Projektovanje Informacionih Sistema[1]

8/13/2019 Projektovanje Informacionih Sistema[1]

1/88

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Osnovi teorije sistema Primena kibernetike u informatici - osnovi teorije upravljanja

Teorija informacija i komunikacija Vrste i definicije informacionih sistema Organizacija informacionog sistema Polazne osnove za projektovanje informacionog sistema Projektni pristup izgradnji informacionih sistema Modelovanje sistema (modelovanje procesa i podataka) Projektovanje baze podataka Klasini metodi projektovanja informacionih sistema SSA (Structured System Analysis) - metod strukturne analize

sistema

SADT (Structured Analysis and Design Techniques) Tehnike modelovanja aktivnosti po ICOM definiciji (IDEF0, IDEF3,

DFD) Objektno orijentisano projektovanje informacionih sistema Implementacija informacionog sistema Izbor resursa za podrku informacionog sistema Uvoenje sistema u eksploataciju


2/88

2


ELITE LI DA OVAKO PROJEKTUJETE? DA?VIDIMO SE NA ISPITU!

ILI POGLEDAJTE NAREDNE SLAJDOVE...


3/88

3


OSNOVI TEORIJE SISTEMA

Analitiki pristup

Izdvajanje iz celine pojedinih delova koji se zatim zasebno prouavaju.Osnovna obeleja: svi predmeti i pojave (fenomeni) posmatraju se kao skup nezavisnih

elemenata koje treba izuavati, odnosi izmeu elemenata objanjavaju se uzrono-posledinim vezamai

predmeti i pojave opisuju se krutim statikim definicijama, pravilima ilimaterijalnim strukturama.

Sistemski pristup

Svi fenomeni (predmeti ili pojave) posmatraju se kao sistemi, odnosno

celine koje se ne mogu rastaviti na svoje elemente, a da se pri tome ne

izgube osnovna svojstva celine.

Osnovne faze:

razmiljanje o svrsi i ciljevima i razmiljanje o funkcijama kojima se ostvaruju ciljevi.


4/88

4

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAOSNOVI TEORIJE SISTEMA

Predmet prouavanja opte teorije sistema

Opta teorija sistema je nauna disciplina koja se bavi izuavanjem sistema izakonitosti koje u njima vladaju.

Osnovne postavke opte teorije sistema

celina predstavlja vie nego zbir delova; celina odreuje prirodu delova; delovi se ne mogu shvatiti ako se posmatraju nezavisno od celine; izmeu delova postoje dinamine veze i meuzavisnosti

Definicije sistema:

Izdvojena funkcionalna celina koja je sastavljena od skupa objekata, njihovihutvrenih svojstava (atributa) i skupa relacija koje povezuju objekte, kao i od

svojstava relacija. Ureena celina koju sainjavaju elementi (objekti, pojmovi ili injenice) izmeu

kojih postoje ili mogu da se uspostave bilo kakvi odnosi.

Kompleksni dinamiki entitet identifikovan u odreenom vremenu i prostoru,koji se sastoji iz odreenog broja povezanih delova ili podsistema i imamogunost adaptacije na zahteve okruenja.


5/88

5


veza meu elementima

element sistema granica sistema

ulaz u

sistem

(uticaj

okruenja)

Okruenje

izlaz iz sistema

(uticaj sistema

na okruenje)

Struktura sistema i veze (meu elementima i sa okruenjem)

Elementi sistema- delovi sistema koji sa svojim uzajamnim vezama ine strukturusistema

Veze sistema- dva elementa sistema su povezana ako jedan od njih deluje na drugi.Veze (sprege) koje se uspostavljaju meu elementima mogu biti: materijalne,energetske ili informacione. Osnovni tipovi veza medu elementima sistema su:

-jednostrana veza (uzrono-posledina)- povratna veza (posredna i neposredna) i

- uporedna veza.

Ponaanje sistema- definie se kao odreena transformacija njegovih ulaznihveliina u izlazne veliine.


6/88

6


Osnovne karakteristike sistema:

jednoznana identifikacija kompleksnost dinaminost sistem postoji kao entitet zavisnost stabilnost

adaptibilnost

Osnovne postavke opte teorije sistema:

Svrhovitost, odn. ciljna usmerenost Celovitost odn. holizam Sistem ine uzajamno povezani elementi,

specijalizovani za obavljanje razliitihfunkcija.

Hijerarhija

Ulazi i izlazi Transformacija Energija Entropija Ekvifinalnost Sinergija Cilj sistema postie se procesom

regulacije.


7/88


8/88

8


SISTEMI

PRIRODNI

REALNI

PASIVNISTATIKI

AKTIVNIDINAMIKI

PO PONAANJU

DETERMINISTIKISTABILNI

SAMOUPRAVLJIVI

SAMOREGULACIONI

UPRAVLJIVI REGULACIONI

SISTEMI KOJI SESAMI ORGANIZUJU

SISTEMI KOJI SESPOLJA ORGANIZUJU

SISTEMI KOJI SESAMI I SPOLJAORGANIZUJU

NESTABILNI STOHASTIKI

APSTRAKTNI

VETAKIPrema nainu nastanka

Prema obliku postojanja

Prema aktivnosti /prema ponaanju

Prema stabilnosti

Prema nainuorganizovanja

Klasifikacija sistema


9/88

9


Kibernetski sistemisu sistemi koji su:

upravljani (voeni ka ostvarenju cilja funkcionisanja); dinamiki (inae bi upravljanje bili besmisleno); kompleksni (inae ne bi bilo neophodno upravljati njima); probabilistiki (inae bi upravljanje bilo nepotrebno); sa povratnom spregom (inae bi upravljanje bilo isuvie teko).

