Internaciona lniuniverzitet Brko Fakultet za saobraajno inenjerstvoBosna i Hercegovina BRKO DISTRIKT BOSNE I HERCEGOVINE Internacionalni univerzitet Brko

Osnovne akademske studije

ELEKTRONSKO POSLOVANJE I MENADMENTU POTAMA SRPSKE(Seminarski rad) Predmet: Menadment informacioni sistemi

Mentor: ____________________ Brko, 2013.

Student: Haris Mumdi

Sadraj1. Uvod3. 2. Definisanje elektronskog poslovanja .........4. 2.1 Opravdanost primene...........5. 3. Telekomunikacione usluge u Potama Srpske............6. 4. Osnovni IKT resursi u Potama Srpske......................7. 4.1 Postnet Intranet.........................7. 4.2 IKT Sektor........................................8. 4.3 Sigurnost...9. 4.4 Sredstva za prenos.....9. 5. Internet marketing u Potama Srpske........................10. 5.1 Naini sprovodjenja on-line marketinga......................10. 5.1.1 (Re)dizajniranje i promocija web sajta.........................10. 6. Zakljuak...................12. LITERATURA......................13.

2

1. UvodMisija Pote Srpske je da prui trinu, univerzalnu potansku uslugu, novane usluge, da realizuje konstantan razvoj elektronskog poslovanja, da iri mreu prodajnih kapaciteta uz poveanje vlastite profitabilnosti, a na dobrobit korisnika, zaposlenih i drave. Sa aspekta korisnika, misija Pote Srpske je da brzo, tano, sigurno i neprekidno vri prenos pisanih, govornih i negovornih saoptenja i informacija, stvari, robe i novanih doznaka u unutranjem i meunarodnom saobraaju. Za realizaciju irokog asortimana usluga definisanih nomenklturom potanskih usluga , Pota Srpske angauje potansko-informacione kapacitete, mreu i kadrove. Polazei od osnovnih, tradicionalnih potanskih usluga, najee se primenjuje podela usluga na pismonosne, paketske, usluge iz oblasti novanog poslovanja tj. bankarsko finansijskog poslovanja i ostale usluge (usluge potanske trgovine, informatike i telekomunikacione usluge). Ciljevi razvoja potanskih usluga u savremenim uslovima, prema svetskim iskustvima, slini su za veinu operatora. Ovi ciljevi, bez obzira na njihovu izraenu kontradiktornost, ostvaruju se zahvaljujui sve veoj primeni informacionokomunikacionih tehnologija (IKT) to doprinosi tehnolokim unapreenjima svih poslovnih procesa u potanskim sistemima. Osim toga, potanski operatori realizuju i informatike i telekomunikacione usluge. Pote Srpske, konkretno, razvijaju informatike usluge i elektronsko poslovanje kako bi one bile podrka i podsticaj unapreenju kvaliteta svih ostalih usluga.

3

2. Definisanje elektronskog poslovanjaElektronsko poslovanje predstavlja veoma irok pojam, koji obuhvata irok spektar poslova i tehnologija i sve vidove interakcija. Na osnovu toga moe se definisati na razne naine. Elektronsko poslovanje predstavlja elektronski prenos i razmenu poslovnih dokumenata (poruka) ili informacija izmeu kompjuterskih sistema, sredstvima standardizovanih elektronskih poruka preko specijalnih komunikacionih mrea sa visokim nivoom zatite. Elektronsko poslovanje (Electronic Business) ili E-poslovanje (e-Business) jeste voenje poslova na Internetu, to ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi onlajn i organizacija prema klijentima. Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na: - udruivanju preduzea (integracija) - procesu saradnje (kolaboracija) - globalnom mrenom povezivanju korienjem Interneta kao medija Meu najvanijim procesima e-poslovanja se istiu: - prikupljanje podataka i informacija - marketing : promocija, podrka kupcima, uvoenje novog proizvoda,... - on-line prodaja (proizvoda i usluga) - komunikacija

