dizajniranje informacionih sistema

8/2/2019 dizajniranje informacionih sistema

1/38

UVOD

Faza dizajniranja informacionih sistema ukljuuje stvaranje speciginosti ili otiska kako

e sistem raditi. Ovo stvara ulazne specifikacije za krajnji korak stvaranja informacionogsistema od strane programera i administratora. Faza dizajniranja je blisko povezana sa

prethodnim fazama , poto zahtevi korisnika direktno determiniu karakteristike sistemakoji treba dizajnirati.

Dizajn sistema se definie kao odreivanje dizajna potrebnog za najbolju strukturuaplikacije i najbolji nain za unos podataka, davanje uotput-a i korisnikih interakcijakorienjem korisnikog interfejsa. Odrednice dizajna se zasnivaju na zahtevimasakupljenim u fazi analize.

Dizajn je bitan, s obzirom da utie na to kako e informacioni sistem funkcionisti zakrajnje korisnike u kljunim oblastika kao to su sigurnost, korisnost i performanse.Dizajn takoe odreuje da li e sistem izai u susret i poslovnim potrebama da li edoneti povraaj investicije. Odreivanje dizajna ukljuuje i arhitekturu sistema, koji nivosigurnosti e biti ukljuen i metode unosa, obrade i prikazivanja podataka.

Pre iroke rasprostranjenosti Internet tehnologija sredinom devetesetih godina 20. veka,dizajn sistema za poslovne informacione sisteme bio je fokusiran na dizajn aplikacija zarazliita funkionalna podruja. U eri elektronskog poslovanja, dizajn takvih aplikacija usvrhe kao to su elektronska nabavka, upravljanje lancima snabdevanja i upravljanje

odnosima sa kupcima, i dalje su potrebni. Mnogi izazovi dizajna sada ukljuuju krojenjekorisnikog interfejsa i skladitenja podataka i prenosa podataka za standardne aplikacije.Sada je manje uobiajno za sisteme da budu dizajnirani bez upotrebe probnih aplikacija ilikomponenti.

Budua promena u razvoju dizajna prouzrokovana je poveanjem broja nestrukturiranihinformacija koje su sada dostupne korisnicima putem interneta. Izazov dizajna sa kojim sesusreu sve organizacije, bile male ili velike, ima za cilj da stvori relevantne,

pravovremene informacije za svoje steikholdere bilo da su to zaposleni, kupci, dobavljai,partneri ili vladine organizacije. Dakle dizajniranje efektivne informacione arhitekture zaorganizaciju kako bi bila sposobna da posluje putem intraneta, ekstraneta i interneta

postali su veliki izazov.

U daljem radu, istraiemo elemente i dizajna tradicionalnih aplikacija kao i onih koje sezasnivaju na sadraju web mrea. Poeemo upoznavanjem sa sadajem efektivnogdizajna koji se odnosi na sve tipove informacionih sistema. Takoe, bie obraeno i

pitanje uticaja dizajna inputa, outputa i povezivanja sa ostalim sistemima na tradiciolanleaplikacije i one zasnovane na web pretraivaima. Na kraju, bie predstavljeni i pristupigraenja informacione arhitekture. Na primeru informacionih sistema potrebih bankama

bie ilustrovan dananji izazovi dizajniranja sistema.

1


2/38

1. SVRHA DIZAJNIRANJA SISTEMA

Prilikom dizajniranja sistema treba teiti stvaranju odgovarajueg dizajna koji ima za

rezultat visoko kvalitetan informacioni sistem koji je:

Lak za upotrebu

Omoguuje ispravnu upotrebu kranjim korisnicima

Brz u preuzimanju podatak i njihovom transferu izmeu razliitih prikazapodataka

Pouzdan

Siguran

Dobro integrisan sa ostalim sistemima

Jasno je da su svi ovi faktori vani za razvoj pozitvnog iskustva krajnjih korisnika izadovoljavajueg povraaja investicije poslovnim korisnicima. Primer ovoga je on-lineservis banaka za klijente kome takoe pristup ima i osoblje banke svi ovi faktori su bitniza uspeh sistema i tako da je dizajn vitalni deo uspeha celog sistema.

1.1.OGRANIENJA DIZAJNA SISTEMA

Dizajn sistema direktno je ogranien zahtevima korisnika, koji su rezultat fazeistraivanja. Zahtevi korisnika opisuju funkcije koje su njima potrebne i moraju bitiimpementirane kao deo dizajna sistema. Pored ovoga, postoje i ogranienja okruenjasistema koja su rezultat okruenja primenjenih hardvera i sofrvera. Ovo obuhvata:

Raunarsku platformu (PC, Apple ili Unix radna stanica)

Operativni sistem (Windows XP, Apple ili Unix/Linux)

Web pretraivee (razliite verzije Microsoft Internet Explorer-a i njegovih rivalakao to su Opera, Mozilla ili Firefox)

Zahtevanu vezu izmeu podataka aplikacija i drugih programa ili posebnihrelacionih baza podataka kao to su Oracle ili Microsoft SQL Server

Alate za dizajniranje kao to su CASE alati

Metodologije ili standarde usvojene od strane organizacija, kao to je SSADM

2


3/38

Industrijske standarde kao to je razmena podataka korienjem XML

Alati za razvoj sistema ili za razvoj okruenja za programiranje, kao to jetehnologija otvorenih izvora ili vlasnikih alata kao to je Microsoft Visual Studio

Broj istovremeno podranih korisnika i zahtevane performanse

Hofer identifikuje 3 razliita aspekta dizajna:

1. Podela zahteva (od faze analize) u grupe posebnih zahteva i opcionih zahteva kojimogu biti ugraeni u naredne verzije

2. Nabrajanje razliitih potencijalno implementiranih okruenja (hardver, softver imrene platforme)

3. Predlaganje razliitih naina za sticanje seta razliitih sposobnosti, na primeroutsourcing.

Dok je ovo koristan nain za donoenje odluka o dizajniranju informacionog sistema,realnost je da vremenom dok projekat dizajniranja sistema ue u glavnu fazu, sva 3nabojana aspekta moraju biti usaglaena.

1.2.VEZA IZMEU ANALIZE I DIZAJNA

Kao to Yeates istie, postoji preklapanje izmeu analize i dizajna. Da bi obezbedioizvrenje projekta na vreme, preliminarni dizajn arhitekture sistema poee dok je fazaanalize jo u toku. tavie, faza dizajniranja moe podii nivo zahteva koji mogu traitidalja istraivanja sa krajnjim korisnicima, posebno sa prototipnim dostignuima.

Razlika obino nastaje izmeu logike prezentacije podataka ili procesa u fazi analize ifizike prezentacije podataka u fazi dizajna. Uzimajui za primer analizu podataka:

dijagram koji povezuje celine u fazi analize bie tranformisan u fiziku bazu podatakaprikazanu tabelom definisanom u fazi dizajna. Logika jedinica potroa bie prevedenau bazu podataka Potroa u kojoj su zapameni podaci o potroaima. Slino, dijagram

bie transformisan u garfikon koji pokazuje kako razliiti submoduli softvera utiu nafazu dizajna.

1.3.ELEMENTI DIZAJNA

3


4/38

Razliite aktivnosti koje se deavaju tokom faze dizajna projekta informacionog sistemamogu se raslaniti na razliite naine. Korienje ovih alternativa nij eiskljuivo i pre je uskladu sa trendovima.

Uobiajni pristup dizajnu je pomou sagledavanja razliitih nivoa tog pojma. Poeemo

uzimajui u obzir sveukupni dizajn za arhitekturu sistema. Ovaj pojam shvaen je kaodizajn sistema. Kada je ustanovljen, dalje se dizajniraju posebni moduli i veze izmeunjih. Ovo je poznato kao dizajn modula. Korienjem ovog pristupa dizajn se definie

pomou funkcionalne dekompozicije ili od vrha ka dnu pristupa. Glavni moduli za on-line bankarske sisteme bie oni za snimanje i prikazivanje podataka i interakciju sakorisnikom, moduli za pristup podacima koji su povezani sa baninom legalom bazomklijenata i sigurnosni ili moduli korisnikog pristupa.

Od vrha ka dnu ili sa dna do vrha?

Poto su mnogi sistemi napravljeni od postojeih modula ili unapred izgraenihkomponenti koje trebaju biti konstruisane, pristup dizajnu koji se najee upotrebljava jestrategija od vrha ka dnu. Kroz ovaj pristup, najbolje je razmotriti celokupnu arhitekturu a

potom razmatrati detaljan dizajn posebnih funkcionalnih modula sistema. Pristup podelitii osvojiti moe se koristiti da bi se izdvojili posebni zadaci dizajna i implementacije zasvaki modul za razliite lanove tima.

Pristup sa dna do vrha dizajn poinje sa individualnim modulima kao to je sigurnosnimodul, uspostavljanjui njegove inpute i outpute, da bi se posle izgradio celokupni dizajnod ovih modula.

Valjanost i verifikacija

Aspekt dizajna koji je lako sagledati i koji je naglaen od strane Budgen-a je provera da lije dizajn koji je proizveden onaj pravi. Provera dizajna ukljuuje valjanost i verifikaciju.

U okviru valjanosti proverava se usklaenost sa zahtevima postavljanjem pitanja: Da li pravimo pravi proizvod?. Drugim reima, testira se koliko sistem izlazi u susretpotrebama krajnjih korisnika koje su identifikovane tokom analize kao to su brzinaodgovora i zahtevane funkcije sistema. Valjanost e se javiti tokom testiranja sistema od

strane krajnjih korisnika, to naglaava vrednost prototipa dajui odmah povratneinformacije o tome da li je dizajn odgovarajui.

Verifikacijom se proverava da li ispravno pravimo proizvod. Kako postoji veliki brojalternativa prilikom dizajna, dizajneri moraju biti sigurni da biraju onu pravu. Verifikacija

je test dizajna kako bi se osiguralo da je izabrana alternativa najbolja raspoloiva i da jebez greaka.

Ova dva pitanja trebaju biti razmatrana tokom procesa dizajna, ali ona takoe i ineosnovu za formiranje testa koji e biti korien u fazi implementacije.

Prevodljivost

4


5/38

Prevodljivost je mogunost informacionog sistema ili dela softvera ili hardvera da sapodravanja malog broja korisnika pree na podravanje velikog broja korisnika bezznaajnog opadanja u pouzdanosti ili performansama.

Prilikom dizajniranja informacionih sistemam, ciljna grupa dizajniranja uvek mora biti

maksimalni broj korisnika. Mnoge implementacije su bile neuspene, ili su morale bitiredizajnirane to je prouzrokovalo dodatne trokove, jer je sistem tokom razvoja i testaokoline koristio mali broj korisnika, to se nije moglo primeniti i na stvarni sistem samnogo vie korisnika.

