15. predavanje

8/3/2019 15. predavanje

1/27

MEDICINSKAMEDICINSKAINFORMATIKAINFORMATIKA

ProfProf. dr. drZoranZoran MiloMiloevievi

Doc. drDoc. drDragan BogdanoviDragan Bogdanovi

Doc. dr Aleksandra StankoviDoc. dr Aleksandra Stankovi

Ako je fiziologija logika ivota,

patologija logika bolesti

onda je medicinska informatika logikazdravstvene zatite.Enrico Coiera

Definicija Medicinske informatike

Medicinska informatika je nauna disciplina koja korienjemrazliitih analitikih alata razvija procedure (algoritme) zaupravljanje, kontrolu procesa, podrku odluivanju i naunuanalizu podataka iz podruja medicine;

Medicinska informatika obuhvata teorijske i praktine vidovekomunikacija i obrade informacija, baziranih na znanju iiskustvima nastalim u procesima vezanim za zdravstvenuzatitu;

Medicinska informatika razvija metode i sisteme zaprikupljanje, obradu i interpretaciju podataka o pacijentu uzpomo znanja prikupljenih u naunim medicinskimistraivanjima.

Medicinska informatikaPrema preporukama Meunarodne asocijacije za medicinskuinformatiku (International Association for Medical Informatics -

IMIA, http://www.imia.org),meu razlozima zbog kojih jemedicinska informatika posebno vana pri obrazovanju doktoramedicine navodi se i sedei:da bi se uspeno ilo u korak s brzinom rasta medicinskogznanja, nuno je koristiti nove metodologije korienjapodataka/informacija i savremene informacione ikomunikacione tehnologije;zdravstveni radnici koje dobro vladaju metodama medicinskeinformatike moi e kvalitetno da koristi medicinskeinformacije, i da kompetentno i odgovorno koriste savremenuinformacionu i komunikacionu tehnologiju.

MedicinskaMedicinska informatikainformatika jeje naunaunana disciplinadisciplina

kojakoja prouprouavaava teorijsketeorijske ii praktipraktinene zakonitostizakonitostiorganizacijeorganizacije ii korikorienjaenja informacijainformacija uu ciljuciljupodrpodrkeke rereavanjaavanja problemaproblema ii donodonoenjaenja odlukaodlukauu medicinimedicini ii zdravstvenojzdravstvenoj zazatitititi,, uzuz visokvisokstepenstepenkorikorienjaenja raraunarskeunarske tehnologijetehnologije..


2/27

Medicinska informatikaU popisu znanja i vetina, koje IMIA navodi u svojimpreporukama, posebna se vanost pridaje organizaciji podataka,odnosno "izvanrednoj vetini upotrebe jednostavnih sistema zarad s bazama podataka (engl. easy-to-use database management

systems)".Medicinsko-informatike metode koriste se u:

zdravstvenoj nezi bolesnika

organizaciji zdravstvenog rada

medicinskim istraivanjima

medicinskoj edukaciji

Zdravstvena nega ukljuuje:

dijagnostiku

terapiju

rehabilitaciju

evaluaciju

PoPo svimsvim scenarijimascenarijima zdravstvenezdravstvene zazatitetite uubudubudunostinosti,, protokprotokinformacijainformacija ee bitibiti svesve vevei.i.

NaNa svimsvim nivoimanivoima zdravstvenezdravstvene zazatitetite,, odod leleenjaenjapacijenatapacijenata, do, do upravljanjaupravljanja zdravstvenimzdravstvenimsistemimasistemima,, onioni kojikoji donosedonose odlukeodluke susu zainteresovanizainteresovanizaza informacijeinformacije oo pacijentimapacijentima..

1.1. PROCES MIPROCES MILJENJA I RALJENJA I RAUNARIUNARI

MnogeMnoge ljudskeljudske aktivnostiaktivnosti zahtevajuzahtevaju intenzivnointenzivnomimiljenjeljenje,, rezonovanjerezonovanje ii zakljuzakljuivanjeivanje..

LeLeenjeenje pacijenatapacijenata ii medicinskamedicinska istraistraivanjaivanja susuprimerprimer zaza oblastioblasti uu kojimakojimajeje mimiljenjeljenje odod kljukljunenevavanostinosti..

OnoOno sese zasnivazasniva nana psihipsihikimkim sposobnostimasposobnostima,,znanjuznanju ii podacimapodacima kojimakojima lekarlekar raspolaraspolaee..

1.1. PROCES MIPROCES MILJENJA I RALJENJA I RAUNARIUNARI

NaNa sadasadanjemnjem stepenustepenu razvojarazvoja tehnologijetehnologije raraunarunarjojo uvekuvek nijenije mamainaina kojakoja mislimisli,, aliali veomaveoma brzobrzoizvrizvravaava mnogomnogo operacijaoperacija, a, a ogromnaogromna kolikoliinainaekspertskogekspertskog znanjaznanja,, kaokao ii podatakapodataka mogumogu sese uvatiuvatiuu raraunarskimunarskim memorijamamemorijama..

ZbogZbog togatoga ljudskoljudsko mimiljenjeljenje umnogomeumnogome momoee bitibitipomognutopomognuto korikorienjemenjem raraunaraunara..

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

TokomTokom pregledapregleda ii putemputem rezultatarezultata raznovrsnihraznovrsnihispitivanjaispitivanja doktor medicinedoktor medicine dobijadobija podatkepodatke oopacijenpacijenttu.u.

IzIz tihtih podatakapodataka,, korikorienjemenjem svogsvog predhodnogpredhodnogznanjaznanja,, procesomprocesom mimiljenjaljenja iliili interpretacijeinterpretacijepodatakapodataka doktordoktor stistiee informacijeinformacije oo pacijentupacijentu,, nanaosnovuosnovu kojihkojih preduzimapreduzima daljedalje aktivnostiaktivnosti..


PaPaljivoljivo prouprouavanjeavanje podatakapodataka dobijenihdobijenih nanavelikomvelikom brojubroju pacijenatapacijenata,, krozkroz procesproces induktivnoginduktivnogzakljuzakljuivanjaivanja,, momoee datidati informacijeinformacije kojekoje dovodedovodedodo novihnovih znanjaznanja..

OvaOva novostenovosteenaena znanjaznanja sese tadatada pridodajupridodaju vevepostojepostojeimim medicinskimmedicinskim znanjimaznanjima ii mogumogu se,se,povratnopovratno,, nadaljenadalje koristitikoristiti zaza boljubolju interpretacijuinterpretacijudrugihdrugih podatakapodataka..

RaRaunariunari mogumogu pomopomoii pripri prikupljanjuprikupljanjuii obradiobradi podatakapodataka ii sticanjusticanju novihnovih znanjaznanja..


3/27


MedicinskiMedicinski podatak predstavlja pojedinanu observaciju iliskup pojedinacnih observacija pacijenata.

Medicinski podaci mogu biti u vidu usmene forme, numerikemere (arterijski pritisak, temperatura), snimaka(Rtg), kodiranihpodataka (ifre bolesti), teksta ili snimljenih potencijalia (EKG,EEG).

Svaki medicinski podatak sadri etiri elementa:1) Pacijenta2) Osobinu3) Vrednost parametra4) Vreme observacije

Medicinski podaci se mogu prikazivati kao:

analogni podaci (prikazuju se pomou neke fizike veliinekoja se moe kontinuirano menjati analogno promeni fizikeveliine koja prenosi poruku npr. EKG)

digitalni podaci (sastoje se od diskretnihsignala odnosno znakova npr. broj Er)



Struktura podataka predstvlja njihovo odreeno ureenjeStruktura podataka predstvlja njihovo odreeno ureenjeza koje je moguza koje je mogue utvrditi odnose meu njima tje utvrditi odnose meu njima tj. njihovu. njihovulogilogiku povezanost.ku povezanost.

Struktura podataka moStruktura podataka moe se prikazati pomoe se prikazati pomou relacija iliu relacija iligrafikona.grafikona.


jedinice

posmatranja

atributi

Mari Ivan

Mati Jovan

Relaciona struktura podataka predstavlja se tabelom podatakaoznaenom nekim imenom gde svaka kolona odgovara nekomAtributu, a svaki red nekoj jedinici posmatranja


U svakoj relaciji mora postojati atribut ili grupa atributaU svakoj relaciji mora postojati atribut ili grupa atributa

koja identifikuje jedinicu posmatranjakoja identifikuje jedinicu posmatranja--kljuklju..

PrezimePrezime

I imeI imelekaralekara

ifraifra

lekaralekara

NazivNaziv

odeljenjaodeljenjaprijemaprijema

ifraifra

odeljenjaodeljenjaprijemaprijema

NazivNaziv

dgdg

ifraifra

dgdg

DatumDatum

otpustaotpusta

DatumDatum

prijemaprijema

PrezimePrezime

I imeI ime

Mat.brojMat.brojbolesnikabolesnika

Bolesnik u bolnici

MatPrimarni klju

jejedinstven

zasvakog

bolesnika


Organizacija podataka predstavlja ureenje podataka sOrganizacija podataka predstavlja ureenje podataka sobzirom na njihove meusobne fiziobzirom na njihove meusobne fizike odnose.ke odnose.

Podaci se mogu organizovati kao neformatirani zapisPodaci se mogu organizovati kao neformatirani zapis(slobodni tekst) i formatirani zapis (recept, zdravstveni(slobodni tekst) i formatirani zapis (recept, zdravstveni

karton).karton).


4/27


Hijerarhijski nivoi u organizaciji podatakaHijerarhijski nivoi u organizaciji podataka

Polje (field)Polje (field)

Baza podatakaBaza podataka

(modeli(modeli:: hijerarhijski,relacijski i mrehijerarhijski,relacijski i mreni)ni)

Datoteka (file)Datoteka (file)

Zapis (record)Zapis (record)

Bilo koji znak potreban za sastavljanjeBilo koji znak potreban za sastavljanjedigitalnih zapisadigitalnih zapisa

Znak (character)Znak (character)

PrimerPrimerHijerarhijski nivoiHijerarhijski nivoi

matini brojpacijenta prezime pol

odeljenje

lekar

poseta


Primer hijerarhijskog modela baze podatakaPrimer hijerarhijskog modela baze podataka

Lek1 Lek2


Primer mrePrimer mrenog modela baze podatakanog modela baze podataka

lek


Baze podataka imaju znaBaze podataka imaju znaajna obeleajna obeleija koja omoguija koja omoguavajuavaju:: mogumogunost vinost viestruke i raznovrsne upotrebe istihestruke i raznovrsne upotrebe istih

podatakapodataka stabilnost logistabilnost logike strukture baze podataka i programskeke strukture baze podataka i programske

podrpodrkeke jasnojasnoa u organizaciji podatakaa u organizaciji podataka lako menjanje podatakalako menjanje podataka ispravnost i konzistentnost podatakaispravnost i konzistentnost podataka zazatita podatakatita podataka


Obrada podatkaObrada podatka Prikupljanje Klasifikacija

Provera Saimanje Skladitenje Pronalaenje Raunanje Umnoavanje Sortiranje Komuniciranje


Bezbednost ili sigurnost podatakaBezbednost ili sigurnost podatakaje rezultat primene mera uje rezultat primene mera ucilju zacilju zatite podataka od netite podataka od neeljenih dogaaja odnosno oniheljenih dogaaja odnosno onihkoji mogu doprineti izmeni, brisanju ili gubitku generalija ikoji mogu doprineti izmeni, brisanju ili gubitku generalija iostalogostalog to definito definiee zdravstveno stanjezdravstveno stanje pacijenta.pacijenta.

ZaZatita podatakatita podataka predstavljena je hardverskopredstavljena je hardversko -- softverskimsoftverskimmehanizmom zamehanizmom za uvanjeuvanje ppodataka od neodataka od neeljenih promena ilieljenih promena ilineovlaneovlaenog pristupaenog pristupa..


5/27


Dimenzije zatite podataka su: Poverljivost, tajnost ili privatnost zatita od

neautorizovanog odavanja podataka, Integritet zatita od neautorizovane promene podataka,

Dostupnost zatita od neautorizovanog zadravanja podataka.


Naini zatite medicinskih podataka su:

Etiki (deklaracije vea Evrope, Hipokratova zakletva,Etiki kodeks za medicinske informatiare, Kulturazatite podataka)

Pravni (Zakon o zatiti linih podataka, Zakon odigitalnom potpisu, i dr.)