4

2.1 Opravdanost primjene elektronskog poslovanja Osnovne prednosti elektronskog poslovanja su: Smanjenje transakcionih trokova - ukoliko je elektronsko poslovanje putem web prezentacije dobro osmiljeno, takav pristup i koncepcija omoguuje snienje trokova ka krajnjem korisniku, a cjelokupan proces se znaajno pojednostavljuje i automatizuje Objedinjenje cjelokupnog procesa (ekonomskog/prodajnog) ukoliko je web prezentacija, kroz koju se ralizuje poslovanje na Internetu, dobro koncipirana a sve ekonomske transakcije predviene i omoguene potroau se mogu ponuditi sve informacije. Tritu se nudi drugaiji nain kupovine pored tradicionalne kupovine preduzea upotpunjuju svoju ponudu prizvoda i kroz koncept kupovine od kue gdje elektronska trgovina predstavlja konforniji nain kupovine. Brojni katalozi proizvoda preduzea imaju mogunost predstavljanja veoma iroke ponude proizvoda, to je oteano u tradicionalnim nainima prodaje. Unapreenje interaktivnog odnosa sa kupcima web prezentacija prua mogunost uspostavljanja interaktivnog odnosa sa klijentima koji ne zahtjeva dodatne trokove, a time se poveava zadovoljstvo kupaca koje se najee pozitivno odrazi na kupovinu. Elektronsko poslovanje prua mogunost stvaranja potpuno novog modela poslovanja. Znaajna prednost elektronskog poslovanja je svakako fleksibilnost ponude u skladu sa realnom situacijm na tritu, tj. izmjene proizvoda koji su u ponudi, cijena i slinih elementa mogue je realizovati realtivno brzo ime se postie fleksibilnost. Osnovna obiljeja elektronskog poslovanja koja preduzea prepoznaju kao svoju ansu su: inovativni proizvodi i modeli poslovanja, neprekidni i gotovo neogranien pristup svetskom globalnom tritu, usmjerenost ka klijentima, individualizacija, prilagodljivost kupcu, efikasnije poslovanje i smanjivanje trokova. e-Business ima takoe i veliki uticaj na samu organizaciju kroz stvaranje nove vrijednosti, uspostavljanje novih veza izmeu zainteresovanih kompanija te izgradnja povjerenja izmeu njih. Dolazi do eliminisanja runog naina rada, eliminisanja internih i eksternih veza te pojave rada u virtualnom okruenju i sl.

5

3. Telekomunikacione usluge u Potama SrpskeTelekomunikacione usluge su ostale u Potama Srpske jo od perioda razdvajanja potanske i telekomunikacione djelatnosti. U informatike usluge koje Pote Srpske obavlja spadaju:

Usluge Internet provajdera Spinter (Web, Hosting, FTP); Prodaja internet sati; Prijem faksimil dokumenta; Prijem faksimil telegrama; ; Usluge IKT-a.

U telekomunikacione usluge spadaju:

Telefonski razgovori sa posredovanjem; Prijem telegrama u unutranjem saobraaju; Prijem telegrama u meunarodnom saobraaju; Usluge Halo centra.

Ove usluge Pote Srpske obavljaju dugi niz godina, one ne donose velike prihode, ali zajedno sa potanskim uslugama daju irinu postojeem asortimanu usluga. Uspjean razvoj potanskih usluga na savremenom tritu zavisi od efikasnog korienja raspoloivih IKT resursa, koji doprinose unapreenju bazinih univerzalnih potanskih usluga, zatim unapreenju kvaliteta tradicionalnih IKT usluga i razvoju novih komercijalnih IKT usluga u potanskoj delatnosti. Za tanu procenu uticaja doprinosa primene informacionih tehnologija u eksploataciji potanskog saobraaja i potanskih usluga, neophodno je, pre svega, dobro poznavati karakteristike IKT resursa kojima potanski operator raspolae.

6

4. Osnovni IKT resursi u PotiPota Srpske kao nacionalni, komunikacioni resurs, poseduje sledee vane informaciono-komunikacione kapacitete:

Izuzetno razvijenu raunarsku mreu Postnet; Halo centar, sluba Informacija; Internet provajder Spinter Najdostupniju mreu ekspozitura (jedinica potanske mree) imajui u vidu da pota postoji u skoro svakom naseljenom mestu u zemlji; Najdostupniju mreu dostavnih reona (klasinih, TT, postekspres i kombinovanih). 4.1. Postnet - intranet Pote Srpske

Projekat Postnet, sa komunikacionog stanovita, predstavlja jedinstvenu raunarsku unutar-kompanijsku WAN INTRANET mreu potanskog saobraaja. Mrea je realizovana na principima INTERNET-a, tj. TCP/IP komunikacionih protokola. Postnet mrea je namjenjena za potrebe poslovanja savremene Pote i njome su pokrivene sledee oblasti:

transakcije posrednikog tipa (platni promet, poslovi za potrebe Potanske tedionice, rauni za komunalne organizacije i sl.), podrka i dopuna potanskim uslugama, operativno poslovanje potanske mree i sveukupno poslovanje potanskog sistema.

