1. SEMINARSKI-Uticaj-razvoja-informacionih-tehnologija-na-poboljšanje-realizacije-poslovnih-aktivnosti

7/28/2019 1. SEMINARSKI-Uticaj-razvoja-informacionih-tehnologija-na-poboljanje-realizacije-poslovnih-aktivnosti

http:///reader/full/1-seminarski-uticaj-razvoja-informacionih-tehnologija-na-poboljsanje-realizacije-poslovnih-aktivn 1/30

1. Potreba poslovnih sistema za informacionom tehnologijom

Informacione tehnologije (IT) imaju fundamentalan uticaj na moderno drutvo i zato se,

ne bez razloga, kae da mi ivimo u informatikom dobu. Naini razmjene i prenosa, kao i

koliina najrazliitijih informacija danas su veni nego ikad prije u historiji. Informacione

tehnologije su danas sastavni dio ivota u takvoj mjeri da je praktino nezamislivo funkcionisanje

bilo kojeg dijela nae egzistencije bez njih. Poslovanje, komunikacije pa i svakodnevni ivot se

oslanjaju na pogodnosti koje nude razliite oblasti korienja raunara i odgovarajuih

tehnologija. Razvoj raunara i programa, a u isto vrijeme sve sloeniji zahtjevi od strane krajnjihkorisnika raunarskih tehnologija, uslovili su pojavu velikog broja razliitih reenja namijenjenih

poslovnoj primjeni. Osnovni cilj ovih vrlo razliitih reenja je unaprjeenje poslovanja.

Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces

poslovanja - to ukljuuje strukturu organizacije i kadrove. Cilj je da se postigne vie sa manje

vremena i sa manje ljudi. Ono to oekujemo da postignemo je: poveanje produktivnosti, bolju

podrku kupcima i krae vreme do trzita, odnosno - prednost na trzitu. Meutim, da bismo

ostvarili ovakve ciljeve, potrebno je da: uvedemo ravniju upravljaku strukturu i

decentralizujemo donoenje odluka. Naravno, onima koji odluuju je potrebno na vreme dostaviti

tane informacije.

Nedavna istraivanja kao i realne praktine situacije u nekim industrijskim

korporacijama ,,svetske klase" su pokazali da je komuniciranje jedan od najvanijih procesa u

savremenim organizacijama. Poznato je da je ranih 1990-tih godina amerika korporacija IBM

zapala u ozbiljne poslovne tekoe i daje neodgovarajui sistem komuniciranja u toj organizaciji

bio jedan od glavnih uzroka tih problema.

3



U isto vreme neke organizacije, koje su bile u najveem poslovnom usponu u tom periodu

su imale izvanredno projektovane i implementirane sisteme korporacijskog komuniciranja, npr.

Microsoft.

Komuniciranje je ne samo osnovna ljudska potreba, ono je i pokreta ovekova razvoja i

napredovanja. To vredi i za svet savremenoga poslovanja koji se u ovo informaciono-

komunikaciono doba zapravo vrti oko posedovanja prave informacije u pravo vreme. ivimo u

doba Interneta, gde interni i eksterni kupci zahtevaju i oekuju informacije.

U prolosti je veina generalnih direktora CEO (engl. Chief Executive Officer) dolazila iz

oblasti finansija i marketinga. Meutim, u poslednje vreme u uspenim organizacijama je

prisutan trend da se postavljaju generalni direktori koji su iz tehnikih nauka, ili se biraju oni

strunjaci koji uz ostale kvalitete poseduju i veliko informatiko znanje. Stoga je informatiko

obrazovanje imperativ za sve one koji imaju aspiracije da u budunosti vode uspenu firmu.

Ovladavanje stratekim korienjem informacione tehnologije postaje danas jednako

vano, kao to je pismenost postala vana nakon to je Gutemberg zarotirao svoju galaksiju.

Dananje drutvo evoluira u informaciono drutvo. Time tehnologija postaje alat u slubiinformacije a informacija znanje, mo i novac.

Brzina i uspenost primene informacione tehnologije e postati osnovni faktor snage i

upotrebne vrednosti dananjih menadera.

Upotreba informacionih tehnologija ima sve veu upotrebu u formiranju novih proizvoda

i usluga. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljanju poslovnih

aktivnosti unutar preduzea. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naruivanje,

kupovanje na daljinu, itd.) omoguavaju sprovoenje kvalitetne poslovne politike preduzea.

Naravno, ove tehnologije kod nas polako poinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na

raleciji proizvoa-kupac. Na taj nain, dosadanji klasini proizvoai postaju multimedijalni

4



predstavnici informacija koristei se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka.

Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u:

modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih,

boljem finansijskom poslovanju preduzea,

racionalnom korienju kapaciteta, resursa i energije,

kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga.

Ovo sve utie na poboljanje poloaja preduzea u poslovanju. Informacione tehnologije

bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje, ali i u

procesu pruanja usluga preduzea.

One organizacije koje ne znaju ta bi zapoele sa svojim podacima, koje nisu u stanju da

izvedu iole ozbiljnije statistike analize ili simulacije, mogu ak i da budu kratkorono veoma

uspene, ali nee nikada uvideti strateku koristi od informacione tehnologije.

Postoji ogromna razlika izmeu instalacije i korienja informacione tehnologije.

Ista analogija se moe povui sa stratekom vrednou informacione tehnologije. Pravo

pitanje nije da li moja konkurencija moe da kupi hardver i softver. Kljuna pitanja za opstanak

na dananjem turbulentnom tritu su:

koliko loe je obuena da koristi informacionu tehnologiju?

Da li im logistika zakazuje?

Da li im nedostaje vizija i lidera koji e ih povesti u pravom smeru?

Koliko njih nema predstavu o tome ta bi trebalo da se uradi da bi se opstalo na tritu?

Zbog ega su mnogi digli ruke i predali se bez borbe (bankrotirali)?

Odgovor je oni imaju isto to vi imate, znaju isto to vi znate i obavljaju posao na slian

nain na koji vi to inite. Drugim reima, njihova IT strategija se ne razlikuje mnogo od vae.

