrac

ene

na

Kos

ovu

posr

edst

vom

EU

-a.

7.

Bro

j un

iver

zite

tski

h di

plom

a se

rtifi

kova

nih

i

K4-

2013

K

PM

M

UP

M

SP

MPN

T M

TI

MSP

P

150,

000.

00 €

150,

000.

00 €

0.00

€

0.00

€

  

11

6

međ

usob

ni

prije

mni

izm

eđu

stra

naka

..

3.

3. S

lobo

dno

kret

anje

roba

1 R

estr

uktu

rira

nje

Ode

ljenj

a M

TI.

1. O

delje

nje

Trgo

vine

st

rukt

urir

ano

i fu

nksi

onal

na

stru

ktur

a

2. O

delje

nje

za

Zašt

itu P

otro

šača

fu

nksi

onal

izov

ano

3.

Ode

ljenj

e za

Re

gulis

anje

St

rate

ške

Robe

i Tr

žišt

a N

afte

fu

nkci

onal

izov

ano

4.

Jedi

nica

za

naba

vke

i fin

ansi

je

uspo

stav

ljeni

5.

Div

izija

In

fras

truk

ture

K

valit

eta,

fu

nksi

onal

izov

ana

6.

Age

ncija

za

Regi

stra

ciju

Bi

znis

a,

funk

cion

aliz

ovan

a pr

ema

novo

j st

rukt

uri

7 A

genc

ija z

a Pr

omov

isan

je

K1

2013

M

TI

70,0

00.0

0 €

60,0

00.0

0 €

10,0

00.0

0 €

  

11

7

Inve

stic

ija i

ona

za

Podr

sku

Mal

ih i

Sred

njih

Pr

eduz

eca,

sp

ojen

ih u

A

genc

iji z

a Ra

zvoj

Pr

ivat

nog

Sekt

ora

8. O

delje

nje

Met

rolo

gije

, K

ance

lari

ja z

a in

dust

rijsk

u sv

ojin

u i

Kan

cela

rije

Tr

žišn

e in

spek

cije

, ko

ja s

u na

stal

a na

ni

vou

Age

ncija

.

2 U

spos

tavi

ti st

rukt

uru

preg

ovar

a i m

ehan

izam

za

kon

sulta

cije

sa

zain

tere

sova

nim

st

rana

ma.

.

1. M

eđu-

Min

ista

rski

Sav

et

za tr

govi

nske

po

litik

e fu

nkci

onal

an i

redo

vno

se s

asta

ti

2. G

rupa

za

Trgo

vins

ke

Polit

ike,

fu

nsio

naln

a i

sast

aje

se re

dovn

o

3. P

od-g

rupe

kao

on

a za

Usl

uge,

In

dust

riju

, Po

ljopr

ivre

du,

Trgo

vins

ke

Spor

azum

e i

Ola

ksav

anje

Tr

govi

ne,

funk

sion

alne

i

K1-

2013

M

TI

2,00

0.00

€

1,00

0.00

€

1,00

0.00

€

  

11

8

sast

aju

se

redo

vno,

i ot

vore

ni z

a in

tere

sne

stra

ne

4. O

dgov

araj

uce

Izvr

sne

Kom

isije

, fu

nksi

onal

ne i

rede

vno

sa s

asta

ju

3

Prip

rem

iti a

naliz

u ut

icaj

a tr

govi

nski

h as

peka

ta

Spor

azum

a o

Stab

iliza

ciji

i Pri

druž

ivan

ju.

1.A

naliz

a ut

icaj

a tr

govi

nski

h as

peka

ta, z

avrs

ena

K1-

2013

M

TI

4 Iz

radi

ti de

klar

aciju

sa

prio

rite

tom

Kos

ova

u tr

govi

nski

m

preg

ovor

ima.

Iden

tifik

ovan

i pr

iori

teti

i izj

ava

prio

rite

ta iz

rađe

na

K2

2013

M

TI

4,00

0.00

€

3,00

0.00

€

1,00

0.00

€

1 R

edov

no m

onito

risa

nje

spro

vođe

nja

Spor

azum

a o

Evro

psko

j zon

i Slo

bodn

e Tr

govi

ne (C

EFTA

) i

aktiv

nost

ima

u ok

viru

C

EFTA

1. P

riku

plje

ni

poda

ci n

a te

renu

od

biz

nisa

sa

obra

scim

a za

ta

rifn

e i n

e-ta

rifn

e ba

rier

e

2. U

cesc

e po

d-gr

upe

na

sast

anci

ma

CEF

TA,

3. S

asta

nci

info

rmis

anja

od

rzan

ih z

a do

mac

e bi

znis

e

K4

- 20

13

MTI

20

,000

.00

€ 20

,000

.00

€

3.

4. S

lobo

dno

kret

anje

radn

ika,

uslu

ga i

prav

o na

os

niva

nje

3.

4.1.

Slo

bodn

o kr

etan

je ra

dnik

a

  

11

9 1

Popu

na p

ravn

og o

kvir

a za

ogr

anic

enu

koor

dina

ciju

sis

tem

a so

cija

lne

sigu

rnos

ti i

zapo

šlja

vanj

e st

rana

ca n

a K

osov

u..

1. N

ovi Z

akon

o

zapo

šlja

vanj

u st

rani

h dr

žavl

jana

od

obre

n ( K

4/20

13

). 2. A

.U z

a Za

pošl

java

nje

stra

nih

drža

vlja

na

odob

reno

(K

2/20

14 ).

3.

Zak

on o

pe

nzijs

kim

še

mam

a fin

anci

rani

h od

st

rane

drž

ave

(K1/

2014

).

4. U

.A. D

ržav

a fin

ansi

ra p

enzi

jski

plan

, odo

bren

( K

4/20

14 ).

K4

- 20

14

MRS

S M

UP,

M

VP,

Se

ktor

ska

Stra

tegi

ja

2009

-201

3,

Akc

ioni

Pl

an 2

011-

2013

,

157,

068,

952

.00

€ 15

7,06

8,95

2.00

€

2 St

vara

nje

adm

inis

trat

ivne

pl

atfo

rme

za o

gran

icen

u K

oord

inac

iju S

iste

ma

Soci

jaln

e Si

gurn

osti.

1. B

roj r

adni

h do

zvol

a za

str

ance

za

nar

ednu

go

dinu

, odr

eđen

(K

3/20

13).

2. S

tatis

tike

o kr

atko

ročn

im i

dugo

ročn

im

spol

jne

potr

ebam

a sp

oljn

e ra

dne

snag

e na

Kos

ovu,

od

ređe

ne

(K3/

2013

). 3.

Neo

phod

an b

roj

zapo

slen

ih z

a

K3

- 20

13

MRS

S,

MU

P,

ASK

,

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

09-2

013,

A

kcio

ni

Plan

201

1-20

13,

60,0

00.0

0 €

60,0

00.0

0 €

  

12

0

prije

m ra

dnik

a iz

tr

ećih

zem

alja

na

trži

štu

rada

na

Kos

ovu,

def

inis

an

(K3/

2013

). 3

Izgr

adnj

a In

stitu

cion

alni

h

kapa

cite

ta z

a og

rani

cenu

ko

ordi

naci

ju S

iste

ma

Soci

jaln

e Si

gurn

osti.

1. K

omis

ija z

a K

oord

inac

iju z

a Bi

late

raln

e Sp

oraz

ume

u ob

last

i Soc

ijaln

e Za

štite

, fu

nksi

onal

na

(K1/

2013

)..

2. D

iviz

ija z

a Bi

late

raln

e Sp

oraz

ume

u ob

last

i Soc

ijaln

e Si

gurn

osti

i Za

pošl

java

nja,

stvo

rena

(K1/

2013

) 3.

Preg

ovor

i sa

part

ners

kim

ze

mlja

ma

u ci

lju

zakl

juče

nja

Bila

tera

lnih

Sp

oraz

uma

u ob

last

i Soc

ijaln

e Si

gurn

osti,

od

rzan

i (K

4/20

13)..

4.

Bro

j obu

ke

rele

vant

nog

osob

lja z

a K

oord

inac

iju

Soci

jaln

e Si

gurn

osti,

de

finis

an

K4

- 20

13

MRS

S,

MU

P,

MV

P,

MEI

, M

F,

KPM

M

Z

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

09-2

013,

A

kcio

ni

Plan

201

1-20

13,

80,0

00.0

0 €

65,0

00.0

0 €

15,0

00.0

0 €

  

12

1

(K4/

2013

)..

3.

4.2.

Pra

vo o

sniv

anja

(O

sniv

anje)

1 U

sklađi

vanj

e za

kono

davs

tva

Kos

ova

sa

zako

noda

vstv

om E

U-a

1. Z

akon

o M

alim

I

Sred

njim

PR

eduz

ecim

a,

usvo

jen.

2.

Zak

on o

Ek

omsk

im

Zoni

ma,

je n

a pa

rlam

enta

rnoj

ko

mis

iji z

a Tr

govi

nu,

Ekon

omiju

, Tr

ansp

ort i

En

erge

tici,

usvo

jen.

(K1

3. Z

akon

o

Stra

nim

In

vest

icija

ma,

us

voje

n.

K2

2014

M

TI

18,0

00.0

0 €

9,00

0.00

€

6,00

0.00

€

3,00

0.0

0 €

3.

4.3.

Trg

ovin

a us

luga

ma

1

Dal

je u

sklađi

vanj

e za

kono

davs

tva

1. O

pšti

zako

n o

uslu

gam

a,

odob

ren.

2.

Adm

inis

trat

ivna

U

pust

va,

usvo

jene

.

K2

- 20

14

MTI

Re

sor

na

Min

ist

arst

va

Izve

staj

o

Nap

retk

u 20

13

3,50

0.00

€

2,00

0.00

€

1,50

0.00

€

  

12

2 2

Pobo

ljšan

i sta

tistič

kih

poda

taka

1.

Stv

oren

a ba

za

poda

taka

u v

ezi

uslu

ge n

a K

osov

u.

2. T

IS B

aza

poda

taka

1 –

St

atis

tike

3.

TIS

Baz

a po

data

ka 2

-

Prav

na re

gula

tiva

4. T

IS B

aza

poda

taka

3 –

G

lavn

i Akt

eri

5. U

napr

eđen

je

baze

pod

atak

a po

slov

nog

regi

stra

ko

ji om

oguć

ava

prel

az s

a N

AC

E Re

v.1

u N

AC

E Re

v.2.

K2

- 20

13

MTI

, A

gen

cija

za

St

atis

tike

MTI

i IP

A

proj

ekat

Dok

umen

t Iz

vešt

avan

je

IPA

pr

ojek

ta

160,

000.

00

€ 10

,000

.00

€ 15

0,00

0.00

€

3.

4.4.

Tek

uća

plać

anja

i kr

etan

je ka

pita

la

1 1.

Una

pređ

enje

Fi

nans

ijsko

g N

adzo

ra u

sk

ladu

sa

stan

dard

ima

Base

ll-a

(Ban

ka),

IAIS

(o

sigu

ranj

e) i

IOPS

-ga

(pen

zije

) i d

irek

tivam

a EU

-a

1. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

usvo

jeno

u s

klad

u sa

Zak

onom

o

Bank

ama

i MM

F N

BFI,

stan

dard

ima

i pr

inci

pim

a Ba

sell

i di

rekt

ivam

a EU

-a

(K2

2013

) 2.

Pos

tojeći

pr

iruč

nici

Ba

nkar

skog

N

adgl

edan

ja,

MM

F i N

BFI

revi

dira

ni u

K4

- 20

14

CBK

20

,000

.00

€ 0.

00 €

0.

00 €

20

,000

.00

€

  

12

3

skla

du s

a za

kono

davs

tvom

na

sna

zi i

EU

dire

ktiv

ama

(K3

2013

) 3.

Prim

arno

i se

kund

arno

za

kono

davs

tva

o os

igur

anju

re

vidi

rano

u

skla

du s

a di

rekt

ivam

a EU

i pr

inci

pim

a IA

IS-a

(M

eđun

arod

na

Aso

cija

cija

N

adgl

edao

ca

Osi

gura

nja)

(K3

2013

) 4.

Pos

tojeći

pr

iruč

nici

N

adgl

edan

ja

Osi

gura

nja

revi

dira

ne u

sk

ladu

sa

važeći

m

zako

noda

vstv

om i

dire

ktiv

ama

EU

(K3

2013

) 5.

Reg

ulat

iva

o Pe

nzijs

kom

N

adzo

ru

usag

lase

na u

sk

ladu

sa

EIO

PA-

om (E

vrop

skog

A

utor

iteta

za

Osi

gura

nje

i St

rucn

ih P

enzi

ja i

IOPS

-om

  

12

4

(Međ

unar

odna

O

rgan

izac

ija

Penz

ijski

h Su

perv

izor

a) (K

4 20

13)

6. P

riručn

ici z

a na

dgle

danj

e pe

nzija

pr

ipre

mlje

nih

u sk

ladu

sa

stan

dard

ima

i pr

inci

pim

a EI

OPA

, IO

PS i

EU

dire

ktiv

ama

(K4

2013

) 7.

Don

osen

je

regu

lativ

e o

nadz

oru

trži

šta

hart

ija o

d vr

edno

sti

Repu

blik

e K

osov

o (K

4 - 2

014)

3.5.

Usk

lađi

vanj

e, im

plem

enta

cija

i pr

imen

a za

kono

davs

tva

3.

5.1.

Kon

kure

ncija

1 K

ompl

etir

anje

Pra

vnog

O

kvir

a za

Kon

kure

nciju

.. 1.

Izm

ene

i do

pune

Zak

ona

o Za

štiti

K

onku

renc

ije u

sk

ladu

sa

zako

noda

vstv

om

EU, a

pos

ebno

: a)

. Def

inis

anje

do

min

antn

og

polo

žaja

i zl

oupo

treb

a ov

og

K3-

2013

A

KK

M

TI,

MF

Posl

ednj

i iz

vešt

aj o

na

pret

ku

(201

1)

Evro

pske

K

omis

ija o

K

osov

u.

Zako

n o

Zast

iti

Kon

kure

nci

je 0

3/L-

10,0

00.0

0 €

10,0

00.0

0 €

0.00

€

10,0

00.

00 €

  

12

5

polo

žaja

b)

. Kon

cent

raci

ja

pred

uzeć

a na

tr

zist

u i g

rupn

e iz

uzet

ke.

2. U

svaj

anje

se

kund

arno

g za

kono

davs

tva

za

spro

vođe

nje

Zako

na o

zaš

titi

konk

uren

cije

.

299.

201

0

2 M

onito

risa

nje

prim

ene

Zako

na o

Drž

avno

j Po

moć

i

1. U

svaj

anje

se

kund

arno

g za

kono

davs

tva

za

spro

vođe

nje

Zako

na o

D

ržav

noj p

omoć

i 2.

Izd

avan

je

sagl

asno

sti i

vođe

nje

evid

enci

je

o pr

imen

i Zak

ona

o D

ržav

noj

Pom

oći

3.K

ontr

ola

izdv

ojen

ih

sred

stav

a za

po

moć

4.

Don

ošen

je

odlu

ke z

a vr

acan

je

sred

stav

a 5.

Pri

prem

iti

izve

štaj

eva

luac

ije

na p

omoć

i

K4-

14

AK

K

Po

sled

nji

izve

štaj

o

napr

etku

(2

011)

Ev

rops

ke

Kom

isije

o

Kos

ovu.

Za

kon

za

Drz

avnu

Po

moć

, ja

nuar

20

12.

10,0

00.0

0 €

10,0

00.0

0 €

0.00

€

  

12

6 3

Izgr

adnj

a ad

min

istr

ativ

nih

kapa

cite

ta A

utor

iteta

ko

nkur

enci

je.

1. O

sniv

anje

N

ezav

isne

K

ance

lari

je z

a D

ržav

ne P

omoć

i 2.

Zap

ošlja

vanj

e 5

sluz

beni

ka

3. F

unkc

ioni

sanj

e ka

ncel

arije

4.

Oso

blje

za

Drž

avnu

pom

oć

obuč

eno

K3-

2013

A

KK

Posl

ednj

i iz

vešt

aj o

na

pret

ku

(201

1)

Evro

pske

K

omis

ije o

K

osov

u.

Zako

n za

D

rzav

nu

Pom

oć,

janu

ar

2012

.

10,0

00.0

0 €

10,0

00.0

0 €

0.00

€

4 O

sniv

anje

Kom

isije

o

Drž

avno

j Pom

oći

1.K

omis

ija

Drž

avne

Pom

oći

je o

sniv

ana

K4-

2012

M

F

1,

500.

00 €

3.

5.2.

Të d

rejta

t e p

rone

sisë I

ntele

ktua

le

Da

se g

aran

tuje

isti

nivo

zaš

tite

pred

uzeć

a EU

sa

onim

dom

aćim

, kao

i ob

ezbeđi

vanj

e za

štitn

ih m

era

po

stan

dard

ima

EU.

1 K

ompl

etir

anje

za

kono

davn

og o

kvir

a

1. Z

akon

o

geog

rafs

kom

po

kaza

telju

je

usvo

jen

2.

A

dmin

istr

ativ

no

Upu

tstv

o o

proc

edur

ama

regi

stra

cije

ge

ogra

fski

h po

kaza

telja

i im

enov

anje

po

rekl

a je

us

voje

no

3.

Adm

inis

trat

ivno

U

puts

tvo

o pr

edst

avni

cim

a

K4-

2013

M

TI

4,00

0.00

€

3,00

0.00

€

1,00

0.00

€

  

12

7

unut

ar K

IS (

u sk

ladu

sa

novi

m

Zako

nim

a) je

us

voje

no

2

Izgr

adnj

a ka

paci

teta

u

obla

sti P

rava

na

Indu

stri

jsku

i In

tele

ktua

lnu

Svoj

inu

.

1. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

2.

Fu

nkci

onal

izov

ana

baza

pod

atak

a

3. O

buka

oso

blja

K

IS z

a sp

rovođe

nje

zako

noda

vstv

a i

funk

cion

aliz

acije

ba

ze p

odat

aka

4. S

pora

zum

Sa

radn

je p

otpi

san

sa K

ance

lari

jom

za

Aut

orsk

a Pr

ava

unut

ar M

KO

S 5.

Bro

j or

gani

zova

nih

kam

panj

a u

cilju

po

veća

nja

sves

ti st

anov

ništ

va o

Pr

avu

na

Indu

stri

jsku

i In

tele

ktua

lnu

Svoj

inu.

K 4

-20

13

MTI

84

,218

.00

€ 30

,000

.00

€ 54

,218

.00

€

3 Po

tpis

ivan

je

mem

oran

dum

a sa

radn

je

sa in

stitu

cija

ma

inte

lekt

ualn

e sv

ojin

e i

izra

de p

odza

kons

kih

1. P

otpi

siva

nje

mem

oran

dum

a ra

zum

evan

ja sa

K

ance

lari

jom

In

tele

ktua

lne

K4-

2012

M

KO

S

50

0.00

€

0.00

€

0.00

€

500.

00 €

  

12

8

akat

a u

skla

du s

a Za

kon

o A

utor

skim

Pra

vim

a i

Srod

nim

pra

vim

a

Svoj

ine

2. P

otpi

siva

nje

mem

oran

dum

a ra

zum

evan

ja sa

Tr

žišn

im

Insp

ekto

rom

3.

Pot

pisi

vanj

e m

emor

andu

ma

razu

mev

anja

sa

Kos

ovsk

om

Polic

ijom

4.

Usv

ajan

je

Ure

dbe

za

posr

edov

anje

su

koba

u o

blas

ti au

tors

kih

prav

a 4

Nas

tava

k bo

rbe

prot

iv

fals

ifiko

vane

robe

1.