Ukoliko sistem nije prevodljiv, moe se pojaviti veliki broj problema koji e sistemuiniti neupotrebljivim. Obim ili planirana sposobnost, u kojoj je predvien obim poslasimuliran, moe pomoi da se predvide problemi sa prevodljivou.

Modeliranje podat aka i procesa

Jo jedan uobiajni pristup dizajnu je sagledavanje modeliranja podataka i modeliranjaprocesa odvojeno. Dizajn strukture podataka potreban za podrku sistemu, kao to suinput ili autput fajlovi ili tabele podataka, se posmatra u vezi sa informacijamasakupljenim u fazi analize kao ERD. U SSADM poseban korak je dizajn podataka koji je

praen celokupnim procesom dizajna mada, kao to Downs navodi, ova dva naina senajee kombinuju.

Modeliranje procesa je dizajn razliitih modula sistema, gde je svaki od njih proces sa jasno definisanim inputima i autputima i proces transformacije. Dijagrami kretanja

podataka se esto koriste za definisanje procesa sistema.

Modeliranje podataka pokazuje kako predstaviti podatke u okviru sistema, i logiki ifiziki. Dijagram povezanosti jedinica se koristi za oblikovanje podataka a renik

podataka se koristi za uvanje karakterisitika podataka, to se nekad obeleava kaometadata.

Proces modeliranja programa koji e upravljati ovim podacima je dizajniran na osnovuinformacija sakupljenih u fazi analize u obliku funcionalnih zahteva i dijagrama tokova

podataka. Pristup je korien, na primer, od strane Curtis-a. Iako se ova podela smatra

prirodnom , raste miljenje da za efikasniji dizajn ova dva aspekta ne smeju bitirazmatrani odvojeno. Ciljno orijentisane tehnike, koje dobijaju na popularnosti, smatrajudizajniranje procesa i povezivanje podataka jednim ciljem.

Ostali elementi dizajna zavise od tvoraca sistema. Da bi se osigurala lakou rukovanjasistemom, korisniki interfejs mora biti paljivo dizajniran. Da bi se obezvedila sigurnosti pouzdanost sistema, ove sposobnosti moraju biti utkane u sistem. Korisniki interfejs isigurnost su elementi dizajna koji e biti sagledani i u sistemz celokupnog dizajna i usistemu detaljnog dizajna po fazama.

Ciljno orijentisan dizajn

5


6/38

Ciljno orijentisan dizajn je popularna tehnika dizajna koja ukljuuje dizajniranje softverana stvarnim objektima koji sadre i podatke i procedure koje ih obrauju, za razliku odtradicionalnog dizajna gde procedure obrauju pojedinane podatke. Mnogi softevrski

proizvodi koji su oznaeni kao ciljno orijentisanmi sa namerom da se povea prodaja, alisamo mali broj njih su zapravo dizajnirani korienjem ciljno orijentisanih tehnika. taini ciljni pristup potpuno drugaijim?

Tradicionalno razvijane metode su proceduralne, koje rade sa pojedinanim podacimakoji su transformisani pomou apstraktnog, hijerarhijskog programskog jezika.

OOD je relativno nova tehnika koja ukljuuje kategorije (iji se realni objekti sastoje odintegrisanih podataka i kodova)

Primeri kategorija koji se esto koriste u poslovnim informacionih sistemima ukljuujukupce, dobavljae, zaposlene i proizvod. Odreena kategorija ovde nee biti sastavljen

samo od atributa kao to su ime i adresa, ve obuhvataju i procedure koje ih obrauju. Naprimer, kategorija kupaca moe imati i opciju da tampa ove line podatke.

Za najvee koristi korienja ciljne orijentacije smatraju se bri razvoj i nii trokovi kojise mogu ostvariti veim brojem ponovnih upotreba podataka. Ponovna upotreba u ciljnoorijentisanim sistemima je posledica jednostavnosti kojom se generiki objekti prevode ukodove. Ovo je posledica naslea, gde se novi obejakat moe dobiti iz postojeeg objektai njegove promene u nainu rada.

Neke dalje prednosti ciljno orijentisanog pristupa su:

Lake je objasniti ciljni koncept krajnjim korisnicima poto se on zasniva narealnim objektima

Vei broj ponovnih upotreba kodova standardnih, testiranih poslovnih ciljeva

Bri i jeftiniji razvoj jaih kodova

Ciljno orijentisan dizajn je blisko povezan sa poraston upotrebe softverskih komponentiza proizvodne sisteme. Programeri koji piu programe za Microsoft Windows ili PC sadaesto kupuju unapred izgraene kategorije sa funkcijama kao to su prikazivanje

dnevnika, planiranje projekta ili razliiti tipovi grafikona. Ovakve komponente su nam poznate kao Visaul Basic kontrola i kontrila ciljeva. Korienjem ovoga, programerimogu primeniti ove karakteristike a da ne moraju da ponovo stvaraju proces pisanjagrafikih rutina.

Rasprostranjenost ciljno orijentisanog pristupa

1990-tih godina XX veka postajao je brz rast u korienju ovih tehnika, iako se originalnaistraivanja pomou Simula jezika javljaju jos 60-tih godina. Vee interesovanje seogleda u rastuem broju reklamiranih poslova od strane kompanija koje ele da razviju

softvere pomou ciljno orijentisanih metoda kao to su Smalltalk, C++ i Java, koje susada jedan od glavnih metoda za razvoj interaktivnih veb sajtova. Postoje specijalne

6


7/38

metode za dizajniranje ciljno orijentisanih sistema. Jedna od najee korienih jeTehnika ciljnog modeliranja (OMT), koja je opisana 1994. od strane Kavanagh-a, ihijerarhijski ciljno orijentisano raslanjivanje (HOOD), koje se zasniva na radu Booch-aiz 1986. Koji se nadovezuje na Ada programski jezik. Ove tehnike imaju neke zajednikeelemente sa DFD i ERD, ali razlika je u tome to hijerarhijski prikazana klasa raslanjena

predstavlja dodatnu perspektivu dizajniranju sistema. Grafiki prikaz klase hijerarhijskiraslanjene dat je na slici ispod.

Slika br.1 Klasna hijerarhija za razliite osobe na univerzitetu

Uprkos rastu upotrebe ciljno orijentisanog dizajna, proceduralni sistemi nadmauju ciljnesisteme. Ako je COD bespekoran, zato ga svi ne koriste? Barijere za njegov razvoj su:

U jeziku kao to je COBOL postoji mnotvo procedura za legalizacijukompjuerskog koda.

Mnogi programeri imaju proceduralne vetine dok COD zahteva promenu nainamiljenja.

Metodologije, programski jezici i alati se razvijaju velikom brzinom i zahtevajustalno uenje i trening, zahtevaju razliitu ponovnu upotrebu kada se koristerazliiti alati i programski jezici. Na primer, za samo 10 godina najpopularnijiciljno orijentisan metod se sa Smalltalk preko C++ promenio u Java.

Ogranieni broj biblioteka je raspoloiv za ponovnu upotrebu.

Koristi COD vidljive su tek kroz nekoliko godina i primena je na poetku skupa idugo traje

Iskustva onih koji su prvi usvojili COD pokazuju da koristi ne dou pre kasnijih izdanja proizvoda, kao i to da ciljno orijentisan dizajn na poetku moe biti skuplji odtradicionalnih metoda.

Glavne karakteristike ciljno orijentisanih sistema

7


8/38

1. Svaka kategorija se sastoji iz podataka i metoda. Kategorija kupaca sadri podatkekao to su lini podaci o kupcima i metode koje se aktiviraju na njima kao to jetampaj podatke o kupcima

2. Svaki objekat komunicira koristei poruke koje zahtevaju posebnu radnju od

drugih objekata, kao to je tampaj trenutno stanje. Ove usluge poznate su kaometodi i one odgovaraju funkcijama u tradicionalnim programima

3. Objekti se stvaraju i nestaju u toku rada programa. Na primer, ako novi kupacotvori raun, napravie se novi podatak objekta. Ako kupac zatvori raun, objekatse unitava,nestaje.

4. Objekat omoguuje enkapsulaciju, objekat moe imati privatne elemente koji nisuvidiljivi drugim objektima. Ovako se sakrivaju sloeni detalji i daje se

jednostavan javni prikaz za spoljnu upotrebu od strane drugih objekata. Analogija

sa stvarnim svetom je to to je mogue koristiti ogranieni broj funkcija namonitoru bez poznavanja unutranjeg rada objekta.

5. Objekti mogu biti grupisani u klase koje imaju zajednike karakteristike. Naprimer, ogranizacije mogu imati klasu Zaposleni. Ova klasa moe biti podeljenakorienjem hijerarhije da bi se stvorile podklase kao to su menader iliadministrator. Klase mogu da imaju zajednike karakteristike sa drugim klasamau hijerarhiji, to je poznato kao naslee. Ovo se odnosi na sitauaciju kada objekatnasledi delovanje, rad drugoh objekta. Posebna klasa zapoljenih na odreenovreme moe naslediti line podatke klase zaposlenih. Ako je metod za obraun

zarada drugaiji, onda klasa zapoljenih na odreeno vreme treba da nadjaa svojnasleeni rad i definie svoj metod obrauna zarada. Ovo je poznato kao

polimorfizam, kada objekat moe da menja svoj nasleeni rad, ponaanje.

Glavni elementi dizajniranja sistema

1. Celokupni ili dizajn sistema. Koja je najbolja arhitektura i klijent/serverinfrastruktura? Celokupni dizajn definie kako e sistem biti raslanjen narazliite module i kako e se korisnik kretati izmeu razliitih funkcija ioblika podataka.

2. Detaljni dizajn modula i komponenti korisnikog interfejsa, odreujepojedinosti oko funkcionisanja sistema.

3. Dizajn baze podataka. Kako dizajnirati strukture najefikasnije koristeinormalizaciju.

4. Dizajn korisnikog interfejsa. Kako dizajnirati interfejs tako da je lak zaupotrebu. Za sisteme zasnovane na vebu ovaj dizajn obuhvata arhitekturuinformacija.

5. Dizajn sigurnosti. Mere za uvanje podataka i spreavanje brisanja.

8


9/38

2. DIZAJN SISTEMA

Dizajn sistema ukljuuje specifinu celokupnu strukturu ili arhitekturu sistema za sverazliite komponente koje e se ugraditi u sistem. To je celokupni pregled svihkomponenti koje utiu na arhitekturu sistema. Komponente ukljuuju softver module kojiimaju pojedinane funkcije kao to su modul za tampanje, podatke kojima pristupaju ihardverske komponente koje mogu biti deo sistema. Hardver e obuhvatati specifinostikoje su definisane korisnikovog PC i servera i dodatne ureaje kao to je skener ilitampa.