1.3 PODSISTEMI I INTERAKCIJE

Povezivanjem vie podsistema u okviru sistema moe se formirati:

otvoreni lanac;

zatvoreni lanac i razgranati lanac.


10/88

10


x(1) S1 y(1) x(2) S2 y

(2) ... x(r) Sr y(r)

Zatvoreni lanac povezivanja podsistema

Otvoreni lanac povezivanja podsistema

x(1) S1 y(1) x(2) S2 y

(2) ...... x(N) SN y(N)

C21 C32 CN,N-1


11/88

11


Razgranati lanac - a) grananje ulaza, b) grananje izlaza

x(1) S1 y(1)

x(2)

S2 y(2)

x(3) S3 y(3)

C41 x1(4)

C42x2

(4)

x3(4)

S4 y(4)

S1x

(1)

y3(1)

x(3)

S3 y(3)

y4(1) x(4) S4 y

(4)

y2(1)

C21

x(2) S2 y(2)

a) b)


12/88

12

Porudbi- Kontrola Ispravna Provera sta- Nalog za Izdavanje Otpre-na kupca porudb. porudbina nja zaliha isporuku robe mnica

Primeri

Otvoren lanac povezivanja


Narui- Porudbi- Kontrola Ispravna Provera sta- Obavetenje o nemo-vanje na kupca porudb. porudbina nja zaiha gunosti isporuke

Zatvoren lanac povezivanja


13/88

13

Grananje ulaza

Podaci o Poslovi

opremi odravanja Izvetaj oopreme raspoloivosti

opreme

Podaci o Prisutnost Lansiranje Radni nalogradnoj Kadrovska radnika radnih za proizvodnju

snazi evidencija naloga

Podaci o Rukovanje Stanje zaliha

materija- materijalima materijalalima



14/88

14


Zahtev za Poslovi Porudbinanabavku nabavke dobavljau

Porudbina Analiza Zahtev za Lansiranje Radni nalogkupca porudbine proizvodnju proizvodnje za proizvodnju

Zahtev za Otprema Otpremni

otpremu proizvoda dokument

Granan je izlaza


15/88

15

Informatikaje nauka o sistematskoj i racionalnoj obradi informacija

kao nosilaca ljudskog znanja i komunikacija u tehnikom,ekonomskom i drutvenom kontekstu, prvenstveno pomouautomatskih maina

Entropijaizraava zakon po kome se realni sistem ne moe vratiti u

stanje u kome je jednom bio bez izvesnog gubitka energije.Entropija izraava prirodnu tenju svakog realnog sistema da doe ustanje najvee verovatnoe, koje odgovara potpunom haosu koji binatao zbog njegove totalne neorganizovanosti.

Informacijaje, suprotno od entropije, mera za red odnosno

organizovanost sistema. Po enonu, informacija se moe posmatratikao negativna vrednost entropije - negentropija. Zatita od porastaentropije sastoji se u prikupljanju podataka koji opisuju sistem i

njihovom transformisanju u informacije koje se koriste za kontrolu i

ograniavanje rasta entropije. Postupci upotrebe informacija za

kontrolu entropije odn. porast organizovanosti sistema predstavljajuu kibernetici upravljanje u irem smislu.

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAPOJAM INFORMATIKE, ENTROPIJE, INFORMACIJA, PODATAKA I

INFORMACIONOG SISTEMA


16/88

16

Podacisu registrovane injenice, oznake ili zapaanja nastala u tokunekog procesa. Pojam podataka vezan je za fizike simbole koji mogu dase belee (registruju), uvaju, prenose i obrauju.Podatak se moe definisati i kao kodirana predstava o nekoj injenici izrealnog sveta ili kao zapis o realnom svetu, koji slui za formiranjeinformacija. S druge strane, informacija je protumaeni podatak, odnosno

inkrement znanja koji se moe izvui iz podatka.

Informacioni sistemse, polazei od opte teorije sistema i sistemskogpristupa, moe definisati kao sreeni skup metoda, procesa i operacija za

prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru

jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude

koji se tim sktivnostima bave. Informacioni sistem je modelrealnog -

poslovnog sistema. etiri osnovne komponente informacionog sistema su: operacije nad podacima; metode i tehnologije obrade podataka; sistemska analiza i

tehnike modelovanja.