Tehniki (fizika zatita sistema,

kriptografija, i dr.)


ZZdravstvene informacije predstavljaju informacije odravstvene informacije predstavljaju informacije ozdravzdravstvenom stanjustvenom stanju ii bolebolesti stanovnisti stanovnitva, a dolaze iz:tva, a dolaze iz:

rutinskih izvorarutinskih izvora npr.npr. oni koji se odnose na klinioni koji se odnose na klinikekedogaajedogaaje ((prijem iprijem i otpustotpust iz bolniceiz bolnice), uklju), ukljuujuujui ii iinformacije o kvalitetu zdravsinformacije o kvalitetu zdravsttvene sluvene slube i rezultatbe i rezultateezdravstvene zazdravstvene zatite;tite;

posebnih nerutinskih izvoraposebnih nerutinskih izvora informacija oinformacija ozdravstvenom stanju izdravstvenom stanju i epidemioloepidemioloki podaciki podaci,,ukljuukljuujuujui nacionalna i regionalna istrai nacionalna i regionalna istraivanjaivanjazdravlja izdravlja i bolestibolesti itd;itd;


PRIMARNEZDRAVSTVENEINFORMACIJE

nastaju kao produktkontakta korisnika idavaoca zdravstvenezatite rezultat su dnevnog radai potrebne su za

realizaciju dnevnog rada

SEKUNDARNEZDRAVSTVENEINFORMACIJE izvode se iz primarnihpostupcima filtriranja isaimanja potrebne su zadnevni rad u zdravstvu,nadzor rada, evaluacijuostvarenja zdravstvenihplanova i programa, kao i zaanalizu zdravstvenog stanja

populacije


NAUNE I STRUNE ZDRAVSTVENE

INFORMACIJE

nastaju kao rezultat primarnih i sekundarnihzdravstvenih informacija nakon sprovedenih postupka

istraivanja



6/27


Prikupljanje podataka o pacijentu esto predstavlja proces kojiima presudni znaaj za tok svih narednih radnji.

Izvori podataka su viestruki: prethodni podaci (anamneza), neposredno promatranje (status), rezultati fiziolokih i biohemijskih analiza, snimci razliitih biolokih signala, medicinske slike, itd.

Pri prikupljanju podataka javljaju izvesni problemi pacijent ne daje tane odgovore; prethodni podaci ne moraju biti kompletni; spoljanje smetnje mogu uzrokovati pogrene rezultate

analza ili neodgovarajue zapise biolokih signala ili slika; simptomi se javljaju povremeno i nisu prisutni tokom

pregleda.

telesne

(prekomerna teina)

2. DIJAGNOSTI2. DIJAGNOSTIKOKO--TERAPIJSKI CIKLUSTERAPIJSKI CIKLUS

UU veveiniini ljudskihljudskih aktivnostiaktivnosti momoemoemo izdvojitiizdvojiti tritrifaze:faze:

1.1. ObservacijuObservaciju

2.2. RazmiRazmiljanjeljanje ii

3.3. AkcijuAkciju

2. DIJAGNOSTI2. DIJAGNOSTIKOKO--TERAPIJSKI CIKLUSTERAPIJSKI CIKLUS

OveOve tri fazetri fazejavljajujavljaju sese pripri leleenjaenja pacijenatapacijenata,, alialiihih ovdeovde momoemoemo specifispecifinono prikazatiprikazati kaokao::

1.1. ObservacijuObservaciju

2.2. DijagnozuDijagnozu ii

3.3. TerapijuTerapiju

estoesto sese posleposle primeneprimene nekeneke terapijeterapije ponovoponovo vrvriiobservacijaobservacija,, odnosnoodnosno ceoceo procesproces sese cikliciklinonoponavljaponavlja,, akoakojeje potrebnopotrebno ii popo nekolikonekoliko putaputa..

2.1. OBSERVACIJA2.1. OBSERVACIJA

UU fazifazi observacijeobservacije prikupljajuprikupljaju sese podacipodaci i toi to onionikojikoji prupruajuaju relevantnerelevantne informacijeinformacije..InformacijamaInformacijama mimi umanjujemoumanjujemo nesigurnostinesigurnostikojekoje postojepostoje uu vezivezi bolestibolesti pacijentapacijenta..

UU mnogimmnogim slusluajevimaajevima nesigurnostinesigurnosti momoemoemoumanjitiumanjiti podacimapodacima iziz anamnezeanamneze ((istorijeistorije bolestibolesti),),dokdok ee namnam estoesto bitibiti potrebnipotrebni ii fiziolofiziolokiki iibiohemijskibiohemijski podacipodaci dodo kojihkojih emoemo dodoii kliniklinikimkimpregledompregledom,, laboratorijskimlaboratorijskim ispitivanjimaispitivanjima ((nanaprimerprimer krvikrvi)) iliili snimanjemsnimanjem biolobiolokihkih signalasignala((biosignalabiosignala),), kaokao toto susu EKGEKG iliili EEGEEG..


PrilikomPrilikom prikupljanjaprikupljanja podatakapodataka estoesto sese sresreemoemo sasanekompletnimnekompletnim iliili pogrepogrenimnim odgovorimaodgovorima pacijenatapacijenata,,smetnjamasmetnjama nana biosignalimabiosignalima iliili pogrepogrenimnim rezultatimarezultatima

biohemijskihbiohemijskih analizaanaliza..UU nekimnekim slusluajevimaajevima nene momoemoemo dodoi doi do eljeniheljenihpodatakapodataka bezbez invazivnihinvazivnih metodametoda, a, a nismonismo sigurnisigurni dada lili bibipacijentapacijenta trebalotrebalo izloizloitiiti proceduramaprocedurama kaokao toto susuangiografijaangiografija iliili biopsijabiopsija..

PonekadPonekad susu procesiprocesi kojekoje istraistraujemoujemo nestabilninestabilni iipromenljivipromenljivi,, kaokao nana primerprimer povremenepovremene ekstrasistoleekstrasistole..


7/27


UU nekimnekim slusluajevimaajevima raspolaraspolaemoemo sasa tolikotoliko mnogomnogopodatakapodataka dada nekeneke ii nene koristimokoristimo,, takotako dada momoemoemo govoritigovoriti ii

oo suvisuvinimnim podacimapodacima..UU principuprincipu,, uvekuvek trebatreba popoetieti uzimanjemuzimanjem anamnezeanamneze, a, apotompotom primenitiprimeniti jednostavnijejednostavnije procedure,procedure, kaokao toto susufizikalnifizikalni pregledpregled ii laboratorijskalaboratorijska ispitivanjaispitivanja.. TekTek ii akoakoposleposle togatoga imamoimamo nedoumicenedoumice uu vezivezi dijagnozedijagnoze,, trebatrebaprimenitiprimeniti komplikovanekomplikovane iliili invazivneinvazivne metodemetode,, kaokao toto susuNMRNMRiliili kateterizacijakateterizacija srcasrca..

RaRaunariunari mogumogu pomopomoii pripri odreodreivanju parametara kojiivanju parametara kojisu neophodni za postavljanje dijagnoze i izbor terapije.su neophodni za postavljanje dijagnoze i izbor terapije.

2.2. DIJAGNOZA2.2. DIJAGNOZA

ProcesomProcesom mimiljenjaljenja, a, a nana osnovuosnovu prikupljenihprikupljenihinformacijainformacija ii svogsvog znanjaznanja,, doktor medicinedoktor medicine postavljapostavlja

dijagnozudijagnozu..UU ovojovoj fazifazi jeje mogumoguee koristitikoristiti pomopomo raraunarskihunarskihprogramaprograma kojikoji sadrsadree bazebaze znanjaznanja ii kojikoji nana osnovuosnovuunetihunetih informacijainformacija oo pacijentupacijentu mogumogu generisatigenerisati listelistemogumoguihih dijagnozadijagnoza..

PotrebnoPotrebno jeje naglasitinaglasiti dada svasva odgovornostodgovornost zaza leleenjeenjepacijentapacijenta,, kaokao ii zaza postavljanjepostavljanje dijagnozedijagnoze leleii nana doktorudoktorumedicinemedicine,, bezbez obziraobzira dada lili koristikoristi raraunarskuunarsku pomopomo iliilinene. Ra. Raunarunar jeje tutu samosamo dada podsetipodseti doktoradoktora,, aa donodonoenjeenjeodlukeodluke nikadanikada sese neneee prepustitiprepustiti mamainiini..

2.3. TERAPIJA2.3. TERAPIJA

TerapijskaTerapijska fazafaza direktnodirektno zavisizavisi odod postavljenepostavljenedijagnozedijagnoze..

II ovdeovde odgovornostodgovornost odlukeodluke leleii nana doktorudoktorumedicinemedicine,, ss timtim toto estoesto terapijuterapiju nene odreodreuje iuje ine sprovodi isti doktor koji je i postavione sprovodi isti doktor koji je i postaviodijagnozu.dijagnozu.

UU ovojovoj fazifazi sese raraunariunari mogumogu koristitikoristiti nanarazlirazliiteite nanaineine, a, a kaokao nekineki odod primeraprimera mogumogu sesenavestinavesti:: automatizovaniautomatizovani aplikatoriaplikatori insulinainsulina,,

prapraenjeenje parametaraparametara pacijenatapacijenata nana intenzivnojintenzivnojnezinezi,, radioterapijaradioterapija itditd..

3. OBRADA INFORMACIJA3. OBRADA INFORMACIJA

UU procesuprocesu raraunarskeunarske obradeobrade informacijainformacijapostojepostoje tri faze:tri faze:

1.1. merenjemerenje ii unosunos podatakapodataka

2.2. obradaobrada podatakapodataka ii

3.3. formiranjeformiranje izlaznihizlaznih informacijainformacija..

3. OBRADA INFORMACIJA3. OBRADA INFORMACIJA

BezBez obziraobzira nana uloguulogu raraunaraunara,, ovekovekjeje kljukljuniniinilacinilac i ui u ovomovom procesuprocesu.. SamoSamo jeje ovekoveksposobansposoban dada interpretirainterpretira podatkepodatke nana tajtaj nanainin dadaonioni postanupostanu informacijeinformacije..

UU procesuprocesu leleenjaenja pacijentapacijenta raraunarunar momoee dadapojapojaaa sposobnostisposobnosti ljudskogljudskog mozgamozga,, slislinono kaokaototo mikroskopmikroskop ii stetoskopstetoskop mogumogu dada pojapojaajuajunanaaa ulaula i toi to takotako toto momoee dada proproiriiri ljudskuljudskumemorijumemoriju ii dada ubrzaubrza obraduobradu podatakapodataka..

3.1. SISTEMATIZACIJA3.1. SISTEMATIZACIJA

PrimenaPrimena raraunaraunara uu sistemusistemu zdravstvenezdravstvene zazatitetite momoee sesesistematizovatisistematizovati uu estest nivoanivoa..

StepenStepen kompleksnostikompleksnosti rasteraste proporcionalnoproporcionalno sasa ulogomulogom ovekaoveka..

OVEKOVEK

6.6. IstraIstraivanjaivanja ii razvojrazvoj

5.5. TerapijaTerapija ii kontrolakontrola

4.4. PostavljanjePostavljanje dijagnozadijagnoza ii donodonoenjeenje odlukaodluka

3.3. ObradaObrada ii automatizacijaautomatizacija2.2. SkladiSkladitenjetenje ii uvanjeuvanje podatakapodataka

1.1. KomunikacijeKomunikacije

RARAUNARUNAR


8/27

3.1.1.3.1.1. KomunikacijeKomunikacije

RaRaunariunari sese svesve viviee koristekoriste zaza prenosprenos podatakapodataka iikomunikacijukomunikaciju. U. U oveove svrhesvrhe jeje estoesto neophodnoneophodno

vrvritiiti kodiranjakodiranja kojakoja transformitransformiuu podatkepodatke uuprenosiveprenosive formateformate..