U dizajniranje celokupne arhitekture spadaju i pojedinosti o uklapanju razliitih hardver i

softver komponenti u sistem. Da bi se stvorio ovakav dizajn, dobra startna pozicija jedefinisanje poslovnog procesa koji e se odvijati pomou razliitih komponenti sistema.

2.1.DIZAJNIRANJE APLIKACIJA ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Upravljanje aplikacijama elektronskog poslovanja obuhvata isporuivanje odgovarajuihaplikacija i nivoa usluga svim korisnicima servisa e-poslovanja. Cilj dizajnera jeste daomogui pristup efektivnim, integrisanim aplikacijama i podacima koji su dostupni celojkompaniji. Tradicionalno organizacije su stvarale gomilu informacija i aplikacija, to je

prikazano na slici, to odgovara funkcionalnoj organizaciji. Sledee slika prikazuje ovisilosi imaju 3 nivoa aplikacija

1. Mogue je koristiti razliitu tehnologiju ili arhitekturu u razliitim funkcionalnimpodruijima

2. Mogu postajati razliite aplikacije i posebne baze podataak u razliitimpodrujima

3. Mogu postajati razliite aktivnosti u razliitim funkcionalnim podrujima

Ovi silosi aplikacija su esto rezultat decentralizacije ili loe kontrolisanih investicija uinformacioni sistem, kada menaderi razliitih odeljenja biraju razliite sisteme odrazliitih prodavaca. Primer problema koji ovakvo ponaanje moe da prouzrukuje jeukoliko potroa telefonira kompaniji kako bi proverio status proizvoda koji je naruio,zaposleni u korisnikom servisu moe imati pristup linim podacima ali ne i statusunjegove porudbine jer se to skladiti u posebnom informacionom sistemu u jedinici

proizvodnje.

Da bi se izbegli problemi usitnjene aplikacione infrastrukture kompanije se trude da

dostignu vii stepen integracije. U tom sluaju tehnoloka arhitektura, aplikacije istruktura podataka i procesa postaju uniformne i intagrisane na nivou cele organizacije.

9


10/38

Kako bi ovo dostigle, mnoge organizacije su se okrenule prodavcima planiranja resursapreduzea kao to je SAP, Baan, PeopleSoft i Oracle.

Arhitektura biznisprocesa

Funkcionalnaba

rijera Arhitektura biznis procesa

Funkcionalnabarijera Arhitektura biznis

procesa

Arhitetkuraaplikacije/podatka



Arhitetkura tehnologije Arhitetkura tehnologije Arhitetkuratehnologije

Nabavka i logistika Nabavka i logistika Nabavka i logistika

FUNKCIONALNA INTEGRACIJA

Slika br 2. a) Podeljena aplikaciona infrastruktura

Arhitektura biznis procesa

Arhitetkura aplikacije/podatka

Arhitetkura tehnologije

Nabavka i logistika Finansije Marketing

Slika br 2. b) Integrisana aplikaciona infrastruktura

2.2.KLIJENT/SERVER MODEL

Veliki deo modernih informacionih sistema je dizajniran sa klijent/server arhitekturom. Uklijent/server modelu, klijent je tipian desktop PC raunar koji daje front end

pristupne take za poslovne aplikacije. Klijenti su povezani na back-end server prekolokalne ili mree irokog podruja. Aplikacije kojima se pristupa preko web pretraivaa

preko Interneta su takoe klijent/server aplikacije. Ovo ukljuuje aplikacije elektronske

trgovine za on line kupovinu i primenu provajder reenja kao to je daljinsko upravljanjeelektronskom potom.

Kada je predstavljen, klijent/server model predstavljao je radikalnu promenu arhitekture uporeenju sa tradicionalnim centralizovanim modelima.

Klijent/server modeli popularni jer pruaju mogunost da se procesni zadaci podeleizmeu jednog ili vie servera i klijenta. Daju mogunost bre obrade, jer je proces

podeljen izmeu vie klijenata i jednog ili vie servera. Klijent/ server takoe olakavarad i krajnjim korisnicima jer oni sada mogu da prilagode svoje aplikacije. Centralizovana

kontrola korisnike administracije i sigurnost i arhiviranje podataka mogu jo se jo uvek

10


11/38

biti zadrani. Uz ove prednosti, postoje i sistemski problemi koji su vodili evoluciji uklijent/server arhitekturi od dva do tri nivoa.

Kada se dizajnira informacioni sistem za klijent server arhitekturu, dizajner mora daodlui kako e podeliti zadatke izmeu klijenta i servera. Ovi zadaci obuhvataju:

Skladitenje podataka

Upit za procesuiranje

Prikazivanje

Logike aplikacije ukljuujuli i pravila poslovanja

1995. godine Gartner grupa sainila je izvetaj definiui 5 razliitih naina na kojelogike aplikacije, upravljanje podacima i prezentacija mogu biti podeljene izmeu

klijenta i servera:

1. distribuirana prezentacija (klijent/server 3. nivoa)

2. daljinska prezentacija (klijent/server 3. nivoa)

3. distribuirana logika ( klijent/server 3. nivoa)

4. daljinsko upravljanje podacima (klijent/server 2. nivoa)

5. distribuirane baze podataka (klijent/server 2. nivoa)

Od 1995.godine, dizajn klijent/server modela imao je samo 2 vanija dostignua:klijent/server 2. i 3. novioa.

Klijent/server 2. nivoa je ponekad poznatiji kao debeli klijent, jer je za aplikacije koje sepokreu putem PC-a potreban veliki program koji sadri sve logike aplikacije i prikazekodova. On preuzima podatke od zasebnog servera baze podataka. Klijent/server 3.nivoa

je ureenje u kome se klijent najee koristi za prikazivanje, sa logikim aplikacijama iposlovnim pravilima podeljenim na server kao drugi nivo i na server baze podataka kao3.nivo. Klijent je ovde poznat kao mravi klijent, jer je veliina aplikacije izvrnog

programa manja. Vano je razumeti razlike izmeu ove dve vrste, jer oni ukljuuju dva

razliita pristupa dizajnu koje mogu imati znaajne implikacije po performanse aplikacijei prevodljivost. Ovo su pristupi mravog klijenta gde klijenti upravljaju samo prikazomdok debeo klijent pristup podrazumeva pokretanje velikog programa i klijent ovdeupravlja i prikazom i logikom aplikacijom. U modelu debelog klijenta klijent upravlja

prikazivanjem i procesima, sa serverom koji sadri podatke (obino u bazi podataka) ikoji je odgovoran za rukovanje procesima upita na kraju. Ovaj model, koji je poznat kaoklijent/server drugogo nivoa, je i dalje u irokoj upotrebi, ali u skorije vreme upotrebaklijent/server 3.nivoa znaajno se proirila zbog problema nepouzdanosti i nedostatka

prevodljivosti sistema drugog nivoa.

Slika broj 3 pokazuje jednostavno ureenje klijent/server sistema drugog nivoa. Uprikazanom sluaju, klijent direktno pristupa serveru da bi preuzeo informacije koje

11


12/38

korisnik zahteva, kao to je izvetaj o dunicima iz raunovodstva. U ovom modelu,klijent urpavlja svim logikim aplikacijama kao to je kontrola tokova, prikaz dijaloga.

U modelu klijent/server 3.nivoa koji je prikazan na slici 3 , mravi klijent formira prvinivo, aplikacija i logika funkcija koji ine drugi nivo dok izvor podataka formira 3

nivo. U ovom modelu moe postajati odvojena apliakcija i server baze podataka iako onimogu postajati na istoj maini. Klijent/server 2.nivoa moe biti bri u razvoju RAD 1

projekta, ali nee biti efikasniji niti laki za auriranje. Kroz razdvajanje prikaza kodiranjai biznis aplikacija na 3 nivoa, auriranje postaje mnogo lake. Ovo razdvajanje takoe

prua bolju sigurnost kroz fino podeavanje prema zahtevanim uslugama.

SQL upit/ Povraaj RPCs, ciljne metode

SQL upit/ Povraaj

Slika br.3 Arhitektura klijent/server sistema 2. i 3. nivoa

Arhitektura sistema za apl ikacije elektronske trgovine

Veliki broj aplikacija za elektronsku koristi klijent/server aplikacije treeg nivoa samravim klijentom. Ako uzmemo za primer on line bankarstvo, server baze podatkadrae muterija kao i detalje transakcije. Pristup podacima kontrolisae aplikativniserver koji koristi alate kao to su Microsoft.Net ili Java kako bi posredovao izmeukorisnikog interfejsa i baza podataka. Veb pretraivai ovde imaju ulogu mravogklijenta i uglavnom se koriste za prikaz inforiamcija i interakciju korisnika. Nekad se

1 Brzi razvoj aplikacija

12

Mravi klijent ilogika jedinica

Server bazepodataka

Prezentacija mravogklijenta

Fukcija aplikativnogserver /logika

jedinica

Server bazepodataka


13/38

kontrole aplikacija mogu pojaviti u pretraivau koristei JavaScript za potvrivanje iliJava aplikacije za sloeniju prezentaciju podataka , koristei interakciju i upravljanjesigurnou. Slika broj 4 blie prikazuje opisane odnose.

Apli

Slika br.4 : Arhitektura klijent/servera 3.nivoa za on line bakarske aplikacije

Iako model 3.nivoa e-trgovine predlae relativno jednostavan dizajn arhitekture, ustvarnosti je to mnogo sloenije. Potrebni su razliiti serveri koji kombinuju logikeaplikaciej i skladitenje podataka za razliite zahteve. U pitanju mogu biti fiziki odvojeniserveri ili kombinovani. Svrha servera je sledea:

Veb server. Upravlja http zahtevima klijenata i ima ulogu pasivnog brokeradrugim serverima. Obsluuje veb stranice.

Server trgovac. Ovo je glavna lokacija logikih aplikacija i ona integriecelokupnu aplikaciju upuujui zahteve drugim komponentama servera.

Personalizacija servera. Prua prilagoen sadraj, moe biti deo servera trgovine.

Trgovinski server za plaanje. Upravlja sistemima plaanja i sigurnosnimtransakcijama.

Server kataloga. Koristi se za prikazivanje detaljnih informacija o proizvodu i

tehnikih karakteristika.

CRM 2 server. Sadri informacije o kupcima.