Bro

j kon

trol

a ko

mer

cija

lnih

te

reta

u c

ilju

iden

tifik

ovan

ja

fals

ifiko

vani

h ro

ba

2. S

tvar

anje

pro

fila

rizi

ka z

a fa

lsifi

kova

ne ro

be

3. B

roj o

tkri

veni

h sl

učaj

eva

Ex

offic

io

4. P

oveć

anje

bro

ja

sluč

ajev

a Ex

of

ficio

K4

- 20

13

OK

20

,000

.00

€ 20

,000

.00

€ 0.

00 €

3.

5.3.

Pro

kurim

i Pub

lik

  

12

9 1

Poveća

nje

tran

spar

enci

je

proc

esa

javn

e na

bavk

e ka

o i t

retir

anje

, praće

nje

i sa

nkci

onis

anje

sluča

jeva

ja

vne

naba

vke

1. M

onito

ring

i sp

rovođe

nje

Zako

na o

javn

oj

naba

vci

2. B

roj p

ogađ

anih

po

stup

aka

bez

obja

vljiv

anja

ob

aveš

tenj

a za

ug

ovor

3.

Bro

j ra

zmot

reni

h ža

lbi

(TRN

) 4.

Mon

itori

ng i

upra

vlja

nje

Javn

og

Ugo

vora

5.

Bro

j izr

ečen

ih

kazn

i za

UV

(T

RN)

6. B

roj

inte

rpre

taci

je

zaht

eva

od st

rane

od

govo

rnih

or

gana

za

gonj

enje

os

umnj

ičen

ih

sluč

ajev

a 7.

Bro

j dob

ijen

cert

ifika

ta z

a pr

ofes

iona

lizam

za

javn

u na

bavk

u

K4-

2013

RK

JN

14

0,00

0.00

€

2 Po

veća

nje

ljuds

kih

kapa

cite

ta k

ao i

održ

ivos

t sl

užbe

nika

javn

e na

bavk

e

1. B

roj o

drža

nih

tren

inga

i os

poso

blje

nog

osob

lja

2. B

roj z

apos

leno

g os

oblja

3.

Bro

j odg

ovor

nih

služ

beni

ka z

a

K4-

2013

RK

JN

IK

JA

35

,000

.00

€

  

13

0

javn

u na

bavk

u ko

ji su

pro

men

ili

radn

o m

esto

4.

Dir

ekto

r CA

N

imen

ovan

(MF)

3 O

dobr

avan

je li

ste

uslu

ga,

snab

deva

nja,

ce

ntra

lizov

anih

u

cent

raln

om i

opšt

insk

om

nivo

u.

1. P

ripr

emlje

na

lista

art

ikal

a za

jedn

ičko

g ko

rišć

enja

2.

Usv

ojen

a lis

ta

artik

ala

zaje

dnič

kog

kori

šćen

ja

3. B

roj

cent

raliz

ovan

ih

tend

era

K2-

2013

M

F C

AN

10,0

00.0

0 €

3.

5.4.

Sta

ndar

diza

cija

, akr

edita

cija

, oce

njiv

anje

sagl

asno

sti,

met

rolo

gije

i na

dgled

anje

trži

šta.

1 K

ompl

etir

anje

zak

onsk

og

okvi

ra i

njeg

ovo

spro

vođe

nje

1. Z

akon

o

nadg

leda

nju

trži

šta,

usv

ojen

2.

Spr

ovođ

enje

te

hnič

kih

ured

bi

uskl

ađen

osti

sa

EU

3. Iz

vrše

na st

udija

o

spro

vođe

nju

ured

bi

K4

-

2013

M

TI

27,0

00.0

0 €

13,0

00.0

0 €

14,0

00.0

0 €

  

13

1

4. P

erio

dičk

i iz

vešt

aji

prip

rem

ljeni

od

stra

ne

insp

ekto

rata

O

cenj

ivač

ka T

ela

Usk

lađe

nost

i (O

UT)

nad

gled

ana

2 Po

veća

nje

sves

ti za

sp

rovođe

nje

stan

dard

a 1.

Sve

tski

Dan

st

anda

rda,

or

gani

zova

n 2.

Šes

t or

gani

zova

nih

stol

ova

za

poveća

nje

sves

ti bi

znis

a za

sp

rovođe

nje

stan

dard

a

K3

- 20

13

MTI

Sekt

orsk

a st

rate

gija

9,

000.

00 €

5,

000.

00 €

4,

000.

00 €

3 D

alji

razv

oj la

bora

tori

ja

za m

etro

logi

ju u

skl

adu

sa m

eđun

arod

nim

st

anda

rdim

a

1. K

alib

risa

ni

etal

oni

2. N

ove

labo

rato

rije

m

etro

logi

je,

uspo

stav

ljene

(d

užin

e, p

ritis

ka,

vrem

ena

i fr

ekve

ncije

) 3.

Ser

tifik

ovan

je

njih

ovog

oso

blja

za

odr

eđen

e ob

last

i met

rolo

gije

K3

- 20

13

MTI

45

0,00

0.00

€ 25

0,00

0.00

€ 20

0,00

0.00

€

4 Iz

grad

nja

kapa

cite

ta u

re

leva

ntni

m a

genc

ijam

a ka

o i p

obol

jšanj

e m

eđui

nstit

ucio

naln

e sa

radn

je

1. T

ržiš

ni

insp

ekto

ri i

cari

nski

slu

žben

ici

obuč

eni z

a sp

rovođe

nje

K3

- 20

13

MTI

65

,600

.00

€ 65

,600

.00

€

  

13

2

tehn

ički

h di

rekc

ija/u

redn

i in

dust

rijsk

o ne

preh

ram

beni

pr

oizv

oda

2. B

aza

poda

taka

za

razm

enu

info

rmac

ija

proi

zved

enih

u

skla

du s

a RA

PEX-

om.

3. R

egru

tova

nje

doda

tnih

sl

užbe

nika

. 4.

Tre

tiran

je u

cilj

u fu

nkci

onal

izac

ije

baze

pod

atak

a za

st

anda

rde.

3.

5.5.

Zaš

tita

potr

ošač

a

1 D

a se

kom

plet

iran

i se

kund

arno

za

kono

davs

tvo

1.

Adm

inis

trat

ivno

U

puts

tvo

za ro

be

sa d

efek

tom

, us

voje

no

2.

Adm

inis

trat

ivno

U

puts

tvo

o ak

cion

oj p

roda

ji,

usvo

jeno

3.

A

dmin

istr

ativ

no

Upu

tstv

o o

roba

ma

na

sniž

enje

, usv

ojen

o

K4-

2013

M

TI

ZK/M TI

St

udija

Iz

vodl

jivos

ti 20

12

1,00

0.00

€

1,00

0.00

€

  

13

3 2

Izra

da a

kcio

nog

plan

a za

sp

rovođe

nje

prog

ram

a za

za

štitu

pot

rošača

1. P

lan

za

spro

vođe

nje

prog

ram

a za

za

štitu

pot

rošača

je

izrađe

n 2.

Ure

dba

za

bezb

edno

st h

rane

je

usv

ojen

a 3.

Bro

j re

aliz

ovan

ih

kam

panj

a za

po

diza

nje

sves

ti

K2-

2013

M

TI

KA

VH

St

udija

Iz

vodl

jivos

ti 20

12,

Prog

ram

za

zašt

itu

potr

ošač

a 20

10-2

014

1,00

0.00

€

1,00

0.00

€

3 Iz

grad

nja

kapa

cite

ta i

pobo

ljšan

je s

iste

ma

za

adre

sira

nje

žalb

i u d

iviz

iji

za z

aštit

u po

troš

ača.

1. U

loga

međ

u in

spek

tora

ta i

divi

zije

pot

rošača

je

def

inis

ana

2. D

isku

sion

i sto

sa

stra

nam

a od

in

tere

sa je

or

gani

zova

n 3.

Sen

zibi

lizov

ani

potr

ošač

i o

njih

ovim

pra

vim

a pu

tem

bilb

orda

i dr

ugih

rele

vant

nih

sred

stav

a 4.

Jeda

n do

data

n sl

užbe

nik

regr

utov

an

5. O

buče

ni

služ

beni

ci z

a ob

last

i u n

asta

vku:

a)

O v

eštin

ama

istr

aživ

anja

ne

gativ

nih

feno

men

a na

tr

žišt

u

K4-

2013

M

TI

AV

H/

RUV

K/R

UE

/

Stud

ija

Izvo

dljiv

osti

2012

9,91

0.00

€

5,41

0.00

€

  

13

4

b) V

eštin

e id

entif

ikov

anja

naj

pr

oble

mat

ični

h pi

tanj

a sa

koj

ima

se su

očav

aju

ili s

e m

ogu

suoč

iti

potr

ošač

i, ka

ko b

i se

pro

cesi

rale

i ad

resi

rale

žal

be n

a vr

eme

3.

6. P

ravd

a i u

nutr

ašnj

a pi

tanj

a

3.

6.1.

Jača

nje i

nstit

ucija

i vl

adav

ine p

rava

Da

se o

jača

ju re

leva

ntne

inst

ituci

je u

adm

inis

trac

iji u

opš

te i

poje

dinačn

o in

stitu

cija

za

spro

vođe

nje

zako

na i

suds

tva

1 D

a se

izgr

adi k

apac

iteti

Kos

ovsk

e po

licije

što

se

tiče

istr

age

sluč

ajev

a zl

očin

a

1. S

iste

m p

odat

aka

Polic

ije, i

nteg

risa

n 2.

Mod

erne

op

rem

e za

istr

agu

zloč

ina,

ob

ezbeđe

ne

3. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

4.

Bro

j obu

ka

K4-

2013

M

UP

4,18

9,40

0.0

0 €

2,18

9,40

0.0

0 €

2,00

0,00

0.0

0 €

0.00

€

2 D

a se

ojača

spr

ovođ

enje

za

kona

, izr

ada

seku

ndar

nog

zako

noda

vstv

a i j

ačan

ja

kapa

cite

ta u

obl

asti

zašt

ite ličn

ih p

odat

aka

1. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo,

us

voje

no

2. Iz

vešt

aj p

roce

ne

veza

no s

a us

klađ

enos

ti do

mać

eg

zako

noda

vstv

a sa

za

kono

m o

zaš

titi

lični

h po

data

ka,

izrađe

n 3.

Bro

j

K4-

2013

D

AZ

LP

  

13

5

regr

utov

anog

os

oblja

4.

Bro

j izd

atih

pr

epor

uka

od

stra

ne D

AZL

P

3.

6.2.

Azi

l, m

igra

cija

, viz

ne p

oliti

ke, k

ontr

ola

gran

ica

1 D

a se

nas

tavi

sa

uskl

ađiv

anje

m

zako

noda

vstv

a sa

pr

avni

m te

kovi

nam

a i

izgr

adnj

om k

apac

iteta

od

govo

rnih

inst

ituci

ja u

ob

last

i azi

la

1. Iz

men

a i

dopu

na Z

akon

a o

azilu

2.

AU

za

traž

ioce

az

ila s

a po

sebn

im

potr

ebam

a,

usvo

jen

3. S

trat

egija

za

mig

raci

ju 2

012

– 20

17, u

svoj

ena

4. K

odek

s et

ike

za

obuh

vaće

ne

služ

beni

ke u

po

litik

ama

za a

zil

i mig

raci

ju,

izrađe

n 5.

Dod

atno

oso

blje

za

Kan

cela

riju

Tr

ažio

ca A

zila

, re

grut

ovan

6.

Cen

tar z

a st

ranc

e,

uspo

stav

ljen

i fu

nkci

onal

an

7. B

roj o

drža

nih

obuk

a za

sl

užbe

nike

D

iviz

ije z

a A

zil i

K4-

2015

M

UP

1,12

2,29

0.0

0 €

1,12

2,29

0.0

0 €

0.00

€

0.00

€

  

13

6

Cen

tra

za tr

ažio

ce

azila

2 D

a se

usv

oje

SOP

za

otkl

anja

nje

odbi

jeni

h tr

ažio

ca a

zila

kao

i da

se

razv

ije p

rofil

mig

raci

je.

1. A

U z

a pr

oced

ure

prot

eriv

anja

i ot

klan

janj

a dr

žavl

jana

treć

ih

zem

alja

sa

neis

prav

nim

bo

ravk

om,

usvo

jeno

2.

Pro

fil is

prav

ne i

neis

prav

ne

mig

raci

je z

a K

osov

o, ra

zvije

n 3.

Bro

j tra

žioc

a az

ila s

a st

atus

om

odbi

jeno

g az

ila i

prot

eran

ih s

a K

osov

a 4.

Kam

panj

a za

po

diza

nje

sves

ti u

vezi

nei

spra

vne

mig

raci

je,

lans

iran

a

K4-

2013

M

UP

SSK

M

IP

MEI

3 D

a se

elim

iniš

u ko

nflik

ti iz

međ

u za

kono

davs

tva

Kos

ova

u ob

last

i m

igra

cije

i on

ih z

a ra

dne

dozv

ole

1. Iz

men

a i

dopu

na Z

akon

a i

izda

vanj

u ra

dne

dozv

ole

i za

pošl

java

nja

stra

nih

drža

vlja

na

RK

2. Iz

men

a i

dopu

na Z

akon

a o

K4-

2013

M

UP

MRS

S

15,0

00.0

0 €

0.00

€

0.00

€

15,0

00.

00 €

  

13

7

stra

ncim

a Se

kund

arno

za

kono

davs

tvo

Zako

na o

st

ranc

ima

i ono

g za

izda

vanj

e ra

dne

dozv

ole

i za

pošl

java

nja

stra

nih

drža

vlja

na,

usvo

jeno

4

Da

se p

obol

jša m

eđu-

inst

ituci

onal

na

koor

dina

cija

i da

se

izgr

ade

adm

inis

trat

ivni

ka

paci

teti

u ob

last

i m

igra

cije

.

1. B

aza

poda

taka

, in

tegr

isan

a 2.

Bro

j obu

ka

Broj

regr

utov

anog

os

oblja

K4-

2013

M

UP

5 D

a se

pob

oljša

sar

adnj

a iz

međ

u re

leva

ntni

h in

stitu

cija

u o

blas

ti po

novn

og p

rihv

atan

ja

kao

i da

se p

rim

ene

pred

viđe

ni v

rem

ensk

i ro

kovi

sa

zako

nom

i sa

sp

oraz

umim

a re

adm

isije

.

1. B

roj S

pora

zum

a re

adm

isije

sa

zem

ljam

a čl

anic

ama

EU i

treć

im z

emlja

ma

(por

ekla

traž

ioca

az

ila)

2. Iz

vešt

aj b

roja

za

htev

a za

re

adm

isiju

i br

oj

lica

u re

adm

isiji

, iz

rađe

ni

3. Iz

vešt

aji

nere

šeni

h sl

učaj

eva

read

mis

ije,

izrađe

ni

4. P

roce

dure

sa

radn

je s

a Ev

rops

kom

K

ance

lari

jom

za

K4-

2013

M

UP

MIP

40,0

00.0

0 €

40,0

00.0

0 €

0.00

€

0.00

€

  

13

8

Podr

šku

Azi

la

(EA

SO),

inic

iran

e 5.

Čla

nstv

o u

MA

RRI,

real

izov

ano

6 D

a se

nas

tavi

sa

dece

ntra

lizac

ija fo

nda

za

rein

tegr

aciju

, da

se

podj

edno

stav

e pr

oced

ure

prim

ene

za o

vaj f

ond

i da

se p

obol

jša s

arad

nja

izm

eđu

cent

raln

og i

loka

lnog

niv

oa.

1. S

trat

egija

za

rein

tegr

aciju

, po

novo

ra

zmot

rena

2.

Ure

dna

za

kori

st o

d fo

nda

za

rein

tegr

aciju

je

pono

vno

razm

otre

na u

sk

ladu

sa

prom

enam

a St

rate

gije

3.

ToR

i or

gani

zaci

ona

stru

ktur

a D

epar

tman

a za

re

inte

grac

iju,

izrađe

ne

4. O

pštin

ske

kom

isije

za

rein

tegr

aciju

, os

nova

ne

5. D

onoš

enje

od

luka

na

opšt

insk

om n

ivou

o

zaht

evim

a fo

nda

za re

inte

grac

iju,

dece

ntra

lizov

ano

6. B

roj

spro

vede

nih

odlu

ka u

pra

ksi,

u ve

zi s

a bi

znis

ima

i

K4-

2013

M

UP

MA

LS

27

,500

.00

€ 27

,500

.00

€ 0.

00 €

0.

00 €

  

13

9

izgr

adnj

om/p

ono

vnom

izgr

adnj

om

kuća

7.

Sta

tistič

ki

izve

štaj

u v

ezi

troš

kova

fond

a,

obja

vlje

n 8.

Red

ovni

sa

stan

ci s

a ci

viln

im

druš

tvom

, m

eđun

arod

nim

or

gani

zaci

jam

a,

ataš

eim

a m

igra

cije

ka

o i s

a lo

kaln

im

nivo

om,

orga

nizo

vani

9.

Ele

ktro

nski

si

stem

za

upra

vlja

nje

sluč

ajev

a,

funk

cion

alan

10

. Izv

ešta

j o

rein

tegr

aciji

RA

E za

jedn

ice,

izrađe

n.

7 D

a se

inte

nzifi

kuju

po

slov

i res

orni

h m

inis

tars

tava

u p

roce

su

rein

tegr

acije

1. P

erio

dičn

i iz

vešt

aji o

ak

tivno

stim

a u

obla

sti

rein

tegr

acije

, iz

rađe

ni

K4-

2013

M

UP

MRS

S M

ON

T M

Z M

ALS

8 D

a se

pob

oljša

ju i

kom

plet

iraj

u vi

zne

polit

ike

i izg

rade

ka

paci

teti

Cen

tra

za A

zil

1. Iz

men

a i

dopu

na Z

akon

a o

stra

ncim

a 2.

A

dmin

istr

ativ

no

Upu

tstv

o 07

/201

2

K4-

2013

M

UP

MU

P

14,4

00,0

0 14

,400

,00

  

14

0

i 08/

2012

, ra

zmot

reni

3.

Odl

uka

o po

litik

ama

za v

ize,

ra

zmot

rena

4.

Cen

tar z

a V

ize,

osno

van

5. B

aza

poda

taka

C

entr

a za

viz

e us

post

avlje

na i

pove

zana

sa

rele

vant

nim

ba

zam

a po

data

ka

6. K

odek

s et

ike

za

služ

beni

ke

obuh

vata

jući

iz

dava

nje

viza

, iz

rađe

n 7.

Pro

toko

li za

pr

imen

u un

utar

sp

oraz

uma

za

konz

ular

ne u

slug

e sa

Rep

ublik

om

Alb

anijo

m,

zavr

šene

8.

Bro

j re

grut

ovan

og

osob

lja

9. B

roj o

buka

9

Da

se p

oveć

a be

zbed

nost

do

kum

enat

a 1.

Dir

ektn

a lin

ija

obav

ešte

nja

od K

P ko

d A

CR

y ve

zu

sa sl

učaj

evim

a iz

gubl

jeni

h/uk

rad

enih

dok

umen

ta,

uspo

stav

ljena

2.

Baz

a po

data

ka

K4-

2013

M

UP

SSK

400,

000.

00 €

200,

000.

00 €

80,0

00.0

0 €

120,

000

.00

€

  

14

1

civi

lnog

regi

stra

i ci

viln

og s

tanj

a,

inte

gris

ana

3. K

rite

riju

mi z

a pr

omen

u lič

nih

poda

taka

u

civi

lnom

sta

nju,

st

roži

ji 4.

Ske

nira

nje

civi

lnih

regi

stra

vr

aćen

ih iz

Srb

ije,

zavr

šeno

5.

Dig

italiz

acija

re

gist

ra,

obuh

vata

jući

i vr

aćen

e re

gist

re,

zavr

šena

6.

Opi

s reg

istr

a,

obuh

vata

jući

vr

aćen

e re

gist

re,

zavr

šeno

7.

Bro

j ins

pekc

ija

na te

renu

za

vrše

nih

sa

sam

oini

cija

tivom

od

stra

ne

insp

ekto

rata

AC

R 8.