PrimeriPrimeri upotrebeupotrebe raraunaraunara nana ovomovom nivounivou susu::

-- VizualizacijaVizualizacija biosignalabiosignala,,

-- LokalneLokalne mremreee,,

-- ElektronskaElektronska razmenarazmena podatakapodataka oo pacijentimapacijentima ii

-- InternetInternet


-- Primer vPrimer vizualizacijizualizacijee biosignalabiosignala predstavljapredstavlja

EKGEKG prapraenjeenje uu tokutoku intenzivneintenzivne negenege.. PodaciPodaci seseodod pacijentapacijenta dobijajudobijaju putemputem elektrodaelektroda,, zatimzatim sesepojapojaavajuavaju,, digitalizujudigitalizuju ii prezentujuprezentuju nanamonitorumonitoru iliili tampajutampaju..

-- LokalneLokalne mremreee uu zdravstvenimzdravstvenim organizacionimorganizacionimjedinicamajedinicama kojekoje povezujupovezuju raraunareunare slusluee zazaprenosprenos rezultatarezultata biohemijskihbiohemijskih analizaanaliza izizlaboratorijalaboratorija iliili zahtevazahteva doktora medicinedoktora medicine zazaodreodreenim lekovima upuenim lekovima upuenihenih apotekamaapotekamazdravstvenezdravstvene ustanoveustanove..


-- ElektronskaElektronska razmenarazmena podatakapodataka oo pacijentimapacijentimazasnzasniva seiva se nana elektronskomelektronskom zdravstvenomzdravstvenomkartonukartonu..

-- ZaZa razmenurazmenu podatakapodataka uu sistemusistemu zdravstvenezdravstvenezazatitetite momoee sese koristitikoristiti ii InternetInternet..


Elektronska poElektronska potataee--mail, email, e--popota; metodata; metoda

sastavljanja, slanja, spremanja i primanja porukasastavljanja, slanja, spremanja i primanja poruka

elektronskim putem.elektronskim putem.

Forum usluga koju nudi web, a koja omoguava

pisanje i razmenu informacija unutar grupe

korisnika (isti naziv se koristi i za softver koji tu

uslugu omoguava)


World Wide Web (www, web) sistem meusobno

povezanih dokumenata (stranica) pripremljenih kao

hipertekst (hypertext), pretraivih na internetu.

Stranica na webu dokument pisan ili dinamikikonvertovan u jezik HTML (Hyper Text Markup

Language), vidljiv uz pomo programa za

pretraivanje (web browser) i protokola HTTP (metod

prenosa informacija)

Website pod-domena weba (kolekcija stranica)

3.1.2.3.1.2. SkladiSkladitenjetenje ii uvanjeuvanje podatakapodataka

UU zdravstvenimzdravstvenim informacioniminformacionim sistemimasistemimakolikoliinaina informacijainformacija kojukoju jeje potrebnopotrebno uvatiuvati jejeogromnaogromna..

KrozKroz velikevelike zdravstvenezdravstvene ustanoveustanove proprou milioniu milionipacijenata godipacijenata godinje.nje.

Ali i kapaciteti za raAli i kapaciteti za raunarskounarsko uvanjeuvanje podatakapodatakasusu danasdanas praktipraktinono bezgranibezgraninini, a, a cenecene razlirazliitihitihmemorijskihmemorijskih medijamedija susu veomaveoma pristupapristupanene..


9/27



-- BazeBaze podatakapodataka oo pacijentimapacijentima zdravstvenihzdravstvenihustanovaustanova,,

-- BazeBaze znanjaznanja,, kaokao totojeje MEDLINE,MEDLINE,

-- NacionalneNacionalne bazebaze podatakapodataka,, kojekoje slusluee zazaplaniranjeplaniranje ii upravljanjeupravljanje zdravstvenimzdravstvenim sistemimasistemima..

3.1.4. P3.1.4. POSTAVLJANJE DIJAGNOZA I DONOOSTAVLJANJE DIJAGNOZA I DONOENJEENJEODLUKAODLUKA

Proces odluivanja je izbor izmeu dva ili vie alternativnihputeva delovanja radi postizanja cilja ili ciljeva.

Medicinsko odluivanje mora biti zasnovano na injenicama,to obezbeuje da pacijent dobije punu korist od akumuliranognaunog znanja dostupnog lekarima.

Faze procesa odluivanja su:Prikupljanje informacija (intelligence)Kreiranja reenja (design)Izbor reenja (choice)Primena reenja (implementation)


Sistem za podrku odluivanju je zasnovan na modelima iliznanju, ija je namena podrka doktorima medicine udonoenju odluka u polustrukturisanim i nestrukturisanimsituacijama. Ne zamenjuje ljude, ve samo poboljava njihovusposobnost donoenja odluka.Primer podrke procesima u zdravstvu su podaci o pacijentima(e-karton) i procesu leenja (zakazivanje, leenje, dijagnostika inadzor).Osnovne komponente sistema za podrOsnovne komponente sistema za podrku odluku odluivanju su:ivanju su: podsistem za upravljanje podacimapodsistem za upravljanje podacima podsistem za upravljanje modelimapodsistem za upravljanje modelima podsistem za upravljanje znanjempodsistem za upravljanje znanjem korisnikorisniki interfejs (podsistem)ki interfejs (podsistem)


Stablo odluStablo odluivanjaivanja


Medicinsko odluivanje treba da obuhvati:- Procenu sloenosti simptoma-Procenu relevantnih fizikih nalazapacijenata

-Odreivanje i obavljanje izabranih dijagnostikihprocedura-Procena istovremenih problema-Odreivanje konane medicinske dijagnoze-Pruanje i praenje zdravstvene nege pacijnetu


BitneBitne karakteristikekarakteristike skladiskladitenjatenja ii uvanjauvanjapodatakapodataka uu zdravstvenimzdravstvenim sistemimasistemima susu::

-- irokirok spektarspektar podatakapodataka,, odod finansijskihfinansijskih dodoradioloradiolokihkih snimakasnimaka, i, i

-- velikiveliki brojbroj potencijalnihpotencijalnih korisnikakorisnika tihtih podatakapodataka..


10/27

Internetnternet Internet je globalna svetska raInternet je globalna svetska raunarska mreunarska mrea na koju jea na koju je

prikljuprikljuen ogroman broj raen ogroman broj raunara.unara. PoPoetak interneta povezuje se sa 1969. godinom u SADetak interneta povezuje se sa 1969. godinom u SAD--uu

u vreme hladnog rata, radi ostvarivanja projekata zau vreme hladnog rata, radi ostvarivanja projekata zapotrebe ameripotrebe amerike vojske, mreke vojske, mrea je dobila naziva je dobila nazivARPANET.ARPANET.

1980. Nacionalna fondacija za nauku (NSF) na istim1980. Nacionalna fondacija za nauku (NSF) na istimprincipima osniva mreprincipima osniva mreu nazvanuu nazvanu THE INTERNETTHE INTERNET kojakojase kasnije povezala sa ARPANETse kasnije povezala sa ARPANET--om i tako je nastalaom i tako je nastalaNSFNET.NSFNET.

KrajemKrajem 7070 --ih razvijao se i USENET, a 1977. godineih razvijao se i USENET, a 1977. godinerazvila se akademska mrerazvila se akademska mreaa BITNET.BITNET.

U isto vreme razvijaju se mreU isto vreme razvijaju se mree i u drugim zemljamae i u drugim zemljama(JANET u Velikoj Britaniji, FUNET u Finskoj i dr.).(JANET u Velikoj Britaniji, FUNET u Finskoj i dr.).

1990. NSF prestavlja projekat umre1990. NSF prestavlja projekat umreavanja svih mreavanja svih mreaana globalnom nivou i tako nastajena globalnom nivou i tako nastaje INTERNET.INTERNET.

Internet Growth Trendsnternet Growth Trends 1977: 1111977: 111 korisnika na Internetukorisnika na Internetu

1981: 2131981: 213 korisnikakorisnika 1983: 5621983: 562 korisnikakorisnika 1984: 11984: 1..000000 korisnikakorisnika 1986: 51986: 5..000000 korisnikakorisnika 1987: 101987: 10..000000 korisnikakorisnika 1989: 1001989: 100..000000 korisnikakorisnika 1992: 11992: 1..000000..000000 korisnikakorisnika 2001: 1502001: 150175 milion175 milionaa korisnikakorisnika 2002:2002: prekopreko 200 milion200 milionaa korisnikakorisnika uu 20102010 okooko 80%80% stanovnika planete koristi Internetstanovnika planete koristi Internet

Internetnternet Internet nema vlasnika (na internetu svako je vlasnik svogInternet nema vlasnika (na internetu svako je vlasnik svog

raraunara i samostalno bira naunara i samostalno bira nain na kojiin na koji e se prikljue se prikljuiti naiti namremreu).u).

Internet je mreInternet je mrea od via od vie desetine miliona rae desetine miliona raunaraunarameusobno povezanih u lokalnim mremeusobno povezanih u lokalnim mreama, telefonskimama, telefonskimlinijama, razlilinijama, razliitim vrstama kablova, satelitskim vezama, itd.itim vrstama kablova, satelitskim vezama, itd.

Da bi se komuniciranje izmeu raDa bi se komuniciranje izmeu raunara obezbedilounara obezbedilopotrebno jepotrebno je

1.1. da svaki rada svaki raunar ima svoju jedinstvenuunar ima svoju jedinstvenu adresuadresu uumremreii

2.2. raraunari za meusobnu komunikaciju moraju koristitiunari za meusobnu komunikaciju moraju koristitijedinstven jezikjedinstven jezik--protokolprotokol

Internetnternet IP adresaIP adresa predstavlja identifikatorpredstavlja identifikator

raraunara na Internet mreunara na Internet mrei.i. Format IP adreseFormat IP adreseje 32je 32--bitna numeribitna numerika adresaka adresa

predstavljena sapredstavljena sa etiri broja koji se nazivajuetiri broja koji se nazivajuokteti i razdvojeni su taokteti i razdvojeni su takama.kama.

Da bi se korisnicima raDa bi se korisnicima raunara olakunara olakalaalakomunikacija uvedene sukomunikacija uvedene su

simbolisimbolike adreseke adrese

( njih( njih ini niz imena razdvojenih taini niz imena razdvojenih takama)kama)

Npr.Npr. www.viser.edu.rswww.viser.edu.rs

InternetnternetDOMENDOMENje grupa mreje grupa mrea i raa i raunara na Internetu podunara na Internetu podjedinstvenom administrativnom kontrolom i odrjedinstvenom administrativnom kontrolom i odr avanjem.avanjem.Formiranje imena domena podleFormiranje imena domena podlee odree odreenimenim pravilima ipravilima imora biti jedinstvenomora biti jedinstveno.. U okviru punog imena jednog domenaU okviru punog imena jednog domenarazlikuje serazlikuje se domen najvidomen najvieg nivoa i poddomenieg nivoa i poddomeni..

PODDOMENPODDOMENpredstavlja organizacionu podcelinu nekogpredstavlja organizacionu podcelinu nekog

domena.domena.

InternetnternetOsnovni domen oznaOsnovni domen oznaen je kranje desnim imenom uen je kranje desnim imenom usimbolisimbolikoj adresi, idukoj adresi, idui zdesna na levo identifikuju sei zdesna na levo identifikuju seodgovarajuodgovarajui poddomeni, dok krajnje levo ime naji poddomeni, dok krajnje levo ime najeeeepredstavlja simbolipredstavlja simboliko ime rako ime raunara.unara.U simboliU simbolikoj adresi www.viser.edu.rskoj adresi www.viser.edu.rsrsrsje oznaka za domen najvije oznaka za domen najvieg nivoaeg nivoa,, oznaoznaavaava drdravuavu

edueduje poddomen koji oznaje poddomen koji oznaava obrazovne institucijeava obrazovne institucijeviserviserje poddomen koji predstavlja imeje poddomen koji predstavlja ime kolekole


11/27

InternetnternetPostoji ograniPostoji ogranien broj oznaka za domen najvien broj oznaka za domen najvieg nivoa:eg nivoa: rs, hr, chrs, hr, choznaka droznaka draveave edueduobrazovne institucijeobrazovne institucije acacakademske institucijeakademske institucije orgorgneprofitabilne organizacijeneprofitabilne organizacije milmilvojni domenivojni domeni comcomkomercijalne organizacijekomercijalne organizacije netnetmremrene organizacijene organizacije govgovvladine ustanove i agencijevladine ustanove i agencije

InternetnternetSkup komunikacionih protokola na kojima se baziraSkup komunikacionih protokola na kojima se baziraInternet naziva seInternet naziva se TCPTCP//IPIP koji sekoji se sastoji:sastoji:

1.1. IP protokolIP protokolje osnovni Internet protokol kojimje osnovni Internet protokol kojim se definise definieenanain dodele Internet adresain dodele Internet adresa.. Osnovna funkcija ovogOsnovna funkcija ovogprotokola je da proslediprotokola je da prosledi podatke od izvora do odredipodatke od izvora do odreditatana osnovu poznatena osnovu poznate IP adreseIP adrese.. IP protokol ne zahtevaIP protokol ne zahtevadirektnudirektnu onlineonline vezu uvezu u trenutku slanja podatakatrenutku slanja podataka,,raraunar kojiunar koji alje podatke pokualje podatke pokuava sve dok neava sve dok ne proslediproslediporukuporuku..