ERP3 server. Potreban je zbog informacija o stanju zaliha i naplaivanjupotraivanja od kupaca. Koristi se i za pristup narudbinama a i logistika zadistribuciju takoe e biti ureena kroz ovaj server.

Lako je uoiti da put dizajniranja metoda integracije razliitih komponenti kako bi sestvorila potpuno integrisana e-trgoivna nije direktan. Najbolji pristup pojednostavljenju

2 Upravljanje odnosima sa kupcima3 Planiranje resursa preduzea

13

Vebretraiva

Server aplikacije Server bazepodataka


14/38

dizajna je esto smanjenje broja dobavlaja komponenti kako bi se poboljala integracijaaplikacija.

2.3.STRUKTURA PROGRAMA I MODELA

Struktura programa i modela e takoe biti prikazan kao u fazi dizajniranja sistema.Programeri koriste razliite oznake da bi oznaili struktruru koja e biti koriena.

Najpoznatiji je strukturni prikaz koji koristi metodologija dizajniranja JSD 4 i ona pokazuje kako je softver razloen na razliite module i daje naznake kako e onimeusobno delovati. Glavni kontrolni modul sadri niz drugih model asa razliitimfunkcijama. Razmena podataka izmeu procedura je takoe priakzana.

Interakcije izmeu bie normalno definisane u ovoj fazi a ne u fazi detaljnog dizajna. Naprimer, moe postajati funkcija pravljenja izvetaja o kreditnoj istoriji kupaca. Funkcijae traiti ime kupca i vreme za koji se izvetaj trai to e izgledati ovako:

Function:Print_Credit_history

Parameters;Cust_id, Period_start, Period_end

Return value: Print Successful

3.DETALJNI DIZAJN DIZAJN MODULA

Detaljni dizajn podrazumeva naine na koji individualni moduli funkcioniu i kako e seinformacije kretati izmeu njih. Zbog ovoga, esto se obeleava kao dizajn modula.Modularni dizajn donosi koristi od razlaganja sistema na posebne jedinice na kojima e

timu koji razvija sistem biti lake za upravljanje. Bie lake i modifikovanje modula kadau budunosti budu potrebne promene.

Dizajn modula obuhvata:

Kako e korisniki interfejs funkcionisati na nivou dijaloga individualnihkorisnika

Kako e se podaci unositi u i izlaziti iz sistema

Kako e sistem skladititi informacije koristei fajlove ili baze podataka

4 Jackson sistem design

14


15/38

Detaljni dizajn je ponekad podeljen na interni i eksterni dizajn. Eksterni dizajn obuhvatanaine interakcije sistema sa korisnicima dok interni dizajn opisuje detaljan rad modula.

3.1.DIZAJN I NORMALIZACIJA RELACIONIH BAZA PODATAKA

Poslovni korisnici su esto ukljueni u dizajn relacionih baza podataka, bilo savetodavno(navodei ta baza treba da sadri) ili prilikom stvaranja male personalne baze podatakanavodei podatke o kupcima. Iz ovog razloga, terminologija koja se koristi u radu sa

bazama podataka bie detaljnije opisana. Primer koji e se koristiti je baza podatakaodeljenja prodaje u tekstilnoj industriji.

3.2.BAZE PODATAKA OSNOVNI TERMINI

Baze podataka se koriste za upravljanje informacijama i podaciam u okviru organizacije.Funkcije baze podataka, bilo da je u pitanju imenik na telefonu ili poslovna baza podatakakoju koristi cela organizacija, jesu unos, obrada, povraaj i prikazivanje informacija.

Termini koji definiu strukture relacione baze podataka mogu se sagledati kroz hijerarhiju3 strukture. Jedna baza podataka najee je sastavljena od nekoliko tabela. Svaka tabelasadri mnotvo zapisa. Svaki zapis sadri nekoliko polja. Na datoj primeru to izgledaovako:

1. Baza podataka. Sve informacije za jednu poslovnu aplikaciju (baza je sastavljenaod mnotva tabela). Na primer: Baza podatakaProdajni nalozi

2. Tabela. Skup zapisa o istom objektu. Na primer: svi kupci kompanije u okvirubaze Porudbine. Druge tabele u bazi su Proizvod i Porudbina

3. Zapis. Informacije o svim pojedinostima nekog objekta, entiteta (obuhvata velikibroj polja). Na primer: pojedinani kupac Petar

4. Polje.Opis entiteta. Na primer: ime kupca ili adresa posebnog kupca Petra.

15


16/38

Na ovom primeru se moe videdi da baza podataka Prodajni nalozi moe bitipredstavljena kao 3 tabele: kupac, porudbina i proizvod. Svaka tabela, na primer Kupac,sastavljena je od vie zapisa o razliitim kupcima i svaki zapis je dalje podeljen na poljaili atribute koji opisuju karakteristike kupca,kao to je ime ili adresa. Treba zapaziti da jeovo uproeni primer baze podataka koji dozvoljava naruivanje samo jednog proizvoda.

Ako je podatak uneen u bazu kao u Microsoft Access, sve tabele i njihovi zapisi pojaviese kao na slici broj 5. Polja i zapisi za tabelu proizvodi su prikazani na slici broj 6 .

Slika broj 5: Baza podataka u Microsoft Access programu

Slika broj 6: Tabela Proizvod

16


17/38

Sledei termin koji treba obraditi jeste Kljuno polje. Ovo je polje pomou kojega jesvakom zapisu dato ime kao to je broj kupaca. Kljuno polje prua jedinstveni kod,kaoto je 001 ili 993AXR, koji obuhvata slova i brojeve ili oboje. Kod se dodeljujesvakom zapisu kako bi pomogao razlikovanju razliitih kupaca (jer se moe desiti da se 3razliita kupca zovu Petar). Kljuna polja se takoe koriste za povezivanje razliitihtabela.

3.3.TA BAZU PODATAK INI RELACIONOM?

Termin relacionalna koristi se kako bi se opisalo nain na koji su razliite tabelemeusobno povezane. Kljuna polja su ovde od vitalnog znaaja. Kako bi naglasiovanost kljunih polja, Microsoft koristi klju kao znak za ikonu za Access baze

podataka. Na naem primeru, kljuna polja su: Customer_id, Product_id i Order_id, (id jeskraenica za identikikator, napomena (ref) ili kodirani broj (num) se takoe mogukoristiti za imena ovih polja). Ova polja koriste se za povezivanje 3 tabele.

Primarni kljuevi pruaju jedinstvenu identifikaciju za svaku tabelu i odnose se direktnona objetke prikazane u tabeli. Na primer, u tabeli proizvoda, priamrni klju je Prod_id.

Postoji samo jedan primarni klju za svaku tabelu:

Tabela Kupci: Customer_id

Tabela Porudbine: Order_id

Tabela Proizvod: Prod_id

Sekundarni kljuevi koriste se za povezivanje tabela pozivajui se na primarni klju drugetabele. Na primer, u tabeli Porudbine, sekundarni klju Cust_id koristi se za oznaavanjekupca koji je izvrio porudbinu. Tabela porudbina takoe ima sekundarni kljuProd_id, ali nijedna druga tabela nema sekundarni klju. Jedna tabela moe imati ni

jedan, jedan ili vie sekundarnih kljueva.

Slika broj 7 pokazuje kako se primarni kljuevi u tabelama kupac i proizvod koriste za povezivanje sa odgovarajuim sekundarnim kljuevima u tabeli narudbina prilikompravljenja upita u Microsoft Access-u.

17


18/38

Slika br.7: Dizajn prikaza zbirnog upita u bazi podataka

Pravila za identifikovanje primarnih i sekundarnih kljueva

1. Primarni kljuevi

Omoguuju jedinstvenu identifikaciju za svaki zapis

Obino z asvaku tabelu postoji jedan primarni klju (osim ako se ne koristisloeni klju za vie polja)

Ime polja je obino ime entiteta ili tabele praeno kodom, identifikatorom isl.

2. Sekundarni kljuevi

Uvek vode ka primarnim kljuevima u drugoj tabeli

Moe ih biti ni jedan, jedan ili vie njih u svakoj tabeli

3.4.DEFINISANJE TIPOVA PODATAKA POLJA I VELIINA

Relativno direktan pristup dizajniranju baza podataka je odluivanje o karakteristikamapolja. Polja trebaju biti definisana u pogledu sledeeg:

Naziv polja

Tip podatka u polju

Veliina podatka u polju

18


19/38

Pravila za potvrivanje polja

Ovo se definie prilikom stvaranja baze podataka, jer je prostor za skladitenje za svakopolje unapred izdvojen. Tokom analize i dizajna, karakteristikama polja se upravlja ureniku podataka, koji se esto naziva metadata ili podatak o podatku.

1. Naziv polja. Naziv polja treba da asocira na sadraj polja. Nekada je pogodnijekoristiti znak _ umesto razmaka, jer neke baze podataka ne prepoznaju prazna

polja. U nekim bazama broj karaktera je ogranien na 8 ali to je sada retkost.

2. Tip podataka u polju. Tip podataka definie da li je polje broj, re, datum ilispecijalni tip podataka. Najee korieni tip podataka u bazama kao to jeMicrosoft Access su

Brojevi. Ceo broj ili decimalni zapis. (veina baza prepoznaje vrste brojeve kao

to su realni, celi brojevi, bajtovi isl)Valuta. Ovaj tip podataka ne podravaju sve baze podataka.

Tekst. esto se predstavlja kao karakter, niz ili alfanumeriki zapis. Brojevitelefona predstavlaju vid ovih podataka, jer sem brojeva mogu ukljuivati i drugeznakove.

Datum. Ukljuuje 4 cifre za obeleavanje kalendarske godine i moe obuhvatati ivreme.

Da/Ne. Nama poznatije kao Boolean ili tano/netano u drugim bazama podataka.

Kljuna polja mogu biti definisama i kao broj i kao tekst.

3. Veliina podataka u polju. Veliina podataka mora biti ranije odreena u mnogimbazama. Ovo se koristi kako bi se minimizirao traeni prostor. Veliina polja jedefinisana u smislu broja cifara ili karaktera koje dizajner smatra posebnim. Na

primer, korisnik moe da odredi 20 karaktera za ime i 40 za adresu. Uvek je boljepreceniti potrebnu veliinu nego kasnije rizikovati ispravljanje polja.

4. Pravila za potvrivanje polja. Ova pravila su nuna zbog provere da li je korisnikuneo validne podatke. Tipini primeri oitvrivanja su:

Da li je polje od velike vanosti? Na primer, potanski brojevi su obino obaveznizbog identifikovanja adrese kupaca.