Bro

j obu

ka u

ob

last

i be

zbed

nost

i do

kum

enat

a na

ce

ntra

lnom

i lo

kaln

om n

ivou

  

14

2 1 0

Da

se p

oveć

a re

gion

alna

i m

eđun

arod

na s

arad

nja

kao

i izg

rade

in

stitu

cion

alni

i te

hnič

ki

kapa

cite

ti za

pri

men

u po

litik

a o

gran

ični

m

pita

njim

a.

1. D

emar

kaci

ja

gran

ice

sa C

rnom

G

orom

, zav

ršen

a 2.

Spo

razu

mi z

a IU

G, s

a su

sedn

im

drža

vam

a,

potp

isan

i 3.

Bro

j nov

ih

gran

ični

h pr

elaz

a,

uspo

stav

ljen

4. C

enta

r za

koor

dina

ciju

sa

Repu

blik

om

Mak

edon

ije,

funk

cion

aliz

ovan

a 5.

Spo

razu

mi

sara

dnje

sa

FRO

NTE

X-om

, po

tpis

an

6. M

oder

ne

opre

me

za

nadg

leda

nje

i ko

ntro

lu g

rani

ce,

obez

beđe

ne

7.

Reno

vira

ni/i

zgrađ

eni g

raničn

i pr

elaz

i 8.

Jedi

nica

K9

za

Gra

ničn

u Po

liciju

, us

post

avlje

na i

funk

cion

alna

K4-

2013

M

UP

KPM

M

IP

MF

AH

V

3,25

9,45

6.0

0 €

1,75

9,45

6.0

0 €

1,50

0,00

0.0

0 €

0.00

€

3.

6.3.

Bor

ba p

rotiv

pra

nja

novc

a

D

a se

razm

otri

zak

on o

spr

ečav

anju

pra

nja

novc

a i f

inan

sira

nje

tero

rizm

a, o

buhv

ataj

ući u

sklaće

nost

ovo

g za

kona

sa p

ravn

im

teko

vina

ma/

acqu

is

  

14

3 1

Da

se ra

zmot

ri z

akon

o

spreča

vanj

u pr

anja

nov

ca

i fin

ansi

ranj

a te

rori

zma,

ob

uhva

tajući

usk

lađe

nost

ov

og z

akon

a sa

pra

vnim

te

kovi

nam

a/ac

quis

1. P

lote

sim

-nd

rysh

imi i

ligj

it pë

r par

anda

limin

e

shpë

larje

s së

pa

rasë

dhe

fin

anci

min

e

terr

oriz

mit,

i m

irat

uar

K4-

2012

M

F

4,

000.

00 €

1

Da

se iz

radi

str

ateg

ija

prot

iv p

ranj

a no

vca

1. S

trat

egija

pro

tiv

pran

ja n

ovca

, us

voje

na

K4-

2012

M

F

1,

000.

00 €

2 D

a se

pob

oljša

in

stitu

cion

alna

ko

ordi

naci

ja z

a ef

ikas

niju

bo

rbu

prot

iv p

ranj

a no

vca

1. N

acio

naln

i ko

ordi

nato

r za

spro

vođe

nje

Stra

tegi

je z

a sp

reča

vanj

e pr

anja

no

vca

i fin

ansi

ranj

a te

rori

zma,

od

ređe

n

K1-

2013

M

F

3 D

a se

izgr

ade

kapa

cite

ti po

licijs

kih

zvan

ični

ka,

sudi

ja, t

užio

ca i

FOJ u

ob

last

i bor

be p

rotiv

pr

anja

nov

ca k

ao i

da s

e po

boljš

a tačn

ost i

da

se

vrši

har

mon

izac

ija

stat

istik

a

1. S

OP

o sa

radn

ji iz

međ

u K

P, F

OJ,

PAK

i C

arin

a,

izrađe

n 2.

Pri

ručn

ik o

tip

olog

iji p

ranj

a no

vca

i fin

ansi

ranj

a te

rori

zma,

izrađe

n 3.

Sta

tistik

e u

obla

sti b

orbe

pr

otiv

pra

nja

novc

a,

harm

oniz

ovan

e 4.

Sta

tistik

e o

insp

ekci

ji

K4-

2013

M

F

MU

P SS

K

KK

K

KIP

20,8

40.0

0 €

0.00

€

0.00

€

840.

00 €

  

14

4

inve

stic

ija u

ne

kret

nina

ma

i in

spek

ciji

kazi

na

5. B

roj i

zveš

tajn

ih

entit

eta,

pre

gled

an

6. B

roj o

buka

za

polic

ijske

sl

užbe

nike

, sl

užbe

nike

FO

J, tu

žioc

a, s

udija

u

obla

sti z

a bo

rbu

prot

iv p

ranj

a no

vca

4 D

a se

una

pred

i m

eđun

arod

na s

arad

nja

u ob

last

i bor

be p

rotiv

pr

anja

nov

ca

1. Č

lans

tvo

FOJ u

FA

TF, r

ealiz

ovan

o 2.

Mem

oran

dum

i sa

radn

je s

a os

talim

zem

ljam

a u

obla

sti

spreča

vanj

a i

borb

e pr

otiv

pr

anja

no

vca,

potp

isan

i

K4-

2013

M

F M

IP

8,

000.

00 €

3.

6.4.

Spr

ečav

anje

i bor

ba p

rotiv

org

aniz

ovan

og k

rimin

ala

i dru

gih

krim

inal

nih

aktiv

nost

i, uk

ljuču

jući

i te

roriz

am

D

a se

pok

aže

jasn

a op

rede

ljeno

st z

a po

stiz

anje

rezu

ltata

u b

orbi

pro

tiv o

rgan

izov

anog

kri

min

ala

i kor

upci

je, o

buhv

ataj

ući i

poče

tak

istr

aga

1 D

a se

pok

aže

jasn

a op

rede

ljeno

st z

a po

stiz

anje

rezu

ltata

u

borb

i pro

tiv

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala

i kor

upci

je, o

buhv

ataj

ući i

poče

tak

istr

aga

1. S

trat

egija

o

upra

vlja

nju

polic

ijsko

g ra

da

od st

rane

ob

aveš

tajn

im

sazn

anjim

a,

usvo

jena

2.

Str

ateg

ija z

a sp

reča

vanj

e zl

očin

a, u

svoj

ena

K1-

2013

M

UP

KK

K

  

14

5

3. B

roj

real

izov

anih

is

trag

a i o

pera

cija

D

a se

obe

zbed

i nas

tava

k us

ke sa

radn

je sa

EU

LEX-

om

1 D

a se

obe

zbed

i nas

tava

k us

ke s

arad

nje

sa E

ULE

X-om

1. K

ompa

ktni

sp

oraz

umi z

a vl

adav

inu

prav

a,

potp

isan

i 2.

Bro

j sluča

jeva

vi

soko

-im

enov

anih

sa

učešće

m E

ULE

X-a

(sud

ije, t

užio

ci,

polic

ija, p

opra

vne

služ

be)

3. B

roj s

asta

naka

K

oord

inac

iono

g O

dbor

a za

V

lada

vinu

Pra

va

K4-

2012

M

P M

UP

SSK

K

KK

U

svaj

anje

zak

onod

avst

va u

vez

i sa

zapl

enom

im

ovin

e

1 U

svaj

anje

zak

onod

avst

va

u ve

zi sa

zap

leno

m

imov

ine

1. P

redl

og z

akon

za

o k

onfis

kaci

ji im

ovin

e st

ečen

e ne

zako

nito

K4-

2012

M

P

3,

000.

00 €

1

Da

se p

obol

jša tačn

ost i

da

se

vrši

har

mon

izac

ija

stat

istik

a u

obla

sti b

orbe

pr

otiv

org

aniz

ovan

og

krim

inal

a

1. Z

ajed

ničk

a ba

za

poda

taka

izm

eđu

inst

ituci

ja p

rim

ene

zako

na, z

a sl

učaj

ve

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala

i ko

rupc

ije, j

e fu

nkci

onal

na

K4-

2013

M

UP

KK

K

SSK

M

F

  

14

6

2. Z

ajed

ničk

i go

dišn

ji iz

vešt

aj

izm

eđu

inst

ituci

ja

za p

rim

enu

zako

na, o

bjav

ljen

2 D

a se

spe

cija

lizuj

u su

dije

i t

užio

ci u

obl

asti

trgo

vine

sa

ljud

ima,

da

se p

oveć

a du

goročn

ost k

azne

kao

i da

se

obez

bedi

ne

opho

dan

budž

et z

a sk

loni

šta

i rei

nteg

raci

ja

žrta

va tr

govi

ne lj

udim

a.

1. B

roj

spec

ijaliz

ovan

ih

obuk

a za

sud

ije i

tuži

oce

2. B

roj d

ones

enih

su

dnih

odl

uka

3. B

udže

t za

sklo

ništ

a i

rein

tegr

aciju

žr

tava

trgo

vine

lju

dim

a, a

loci

ran

4. B

roj l

icen

cira

nih

sklo

ništ

a za

sl

učaj

eve

trgo

vine

lju

dim

a

K4-

2013

SS

K

KIP

K

KK

M

F M

UP

34,7

00.0

0 €

4,78

6.00

€

29,9

14.0

0 €

0.00

€

3 D

a se

usk

ladi

za

kono

davn

i i s

trat

eški

ok

vir s

a on

im E

U, u

ob

last

i ter

oriz

ma

i da

se

nast

avi p

raće

nje

stan

ja u

ob

last

i ter

oriz

ma

1. B

roj i

stra

ženi

h i

suđe

nih

sluč

ajev

a pr

otiv

tero

rizm

a 2.

Red

ovni

m

eseč

ni iz

vešt

aji o

sp

rovođe

nji

Stra

tegi

je p

rotiv

te

rori

zma

2012

–

2017

, izr

ađen

i 3.

Eks

pert

i za

finan

sijsk

e is

trag

e u

odgo

vara

jući

m

jedi

nica

ma

KP,

od

ređe

ni

K4-

2013

M

UP

MF

KK

K

SSK

  

14

7 4

Da

se in

tenz

ifiku

je

međ

unar

odna

sar

adnj

a u

obla

sti b

orbe

pro

tiv

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala

1. B

roj p

otpi

sani

h m

eđun

arod

nim

sp

oraz

uma

za

sara

dnju

i bo

rbu

prot

iv

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala

2. B

roj p

olic

ijski

h at

ašea

imen

ovan

ih

u di

plom

atsk

im

pred

stav

ništ

vim

a 3.

Bro

j sp

rove

deni

h za

jedn

ički

h is

trag

a i o

pera

cija

pro

tiv

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala

4. B

roj p

otpi

sani

h sp

oraz

uma

o m

eđun

arod

noj

prav

osud

noj

sara

dnji

u kr

ivič

nim

st

vari

ma

K4-

2013

M

UP

MIP

M

P K

KK

SS

K

442,

058.

00 €

0.00

€

0.00

€

442,

058

.00

€

5 D

a se

usv

oji s

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

o za

štiti

sv

edok

a, d

a se

izgr

ade

kapa

cite

ti Je

dini

ce z

a za

štitu

sve

doka

i da

se

obez

bedi

bud

žets

ka

auto

nom

ija

1. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

u ob

last

i zaš

tite

sved

oka,

usv

ojen

o 2.

Odv

ojen

e pr

osto

rije

za

zašt

ićen

e sv

edok

e na

sud

u,

obez

beđe

ne

3. P

oseb

ni

prog

ram

i za

zašt

itu sv

edok

a,

izrađe

ni

K4-

2013

M

UP

M

P SS

K

KK

K

KIP

869.

00 €

86

9.00

€

0.00

€

0.00

€

  

14

8

4. B

roj p

otpi

sani

h re

gion

alni

h sp

oraz

uma

o sa

radn

ji sa

ra

zlič

itim

ze

mlja

ma

u sp

rovođe

nju

prog

ram

a za

štite

sv

edok

a 5.

Bud

žet z

a Je

dini

cu z

a za

štitu

sv

edok

a, a

loci

ran

6. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

7.

Bro

j tre

ning

a 6

Da

se o

bezb

edi j

edna

va

ljana

zak

onsk

a ba

za

poda

taka

u o

blas

ti pr

islu

škiv

anja

te

leko

mun

ikac

ije

pruž

ajuć

i kon

trol

ne

meh

aniz

me

koji

omog

ućav

aju

razl

ikov

anje

sud

ske

inte

rven

cije

i on

e za

ob

aveš

tajn

e sv

rhe

1. P

redl

og z

akon

o

pris

lušk

ivan

ju

2. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

u ob

last

i pr

islu

škiv

anja

, us

voje

no

K4-

2013

K

PM

MU

P

18,0

00.0

0 €

18,0

00.0

0 €

0.00

€

0.00

€

7 D

a se

inte

nzifi

kuje

ek

splo

atac

ija o

dred

aba

koje

se o

dnos

e na

ko

nfis

kaci

ju im

ovin

e od

st

rane

pra

vosuđa

1. V

redn

ost

zapl

enje

ne

imov

ine

2.

Bro

j izv

ršen

ih

odlu

ka

3. B

roj o

buka

za

sudi

je i

tuži

oce

u ve

zi s

a ko

nfis

kaci

jom

im

ovin

e

K4-

2013

SS

K

MU

P K

KK

K

IP

1,68

3.00

€

1,68

3.00

€

0.00

€

0.00

€

  

14

9

8 Iz

grad

nja

i una

pređ

enje

in

stitu

cion

alni

h ka

paci

teta

u v

ezi s

a sp

reča

vanj

em i

borb

om

trgo

vine

i zl

oupo

treb

e na

rkot

ika,

trgo

vine

or

užje

m i

priv

redn

og

krim

inal

a

1. Iz

vešt

aj o

pr

ocen

i pre

tnji

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala,

uk

ljuču

jući

i tr

govi

nu o

ružj

em

(SO

CTA

), sa

stav

ljen

2. B

roj

razm

enje

nih

info

rmac

ija o

sl

učaj

evim

a tr

govi

ne

nark

otic

ima,

tr

govi

ne o

ružj

em i

ekon

omsk

ih

zloč

ina

3. B

roj i

stra

ga i

zaje

dnič

kih

oper

acija

pro

tiv

trgo

vine

dro

gom

, tr

govi

ne o

ružj

em i

ekon

omsk

ih

zloč

ina

4. O

prem

e za

is

trag

u tr

govi

ne

drog

om i

trgo

vino

, oru

žjem

, ob

ezbeđe

ne

5. B

roj o

buke

za

polic

ajce

6.

Ops

erva

tor z

a le

kove

, osn

ovan

K4-

2013

M

UP

MZ

3.

7. P

oliti

ka sa

radn

je

3.

7.1.

Eko

nom

ska,

mon

etar

na i

stat

istič

ka s

arad

n ja

i zaš

tita

  

15

0

finan

sijsk

ih in

tere

sa E

U

1 In

stitu

cion

alni

razv

oj i

izgr

adnj

a ka

paci

teta

. 1.

Usk

lađi

vanj

e se

kund

arno

g za

kono

davs

tva.

2.

AU

za

reor

gani

zova

nje.

3.

Apr

oksi

mac

ija

stat

istič

kih

poda

taka

ug

lavn

om z

a po

ljopr

ivre

dne

proi

zvod

e iz

međ

u EU

i K

osov

a.

4. S

prov

ođen

je

prep

oruk

e Eu

rost

ata

5. P

obol

jšan

izvo

r po

data

ka .

6. o

delje

nje

za

plan

iran

je IT

ko

mpl

etir

ano.

7.

Bro

j odr

žani

h tr

enin

ga i

broj

uč

esni

ka n

a tr

enin

gu.

Broj

regr

utov

anog

os

oblja

.

K4

- 20

13

ASK

K

PM

CBK

M

F C

arin

e, K

ARB

. MPŠ

RR

Zako

n o

zvan

ični

m

stat

istik

ama U

A o

re

orga

niza

ciji

M

eđun

aro

dni

doku

men

ti Iz

vešt

aj o

iz

vodl

jivos

ti 2

012

184,

000.

00 €

20,0

00.0

0 €

70,0

00.0

0 €

94,0

00.

00 €

2 Pr

ipre

ma

za p

opis

po

ljopr

ivre

de.

1. U

pitn

ici i

up

utst

va

prip

rem

ljeni

. 2.

Pre

dlog

pro

jeka

t pr

ipre

mlje

n.

3. P

riku

plja

nje

poda

taka

sa

tere

na.

K4

- 20

13

ASK

K

PM

Opš

tins

ke

skup

štin

e M

PŠR

R

God

išnj

i pl

an ra

da

2013

, P5

VSZ

Iz

vešt

aj o

iz

vodl

jivos

ti

2,38

5,18

0.0

0 €

715,

554.

00 €

1,66

9,62

6.0

0 €

  

15

1

4. P

riku

plje

ni

poda

ci s

iste

mir

ani.

3 Po

boljš

anje

pos

lovn

e st

atis

tike

i m

akro

ekon

omsk

e st

atis

tike.

1. P

obol

jšan

kval

itet p

oslo

vne

stat

istik

e .

2. S

prov

eden

e pr

ipre

me

o N

AC

E Re

v.2

. 3.

Osn

ovan

re

gist

ar z

a gr

upe

pred

uzeć

a.

4. K

rPA

Kor

očne

st

atis

tike

(građe

vins

ke i

indu

stri

jske)

5.

Pok

azat

elji

za

mer

enje

pri

hoda

do

mać

inst

ava

(SIL

C).

K4

- 20

13

ASK

K

PM

MF

PAK

M

TI

(KA

RB)

Izve

štaj

o

izvo

dljiv

ost

i 201

1 i

2012

Pl

an ra

da

2013

P5

VSZ

726,

040.

00 €

226,

040.

00 €

500,

000.

00 €

4 Pr

ipre

ma

za uče

šće

u ek

onom

skom

i fis

kaln

om

pret

-pri

stup

nom

pr

ogra

mu

1. Iz

vešt

aj IP

A

2012

pro

jekt

a za

EF

P

K4

- 20

15

MF

Pr

ojek

at I

IPA

201

2 "S

uppo

rt to

Pub

lic

Adm

inis

trat

ion

Refo

rm (P

ublic

Fi

nanc

e an

d St

atis

tics)

"

1,00

0,00

0.0

0 €

5 Iz

grad

nja

anal

itičk

ih

kapa

cite

ta z

a m

akro

ekon

omsk

e pr

ocen

e i p

rogn

oze

1. O

drža

ni tr

enin

zi

za

mak

roek

onom

ske

proc

ene

i pr

ogno

ze

2. B

roj o

buče

nih

služ

beni

ka

K4

- 20

13

MF

Pl

an

Obu

ka M

F 20

13

0.00

€

3.

7.2.

Pro

moc

ija i

zašt

ita in

vest

icija

, in

dust

rijsk

a sa

radn

ja,

MSP

i tu

rizm

a

  

15

2 1

Una

pređ

enje

živ

otne

sr

edin

e za

pos

lova

njea

1.

Org

aniz

ovan

e ko

nfer

enci

je sa

op

štin

ama

za

pobo

ljšan

je

posl

ovno

g ok

ruže

nja

2. S

iste

m s

tvor

en

za je

dins

tven

i m

atič

ni b

roj

3. R

egis

trov

ani

bizn

isi o

nlaj

n 4.

Pov

ećan

je b

roja

ug

ovor

a o

zašt

iti

inve

stic

ija

5. O

rgan

izov

ane

konf

eren

cije

za

prom

ociju

in

vest

icija

i iz

voza

6.

Inde

ks p

oliti

ka

EU z

a m

ala

pred

uzeć

a,

redo

vno

izve

štav

an

K 4

- 20

15

MTI

K

ARB

, ARR

1.

Rap

orti

Doi

ng

Busi

ness

Sv

etsk

e Ba

nke

8,00

0.00

€

8,00

0.00

€

0.00

€

2 Ra

zvija

nje

sist

ema

kate

gori

zaci

je p

redu

zeća

1.