2.2. TCP (Transmission control Protocol)TCP (Transmission control Protocol) definidefiniee nanain nain nakoji dva rakoji dva raunara meunara meusobnousobno povezana putem Internetapovezana putem Internetarazmenjuju porukerazmenjuju poruke ii potvrpotvruju prijem porukauju prijem poruka.. OsnovnaOsnovnafunkcija mu je da omogufunkcija mu je da omogui tai taan prenosan prenos podatakapodatakaizmeizmeu dva rau dva raunaraunara..

InternetnternetOsim navedena dva protokola na Internetu postoje i drugiOsim navedena dva protokola na Internetu postoje i drugiprotokoliprotokoli::

FTP (File Transfer Protocol)FTP (File Transfer Protocol) nnajstariji protokol naajstariji protokol naInternetu. Koristi se za slanje i primanje datoteka putemInternetu. Koristi se za slanje i primanje datoteka putemmremrea koje podra koje podravaju TCP/IP protokoleavaju TCP/IP protokole..

HTTP (Hypertext Transfer Protocol)HTTP (Hypertext Transfer Protocol)jeje Protokol zaProtokol zaprenos hipertekstaprenos hiperteksta.. PomoPomou ovog protokola se Internetu ovog protokola se Internetstranicestranice prenose sa Web servera do Internet pretraprenose sa Web servera do Internet pretraivaivaaanana lokalnom ralokalnom raunaruunaru.. Naziv protokola je praNaziv protokola je praen oznakomen oznakomhttp ://http ://

InternetnternetProtokol definiProtokol definie standard koji se koristi za pristup dokumentue standard koji se koristi za pristup dokumentu

za Web to je HTTPza Web to je HTTPServerServerje naziv raje naziv raunara (servera) na kome se nalaziunara (servera) na kome se nalazi

resursresursStazaStaza (putanja) specificira ta(putanja) specificira tanu lokaciju dokumenta nanu lokaciju dokumenta na

InternetuInternetuNaziv resursaNaziv resursa daje ime datoteke resursa kome sedaje ime datoteke resursa kome se

pristupapristupa

Resurs moResurs moe biti ili HTML datoteka, zvue biti ili HTML datoteka, zvuna datoteka,na datoteka,grafigrafikaka datoteka... Ekstenzija u nazivu resursa govori o tipudatoteka... Ekstenzija u nazivu resursa govori o tipuresursa (HTMLresursa (HTML dokumenti imaju .html ili .htm ekstenzijudokumenti imaju .html ili .htm ekstenziju))

InternetnternetVrste zloupotrebe interneta Spamming (neeljene poruke e-pote u vidu lanananih pisamaanih pisama

kojakoja se najse najeee odnose na osvajanje neke izmie odnose na osvajanje neke izmiljene novljene novaneanenagrade)nagrade)

Virus & worms (primljenji ili preko e maila ili prilikomdownloada)

Hackers (iz zabave ili line dobiti radi krae poverljivihinformacija)

Internet kao kanal za tradicionalne zloine (postavljanje(postavljanjeneprijateljskih poruka i materjala, krneprijateljskih poruka i materjala, krenje pravaenje pravaintelektualne svojine)intelektualne svojine)

Internetnternet

Kako se zaKako se zatititi od zloupotrebe internetatititi od zloupotrebe interneta Brisanje oBrisanje oiglednin spamova, ne otvarati mailoveiglednin spamova, ne otvarati mailovesa spam prilogom, aktivirati funkciju zasa spam prilogom, aktivirati funkciju zafiltriranje klijenta efiltriranje klijenta e--popote.te.

Proveriti da li vaProveriti da li va antianti--virus program radi nonvirus program radi nonstop i vrstop i vri automatski ai automatski aurira.urira.

ZaZatitite svoj identitet instaliranjem ititite svoj identitet instaliranjem iauriranjem anti-virus softwara.


12/27

Internetnternet

Pristup internetuPristup internetu Preko LAN mrePreko LAN mree koja je stalno povezana sae koja je stalno povezana sa

InternetomInternetom

Preko LAN mrePreko LAN mree koja je povremenoe koja je povremeno

povezana sa Internetompovezana sa Internetom

Preko telefonske linije sa biranjemPreko telefonske linije sa biranjem

Preko kabla za kablovsku televizijuPreko kabla za kablovsku televiziju

InternetInternetPostoji veliki broj usluga koje se moguPostoji veliki broj usluga koje se mogu

koristiti putem Interneta:koristiti putem Interneta:eelektronskalektronska popotata

world wide webworld wide web --WWWWWW

InternetnternetElektronska poElektronska pota (eta (e--mail)mail)

Svaki korisnik ima svoju jedinstvenu eSvaki korisnik ima svoju jedinstvenu e--mailmail adresu,adresu, kojukojukoristi za slanje i primanjekoristi za slanje i primanje elektronske poelektronske potete..

Internet adresa za elektronsku poInternet adresa za elektronsku potu setu se sastoji od trisastoji od tridela:dela:

korisnikorisniko imeko ime (user name) identifikuje svakog(user name) identifikuje svakogkorisnikakorisnika

znakznak@@ iiiinternet adresanternet adresa korisnikovog ekorisnikovog e--mail serveramail servera

Npr.aleksandraNpr.aleksandra@[email protected] jedinstvena oznaka korisnikog imena na

raunaruexeexe--mail.netmail.netje simbolika oznaka domena

Internetnternet Slanje i primanje elektronske poSlanje i primanje elektronske pote izmete izmeuu udaljenih raudaljenih raunaraunara

zahteva postojanjezahteva postojanje standardnihstandardnih komunikacionih protokolakomunikacionih protokola..

NajNajeee korie korieni protokoli koji se odnoseeni protokoli koji se odnose na elektronsku pona elektronsku potutupripadaju skupupripadaju skupu TCP/IP protokola: POP3TCP/IP protokola: POP3,, SMTPSMTP,, IMAPIMAP..

InternetnternetWorld Wide Web (WWW)World Wide Web (WWW)

Predstavlja trenutno najatraktivniji servis naPredstavlja trenutno najatraktivniji servis na Internetu,Internetu,sa nepreglednim izvoromsa nepreglednim izvorom informacija.informacija.

OmoguOmoguava korisniku brzava korisniku brzdolazak do razlidolazak do razliitihitihinformacija iz svihinformacija iz svih ivotnihivotnihsfera u obliku Websfera u obliku Webprezentacijeprezentacije..

Internetnternet Mobilni internet predstavlja upotrebu beinih

komunikacionih tehnologija za pristup podacimai programima na mrei sa mobilnih ureaja.

Mobilni internet se jo naziva i beini web(wireless web).


13/27

Internetnternet Web pretraWeb pretraivaiva, web browser ili, web browser ili

jednostavno browser je kompjuterskijednostavno browser je kompjuterskiprogramprogram iji je zadatak komuniciiji je zadatak komunicijja sa sHTML dokumentima koji se nalaze naHTML dokumentima koji se nalaze naweb serverimaweb serverima ili kaoili kao fajlovifajlovi nana hardharddiskudisku..

Najpopularniji web pretraNajpopularniji web pretraivaivai sui suMicrosoft Internet ExplorerMicrosoft Internet Explorer,, MozillaMozilla,,FirefoxFirefox,, OperaOpera,, NetscapeNetscape,, SafariSafari iiKon uerorKon ueror..

InternetnternetURL (engl.URL (engl. Uniform Resource LocatorUniform Resource Locator))predstavlja standard za jedinstveno opisivanjepredstavlja standard za jedinstveno opisivanje

lokacije objekta na Internetulokacije objekta na Internetu..

KompletanKompletan URLURL imaima etiri dela:etiri dela:

protokolprotokol,, serverserver,, stazustazu ii naziv resursnaziv resursa.a.

InternetnternetDelovi URLhttp://www.starwars.com/seminars.html http://--hypertext transfer protocol:

jezik koji raunari koriste da "razgovaraju" jedni sdrugim

wwwworld wide web:sve informacije povezanih kablovima i kompjuterima n

Internetu .starwarsdomain name:

strukturirana, alfabetska baza, jedinstveno ime z runrn mei

.comtop level domain:davanje ideje gde bi traeni dokument bio skladiten

/seminarsfile name:

folder unutar website .htmlhypertext markup language:

jezik kompjutera korien za formatiranje dokumenta

ProtokolProtokol definidefinie standard koji se koristi za pristup dokumentue standard koji se koristi za pristup dokumentuza Web to je HTTPza Web to je HTTP

ServerServerje naziv raje naziv raunara (servera) na kome se nalaziunara (servera) na kome se nalaziresursresurs

StazaStaza (putanja) specificira ta(putanja) specificira tanu lokaciju dokumenta nanu lokaciju dokumenta naInternetuInternetu

NazivNaziv resursa daje ime datoteke resursa kome se pristuparesursa daje ime datoteke resursa kome se pristupa

Resurs moResurs moe biti ili HTML datoteka, zvue biti ili HTML datoteka, zvuna datoteka, grafina datoteka, grafikakadatoteka... Ekstenzija u nazivu resursa govori o tipu resursadatoteka... Ekstenzija u nazivu resursa govori o tipu resursa(HTML(HTML dokumenti imaju .html ili .htm ekstenzijudokumenti imaju .html ili .htm ekstenziju))

Pretraretraivanje na internetuvanje na internetu Pretraretraivanje na internetuvanje na internetu OpOpti pretrati pretraivaivaii

Specijalni pretraSpecijalni pretraivaivaii


14/27

Pretraretraivanje na internetuvanje na internetu

Elektronski medicinskiElektronski medicinski

asopisiasopisi

Bibliografske i citirane baze podatakaBibliografske i citirane baze podataka

Pretraretraivanje na internetuvanje na internetuCurrent ContentsCurrent Contents

dostupan preko Centradostupan preko Centra za online bazeza online bazepodatakapodataka

omoguomoguuje pristup sadruje pristup sadrajima iajima ibibliografskim podacima tekubibliografskim podacima tekuih brojevaih brojevavodevodeih meunarodnihih meunarodnih asopisa iz svihasopisa iz svihpodrupodruija nauka (oko 7500ija nauka (oko 7500 asopisa)asopisa)

Pretraretraivanje na internetuvanje na internetuMEDLINEMEDLINE//PubMedPubMedhttphttp://www.ncbi.nlm.nib.gov/PubMed://www.ncbi.nlm.nib.gov/PubMed

najvea svetska baza biomedinskihpodataka

osnovali su je i odravaju je NationalLibrary of Medicine i National Institutesof Health (SAD)

sadri podatke iz oko 5000 asopisa kaoautorkse saetke, a ne i cele tekstoveradova

pokriva meunarodnu akademskuzajednicu, ali je akcenat na amerikojliteraturi

Pretraretraivanje na internetuvanje na internetuWeb of Science (WoS)Web of Science (WoS) bibliograska baza podataka za svabibliograska baza podataka za sva

podrupodruija nauke, viija nauke, vie od 20 milionae od 20 milionaradova iz oko 9000radova iz oko 9000 asopisaasopisa

pristup preko Centra za online podatkepristup preko Centra za online podatke uvid u literaturu koja je predhodilauvid u literaturu koja je predhodila

objavljivanju rada i uvid u uticaj tog radaobjavljivanju rada i uvid u uticaj tog radana dalja istrana dalja istraivanjaivanja

Pre nego sto zapore nego sto zaponeteetepretraretraivanje, trebalo bi davanje, trebalo bi dasee:PripremitePripremite ta vam je potrebno da znate o svojta vam je potrebno da znate o svojj temi?j temi?