Da li je format polja odgovarajui? Na priemr, potanski ili ZIP kodovi obinoimaju podeen format.

Da li je vrednost u obuhvaenom nizu? Na primer, osoba koja trai kredit morabiti punoletna.

19


20/38

Da li se polje poklapa sa listom ogranienja? Unos za brano stanje moda morabiti u braku, razveden ili sam. Lista ogranienih izbora moe biti definisana uposebnoj tabeli.

3.5.TA JE NORMALIZACIJA?

Normalizacija je aktivnost dizajna koja se koristi kako bi se optimiziralo logikoskladitenje podataka u okviru baze podataka. To ukljuuje simplifiakciju entiteta iuklanjanej duplih podataka.

Normalizacija je jedan od najvanijih aktivnosti koja se pojavljuje kod dizaniranja bazapodataka. Njena glavna uloga jeste u grupisanju podataka u strukture baze i zapise koje jelako razumeti, prilagoditi promeni, koji sade minimum suvinih podataka. Anomalije senekada javlaju kada je baza modifikovana i rezultiraju dupliranjem podataka i/ili

pogrenim podacima.

Normalizacija je u sutini proces uproavanja koji sloene prikaze podataka pretvara udobro strukturirane i logiki predstavljene podatke.

Normalizacija ima korene u modelu relacionih podataka koji je razvio Dr. E.F.Codd

1970.godine i zasniva se na matematikim teorijama.

4. DIZAJN INPUTA I AUTPUTA

Veina modernih informacionih sistema koristi menadment upravljanja relacionimbazama podataka(RDBMS) , koje omoguuje da programeri ili korisnici ne morajudirektno biti ukljueni u upravljanje dokumentima. Neki stariji sistemi i sistemi velikihtransakcija koji zahtevaju superiorne performanse ne koriste menadment upravljanjarelacionim bazama podataka za skalditenje podataka.

4.1.METODE PRISTIPA FAJLOVIMA

20


21/38

Sistemi zasnovani na fajlovima su alternative bazama podataka i tradicionalno se koristekako bi se pristupilo podatku iz fajla direktno iz programskog koda umesto iz upita baze

podataka. Vano je napomenuti da kada se dizajniraju baze podataka, one se sastoje od

mnogo fajlova iz kojih se podacima pristupa direktno. Korisnici baza podataka iprogrameri su zatieni od ovih potekoa. Dizajneri e stvoriti sistem koji pristupapodacima koji su skladiteni u fajlu koristei 2 glavne metode:

1. Sekvencijalni pristup. Program koji ita ili pie fajl e poeti da procesuira fajlzapis po zapis (obino od poetka). Ovaj pristup se esto koristi kod serijskog

procesuiranja fajlova koje ukljuuje procesuiranje svih zapisa i obuhvata pisanje iitanje svakog zapisi u fajlu na zadati nain.

2. Direktan pristup. Moe se pristupiti bilo kom zapisu bez obaveze da se kree od

poetka. Preporuuje se prilikom pronalaenja podskupa zapisa kao u upitu, jer jemnogo bre. Ovaj pristup doputa bilo kom zapisu da bude proitan ili napisan.

4.2.INDEKSIRANJE

Kako bi omoguio brzo pronalaenje podatka u direktnom pristupu preporuljivo jekorienje indeksa koji e pronai lokaciju zapisa bre. Ovi fajlovi su nekada

predstavljeni kao indeksirani sekvencijalni fajlovi. Indeks fajla je dodatni fajl koji slui daukae na zapise u direktnom pristupu da bi pristup bio bri. Indeks fajla za klijentov fajl

bi sadrao samo dva polja za svaki zapis indeksirana stavka kao to je klijentov broj ilibroj zapisa u roditeljskom fajlu koji sadri detalje o ovo klijentu.

4.3.OPIS FAJLOVA

Tipovi fajlova obuhvataju

1. Glavni fajl. Koristi se za uvanje relativno stalnih informaciaj koje se ne menjajuesto. Primer bi bio fajl koji sadri detalje o proizvodu.

2. Fajl transakcije. On sadri zapise o posebnim razmenama, obino povezanih satransakcijom kao to je obrada kupeve fakture . ovom fajlu se ee dodaju zapisi

21


22/38

3. Fajl za arhiviranje. Da bi se smanjio broj zahteva za skladitenje i unapredileperformanse, transakcije koje su se desile pre nekog vremena i kojima korisnici neele da ponovo pristupe su sklonjene iz on line sistema kao arhiva koja senajee uva na optikom disku. One e biti raspoloive za korienje ali e

pristup biti sporiji.

4. Privremeni fajlovi. Oni omoguuju privremeno mesto za skladitenje koje emoda biti upotrebljeno tokom procesuiranja, prilikom uporeivanja skupova

podataka na primer.

5. Fajl za prijavljivanje. Sistemski fajl koji se koristi za uvanje informacija oauriranju drugih fajlova, to nije od velike vrednosti poslovnim korisnicima.

5. DIZAJNIRANJE KORISNIKOG INTERFEJSA

Dizajniranje korisnikog interfejsa je kljuna aktivnost kako bi se osiguralo da jeinformacioni sistem lak za upotrebu i da su korisnici produktivni. Dizajn korisnikoginterfejsa ima 3 glavna dela:

1. Definisanje razliitih vidova podataka kao to je forma inputa i izlazne tabele

2. Definisanje naina na koji korisnik prelazi sa jednog prikaza na drugi

3. Pruanje mogunosti korisnicima

Svaki model moe biti rastavljen na elemente interfejsa kao to suforme, koje se koristeza unos i auriranje informacija kao to su detaljni podaci o kupcu,pogledi iji tabelarnirezultati kao izvetaj ili grafiki prikazuju povezane informacije i dijalozi koji se koristeda bi korisnici izabrali opcije kao to je tampanje. Meni omoguuje odabir razliitihopcija.

Dizajniranje korisnikog interfejsa je specijalizovana oblast koja je rezervisana zagrafike dizajnere i psihologe. Ova oblast je poznata i kao dizajniranje odnosa izmeuoveka i kompjutera (HCI dizajn) i ono obuhvata izuavanje metoda za dizajniranjeinputa i autputa informacionog sistema kako bi se obezbedilo da dizajn bude prijateljskinastrojen prema korisniku. Kako se velikom broju informacionih sistema danas pristupa

putem interfejsa veb pretraivaa preko intraneta, ekstraneta ili interneta, naredni odeljakopisuje neka od potrebnih pitanja o dizajnu prilikom razvoja interfejsa za informacionesisitmene zasnovane na veb pretraivaima.

5.1.PRISTUPANOST

22


23/38

Svrha pristupanosti jeste da omogui svim korisnicima veb sajta da rade u njemu bezobzira na hendikep koji mogu imati ili veb pretraiva ili raunarsku platformu kojukoriste da bi pristupili sajtu. Korisnici za oteenim vidom ili slepi su glavna ciljna grupakojoj dizajniran i pristupaan veb sajt moe da pomogne.

Citat koji sledi dovoljno pokazuje vanost pristupanosti za korisnike sa vizuelnimoteenjima koji koriste itae ekrana koji izitava opcije i sadraj veb sajta.

Biti on line za mene predstavlja sve. To je moja hi-fi, to je moj izvor prihoda, supermarket,telefon. Izjavila je Lynn Holdsworth ,Veb programer, korisnica itaa ekrana.

Na niim nivoima, pristupanost se svodi na korienje dovoljnog teksta koji moe bitikao suprotnost slikama na veb sajtu, kako bi on bio koristan, ali pristupanost predstavljamnogo vie od ovoga.

Iako postoji moralni imperativ za pristupanost, postoji i poslovni imperativ zaohrabrivanje kompanija kako bi pravile pristupane veb sjtove. Glavni argumenti u prilogpristupanosti su:

1. Broj ljudi sa oteenim vidom u mnogim zemljama nalaze se milioni ljudi saoteenim vidom ije se oteenje kree od daltonizma preko ljudi sa deliminimvidom do potpuno slepih.

2. Broj korisnika manje popularnih brovsera. Microsoft Internet Explorer je sadadominantan brovser, ali postoji veliki broj manje poznatih pretraivaa koji imaju

verne korisnike meu korisnicima sa oteenim vidom (na primer itai ekrana iLynx, pretraiva koji sadri samo tekst) i pretraivai koji su odavno usvojiliovo (Opera i Mozilla firefox). Ako se veb sajt ne prikazuje dobro u ovim

pretraivaima onda oni mogu da izgube svoje korisnike.

3. Veliki broj posetioca sa lista pretraivaa. Mnoge tehnike koje se koriste kako bisajt bio korisniji uestvuju u optimizaciji pretraivaa. Na primer, jasnanavigacija, mapa sajta i alternativni tekstovi slika mogu da unaprede poziciju sajtana pretraivau.

4. Zakonski okvir. U mnogim zemljama postoji zakonska odredba o pristupanostisajtova. Na primer, Velika Britanija ima Akt o zabrani diskriminacijehendikepiranih koji zahteva pristupanost sajtova.

Smernice za stvaranje pristupanog veb sajta stvorene su od strane vlada raznih zemalja inevladinih organizacija kao to su dobrotvorne organizacije.

Organizacije za internet standarde kao to je World Wide Web Konzorcijum, aktivan je upromociji smernica za pristupane sajtove kroz svoj vebsajt Inicijative pristupanosti.Tamo su opisani najei problemi:

23


24/38

Slike bez alternativnog teksta, nedostatak alternativnih tekstova za prometne take namapama, zbunjujua upotreba strukturnih elemenata na stranici, video fajl bez opisa,sajtovi sa slabim kontrastom boja itd

5.2.DIZAJN ZASNOVAN NA KORISNIKU

Noyes i Baber (1999) su objasnili da dizajn zasnovan na korisniku obuhvata vie oddizajniranja korisnikog interfejsa. Moe biti shvaen tako da je u centru dizajna osobakoja koristi sistem, ali oko centra koncentrine krugove ine faktori koji utiu na

pristupanost kao to su interfejs, okruenje i radno mesto. Ovde e posebna panja bitiposveena interfejsu.

Dizajn zasnovan na korisniku poinje shvatanjem prirode i razlike u okviru korisnikih

grupa . Prema Bevan-u, pitanja koja treba razmotriti su: Ko su vani korisnici?

Koja je svrha pristupa sajtu?

Koliko esto e korisnici poseivati sajt?

Koja isustva imaju?

Koje su nacionalnosti? Da li umeju da itaju jezik sajta?

Koje informacije trae?

Kako ele da dobiju informaciju: itajui sa ekrana, odtampanu ili u svomraunaru?