5



Suoeni otrom trinom konkurencijom, preduzea koja ele ostati u krugu

najuspjenijih prisiljena su drastino menjati poslovnu strategiju i organizaciju. Informacijekonano postaju strateki resurs, a efikasno upotrebljena informacija direktno deluje na

unapreenje rezultata i uspenost poslovanja. Koritenjem INTERNET tehnologije konkurencija

se jo vie zaotrava brisanjem vremenskih i prostornih granica. Uspeni poslovni rezultati se ne

mogu oekivati bez celovitog poslovno-informacijskog reenja koje postaje klju trine

konkurentnosti svakog poslovnog sistema.

6



2. Informacione tehnologije ( IT )

Informacione tehnologije (IT) se, od strane Amerike asocijacije za informacionetehnologije, definiu kao izuavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrka ili upravljanje

raunarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom. IT koriste

raunare i raunarske programe da konvertuju, uskladite, tite, obrade, bezbedno alju i primaju

informacije.

Termin Informaciona tehnologija esto obuhvata i znatno ire polje oblasti tehnologije.

Sve one aktivnosti kojima se IT profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do

projektovanja sloenih raunarskih mrea i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti su:

umreavanje i inenjering raunarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka, kao i

upravljanje i administracija informacionim sistemom.

Informacione tehnologije (IT), kao disciplina, bave se vie tehnologijama nego

informacijama (to je sluaj sa informacionim sistemima). IT je nova disciplina koja se vrlo brzo

razvija kao rezultat zahteva iz prakse, odnosno potreba preduzea i drugih organizacija. Danas

poslovanje u svim oblastima potpuno zavisi od informacionih tehnologija, jer sve organizacije

koriste sisteme zasnovane na IT.

U oblasti informacionih tehnologija nalazi se pet sledeih elemenata:

Informacioni hardver i softver

Primenjeni informacioni sistem

Veza sa fizikim i procesima uenja

Sistemi za podrku odluivanju, i Informacioni sistemi poslovanja

7



3. Istorijski pregled uticaja IT na kvalitet poslovnih aktivnosti

Davno su ljudi shvatili snagu informacije. Razvoj trgovine u srednjem veku baziran je nakonceptu Inetlligentia pecunaie querendo (Latinska izreka u prevodu znai Pamet oplouje

novac). Prvi pisani model sistema prikupljanja i upotrebe informacija i znanja dao je Sun Tsu u

drevnoj Kini pre 2400 godina. Aristotel je ve pisao o razlici izmeu informacije, znanja,

mudrosti i inteligencije. Jedan psiholog kae: Inteligencija je vetina pogaanja pravih stvari.

Tenja ka izmeni informacija je prisutna od prvobitne zajednice pa sve do danas, i za

njeno zadovoljavanje je razvijen itav niz metoda, od kojih je Internet najnovija.

Sve informacione tehnologije razvijene kroz istoriju reavaju probleme na isti nain:

postoje ulazni podaci koji se obradjuju;

rezultat obrade se vraa onome ko je zahtevao reenje problema.

Razvoj informacionih tehnologija se moe podeliti, u zavisnosti od nivoa tehnologije koja

je upotrebljavana za reavanje problema ulaza, obrade, izlaza i komunikacije, u etiri perioda:

premehaniki,

mehaniki,

elektromehaniki i

elektronski.

8



Abakus

Prvo je kao pomagalo razvijano raunsko sredstvo (predstavlja svako pomagalo izgraeno

u cilju izvravanja raunskih operacija). Nain izvravanja operacije od strane raunskog sredstva

moe biti:

1. manuelni (npr. iber),

2. poluautomatski (npr. registar kasa, stoni kalkulatori),

3. automatski (raunar).

Outredov iber iber sa pokretnim kursorom

Analogni raunar 1960-ih godina

Razvoj telekomunikacija

1830. g. telegraf,

Podmorskim telegrafskim kablom su 1866. g. spojene Evropa i Amerika

telefon 1876. g.

radio 1894. g.

Najbri razvoj komunikacije omoguila je pojava raunara. Informacione i

komunikacione tehnike su danas odluujui faktor za poslovni, socijalni i kulturni ivot drutva.

9



Doslovno nema niti jednog podruja u kojem raunar nije zauzeo vrsto mesto: od umetnosti do

edukacije, od tehnikog crtanja do medicine, od upravljanja saobraajem do protivgradnih radara,

od kuhinje do velikih proizvodnih i uslunih organizacija, od upravljanja komunikacijama dointegrisanih vojnih sistema, itd...

Ljudi na poetku koriste nove tehnologije da bi radili ono to inae rade samo bolje.

Postepeno poinju da koriste tehnologiju da rade nove stvari, koje menjaju nain na koji radimo i

ivimo. Novi stilovi rada i ivota menjaju drutvo, a u krajnjoj liniji i tehnologiju. Dozef

umpeter opisao je ovaj postupak kao kreativno razaranje. Da biste postigli neto novo i bolje,

morate odbaciti ono to je staro, istroeno, prevazieno, ono to je prestalo da bude produktivno,

a sa njim i uinjene greke, promaaje i stranputice na koje ste zalutali zbog napora uinjenih u

prolosti.

Potreba za distribucijom informacija radi donoenja odluka izaziva potrebu za

aplikacijama kakve do pre par godina nisu postojale:

- Lekari specijalisti, 1000 km jedan od drugog, sarauju po pitanju analize medicinskih

nalaza (slike),- Menaderi uzajamno razmatraju planove proizvodnje, da bi odluili kada da narue

odreene komponente,

- Inenjeri raznih specijalnosti, koji se nalaze svuda po svetu, projektuju avion.

Ove aplikacije su podrane sa tri kljune komponente:

- raunarskim sistemom,

- mreom i

- prenosnim sistemom.

Postoje tri osnovna tipa saobraaja: podaci, glas i video. Svaki od njih ima svoja posebna

svojstva i zahteve u prenosu na mrei. Prenos podataka nije vremenski ogranien i kanjenja su

10



podnoljiva.Moemo svrstati sledee kao podatke: dokumenta, mejlove, imide, prenos glasa u

neogranienom vremenu i video.

Raunarska mrea je sistem koji se sastoji od skupa raunarskih hardverskih komponenti,

meusobno povezanih komunikacionom opremom (opremom za povezivanje) preko

komunikacionog kanala , i snabdeven odgovarajuim softverom kojim se ostvaruje kontrola

funkcionisanja sistema tako da je omoguen prenos podataka razliitih tipova, kao i zajedniko

korienje nekog ureaja.