Napravite spisak svih naslova u vezi sa temom.Napravite spisak svih naslova u vezi sa temom.UkljuUkljuite imena, organizite imena, organizcije, i odgovarajucije, i odgovarajue fraze.e fraze.

OrganizujteOrganizujte Napravite spisak reNapravite spisak rei koje su kljui koje su kljune za vane za vae pretre pretrivanje.ivanje.

Imajte u vidu termine koji neImajte u vidu termine koji ne elite da se pojavljuju.elite da se pojavljuju.Odbacite viOdbacite viak termina.ak termina.

KombinujteKombinujte ((korikorienjemenjem BBulovih operatoraulovih operatora)) KoristiteKoristite andand da poveda poveete termine kojeete termine koje elite da vidite.elite da vidite.

UpotrebuUpotrebu notnot da iskljuda iskljuite termine koje neite termine koje ne elite.elite.KoristiteKoristite oror da ukljuda ukljuite sliite sline termine.ne termine.KoristiteKoristite navodnikenavodnike oko imena ili frazeoko imena ili frazeKoristiteKoristite mala slovamala slova za sve imenice, osim za skraza sve imenice, osim za skraeniceenice

3.1.3 Pretra3.1.3 Pretraivanje podataka i literatureivanje podataka i literature

Postoje opPostoje opti pretrati pretraivaivai podataka nai podataka na

internetu:internetu:

Yahoo,Yahoo, Google,Google,


15/27

Drugi tip su pretraDrugi tip su pretraivaivai baza podataka:i baza podataka:

MedlineMedline

PubmedPubmed

LILACSLILACS

www.sciencedirect.comwww.sciencedirect.com

SpringerSpringer--linklink

HinariHinari

EMBASEEMBASE

The Cochrane LibraryThe Cochrane Library

Pristup ovim bazama podataka moPristup ovim bazama podataka moe see se

ostvariti preko akademske internet mreostvariti preko akademske internet mree ie i

Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenuKonzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu

nabavku (KOBSON)nabavku (KOBSON)

nainfo.nbs.ac.yu/kobson/pagenainfo.nbs.ac.yu/kobson/page

3.1.3.3.1.3. ObradaObrada ii automatizacijaautomatizacija

NaNa ovomovom nivounivoujeje korikorienjeenje raraunaraunara slosloenijeenije,, alialiii daljedalje postojepostoje procesiprocesi uu kojimakojima nijenije neophodnoneophodnouuestvovanjeestvovanje ljudiljudi,, osimosim uu procesuprocesu kontrolekontrole..

ZaZa formiranjeformiranje informacionihinformacionih sistemasistema nana ovomovomnivounivou potrebnopotrebnojeje mnogomnogo viviee medicinskogmedicinskog znanjaznanja..

3.1.3.3.1.3. ObradaObrada ii automatizacijaautomatizacija


-- AutomatizovanaAutomatizovana analizaanaliza uzorakauzoraka uu laboratorijamalaboratorijama,,

-- ObradaObrada biosignalabiosignala uu intenzivnojintenzivnoj nezinezi iliili uudijagnostidijagnostikimkim analizamaanalizama (EKG, EEG). U(EKG, EEG). U ovimovimslusluajevimaajevima susu ureureaji za merenje i raaji za merenje i raunariunari direktnodirektnopovezanipovezani..

-- StvaranjeStvaranje ii obradaobrada medicinskihmedicinskih slikaslika ((snimakasnimaka):):kompjuterizovanakompjuterizovana tomografijatomografija,, nuklearnanuklearna magnetnamagnetnarezonancarezonanca,, ultrazvukultrazvuk, radio, radio--scintigrafijascintigrafija..

3.1.4.3.1.4. PostavljanjePostavljanje dijagnozadijagnoza ii donodonoenjeenje odlukaodluka

RazumevanjeRazumevanje jeje jednajedna odod najslonajsloenijihenijih psihipsihikihkihfunkcijafunkcija ii onoono omoguomoguavaava donodonoenjeenje odlukaodluka zazasprovosprovoenje aktivnostienje aktivnosti..

Razumevanje je omoguRazumevanje je omoguenoeno akoako postojipostoji dovoljnodovoljnoznanjaznanja ii iskustavaiskustava, a, a podacipodaci oo situacijisituaciji susu pouzdanipouzdani iikompletnikompletni..

NajveNajveii izazovizazov zaza primenuprimenu raraunaraunara nana ovomovom nivounivoujejekakokako formalizovatiformalizovati medicinskomedicinsko znanjeznanje nana tajtaj nanainin dadasese momoee koristitikoristiti pripri donodonoenjuenju odlukaodluka..


16/27

3.1.4.3.1.4. PostavljanjePostavljanje dijagnozadijagnoza ii donodonoenjeenje odlukaodluka


--RaRaunarskaunarska interpretacijainterpretacija EKGEKG--a.a. OviOvi programiprogrami raderadepotpunopotpuno nezavisnonezavisno odod ovekaoveka,, aliali konakonaanan rezultatrezultatispitivanjaispitivanja ipakipak,, svojimsvojim potpisompotpisom,, overavaoverava doktordoktormedicinemedicine..

--Izraeni su mIzraeni su mnoginogi raraunarskiunarski programiprogrami zaza pomopomo pripripostavljanjupostavljanju dijagnozdijagnozee.. NaNa osnovuosnovu simptomasimptoma ii znakaznakaunetihunetih odod stranestrane doktora medicinedoktora medicine,, raraunarunar sastavljasastavljalistulistu svihsvih mogumoguihih dijagnozadijagnoza,, aliali ii ovdeovde doktordoktor donosidonosikonakonanunu odlukuodluku..

3.1.5.3.1.5. TerapijaTerapija ii kontrolakontrola

KonaKonanini ciljcilj obradeobrade informacijainformacija iziz predhodnihpredhodnih nivoanivoajejeodreodreivanje adekvatne terapije i kontrola njeneivanje adekvatne terapije i kontrola njeneprimene i efikasnosti.primene i efikasnosti.

PrimeriPrimeri zaza korikorienjeenje raraunaraunara nana ovomovom nivounivou susu::

--AutomatizovanaAutomatizovana kontrolakontrola ii administriranjeadministriranje elektrolitaelektrolitaii tetenostinosti kodkod pacijenatapacijenata nana intenzivnojintenzivnoj nezinezi. Po. Po slislinomnomprincipuprincipu sese obavljajuobavljaju ii automatizovanoautomatizovano administriranjeadministriranjeantikoagulantneantikoagulantne terapijeterapije,, kaokao ii insulinainsulina..

--RegulatoriRegulatori srsranoganog ritmaritma ((pejsmejkeripejsmejkeri)) kojikoji seseukljuukljuujuuju samosamo kadakada integrisaniintegrisani raraunarunar detektujedetektuje

neregularnostineregularnosti uu ritmuritmu..

3.1.6.3.1.6. IstraIstraivanjaivanja ii razvojrazvoj

OvoOvojeje nivonivo nana komekome ljudskaljudska inteligencijainteligencija iikreativnostkreativnost dostidostiuu vrhunacvrhunac..

RaRaunariunari ii ovdeovde mogumogu ""pojapojaatiati"" ljudskiljudski mozakmozakuusmislusmislu obezbeobezbeenja svih potrebnih podatakaenja svih potrebnih podataka(memorija) i pove(memorija) i poveanjaanja brzinebrzine ((proraprorauniuni).).

4. MEDICINSKA DOKUMENTACIJA4. MEDICINSKA DOKUMENTACIJA --ZDRAVSTVENI KARTONZDRAVSTVENI KARTON

MedicinskaMedicinska dokumentacijadokumentacija jeje skupskup zapisazapisa oozdravstvenomzdravstvenom stanjustanju pacijentapacijenta nastaonastao odod trenutkatrenutkakadakada jeje onon prviprvi putput koristiokoristio zdravstvenuzdravstvenu zazatitutitu..SastojiSastoji sese odod zdravstvenogzdravstvenog kartonakartona,, izveizvetajatajadoktora medicinedoktora medicine raznihraznih specijalspecijalnostinosti,, rezultatarezultatalaboratorijskihlaboratorijskih,, funkcionalnihfunkcionalnih ii druguhdruguh ispitivanjaispitivanja,,otpusnihotpusnih listalista sasa stacionarnihstacionarnih leleenjaenja ii razlirazliitihitihsnimakasnimaka..

NajvaNajvanijiniji medicinskimedicinski dokumentdokument jeje zdravstvenizdravstvenikartonkarton..

TradicionalnaTradicionalna medicinskamedicinska dokumentacijadokumentacija sadrsadrii najnajeeeezapisezapise lekaralekara..

SaSa izuzetkomizuzetkom biosignalabiosignala ii snimakasnimaka veveinaina informacijainformacija uumedicinskojmedicinskoj dokumentacijidokumentaciji predstavljapredstavlja podatkepodatke kojikoji sesemogumogu iskazatiiskazati slovimaslovima ii brojevimabrojevima ((alfanumerialfanumerikikipodacipodaci).).

NetekstualneNetekstualne informacijeinformacije, a, a pogotovupogotovu snimcisnimci,, kaokao ii deodeopisanepisane dokumentacijedokumentacije,, mogumogu sese dobitidobiti samosamo nana zahtevzahtevjerjersese nalazenalaze iliili kodkod samogsamog pacijentapacijenta iliili nana jednomjednomcentralnomcentralnom mestumestu ((arhiviarhivi) u) u zdravstvenojzdravstvenoj ustanoviustanovi,,izdvojenomizdvojenom odod mestamesta gdegde se lese leenjeenje obavljaobavlja..

PremaPrema tome,tome, kompletnakompletna medicinskamedicinska dokumentacijadokumentacijajednogjednog pacijentapacijenta uu veveiniini slusluajevaajeva nijenije dostupnadostupna nanajednomjednom mestumestu..


17/27

KoriKorienjeenje medicinskemedicinske dokumentacijedokumentacije ukljuukljuujeuje sledesledeeeoblastioblasti::-- LeLeenjeenje pacijentapacijenta::

-- izvorizvor informacijainformacija zaza procenuprocenu ii donodonoenjeenje odlukaodluka ii-- izvorizvor informacijainformacija kojekoje mogumogu dada posluposluee drugimdrugim

uuesnicimaesnicima u leu leenjuenju-- ZakonskoZakonsko izveizvetavanjetavanje oo raduradu ii prupruenimenim uslugamauslugama,, kaokao iiutvrutvrenim oboljenjima i stanjimaenim oboljenjima i stanjima-- PodrPodrkaka istraistraivanjimaivanjima

-- kliniklinikaka istraistraivanjaivanja-- epidemioloepidemiolokeke studijestudije-- procenaprocena kvalitetakvaliteta uslugausluga ii-- ispitivanjeispitivanje lekovalekova

-- ObukaObuka zdravstvenzdravstvenihih radnika i zdravstvenih saradnikaradnika i zdravstvenih saradnika-- UpravljanjeUpravljanje

-- planiranjeplaniranje-- organizacionaorganizaciona pitanjapitanja-- finansijskafinansijska pitanjapitanja

NEDOSTACI KLASINEDOSTACI KLASINE MEDICINSKENE MEDICINSKEDOKUMENTACIJEDOKUMENTACIJE

PorastPorast medicinskogmedicinskog znanjaznanja doveodoveo jeje velikogvelikog brojabrojakliniklinikihkih specijalizacijaspecijalizacija, a, a oveove dodo multidisciplinarnemultidisciplinarnezdravstvenezdravstvene zazatitetite,, odnosnoodnosno do togado toga dada viviee doktoradoktoramedicinemedicine uuestvujeestvuje u leu leenjuenjujednogjednog pacijentapacijenta..

KadaKada klinikliniarar elieli dada formiraformira kompletnukompletnu slikusliku oojednomjednompacijentupacijentu onon moramora dada imaima uviduvid uu svesve zapisezapise kojekoje sususasainileinile njegovenjegove kolegekolege..

PapirniPapirni zapisizapisi mogumogu bitibiti samosamo nana jednomjednom mestumestu uu istoistovremevreme, a, a estoesto se ise i nene mogumogu svisvi pronapronai.i.