Koje vrste pretraivaa e koristiti? Koliko e biti brzi njihovi linkovi zakomunikaciju?

Koliko veliki ekran e koristiti i sa koliko boja?

Rosenfeld i Morville predlau 4 faze koje takoe imaju osnovu zasnovanu nakorisnicima:

1. Identifikovati razliite ciljne grupe

2. Rangirati ih po vanosti za dalje poslovanje

3. Napraviti listu od 3 najbitnije informacije potrebne ciljnim grupama

4. Angaovati predstavnike svake ciljne grupe da naprave svoju listu

Dobro dizajniran web sajt bie razvijan tako da bude orijentisan na kupce. Ovo ukljuuje iteak zadatak obezbeivanja sadraja i usluga kako bi se privukle razliite ciljne grupe.

24


25/38

Veb sajt kompanije Dell (www.dell.com) na svojoj internet strani segmentira sve kupcena:

Kune korisnike

Mala preduzea

Srednja preduzea

Kompanije

Vladine organizacije

5.3.ELEMENTI DIZAJNIRANJA SAJTA

Nielsen svoju knjigu zasniva na korisnosti veba na osnovu 3 velike oblasti:

1. Dizajn i struktura sajta celokupna struktura sajta

2. Dizajn stranice raspored zasebnih stranica

3. Dizajn sadraja kako e tekst i grafika svake strane biti dizajnirani

Dizajn i struktura sajta

Struktura koju stvaraju dizajneri veb sajtova e zavisiti od ciljne grupe i svrhe sajta, alitreba istai neka uobiajna zapaanja o dizajnu i strukturi. Treba obratiti panju na faktoredizajna kao to je stil dizajna, organizacija i eme za kretanje na sajtu.

Stil sajta

Efektivan dizajn veb sajta imae stil koji komunicira putem boja, slika, tipografije irasporeda. Ovo je slino nainu na koji se proizovd pozicionira i brendira.

Elementi stila mogu biti tako kombinovani da razviju posebnost sajta i daju muprepoznatljivo obeleje, to se moe napisati na isti nain kao i osobenost ljudi, kao to jezabavan ili formalan. Osobenosti sajta moraju odgovarati potrebama ciljne grupe.Poslovni korisnici esto zahtevaju detaljne informacije i vie vole stil intenzivnihinformacija kao to je sluaj sa sajtom Cisco-a (www.cisco.com). Sajt za potroae, kaoto je Nike (www.nike.com ), obino obiluje slikama i crteima. Pre nego to dizajneriuu u fazu kreativnog dizajna, oni moraju imati u vidu ogranienja korisnikog iskustva,kao to je rezolucija ekrana, korieni pretraiva i brzina download-a.

25
http://www.dell.com/http://www.cisco.com/http://www.nike.com/http://www.dell.com/http://www.cisco.com/http://www.nike.com/


26/38

Slika br.8 Organizacija i stil sajta Cisco.com

Informaciona a rhitektura

Rosenfeld i Morville u svojim delima daju razliite definicije ovog bitnog aspektamodernog dizajna informacionih sistema:

Kombinacija organizacije, etiketiranja i ema za navigaciju unutar informacionogsistema

Umetnost i nauka struktuiranja i klasifikacije veb sajtova kako bi se ljudima pomoglo upronalaenju i upravljanju informacijama.

Uzimajui u obzir ove definicije moe se rei da je informaciona arhitektura definisanastruktura i kategorizacija informacija kako bi se podrali korisnici i ciljevi organizacija.Dobro dizajnirana informaciona arhitektura je vana za informacione sisteme kao to suintranet, ekstranet i Interner jer:

Ona efektivno povezuje korisnike sa informacijama koje su logiki grupisane

Pretraivai koji se koriste za indeksiranje sajtova dae vie tanih odgovora akoje rang informacija pravilno ocenjen

Sadraj moe biti logiki grupisan kako bi ocenio razliite tipove sadraja.

Dizaj informacione strukture specijalna tehnologija koja ukljuuje analizu scenarija,sortiranje kartica u grupnom sadraju i dijagame koristei otiske ili mape koji obuhvatajuodnose izmeu sadraja.

26


27/38

5.4.EME NAVIGACIJE SAJTA

Osmiljavanje sajta koji je lak za upotrebu najvie zavisi od dizajna eme navigacije sajta.Hoffman i Novak naglaavaju vanost koncepta protoka u regulisanju upotrebljivostisajta. Protok sutinski opisuje koliko je lako za korisnike da pronau informaciju kojaima je potrebna pomerajui se sa jedne stranice sajta na sledeu, ali takoe ukljuuje idruge interakcije kao to je popunjavanje formi datih na ekranu.

Veina sistema navigacije zasniva se na hijerarhijskoj strukturi sajta. Prilikom kreiranjastrukture, dizajneri moraju da prave kompromis izmeu dva pristupa: Uzak i dubok

pristup ima prednost vie izbora svakoj strani, inei tako korisniku odabir lakim, alipotrebno je vie pritisaka tastera da bi se dobila eljena informacija. irok i plitakpristup zahteva vie pritisaka tastera da bi se dobila ista informacija, ali prikaz na ekranuonda moe postati pretrpan. Slika broj 9 ispod prikazuju ove pristupe. Treba znati da je uoba sluaja pristup treba da bude pogodan i za tehniki obuene kao i za manje upuenekorisnike. Pravilo palca je da dizajneri obezbede da se pomou tri klika, pritiska na tasterdobije bilo koja informacija na sajtu, to prouzrukuje upotrebu irokog i plitkog pristupakod veih sajtova. Lynch i Horton preporuuju ovaj pristup i napominju da dizajneri ne bitrebalo da osmisle samo jednu ulaznu stranicu, ve da bi trebalo da za svaki tip korisnika

osmisle posebnu ulaznu stranicu. Neilsen istie da mnogi korisnici nee doi na ulaznustranicu, ve e moda sa nekog drugog sajta ili putem reklame odmah ui na tanoodreenu stranicu kao to je www.b2b.com/jancomp On ovo naziva duboko

povezivanjei dizajneri sajtova bi trebalo da obezbede da navigacija i sadraj buduodgovarajui za korisnike koji ulaze na ove stranice. Kao to je potrebno napravitikompromis oko dubine linkova u okviru sajta, treba napraviti kompromis i kada je u

pitanju prostor posveen menijima. Nielsen istie da neki sajtovi posveuju tolikoprostora linijama za navigaciju da je prostor za sadraj sajta ogranien. On sugerie dadizajner sistema navigacije treba da ima u vidu sledee informacije koje korisnik sajta eli

da zna: Gde sam ja? Korisnik eli da zna gde se nalazi na sajtu i to se moe reiti jasnim

isticanjem naslova stranice i obeleavanjem trenutne lokaciej. Korisnici ele daznaju i gde ne nalaze na mrei to se moe oznaiti znakom koji se nalazi ugornjem levom uglu stranice.

Gde sam bio? Ovo je teko natnaiti na sajtu, ali za aktivnosti kao to je prodajaproizvoda korisniku se moe prikazati da je na n-tom koraku operacije kupovine.

Gde elim da idem? Ovo je glavni sistem za navigaciju koji daje mogunosti za

dalje operacije.

27
http://www.b2b.com/jancomphttp://www.b2b.com/jancomp


28/38

iroko rasprostranjeni standardi kao to su Home, Main page, Search, Find,FAQ, Browse, Help i About us su preporuljivi pri dizajniranju sajtova.

Kako korienje navigacionog sistema moda ne moe da omogui korisniku da naeeljenu informaciju brzo, alternativna reenja moraju biti pruena od strane dizajnera

sajta, to ukljuuje pretragu, naprednu pretragu i mapu sajta.

Slika br.9: Organizacione eme: iroka i plitka, uska i duboka

5.5.DIZAJN STRANICE

Dizajn stranice podrazumeva stvaranje odgovarajueg rasporeda za svaku stanicu. Glavni

elementi rasporeda pojedinanih stranica su naziv, navigacija i sadraj. Standardni sadrajkao to je zatita autorskog prava moe biti dodata svakoj stranici kao futer. Pitanjadizajna stranice obuhvataju:

Elemente stranice. Deo stranice posveen sadraju dokumenta u poreenju sadrugim sadrajima kao to su hederi, futeri i elementi navigacije. Lokaciju ovihelemenata takoe treba razmotriti. Uobiano je da glavni meni bude na vrhu ili saleve strane. Ukoliko je meni na vrhu prozora, to omoguuje vie prostora zasadraj ispod.

Korienje ramova. Korienje je generalno obeshrabrujue poto je oteavatampanje stranice.

28


29/38

Promena veliine. Dobar dizajn rasporeda stranice trebalo bi da doputa korisnikuda menja veliinu teksta ili da radi sa razliitim rezolucijama monitora.

Stalnost. Raspored stranice trebalo bi da bude slian za sve delove sajta sem akonije potreban vei prostor, na primer za forum za diskusiju ili predstavljanje

proizvoda.

tampanje. Raspored bi trebalo da dozvoli tampanje ili da omogui alternativniformat tampanja.

5.6.DIZAJN SADRAJA

Autorska prava za veb dizajn je umetnika forma u razvoju, ali mnoga pravila u ovojoblasti ista su kao i za druge medije. Uobiajne greke koje vidimo na veb sajtovima susledee:

Previe znanja o kompaniji i njenim proizvodima i uslugama koje se trai odposetioca

Korienje internih argona kada se govori o proizvodu, uslugama ili odeljenjimapreduzea, koristei skraenice.

Tvorci veb sajtova takoe treba da obrate panju na korisnike koji itaju sadraj saekrana. Pristupi koji se bave nametnutim ogranienjima od strane kupaca obuhvataju:

Saetije pisanje nego u brouri

Podela teksta u jedinice od najvie 5 ili 6 redova, koje dozvoljavaju korisnicimada skeniraju date informacije umesto da ih itaju

Korienje liste sa naslovima tekstova u veem fontu

Korienje hiperlinkova da bi se smanjile veliine stranica

6. DIZAJN INPUTA

Dizajn korisnikog interfejsa takoe moe biti poeljen na dizajn inputa i dizajn autputa,ali ovi termini se vie odnose na sve metode unosa podataka i prikazivanja, tako da oni

zasluuju poseban odeljak.

29


30/38

Dizajn inputa obuhvata dizajn korisnikovog inputa kroz forme na ekranu, ali i drugemetode unosa podataka kao to je unos putem fajla, transferom iz drugih sistema ilidrugim prihvaenim metodma kao to je skeniranje bar koda i tehnike optikog iglasovnog prepoznavanja.