Razvoj raunarskih mrea je poeo otprilike kada i razvoj UNIX operativnog sistema-

poetkom sedamdesetih godina. To znai da sa svog raunara pristupa drugom, bilo kom

raunaru u mrei tako da se rezultati grafickog oblika prikazuju na terminalu korisnika bez obzira

to aplikacija koja prikazuje te rezultate radi na fiziki udaljenom raunaru. Mrea se koristi kao

medijum za razmenu podataka izmeu raunara. Cilj umreavanja komunikacione opreme jeste

formiranje jednog virtuelnog radnog okruenja unutar kojeg bi ureaji razlliitih proizvoaa

delili svoje resurse (procesnu snagu, skupe periferije kao to su tampai, ploteri, diskovi i

slino).

Koliko raunar vredi, ako je izolovan, tj. ako nije povezan u mreu? Kod neumreenih

raunara, zajedniko korienje datoteka i resursa znai kopiranje datoteka na disketu ili CD-RW

disk i fiziko prenoenje desketa do nekog drugog sistema. Na primer, kod kue radite na nekom

dokumentu koji ete odtampati na posao. Da bi preneli dokument u raunar koji se nalazi u vaoj

kancelariji morate ga kopirati i fiziki preneti to je naporno i vremenski vam treba due

vremena. Kada biste imali mogunost da ''poveete'' raunare, svojim datotekama biste mogli

pristupiti s nekog drugog mesta.

U tom sluaju dokument uradite kod kue i poaljete ga na posao. Na ovom principu je

zasnovana Raunarska mrea ( engl. computer network, ili samo network) - vie raunara je

meusobno povezano radi zajednikog korienja datoteka, resursa, pa ak i aplikacija.

11


http:///reader/full/1-seminarski-uticaj-razvoja-informacionih-tehnologija-na-poboljsanje-realizacije-poslovnih-aktiv 10/30

Rezultat tesne veze raunarske i komunikacione tehnologije danas su telekomunikacije, tj.

elektronski prenos podataka svih vrsta - teksta, grafike, video, zvuka, preko razliitih

komunikacionih kanala kao to su javne telefonske mree, privatne kablovske linije, mikrotalasnelinije, satelitski prenos. Tako se dolazi do telekomunikacionih ili raunarskih mrea. Veina

preduzea postavila je svoje informatike resurse na mree, a sve vei deo poslovanja,

bankarstva, obrazovanja, obavlja se preko mrea. Zato emo prvo opisati ta je raunarska mrea,

koje su vrste mrea i na koji nain one funkcioniu.

Prenoenje instrukcija izmeu raunskih maina se prvi put desilo 1940. godine kada je

George Stibitz iskoristio TTY, odnosno tele-mainu za kucanje, pomou koje je poslao

instrukcije sa njegovog Model K iz Darthmouth univerziteta u Novom Hampshireu na njegov

Complex Number Calculator u New Yorku, te takoer primio rezultate istim putem. Tek 1964.

godine, istraivai sa Dartmoutha su izumeli glavnu mainu sa deljenim vremenom sa

prikljuenim terminalima.

Sve dananje mree su na neki nain bazirane na Open Systems Interconection standardu.

OSI je razvijen 1984. godine od strane International Organization for Standardization (ISO) koja

je predstavljala otprilike 130 drava. Sr se sastoji od OSI referentnog modela, skupa sedam

slojeva koji odreuje razliite etape kroz koje podaci moraju proi od jednog ureaja do drugog unekoj raunarskoj mrei.

Rani razvoj LAN, MAN i WAN mrea bio je haotian u mnogim pogledima. Rane 80.-e

godine prolog stoljea donijele su ogromno poveanje u broju i veliini mrea. Kako su s

vremenom velike kompanije shvaale da umreavanjem poveavaju dobit, a smanjuju trokove,

dodavale su se nove mree, poveavale postojee, a sve je to u stopu pratilo i tehnoloki razvoj

mrea.

Sredinom 80.-ih ove kompanije su polako poele osjeati potekoe zbog uinjenih

proirenja. Postajalo je sve tee i tee "natjerati" mree koje su koristile razliite specifikacije i

implementacije da meusobno komuniciraju. Polako su te velike kompanije uviale da se moraju

odmaknuti od tzv. proprietary rjeenja (rjeenja proizvedena od razliitih firmi, svako svojstveno

12



4. Postojea primena IT u poslovnim aktivnostima

Informaciona mrea pokriva danas kompletnu zemaljsku kuglu, ulazi u svaki dom, svaku

fabriku i drutvenu ustanovu, povezuje kopnena vozila, avione, brodove i svakog pojedinca.

Istovremeno, kompjuteri se nalaze jednako tako u velikim bankarskim sistemima, industrijskim

kompleksima i upravljanju prometom kao i u mainama za pranje rublja, automobilima i deijim

igrakama.

Pet glavnih podruja u kojima je informaciona tehnologija u potpunosti promenila

dotadanji ivot rada su:

1. Informaciona tehnologija kao zamena za kalkulator (Excel)

2. Informaciona tehnologija kao zamena za pisau mainu (Word)

3. Informaciona tehnologija kao zamena za arhivu (baze podataka)

4. Informaciona tehnologija kao zamena za televizor (grafika i multimedija)

5. Informaciona tehnologija kao zamena za katalog (WWW)

U dananje vreme se najee poslovni podaci obrauju na raunaru, ali su se zadrali

stari naini razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. Ako bi se

mogunosti postojeih raunara i telekomunikacija iskoristile na pravi nain mogle bi umnogome

da unaprede poslovanje istovremeno smanjujui trokove, pruajui bolje usluge i smanjile bi se

greke do kojih dolazi u radu na klasian nain.

Za naruivanje robe ili servisa tradicionalnim putem, narudbina se tampa i alje potomnabavljau, raun se priprema, tampa, i alje kupcu, i isplata se pravi preko eka. Preko 75%

svih poslovnih dokumenata koje je tampala jedna organizacija se runo prekucava u drugoj

organizaciji!