RukopisiRukopisi mogumogu bitibiti neneitkiitki, a, a nekineki podacipodaci mogumogu ii dadanedostajunedostaju..

NEDOSTACI KLASINEDOSTACI KLASINE MEDICINSKENE MEDICINSKEDOKUMENTACIJEDOKUMENTACIJE

KljuKljunini nedostataknedostatakklasiklasinene dokumentacijedokumentacijejeje u tomeu tome totoonaona predstavljapredstavlja pasivnipasivni zapiszapis,, odnosnoodnosno samosamo pasivnopasivnodoprinosidoprinosi pripri donodonoenjuenju odlukaodluka..

SlovaSlova nana papirupapiru nene mogumogu nasnas aktivnoaktivno upozoritiupozoriti nanakontraindikacijekontraindikacije zaza propisivanjepropisivanje nekognekog lekaleka iliili nanaumanjenuumanjenu vrednostvrednost nekognekog laboratorijskoglaboratorijskog parametraparametra..

ELEKTRONSKA ZDRAVSTVENAELEKTRONSKA ZDRAVSTVENADOKUMENTACIJADOKUMENTACIJA

UU poslednjihposlednjih tridesettrideset godinagodina ineine sese pokupokuajiaji dada seserazvijerazvije primenljivaprimenljiva elektronskaelektronska zdravstvenazdravstvenadokumentacijadokumentacija..

RaRaunariunari prupruajuaju mogumogunostnost poboljpoboljanjaanja strukturestruktureii korikorienjaenja dokumentacijedokumentacije,, aliali uvouvoenje njihoveenje njihoveprimene u ove svrhe postavlja mnoge zahteve u faziprimene u ove svrhe postavlja mnoge zahteve u faziprikupljanja podataka.prikupljanja podataka.

ELEKTRONSKA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJAELEKTRONSKA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJA

ElektronskaElektronska zdravstvenazdravstvena dokumentacijadokumentacija jeje prviprvi putputnanalala primenuprimenu uu stacionarnimstacionarnim zdravstvenimzdravstvenimustanovamaustanovama i to ui to u deludelu dokumenatadokumenata kojikoji sadrsadreedijagnozudijagnozu,, rezultaterezultate laboratorijskihlaboratorijskih ispitivanjaispitivanja iiterapijuterapiju ii kojekoje jeje bilobilo relativnorelativno lakolako prilagoditiprilagoditi zazararaunarskiunarski unosunos..

ELEKTRONSKA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJAELEKTRONSKA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJA

UU sledesledeemem korakukoraku raraunarskounarsko vovoenje dokumentacije jeenje dokumentacije jepopoeloelo dada sese primenjujeprimenjuje uu primarnojprimarnoj zdravstvenojzdravstvenoj zazatitititi..

UU osnoviosnovi jeje klasiklasinini zdravstvenizdravstveni kartonkarton prevedenpreveden uuelektronskuelektronsku formuformu, s time, s time toto susu obezbeobezbeene i moguene i mogunostinostipodrpodrkeke administrativnomadministrativnom ii finansijskomfinansijskom poslovanjuposlovanju..

UvoUvoenje ovakvog informacionog sistema podrenje ovakvog informacionog sistema podravaavatampanje uputa i recepata, a olaktampanje uputa i recepata, a olakava iava i ifriranja premaifriranja premameunarodnim klasifikacijamameunarodnim klasifikacijama..


18/27

USLOVI ZA PRIMENUUSLOVI ZA PRIMENU

UnosUnos podatakapodataka uu strogostrogo struktuiranojstruktuiranoj formiformi jejeneophodanneophodan uslovuslov zaza primenuprimenu elektronskeelektronskedokumentacijedokumentacije. Na. Na tajtaj nanainin dobijajudobijaju sese podacipodaci korisnikorisni,,nene samosamo zaza leleenjeenje pacijenatapacijenata,, negonego ii zaza donodonoenjeenjeodlukaodluka ii istraistraivanjaivanja..

RazvijajuRazvijaju sese dvadva osnovnaosnovna nanainaina zaza unosunos struktuiranihstruktuiranihpodatakapodataka, a to, a to susu::

ObradaObrada obiobinognog govoragovora pomopomouu programaprograma kojikojiprepoznajuprepoznaju ii evidentirajuevidentiraju strustrunene izrazeizraze ii

DirektanDirektan unosunos podatakapodataka uu struktuiranojstruktuiranoj formiformi..

USLOVI ZA PRIMENUUSLOVI ZA PRIMENU

NeNe momoee se ose oekivatiekivati odod doktora medicinedoktora medicine iidrugihdrugih zdravstvenihzdravstvenih radnikaradnika dada uuee napametnapametsvesve neophodneneophodne izrazeizraze ii njihovenjihove kombinacijekombinacije..

DoDo njihnjih sese dolazidolazi prekopreko menijamenija kojikoji se nude use nude ukorisnikorisnikomkom okruokruenjuenju programaprograma, a, a korisnikkorisniktrebatreba samosamo dada izabereizabere odgovarajuodgovarajuuu opcijuopciju..

PrimerPrimer zaza ovakvoovakvo okruokruenjeenje ((Pen&PadPen&Pad program):program):

DinamiDinamikiki unosunos struktuiranihstruktuiranih podatakapodataka

KadaKada jeje oblast medicine uoblast medicine u kojojkojoj sese primenjujeprimenjujeelektronskaelektronska dokumentacijadokumentacija irokairoka ((internainternamedicinamedicina), a), a nalazinalazi kojekoje jeje potrebnopotrebno unetiunetiraznovrsniraznovrsni,, idealnaidealna formaforma zaza unosunosjeje dinamidinamikaka..

PostojiPostoji nekolikonekoliko nanainaina zaza postizanjepostizanje oveove formeforme::korikorienjeenje interaktivnihinteraktivnih ekranaekrana,, menijamenija,, ikonaikonailiili njihovonjihovo kombinovanjekombinovanje..

DinamiDinamikiki unosunos struktuiranihstruktuiranih podatakapodataka

KorisnikKorisnikbirabira termintermin sasa ponuponuene listeene liste,, to moto moeeuzrokovati otvaranje nove liste za preciznijeuzrokovati otvaranje nove liste za preciznijebiranje. Ovakva procedura se ponavlja sve dokbiranje. Ovakva procedura se ponavlja sve dokkorisnik ne potvrdi da je zavrkorisnik ne potvrdi da je zavrio sa unosom.io sa unosom.

KorisnikKorisnik sese estoesto suosuoavaava sasa problemomproblemompoznavanjapoznavanja navigacijenavigacije krozkroz menijemenije dada bibi stigaostigaododo odreodreenog terminaenog termina. Ovo se mo. Ovo se moe prevazie prevaziiipronalapronalaenjemenjem prepreicaica pomopomouu kljukljunihnih rerei.i.


19/27

SistemiSistemi zaza ifriranjeifriranje podatakapodataka

PorePoreenja i ispitivanja na nacionalnim ienja i ispitivanja na nacionalnim imeunarodnim nivoima zahtevaju da odreenimeunarodnim nivoima zahtevaju da odreenipodaci budupodaci budu ifrirani po meunarodnimifrirani po meunarodnimstandardima, kaostandardima, kao to suto su::

Meunarodna klasifikacija bolesti i stanjaMeunarodna klasifikacija bolesti i stanja(ICD(ICD--10)10),,

Sistematizovana nomenklatura bolestiSistematizovana nomenklatura bolesti(SNOMED).(SNOMED).

TELEMEDICINATELEMEDICINATelemedicina predstavlja korienje telekomunikacionih iinformatikih tehnologija za razmenu podatka, slika,video ili audio materijala ili drugih informacija u ciljuobezbeivanja zdravstvenih usluga izmeu udaljenihlokacija.

TELEMEDICINATELEMEDICINA

Telemedicina podrazumeva pruanje zdravstvene usluge nadaljinu prevazilazei prostorne, vremenske, drutvene ikulturne prepreke.

Osnovne komponente telemedicinskog sistema ine kadrovi itelemedicinska tehnologija.

Telemedicinski servisi pruaju pomo u medicinskomodluivanju (telekonsultacija i teledijagnostika), vre prenospodataka o pacijentu (telemonitoringtelemonitoring)), omoguuju saradnjuzdravstvenih radnika kao i teleedukaciju na daljinu.

U okviru odreenih specijalnosti iz oblasti medicine

telemedicina se primenjuje kao teleradiologija, telekardiologija,telehirurgija, telepsihijatrija, teledermatologija i dr.).).

Digital camera

Referral Hospital

Nodal Hospital

PSTN/ISDN/VSAT link

Scanner

PrinterModem

Modem

Microscope and othermedical instruments

Video Conference

Video Conference

Telephone

Telephone

Konfiguracija hardvera u telemedicni

Prednosti i nedostaci telemedicinePrednosti i nedostaci telemedicine

Potrebna dodatna edukacija zaprimenu telemedicine

SSmanjenjmanjenjee trotrokova za materijalekova za materijale

Komplikovanije je odravnjezdravstvene dokumentacije

Nemogunost da lekar obaviodreene preglede pacijenta

(palpacija, perkusia)UUtedtedaa vremenavremena

PPoveoveanjanjee dijagnostidijagnostikog ikog iterapijskog kvalitetaterapijskog kvaliteta

Retko dostupnatelekomunikaciona oprema

visokog kapaciteta u ruralnimpredelima

SSmanjenmanjenee mogumogunosti grenosti grekeke

Nedovoljno razraeni pravniaspekti rada u uslovima

telemedicine

Automatizacija sistemaAutomatizacija sistema

NedostaciNedostaciPrednostiPrednosti

Javnozdravstvena telemedicinaPrvi i osnovni zadatak javnozdravstvene telemedicine jepovezivanje javnozdravstvenih ustanova u pojedinim zemljamada komuniciraju elektronskim putem i da podatke s kojimaraspolau postave na medijima u obliku i formatu kojiomoguava dostupnost i razmenu.Glavni razlozi izgradnje globalne javnozdravstvene mree susledei:

poboljanje direktne komunikacije izmeu zdravstvenog osobljau okrugu i izvan njega, kao i podsticaj razvoja nacionalnihtelemedicinskih mrea,

omoguavanje razmene javnozdravstvenih informacija,zdravstvene edukacijske aktivnosti, prevencije i/ili ublaavanjebolesti i katastrofa,

kvalitetan trening u brzoj proceni zdravstvene situacije nakonkatastrofe, i korienju prenosivih stanica u podrujima visokogrizika koje bi omoguile vezu putem satelita.


20/272

odeljenje

Otpusna lista

e-Karton informacioni sistem za primarnu zdravstvenu zatitu jeskup vie aplikacija koje ine jedinstvenu funkcionalnu celinupotrebnu da se kompletno zameni stari nain voenja kartonapacijenta.

STANDARDIZACIJASTANDARDIZACIJA

U zdravstvenim ustanovama danas postoje razliU zdravstvenim ustanovama danas postoje razliitiitigeneratori klinigeneratori klinikih i administrativnih podataka ikih i administrativnih podataka iinformacija koje se razmenjuju u okviru zdravstveneinformacija koje se razmenjuju u okviru zdravstveneustanove ili sa drugim subjektima zdravstvenog sistemaustanove ili sa drugim subjektima zdravstvenog sistemakaokao to su Zavod za zdravstveno osiguranje,to su Zavod za zdravstveno osiguranje,InstitutInstitut// Zavod zaZavod zajavnojavno zdravljzdravljee ili Ministarstvoili Ministarstvozdravlja.zdravlja.

Svrha standardizacije poruka je uspostavljanjeSvrha standardizacije poruka je uspostavljanjeintegralnog informacionog sistema, sistema koji integriintegralnog informacionog sistema, sistema koji integrieeheterogene podsisteme nastale na raznim mestima odheterogene podsisteme nastale na raznim mestima odrazlirazliitih proizvoaitih proizvoaa i za razlia i za razliite svrhe.ite svrhe.

Cilj standardizacije poruka i integracije heterogenihCilj standardizacije poruka i integracije heterogenihsistema je postizanje optimalnosti funkcionisanjasistema je postizanje optimalnosti funkcionisanjasubjekta zdravstvenog sistema.subjekta zdravstvenog sistema.