Dizajn unosa podataka ukljuuje snimanje podataka koji su bili identifikovani u analizikorsinikih zahteva pomou raznih mehanizama. Ovo obuhvata:

Tastaturu najee korieni metod

Prepoznavanje i skeniranje optikih karaktera

Unos podataka glasom

Direktno iz monitoring sistema kao to je proces proizvodnje ili iz sistema na

telefonu kada se koristi linija pozivaoca da bi se identifikovao pozivaoc i njegobipodaci prikazali na ekranu

Unos iz fajla koji se koristi za uvanje podataka

Unos podataka iz drugog sistema putem serije procesa (na primer skladitepodataka trai izvetaj o podacima iz operacionog sistema)

6.1.VALIDNOST PODATAKA

Jedan od kljunih elemenata u unosu podataka jeste obezbeivanje kvaliteta podataka.Validnost podataka je proces obezbeenja kvaliteta podataka proveravanjem da li oniispravno uneeni. Validnost podataka je vana u sistemima baza podataka i one obinonude ugraeni input ta proveru podataka kroz:

Proveravanje vrste podataka. Kada se tabele dizajniraju, popunhjena polja se definiu kaotekst, broj, valuta ili datum. Tekstualni karakteri nee biti doputeni u bolja za brojeve ikada korisnik unese datum, na primer, softver e korisniku javiti ako datum nije taan.

Proveravanje opsega podataka. Kako skladite podataka treba da bude unapred odreenou bazama podataka, dizajneri e odrediti broj cifara dozvoljenih za unos u svako polje. Na

primer, polje koje sadri koliinu nekog artikla e verovatno imati opseg od 1 do 999.Dakle, tri cifre e biti dozvoljene. Ako korisnik napravi greku i unese 4 cifre, on e bitiupozoren da to nije mogue.

Proveravanje ogranienih vrednosti. Ovo se obino javlja za tekstualne vrednosti koje sekoriste za opisivanje pojedinanih atributa entiteta. Na primer, u tabelama agenata zanekretnine, tip kue mora biti zavede. To e biti ogranien izbor: stan, bungalov, slepljene

kue itd. Jednom kada se ograniene vrednosti definiu, softver e osigurati da samo

30


31/38

jedna od ovih mogunosti bude dozvoljen, obino nudei korisniku listu raspoloivihmogunosti.

Neka dodatna proveravanja nekada moraju biti ukljuena u fazi dizajna a koja e kasnijebiti programirana u sistemu. Ovo obuhvata:

Limitiranje inputa. Ovo je drugi oblik proveravanja opsega podataka kada opseg inputa nemoe biti odreen brojem cifara. Na primer, ako je najvei broj artikla koji mogu bitinarueni 5,na primer zbog speciajlne ponude, ovo e biti odreeno kao ogranienje od 1do 5. Treba zapaziti da korisniku nee biti dozvoljeno da unese 0.

Viestruka provera ispravnosti polja. Ukoliko postoje poslovna pravila da dozvoljeniinput moe biti vei od 1 polja, to mora biti programirano. Na primer, u bazi podatakaagenta nekretninama, nalazie se posebno polje za proviziju prikazanu kao odreeni

procenat vrednosti nekretnine, na primer 1.5 %, i posebno polje koje pokazuje iznos,

napr. 500. U ovom sluaju, programer e morati da napie kod koji e automatskiobraunavati proviziju zavisno od unetog procenta.

Kontrolna cifra. Kontrolna cifra obuhvata korienje dodatnih cifara za obezbeivanjetanosti dugih kodova. Ona se rauna uz pomo algoritma koji sadri brojeve u kodu injihovog modula. Ovo se koristi kako bi se osiguralo da ne doe do greke prilikomunosa dugakih kodova kao to je broj rauna kupca.

7. DIZAJN AUTPUTA

Dizajn autputa objanjava kako se stvaraju izvetaji na ekranu i izvetaji u tampanomobliku. Autput se moe javiti kod baze podataka ili fajla za uvanje unetih informacija iliga mogu koristiti drugi sistemi.

Izlazni podaci se prikazuju korienjem 3 metoda:

1. Mogu biti prikazani direktno iz ulaznog podatka

2. Mogu biti prikazani iz prethodno skladitenih podataka

3. Mogu biti izvedeni podaci koji su stvoreni racunanjem.

Dizajn obuhvata odreivanje izvora podataka (koje tabele baza podataka i poljaodgovaraju izvetaji), koji procesi su potrebni da bi se prikazali podaci kao sortiranje iraunanje, i forme u kojima e informacije biti prikazane u grafikoj formi, tabeli ilikroz kratak pregled.

Dizajn autputa je vaan za donoenje odluke o softveru kako bi se osiguralo da

odgovarajua informacija bude izabrana, preuzeta i interpretirana to je lake mogue.Dizajn autputa povezan je sa dizajnom inputa i dizajnom baza podataka.

31


32/38

8. DIZAJNIRANJE INTERFEJSA IZMEU SISTEMA

Najvei izazov za dizajnere dananjih sistema je integracija sistema. Ona ukljuuje i povezivanje razliitih modula novog sistema kao i povezivanje novog sa postojeimsistemima to je poznato kao nasleeni sistemi. Za aplikacije koje su rasprostranjene poceloj organizaciji ovaj izazov je shvaen kao Integracija aplikacija preduzea (EAI).Dizajniranje naina na koji e sistem funkcionisati obuhvata razmatranje naina na koji seinformacije razmenjuju izmeu aplikacija i kako jedna aplikacija kontrolie drugu.Specijalna vrsta softvera posredniki softver koristi se kako bi se ostvarila ova kontrolai transfer podataka. U bankarskom sistemu , posredniki softver se koristi za transfer

podataka izmeu online servisa banke i nasleenog sistema rauna. Na primer, ako

korisnik eli da izvri transfer novca sa jednog rauna na drugi koristei interfejs koji sezasniva na vebu, ova veb aplikacija mora dati instrukcije nasleenom sistemu da uraditransfer. Interfejs zasnovan na vebu e morati da pristupi podatku iz nasleenog sistemakako bi pristupio iznosu novca dostupnog na raunu. Ovo ilustruje ulogu posrednikogsoftvera.

9. DIZAJN SIGURNOSTI

Dizajn sigurnosti je, naravno, kljuno pitanje dizajna, posebno za informacione sistemekoji sadre poverljive informacije kompanije kojima se pristupa preko irokopojasnemree ili interneta. etiri glavna atributa sigurnosti koja moraju biti ostvarena kroz dizajnsu:

1. Autentinost. Autentinost omoguuje da poiljioc poruke , ili osoba kojapokuava da pristupi sistemu, je ona koja je za to i zahtevana. ifre su jedan vidobezbeivanja autentinosti, ali one su esto zloupotrebljene korisnici su skloni

da ih esto menjaju. Digitalni peat i digitalni potpis pruaju vii nivo sigurnosti.Oni su dostupni u nekim proizvodima kao to je Lotus Notes.

2. Autorizacija. Autorizacija proverava da li korisnik ima dozvolu za pristupinformacijama koje trai. Ovo osigurava da samo stariji menaderi mogu pristupiti

platnom spisku, na primer.

3. Privatnost. U kontekstu sigurnosti, privatnost se izjednaava sa kodiranjem iliifrovanjem poruka tako da one ne mogu lako biti deifrovane ako budu

presretnute tokom prenosa. Brojevi kreditnih kartica koji se alju preko interneta

se kodiraju na ovaj nain.

32


33/38

4. Integritet podataka. Sigurnost je takoe neophodna da bi se osiguralo da poslataporuka bude indentina primljenoj poruci i da nije dolo do falsifikovanja poruke.Sigurnosni sistem moe da koristi kontrolne cifre kako bi osigurao da paket

podataka nije modifikovan.

Podaci moraju biti sigurni u smislu da nisu predmet brisanja ili da nisu dostupniljudima koji nemaju potrebu da ih znaju.

10.STUDIJA SLUAJA

10.1.PROBLEMI DIZAJNIRANJA KOJE IMAJU BANKE5

Dok sedite u svom domu, ispred svog raunara, pratei svoje finansije na vebsajtu,pomislite na one koji su odgovorni za instaliranje sistema potrebnih da biste vi to radili.Isto vai i ukoliko imate pristup stanju vaeg rauna na mobilnom telefonu.

Internet je zajendo sa koristima koje prua, doneo velike izazove bankama i kompanijamakoje pruaju finansijske usluge.

Koristei veb prezentacije, banke tee smanjenju trokova, brem pruanju usluga iisporuivanju irokog spektra proizvoda svakom kupcu. Ali korisnici e koristei njihovPC raunar ili mobilni telefon za pristup bankovnom raunu, ponekad eleti i da pozovunekoga u pomo, odu u filijalu ili samo podignu novac iz automata u zidu.

ak i online bankari i brokeri moraju nekad da stave svoje klijente u kontakt sa stvarnimsvetom. Call centri i centri za pomo moraju zvek biti uvek povezani sa internet imobilnim bankarstvom, informacionim sistemima i trgovinskim sistemima. Podacimoraju biti sigurni i dostupni kroz sve kanale.

Za veinu banaka, razliiti naini pristupanja raunima e verovatno biti razvijani urazliito vreme sa razliitim IT sistemima koji nisu dizajnirani da komuniciranjumeusobno. Banke sada imaju vaan zadatak da stvore beavnu vezu sa svojim

5 Izvor Financial Times, 7.2.2001.

33


34/38

klijentima, iji broj raste i to zahvaljujui malim ili srednjim kompanijama koje koristeonline bankarstvo u cilju smanjenja trokova.

Bankama je veoma teko da obezbede da svi kanali daju isti odgovor, kae RupertSoames, ef odeljenja bankarstva i sigurnosti u Misys, IT sistem provajderu. To je pravi

izazov sistema. Misys sada radi na sistemima koji dre sve informacije i transakcijama idistribuiraju ih svakom kanalu. Ovako, posebna softver platforma bie umetnuta izmeukancelarijskog sistema i sistema koji isporuuje usluge klijentima.

Gospodin Soames smatra da poveanje upotrebe mobilnih telefona za pristup od stranezauzetih klijenata, bankama nudi iroki spektar poslova. Ali, to ukljuuje i znaajansistemski zadatak. Mobilni telefoni predstavljaju vee mogunosti i izazove u tehikomslislu od interneta.

Ljudi e eleti informacije dostupnim na svojim mobilnim telefonima svake veeri, pored

toga elee i upozorenja koja e ih podseati na promene na njihovom raunu.