Kre

iran

je b

aze

poda

taka

2.

Stu

dija

o

post

ojeć

im

pred

uzeć

ima,

kl

asifi

kujući

i ka

tego

rišući

na

sekt

orsk

im

osno

vam

a

K 2

- 20

14

MTI

20

,000

.00

€ 3,

000.

00 €

17

,000

.00

€

  

15

3 3

Pobo

ljšan

je p

rist

upa

finan

sija

ma

za p

redu

zeća

1.

Izvr

šena

stud

ija

za m

oguć

nost

i i

mod

alite

te

stva

ranj

a i

funk

cion

isan

ja

šem

a kr

editn

e ga

ranc

ije

2. A

plik

acija

za

član

stvo

u E

U

razv

ojni

m

inst

ituci

jam

a (C

IP,

EU S

ME

Wee

k ) i

dr

ugih

don

ator

a u

cilju

stv

aran

ja

finan

sijsk

ih

inst

rum

ente

kak

o bi

se

olak

šao

pris

tup

MSP

u

finan

sija

ma,

iz

vrše

na.

3. Č

lans

tvo

u C

IP i

EU S

ME

Wee

k 4.

Fon

d st

vore

n u

cilju

fu

nkci

onal

izac

ije

šem

e za

gar

anci

ju

kred

ita

5. F

ond

stvo

ren

da

subv

enci

oniš

e M

SP

K 2

- 20

15

MTI

M

EF,

CBK

, U

druž

enje

ba

nak

a

1. A

BV

2. S

trat

egija

za

razv

oj

MSP

100,

000.

00 €

20,0

00.0

0 €

80,0

00.0

0 €

4 U

spos

tavl

janj

e sa

radn

je

izm

eđu

obra

zovn

ih

inst

ituci

ja i

MSP

za

pred

uzeć

a i i

ndus

trijs

ke

polit

ike

1. P

rogr

am "B

izni

s In

tern

ship

" za

200

st

uden

ata,

sp

rovo

den

2. S

avet

odav

ni

save

t MSP

K 4

- 20

13

MTI

U

nvie

rzite

t i

kole

dži

1. A

BV

2. S

trat

egija

za

razv

oj

MSP

50,0

00.0

0 €

50,0

00.0

0 €

0.00

€

  

15

4

funk

cion

aliz

ovan

3.

Pre

dmet

za

Pred

uzet

ništ

vo

ubač

en u

kur

ikul

u ni

skog

ob

razo

vanj

a (M

ON

T)

3.7.

3. P

oljo

priv

reda

1 D

alje

usk

lađi

vanj

e sa

EU

za

kons

kim

okv

irom

1. N

acrt

zak

ona

za

zašt

itu b

ilja,

od

obre

n;

2. N

acrt

zak

ona

šum

a od

obre

n;

3. N

acrt

zak

ona

za

hran

u, o

dobr

en;

4. N

acrt

zak

ona

za

stok

e, o

dobr

ena;

5.

Nac

rt z

akon

a o

sem

enim

a,

odob

ren;

6.

Nac

rt z

akon

a o

sadn

om m

ater

ijalu

od

obre

n;

7. N

acrt

zak

ona

o po

pis

poljo

priv

rede

, od

obre

n;

8. N

acrt

zak

ona

o G

MO

, usv

ojen

; 9.

Adm

inis

trat

ivna

up

utst

va, i

zdat

a.

K4

- 20

13

MPŠ

RR

Fak.

Po

ljop

rivr

ede

Zako

noda

vna

st

rate

gija

20

13

75,0

00.0

0 €

75,0

00.0

0 €

0.00

€

  

15

5 2

Izra

da p

oliti

ka, p

lano

va i

prog

ram

a za

razv

oj

sekt

ora

poljo

priv

rede

i ru

raln

og ra

zvoj

a

1. S

trat

egija

i pl

an

za p

oljo

priv

redu

i ru

raln

i raz

voj

2014

-202

0,

usvo

jen:

2.

God

išnj

i pr

ogra

m s

a te

hnič

kim

m

eram

a, iz

rađe

n;

3. G

odiš

nji a

kcio

ni

plan

za

razv

oj

orga

nske

po

ljopr

ivre

de,

prip

rem

ljen

i od

obre

n od

str

ane

MPŠ

RR;

4. A

utor

itet

Kon

trol

e za

or

gans

ku

poljo

priv

redu

, os

nova

n;

5. G

odiš

nji p

lan

za

upra

vlja

nje

bakt

erijs

kih

opek

otin

a,

usvo

jen;

6.

Reg

ista

r po

ljopr

ivre

dnik

a,

ažur

iran

; 7.

Mre

ža p

odat

aka

raču

novo

dstv

a po

ljopr

ivre

dnih

fa

rmi,

kom

plet

iran

; 8.

Zaš

tićen

o ge

ogra

fsko

po

rekl

o vi

na i

opis

K4

- 20

13

MPŠ

RR

Opš

tine

Za

kon

o po

ljopr

ivre

dnom

ze

mlji

štu,

St

rate

gija

za

ko

mas

aciju

po

ljopr

ivre

dnog

ze

mlji

šta

50,0

00.0

0 €

50,0

00.0

0 €

0.00

€

50,0

00.

00 €

  

15

6

loka

cija

sa

zašt

ićen

im

geog

rafs

kim

in

dika

cija

ma,

za

vrše

no;

9. S

ertif

ikov

ana

i ka

tego

rizo

vana

vi

na;

10. P

ilot J

edin

ica

za d

emon

stra

ciju

za

utv

rđiv

anje

po

rekl

a ge

ogra

fske

sr

edin

e,

uspo

stav

ljena

; 11

. Pov

ršin

a ko

nsol

idov

anog

ze

mlji

šta

(u h

a)

Mer

e ko

je s

e pr

eduz

imaj

u za

za

štitu

po

ljopr

ivre

dnog

ze

mlji

šta

(bro

j po

dnet

ih p

rija

va,

dozv

ola,

izda

tih

licen

ci, i

nspe

kcija

, re

vizi

ja i

broj

iz

vrše

nih

prija

va)

  

15

7 3

Mod

erni

zaci

ja

poljo

priv

redn

ih i

agro

-pr

erađ

ivač

ka p

redu

zeća

kr

oz š

emu

gran

tova

i po

boljš

anje

usl

ova

za

mar

ketin

g.

1. B

udže

t (d

onac

ije i

subv

enci

je) z

a po

ljopr

ivre

dnik

e i

pred

uzeć

a ag

ro-

prer

ade

(4,5

m

ilion

a ev

ra

budž

eta

od s

tran

e K

B i 5

mili

ona

podr

ške

EK)

obez

beđe

n;

2. U

laga

nje

u pr

eduz

eća

agro

–

prer

ade

i raz

nim

fa

rmam

a ko

je

ispu

njav

aju

EU

stan

dard

e (b

roj

pred

uzeć

a ag

ro –

pr

erad

e, fa

rmi,

vrst

i inv

estic

ija,

itd) o

bezb

eđen

o;

3. T

ačke

pr

ikup

ljanj

a za

sk

ladi

šten

je i

prom

et

poljo

priv

redn

ih

proi

zvod

, us

post

avlje

ne;

4. S

iste

m (s

oftv

er)

trži

šnih

in

form

acija

o

cena

ma

za

prim

arne

po

ljopr

ivre

dne

stav

ke,

funk

cion

aliz

ovan

i až

urir

an

K4

- 20

13

MPŠ

RR,

ASK

. KA

HV

, O

pštin

e 19

,350

,000

.00

€

1,43

5,00

0.0

0 €

5,00

0,00

0.0

0 €

12,9

15,

000.

00 €

  

15

8

5. Iz

vešt

aj z

a ra

zmen

e tr

govi

ne

(uvo

z i i

zvoz

), na

os

novu

sta

tistič

kih

poda

taka

, pr

ipre

mlje

n;

6. P

oljo

priv

redn

i pr

oizv

odi

prom

ovis

ani

pute

m sa

jmov

a,

fest

ival

a u

zem

lji i

inos

tran

stvu

(p

otro

šen

budž

et,

broj

saj

mov

a,

tere

nski

dan

i, itd

.)

4 Po

boljš

anje

infr

astr

uktu

re

u ru

raln

im p

odručj

ima

1. P

utev

i, el

ektr

ične

mre

že,

vodo

vod

i tr

ansp

ort u

ru

raln

im

podr

učjim

a po

boljš

an (b

roj

sela

ukl

juče

nih,

vr

sta

regu

lisan

e in

fras

truk

ture

, du

žina

u m

etri

ma

ili k

ilom

etri

ma,

itd

); 2.

Reh

abili

tova

n si

stem

za

navo

dnja

vanj

e (r

egul

isan

e br

ane,

ka

nali,

kan

ali

navo

dnja

vanj

a re

gulis

ani,

K4

- 20

13

MPŠ

RR

MPŠ

RR/

Op

štin

e

Zako

n o

orga

nsko

j po

ljopr

ivre

di

4,87

4,17

8.0

0 €

0.00

€

0.00

€

4,87

4,1

78.0

0 €

  

15

9

navo

dnja

vana

po

vrši

na u

ha,

itd

.);

3. V

rsta

re

aliz

ovan

ih

proj

ekat

a u

rura

lnim

po

druč

jima

prek

o lo

kaln

ih a

kcio

nih

grup

a (L

AG

) sa

utic

ajem

na

rura

lne

obla

sti

5

Kor

išće

nje

i odr

živo

up

ravl

janj

e šu

mam

a 1.

Poš

umlja

vane

po

vrši

ne u

ha;

2.

Pla

novi

up

ravl

janj

a šu

mam

a (h

a)

proj

ekto

vani

i od

obre

ni o

d st

rane

M

PŠRR

; 3.

Str

ateg

ije z

a ra

zvoj

lova

us

voje

na o

d st

rane

V

lade

; 4.

Str

ateg

ije z

a ra

zvoj

eko

turi

zma

odob

rena

od

stra

ne V

lade

; 5.

Nac

iona

lna

inve

ntar

izac

ija

šum

a (K

onač

ni

izvj

ešta

j) iz

rađe

n;

6. S

trat

egija

za

održ

ivo

upra

vlja

nje

K4

- 20

13

MPŠ

RR

pštin

e,

MSP

P

Zako

n o

poljo

priv

redn

om

zem

ljišt

u

529,

245.

00 €

60,0

00.0

0 €

245,

000.

00 €

224,

245

.00

€

  

16

0

nedr

vnih

šum

skih

pr

oizv

oda,

od

obre

na o

d st

rane

Vla

de;

7. M

ere

i akc

ije

pred

uzet

e od

st

rane

KA

Š za

za

štitu

šum

a (b

roj

prek

ršaj

a,

insp

ekci

ja, k

azni

za

pre

krša

je i

kriv

ična

del

a,

štet

očin

a ile

galn

ih

kori

snik

a šu

ma)

.

6 Iz

grad

nja

inst

ituci

onal

nih

kapa

cite

ta z

a ra

zne

obla

sti s

ekto

ra

poljo

priv

rede

i da

lje

jača

nje

poljo

priv

rede

i ru

raln

ih s

avet

odav

nih

uslu

ga z

a po

ljopr

ivre

dnik

e, g

rupe

po

ljopr

ivre

dnik

a, N

VO

.

1. B

roj o

buče

nih

služ

beni

ka

min

ista

rstv

a za

ra

zlič

ite s

ekto

re

poljo

priv

rede

(v

rsta

obu

ke,

stud

ijska

pu

tova

nja

, itd

.);

2. In

form

ativ

ni i

save

toda

vni c

entr

i su

rest

rukt

urir

ani i

fu

nkci

onal

izov

ani

(bro

j fu

nkci

onal

nih

info

rmac

ioni

h ce

ntar

a, n

jihov

a op

rem

a, it

d);

3. T

ehničk

e sa

veto

davn

e us

luge

koj

e se

nu

de (b

roj

K4

- 20

13

MPŠ

RR

Fak.

Po

ljop

rivr

ede,

,pšt

ine

, SH

PUK

Plan

rada

M

PŠRR

75

0,83

5.00

€ 0.

00 €

0.

00 €

75

0,83

5.0

0 €

  

16

1

farm

era,

vrst

a sa

veta

, bro

j pu

blik

acija

, br

ošur

a, le

taka

, itd

) ;

4. K

ampa

nje

podi

zanj

a sv

esti

građ

ana

o va

žnos

ti, z

aštit

i i

kori

šćen

ju š

uma

(bro

j sas

tana

ka,

učes

nici

, vrs

ta

info

rmac

ija –

št

ampa

ni i

elek

tron

ski m

ediji

, itd

) ;

5. T

AIE

X te

hnič

ka

pom

oć (v

rsta

tr

enin

ga, r

ezul

tati

i bro

j obuče

nih

učes

nika

, itd

.)

1

Usa

glaš

avan

je

podz

akon

skih

pro

pisa

u

obla

sti b

ezbe

dnos

ti hr

ane,

zd

ravl

ja ž

ivot

inja

i bi

ljaka

1. U

redb

a o

doda

cim

a u

hran

i, od

obre

na;

2. U

redn

a o

ribl

jim

bole

stim

a,

odob

rena

; 3.

Pra

vila

za

odob

renj

e i

regi

stra

ciju

po

slov

nih

subj

ekat

a (b

iljni

h i

živo

tinjsk

ih)

odob

rena

; 4.

Ure

dba

za

K4-

2013

A

HV

K

PM,M

PŠRR

,MF,

Poljo

priv

redn

i fak

ulte

t, po

slov

ni s

ubje

kti

KPM

,MPŠ

RR,M

F,SO

HP

KPM

,MPŠ

RR,M

F K

PM,M

PŠRR

,MF

KPM

,MPŠ

RR,M

F K

PM,M

SPP

63,0

00.0

0 €

63,0

00.0

0 €

0.00

€

0.00

€

  

16

2

fitos

anita

rne

kont

role

, od

obre

na;

5. U

redb

a za

uvo

z pr

ehra

mbe

nih

proi

zvod

a ži

votin

jskog

po

rekl

a, u

svoj

ena;

6.

Ure

dba

o ži

votin

jskih

pod

-pr

oizv

oda,

od

obre

na;

2 U

spos

tavl

janj

e po

litik

a i

plan

ova

za p

rehr

ambe

nu

bezb

edno

st, z

drav

lja

živo

tinja

i zd

ravl

ja b

ilja

1. N

acio

naln

i pla

n sl

užbe

nih

kont

rola

, usv

ojen

; 2.

Str

ateg

ija z

a sp

reča

vanj

e ne

lega

lnog

kla

nja,

us

voje

na;

3. S

trat

egija

za

licen

cira

nje

i ko

ntro

lu

odob

reni

h ži

votin

jskih

tr

žišt

a;

4. P

lan

za

spro

vođe

nje

stra

tegi

je o

na

dgra

dnji

poljo

priv

redn

o –

preh

ram

beni

h pr

eduz

eća,

od

obre

n;

5. T

ačke

gra

ničn

e ko

ntro

le (T

GK

) ka

tego

risa

ne;

6. S

tand

ardn

e

K4-

2013

A

HV

79

0,00

0.00

€ 79

0,00

0.00

€ 0.

00 €

0.

00 €

  

16

3

oper

ativ

ne

proc

edur

e za

fit

osan

itarn

e ko

ntro

le,

odob

rene

; 7.

Sta

ndar

dne

oper

ativ

ne

proc

edur

e za

uz

orko

vanj

e,

usvo

jene

; 8.

Sis

tem

atsk

o uv

ođen

je i

uskl

ađiv

anje

po

data

ka u

baz

i po

data

ka o

id

entif

ikac

iji,

regi

stra

ciji,

po

kret

u, k

lanj

u,

smrt

i živ

otin

ja s

a te

rena

zav

ršen

o;

3 Iz

grad

nja

inst

ituci

onal

nih

i pro

fesi

onal

nih

kapa

cite

ta A

HV

1. B

roj

uspo

stav

ljeni

h re

gion

alni

h ka

ncel

arija

; 2.

Pre

bača

j in

spek

tora

AH

V,

zavr

šen;

3.

Bro

j rad

nika

za:

pr

egle

d,

uzor

kova

nje,

la

bora

tori

ju,

prav

nu

kanc

elar

iju,

zapo

slen

ih;

4. B

roj r

enov

iran

a gr

anič

nih

obje

kata

za

vet

erin

arsk

u i

K4-

2014

A

HV

K

PM,M

ALS

,MF

KPM

,MA

LS,M

F K

PM,M

F M

F,EK

,MSP

P,M

ALS

3,28

2,00

0.0

0 €

1,28

2,00

0.0

0 €

2,00

0,00

0.0

0 €

0.00

€

  

16

4

fitos

anita

rnu

kont

rolu

uvo

za;

5. B

roj o

buče

nih

služ

beni

ka A

HV

; 6.

Izgr

adnj

a fa

brik

e za

pre

radu

sp

ored

nih

proi

zvod

a ži

votin

jskog

po

rekl

a za

vrše

na;

7. B

roj u

govo

reni

h ve

teri

nara

od

obuč

enih

AH

V.

4 O

drži

vost

akr

edito

vani

h m

etod

a i p

roši

renj

e ob

ima

akre

dita

cije

1. B

roj u

zora

ka

prem

a na

cion

alno

m

plan

u bo

lest

i pr

aćen

ja i

kont

role

hr

ane

na K

osov

u (p

od p

lano

vim

a O

ZBŽ

i OJU

) je

test

iran

a;

2. B

roj o

buče

nog

osob

lje la

bora

tori

je

za h

ranu

i ve

teri

nu -

LHV

; 3.

Bro

j uče

šća

zvan

ični

ka L

UV

u

test

ovim

a st

ručn

osti;

4.

Lab

orat

orija

za

hran

u i v

eter

inu

snab

deve

n sa

ad

ekva

tnom

op

rem

om z

a ra

zvoj

met

oda

radi

pro

šire

nja

K4-

2013

A

HV

K

PM, M

TI

600,

000.

00 €

600,

000.

00 €

0.00

€

0.00

€

  

16

5

obim

a ak

redi

taci

je;

5. L

UV

ak

redi

tova

na p

o IS

O 1

7025

; 6.

Bro

j pri

orite

ta

za a

kred

itova

ne

met

ode

prem

a IS

O

1702

5, d

efin

isan

i;

3.7.

4. C

arin

e, po

rezi

i fin

ansij

ska

kont

rola

3.7.

4.1.

Car

ine

1

Car

insk

e vl

asti

doda

tno

treb

a da

una

pred

e sv

oju

efik

asno

st d

a za

dovo

lje

zaht

eve

koji

proi

stič

u iz

lib

eral

izov

ane

trgo

vine

i pr

efer

enci

jaln

e tr

govi

ne u

ok

viru

SSP

, nar

očito

ca

rins

ke v

last

i tre

ba d

a po

veća

ju e

fikas

nost

o

prav

ilnoj

sert

ifika

ciji

pore

kla

robe

, kao

i m

etod

e is

pitiv

anja

i im

plem

enta

cije

.

1. R

adne

gru

pe n

a te

hnič

kom

niv

ou,

osno

vane

. 2.

Nov

e pr

osto

rije

i z

ajed

ničk

e tačk

e gr

anič

nog

prel

aza

izgr

ađen

i da

obez

bedi

ne

opho

dnu

opre

mu

. 3.

Pos

lovi

zav

ršio

PK

K k

ao

orga

niza

cion

e st

rukt

ure,

4.

Fun

kcio

naln

ost

baze

pod

atak

a.

5. C

arin

jenj

e sv

e ko

mer

cija

lne

robe

pr

eko

dva

prel

aza.

6.

Bro

j car

inje

nih

tere

ta

K4-

2013

D

K

MF

1.

Spor

azum

iz

međ

u K

osov

a i

Srbi

je.