STANDARDIZACIJASTANDARDIZACIJA -- tela koje vrtela koje vreestandardizacijustandardizaciju

ISOISO (International(InternationalStandardStandardOrganization)Organization)

IECIEC (International(InternationalElectrotechnicalElectrotechnicalCommission),Commission),

ITUITU--TSTS (International(InternationalTelecommunicationsTelecommunicationsUnion,Union,TelecommunicationsTelecommunicationsStandardizationStandardization

Sector).Sector).

CENELEC (Commite forEuropean Normalisationof Electrotechnic) ETSI (EuropeanTelecommunicationsStandards Institute)CEN (Commite forEuropean Normalisation)


HL7 (Health Level Seven, 7th OSI layer protocol)HL7 (Health Level Seven, 7th OSI layer protocol) jejestandard za elektronsku razmenu informacija meustandard za elektronsku razmenu informacija meumedicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSImedicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI (Open(Open

Systems Interconnection) modela.Systems Interconnection) modela.

HL7 je protokol koji omoguHL7 je protokol koji omoguuje elektronsku razmenuuje elektronsku razmenupodataka i informacija u sistemu zdravstvene zapodataka i informacija u sistemu zdravstvene zatite.tite.Nastao je kao izraz potrebe za komunikacijom izmeuNastao je kao izraz potrebe za komunikacijom izmeuraznih segmenata zdravstva, prveraznih segmenata zdravstva, prvenstveno izmeunstveno izmeulaboratorija, dijagnostilaboratorija, dijagnostikih i terapijskih jedinica ukih i terapijskih jedinica uokviru zdravstvene ustanove.okviru zdravstvene ustanove.

STANDARDIZACIJASTANDARDIZACIJASistem poruka prema HL7 protokolu predstavlja elektronskedokumente koji eliminiu potrebu za papirnim dokumentima iraznim periodinim izvetajima radnika u zdravstvenomsistemu.


21/272


HL7 u svomHL7 u svom opsegopseguu ukljuukljuujeuje standarde za razmenustandarde za razmenupodataka koji se odnose na:podataka koji se odnose na:administrativne poslove s bolesnikom (prijem i otpuadministrativne poslove s bolesnikom (prijem i otputanjetanjebolesnika)bolesnika)rasporeivanje bolesnika i resursarasporeivanje bolesnika i resursa,,medicinske upute,medicinske upute,obraobraun troun trokova zdravstvenih usluga,kova zdravstvenih usluga,kliniklinike podatke o bolesniku,ke podatke o bolesniku,menadmenadment medicinskih usluga,ment medicinskih usluga,izvjeizvjetaje o imunizaciji i klinitaje o imunizaciji i klinikim eksperimentima,kim eksperimentima,interfejse za sinhronizaciju podsistema.interfejse za sinhronizaciju podsistema.

Elektronski zapis u medicini i zdravstvuElektronski zapis u medicini i zdravstvu -- funkcijafunkcija Brz i pouzdan pristup,Brz i pouzdan pristup, uvanje i koriuvanje i korienje podataka od straneenje podataka od strane

zdravstvenog osobljazdravstvenog osoblja Monitoring kvaliteta rada i administracijaMonitoring kvaliteta rada i administracija Pristup medicinskom/kliniPristup medicinskom/klinikom znanjukom znanju

MedicinskoMedicinsko odluodluivanjeivanje Komunikacija sa zdravstvenim osiguranjem i JZKomunikacija sa zdravstvenim osiguranjem i JZ Sigurna razmena podataka s drugim zdravstvenimSigurna razmena podataka s drugim zdravstvenim

organizacijamaorganizacijama Upoznavanje bolesnika s tokom njegove bolestiUpoznavanje bolesnika s tokom njegove bolesti

Elektronski zapis u medicini i zdravstvuElektronski zapis u medicini i zdravstvunanaininrealizacijerealizacije

Kompletno elektronski (Kompletno elektronski (bespapirnibespapirni)) DelimiDelimino elektronski (bez slika)no elektronski (bez slika)

MULTIMEDIJALNA ZDRAVSTVENAMULTIMEDIJALNA ZDRAVSTVENADOKUMENTACIJADOKUMENTACIJA


MnogeMnoge dijagnostidijagnostikeke tehniketehnike imajuimaju kaokao rezultatrezultat snimkesnimkeiliili biosignalebiosignale,, kaokao toto susu radiologijaradiologija, CT, NMR,, CT, NMR,endoskopijaendoskopija,, patologijapatologija,, ultrazvukultrazvuk, EKG, EEG i td., EKG, EEG i td.

UU dosadadosadanjimnjim oblicimaoblicima elektronskeelektronske zdravstvenezdravstvenedokumentacijedokumentacije sadrsadraniani susu samosamo izveizvetajitaji oo nalazimanalazimanabrojanihnabrojanih tehnikatehnika ii samosamo onioni sese mogumogu koristitikoristiti pripridonodonoenjuenju odlukaodluka ((dijagnozadijagnoza,, terapijaterapija).).

MoguMogunostnost uvanjauvanja ogromnihogromnih kolikoliinaina podatakapodataka poponiskojniskoj ceniceni,, kaokao ii usavrusavravanjeavanje njihovognjihovog brzogbrzog prenosaprenosa,,navodenavode nana razmirazmiljanjaljanja oo mogumoguemem uvouvoenjuenjumultimedijalne zdravstvene dokumentacije.multimedijalne zdravstvene dokumentacije.


DDa bia bi multimedijalna dokumentacija mogla da semultimedijalna dokumentacija mogla da seprimenjuje,primenjuje, zdravstvene ustanove bi morale da promenezdravstvene ustanove bi morale da promenesvu opremu koja se koristi za snimanja i da investirajusvu opremu koja se koristi za snimanja i da investirajuu opremu koja bi mogla da dostavlja standardizovaneu opremu koja bi mogla da dostavlja standardizovane

multimedijalne podatke informacionim sistemima.multimedijalne podatke informacionim sistemima.

Jedini moguJedini moguii nanain biin bi bilabila postepenapostepena zamenazamena postojepostojeeeopremeopreme..

OvoOvo bibi zahtevalozahtevalo ii proproirenjeirenje informacionihinformacionih sistemasistemanovimnovim programimaprogramima kojikoji bibi podrpodravaliavali funkcionalnostfunkcionalnostmultimedijalnemultimedijalne zdravstvenezdravstvene dokumentacijedokumentacije..

PrednostiPrednosti klasiklasinene ii elektronskeelektronske dokumentacijedokumentacije

7.7. RazmenaRazmenapodatakapodataka

6.6. PodrPodrkaka analizianalizi drugihdrugih

podatakapodataka

5.5. PodrPodrkakapripri donodonoenjuenju odlukaodluka5.5.NeNe kvarikvari sese

4.4. PodrPodrkaka unosuunosu struktuiranihstruktuiranih

podatakapodataka

4.4.NeNe zahtevazahtevaposebnuposebnu obukuobuku

3.3. RaznovrsnostRaznovrsnost uupristupupristupu iipregledupregledupodatakapodataka

3.3. PodaciPodacijednostavnijednostavni zazapregledpregled

2.2. itljivostitljivost2.2. SlobodaSloboda uu stilustilu izveizvetavanjatavanja

1.1. SimultaniSimultanipristuppristup sasa viviee

lokacijalokacija

1.1. LakoLakoprenosnaprenosna

PrednostiPrednosti elektronskeelektronskezdravstvenezdravstvene dokumentacijedokumentacije

PrednostiPrednosti klasiklasinene zdravstvenezdravstvenedokumentacijedokumentacije


22/272

INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVUINFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU

SistemSistem

jeje

skupskup

raznihraznih

elemenataelemenata

kojikoji

sese

nalazenalaze

uu

interakcijiinterakciji ,, odnosnoodnosno delujudelujujednijedni nana drugedruge..

SistemSistem zdravstvenezdravstvene zazatitetite jeje skupskup svihsvih resursaresursa((kadarkadar,, prostorprostor,, opremaoprema)) kojikoji u meu meusobnojusobnojinterakciji obavljaju funkciju zainterakciji obavljaju funkciju zatite i unapreenjatite i unapreenjazdravlja stanovnizdravlja stanovnitva.tva.

InformacioniInformacioni sistemsistemjeje samosamojedanjedan odod podsistemapodsistema uusastavusastavu nekognekog realnogrealnog sistemasistema,, ijaija jeje svrhasvrha dadainformacijeinformacije dostavidostavi nana pravopravo mestomesto uu pravopravo vremevreme..


SvrhaSvrha informacionoginformacionog sistemasistemajeje dada poboljpoboljaa radrad realnogrealnogsistemasistema.. PremaPrema tometome svrhasvrha informacionoginformacionog sistemasistema uusistemusistemu zdravstvenezdravstvene zazatitetite jeje efikasnijaefikasnija organizacijaorganizacijazdravstvenezdravstvene zazatitetite ii unapreunapreenje zdravlja stanovnienje zdravlja stanovnitva.tva.

ZakonomZakonom jeje regulisregulisaanana obavezaobaveza svihsvih subjekatasubjekata uusistemusistemu zdravstvenezdravstvene zazatitetite dada vodevode odgovarajuodgovarajueeevidencijeevidencije ii vrvree izveizvetavanjetavanje..NaNa tajtaj nanainin dolazidolazi se dose do podatakapodataka ii informacijainformacija kojikoji susuosnovaosnova zaza donodonoenjeenje odlukaodluka uu svrhusvrhu planiranjaplaniranja,,programiranjaprogramiranja ii preduzimanjapreduzimanja adekvatnihadekvatnih meramera ii akcijaakcijauu ciljucilju poboljpoboljanjaanja zdravstvenezdravstvene zazatitetite..


InformacijeInformacije susu neophodneneophodne ii zaza potrebepotrebe ZZavodaavoda zazazdravstvenozdravstveno osiguranjeosiguranje ii naunaunihnih istraistraivanjaivanja,,obaveobavetavanjetavanje javnostijavnosti,, kaokao ii izvrizvravanjeavanjememeunarodnih obaveza u oblasti zdravstvaunarodnih obaveza u oblasti zdravstva..

ProcesProces vovoenja evidencija i izveenja evidencija i izvetavanja kod nas setavanja kod nas sejojo uvek obavlja neautomatizovano, odnosno bezuvek obavlja neautomatizovano, odnosno bezprimene raprimene raunaraunara..

JEDINSTVENI AUTOMATIZOVANI SISTEMJEDINSTVENI AUTOMATIZOVANI SISTEMZDRAVSTVA SRBIJEZDRAVSTVA SRBIJE -- ZISZIS

PodPod pojmompojmom ZISZIS--aa podrazumevapodrazumeva sese komplekskompleksinformacionihinformacionih sistemasistema podrpodranihanih raraunarskomunarskomtehnologijomtehnologijom kojikoji bibi funkcionisalifunkcionisali interaktivnointeraktivno uurealnomrealnom vremenuvremenu uu sistemusistemu zdravstvenezdravstvene delatnostidelatnosti..

JedinstveniJedinstveni ZIS biZIS bi trebalotrebalo dada eliminieliminiee stvaranjestvaranje iipostojanjepostojanje velikogvelikog brojabroja pojedinapojedinanihnih sistemasistema,, kojikojiporedpored visokevisoke cenecene,, dovodedovode dodo dupliraneduplirane obradeobradepodatakapodataka,, estoesto u meu meusobno nepodrusobno nepodranim operativnimanim operativnimsistemima.sistemima.

JEDINSTVENI AUTOMATIZOVANI SISTEMJEDINSTVENI AUTOMATIZOVANI SISTEMZDRAVSTVA SRBIJEZDRAVSTVA SRBIJE -- ZISZIS

PokuPokuajiaji izgradnjeizgradnje ""svojihsvojih sistemasistema"" zaza ""svojusvoju ustanovuustanovu"" susunekoneko vremevreme smatranismatrani pogrepogrenimnimjerjer sese verovaloverovalo dada jeje samosamopitanjepitanje danadana kadakada e see se realizovatirealizovati nekaneka varijantavarijanta ZISZIS--a.a.MeMeutimutim, kako je od prvih poku, kako je od prvih pokuaja realizacije veaja realizacije ve proprololo

prekopreko 1515 godinagodina, a, a nijenije sese odmakloodmaklo daljedalje odod neusvojenihneusvojenihpredlogapredloga projektaprojekta,, daljedalje ekanjeekanje nana ZIS biZIS bi znaznailoilo potpunopotpunoinformatiinformatikoko zaostajanjezaostajanje..