14



Kada je elektronska pota poela da se koristi, sredinom i krajem 60-ih, relativno malo

ljudi je bilo kompjuterski obrazovano. Stoga nije zauujue to je e-pota bila dramatino

prevaziena od strane faksa, tokom 80-ih. Razlozi su bili lakoa korienja, jednostavna isporukaslika i grafike, i ulaz tampane forme (formulari, itd). Velike zamerka intenzivnom korienju

faks maine uputio je taj to ste uklonili kompjutersku itljivost, koja oznaava sposobnost kojom

primalac moe automatski sauvati, povratiti i manipulisati vau poruku.

Ali danas, uz sveprisutnost raunara, prednosti e-pote su ogromne, to je dokazano

njegovom brzorastuom upotrebom. Pored digitalnih pogodnosti, e-pota je i konverzacijski

medij. ak i ako nije izgovoreni dijalog, ona je mnogo blia govoru nego pisanju.

Upravljanje razvojem i poslovanjem u savremenoj privredi vri se na osnovu efikasnog

sistema informacija o meunarodnom i nacionalnom tritu i trinom okruenju, kao i

mogunostima poslovnog sistema na toj osnovi. Sistem informacija omoguava izbor optimalnog

reenja pri odluivanju i smanjuje rizik i nesigurnost prilikom ukljuivanja u meunarodnu

razmenu i podelu rada tako to otkriva zakonitosti meunarodnog i nacionalnog trita i trinog

okruenja.

Uticaj informacionih tehnologija na uspenost poslovanja ogleda se preko kvalitetnog

informisanja, kontrole, planiranja, sve do upravljanja i odluivanja. Vano je istai dve vrste

uticaja informacione tehnologije na kvalitet poslovanja preduzea i to:

-Neposredni i lako merljivi uticaji - neposredni uticaji obuhvataju utede u resursima

(rad, materijal, energija), utede u vremenu ili pojednostavljenje i racionalizacija nekog

poslovnog procesa u preduzeu. Neposredni uticaji se iskazuju brojkama

-Posredni i teko merljivi uinci - posredni uinci su vaniji, ali tee ih je pratiti,

odnosno izmeriti.

Nove tehnologije su temelj za nove proizvode, omoguavaju bolju vezu sa kupcima.

Upotreba informacionih tehnologija ima sve veu upotrebu u formiranju novih proizvoda i

15



usluga. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljanju poslovnih

aktivnosti unutar preduzea. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naruivanje,

kupovanje na daljinu, itd.) omoguavaju sprovoenje kvalitetne poslovne politike preduzea.Naravno, ove tehnologije kod nas polako poinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na

raleciji proizvoa-kupac. Na taj nain, dosadanji klasini proizvoai postaju multimedijalni

predstavnici informacija koristei se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka.

Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u :

- modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih,

- boljem finansijskom poslovanju preduzea,

- racionalnom korienju kapaciteta, resursa i energije,

- kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga.

Ovo sve utie na poboljanje poloaja preduzea u poslovanju. Informacione tehnologije

bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje,

ali

i u procesu pruanja usluga preduzea.

Primena informatikih tehnologija i razvoj menaderskog informatikog sistema

preduzea, imaju kljunu ulogu u postizanju maksimalnih uinaka procesa reinenjeringa.

Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces

poslovanja - to ukljucuje strukturu organizacije i kadrove. Informatika tehnologija uz ljudske

resurse i organizacione promene je jedan od kljunih elemenata u postupku reinenjeringa.

Koristi se u svim njegovim fazama, a posebno se istie u sledeim aktivnostima:

- definisanje poslovne strategije,

- identifikacija ostalih kljunih elemenata BPR-a,

- identifikacija i izbor procesa za redizajn,

- analiza strukture i tokova postojeih poslovnih procesa,

16



- merenje performansi postojeih procesa,

- dizajniranje i prototipiranje novih procesa,

- implementacija i operacionalizacija novih i izmenjenih procesa,- komunikacija izmeu lanova projektnog tima.

Poslovna logika izaziva potrebu za restrukturiranjem preduzea, koja izaziva potrebu za

distibucijom informacija, to zahteva infrastrukturu, koja postoji u nekom obliku, ali ju je

potrebno povezati i osavremeniti, a pri tome nije svejedno kako to radimo.

Razvoj informatikih tehnologija omoguio je pojavu raunara kao predlagaa odluke.

Raunar dobija linu "inteligenciju", znanje i nain upotrebe toga znanja, pa moe da obavi

proces odluivanja. Sve faze procesa odluivanja, ukljuujuci sada i fazu izbora, realizuju se uz

pomo raunara (programskih paketa). Dakle, na tom nivou, raunar (na osnovu raunarskog

programa, informacija i znanja) ima ulogu predlagaa odluke koju ovek moe da prihvati ili da

ne prihvati. Takvi sitemi nazivaju se ekspertnim sistemima.

Da bi poslovni sistem mogao da definie svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo

ostvarenje, potrebno je da raspolae sistemom informacija, koji obezbeuje potrebne inpute zanormalno funkcionisanje poslovanja. Usklaivanje trinih uslova sa mogunostima i

sposobnostima poslovnog sistema je primarni uslov za planiranje ciljeva, politika i strategija kao

i za izradu odgovarajuih planova i programa poslovnog sistema.

U poslovnom sistemu informacioni sistem obezbeuje: prikupljanje podataka iz izvora u

poslovnom sistemu i van njega, klasifikaciju, kodiranje i indeksiranje podataka iz izvora u

poslovnom sistemu i van njega, uvanje i auriranje podataka, ponovno pronalaenje smetenih

podataka, obradu podataka, interpretaciju informacija, pravljenje izvetaja i njegovu distribuciju

organima koji donose odluke.

Informacioni sistem ne obezbeuje samo informacije za planiranje, izvrenje i kontrolu,

nego i obavlja niz drugih kreativnih i tehnikih poslova, koje su u klasinom sistemu obavljale

17



organizacione funkcije planiranja i kontrole i tako unosi znaajne promene u organizacionu

strukturu i sistem upravljanja.