2. A

kcio

ni

plan

za

impl

emen

tac

iju

Spor

azum

a.

10,0

00,0

00.

00 €

  

16

6 2

Pobo

ljšan

je o

bjek

ata

poje

dini

h gr

anič

nih

prel

aza

(GP)

i re

form

iran

je

(mod

erni

zaci

ju) C

arin

e.

1. B

roj p

obol

jšani

h ob

jeka

ta.

2. U

napr

eđen

je

post

ojeć

e in

fras

truk

ture

i iz

grad

nja

novi

h ob

jeka

ta n

a G

P (K

ula,

Ver

mic

a,

Han

i i E

lezi

t, K

uciš

te).

3. B

roj i

zgrađe

nih

obje

kata

. 4.

Ispu

njen

i ne

dost

aci/

potr

ebe

koje

pro

istič

u iz

Bl

uepr

inta

.

K3-

2013

D

K

MF

1.

Mar

rëve

shj

a nd

ërm

jet

Kos

ovës

dh

e Se

rbis

ë.

2. P

lani

I V

epri

mit

për

Impl

emen

tim

in e

M

arrë

vesh

jes

.

7,00

0,00

0.0

0 €

3 Bo

rba

prot

iv n

efor

mal

ne

ekon

omije

, pos

ebno

na

seve

ru K

osov

a.

1. D

odav

anje

an

tikri

jumča

rski

h ob

avez

e u

ovom

de

lu K

osov

a.

2. P

oveć

anje

sa

radn

je s

a dr

ugim

ag

enci

jam

a za

sp

rovođe

nje

zako

na.

3. B

roj

orga

nizo

vani

h op

erac

ija.

4. B

roj o

tkri

veni

h sl

učaj

eva.

5.

Kon

trol

e za

pr

over

u pr

oizv

oda

na

teri

tori

ji se

vera

. 6.

Ser

tifik

ati o

po

rekl

u iz

sev

erne

K4-

2013

D

K

PK,

PAK

,M

F

1.

Spor

azum

iz

međ

u K

osov

a i

Srbi

je

2. A

kcio

ni

plan

za

spro

vođe

nje Sp

oraz

uma

3. K

C

Stra

tegi

ja

35,0

00.0

0 €

  

16

7

teri

tori

je,

potv

rđen

i.

4 Iz

grad

nja

kapa

cite

ta ,

kao

i efik

asno

st C

arin

e 1.

Bro

j obuče

nih

cari

nski

h sl

užbe

nika

. 2.

Obu

ka o

drža

na

u ze

mlji

i in

ostr

anst

vu, n

a os

novu

sar

adnj

e sa

dru

gim

re

leva

ntni

m

agen

cija

ma

za

izgr

adnj

u ka

paci

teta

i pr

ofes

iona

lnog

ra

zvoj

a za

posl

enih

. 3.

Skr

aćen

o vr

eme

cari

njen

ja.

4. T

erm

in

"pap

erle

ss",

prak

tikov

an.

5. S

man

jenj

e fiz

ičke

kon

trol

e ro

be.

K4-

2013

D

K

MF

1. D

K

stra

tegi

ja.

2. O

kvir

sr

ednj

oroč

nog

plan

a ob

uke

DK

.

110,

000.

00 €

3.

7.4.

2. P

orez

i

1 Pr

elaz

ak iz

tren

utno

g si

stem

a IT

( SI

GTA

S) n

a no

vi IT

sis

tem

u sk

ladu

sa

IT st

rate

gijo

m 2

012-

2015

i u

skla

du s

a st

anda

rdim

a

1. F

unkc

iona

lan

sist

em z

a on

lajn

us

luge

. 2.

Pro

glaš

eni

pore

zi o

nlaj

n.

K4-

2013

PA

K

MF

1. S

trat

eški

pl

an P

AK

20

10-2

015

2. S

trat

egija

in

form

acio

5,00

0,00

0.0

0 €

  

16

8

EU.

3. S

iste

m v

ezan

za

info

rmac

ione

si

stem

e i d

ruge

vl

adin

ih in

stitu

cija

pr

eko

fiska

lnih

ka

sa.

4. D

onat

orsk

a te

hnič

ka p

omoć

za

naba

vku

osno

vnog

in

form

acio

nog

sist

ema

i teh

ničk

u i f

inan

sijsk

u po

moć

u

izgr

adnj

i/da

ljem

ra

zvoj

u i

inte

grac

iji s

a po

stoj

ećim

in

form

acio

nim

po

d si

stem

ima

PAK

.

ne

tehn

olog

ije

PAK

201

2-20

15

2 Jača

nje

kapa

cite

ta O

dbor

a za

pov

ećan

je b

roja

re

šeni

h ža

lbi.

1.

Adm

inis

trat

ivno

up

utst

vo z

a is

plat

u čl

anov

a od

bora

odo

bren

o.

2. K

ompl

etir

an

odbo

r sa

član

ovim

a iz

Sk

upšt

ine

Kos

ova.

3.

Sm

anje

nje

broj

a ne

reše

nih

pred

met

a.

K4-

2013

M

F N

ezav

isni

od

bor

za

žalb

e,Sk

upš

tina

1. Z

akon

o

proc

edur

eum

a i

pore

sku

adm

inis

tra

ciju

.

200,

000.

00 €

3 Iz

grad

nja

ljuds

kih

kapa

cite

ta P

AK

i po

veća

na sa

radn

ja s

a

1. B

roj t

reni

nga

po

obla

stim

a.

2. B

roj uče

snik

a.

K4-

2014

PA

K

PK,S

ud

1.

Str

ateš

ki

plan

PA

K

2010

-201

5

150,

000.

00 €

  

16

9

drug

im in

stitu

cija

ma.

3.

Odr

žani

za

jedn

ički

sas

tanc

i sa

Kos

ovsk

om

polic

ijom

i su

dom

. 4.

Spo

razu

mi o

sa

radn

ji po

tpis

ani

sa K

P i S

udom

. 4

Impl

emen

taci

ja

„Str

ateg

ije u

sklađe

nost

i 20

12-2

015"

, pr

elim

inar

nog

plan

a ri

zika

tret

man

a i

prog

ram

a za

oba

vezn

o pr

ikup

ljanj

e.

1. T

retir

anje

rizi

ka.

2. P

oveć

anje

sve

sti

pore

skih

ob

vezn

ika

kroz

in

form

ativ

ne

kam

panj

e.

3. P

oset

e u

funk

cije

pr

ikup

ljanj

a du

ga

i spr

ovođ

enja

pr

oced

ura

obav

ezne

nap

late

. 4.

Bro

j poz

iva

za

Cen

tra

za p

oziv

za

info

rmis

anje

po

resk

ih

obve

znik

a o

pore

skim

ob

avez

ama.

5.

Nas

umič

ne

prov

ere

6. A

utom

atsk

o iz

dava

nje

obav

ešte

nja

za

dugo

ve.

K4-

2013

PA

K

MF

1. S

trat

egija

za

U

sklađe

nos

t 201

2-20

15

PAK

2.

Pr

elim

inar

ni g

odiš

nji

plan

tr

etir

anja

ri

zika

3.

Akc

ioni

pl

an z

a pr

inud

nu

napl

atu

za

2012

2,15

0,00

0.0

0 €

  

17

0 5

Borb

a pr

otiv

uta

je p

orez

a i p

odiz

anje

dir

ektn

e po

reze

.

1. M

edija

lne

kam

panj

e za

in

form

isan

je

pore

skih

ob

vezn

ika

u ve

zi

sa p

ores

kim

ob

avez

ama.

2.

Pos

ete

i kon

trol

e u

cilju

spr

ečav

anja

ne

ispu

njav

anja

po

resk

ih o

bave

za.

3. K

ontr

ole

iden

tifik

ovan

ih

sluč

ajev

a za

ne

ispu

njav

anje

ob

avez

a an

aliz

om

rizi

ka.

4. S

luča

jne

mon

itori

ng p

oset

e.

5. B

roj o

tkri

veni

h sl

učaj

eva.

6.

Pov

ećan

je u

dela

pr

ihod

a od

di

rekt

nih

pore

za u

od

nosu

na

indi

rekt

ne p

riho

de

(sa

11 %

u 2

012

na

oko

14 %

u 2

013

godi

ni).

K4-

2014

PA

K

MF

1. S

trat

egija

za

U

sklađe

nos

t 201

2-20

15

PAK

2.

Pr

elim

inar

ni g

odiš

nji

plan

tr

etir

anja

ri

zika

1,30

0,00

0.0

0 €

3.

7.4.

3. F

inan

sijsk

a ko

ntro

la

1

Razv

ijanj

e pr

akse

inte

rne

revi

zije

zas

nova

ne n

a ri

zik

1.Br

oj o

drža

nih

tren

inga

i b

roj

učes

nika

K4

- 20

14

MF

Pr

iruč

nik

za fi

nans

ijsko

upr

avlja

nje

i ko

ntro

lu -

Pro

cedu

ra b

r. 4

Upr

avlja

nje

rizi

cim

a

1,00

0,00

0.0

0 €

  

17

1 2

Razv

oj in

tern

e re

vizi

je i

finan

sijsk

og u

prav

ljanj

a i

kont

role

(FU

K) u

javn

om

sekt

oru

u sk

ladu

sa

međ

unar

odni

m

stan

dard

ima

i pra

ksam

a.

1. B

roj

sert

ifiko

vani

h in

tern

ih re

vizo

ra

Prog

ram

a za

m

eđun

arod

nu

obuk

u i

sert

ifika

ciju

2.

Zah

tev

odob

ren

od st

rane

Ev

rops

ke k

omis

ije

za fi

nans

ijsku

i pr

ofes

iona

lnu

podr

šku

za

prog

ram

str

učno

g us

avrš

avan

ja n

a ni

vou

dipl

oma/

avan

zira

nim

niv

o 3.

Mat

erija

l KBF

P pr

oizv

eden

i di

stri

buir

an

4. T

reni

nzi i

se

min

ari o

drža

ni

sa uče

snic

ima

za

finan

sijsk

o up

ravl

janj

e i

kont

rolu

(FU

K) u

ok

viru

mod

ula

proj

ekta

IPA

201

1 5.

Rad

ioni

ce

održ

ane

BO

(min

ista

rstv

a,

opšt

ine,

age

ncije

) za

gla

vne

finan

sijsk

e sl

užbe

nike

u

odno

su n

a po

dele

K4

- 20

13

MF

Reso

rna

m

inis

tar

stva

, op

štin

e,

agen

cije

Zako

n o

inte

rnoj

revi

ziji,

Str

ateg

ija z

a in

tern

u re

vizi

ju, P

riručn

ik F

inan

sijk

og

upra

vlja

nja

I kon

trol

e - p

ravi

lo 0

1 -

Fina

nsijs

ko U

prav

ljanj

e i K

ontr

ola

1,05

0,00

0.0

0 €

  

17

2

odgo

vorn

osti

i vl

asti

u sk

ladu

sa

prop

isim

a i

proc

edur

ama

FUK

6.

Sas

tanc

i odr

žani

sa

ruko

vods

tvom

bu

džet

skih

or

gani

zaci

ja

3 D

a se

obe

zbed

i in

stitu

cion

alna

odr

živo

st

1. N

ovi z

akon

us

voje

n i

impl

emen

tiran

ob

ezbe

diće

or

gani

zaci

onu,

fu

nkci

onal

nu i

finan

sijsk

u ne

zavi

snos

t. 2.

Sek

unda

rno

zako

noda

vstv

o us

post

avlje

no

3. A

dmin

istr

ativ

ni

prir

učni

k až

urir

an.

4. Z

ajed

ničk

a st

rate

gija

razv

oja

za p

erio

d se

ptem

bar 2

013

- se

ptem

bar 2

015

usvo

jena

. 5.

Bro

j oso

blja

u

skla

du s

a ci

ljevi

ma

APE

P 6.

Nov

a še

ma

sert

ifika

cije

u

skla

du s

a IS

SAI

Revi

zor

Regu

larn

osti

u ja

vnom

sek

toru

, u

K3

- 20

14

ZAP

Skup

štin

a M

eđun

aro

dni

stan

dard

i re

vizi

je u

ja

vnom

se

ktor

u,

Nov

i zak

on

Zaje

dnič

ka

stra

tegi

ja

razv

oja

, Re

zulta

ti te

stov

a Pr

iruč

nik

za

upra

vlja

nje

kval

iteto

m,

Mem

oran

dum

i o

Sara

dnji

98,0

00.0

0 €

63,0

00.0

0 €

35,0

00.0

0 €

  

17

3

funk

ciji.

7.

Pro

cena

t re

vizo

ra k

oji

prol

aze

razl

ičite

ni

voe

nove

šem

e za

ser

tifik

aciju

re

vizo

r re

gula

rnos

ti.

8. Š

ema

sert

ifika

cije

za

revi

zora

uči

nka

9. P

roce

nat

revi

zora

koj

i pr

olaz

e ra

zlič

ite

nivo

e no

vog

prog

ram

a se

rtifi

kaci

je z

a re

vizo

ra uči

nka.

10

. Dal

je ra

zvoj

up

ravl

janj

a kv

alite

ta i

stru

ktur

e or

gani

zaci

je d

a bi

se

obe

zbed

ila

vlas

ničk

a pe

rspe

ktiv

a up

ravl

janj

a pr

omen

ama,

vl

asni

štva

i fo

kusa

na

rezu

ltate

. 11

. Upo

ran

i fle

ksib

ilan

pris

tup

u sa

radn

ji sa

m

eđun

arod

nim

pa

rtne

rim

a (p

roje

kti

finan

sira

ni o

d

  

17

4

stra

ne E

U i

Svet

ske

bank

e i

bila

tera

lna

sara

dnji

sa

šved

skim

GSU

)

4 D

opri

nos

jača

nju

dobr

og

upra

vlja

nja

1. O

bave

zne

revi

zija

re

gula

rnos

ti sv

ih

budž

etsk

ih

potr

ošač

a ob

avlje

nih

iz

kanc

elar

ija

(ukl

juču

jući

sve

opšt

ine)

. 2.

Rev

izije

uči

nka

(ukl

juču

jući

re

vizi

je

upra

vlja

nje)

po

step

eno

post

ižu

veći

pro

cena

t uk

upni

h re

surs

a 3.

Rev

izija

do

nato

rski

h sr

edst

ava

i pr

ojek

ata,

kao

sa

stav

ni d

eo

aktiv

nost

i KG

R po

rtfe

lja.

4. G

odiš

nji I

zveš

taj

Revi

zije

dal

je

razv

ijena

da

K3

- 20

14

KG

R Sk

upš

tina

1. Iz

vešt

aji

revi

zije

re

gula

rnos

ti 2.

Izve

štaj

i re

vizi

je

učin

ka

3. Iz

vešt

aji

revi

zije

up

ravl

janj

a/m

enad

žmen

ta

4. G

odiš

nji

izve

štaj

re

vizi

je

5. G

odiš

nji

izve

štaj

uč

inka

6.

Pro

jekt

i za

in

stitu

cion

aln

i raz

voj.

2,35

2,00

0.0

0 €

2,03

7,00

0.0

0 €

315,

000.

00 €

  

17

5

obez

bedi

ula

z na

a)

dal

je

refo

rmir

anje

za

htev

a iz

vešt

avan

ja ,

b )

jasn

e gr

anic

e iz

međ

u dr

uštv

enih

st

rukt

ura

(hor

izon

taln

o) i

odgo

vorn

osti

(ver

tikal

no) u

sv

im ja

vnim

in

stitu

cija

ma

i s)

foku

s na

rezu

ltate

i u

slug

e za

gr

ađan

e.

5. G

odiš

nji i

zveš

taj

o uč

inku

, raz

vije

n 6.

Kom

unik

acija

i sa

radn

ja s

a ak

teri

ma

razv

ijena

u

sara

dnji

gde

je

prim

enjiv

o.

7. B

roj d

atih

sa

veta

sk

upšt

inam

a i

vlad

i u p

roce

sim

a do

noše

nja

odlu

ka

se p

oveć

ava.

K

ontin

uira

na

međ

unar

odna

sa

radn

ja k

ao d

eo

ugrađe

nog

oper

ativ

nog

port

felja

3.7.

5. Z

apoš

ljava

nje,

soci

jaln

a po

litik

a, p

oliti

ka ja

vnog

zdr

avst

va, o

braz

ovan

ja i

obuk

e, ist

raži

vanj

a te

hnol

ogije

i ra

zvoj

a

  

17

6

3.7.

5.1.

Zap

ošlja

vanj

e, so

cija

lna

polit

ika

i pol

itika

ja

vnog

zdr

avst

va,

1 N

asta

viti

uskl

ađiv

anje

za

kono

davn

og o

kvir

a

1. Z

akon

o

izm

enam

a i

dopu

nam

a Za

kona

br.

03/L

-21

2 za

pos

ao,

odob

ren

2. N

ovi Z

akon

o

bezb

edno

sti i

zd

ravl

ju n

a ra

du,

usvo

jen.

3.

Nov

i Zak

on o

za

pošl

java

nju

stra

nih

drža

vlja

na,

odob

reni

.

K4

2014

M

RSS

MU

P Se

ktor

ska

stra

tegi

ja

2009

-201

3,

Akc

ioni

Pl

an 2

011-

2013

,

15,0

00.0

0 €

15,0

00.0

0 €

2 Po

boljš

anje

i un

apređe

nje

soci

jaln

og d

ijalo

ga ,

kao

i st

vara

nje

poda

taka

za

broj

čla

nova

sin

dika

ta

1. K

ampa

nja

za

podi

zanj

e sv

esti

o so

cija

lnim

pa

rtne

rim

a,

real

izov

ana.

2.

Tre

ning

za

lider

e, č

lano

ve

stručn

og o

dbor

a i

soci

jaln

ih p

artn

era

na n

acio

naln

om

zako

noda

vstv

u i

dire

ktiv

ama

EU,

spro

vede

n 3.

Bro

j odr

žani

h sa

stan

aka

Soci

jaln

o Ek

onom

skog

Sa

vet (

SES)

da

se

poveća

dija

log

K4

- 20

13

MRS

S,

Sind

ika

ti,

Priv

red

na

Kom

ora,

SE

S

Soci

jal

ni

part

neri

, N

VO

, C

iviln

o druš

tvo

Sekt

orsk

a st

rate

gija

20

09-2

013,

A

kcio

ni

Plan

201

1-20

13,

700,

000.

00 €

100,

000.

00 €

600,

000.

00 €

  

17

7

izm

eđu

sind

ikat

a i

vlad

e i s

ocija

lnih

pa

rtne

ra

4. B

aza

poda

taka

za

sin

dika

lno

član

stvo

i čl

anov

e,

uspo

stav

ljena

3

Pobo

ljšan

je i

refo

rme

polit

ika

zapo

šlja

vanj

a i

soci

jaln

ih p

oliti

ke

1. P

raće

nje

spro

vođe

nja

Zako

na o

obu

ci,

usav

ršav

anju

i za

pošl

java

nju

osob

a sa

in

valid

iteto

m

2. U

A z

a pr

enos

ko

risn

ika

soci

jaln

ih š

ema

na

trži

šte

rada

, us

voje

na.

3. S

trat

egija

za

pošl

java

nja

i se

ktor

ska

stra

tegi

ja

razm

otre

ne i

unifi

kova

ne u

je

dnom

do

kum

entu

. 4.

Kon

cept

do

kum

ent z

a ja

vne

služ

be

zapo

šlja

vanj

a,

usvo

jene

. 5.

javn

a sl

užba

za

zapo

šlja

vanj

e,

unap

ređe

na.