O O O C O S S


17/88

17



Informacioni

sistem

Upravljakipodsistem

Informacije o optimalnim

upravljakim akcijama

Kriterijumi

upravljanja

Promenljive

pomou kojihse upravlja

Dinamika ponaanja

sistema

Promenljive

pomou kojih seprati promenastanja sistema

Podsistem kojim se upravlja

Poremeaji van domena upravljakih akcijaPerce-pcija

Upravljakaakcija

Upravljanje realnim sistemom posredstvom informacionog sistema


18/88

18

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAOSNOVI TEORIJE UPRAVLJANJA

Elementarni regulacioni p roces

w(t) + K e(t) S x(t)

+/- (proces)

R

(regulator)

y(t) x(t)

Proces (S)- objekat

regulisanjaRegulator (R)- deo za

regulisanje koji obuhvata

sve elemente procesa

regulisanja

Ulazni signal w(t)- uticaj

okruenja (referentniulaz, vodea veliina);

Izlazni signal x(t)- uticaj

procesa na okruenje(upravljana veliina);

Signal povratne sprege y(t);

Upravljaka akcija(odstupanje) e(t)= w(t)

y(t);

Komparator K- generieupravljaku akciju

Negat ivna povratna spregaje povratna sprega kojom se smanjuje uticaj

ulaznog dejstva na izlaznu veliinu.Pozit ivna povratna spregaje povratna sprega kojom se poveava uticajulaznog dejstva na izlaznu veliinu.


19/88

19

Objekat regulisanja

(s):Obrada i kontrolaporudbine kupcaRegulator (R):Detektor, komparator,

standard, aktivator

Ulazni signal (w):

porudbina kupcaIzlazni signal (x):Kupev dug

Signal povratnesprege (y):Iznos iznad

kreditnog limita

Upravljaki signal (e):Ogranienje poru-dbine

Porud-bina

kupca

Obrada

porud-bina

Provera

plaanja

Rauna-nje kup-

evogduga

ULAZ

PROCES

IZLAZ

DETEKTOR KOMPARATOR

REGULATOR

STANDARD

AKTIVATOR

Uporeenje duga ikreditnog limita

Iznos

iznad

kreditnog

limita

Kreditni

limit

Restrikcija

kupeve porudbine

Povratne sprege

AkcijeModifikacije

Pr imer regul isanja pr imenom pov ratne sprege

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAOSNOVI TEORIJE UPRAVLJANJA


20/88

20

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAOSNOVI TEORIJE INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Vrste informacija

Nauno-tehnike informacije / poslovne informacije

Interne (informacije iz sistema) / eksterne informacije (iz okruenja)

Informacije zasnovane na podacima iz prolosti / informacije o

tekuem funkcionisanju / informacije o buduem funkcionisanju ili

dogaajima Rekurentne (periodine) / nerekurentne (povremene)

Informacije opteg znaaja (zakoni, propisi,...) / informacije na nivou

poslovnog sistema(zavrni raun,...) / informacije na nivou funkcije

(radni nalog, faktura...) / individualne informacije(plata pojedinca....).

Operativne / taktike / strateke informacije


21/88

21


Faktori kvaliteta informacija:

tanost; blagovremenost (aktuelnost); relevantnost; saetost (informacija treba da je to kraa); svrsishodnost;

razumljivost; ekonominost; iniciranje odreene upravljake akcije


22/88

22


t- vreme generisanja

informacije;

C- cena generisanja;

d- doprinos

informacije;

topt- najpogodnijevreme za

korienjeinformacije;

Cmin- najmanja cena

informacije;

K- oblast korisnostiinformacije

d C

Cmin

0 topt t

K

d

C


23/88

23

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAKLASIFIKACIJE INFORMACIONIH SISTEMA

Prema vrsti obrade:

Informacioni sistemi zasnovani na paketskoj (batch) obradi, na interaktivnom radu,radu u realnom vremenu i sl.

Prema vrsti usluga koje pruaju: sistemi za usluge obrade podataka opte namene(korisnici obezbeuju

programe i podatke i definiu informacije prema svojim potrebama); sistemi za uvanje i pretraivanje podataka(imaju zadatak da uvaju velike

koliine podataka u vidu dokumenata iz pojedinih oblasti i da na korisniki upitpronalaze traene podatke);

sistemi za komutaciju poruka(zadatak im je prenos poruka od izvora dokorisnika preko transmisionih linija);

sistemi za upravljanje procesima(u procesnoj proizvodnji - sa senzora imonitora se dobijaju podaci o stanju procesa i na osnovu njih se generiu signali

za upravljanje i kontrolu ureaja - regulatora, procesne opreme i maina); sistemi za kontrolu i upozorenja(periodinom obradom i auriranjem baze

podataka se daju upozorenja i izvetaji za preduzimanje akcija, npr. uupravljanju zalihama izvetaj o kritinim i nekurentnim zalihama);

sistemi za obradu transakcija(obrauju unapred definisane i isprogramiranetransakcije i stvaraju predviene informacije, npr. ulaz/izlaz robe iz magacina,

fakturisanje, naruivanje itd).


24/88

24

Prema stepenu automatizacije:

Neautomatizovani informacioni sistemi(zasnovani na runoj ili mehanografskojobradi podataka;

Sistemi AOP-a(obezbeuju prikupljanje, uvanje i obradu podataka i izraduinformacija o pojedinim funkcijama; sastoje se iz aplikacija AOP-a za pojedine

funkcije ili organizacione celine; veze meu aplikacijama su slabe i ne moe se

govoriti o jedinstvenom IS) ; Upravljaki informacioni sistemi(podravaju donoenje rutinskih odluka,uglavnom na nivou operativnog upravljanja; teite stavljaju na informacije i njihovuupotrebu za donoenje odluka);

Izvrni informacioni sistemi (daju analitike informacije o tekuem stanjuorganizacije i projekciji u budunosti, a namenjene najviem nivou upravljanja);

Sistemi za podrku odluivanju(DSS - Decision Support Systems), podravajudonoenje sloenih odluka; njihov razvoj poeo je 70-tih godina i predstavljajukvalitativni skok u razvoju informacionih sistema).