Prednosti raunarskih mrea su: poveanje produktivnosti rada, razmjena dokumenata na

bri, sigurniji i jednostavniji nain, olakana je komunikacija na nivou firme, mogunost uvanja

svih vanih informacija na jednom mjestu, tako da su one bolje organizovane i po potrebi

dostupne svim raunarima u mrei, centralizovana tampa svih vrsta dokumenata, pristup

Internetu i upotreba elektronske pote sa svih raunara u mrei.

Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem

poveanja efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema. Povoljna opta drutvena

klima, pristup i odnos drutva, njegovih pojedinaca prema informaciji, otvorenost drutvenog

sistema, kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema, stabilnost uslova

privreivanja, mogunost nabavke i korienja novih informacionih tehnologija i informatika

kultura, pored potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema, povoljno utiu na

razvoj informacionih sistema.

U daljem tekstu bie ukratko prikazana primena informacionih tehnologija u

preduzeima, dravnoj upravi, zdravstvu i farmaceutskoj industriji, bankama, izdavakim itamparskim preduzeima, turistikim agencijama i prodavnicama.

U preduzeima rukovodioci koriste informacione tehnologije za obezbeenje podataka o

narudbini materijala, stanju zaliha, prodaji, plaanju, narudbinama, budetu i drugim podacima

neophodnim za odluivanje. Sve veu primenu imaju i sistemi za podrku nadzoru, kontroli,

odluivanju i planiranju. Danas se glasovne poruke, faks maine, mobilni telefoni, pejderi,

elektronska pota i video konferencije iroko primenjuju u poslovnoj komunikaciji. U proteklih

deset godina poveanjem broja personalnih raunara, upotrebom i irenjem javne mree

Interneta, kao posledica u praksi pojavilo se elektronsko trgovanje kao termin za sve transakcije

ostvarene "elektronskim putem", odnosno putem raunara. Vana osobina elektronske trgovine je

to to prua podjednake anse za poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduzeima.

18



Dravne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne koliine podataka koristei

informacione tehnologije to dovodi do kvalitetnijeg servisa graanima. Veoma efikasan nain

unapreenja usluga koje prua drava svojim graanima je uvoenje elektronske vlade. Pri tome,znaajno je shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo automatizaciju poslovanja

vlade, ve njeno potpuno reoblikovanje. Elektronska vlada omoguava transformaciju ogromnog

dravnog aparata, organizovanog tako da prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog

aparata (a ne potrebe graana) u jednu visprenu, efikasnu i jeftinu vladu informatikog doba, po

funkcijama usaglaenu sa potrebama graana. Elektronska vlada koristi raunarske i

telekomunikacione tehnologije sa ciljem radikalnih izmena u pruanju servisa graanima i

javnosti, poslovnim subjektima, zaposlenim u upravi i drugim vladama.

U ostvarivanju ciljeva uspenog polovanja u zdravstvu i farmaceutskoj industriji

informaciona tehnologija i softverski alat su od velike pomoi. U domenu upravljanja podacima:

za sakupljanje, evidentiranje, skladitenje i obezbeenje podataka za podrku odluivanju,

predvianja i sl. U zdravstvu lekari na primer mogu da koriste ekspertne sisteme kao pomo pri

dijagnostici bolesti pacijenta i preporuci mogueg tretmana. Elektronski zdravstveni zapisi, koji

obuhvataju medicinske i nemedicinske istorije graana, pruaju pomo medicinskom osoblju u

radu. Zahvaljujui medicinskim bazama podataka mogue je unaprediti zdravstvo i olakati merezatite zdravlja. Umreavanje i telemedicina mreni sistemi u obliku intraneta, ekstraneta i

Interneta izmeu ostalog omoguavaju i povezivanje sa lokalnim farmaceutskim kuama i

apotekama, i na licu mesta pripremanje recepture za lekove koji su neophodni za pacijenta.

Poslovanje banaka drastino je promenjeno s poetkom primene plastinih kartica,

bankomata (ATMs Automatic Teller Machines) i elektronskog transfera novca sa mesta prodaje

(EFTPOS - Electronic

Funds Transfer at Point-of-Sale). Internet bankarstvo i plaanje rauna putem Interneta

predstavlja takoe primer primene novih informacionih tehnologija u savremenom poslovanju.

19



Izdavaka i tamparska preduzea svoje poslovanje danas ne mogu da zamisle bez

primene raunara koristei softver za obradu teksta i slika.

Turistike agencije, velike aviokompanije, organizatori putovanja i veliki hotelski lancisve vie koriste informacione tehnologije u svom poslovanju. Informacione tehnologije se s jedne

strane koriste za donoenje odluka u turistikim organizacijama radi pomoi u voenju poslovne

politike, a sa druge strane usmerene su ka pruanju informacija potencijalnim turistima. Takoe,

turistike agencije koriste savremene informacione tehnologije za rezervacije putnih karata i

mesta u hotelu.

Mnoge prodavnice mogu da koriste POS (Point-of-sale) sistem za efikasnu obradu

transakcija. Bar-kod ita slui za unos podataka, pri emu se naziv proizvoda, koliina i cena

prikazuje na displeju registar kase kao i na raunu. Takav sistem predstavlja osnovu za uspeno

praenje i kontrolu zaliha.

Za razliku od eleznice, mree puteva ili elektriciteta, krajnji proizvod informacione

tehnologije je informacija, koja je osnovna sirovina za stvaranje znanja. Zatvaranje te slavine bi

dovelo do stvaranja socijalne pustinje. Putem komunikacije, ljudi izmenjuju i dele informacije, a

takoe utiu jedan na drugoga i razumeju se. Veina rukovodilaca provede skoro 90% svogvremena u komunikaciji.

Rukovodioci slue kao ,,nervni centri" u mrei obrade informacija, koja se naziva

organizacija, gde stalno sakupljaju, alju i obrauju informacije. Kako loa komunikacija moe

da znai i loe rukovodstvo, rukovodioci moraju efikasno da komuniciraju, i meusobno i sa

drugima, kako unutar tako i izvan organizacije. Nekoliko faktora odreuju IT tehnologije koje se

mogu upotrebiti radi pruanja komunikacione podrke odreenim organizacijama ili grupama

korisnika.

Ako ste generalni menader ili lan ueg rukovodstva biete mnogo uspeniji u svom

profesionalnom poslu ako razumete kako se grade i koriste uspeni Informacioni sistemi i kako se

njima upravlja.