Akt

ivne

mer

e tr

žišt

a ra

da z

a

K4/

2014

M

RSS

A

kcio

ni

plan

201

1-20

13,

Stra

tegi

ja

za s

truč

no

usav

ršav

anje

201

2-20

14,

Stra

tegi

ja

zapo

šlja

vanj

a 20

10-

2012

, St

rate

gija

de

cent

raliz

acija

so

cija

lnih

us

luga

20

13-2

017

"

9,72

8,00

0.0

0 €

1,10

0,00

0.0

0 €

8,62

8,00

0.0

0 €

  

17

8

prom

ovis

anje

za

pošl

java

nja

mla

dih

ljudi

, lju

di

sa in

valid

iteto

m,

žena

, dug

oroč

no

neza

posl

eni

poveća

nih

od 7

. 80

00 d

o 10

.000

lica

ko

ja tr

aže

zapo

slen

je p

utem

po

sred

ovan

ja z

a za

pošl

java

nje

godi

šnje

4 U

svaj

anje

pol

itika

so

cija

lne

inkl

uzije

i an

ti -

disk

rim

inac

ioni

h po

litik

a ka

o i m

era

za p

obol

jšanj

e si

tuac

ije s

ocija

lno

ugro

ženi

h gr

upa

1.

Međ

umin

ista

rska

ko

mis

ija

uključu

jući

op

štin

e, s

tvor

ena

( K

1/20

13 )

2. In

tegr

acija

po

litik

a za

za

pošl

java

nje

i so

cija

lne

polit

ike

u op

štin

skim

st

rate

gija

ma

3. N

asta

vak

dece

ntra

lizac

ije

soci

jaln

ih u

slug

a 4.

Usp

osta

vlja

nje

i jača

nje

meh

aniz

ama

za

finan

sira

nje.

5.

Ang

ažov

anje

ne

vlad

inih

or

gani

zaci

ja u

K4

- 20

15

MRS

S M

Z,

MO

NT,

M

EI,

KRP

, O

pšti

ne,

NV

O.

Akc

ioni

pl

an 2

011-

2013

, St

rate

gija

za

pošl

java

nja

2010

-20

12 ,

Stra

tegi

ja

dece

ntra

lizac

ija

soci

jaln

ih

uslu

ga

2013

-201

7 "

8,56

0,00

0.0

0 €

2,25

0,00

0.0

0 €

6,31

0,00

0.0

0 €

  

17

9

pruž

anju

usl

uga

soci

jaln

e za

štite

.

5 K

ompl

etir

anje

pra

vnog

ok

vira

1.

Usv

ajan

je

Zako

na o

zd

ravs

tvu

2. U

svaj

anje

Za

kona

o

zdra

vstv

enom

os

igur

anju

3.

Usv

ajan

je

Zako

na o

tr

ansp

lant

aciji

tk

iva

i cel

ija

4. U

svaj

anje

Za

kona

o

tran

spla

ntac

iji

orga

na

5. U

svaj

anje

Za

kona

o d

uvan

u 6.

Usv

ajan

je

zako

na o

m

edic

insk

im

proi

zvod

ima

i op

rem

i 7.

Usv

ajan

je

Zako

na o

ko

mor

ama

zdra

vstv

enih

ra

dnik

a 8.

Usv

ajan

je

Zako

na o

m

enta

lnom

zd

ravl

ju

9. U

svaj

anje

K3-

2013

M

Z

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

10 2

014

13,6

75.0

0 €

13,6

75.0

0 €

  

18

0

Zako

na o

hitn

im

sluč

ajev

ima

10. U

svaj

anje

AU

za

cen

ovni

k m

edic

insk

ih

uslu

ga

11. U

svaj

anje

UA

za

osn

ovni

pak

et

zdra

vstv

enih

us

luga

12

. Usv

ajan

je U

A

za o

snov

ni p

aket

zd

ravs

tven

ih

uslu

ga

6 Ra

zvoj

pol

itika

i iz

grad

nja

inst

ituci

onal

nih

kapa

cite

ta u

obl

asti

zdra

vstv

enih

usl

uga.

1. A

genc

ija z

a zd

ravs

tven

o os

igur

anje

/fon

d za

zdr

avst

veno

os

igur

anje

, us

post

avlje

na

2. U

svaj

anje

nov

e st

rukt

ure

Min

ista

rstv

a zd

ravl

ja

3. U

svaj

anje

pla

na

za p

reve

nciju

za

razn

ih b

oles

ti.

4. U

svaj

anje

dr

žavn

og p

lana

za

spreča

vanj

e zl

oupo

treb

e ps

iho-

ak

tivni

h su

psta

nci

i leč

enje

bol

esti

zavi

snos

ti 5.

Usv

ajan

je

Stra

tegi

je z

a pr

even

ciju

i ra

no

K3-

2014

M

Z

Stra

tegj

ia

Sekt

oria

le

2010

201

4

718,

400.

00 €

400,

000.

00 €

318,

400.

00 €

  

18

1

otkr

ivan

je ra

ka

dojk

e, g

rlić

a m

ater

ice

i deb

elog

cr

eva.

6.

Diz

ajni

ranj

e so

ftver

a (S

oftv

er

inte

gris

anog

zd

ravs

tven

og

info

rmac

iono

g si

stem

a, S

oftv

er z

a fa

rmac

euts

ki

lage

r, So

ftver

si

stem

a st

atis

ika

za id

entif

ikac

iju

zdra

vlje

). 7.

Pri

prem

a za

ug

ovar

anje

zd

ravs

tven

e us

luge

zas

nova

ne

na p

erfo

rman

sam

a i z

drav

stve

nih

inst

ituci

ja

(pilo

tiran

je

ugov

aran

ja

zdra

vstv

enih

us

tano

va i

izve

štav

anje

) 8.

Ren

ovir

anje

i op

rem

anje

po

treb

nom

in

fras

truk

turo

m

Ope

rativ

nog

cent

ra i

cent

ra z

a po

zive

(NO

C/C

all

cent

ar)

9. In

stal

acija

ha

rdve

ra u

84

  

18

2

zdra

vstv

enih

us

tano

va

10. B

roj o

drža

nih

tren

inga

na

men

jeni

h za

os

oblje

SZ

i zd

ravs

tven

og

osob

lja (4

041

zapo

slen

ih)

11. F

unkc

iona

lnos

t C

enta

ra z

a ob

uku

7 Pr

užan

je z

drav

stve

nih

uslu

ga sv

im m

anjin

skim

za

jedn

icam

a, s

a pr

iori

teto

m z

ajed

nice

Ro

ma,

Ašk

alija

i Eg

ipća

na, k

ao i

spro

vođe

nje

akci

je z

a po

boljš

anje

upi

sa,

sman

jenj

e za

gađe

nja

olov

om i

poveća

nja

stop

e va

kcin

acije

međ

u RA

E za

jedn

ice;

izgr

adnj

a ka

paci

teta

Jedi

nice

za

tešk

e m

etal

u o

kvir

u M

Z .

1. K

ampa

nje

podi

zanj

a sv

esti

o zd

ravs

tven

om

rizi

ku

kont

amin

acije

go

tovi

h ol

ovom

2.

Izve

štaj

pro

cene

o

step

enu

zagađe

nja

olov

om,

izrađe

na

3. B

roj o

soba

leče

nih

od

kont

amin

acije

ol

ovom

i iz

leče

nih

4. Iz

vešt

aj o

is

poru

ci s

peci

fične

te

rapi

je (D

MSA

) za

pac

ijent

e leče

ne

od k

onta

min

acije

ol

ovom

, izr

ađen

5.

Pre

duze

te

aktiv

nost

i u c

ilju

inte

gris

anja

zd

ravs

tven

og

K3-

2013

M

Z O

pšti

ne

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

10 2

014

80,0

00.0

0 €

80,0

00.0

0 €

  

18

3

sist

ema

6. Iz

vrše

nje

dela

tnos

ti za

po

boljš

anje

re

gist

ra, s

man

jenj

e za

gađe

nja

olov

om

i pov

ećan

je s

tope

va

kcin

acije

kod

za

jedn

ice

RAE

7. O

prem

anje

Je

dini

ce z

a te

ške

met

ale

CPM

- M

itrov

ica

8. Iz

vešt

avan

je o

ni

vou

rast

u va

kcin

acije

za

vrše

na

9. B

roj

vakc

inis

anih

, pr

ijavl

jen

10. V

akci

naci

ja

kam

panj

e za

vrše

na.

8

Izgr

adnj

a in

stitu

cion

alni

h ka

paci

teta

u o

blas

ti zd

ravs

tven

ih u

slug

a

1. O

buka

str

učno

g os

oblja

(lek

ari i

se

stre

) za

kori

šćen

je s

oftv

era

inte

gris

anog

zd

ravs

tven

og

info

rmac

iono

g si

stem

a .

2. R

enov

iran

je i

opre

man

je

potr

ebno

m

infr

astr

uktu

rom

za

Ope

rativ

ni

K4-

2013

M

Z

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

10 2

014

6,28

8,47

7.0

0 €

6,06

9,00

0.0

0 €

229,

470.

00 €

  

18

4

cent

ar i

cent

ar z

a po

zive

(NO

C/C

all

cent

ar)

3. Im

plem

enta

cija

ha

rdve

ra u

84

zdra

vstv

enih

us

tano

va

4. O

buka

ključn

ih

grup

a tr

ener

a ZD

za

pre

govo

re,

ugov

aran

je je

poče

la

5. In

icija

lni

ugov

ori s

a ZI

po

tpis

ani

6. P

raće

nje

i oc

enjiv

anje

sp

rovođe

nja

ugov

ora

je p

očel

o 7.

Praće

nje

indi

kato

ra uči

nka

na Z

I 8.

Nak

nada

pe

rfor

man

se,

poče

la

9. B

roj P

ZN

obja

vlje

n 10

. Fu

nkci

onal

izac

ija

cent

ara

za o

buku

11

. obu

ka o

sobl

ja

ZS

12. U

gova

ranj

e us

luga

WA

N

13. M

arke

ting,

ja

vno

saop

štav

anje

9

Nas

tava

k sp

rovođe

nja

1. B

roj l

ečen

ih

K3-

MZ

Se

ktor

ska

331,

992.

00

33

1,99

2.00

  

18

5

met

adon

ske

tera

pije

pa

cije

nata

2.

Spr

ovođ

enje

pr

ogra

ma

prija

vlje

n

2013

St

rate

gija

20

10 2

014

€ €

3.

7.5.

2 . O

braz

ovan

je, o

buka

, ist

raži

vanj

e i in

ovac

ije

1 U

svaj

anje

Nac

iona

lne

stra

tegi

je z

a in

ovac

ije i

real

izac

iju a

ktiv

nost

i za

istr

aživ

anje

– n

auku

, In

ovac

ije i

tehn

olog

ija

1. O

dobr

ena

stra

tegi

ja

2. K

vant

itativ

no

poveća

nje

drža

vnog

fin

ansi

ranj

e za

na

učna

is

traž

ivan

ja i

inov

acije

(pos

le

2015

) ;

2. M

inim

um 3

5 ka

ndid

ata

za p

ost

- dok

tors

ke

stud

ije, p

održ

ani.

3. P

odrš

ka

viso

koob

razo

vnih

in

stitu

cija

da

defin

išu

potr

ebe

za ra

zvoj

in

fras

truk

ture

is

traž

ivan

ja

4. Iz

grad

nja

kapa

cite

t un

iver

zite

ta z

a iz

radu

i ak

redi

taci

ju

post

ojeć

ih i

novi

h do

ktor

skih

pr

ogra

ma;

K 4

20

15

MO

NT

Vla

de B

alka

na

435,

060.

00 €

435,

060.

00 €

0.00

€

  

18

6 2

Inte

grac

ija K

osov

a u

evro

psko

m is

traž

ivač

kom

pr

osto

ru

1. O

sniv

anje

si

stem

a na

cion

alne

ko

ntak

t tač

ka

imen

ujuć

i lju

de/t

ačke

te

mat

skih

obl

asti;

2.

Obu

ka

osob

a/fo

kaln

ih

tačk

i oko

te

mat

skih

obl

asti

okvi

rnog

pr

ogra

ma.

3.

Org

aniz

ovan

je

info

rmat

ivni

h se

sija

za

nauč

nu

zaje

dnic

u na

K

osov

u za

EU

O

kvir

nom

pr

ogra

mu.

4.

Kos

ovsk

i uče

šće

u m

eđun

arod

nim

m

ehan

izm

ima

nauk

e i

istr

aživ

anja

(uče

šće

u FP

7 i

Hor

izon

202

0)

5. V

isok

oško

lske

in

stitu

cije

za

kont

rolu

kva

litet

a ko

nsol

idov

ane;

6.

Bro

j zva

ničn

ika

u kv

alite

tu

viso

košk

olsk

ih

inst

ituci

ja

obuč

enih

.

K 4

20

13

MO

NT

D

onat

ori

DV

O/K

CM

SMO

NT

21,1

50.0

0 €

21,1

50.0

0 €

0.00

€

  

18

7 3

Obu

ka i

stručn

o

ospo

sobl

java

nje

1. O

buka

na

stav

nika

u

prila

godl

jivos

ti na

pr

omen

e u

nast

avni

m

plan

ovim

a i

napr

edne

te

hnol

ogije

2.

Lic

enci

ranj

e pr

edav

ača

funk

cion

alno

. 3.

Meh

aniz

mi z

a up

ravl

janj

e ob

uke

nast

avni

ka

uspo

stav

ljena

.

K 4

20

15

MO

NT

AA

K, I

VO

89

7,74

5.00

€ 89

7,74

5.00

€ 0.

00 €

4 D

a se

pob

oljša

pri

stup

, kv

alite

t i re

leva

ntno

st

obra

zova

nja

1. P

oveć

anje

bro

ja

obuč

enih

tren

era

i na

stav

nika

na

napr

edni

jim

prog

ram

ima.

2.

Pre

gled

na

stav

nog

plan

a i

prog

ram

a pr

egle

d ob

razo

vanj

a i

stručn

og

usav

ršav

anja

u

kont

ekst

u is

punj

avaj

u za

htev

a tr

žišt

a ra

da.

3. N

ovi n

asta

vni

plan

i pr

ogra

m u

sk

ladu

sa

zaht

evim

a tr

žišt

a ra

da, r

azvi

jen.

4.

Stv

aran

je

adek

vatn

ih u

slov

a

K 4

20

13

MO

NT

MRS

S

4,31

8,00

0.0

0 €

1,11

8,00

0.0

0 €

3,20

0,00

0.0

0 €

  

18

8

škol

a i c

enta

ra z

a ob

uku

potr

ebno

za

razv

oj v

eštin

a.

5 Po

boljš

anje

ade

kvat

nih

uslo

va z

a ob

razo

vanj

e m

anjin

a, u

ključu

jući

pr

istu

p ob

razo

vanj

a na

sv

om je

ziku

1. Č

lans

tvo

Kos

ova

za D

ekad

u Ro

ma

2. U

džbe

nici

na

rom

skom

jezi

ku

obez

beđe

ni.

3. In

tegr

acija

i sa

radn

ja s

a sr

psko

m

zaje

dnic

om

pove

zano

sa

unap

ređe

nim

ob

razo

vnim

pr

oces

om.

4. n

asta

vnic

i ob

učen

e o

ESD

L

5. O

bezb

eđen

je

neki

h ud

žben

ika

naci

onal

nih

pred

met

a (je

zik,

is

tori

ja, u

met

nost

i m

uzik

a) n

a na

stav

i na

bosa

nsko

m i

turs

kom

jezi

ku.

6. P

odrš

ka z

a RA

E za

jedn

ice

cent

ara

za uče

nje

i st

vara

nje

šem

e gr

anto

va z

a st

ipen

dije

.

K 4

20

15

MO

NT

E

U

3.

7.6.

Kul

turn

e uslu

ge ,

audi

o –v

izue

lne u

sluge

, tele

kom

unik

acije

i po

štan

ske u

sluge

i in

form

acio

no d

rušt

vo

  

18

9 1

Dal

je u

sklađi

vanj

e sa

EU

za

kons

kim

okv

irom

1. Z

akon

o

vlad

inim

or

gani

ma

info

rmac

iono

g dr

uštv

a, o

dobr

en;

2. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

u ob

last

i el

ektr

onsk

ih

kom

unik

acija

us

klađ

eno

sa

Dir

ektiv

ama

2002

/21/

EC i

2009

/140

/EC

; 3.

Reg

ulat

orni

ok

vir z

a un

iver

zaln

ih

uslu

ge,

uspo

stav

ljen;

4.

Cilj

evi

regu

lato

rnog

ok

vira

za

razv

oj

širo

kopo

jasn

og

pris

tupa

, pr

imen

jen;

5.

Ovl

ašće

nje

gene

raln

o re

žim

a,

usvo

jeno

;

K4

- 20

13

ART

MER

M

JU

20,0

00.0

0 €

20,0

00.

00 €

  

19

0 2

Kre

iran

je i

spro

vođe

nje

odgo

vara

jući

h po

litik

a za

ra

zvoj

info

rmac

iono

g dr

uštv

a i m

edija

, u c

ilju

pune

libe

raliz

acije

trži

šta

i pob

oljša

nja

kval

iteta

us

luga

1. P

oliti

ke z

a se

ktor

ele

ktro

nske

ko

mun

ikac

ije,

usvo

jene

; 2.

Str

ateg

ija z

a di

gita

lizac

iju,

usvo

jena

; 3.

Sis

tem

ski

polit

ika

cena

, sp

rove

den;

4.

Ek-

ante

re

gula

torn

e ob

avez

e na

pr

ovaj

dera

sa

oset

ljivo

g sn

agom

na

trži

štu,

sp

rove

dene

; 5.

Pra

vila

o p

lanu

za

kor

išće

nje

frek

venc

ija,

izrađe

n;

6. P

ojas

evi z

a da

vanj

e u

kori

šćen

je

tele

kom

unik

acio

nih

uslu

ga,

defin

isan

i; 7.

Pla

n za

na

dgle

danj

e i

poveća

nje

efik

asno

sti

mon

itori

nga

za

kori

šćen

je ra

dio-

frek

venc

ija,

izrađe

n;

8. F

iksn

a st

anic

a za

mon

itori

ng

K4

- 20

13

ART

MER

RA

EPK

,KPM

1,

900,

000.

00

€ 10

0,00

0.00

€

1,80

0,0

00.0

0 €

  

19

1

spek

tra

kom

plet

iran

za

jedn

o sa

op

rem

om;

9. P

rogr

am z

a ko

rišć

enje

te

lefo

nsko

g br

oja

za h

itne

sluč

ajev

e "E

-112

", ra

zvije

n;

10. P

lan

za

vanr

edne

situ

acije

in

tegr

isan

i od

obre

n;

11. P

lan

za

kom

unik

acio

ne

uslu

ge ja

vne

bezb

edno

sti,

usvo

jen;

12

. Bro

j drž

avni

h ko

mpj

uter

skih

ce

ntar

a,

uspo

stav

ljen;

13

. Ure

dba

o ut

vrđi

vanj

u un

iver

zaln

og

reži

ma

pris

tupa

i us

luga

, usv

ojen

a;

14. F

ond

za

univ

erza

lne

služ

ba, o

snov

an;

3 O

drža

vanj

e ne

zavi

snos

ti re

gula

tora

, odg

ovar

ajuć

e in

stitu

cion

alne

refo

rme

i iz

grad

nja

prof

esio

naln

ih

kapa

cite

ta u

sekt

or

info

rmac

iono

g dr

uštv

a i

med

ijim

a

1. B

roj z

avrš

enih

ob

uka

u RA

EPK

; 2.

Bro

j zav

ršen

ih

obuk

a u

KPM

; 3.

Aut

orite

t za

sert

ifika

ciju

RO

OT

osno

van;

K4

- 20

13

MER

M

F,M

ER,R

AEP

K,M

JU

,KPM

13

7,00

0.00

€ 10

,000

.00

€

127,

000

.00

€

  

19

2

4. In

ovac

ioni

ce

ntar

Kos

ova,

us

post

avlje

n;

5. O

kvir

In

teop

erab

ilite

ta

za

inte

rope

rabi

lnos

t si

stem

a IK

T us

voje

n;

6. B

roj

prih

vaće

nog

stručn

og k

adra

u

IKT;

7.