Ekspertni sistemi, namenjeni reavanju strunih problema za odreenuspecijalizovanu oblast.

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAKLASIFIKACIJE INFORMACIONIH SISTEMA


25/88

25

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAPOLAZNE OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Organizacioni sistemimogu biti:

Moralni sistemi- oni ijim se funkcionisanjem uspostavljaju odreene relacije iliodnosi meu ljudima (politike partije, verske zajednice, druga udruenja isavezi).

Instrumentalni sistemi - oni ija je namena da poslue kao instrument nekojljudskoj delatnosti ili drutvenoj aktivnosti (razna nauna, struna ili umetnikadela).

Materijalni sistemi- oni koji funkcioniu na osnovu materijalnog ulaza u sistem,materijalne transformacije u sistemu i materijalnog izlaza iz sistema. Tu spadaju

ekonomski, poslovni ili proizvodni sistemi


26/88

26


Osnovni principi dizajna IS:

Informacioni sistem treba definisati iz perspektive najvieg nivoarukovoenja, kako bi davao informacije koje e omoguiti donoenjenajvanijih odluka. IS treba da podrava osnovni cilj poslovnog sistema kaoceline kao i parcijalne ciljeve pojedinih njegovih delova.

IS treba projektovati prema kljunim procesimakoji uestvuju u okvirukreiranja proizvoda ili usluga, u zavisnosti od konkretnog poslovnog sistema.

Time se postie da IS bude nezavisan od organizacione strukture jer je onapodlona estim promenama a razvoj IS je dugoroan i skup posao. Zato se ISprojektuje prema poslovnim procesima, stalnim za odreenu delatnostpreduzea.

Da bi IS mogao dati informacije raznim korisnicima u okviru preduzea,podatke treba tretirati kao sredstvo celog preduzea, tj. sistema, a ne kaovlasnitvo pojedinih njegovih delova ili aplikacija, kako bi svi korisnicu dobiliinformacije u potrebnom obliku.


27/88

27


Preduslovi:

Zbog sloenosti i obimnosti posla na projektovanju IS-a, ceo taj posao odn.projektovanje treba podeliti na faze;

U sve faze projektovanja, uvoenja i korienja IS-a treba ukljuiti rukovodstvo; IS treba planirati "sa vrha" a realizovati odn. uvoditi ga "sa dna"; Prilikom projektovanja koristiti praktinu i jednostavnu tehnologiju planiranja,

uvesti odgovarajuu tehnologiju upravljanja podacima i definisati funkciju zaadministraciju podataka.

Polazne osnove za projektovanje informacionog sistema:

Projekat treba da radi meoviti tim strunjaka, eksternih (specijalista za pojedineoblasti) i internih (ljudi iz poslovnog sistema).

Pre formiranja tima treba oformiti koordinaciono telo za kontrolu i praenje radana realizaciji projekta; to telo utvruje sastav i vri izbor projektnog tima.

U tim ulaze (pored eksternih konsultanata za pojedine oblasti) projektanti,analitiari i programeri.


28/88

28


Faze u projektovanju IS:

strateko planiranje; analiza; dizajn; izgradnja; uvoenje sistema u eksploataciju i otklanjanje nedostataka.

Navedene faze se mogu predstaviti i na sledei nain:

Definicija infor- Analiza Logiko Fiziko pro- Uvoenje i usavr-macionih zahteva projektovanje jektovanje avanje sistema


29/88

29

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAKRITERIJUMI KLASIFIKACIJE INFORMACIONIH ZAHTEVA

Kriterijumiklasifikacije

informacionih

zahteva

Nivoi odluivanjaOperativni Taktiki Strateki

Mogunostdefinisanja

informacionih

zahteva

mogueunapred

deliminomogue

Ad hoc zahtevi

Strukturisanost

inform. zahteva

preteno delimino nestrukturisano

Izvor informacija interni interni i

eksterni

eksterni (i

interni)

Vremenska

odreenostsadanjost iprolost

sadanjost budunost

Tanost i pouzdanost velika srednja mala


30/88

30

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAORGANIZACIJA INFORMACIONIH SISTEMA

ORGANIZACIJA U ODNOSU NA STRUKTURU

Hijerarhijska(sa izdiferenciranim nivima rukovoenja i strukturom kojapodrazumeva subordinaciju, slino kao u organizaciji preduzea);

Projektna(timska - podrazumeva fleksibilno formiranje i funkcionisanje meovitihstrunih timova u periodu intenzivnog rada na novim projektima IS);

Matrina(uz hijerarhiju ukljuuje i horizontalne veze, odnosno stalnu saradnjutimova iz pojedinih organizacionih celina).