20



Internet predstavlja najveu svetsku raunarsku mreu, a ponekad ga zovu i "Mreom

svih mrea". To ime je dobio zbog toga to ujedinjuje lokalne raunarske mree daljem sveta sasvrhom globalne razmene podataka izmeu krajnjih korisnika. Jedini zadatak da se neka mrea

doda Internet mrei je da ta raunarska mrea, kao i sve druge Internet mree, bude organizirana

na jedinstven nain, sa zajednikim komunikacijskim protokolima i mrenim uslugama.

"Internet moemo definisati i kao globalni informacijsko-komunikacijski sastav koji

povezuje i spaja raunarske mree pojedinih zemalja i organizacija, i kao takav on se bavi

prikupljanjem, obradom i distribucijom informacija (podataka) u svim komunikacijskim

mreama koje omoguuju pretraivanje bilo koje lokacije u mrei sa bilo koje druge lokacije u toj

istoj mrei."

Za pristup Internetu potrebno je imati modem, telefonsku liniju, raunar i prigodni

softver. Uz pomo toga, prikljuenje na neku lokalnu raunarku mreu ujedno znai i prikljuenje

na sam Internet. Jedino to se mora ispuniti je da ta lokalna mrea mora biti deo Internet mree.

Putem Interneta je mogue iz bilo koje lokalne mree na svetu (koja mora biti deo Internet

mree) uzeti podatak sa bilo koje druge mree (koja takoe mora biti deo Internet mree).Geografska udaljenost izmeu te dve mree ne ini nikakvu prepreku u njihovoj komunikaciji.

Tako, one mogu biti na suprotnim stranama zemaljske kugle i komunicirati bez ikakvih

problema. Jedino se sporost javlja kao problem u komunikaciji, jer je logino da e dve susedne

lokalne mree puno bre komunicirati nego dve udaljene.

WWW (engl. World Wide Web ili krae samo Web) predstavlja trenutno najatraktivniji i

najkorisniji servis na Internetu. On omoguava korisniku brz dolazak do informacija u obliku

Web dokumenta (Web stranica). Kvalitetno uraena Web stranica bogata informacijama, do kojih

je lako doi, je ono to korisnik eli i ono to je privuklo korisnike. Dananje Web stranice

pruaju mnoge mogunosti: od informiranja, preko reklamiranja, kupovine i novanih transakcija

do zabave i rekreacije.

21



Kako bi korisnik to bre i lake doao do eljene Web stranice (adrese) stvoren je servis

za pretraivanje Web stranica.

Tunija strana ove prie koja preti da postane euforina, je nepobitna injenica da se

informacioni sistemi ne koriste tamo gde je njihova primena najpotrebnija, a to su poslovne

komunikacije. Iz godine u godinu razvijaju se novi naini razmena informacija ime se stvaraju

sve jae i brojnije interakcije meu ljudima. Uprkos tome svakodnevno smo svedoci krize

poslovnog komuniciranja.

Max Hopper istie znaaj potrebe za to brom promenom uloge informacionog sistema

na sledei nain:

Ne radi se o tome ta tehnologija moe da uradi. Poenta je u tome ta vi moete da

uradite sa tehnologijom i da li je to od stratekog znaaja za vau organizaciju ili ne. Kao to smo

promenili ono to kompjuteri mogu da urade, sada moramo da promenimo naa shvatanja ta mi

moemo da uradimo sa kompjuterima.

Zakljuak je jasan - informaciona tehnologija se ne koristi na pravi nain. U novim,sloenim odnosima razmene informacija koristi se informacioni sistem koji je nastao iskljuivo iz

potreba kontrole hijerarhijske organizacije. Svi problemi u primeni informacione tehnologije su

posledica sukoba dve informacione strukture: jedna je ona koja se uspostavlja novim nainom

poslovanja i odgovorima koje trai mrena ekonomija, a druga je ona nasleena. U tome lei i

najvei izazov i pretnja jer:

Ako imate hardver pete generacije, softver etvrte, kadrove tree i organizaciju druge

generacije, sistem e raditi u drugoj generaciji!!!

Previe direktora veruje u to da e se odgovarajui tokovi informacija uspostaviti onog

asa kada se implementira najmodernija informaciona tehnologija

Veina direktora ne donosi odluke na osnovu informacija koje pruaju njihovi raunari.

22



5. Trendovi mogueg razvoja u poslovnom sistemu

Svi se slaemo da e novije mrene tehnologije morati da budu razliite od onih koje se

sada koriste, dve ili vise odvojenih mrenih tehnologija usluuju obine kompjutere dananjice.

Najee su to u pitanju telefonske mree za glasovne komunikacije i LAN za komunikaciju sa

podacima kompanija ili sa ostatkom sveta. Spajanje ovih, sada odvojenih mrea, u jednu bi

donelo bezbroj koristi i prilinu utedu.

Koje bi karakteristike posedovala takva mrea? Pre svega morala bi da bude univerzalna,

fkeksibilna i trebala bi da nudi poeljan kvalitet svojih servisa. Prva potreba implicira da mrea

treba da bude pogodna za prenos svih tipova saobraaja, druga treba da omogui korisnike da

dinamiki iskoriavaju kapacitete koji su potrebni i trea treba da omoguava korisnike da

odaberu kvalitet servisa potrebnog za odreeni prenos podataka i aplikacija.

Ispod je lista kvalitetnih servisa potrebnih za odreene tipove saobraaja i aplikacija.

Karakteristike novijih tehnologija:

Pogodne za sve tipove saobraaja

Brze i pouzdane

Lake za korienje i upravljanje

Razne usluge servisa.

Trenutno postoje dve vee tehnologije koje se bore za dominaciju u bliskoj budunosti:ATM i IP. Obe imaju prednosti i mane koje neemo razmatrati u detalje. Neka se samo spomene

da je IP korien, dobro prouen i dolazei protokoli (IPv6, RSVP i drugi) obeavaju da

poboljaju svoju funkcionalnost i popune NMT potrebe. U drugu ruku ATM je tehniki

superiorniji i ima sva svojstva NMT i nudi vie kontrole korisniku i operatorima mree ali je

relativno nov, nepoznat i skup. Videemo u budunosti koji e prevagnuti.