IspravanIspravan put uput u sadasadanjojnjoj situacijisituaciji bibi bilobilo definisanjedefinisanjehardverskihhardverskih ii softverskihsoftverskih standardastandarda nana nivounivou RepublikeRepublike,,kojihkojih bi sebi se svesve ustanoveustanove moralemorale pridrpridravatiavati. To bi. To bi omoguomoguiloilomemeusobnu usklaenost prilikom implementacije ZISusobnu usklaenost prilikom implementacije ZIS--a,a,kada on bude realizovan.kada on bude realizovan.

ZIS biZIS bi trebalotrebalo dada izvrizvravaava sledesledeee zadatkezadatke::

1. U1. U odnosuodnosu nana korisnikekorisnike zdravstvenezdravstvene zazatitetite::

dada obezbediobezbedi prikupljanjeprikupljanje ii uvanjeuvanje podatakapodataka oozdravstvenomzdravstvenom stanjustanjujednejedne osobeosobe nanajednomjednom mestumestu;;

dada obezbediobezbedi sinhronizacijusinhronizaciju dijagnostidijagnostikihkih iiterapeutskihterapeutskih postupakapostupaka uu ciljucilju skraskraenjaenja periodaperiodaleleenjaenja;;

dada omoguomoguii zakazivanjezakazivanje pregledapregleda,, ispitivanjaispitivanja ii terapijeterapijeuu ciljucilju izbegavanjaizbegavanja ekanjaekanja;;

dada omoguomoguii informisanostinformisanost korisnikakorisnika oo mogumogunostimanostimazdravstvenezdravstvene zazatitetite..


23/272

2. U2. U odnosuodnosu nana zdravstvenezdravstvene radnikeradnike::

-- dada prupruii neposredanneposredan uviduvid uu svesve podatkepodatke porodiporodinene ii lilineneanamnezeanamneze,, kaokao ii podatkepodatke oo tokutoku ii rezultatimarezultatima leleenjaenja svakogsvakogpacijentapacijenta;;

-- dada prupruii informacijeinformacije oo dostignudostignuimaima uu odreodreenoj oblastienoj oblastimedicine;medicine;

-- dada omoguomoguii informisanostinformisanost o :o :-- zdravstvenomzdravstvenom stanjustanju ii uslovimauslovima ivotaivota stanovnistanovnitvatva,,-- relevantnimrelevantnim terapijskimterapijskim sredstvimasredstvima ii njihovimnjihovimefektimaefektima,,-- izvrizvrenimenim radnimradnim obavezamaobavezama,, ostvarenojostvarenoj zaradizaradi iiobavezamaobavezama premaprema drudrutvutvu;;

-- dada obezbediobezbedi neposrednuneposrednu komunikacijukomunikaciju sasa drugimdrugimnosiocimanosiocima zdravstvenezdravstvene zazatitetite..

3.3. UU odnosuodnosu nana nosiocenosioce odluodluivanjaivanja -- dada obezbediobezbediinformacijeinformacije o:o:

-- izvrizvrenjuenju planiranihplaniranih zadatakazadataka,,-- obimuobimu ii strukturistrukturi zdravstvenihzdravstvenih potrebapotreba stanovnistanovnitvatva,,

-- resursimaresursima zdravstvenezdravstvene delatnostidelatnosti,,

-- prihodimaprihodima ii rashodimarashodima zdravstvenihzdravstvenih ustanovaustanova,,

-- ulaganjimaulaganjima ii

-- efektimaefektima zdravstvenezdravstvene zazatitetite;;

4. U4. U odnosuodnosu nana drudrutvenutvenu zajednicuzajednicu -- dada obezbediobezbediinformacijeinformacije o:o:

-- kretanjukretanju zdravstvenogzdravstvenog stanjastanja stanovnistanovnitvatva,,

-- faktorfaktorimaima ivotneivotne sredinesredine kojikoji susu odod znaznaajaaja zazazdravljezdravlje,,

-- resursimaresursima zdravstvenezdravstvene delatnostidelatnosti ii stepenustepenu njihovognjihovogiskoriiskorienjaenja,,

-- dinamicidinamici ii strukturistrukturi zdravstvenihzdravstvenih potrebapotreba ii obimuobimunjihovognjihovog zadovoljenjazadovoljenja..

ZISZIS trebatreba dada doprinesedoprinese unapreunapreenju zdravstvenogenju zdravstvenogstanjastanja stanovnistanovnitvatva takotako toto ee nana osnovuosnovu blagovremenihblagovremenihii tatanihnih informacijainformacija::

-- omoguomoguitiiti boljubolju organizacijuorganizaciju radarada zdravstvenihzdravstvenihustanovaustanova,,

-- obezbeditiobezbediti uviduvid uu propustepropuste ii neracionalnostineracionalnosti,,

-- prupruitiiti potpunepotpune ii kvalitetnekvalitetne informacijeinformacije oo pacijentupacijentu,,

-- smanjitismanjiti administrativneadministrativne posloveposlove zdravstvenihzdravstvenih radnikaradnika,,

-- doprinetidoprineti uspostavljanjuuspostavljanju modernogmodernog oblikaoblika zdravstvenezdravstveneekonomikeekonomike..

ZIS biZIS bi trebalotrebalo dada sadrsadrii informacioneinformacione podsistemepodsisteme nanasledesledeimim nivoimanivoima::

-- primarneprimarne zdravstvenezdravstvene zazatitetite,,

-- stomatolostomatolokeke delatnostidelatnosti,,

-- stacionarnestacionarne zdravstvenezdravstvene zazatitetite,,-- institutainstituta ii zavodazavoda zazajavnojavno zdravljezdravlje,,

-- farmaceutskefarmaceutske delatnostidelatnosti,,

-- zdravstvenogzdravstvenog osiguranjaosiguranja ii

-- medicinskihmedicinskih naunaunihnih istraistraivanjaivanja..

Zdravstveno informacioni sistemZdravstveno informacioni sistem

Postoje viPostoje vie definicija zdravstveno informacionog sistema.e definicija zdravstveno informacionog sistema. Integrisani sistem za sakupljanje, obradu, izveIntegrisani sistem za sakupljanje, obradu, izvetavanje itavanje i

korikorienje zdravstvenih informacija i znanja koji suenje zdravstvenih informacija i znanja koji supodrpodrka odluka odluivanju.ivanju.

Integrisani komunikacioni raIntegrisani komunikacioni raunarski sistem za razmenuunarski sistem za razmenuinformacija u procesu zdravstvene zainformacija u procesu zdravstvene zatite,tite, iji su korisniciiji su korisnicizdravstveni radnici i korisnici zdravstvene zazdravstveni radnici i korisnici zdravstvene zatite.tite.

Definicija SDefinicija SZOZO ""deo opteg informacionog sistema ipodrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu iprijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovoenjezdravstvene zatite, ali i za istraivanja i organizaciju uzdravstvu".


24/272


Za definisanje informacionog sistema, neophodni su sledeipodaci:

pokazatelji zdravstvenog stanja stanovnitva(demografski pokazatelji, oekivano trajanje ivota,ishrana, odsustvo sa posla, stopa mortaliteta,morbiditet, fizika aktivnost itd.

pokazatelji o organizaciji i korienju zdravstvenezatite i zdravstvene delatnosti (tehnologijazdravstvene zatite, vanbolnika, bolnika...)

podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvenedelatnosti (kadrovi, oprema i prostor)

podaci o primeni specifinih programa zdravstvenezatite

cena i finansiranje zdravstvene zatite (oblicifinansiranja, obim i sadraj)

faktori koji utiu na zdravlje stanovnitva, a koji se neodnose na sistem zdravstvene zatite


ttaa sasainjavainjava zdravstveno informacioni sistem?zdravstveno informacioni sistem?

LjudiLjudi (kadrovi(kadrovi--organizatori, planeri, dizajneri,organizatori, planeri, dizajneri,menadmenaderi, programeri, korisnicieri, programeri, korisnici))

TehnoloTehnolokaka podrpodrkaka

Hardverski deoHardverski deo

Softverski deoSoftverski deo

PProizvodnjroizvodnjaa i prenoi prenoenjenjee informacija u zdravstvuinformacija u zdravstvu


Zdravstveno informacioni sistem ima viZdravstveno informacioni sistem ima vie nivoae nivoa:: InternacionalnInternacionalnii

NacionalnNacionalnii

RegionalnRegionalnii

InstituciInstitucionalnionalni

LokalnLokalnii


LOKALNI :

proizvodnja primarnih

zdrav. informacija

zadovoljava potrebe

zdravstvenog tima

ima niski nivo

integracije informacija

INSTITUCIJSKI: delovanje na nivouitave zdravstvene ustanove(bolnice, doma zdravlja i sl.) integrisani informacijskisistem zadovoljavainformacijske potrebe proizvodnja primarnih isekundarnih zdr. informacija


REGIONALNI: deluju na nivou jedneteritorijalne celine obuhvata razliite

zdr. ustanove proizvode informacije kojeomoguavaju sprovoenje

mera zdr. zatite prouavanje zdr. stanjapopulacije poboljavanje i

ekonominostrada zdr. delatnosti

NACIONALNI: povezuju sve sistemeniih nivoa

saima podatke uinformacije

imaju glavnu ulogu uplaniranju iprogramiranjuzdravstvene zatite nadravnom nivou iutvrivanjuzdravstvene politike


INTERNACIONALNI : deluju na meunarodnom nivou integriu informacije iz razliitih nacionalnih sistema

Struktura zdravstvenih informacionog sistema centralizovani zdr. informacioni sistem distribuirani zdr. informacioni sistem


25/272

Zdravstveno informacioni sistemZdravstveno informacioni sistemCentralizovani zdravstveni informacioni sistem sastojise odcentralizovane baze podataka vezane uz jedan element tehnikeosnovice s procesnom moi. Korisnicima osigurava komuniciranjeinformacijama putem mree terminala.

prednosti

bolje korienje podataka zbog mogueg nadzorastandardizacije podatakamogua vea koncentracija profesionalnog informatikog kadraekonominiji razvoj potrebnih aplikacijamogunost upotrebe tehnike osnovice izuzetno velikihkapaciteta

nedostaci

poveana ranjivost sistema u sluaju kvara (ni jedan korisnik nemoe da radi)vea cena i kompleksnost obrade podataka vea kompleksnost baze podatakanepotreban prenos lokalnih informacija u centralni raunar


Distribuirani zdravstveno informacioni sistem postoji vie distribuiranih baza podataka za realizaciju

procesa rada i stvaranja informacija lokalnog krugakorisnika

primena na lokalnom nivouprednosti

poveana sigurnost lokalnih podataka ulaz, izlaz i transakcije nad podacima su blie korisniku nedostatak jednog elementa sistema ne uzrokuje

prestanak rada svih korisnikanedostaci

oteana standardizacija mogua nekonzistentnostpodataka

pojava razliitih, esto nekompatibilnih aplikacijskihreenja

oteana razmena i integracija podataka/informacija


KomponenteKomponente sistemasistema

ElektroniskiElektroniskipopulacijski registarpopulacijski registar

Registar resursa uRegistar resursa uzdravstvuzdravstvu

ArhivaArhiva elektronskihelektronskihzdravstvenih kartonazdravstvenih kartona

Arhiva kartonapacijenata

PortalZdravstva

RegistarResursa

Lekar

Sestra Osiguravajuedrutvo

Javnozdravlje

Populacijskiregistar

ifrarnici: ICD, ICPC,...


Zdravstveno iZdravstveno informacioni sistemnformacioni sistem ine viine vie podsistema.e podsistema.

Podsistem je saPodsistem je sainjen od nekoliko programskih paketa.injen od nekoliko programskih paketa.

Projektovan i implementiran da koristi jedinstvene bazeProjektovan i implementiran da koristi jedinstvene bazeunutar Informacionog sistemaunutar Informacionog sistema..

Zdravstveno informacioni sistemZdravstveno informacioni sistemOsnovni podsistemi koji se mogu implementiratiOsnovni podsistemi koji se mogu implementirati u oblastiu oblastizdravstvazdravstva su:su: Podsistem za ustanove osnovne zdravs

Documents

15. predavanje