ORGANIZACIJA U ODNOSU NA KOMUNIKACIJU

Dominantan je koncept distribuirane obrade podatakasa podelom zaduenjaizmeu lokalnih centara koji obrauju podatke pojedinih funkcija i centralne funkcijeinformatike, opremljene korporacijskim raunarom na koji se periodino dostavljajusvodne informacije iz lokalnih centara i zajednikim funkcijama omoguuje uvid ucentralnu bazu podataka, sa informacijama od interesa za ceo poslovni sistem.

ORGANIZACIJA U ODNOSU NA UPRAVLJANJE

Kako god fiziki bio organizovan, informacioni sistem mora da obezbedi podatke za: operativni, taktiki i stratekinivo upravljanja.


31/88

31

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMASTRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA

HIJERARHIJSKA STRUKTURA

Dominantna je centralizovana obrada podataka, za koju se podaci samo prikupljajulokalno i odmah prenose na centralni raunar. Razvoj ovakvog informacionogsistema omoguava punu unifikaciju i diktiranje rada krajnjih korisnika, kao ijedinstvenu, uvek aurnu, bazu podataka, ali je eksploatacija osetljiva na kvarovecentralnog raunara i usporava se razvoj jer ga radi centralna ekipa.

DECENTRALIZOVANA STRUKTURA

Dovodi do stvaranja "informacionih ostrva", jer se informacioni sistem razvija

parcijalno, u okviru pojedinih posistema odn. poslovnih funkcija. Lokalni raunskicentri se najee baziraju na heterogenoj opremi, razliitim standardima u obradipodataka i pokrivaju samo lokalnu problematiku.

MATRINA STRUKTURAObezbeuje ne samo vertikalnu, vei horizontalnu komunikaciju, balansirajuidetaljnost i poslovanju primeren razvoj lokalnih aplikacija AOP-a sa potrebom da se,

povezivanjem centara i razmenom podataka izmeu njih stvore uslovi da se ukupniinformacioni sistem preduzea moe izgraditi na Bottom-Up nain, od informacija zaoperativni nivo odluivanja, preko taktikog do zajednikog, stratekog nivoaodluivanja (upravljanja). Ovakav koncept odgovara distribuiranoj obradi informacija.


32/88

32

Projektovanje informacionih sistema svodi se na izradu kompletne tehnikedokumentacije kojom se definie cilj informacionog sistema, daju se osnovnekarakteristike, sastav i uzajamne veze izmeu komponenata i njegovofunkcionisanje.

Sve aktivnosti vezane za projektovanje informacionog sistema odslikavaju se kroz

sledee dokumente koji se stvaraju u pojedinim fazama razvoja informacionogsistema:

projektni zadatak; idejni projekat; glavni projekat i projekat izvedenog stanja.

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAPROJEKTNI PRISTUP IZGRADNJI INFORMACIONOG SISTEMA


33/88

33

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAVRSTE PROJEKATA I NJIHOVI SADRAJI

PROJEKTNI ZADATAK

Projektnim zadatkom se naruuje jedan projekat informacionog sistema i sa njim sejasno definie zadatak projektnog tima. Projektni zadatak sadri: naslovnu stranu (identifikacija naruioca, naziv projekta za koji se daje zadatak); osnovne vezne podatke (inicijativna dokumentacija, nosilac istraivanja i izrade

projekta, zahtevani rok - period izrade i implementacije);

potpise predstavnika naruioca i izvrioca (overa zadatka); uvodne napomene (kratak opis postojeeg sistema); uzroke i inicijative (uoene problemske take u postojeem sistemu); ciljeve ije postizanje se oekuje izradom projekta; predmet i granice istraivanja (ta se radi a ta ne); period istraivanja;

sadraj projekta (sa to vie detalja); obavezu izrade projektnih zadataka za npr. graevinski projekat, instalacije, obuku); organizaciju, oblik i nain prezentacije rezultata projektovanja; nain verifikovanja rezultata projektovanja; event. nain regulisanja odnosa naruioca i izvoaa (kod eksternih projektanata); oekivanu dinamiku izrade projekta (faze, termini);

datum i mesto izdavanja projektnog zadatka.


34/88

34


IDEJNI PROJEKAT

Idejnim projektom se vri projektovanje logike strukture informacionog sistema. Njimese daje logika prikupljanja, obrade i izdavanja informacija kao i logika struktura tehniko- tehnolokih resursa potrebnih za realizaciju projektovanog sistema. Ovaj projekat senaziva i investicioni, jer se njime predviaju sredstva potrebna za realizaciju IS.Idejni projekat sadri: kratak opis poslovnog sistema za koji se projektuje IS (delatnost, kratak istorijat

poslovnog sistema, organizaciona struktura);

prikaz metoda koje se koriste u projektovanju informacionog sistema; identifikaciju procesa u poslovnom sistemu (matrice proces -funkcija, prethoenje

procesa, struktura procesa, dijagrami zavisnosti procesa);

identifikaciju relevantnih entiteta (entiteti, atributi, odnosi meu entitetima, dijagramzavisnosti entiteta);

strukturu / arhitekturu informacionog sistema za sve nivoe rukovoenja (globalnaorganizacija podataka, organizacija prikupljanja podataka, nain obrade podataka iasortiman informacija sa njihovim sadrajem);

specifikaciju potrebne opreme za realizaciju projekta (hardver, sistemski softver,infrastruktura - objekti, komunikacione linije i sl);

plan obezbeenja i obuke potrebnih kadrova za realizaciju IS; plan daljih aktivnosti sa rokovima i zaduenjima.