Potanska Postnet aplikacija, u sebi sadri sledee aplikacije direktno povezane sa tehnolokim procesom rada pote, to su:

Postnet Navigator (navigator je interfejs ka drugim Postnet aplikacijama); alter (aplikacija namenjena alterskim poslovima); Blagajna (aplikacija koja objedinjuje transakcije, funkcije i izvetaje glavne i pomone blagajne); Dostava (prati tehnologiju rada u delu koji se odnosi na dostavu pismonosnih poiljaka i novanih doznaka); Isporuka (ovom aplikacijom automatizovan je tehnoloki proces isporuke poiljaka i isplate uputnica na alterima pota, ova aplikacija je ostavljena nedovrena); Kartovanje (ova aplikacija je jo u fazi izrade, stoga je najbolje softverski uklopiti aplikaciju kartovanje sa projektom Track & Trace, uz upotrebu PDT-a, pomou kojeg e se oitavati poiljke koje se kartuju); Administracija. (aplikacija namenjena za upravljanje radom pote, ovoj aplikaciji na nivou pote mogu da pristupe jedino kontrolori i upravnici pota).

7

4.2. Sektor za Infomaciono komunikacione tehnologije (IKT) Posebno mesto u razvoju Potanskih usluga zauzima Sektor za Infomaciono komunikacione tehnologije (IKT). Ova organizaciona cjelina je multimedijalni kontakt centar koji obavlja raznovrsne poslove u oblasti elektronskih usluga. Osnovni zadatak IKT-aj e da stvori profit Potama Srpske, kroz razvoj i ponudu novih usluga. IKT razvija sledee usluge:

elektronske usluge, (e-banking, e-commerce i m-commerce - vrlo perspektivni poslovi koji se odnose na poslove bazirane na SMS-u, upit u stanje na tekuem raunu kod banke, dopuna kredita na mobilnom telefonu sa rauna banke, itd. ); Halo centar (davanje informacija korisnicima upitom u bazu, preko operatera, dostupan je 7 dana u nedelji, 24 sata na dan); govorne automate (davanje informacija korisnicima upitom u bazu, posredstvom govornog automata); usluge Internet provajdera Spinter (Web diyajn, Web hosting, FTP hosting, oglasavanje putem bannera, uplata Internet sati, otvaranje naloga za dial up).

Perspektiva Pota Srpske je osvajanje poslova e-banking-a i e-commerce-a kroz izradu i eksploataciju:

softverskih aplikacija za usluge e-banking-a i e-commerce-a; studija izvodljivosti i WEB sajta za potrebe korisnika, tehnologije za povezivanje korisnika na CePP-ov commerce server, transportnih tokova i skladitenja korisnikovih proizvoda.