Bro

j zav

ršen

e ob

uke

u ob

last

i IK

T.

4

Akt

ivno

uče

šće

u re

gion

alno

j sar

adnj

i, uk

ljuču

jući

čla

nstv

o u

međ

unar

odni

m

orga

niza

cija

ma

1. D

ržav

ni z

akon

za

tele

fon

i in

tern

et (C

CTL

D),

obez

beđe

n;

2. P

unop

ravn

o čl

anst

vo u

re

gion

alni

m,

evro

pski

m i

međ

unar

odni

m

orga

niza

cija

, za

vrše

no;

3. B

roj b

ilate

raln

ih

spor

azum

a,

zakl

juče

nih.

K4

- 20

13

MER

RA

EPK

, MIP

19

5500

19

5500

3.

7.7.

Tra

nspo

rt

  

19

3 1

Dal

je u

sklađi

vanj

e sa

EU

za

kono

davn

im o

kvir

om

1. Iz

men

e i

dopu

ne Z

akon

a br

. 02/

L-70

o

bezb

edno

sti u

dr

umsk

om

saob

raća

ju,

usvo

jene

; 2.

Izm

ene

i do

pune

Zak

ona

br. 0

2/L-

127

o dr

umsk

om

saob

raća

ju,

usvo

jene

; 3.

Izm

ene

i do

pune

Zak

ona

br. 2

004/

06 o

pr

evoz

u op

asni

h m

ater

ija, u

svoj

ene;

4.

Zak

on o

ob

ezbeđe

nju

vazd

ušne

pl

ovid

be, u

svoj

en;

5. A

U o

revi

ziji

drum

ske

bezb

edno

sti,

usvo

jeno

; 6.

Met

odol

ogija

st

atis

tički

h po

data

ka o

sa

obraća

jnim

ne

zgod

ama

u sk

ladu

sa

međ

unar

odni

m

prak

sam

a,

usvo

jena

; 7.

Soc

ijaln

a po

litik

a i p

ravi

la o

K4,

20

13

MI

AC

V,M

UP,

PK

13

9,50

0.00

€ 18

,500

.00

€ 12

1,00

0.00

€

  

19

4

satim

a vo

žnje

da

se p

otvr

di i

ugra

di

u za

kon

o dr

umsk

om

saob

raća

ju;

8. P

reno

šenj

e D

irek

tive

2003

/59

o poče

tnoj

kv

alifi

kaci

ji i

peri

odič

noj o

buci

vo

zača

, da

se

potv

rdi;

9. P

reno

šenj

e D

irek

tive

2008

/96

o pu

tevi

ma

upra

vlja

nje

infr

astr

uktu

rom

be

zbed

nost

i, da

se

potv

rdi;

2

Kre

iran

je i

spro

vođe

nje

odgo

vara

jući

h po

litik

a za

ra

zvoj

eko

nom

sko

održ

ivog

tran

spor

ta

1. S

ekto

rska

i m

ultim

odal

na

stra

tegi

ja,

usvo

jena

(k

ontr

over

zno

imen

ovan

je);

2. U

slug

e m

ultim

odal

nog

tran

spor

t po

boljš

ane;

3.

Fin

ansi

jske

potr

ebe

infr

aKO

S sa

pla

tnim

m

oguć

nost

ima

koje

trai

nNK

OS

da s

e us

klad

e;

K4,

20

13

MI

MU

P, M

TI

MF

387,

000.

00 €

187,

000.

00 €

200,

000.

00 €

  

19

5

4. S

tudi

ja

izvo

dljiv

osti

za

opci

je d

ugor

očno

g od

ržav

anja

opc

ija

R7 fi

naliz

iran

a;

5. S

avet

za

izda

vanj

e ka

rtic

a di

gita

lnih

ta

hogr

afa,

os

nova

n;

6. P

roce

dure

ko

ntro

la g

asa

odob

rene

; 7.

Uređa

ji za

ko

ntro

lu g

asa,

in

stal

iran

i; 8.

Bro

j izd

atih

do

zvol

a na

dr

umsk

om

saob

raća

ju;

9. B

roj i

zdat

ih

ovla

šćen

ja z

a do

mać

i pre

voz

putn

ika;

3 Re

stru

ktur

iran

je i

mod

erni

zaci

ja

tran

spor

tnih

sis

tem

a,

uključu

jući

razv

oj i

održ

avan

je in

fras

truk

ture

1. Im

plem

enta

cija

pr

ojek

ta R

7,

segm

enti

1 - 9

( V

erm

ica-

Pri

štin

a Se

ver)

zav

ršen

a;

2. Im

plem

enta

cija

pr

ojek

ta R

6,

segm

ent P

rišt

ina

– El

ez H

an p

očel

a;

K2,

20

14

MI

A

CV

,Kom

iteti

drej

tues

nd

ërm

inis

tror

,MF,

MER

.

301,

220,

000

.00

€ 30

1,02

0,00

0.00

€

200,

000.

00 €

0.00

€

  

19

6

3. K

ilom

etri

od

ržav

anih

i re

habi

litov

anih

pu

teva

; 4.

Ser

tifik

ovan

i A

genc

ija

vazd

uhop

lovn

e na

viga

cije

; 5.

Pov

ećan

niv

o ul

agan

ja u

že

lezn

icam

a;

6. O

dgov

araj

uća

sred

stva

za

održ

avan

je p

utne

in

fras

truk

ture

, pr

edviđe

na;

7. M

reža

pon

ovo

kate

gori

sani

h pu

teva

; 8.

Baz

a po

data

ka

pute

va, a

žuri

rana

4 Po

boljš

anje

bez

bedn

osti

u sa

obraća

ju, k

ao i

uslo

ve

slob

odno

g kr

etan

ja

putn

ika

i rob

e.

1. S

trat

egija

za

bezb

edno

st

razv

oja

u sa

obraća

ju,

usvo

jena

; 2.

Bro

j red

ovni

h sa

stan

aka

Save

ta

bezb

edno

sti

saob

raća

ja n

a pu

tevi

ma;

3.

Opr

emlje

ni

pute

vi

hori

zont

alne

i

K4,

20

13

MI

MF,

Sa

vet z

a dr

umsk

u be

zbde

nost

M

UP,

MER

.

6,13

0,00

0.0

0 €

3,95

0,00

0.0

0 €

2,

180,

000

.00

€

  

19

7

vert

ikal

ne

sign

aliz

acije

; 4.

Kam

panj

e za

se

nzib

iliza

ciju

da

poveća

nje

bezb

edno

sti n

a pu

tevi

ma,

sp

rove

deno

(Bro

j sa

stan

aka

sa

deco

m i

vozači

ma

,bro

j dis

trib

uira

nih

pros

peka

ta,b

roj

TV s

poto

va);

5. B

roj p

otpi

sani

h ug

ovor

a za

su

bven

cije

; 6.

Del

atno

st

vozo

va u

svi

m

linija

ma

plan

iran

ih z

a su

bven

cije

; 7.

Bro

j voz

ila k

oji

ne p

rođe

test

te

hnič

ke

ispr

avno

st ;

5

Akt

ivno

uče

šće

u re

gion

alno

j sar

adnj

i i

dalje

m u

ključu

jući

čl

anst

vo u

m

eđun

arod

nim

or

gani

zaci

jam

a.

1. B

roj

regi

onal

nih,

ev

rops

kih

i m

eđun

arod

nih

sast

anak

a od

ržan

ih i

post

ignu

ti za

ključc

i; 2.

Pun

opra

vno

član

stvo

na

nivo

u re

gion

alni

h,

K4,

20

13

MI

MIP

, MF

430,

000.

00 €

280,

000.

00 €

15

0,00

0.0

0 €

  

19

8

evro

pski

h i

međ

unar

odni

h or

gani

zaci

jam

a;

3. B

roj z

aključe

nih

bila

tera

lnih

sp

oraz

uma,

6 Iz

grad

nja

prof

esio

naln

ih i

inst

ituci

onal

nih

kapa

cite

ta u

sekt

oru

tran

spor

ta

1. P

oveć

anje

bu

džet

a i b

roj

osob

lja p

rizn

atih

u

RTŽ;

2.

Bro

j zav

ršen

ih

obuk

a u

RTŽ;

3.

Obe

zbeđ

enje

po

boljš

ana

civi

lnog

va

zduh

oplo

vstv

a ;

4. B

roj o

buče

nih

insp

ekto

ra z

a be

zbed

nost

ci

viln

og

vazd

uhop

lovs

tva

(cer

tifik

ovan

i);

5. B

roj s

truč

nog

osob

lja o

buče

nog

u ob

last

i in

spek

cije

dr

umsk

og

saob

raća

ja ;

6. B

roj

saob

raća

jnih

m

enad

žera

i vo

zača

obuče

ni i

sert

ifiko

vani

u

skla

du s

a st

anda

rdim

a In

tern

atio

nal R

oad

K4,

20

13

MI

M

EI,R

TŽ,M

UP

464,

866.

00 €

4148

66

50,0

00.0

0 €

  

19

9

Uni

on (I

RU);

7. B

roj o

buče

nih

vozača

i m

anip

ulat

ora

sert

ifiko

vani

h;

8. P

et (5

) ko

nsul

tana

ta

bezb

edno

sti u

ob

last

i tra

nspo

rta

opas

nih

mat

erija

; 9.

Obuče

ni tr

ener

i za

Eko

- vo

žnje

(5

tren

era)

; 10

. Obuče

ni

inst

rukt

ori v

ožnj

e (4

50 in

stru

ktor

a za

ob

uku)

; 11

. Obuče

ni

insp

ekto

ri v

ozila

za

kon

trol

u ga

sa

(160

insp

ekto

ra) ;

12

. TA

IEX

podr

ška

za

digi

taln

i tah

ogra

f, ob

ezbeđe

na;

13. T

AIE

X po

dršk

a za

razv

oj

met

odol

ogija

ne

sreć

e m

eđun

arod

ne

prak

se,

obez

beđe

na;

14. T

AIE

X po

dršk

e za

KH

IAA

os

igur

ana;

15

. TA

IEX

podr

ška

za

  

20

0

insp

ekci

jske

posl

ove

MI

uslu

ga.

3.

7.8.

Ene

rget

ika,

ukl

juču

juci

i nu

klea

rnu

bezb

edno

st

1 Pë

rafr

imi i

kor

nizë

s le

gjis

lativ

e dh

e rr

egul

lativ

e të

sek

tori

t dh

e tr

egut

të b

rend

shëm

të

ene

rgjis

ë, p

ërfs

hirë

ed

he s

igur

inë

bërt

ham

ore.

1. Iz

men

e i

dopu

ne Z

akon

a o

ener

getic

i, us

voje

ne.

2. Iz

men

e i

dopu

ne Z

akon

a o

elek

trič

noj

ener

giji,

usv

ojen

e.

3. Iz

men

e i

dopu

ne Z

akon

a o

Regu

lato

rim

a en

erge

tike,

us

voje

ne.

4. N

ovi z

akon

o

trgo

vini

naf

tom

i na

ftnim

pr

oizv

odim

a,

usvo

jen.

5.

Izm

ene

i

K4-

2013

M

ER

MER

, RK

E A

KM

R,M

TI, K

AZZ

NS

8. 0

3/L-

184

Zako

n o

ener

getic

i; D

irek

tiva

2009

/28

EC

9. 0

3/L-

184

Zako

n o

ener

getic

i, Za

kon

o el

ektr

ično

j en

ergi

ji Br

. 03

/L-2

01,

Zako

n o

ener

gets

kom

re

gula

toru

Br

. 03/

L-18

5;

rele

vant

ni

1,05

2,00

0.0

0 €

52,0

00.0

0 €

1,00

0,00

0.0

0 €

  

20

1

dopu

ne Z

akon

a o

zašt

iti o

d zr

ačen

ja

i nuk

lear

ne

sigu

rnos

ti,

usvo

jen.

6.

Mod

ela

diza

jna

unut

rašn

jeg

trži

šta

elek

trič

ne e

nerg

ije,

odob

ren

7. P

ravi

la

unut

rašn

jeg

trži

šta

elek

trič

ne e

nerg

ije

u ok

viru

trži

šnog

m

odel

a, u

svoj

ena.

8.

AU

za

tačk

ama

obno

vljiv

ih iz

vora

en

ergi

je 2

013-

2022

, us

voje

n 9.

Reg

ulat

orni

ok

vir z

a ra

zvoj

ob

novl

jivih

izvo

ra

ener

gije

(OIE

), us

voje

n 10

. AU

o n

aftn

im

deri

vata

koj

i su

pred

met

lic

enci

ranj

a,

odob

ren

o nači

nu

prija

ve i

licen

cira

nje

pore

za, u

svoj

en

11. A

U o

te

hnič

kim

za

htev

ima

za m

alo

prod

ajna

mes

ta

gori

va, u

svoj

en

12. A

U o

zako

n za

na

ftu,

Dir

ektiv

a 20

09/2

8 EC

  

20

2

tehn

ički

m

zaht

evim

a za

sk

ladi

šten

je,

prer

adu

i ve

lepr

odaj

a m

azut

a, u

svoj

en

13. U

A z

a bi

ogor

iva

u sa

obraća

ju,

usvo

jen

14. U

redb

a o

radi

oakt

ivno

m

otpa

du, u

svoj

ena

15. U

redb

a o

prev

ozu

radi

oakt

ivni

h iz

vora

, usv

ojen

a 16

. Ure

dba

o iz

lože

nost

i zd

ravs

tven

ih

radn

ika

i pa

cije

nata

, us

voje

na

2 St

rate

ški r

azvo

j pol

itike

u

ovom

sek

toru

u sk

ladu

sa

obav

ezam

a tr

akta

ta

zaje

dnic

e en

erge

tike.

1. R

evid

iran

K

osov

ska

ener

gets

ka

stra

tegi

ja z

a pe

riod

201

3-20

22,

usvo

jena

2.

Str

ateg

ija z

a st

vara

nje

i up

ravl

janj

e re

zerv

ama

nafte

, us

voje

n 3.

Drž

avni

akc

ioni

pl

an i

upra

vlja

nje

reze

rvam

a na

fte,

K4-

2013

M

ER

MER

, M

TI

6.Za

kon

o en

erge

tici

Br.0

3/L-

184;

D

irek

tiva

2009

/28

EC

1,08

4,00

0.0

0 €

84,0

00.0

0 €

1,00

0,00

0.0

0 €

  

20

3

usvo

jen

4. D

odat

na

kotiz

acija

%

prik

uplje

ne n

a na

ftne

deri

vate

5.

EE

Akc

ioni

pl

an, u

svoj

en

6. K

osov

ski p

lan

za O

IE 2

011-

2020

, od

obre

n 7.

Met

odol

ogija

za

proc

enu

EE

prim

enje

nih

mer

a,

usvo

jena

3 Ra

zvoj

i in

stitu

cion

alno

jača

nje

ener

gets

kog

sekt

ora,

ukl

juču

jući

i nu

klea

rne

sekt

or

1. D

iviz

ija z

a ob

avez

ne re

zerv

e na

fte, o

snov

ana

2. Č

etir

i nov

a zv

anič

niak

a za

posl

eni u

RK

E 3.

Bro

j or

gani

zova

nih

obuk

a u

RKE

4. B

roj o

buče

nog

osob

lja u

RK

E 5.

13%

pov

ećan

ja

budž

eta

u RK

E 6.

Tri

nov

a iz

vrši

oca

KA

ZZN

S 7.

Bro

j or

gani

zova

nih

obuk

a u

KA

ZZN

S 8.

Bro

j obuče

nog

osob

lja u

K4-

2013

K

AZ

ZNS

MER

, M

TI,

RKE,

K

AZZ

NS

29

4,20

0.00

€ 29

4,20

0.00

€ 0.

00 €

  

20

4

KA

ZZN

S 9.

Ope

rato

r za

upra

vlja

nje

nukl

earn

im

otpa

dom

, osn

ovan

10

. Bro

j oso

blja

za

posl

enog

u

oper

ater

za

upra

vlja

nje

otpa

dom

11

. Bro

j obuče

ni

zapo

slen

ih u

op

erat

era

za

upra

vlja

nje

otpa

dom

12

. Jed

inic

a za

im

plem

enta

ciju

pr

ojek

ta z

a uk

ljuči

vanj

e pr

ivat

nog

sekt

ora

u TC

Kos

ovo

B ,

osno

van

4

Izgr

adnj

a i r

azvo

j nov

ih

kapa

cite

ta z

a ge

neri

sanj

e 1.

Tra

nsak

cija

za

proj

ekat

TC

K

osov

a e

Re,

odob

rena

2.

Pob

edni

k na

te

nder

u za

TC

K

osov

a e

Re,

prog

laše

n,

3. B

roj d

ozvo

la z

a iz

grad

nju

kapa

cite

ta n

ovih

O

IE, i

zdat

e.

K4-

2013

M

ER

M

ER

RKE,

K

EK,

KO

STT

2,

735,

000.

00

€ 2,

243,

600.

00

€

491,

400

.00

€

  

20

5 5

Dek

omis

ija T

C K

osov

o A

1.

Tri

radn

e gr

upe

za d

ekom

isiju

TE

Kos

ovo

A,

funk

cion

aliz

ovan

e 2.

God

išnj

i iz

vešt

aji o

pe

rfor

man

si o

be

tri g

rupe

, po

dnes

ene

K4-

2013

M

ER

MF/

MRS

S

192,

650.

00 €

19

2,65

0.00

€

6 Pr

omoc

ija z

aštit

e od

zr

ačen

ja i

nukl

earn

e si

gurn

osti

i upr

avlja

nja

radi

oakt

ivni

m o

tpad

om

1. K

ampa

nje

za

podi

zanj

e sv

esti

za

zašt

itu o

d zr

ačen

ja

i nuk

lear

ne

bezb

edno

sti (

broj

te

levi

zijsk

ih

spot

ova,

broj

radi

o re

klam

a, b

roj

broš

ura

i let

aka

štam

pani

h i

dist

ribu

iran

ih,

itd),

2. Z

emlje

sa

radi

oakt

ivni

m

izvo

rim

a,

iden

tifik

ovan

e 3.

Bro

j upr

avlja

nih

radi

oakt

ivni

h iz

vora

K4-

2013

K

AZ

ZNS

KPM

100,

000.

00 €

50,0

00.0

0 €

50

,000

.00

€

  

20

6 7

Pobo

ljšan

je p

reno

sa i

učešće

u re

gion

alni

m

meh

aniz

mim

a za

ko

mpe

nzac

iju tr

anzi

ta

elek

trič

ne e

nerg

ije

1. P

rija

va N

S Li

plja

ne 1

10kV

lin

ija L

P 11

2,

real

izov

ana

2. P

reus

mer

avan

je

linije

110

kV, b

r 18

06 ,

NS

110/

35kV

Đ

akov

ica

1 -

110/

10kV

NS

Đak

ovic

a 2

i Za

men

a op

rem

e TL

110

kV

Đak

ovic

a 1,

re

aliz

ovan

3.

Zam

ena

prov

odni

ka i

izol

ator

a, k

ao i

pove

ziva

nje

linijs

ke o

prem

e 11

0kV

LP

125/

2 i

125/

3, re

aliz

ovan

4.

Reh

abili

taci

ja

post

roje

nja

u TS

11

0/35

kV T

L U

roše

vac

1 i N

S G

njila

na 1

10/3

5 (1

0) k

V ,

real

izov

an

5. P

aket

pro

jeka

t N

S 11

0/10

(20)

G

njila

ne s

a 5

dale

kovo

da,

real

izov

an

6. P

aket

pro

jeka

t N

S 11

0/ 1

0 ( 2

0)

Pala

j sa

K4

2013

K

OS

TT

MER

27,4

83,0

00.

00 €

9,

083,

000.