Trend mobilnog bankarstva poinje da se uobliava dok banke i dalje koriste uticajinterneta. Banke su imale loa iskustva sa internetom, on je dosta poremetio njihoveoperacije izjavio je gospodin Soames.

Ipak, isto vai i za mnoge druge privredne sektore. Sada kada je internet prisutan banke sunapredovale sa svojih ranijih, delom eksperimentalnih, esto boljaljivih poduhvata naagrivnije stavove.

Jo dok je bilo nejasno kako e internet uticati na svet bankarstva, bankari su imali pravoda misle veliko a deluju malo, kae Hugo Were, partner u Accenture. Ali sada kada jeveliki broj klijenata preao na bankastvo putem raunara, sa sve vidljivijim pristupima

preko mobilnog telefona, banke moraju prei na sledei nivo.

Mnoge od njih e morati da ponu ispoetka i instaliraju IT sisteme industrijske snage,sposobne da se izbore sa rastuim i raznolikim zahtevima, u svoje internet bankarskeoperacije. Njihovi kljuni sistemi moraju biti agnostiki u smislu da su pogodni zarazliite vrste korisnikog interfejsa od bankomata do mobilnog telefona. Prirodarazliitih kanala ne bi trebalo da utie na rad osnovnog sistema.

Ovo je obeshrabrujui poduhvat. Bilo bi lake da se svi sistemi poveu meusobno odpoetka prilikom izgradnje, ali banke ne ele da odbace svu postojeu IT infrastrukturukoju imaju. tavie, promena IT-a znai da e verovetno banke morati da auriraju ilizamene sisteme ee.

Brokat, nemaka kompanija za e-trgovinu i internet bankarstvo, koja snabdeva internetbanke isto kao i zvanine institucije, razvila je softver arhitekture za integraciju back-office funkcija sa korisnikim kanalima, ukljuujui digitalnu televiziju.

34


35/38

Banini IT sistemi pokrivaju irok spektar ponuda kao to je tekui raun, oroenidepoziti i hipoteke, kao i proizvodi u saradnji sa partneri kao to su penzioni i investicionifondovi.

Ali integracija nije dovoljna. Sada kada pristup preko mobilnog telefona prua mogunost

vee personalizacije, sistemi banaka moraju prepoznati istog korisnika kao judnu osobubez obzira na nain na koji pristupa sistemu. Ne treba napominjati da IT sistemi banaka ifinansijskih institucija moraju biti sigurni, fleksibilni i snani.

Iako banke i njihovi softveri pruaju tee instalaciji nesavladljivih sigurnosnih sistema,uprkos posebnim sluajevima kada je neije stanje na raunu prikazano na ekranu, bitna

je svest klijenata o vanosti sigurnosti.

Razvojem e-ekonomije, potroai imaju pravo da zahtevaju garantovanje sigurnosti ibezbedosti. Kae Phil Alcock, stariji zamenik predsednika za meunarodni marketing u

Fiserv-u, provajderu bankarskih sistema u SAD. Sada, sigurnosni sistemi su najboljimogui, ako se ispravno instaliraju. Sa korienjem interneta, deo kanala disribucije

pripada potroau.

Banka kontrolie svoje filijale i mree bankomata ali ne i internet, raunare ili provajdereinternet usluga. Korisnici moraju biti svesni ovoga i moraju preuzeti sigurnosne mere imere protiv kompjuterskih virusa. Banke takoe treba da uestvuju u edukaciji korisnika.

Bankama , prelazak na internet i mobilno bankarstvo dok pokuavaju da integriu svepostojee kanale moe doneti iskuenje da smanje oblasti poslovanja. Veliki je pritisak je

na IT sektokru da smanji ili osbosobi postojee sisteme za poslovanje preko interneta,kae Ian Price, programski direktor za sigurnost u Evropi u Unisys-u, IT grupi iz SAD.

Ako se ne izvre adekvatna testiranja, izlae se riziku sigurnosne ranjivosti, dodaje on.Hakeri samo ekaju na to. Kompanije moraju praviti kompromis izmeu vremena zaizlazak na trite i potreba za zadovoljavajuim testiranjem. On smatra da banke morajuda obrate vie panje na testiranje performanski i benmarking.

Mnogi od problema sa kojima se suoavaju postojee banke mogu izbegnuti nove internetbanke, mada su neke imale poetne probleme jer sistem nije bio u stanju da se izbori sa

poetnim zahtevima. U Cahoot-u, on line banci u vlasnitvu Nacionalne opatije VelikeBritanije, IT sistem dizajniran je tako da bude fleksibilan i da se izbori sa uslugama

prilagoenim kupcu.

Graham Webster, ef IT sektora u Cahoot-u, istie da vlasnici rauna sada mogu da birajuizmeu razliitih cena i usliga sada dizajniranje softvera ini teim. Bilo da je u pitanjuinternet ili klasina banka, jednostavnost korisnosti za korisnika ukljuuje veukompleksnost sistema. Ovo znai da IT sektori moraju vie da rade ali takoe i veeglavolbolje za taj sektor.

35


36/38

10.2. ANTIKI KAMEN KOJI JE POMOGAO U STVARANJU STANDARDA

ELEKTRONSKOG POSLOVANJA6

RosettaNet (www.rosettanet.org/RosettaNet) je udruenje mnogih vodeih svetskihtehnologija, elektronskih komponenti i kompanija proizvoaa poluprovodnika,koji radena tome da stvore, primene i promoviu otvorene standarde procesa elektronskog

poslovanja.

RosettaNet je dobila ime po Rosetta kamenu, crnoj ploi od bazalta koja je izrezbarena uEgiptu 200 godina pre nove ere. Isti natpis bio je napisan na kamenu 3 puta: jednomhijeroglifskim pismom, jednom na grkom jeziku i jednom na narodnom jeziku. Otkrilesu ga Napoleonove trupe 1799 godine blizu Rosete u Egiptu. Kao i XLM, korien je za

prevod prenosa informacija u ovom sluaju izmeu 3 razliita jezika. Jean Francois

Shampollion, francuski egiptolog, uporedio je 3 jezika i deifrovao egipatske hijeroglifeprvi put. Kamen je sada izloen u Britanskom muzeju u Londonu.

RosetaNet je razvilo Partnerske Interfejs Procese (PIPs) koji su specijalizovani sistem to-system na XML zasnovani dijalozi koji definiu poslovne procese izmeu trgovinskih

partnera. Svaka PIP specifikacija obuhvata poslovni dokument sa renikom, i biznisproces sa koreografijom dijaloga porukama. Naredna 3 primera pokazuju znaanjeRosettaNet-a:

Intel

Intel je 2003.godine objavio planove da prekine sa EDI poslovnim procesima kompanijedo 2006. i pree na RosettaNet kao kljuni deo njihove budue stratefije e-poslovanja. Dodanas, Intel je implementirao RosettaNet kao standard u B2B integracijama sa 89 svojih

partnera u 17 razliitih drava. Kompanija ostvaruje vie od 10% svojih prihoda u 2002.korienjem RosettaNet standarda e-poslovnja. Intel je realizovao vie od 3 milijardedolara u porudbinama kupaca i 2 milijarde dolara u kupovinama od dobavljaa uRosettaNetu, poveavajui skoro 7 puta ukupan iznos poslova preko RosettaNet veza u

jednoj godini.

Nokia

RosettaNet je primarni ktitor Nokia system -to system integracija sa njenom mreom ponude i tranje, omoguujui kompaniji automatizaciju ekstremnih izazovaprocesiuranja preko 10 miliona komponenti po satu. Trenutno, velike poslovne grupe uokviru Nokie, ukljuujui dobavljae, proizvoae, logistiku i potroae, ukljueneni su uimplementaciju RosettaNeta irom celog sveta.

Sony

6 Izvor: Press release, Rosettanet (ww.rosettanet.org)

36
http://www.rosettanet.org/RosettaNethttp://www.rosettanet.org/RosettaNet


37/38

Sony je 2002. centralizovao svoj sistem popisa voen kupcem (VMI) povezujui ga sapreko 90 dobavljaa koristei RosettaNet standarde. Kao i Intel, i Sony namerava dazameni EDI RosettaNet-om. Sonijeva zamena EDI e na poetku pokriti masovnu

proizvodnju nabavki, ali dugorono gledano RosettaNet e zameniti EDI u svimaspektima poslovanja kompanije Sony.

Slika br.10: Rosetta kamen iz Britanskog muzeja

ZAKLJUAK

Dizajniranje informacionih sistema je sloen i zahtevan zadatak. Svrha dizajniranja jestvaranje sistema koji je lak za upotrebu, prua odgovarajue funkcije krajnjimkorisnicima, je poutdan i siguran i dobro integrisan sa ostalim sistemima.

Kljune aktivnosti dizajna su :

1. Celokupni dizajn sistema

2. Detaljni dizajn modula i komponenti korisnikog interfejsa

3. Dizajn baza podataka

4. Dizajn korisnikog interfejsa

Faza dizajna u ciklusu razvoja sistema ukljuuje detaljan opis naina na koji bi sitemtrebalo da radi.

Input u fazi dizajna je specifikacija zahteva dobijena u fazi analize. Autput faze

dizajniranja je specifikacija dizajna koji je korien od strane programera u fazi izgradnje.

37


38/38

Dizajn sistema je obino dirigovan koristei pristup sa vrha do dna u kome se prvodizajnira arhitektura celokupnog sistema, to je poznato kao sistemski ili dizajn u glavnimcrtama. Individualni modeli se zatim dizajniraju u fazi detaljnog dizajna.

Mnogi savremeni informacioni sistemi dizajnirani su korienjem klijent/server

arhitetkure. Rad je podeljen izmeu krajnjih korisnika tj klijenata i servera koji se koristiza uvanje podataka i izvrenje procesa.

Dizajn sistema i detaljni sistem e blie opisati kako e sledei aspekti sistema raditi:

Korisniki interfejs

Metod unosa podataka i prikazivanja rezultata

Dizajn sigurnosti koji treba da obezbedi celovitost poverljivih podataka

Upravljanje grekama

Sistem pomoi

Za sisteme koji se zasnivaju na relacionim bazama podataka i na fajlovima, gaza dizajnaukljuivae odreivanje najboljeg metoda fizikog uvanja podataka.

Ciljno orijentisan dizajn je relativno novi pristup dizajnu. Usvojen je od strane nekihkompanija koje je privukla mogunost sniavanja trokova i broja greaka, koje jemogue ostavriti kroz ponovnu upotrebu kodova i razliiti dizajn modela koji ukljuuju

integraciju podataka i procesa.

LITERATURA

Documents

dizajniranje informacionih sistema