8

4.3 Sigurnost Nagla ekspanzija upotrebe Interneta u poslovne svrhe dovodi do toga da sve vei broj poverljivih podataka putuje mreom. Tako sigurnost izbija u prvi plan. Ni standardni protocol za komunikaciju meu kompjuterima, TCP/IP protocol, kao ni protokoli vieg nivoa (http, smtp, pop3, imap) ne nude potrebna sigurnosna reenja. Zato je bilo potrebno razviti protokole koji obezbeuju sigurnu komunikaciju na Internetu. Tako nastaju protokoli kao to su: Secure HTTP (HTTPS), SSL (Secure Socket Layer) Tajnost u komunikacijama na mrei se reava kriptovanjem podataka na njihovom izvoru i dekriptovanjem na eljenom odreditu. Algoritmi za kriptovanje mogu se podeliti u dve osnovne: - Algoritmi sa simetrinim kljuem - Algoritmi sa javnim kljuem (asimetrini kljuevi od kojih je jedan javni a jedan tajni). 4.4 Sredstva za prenos informacija kod elektronske trgovine Direktni linkovi - koriste direktne linije kada je obim transakcija mali ili posebne zakupljene linije kada je obim transakcija vei. Kompanija se mora pripremiti na signale zauzea, razlike u vremenskim zonama. VAN (mree dodatih vrijednosti) - obavljaju osnovne funkcije potanske slube. Omoguavaju razmjenu dokumenata i poruka. Komunikacija sa VAN se vri preko telefonskih linija, podaci se smijetaju u samom VAN sistemu i dostupni su u svakom trenutku. ISP (provajderi Internet usluga) - tree lice koje prua usluge vezane za Internet. Internet je jeftin i lako se koristi ali mnoge kompanije su zabrinute zbog bezbjednosti. ISP sistemi moraju biti pouzdani i dostupni 24h. Bitne stavke pri izboru ISP je: kapacitet, obim, broj aktivnih klijenata... VPN (virtuelne privatne mree) - interno implementirane mree ili ponuene od strane treeg lica da bi potroaima olakale transport transakcija i poruka etrgovine. Za VPN je potreban pristup Internetu i njegovim servisima kao i korienje Web browser-a. CSP (provajderi trgovinskih usluga) - to su telekomunikacione kompanije ili ISP koji nude razliite usluge: pristup Internetu velikom brzinom, obradu transakcija, konsalting. CSP nude npr. odravanje Web sajta, bezbjednost servera, upravljanje porudbinama... Prilikom izbora sredstva za prenos informacija treba obratiti panju na fleksibilnost, kompatibilnost, bezbjednost, brzinu, pouzdanost, cijenu.

9

5. Internet marketing u Potama Srpske5.1 Naini sprovoenja on-line marketinga Organizacije mogu sprovoditi on-line marketing na sledee naine : - (re)dizajniranjem i promocijom web sajta - on-line oglaavanjem - marketingom u forumima, newsgroups, bulletin boards i web udruenjima. - e-mail marketingom 5.1.1 (Re)dizajniranje i promocija web sajta Organizacija moe da ostvari elektronsko prisustvo na webu tako to moe da kupi prostor na komercijalnom on-line servisu ili da kreira sopstveni web sajt. Ovi sajtovi imaju dve osnovne forme, korporativni i marketing web sajt organizacije. Korporativni web sajt organizacija predstavlja osnovne podatke o svojoj istoriji, misiji, filozofiji, proizvodima, uslugama i lokacijama. Takoe moe da predstavi trenutne dogaaje, podatke o finansijskim rezultatima i mogunostima zaposlenja. Ovi sajtovi su kreirani tako da omoguavaju interaktivnu komunikaciju, iniciranu od strane kupca.

10

Marketing web sajt - dizajniran je tako da usmjeri potencijalne ili aktuelne potroae ka kupovini ili drugom marketing rezultatu. Sajt bi mogao da obuhvati katalog, informacije o kupovini... Da bi privukla web posjetioce, organizacija promovie svoj web sajt oglasima putem tampe, radija I televizije i putem banera (oglasa na drugim sajtovima). Proizvodi se naruuju sa sajta putem elektronske pote, web formuara ili virtuelne potroake korpe.

11

6. ZakljuakNeosporno je da se zadaci postavljeni pred potansku djelatnost u savremenim uslovima mogu rjeiti jedino uz primjenu informaciono komunikacionih tehnologija. Nove tehnologije u potanskoj djelatnosti se usmeravaju na aktivnosti koje doprinose unapreenju poslovanja sa korisnicima potanskih usluga, upravljanja poslovnim sistemom i kadrovskim potencijalom, pruanja podrke u odluivanju i komunikaciji sa okruenjem. Razvoj informacionih tehnologija omoguio je bru i bolju komunikaciju, unapredio poslovne procese, olakao kupovinu, obezbedio skladitenje informacija i laku pretragu informacija sa bilo koje lokacije u svetu 24 sata dnevno. Razvojem informacionih tehnologija omoguena je jedna potpuno nova dimenzija poslovanja, digitalna dimenzija. Kompanije i organizacije mogu poslovati globalno, stvarati alijanse i partnerstva irom sveta, brzo i jednostavno, prodavati proizvode i usluge. Uspeno poslovanje u burnom okruenju, kakvo je danas, je gotovo nezamislivo bez korienja informacionih tehnologija.

12

Literatura1. . http://www.blc.edu.ba 2. http://www.ecdlcentar.com 3. . http://www.ebusiness.com

13