00

€ 18

,400

,000

.00

€

0.00

€

  

20

7

dale

kovo

dim

a,

real

izov

an

7. P

aket

pro

jeka

t N

S 11

0/ 1

0 ( 2

0)

Priš

tina

7 sa

da

leko

vodi

ma,

re

aliz

ovan

8.

Izra

da E

IC k

oda

I kar

akte

ra Y

od

stra

ne E

TSO

– E

za

KO

STT

kao

regu

lato

rna

i ko

mer

cija

lna

obla

st, r

ealiz

ovan

9.

Pos

tavl

janj

e sa

mos

taln

e re

gula

cion

e zo

ne

ili u

sar

adnj

i sa

Alb

anijo

m,

real

izov

an

10. R

ad p

reno

snog

si

stem

a za

snov

ana

na P

riručn

ik

oper

acije

EN

TSO

-E,

real

izov

an

3.

7.9.

Živ

otna

sred

ina

i klim

atsk

e pro

men

e

1

Dal

je u

sklađi

vanj

e sa

EU

za

kons

kim

okv

irom

1. N

acrt

zak

ona

za

Ekof

ondi

n (

Kos

ovsk

i pro

gram

za

zaš

titu

živo

tne

sred

ine)

, usv

ojen

; 2.

Nac

rt z

akon

a o

izm

enam

a i

dopu

nam

a Za

kona

o

hem

ikal

ijam

a,

K4-

2013

M

SPP

RKV

K

Zako

noda

vna

st

rate

gija

20

12/2

013

23,9

17.0

0 €

23,9

17.0

0 €

0.00

€

0.00

€

  

20

8

usvo

jen;

3.

Nac

rt z

akon

a o

izm

enam

a i

dopu

nam

a Za

kona

o z

aštit

i od

buk

e, u

svoj

en;

4. N

acrt

zak

ona

o iz

men

ama

i do

puna

ma

Zako

na o

vod

ama

na K

osov

u,

usvo

jen;

5.

Nac

rt z

akon

a o

insp

ekto

ratu

za

živo

tnu

sred

inu,

vo

de, p

rost

orno

pl

anir

anje

i iz

grad

nju,

us

voje

n;

6. N

acrt

zak

ona

o le

galiz

aciji

div

lje

grad

nje,

usv

ojen

; 7.

Nac

rt z

akon

a o

pros

torn

om

plan

iran

ju,

usvo

jen;

8.

Nac

rt z

akon

a o

izm

enam

a i

dopu

nam

a Za

kona

o

upot

rebi

, up

ravl

janj

e i

održ

avan

je

zaje

dnič

kih

zgra

da, u

svoj

en;

9. Z

akon

o

Regu

lato

rnoj

  

20

9

kanc

elar

iji z

a vo

du i

kana

lizac

ije

(RK

VK

), us

voje

n

2 Za

vrše

tak

zako

nsko

g ok

vira

sa

podz

akon

skim

ak

tima

Usv

ojen

a A

dmin

istr

ativ

na

Upu

tstv

a:

1. A

U z

a po

javu

zn

aka

zašt

ite

prir

ode,

pos

tupa

k i u

slov

e za

nj

egov

o ko

rišć

enje

; 2.

AU

za

prip

rem

u i s

prov

ođen

je

stud

ije z

a pr

ocen

u ri

zika

od

uvođ

enja

, nov

i uv

od i

uzgo

j di

vljih

vrs

ta;

3. A

U z

a vr

stu,

iz

gled

, pos

tupa

k i

nači

n po

dele

pr

izna

nja

i na

grad

a za

do

stig

nuća

u

obla

sti z

aštit

e pr

irod

e;

4. A

U z

a nači

ne i

uslo

ve z

a ob

avlja

nje

posl

ova

K4-

2013

M

SPP

MPŠ

RR,

M

ZHE,

MI,

ISH

K

Zako

noda

vna

st

rate

gija

20

12/2

013

63,9

17.0

0 €

63,9

17.0

0 €

0.00

€

0.00

€

  

21

0

čuva

nja

prir

ode;

5.

AU

za

ekol

ošku

m

režu

i si

stem

va

žnih

eko

lošk

ih

podr

učja

; 6.

AU

za

sadr

žaj,

vrem

e i n

ačin

sp

rovođe

nja

post

upka

pro

cene

pr

ihva

tljiv

osti

plan

ova,

pr

ogra

ma

i in

terv

enci

ja z

a ek

ološ

ku m

režu

; 7.

UA

- drž

avni

ka

talo

g za

gu

blje

nje;

8.

UA

-doz

vola

za

upra

vlja

nje

otpa

da;

9. A

U i

vete

rina

rski

m

edic

insk

i otp

ad;

10. A

U z

a up

ravl

janj

e gu

ma

i ot

pada

gum

a;

11. A

U

klas

ifika

cija

, ob

elež

avan

je i

pako

vanj

e op

asni

h he

mik

alija

; 12

. AU

za

Ars

en,

kadm

ijum

, živ

u,

nikl

i po

licik

lični

ar

omat

ični

h ug

ljovo

doni

k u

vazd

uhu;

  

21

1

13. A

U o

str

uktu

ri

ispl

ate

voda

; 14

. UA

o n

ačin

u ev

iden

cije

i ob

lika

legi

timac

ije

insp

ekto

ra z

a vo

de;

15. U

A z

a sa

drža

j, ob

lik, u

slov

e,

met

ode,

od

ržav

anje

i dr

uga

važn

a pi

tanj

a ko

ja

se o

dnos

e na

iz

dava

nje

i gu

bitk

a vo

dne

dozv

ole;

16

. AU

za

vodn

e in

fras

truk

ture

; 17

. AU

o

gran

icam

a vr

edno

sti

eflu

enat

a ko

ji se

is

pušt

a u

javn

u ka

naliz

aciju

i vo

du;

18. A

U z

a od

ređi

vanj

e za

štić

ene

obla

sti

voda

; 19

. AU

za

proc

edur

e, s

asta

v i

stru

ktur

u au

tori

teta

rečn

ih

sliv

ova;

20

. UA

za

sadr

žaj

plan

a up

ravl

janj

a vo

dam

a;

  

21

2

21. A

U z

a ra

d,

nači

n i d

ruga

pi

tanj

a od

znača

ja

za v

odni

in

form

acio

ni

sist

em;

22.

Adm

inis

trat

ivno

up

utst

vo o

os

novn

om

sadr

žaju

Pr

osto

rnog

pla

na

Kos

ova;

23

. A

dmin

istr

ativ

no

uput

stvo

o

osno

vnom

sa

drža

ju

Opš

tinsk

og

razv

ojno

g pl

ana;

24

. A

dmin

istr

ativ

no

uput

stvo

o

post

upku

za

javn

o ra

zmat

ranj

e pr

osto

rnih

i ur

bani

h pl

anov

a ;

25. J

edin

stve

n ko

deks

za

obje

kte,

usvo

jen;

26

. UA

o

adm

inis

trat

ivni

m

taks

ama

za

izda

vanj

e gr

ađev

insk

e do

zvol

e i n

akna

de

za re

gulis

anje

  

21

3

infr

astr

uktu

re;

27. A

U z

a gr

ađev

insk

u kn

jigu

i dne

vnik

; 28

. AU

za

kate

gori

zaci

ju

izgr

adnj

e;

29. A

U z

a gr

ađev

insk

e ob

jekt

e za

koj

e ni

je

potr

ebna

doz

vola

; 30

. AU

za

post

avlja

nje

novč

ane

kazn

e pr

otiv

uče

snik

a u

izgr

adnj

i; 31

. AU

za

određi

vanj

e ob

lika,

sad

ržaj

a i

nači

an v

ođen

ja

upra

vnik

a;

32. O

bave

zni

prop

isi z

a za

jedn

ičke

zgr

ade;

33

. Pra

vila

za

određi

vanj

e vr

edno

sti p

laca

nja

u re

zerv

om fo

ndu

  

21

4 3

Pobo

ljšan

je s

trat

eške

po

litik

e u

obla

sti ž

ivot

ne

sred

ine

i usv

ajan

je

akci

onih

pla

nova

1. K

osov

ska

stra

tegi

ja z

aštit

e ži

votn

e sr

edin

e i

Akc

ioni

pla

n,

usvo

jeni

; 2.

Str

ateg

ija i

Akc

ioni

pla

n kv

alite

t vaz

duha

, us

voje

ni;

3. S

trat

egija

up

ravl

janj

a ot

pado

m z

a K

osov

o, u

svoj

ena;

4.

Kos

ovsk

i pla

n up

ravl

janj

e ot

pado

m,

odob

ren;

5.

Str

ateg

ija

prib

ližav

anje

sa

EU

zako

noda

vstv

om

u ob

last

i živ

otne

sr

edin

e i p

lana

in

vest

icija

za

zašt

itu ž

ivot

ne

sred

ine,

odo

bren

a;

6. P

roje

ktni

za

datc

i za

izra

du

stra

tegi

je

klim

atsk

ih

prom

ena,

pr

ipre

mlje

ni;

7. S

trat

egija

Vod

a K

osov

a, u

svoj

ena;

8.

Akc

ioni

pla

n za

up

ravl

janj

e rečn

im

sliv

om, u

svoj

en;

K4-

20

13

MSP

P M

PŠR

R,

MER

, M

I, M

TI

1. Z

akon

o

zašt

iti

živo

tne

sred

ine

2. Z

akon

o

zašt

iti

vazd

uha

od

zagađe

nja,

3.

Zak

on o

ot

padu

4.

Kos

ovsk

i Za

kon

o vo

dam

a,

5. Z

akon

o

pros

torn

om

pl

anir

anju

250,

000.

00 €

150,

000.

00 €

100,

000.

00 €

0.00

€

  

21

5

9. P

rost

orni

i ur

bani

stič

ki

plan

ovi 6

opš

tina

odob

reni

- Št

rpce

, N

ovo

Brdo

, K

amen

ica,

Ra

nilu

g, L

iplja

n M

amuš

a;

4

Izgr

adnj

a lju

dski

h i

inst

ituci

onal

nih

kapa

cite

ta u

sekt

oru

zašt

ite ž

ivot

ne s

redi

ne n

a ce

ntra

lnom

i lo

kaln

om

nivo

u

1 Br

oj tr

enin

ga

REN

A p

rogr

ama

(EC

RAN

) - 4

gr

upe

. ;

2 Br

oj tr

enin

ga u

ob

last

i vod

a (D

ABL

AS

i DRI

NI

CO

RE) ;

3.

Obu

ka 4

2 sl

užbe

nika

na

cent

raln

om n

ivou

za

izda

vanj

e gr

ađev

insk

ih

dozv

ola,

doz

vola

za

vod

e i ž

ivot

ne

insp

ekci

ja;

4. 3

obu

ke

opšt

insk

og n

ivoa

za

spr

ovođ

enje

za

kono

davs

tva

živo

tne

sred

ine;

5.

Uku

pan

broj

ob

uka

insp

ekto

rata

o

ekol

oški

m

zloč

inim

a, tu

žioc

i i

sudi

je (R

EC -

THEM

IS);

K4-

2013

M

SPP

Kom

una

t V

ažeć

i za

koni

ži

votn

e sr

edin

e i

sekt

orsk

e st

rate

gije

100,

000.

00 €

100,

000.

00 €

0.00

€

0.00

€

  

21

6

6. 4

obuče

ni

služ

beni

ka n

a ra

zlič

itim

pi

tanj

ima

klim

atsk

ih

prom

ena

; 7.

Bro

j obuče

nih

služ

beni

ka A

ZSK

u

okvi

ru

prog

ram

a Ev

rops

ke a

genc

ije

za ž

ivot

nu

sred

inu;

8.

Bro

j tre

ning

a od

ržan

ih o

d st

rane

op

štin

skog

in

spek

tora

; 9.

Str

uktu

rira

nje

i pr

ofili

zaci

ja

insp

ekci

je,

zavr

šena

; 10

. Obu

ka

opšt

insk

ih

služ

beni

ka u

radu

sa

nef

orm

alni

m

nase

ljim

a (O

EBS,

U

N -H

ABI

TAT)

; 11

. Obu

ka u

op

štin

ama

za

izra

du

urba

nist

ički

h re

gula

cion

ih

plan

ova

(Pri

zren

, V

itina

, Uro

ševa

c);

12. O

buka

urb

anih

pl

aner

a u

opšt

inam

a za

  

21

7

tum

ačen

je n

ovog

Za

kona

o

pros

torn

om

plan

iran

ju;

13. O

buka

5

zvan

ični

ka A

ZSK

un

utar

pro

jekt

a Pa

rkov

a D

inar

skog

Luk

a (W

WF)

;

5 Pr

odub

ljiva

nje

sara

dnje

iz

međ

u in

stitu

cija

koj

e im

aju

utic

aja

i od

govo

rnos

ti u

sekt

oru

zašt

ite ž

ivot

ne s

redi

ne

1.

Međ

umin

ista

rska

gr

upa

o kl

imat

skim

pr

omen

ama,

os

nova

na;

2. B

roj z

ajed

ničk

ih

aktiv

nost

i sa

ekol

oški

m

nevl

adin

im

orga

niza

cija

ma

i ci

viln

im

druš

tvom

; 3.

Opš

tinsk

i pl

anov

i up

ravl

janj

a ot

pado

m,

napr

avlje

ni;

K4-

2013

M

SPP

MER

M

PŠR

R, M

I, M

TI,

MZ,

O

pšti

ne

20

,000

.00

€ 20

,000

.00

€ 0.

00 €

0.

00 €

  

21

8 6

Spro

vođe

nje

polit

ike

zašt

ite ž

ivot

ne s

redi

ne u

ci

lju p

obol

jšanj

a st

anja

ži

votn

e sr

edin

e

1. M

reža

m

onito

ring

a kv

alite

ta v

azdu

ha,

funk

cion

alna

; 2.

7 k

olek

tora

za

ster

iliza

ciju

in

fekt

ivno

g ot

pada

bol

nice

, op

erac

iona

lizov

an; 3.

Min

ista

rski

sa

vet o

vod

ama,

os

nova

n;

4. S

tam

beni

sav

et,

osno

van;

5.

Zaš

tićen

a po

druč

ja z

a iz

vore

pi

tke

vode

, pr

ogla

šene

; 6.

Stu

dije

ore

iz

vodl

jivos

ti za

tr

etm

an z

agađ

enih

vo

da z

a ce

ntre

U

roše

vac,

G

njila

ne,

Kos

ovsk

a M

itrov

ica,

za

vrše

ni;

7. P

rogr

am z

a m

onito

ring

po

vrši

nski

h i

podz

emni

h vo

da,

usvo

jen;

8.

Pod

aci

mon

itori

nga

povr

šins

kih

i po

dzem

nih

voda

,

K4-

2013

M

SPP

ZRRU

K,

MPŠ

RR,

M

Z,

Opš

tine

12

,230

,000

.00

€

2,03

0,00

0.0

0 €

10,2

00,0

00.

00 €

0.

00 €

  

21

9

obja

vlje

ni;

9. Iz

vešt

aj o

stan

ju

reka

u o

blas

ti ek

splo

atac

ije

iner

tnih

mat

erija

la

posl

e od

luke

da

se

zaus

tavi

ek

splo

atac

ija

rečn

ih k

orita

, ob

javl

jen;

10

. Izv

ešta

ji o

stan

ju ž

ivot

ne

sred

ine

na K

osov

u up

ućen

i Evr

opsk

oj

agen

ciji

za ž

ivot

nu

sred

inu;

11

. Izv

ešta

j sta

nja

živo

tne

sred

ine,

ob

javl

jen;

12

. Izv

ešta

j o

stan

ju o

tpad

a,

obja

vlje

n;

13. S

tudi

ja

izvo

dljiv

osti

za

prog

laše

nje

zašt

ićen

og

podr

učja

Hen

c,

zavr

šena

; 14

. Inv

etna

r su

bjek

ta S

EVES

O

II, o

konč

an;

15. R

adni

pla

n za

iz

bor N

atur

a 20

00

podr

učja

sa

nazn

akom

ne

opho

dnih

po

data

ka,

  

22

0

odgo

vorn

osti,

ro

kova

i bu

džet

a,

razv

ijen;

16

. Dep

onije

op

asno

g sk

ladi

šten

je

mat

erija

la,

izgr

ađen

i; 17

. Bro

j ope

rate

ra

koji

ispu

njav

aju

nove

kri

teri

jum

e za

pri

kupl

janj

e ot

padn

ih v

ozila

i nj

ihov

ih

kom

pone

nata

; 18

. Pod

aci z

a ci

ljeve

obr

ačun

a i

inka

sira

nja

za

sekt

ore

vode

i ka

naliz

acije

i fr

agm

enta

cije

po

sekt

oru,

da

se

poša

lju

3.8.

Fin

ansij

ska

sara

dnja

1 Po

boljš

an k

apac

itet z

a pl

anir

anje

i pr

ogra

mir

anje

pom

oci E

U

1. B

roj t

reni

nga

održ

anih

i ob

učen

o os

oblje

na

radu

2.

Pob

oljša

n kv

alite

t pr

oizv

eden

ih

doku

men

ata

3.

Pro

jekt

i pr

ogra

mir

ani u

sk

ladu

sa

K4

- 20

14

MEI

M

F,

KPM

, M

L

Proj

ekat

br

atim

ljenj

a,

Zakl

jučc

i se

ktor

skih

D

PSP,

D

okum

ent

pom

oći E

U

Stud

ija

izvo

dljiv

ost

i

614,

000.

00 €

14,0

00.0

0 €

600,

000.

00 €

  

22

1

doku

men

tima

i pr

iori

tetim

a Pr

oces

a st

abili

zaci

je i

prid

ruži

vanj

a

2 Ef

ektiv

na k

oord

inac

ija

dona

tora

1.

Odr

žani

sa

stan

ci s

ekto

rske

ra

dne

grup

a za

do

nato

re

2. O

drža

ni

sast

anci

pod

- se

ktor

a ra

dne

grup

e za

don

ator

e 3.

Sas

tana

k Fo

rum

a vi

soko

g ni

voa

4. P

rior

iteti

za

dona

tors

ka

finan

sira

nja

na

osno

vu s

trat

eški

h do

kum

enat

K4

- 20

13

MEI

M

L,

Don

ator

i

Ure

dba

za

Don

ator

sku ko

ordi

naci

ju

br.

04/2

011

, Za

ključc

i Fo

rum

a vi

sok

nivo

do

nato

rsko

g se

ktor

a ra

dnih

gr

upa,

Stud

ija

izvo

dljiv

ost

i

5,

000.

00 €

3 Pr

ekog

raničn

i pro

gram

i sa

radn

je

Prog

ram

izm

eđu

Kos

ova

i Alb

anije

1.

Bro

j pro

jeka

ta

proc

enje

nih

i iz

abra

nih

( K2

- 20

13)

2. B

roj p

otpi

sani

h ug

ovor

a (K

3 20

13)

3. S

tudi

ja

izvo

dljiv

osti

za

stra

tešk

i pro

jeka

t (

K4

2013

) Pr

ogra

m K

osov

o-M

aked

onija

1.

Zaj

edničk

e

K4

- 20

13

MA

LS

Opš

tine

855,

660.

00 €

55,6

60.0

0 €

800,

000.

00 €

  

22

2

stru

ktur

e za

pr

aćen

je

spro

vođe

nja

prog

ram

a na

m

estu

i fu

nkci

onal

ne (

K1

2013

) Pr

ogra

m K

osov

o i

Crn

a G

ora

1. Z

ajed

ničk

e st

rukt

ure

za

prać

enje

sp

rovođe

nja

prog

ram

a na

m

estu

i fu

nkci

onal

ne (

K2

- 201

3)

2. B

roj t

reni

nga

za

pote

ncija

lne

aplik

ante

(K3

- 20

13)

3. P

oziv

za

zavr

šen

pred

loge

i ob

javl

jene

(K4

– 20

13)

Uku

pno:

74

0,74

6,74

9.15

€

583,

996,

308

.65

€ 76

,390

,410

.00

€ 80

,360

,03

0.50

€