35/88

35


GLAVNI PROJEKAT

Predstavlja konkretizaciju onog reenja informacionog sistema koje je dato u idejnomprojektu, tako da sadri sledee elemente:

specifikaciju opreme na kojoj e se razvijati informacioni sistem; logiku organizaciju baze podataka; fiziku organizaciju baze podataka;

nain prikupljanja podataka; nain odravanja baze podataka; nain dobijanja svake od informacija; definisanu proceduru uvanja podataka i baze podataka; definisan nain prelaska na novi informacioni sistem; operativni plan aktivnosti za sledeu fazu.


36/88

36

PROJEKAT IZVEDENOG STANJA

Ovaj projekat treba da sadri konkretna reenja svih elemenata i aktivnostiinformacionog sistema. Projekat izvedenog stanja sadri:

specifikaciju i opis datoteka; bazu podataka; specifikaciju programskih zadataka;

uslove za odravanje baze podataka; specifikaciju i listinge svih programa za izvoenje samog procesa obrade

podataka;

ifarnike resursa ije ifre predstavljaju kljueve u bazi podataka; scenario (prikaz) obrade tj. izvoenja aplikacija AOP-a; specifikaciju i razmetaj opreme;

potrebna uputstva (za rad korisnika, odravanje baze podataka i "By pass"procedure)



37/88

37

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAANALIZA SISTEMA

Definicija Analiza Mogue reenje Razrada Usvajanje

ta Zato ta bi trebalo dabude

Zato bimoralo da

bude

Gde Zato tamo Gde treba da bude Zato tamo

Kada Zato tada Kada treba da bude Zato tada

Ko Zato on/ona Ko bi mogao da

bude

Zato

on/onaKako Zato tako Kako bi trebalo Zato tako

Da li reenjeodgovarasvim

zahtevima

Pet kljunih rei u sistemskoj analizi (engl. 5W - Five Words: What, Where,

When, Who, Why)



38/88

38

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAPREDMET ISTRAIVANJA ANALIZE SISTEMA

istorijski aspekt organizacije

poslovne operacije informacioni tokovi postojee metode, procedure i tehnika sredstva koja se u sistemu koriste dokumentacija delatnost, odnosno glavni poslovi organizacije i njihov obim postojei sistem ifriranja

ljudski faktor (radna snaga) kontrolne take u sistemu budui (oekivani) zahtevi sistema



39/88

39

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMATEHNIKE SNIMANJA POSTOJEEG STANJA

Anketiranje

Intervjuisanje

Posmatranje

Uporeivanja i pretpostavke

itanje dokumentacije

Merenje

Uzorkovanje

Simulacija

Verifikacija

Dokumentovanje



40/88

40

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAANALIZA POSTOJEEG STANJA

Izvoenje analize postojeeg stanja poznaje dva pristupa:

Da se analiza vri od niih ka viim nivoimau hijerarhiji poslovnog sistema(Bottom Up - ovaj nain pristupa analizi pogodan je utoliko to omoguava da seuoe neracionalnosti i nedostaci koji se kriju na viim nivoima. Npr., pri osnivanjunekog preduzea se vii organizacijski nivoi formiraju u cilju boljeg odvijanjaosnovnih poslovnih procesa. Meutim, poveavanje broja organizacionih nivoa ustrukturi preduzea uslovljava dui put kretanja dokumentacije i informacija, a toznai i due vreme i vee trokove i uopte veu neefikasnost u radu. Pristupodozdo na gore omoguava da se uoe takvi nedostaci);

Analiza od viih ka niim nivoima(Top Down - ovaj pristup analizi se ee koristi. On zapoinje analizu globalnestrukture sistema, tj. analizira sistem kao celinu koristei kao polaz istorijski aspekt

organizacije, planove, organizacionu i funkcionalnu strukturu, da bi preao naanalizu pojedinih delova sistema sa njihovim poslovima i podacima koje koriste.Proces ralanjavanja organizacije se nastavlja do nivoa radnih mesta i poslovakoji se u okviru njih obavljaju. U fazi ralanjavanja analiziraju se i informacionitokovi na svakom nivou. Analiza tokova informacija treba da prui odgovor napitanje opravdanosti kretanja i zadravanja dokumentacije u pojedinim funkcijama -

esto se otkriva da su pojedini tokovi nepotrebni ili neopravdano dugo traju).



41/88

41

xxProces-n

xProces-2

xxProces-1

OJ-mOJ-2OJ-1Org.jed.

Proces

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAANALIZA SISTEMA POMOU MATRICA

Najee se koriste dvodimenzionalne matriceza analizu odnosa sledeih

parova elemenata poslovnog sistema: organizacione jedinice - funkcije; organizacione jedinice - procesi; organizacione jedinice - osnovni podaci; dokumenti - podaci; izvetaji - ulazni podaci;

ulazni dokumenti - izlazni dokumenti; izvetaji - datoteke; funkcije - datoteke; programi - podaci; izvetaji - programi

itd.

x - process se obavlja u okviru radne jedinice



42/88

42

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAMETODI ZA PREDSTAVLJANJE TOKA OBRADE

Algoritampodrazumeva skup pravila koja odreuju proces transformacije ulaznih

u izlazne podatke, odnosno kojima se zadaje redosled operacija koje treba izvritinad ulaznim (polaznim) podacima da bi se dobilo traeno reenje koje je potpunoodreeno izlaznim podacima.