23



Menaderi organizacija budunosti prepoznae sve izazove unapred, a njih ini

najrevolucionarnije razdoblje u istoriji poslovanja. Za mnoge koji mukotrpno pokuavaju danaue kako najefikasnije iskoristiti prednosti.

Podruja u kojima je mogue ostvariti znaajnu prednost nad konkurencijom ili barem u

velikoj meri poveati efektivnost i efikasnost su:

- Informaciona tehnologija kao zamena za telefon i fax (digitalizacija informacija)

- Informaciona tehnologija kao zamena za oveka (mnogo efektivnija i efikasnija

poslovna komunikacija)

U dananje vreme se najee poslovni podaci obrauju na raunaru, ali su se zadrali

stari naini razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. Ako bi se

mogunosti postojeih raunara i telekomunikacija iskoristile na pravi nain mogle bi umnogome

da unaprede poslovanje istovremeno smanjujui trokove, pruajui bolje usluge i smanjile bi se

greke do kojih dolazi u radu na klasian nain.

Za naruivanje robe ili servisa tradicionalnim putem, narudbina se tampa i alje potom

nabavljau, raun se priprema, tampa, i alje kupcu, i isplata se pravi preko eka. Preko 75%

svih poslovnih dokumenata koje je tampala jedna organizacija se runo prekucava u drugoj

organizaciji!

Sve vea upotreba Weba, Interneta, intraneta, ekstraneta i elektronske trgovine menjaju

nain na koji se posluje u skoro svim organizacijama, stavljajui u prvi plan inovativne primene

informacione tehnologije.

Internet, intranet i ekstranet se mogu koristiti na vie naina radi sticanja konkurentske

prednosti u korporacijskom okruenju, ali najznaajnija poslovna inovacija se danas ogleda u

doprinosu komunikaciji, saradnji i otkrivanju informacija. Ova nova vrsta raunarstva pomae

24



nekim inovativnim kompanijama da se istaknu, a drugima (koje su iz nekog razloga u krizi)

jednostavno da opstanu.

Intranet je neoekivani korak suprotan Internetu. U sutini to su mini-Internet-ovi koje su

razvile pojedine organizacije ili grupe organizacija. Koristei postojea iskustva na Internetu

zapoeta su istraivanja o tome ta se sve od Interneta moe preuzeti, a ta dodatno napraviti da

bi se na istom principu napravio softver, koji bi bio dovoljno pouzdan i zatien za poslovne

primene.

Poto se moe predvideti da e svet Intranet-a progresivno rasti u duem vremenskom

periodu, verovatno e i svakodnevna poslovna komunikacija izmeu korisnika poeti da dobija

znatno drugaije i raznovrsnije oblike. Kako se koncept intraneta iri, a hardver i softver podrke

se standardizuju logino je pretpostaviti da e ga veina organizacija koristiti za internu

komunikaciju.

Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme, ali ne i geografskim; intranet se

takoe moe upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliitim lokacijama

Ekstranet (engl. Extranet) je oblik povezivanja raunarskih mrea dva ili vie zasebnih

poslovnih sistema koji ine odreenu poslovnu asocijaciju. Primer takvih sistema su holding

kompanije, koje se sastoje iz veeg broja organizacija iji je vlasnik zajedniki, pa im je

zajednika i uprava (najvii menadment). Iako su lanice holdinga organizacije koje uivaju

visok stepen samostalnosti u radu, a esto se bave i sasvim razliitim delatnostima, u interesu je

zajednikog vlasnika da one usko sarauju i da, po mogunosti, meusobno ne konkuriu na

tritu.

Sigurno je da poslovna logika nalae da se njihove privatne raunarske mree poveu

prema standardima Interneta. Na taj nain nastaje ekstranet koji se sastoji od vie nezavisnih

privatnih mrea.

25



Induktivni pristup osnovno je pitanje primene informacione tehnologije. Treba li nove

tehnologije primeniti na reavanje problema istim nainom kojim smo primenjivali staru

tehnologiju? Ili treba traiti nove, inventivne i konceptualno drugaije pristupe? Veina korisnikainformacionih tehnologija pitae se kako mogu poboljati postojeu organizaciju, postojee

proizvodne ili poslovne procese primenom nove tehnologije. Oni e kao glavni cilj eleti

informatizaciju postojeeg posla, njegove organizacije i naina obavljanja svih transakcija.

Kod primene informacionih tehnologija na racionalizaciju i inventivnu analizu poslovnih

procesa postoje pravila koje valja primenjivati pri projektovanju informacionih sistema

preduzea. Pogledajmo kako stara pravila bivaju zamenjena novima (u zagradi je navedena ona

informaciona tehnologija koja to omoguava ili uzrokuje):

Informacija postoji istovremeno samo na jednom mestu. Novo pravilo: Informacija se

istovremeno pojavljuje i koristi na toliko mesta u organizaciji koliko je potrebno (tehnologija -

zajednika baza podataka i korporacijki intranet).

Samo eksperti mogu obavljati sloene poslove. Novo pravilo: generalisti mogu obavljati

poslove eksperata (tehnologija - ekspertni sistem).

Poslovni sistem treba izabrati izmeu centralizacije i decentralizacije. Novo pravilo:mogue je stvoriti meovitu organizaciju te istovremeno koristiti prednosti centralizacije i

decentralizacije (tehnologija - telekomunikacione mree).

Menaderi donose sve odluke. Novo pravilo: svaki zaposleni donosi neke odluke

(tehnologija - sistemi za podrku odluivanja i pristup bazama podataka).

Zaposleni na terenu trebaju lokalnu kancelariju u kojoj e se prikupljati, obraivati i

pohranjivati informacije. Novo pravilo: zaposleni alju i primaju informacije tamo gde rade

(tehnologija - beina komunikacija i prenosni raunari).

Najbolji kontakt s kupcem je lini kontakt. Novo pravilo: najbolji kontakt s kupcem je

delotvorni kontakt koji moe biti posredovan raznim novim medijima (tehnologija - interaktivni

videodisk i multimedija).