Najvanije karakteristike algoritma su: determinisanost(jednoznanost propisanog redosleda operacija, koji ne

dozvoljava njegovo proizvoljno tumaenje);

masovnos todn. univerzalnost(pogodnost za reavanje veine ili svih zadatakaistog tipa);

diskretnost(mogunost razlaganja algoritma na elementarne operacije); rezultat ivnost(mogunost da se reenje dobije posle konanog broja koraka); invar i jantnostu odnosu na izvrioce(algoritam ne zavisi od osobe ili tipa maine

koja ga izvrava).

Metodi za prikaz algoritma koji je razumljiv za oveka: Opis algoritma na prirodnom jeziku (verbalni model); Dijagram toka podataka (Flow Chart); Stablo odluivanja; Tabela odluivanja; Pseudo kod; Nassi - Schneidemann dijagram itd.



43/88

43

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAANALIZA POSLOVNIH PROCESA

Model procesa opisuje osnovne aktivnosti, poslove i operacije u poslovnom sistemu.

Veza realnog (poslovnog) sistema i informacionog sistema



44/88

44


Model procesaje intelektualno sredstvo za opisivanje dinamike sistema, dejstva

ulaza na stanje i izlazne informacije preko programa nad definisanim modelompodataka.

Poslovni proces:

Skup aktivnosti kojima se informacioni ulaz (podaci) transformie u upotrebljivinformacioni izlaz.

Grupa logiki povezanih aktivnosti za upravljanje poslovnim resursima.

Skup logiki povezanih poslovnih procesa predstavlja poslovnu funkciju

Funkcije i procesi su nezavisni od organizacije tj. organizacione strukture.

Model procesa opisuje niz elementarnih aktivnosti tj. poslova i operacija kao i tok

podataka izmeu njih.

Analiza procesa i analiza podataka se meusobno prepliu i dopunjavaju, tako daih je u praksi projektovanja teko razdvojiti, vese izvode istovremeno.



45/88

45


sadriOrganizaciona celina Funkcija

obavlja se u

Jedna organizaciona celina sadri jednu ili vie funkcija;

Jedna funkcija moe da se obavlja u jednoj ili vie organizacionihcelina



46/88

46


HIJERARHIJSKA DEKOMPOZICIJA POSLOVNOG SISTEMA

(STABLO PROCESA)

Poslovni sistem

Funkcija-1 Funkcija-2 Funkcija-m

P-1.1

PP2.1.1

P-1.2 P-1.n P-2.1 P-2.2 P-2.f P-m.1 P-m.2 P-m.j... ... ...

PP2.1.2 PP2.1.k PPm.1.1 PPm.1.2 PPm.1.l... ................... ....

.................

Pproces, PP - potproces



47/88

47


HIJERARHIJSKA DEKOMPOZICIJA POSLOVNOG SISTEMA

(hijerahijska struktura (dijagram zavisnosti) poslovnih procesa)

za{to

Ciljna funkcija

ta kada

.................

....................

proverava ispravnost

razlaganjaOrganizacija kursaiz informatike

ta kada

Planovi Obezbeenje Obezbeenje Obezbeenjeizvoenja prostorija kadrova raunaraNa pr imer:



48/88

48


MATRICA PROCES/ORGANIZACIONA CELINA (primer)

O, IFakturisatiproizvode

O, IUIsporuitiproizvode

kupcu

O, IUProizvestiproizvode

O, IUraditi tehnikudokumentaciju

UO, IUgovoriti

nabavku

UUUO, IUraditi planove

Slubaodravanjaopreme

Slubaprodaje

Slubafinansija

Slubaproizvo-

dnje

Slubanabavke

PlanOrganizac.

celina

Proces

O - odgovornost, I - izvravanje neke funkcije, U - uestvovanje u izvoenju

procesa



49/88

49


Primer anal ize procesa u pods istemu magacina repromater i jala

Osnovni procesi:

5.1 Vriti redovnu kontrolu zaliha ili po zahtevu5.2 Izvriti periodine popise5.3 Napraviti popisne liste

5.4 Uraditi liste nedostajuih repromaterijala

5.5 Uraditi liste nekurentnih repromaterijala

5. Kontrolisati

nivo zaliha

repromaterijala

4.1 Registrovati prispela trebovanja4.2 Pripremiti i izdati repromaterijal po trebovanju

4. Izdavatirepromaterijal

3.1 Smestiti repromaterijal u odreeni skladini prostor3.2 Uraditi prijemnicu o prijemu repromaterijala

3.3 Aurirati stanje zaliha u magacinu

3. Skladititirepromaterijal

2.1 Klasifikovati repromaterijal po fizikim karakterist.

2.2 Klasifikovati repromaterijal po hemijskim karakterist.2.3 Klasifikovati repromaterijal po magacinima

2. Klasifikovati

repromaterijal

1.1 Registrovati narudbenicu1.2 Izvriti kvantitativni prijem1.3 Izvriti kvalitativni prijem1.4 Izvriti reklamaciju

1. Primiti

repromaterijal



50/88

50


Primer anal ize procesa u pods istemu magacina repromater i jala

Dijagram prethoenja procesa

1 2 3 4 5

1 1 1 1 1

2 2 2

3 3 2 2 3

4 3 4

5



51/88

51


Primer analize

procesa u

podsis temu

magacina

repromate-

rijala

Matricaprethoenjaprocesa

15.5

15.4

15.3

15.2

15.1

14.2

14.1

13.3

13.2

13.1

112.3

2.2

12.1

111.4

11.3

11.2

1.1

5.