27



Treba traiti da bi se saznalo gde se to nalazi. Novo pravilo: stvari (npr. roba na putu od

skladita do kupca) same vre svoju identifikaciju (tehnologija - automatska identifikacija,

linijski kodovi). Planovi se povremeno revidiraju i auriraju. Novo pravilo: planovi se mogu konstantno

revidirati i prilagoavati novim uslovima (tehnologija - sve moniji hardver i softver).

Nova pravila omoguavaju racionalnija organizaciona reenja i daju podlogu za radikalno

drugaije pristupe definisanju razliitih poslovnih procesa i njihovo informatiziranje u okvirima

informacionog sistema preduzea

Opti trendovi relevantni za svaki raunarski sistem su :

Odnos troak/perfomansa,

Objektno-orijentisano okruenje i menadment dokumenata,

Umreeno raunarstvo,

Mobilna trgovina,

Mreni raunar,

Internet, Intranetovi i ekstranetovi,

Korporativni portali,

Umreeno preduzee,

Optike mree.

Odnos troak/perfomansa: Za oko 10 godina, raunar e kotati isto koliko i danas ali e

biti oko 50 puta jai (u terminima brzine obrade, memorije, itd.). U isto vreme cena radne snage

bi se mogla udvostruiti, tako da e se odnos troak/perfomansa raunara u odnosu na manuelni

rad poboljati za faktor 100. Ovo znai da e se poboljati komparativna prednost raunara u

odnosu na ljude. Vremenom, sve vie i vie rutinskih zadataka e obavljati raunar, a ne ovek.

28



Objektno-orijentisano okruenje je novi nain programiranja i korienja raunara od

koga se oekuje da znatno smanji trokove izgradnje i odravanja informacionih sistema.

Objektna tehnologija omoguava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu biti zajednikikoriene, kupovane i/ili ponovo koriene. Poveana upotreba multimedije i objektno -

orijentisano programiranje e uiniti elektronski menadment dokumenata jednom od najvanijih

tema informacionih tehnologija.

Tehnologija umreenog raunarstva omoguava korisnicima da dou do drugih korisnika

i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija

se brzo razvija.

M-trgovina (mobilna trgovina) se odnosi na sprovoenje elektronske trgovine preko

beinih aparata. To je komercijalna primena mobilnog raunarstva, koje je zasnovano na

beinim mreama. Trgovina zasnovana na lokaciji (L-trgovina) je aplikacija m-trgovine koja

moe ponuditi potroaima informaciju o mestu gde mogu da nau bilo ta to ele da kupe.

Integrisano kuno raunarstvo: Kuno raunarstvo, televizija, telefon, kuni sistemi

obezbeenja i druga sredstva e uskoro biti integrisana i njima e se upravljati iz jedne jedinice.Pametni aparati su kuni aparati koji su povezani sa Internetom.

Internet: Od oko 50 miliona Internet korisnika 1997. godine, moglo bi da ih bude oko 750

miliona do 2007. godine. Fiber-optika mrea i beina infrastruktura, omoguie Internetu da

stigne do svake kue, radnog mesta i kole, to e izazvati promenu naina na koji ivimo, uimo

i radimo.

Intranet: Intranet je koorporativna mrea koja funkcionie sa tehnologijama za Internet,

poput pretraivaa i maina za pretraivanje, koristei protokole Interneta. Sve vei broj

organizacija koristi intranet za internu komunikaciju.

29



Ekstranet: Kombinovanje intraneta sa Internetom u ono to se zove ekstranet stvara

snane sisteme za komunikaciju i saradnju izmeu organizacija.

Korporativni portal se odnosi na Web sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za

korporativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u firmi, tako i

ljudi izvan firme, kao to su potroai ili snabdevai.

Umreeno preduzee: Razliite komponente i tehnologije upravo opisane mogu biti

integrisane zajedno u mreu cele firme, koja je proirena na sve poslovne partnere. Umreeno

preduzee omoguava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje.

Optike mree su telekomunikacione mree velikog kapaciteta koje pretvaraju signale u

mrei u svetlosne signale i prenose ih preko fiber-optikih vlakana. Koriste se kod Interneta,

videa, multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.

30



6. Zakljuak

Moemo da zakljuimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija poveavaju vanost

informacionih tehnologija i na poslu, i kod kue, zbog ega je vano uiti o njima.

Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem

poveanja efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema.

Prilikom izrade poslovnog reenja temeljnom analizom treba predvideti dalji mogui

razvoj te poetno reenje kreirati na fleksibilan nain da se lako moe prilagoditi buduim

zahtevima. U poslovno reenje trbalo bi ugraditi najsavremenije komponente koje trite trenutno

nudi i koje e omoguiti konkurentnost i u perspektivi. Drugo, problem brzog zastarevanja

sklopovske i programske opreme reavati ugovaranjem odravanja opreme, neophodne u

svakodnevnom radu korisnika, sa isporuiocem opreme.

Povoljna opta drutvena klima, pristup i odnos drutva, njegovih pojedinaca prema

informaciji, otvorenost drutvenog sistema, kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog

sistema, stabilnost uslova privreivanja, mogunost nabavke i korienja novih informacionih

tehnologija i informatika kultura, pored potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog

sistema, povoljno utiu na razvoj informacionih sistema. Postoje i ogranienja u korienju

informacionih sistema kao to su: drutveno-ekonomska, politiko-pravna, organizaciona,

kadrovska, tehnoloka i psiholoka ogranienja.

31



7. Literatura

1. Informacione tehnologije - Poslovne komunikacije, Milan Kukrika - eMagazin

2. Reinenjering poslovnih rocesa i informatike tehnologije,Doc.dr Zvonko Sajfert,

dipl.ing.org. , Mr Milan Nikoli, dipl. ing. za raz. , zbornik radova na strunom skupu

3. Analiza i poboljanje poslovnih aktivnosti upotrebom informacionih tehnologija,

Sinia Mini

Milo Vorkapi , Dragan Kreculj ,3. Internacionalna Konferencija, Teh. fakultet aak, 79.maj 2010.

4. Istorijat razvoja raunarskih sistema, sa Interneta

5. Vikipedija, http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_computing_hardware

6. http://www.raf.edu.rs/docs/Informacione%20tehnologije.pdf

Documents

1. SEMINARSKI-Uticaj-razvoja-informacionih-tehnologija-na-poboljšanje-realizacije-poslovnih-aktivnosti