5

5.

4

5.

3

5.

2

5.

1

4.

2

4.

1

3.

3

3.

2

3.

1

2.

3

2.

2

2.

1

1.

4

1.

3

1.

2

1.

1


52/88



53/88

53

ANALIZA POSLOVNIH PROCESA

IZRADA DIJAGRAMA TOKA PODATAKA (po SSA metodu)

DTP predstavlja model sistema koji sadri etiri osnovne komponente

koncepta za prikaz IS: funkcije, odn. procesi obrade podataka

tokovi podataka,

skladita podataka i

interfejsi.

proces (funkcija)

interfejs

Tok podataka

Skladite podataka

korieni simboli



54/88

54



1. Tok podataka mora da

ima izvor i odredite

Izvor ili odredite moebiti bilo koja druga

komponenta (interfejs,

proces, skladitepodataka), ali za jedan tok

bilo izvor bilo odredite (ilioba) mora biti proces

(tokovima se ne mogu

neposredno povezati dvainterfejsa, dva skladita iliskladite i interfejs)

PRAVILA ZA IZRADU DIJAGRAMA TOKOVA PODATAKA

Interfejs1

Skladite1

TokPodataka1

Interfejs1

Skladite1

TokPodataka1

Proces1

Interfejs2

Skladite2

TokPodataka2

Interfejs2

Skladite2

TokPodataka2

Proces2



55/88

55



2. Svaki tok podataka mora imati ime, izuzev tokova koji idu od

odn. ka skladitima podataka (tada se podrazumeva da takavtok nosi kompletan sadraj skladita podataka);

3. Tok podataka se moe granatiili se daju dva toka sa istimimenom koja imaju isti izvor a razliita odredita;

4. Svaki proces mora imati ime, a poeljna je i referentna oznakakoja iskazuje hijerarhijsku pripadnost procesa pri dekompoziciji


Interfejs1

TokPodataka1

Proces1

Proces2

TokPodataka1

Interfejs1

Proces1

Proces2

TokPodataka1



56/88

56

5. Svaki proces treba da ima bar jedan ulazni i bar jedan izlazni tok

podataka(proces bez ulaza stvara izlaz niizega, a proces bez izlaza jenesvrsishodan);

6. Skladite podataka moe biti bez ulaznog toka(podrazumeva se da sestvara i aurira u nekom drugom sistemu) ili bez izlaznog toka (posmatranisistem ga samo formira a koristi se u nekom drugom sistemu);

7. Svaki interfejs mora imati bar jedan ulazni ili izlazni tok podataka, inaebi bio izolovan od sistema;

8. Dozvoljava se viestruko ponavljanje skladita i interfejsa,da bi seminimiziralo presecanje tokova podataka.






57/88

57



PRIMER DIJAGRAMA TOKOVA PODATAKA

Spoljni Tok pod. 1 Proces A1 Tok pod. 6 Spoljni

objekat 1 objekat 2

Tok 2 Tok 3 Tok 5

Proces B2 Tok 4 Skladitepodataka

Dobavlja Faktura dobavljaa

Provera faktura Proverena faktura Knjigovodstvo

Narudbenicadobavljau



58/88

58



DIJAGRAM DEKOMPOZICIJE SISTEMA

0 - sistem

1 2 3 4

1.1 1.2 1.3 2.1 2.2 2.3 3.1 3.2 4.1 4.2 4.3 4.4

1.2.1 1.2.2



59/88

59

Na najviem (nultom) nivou je dijagram kontekstakoji sadrijedan proces kojipredstavlja ceo sistem, interfejse (objekte van sistema) i odgovarajue tokovepodataka izmeu sistema i interfejsa (eksterne tokove podataka).

Na prvom nivou dekompozicije je Root dijagram - dijagram prvog nivoa(dekompozicija dijagrama konteksta na osnovne procese, numerisane sa "1",

2",). Procesi koji se dalje ne dekomponuju su elementarniodn. primitivni procesi.

Za njih se daje opis - specifikacija logike njihovog odvijanja, odnosno mini-

specifikacija sistema.

Pored procesa, mogu se dekomponovati i tokovi i skladita podataka. Pravilo balansa tokova: ulazni i izlazni tokovi na celokupnom dijagramu toka

podataka dobijenom dekompozicijom nekog procesa moraju biti ekvivalentni saulaznim i izlaznim tokovima tog procesa prikazanim na dijagramu vieg nivoa.

Skladita podatakaod nivoa prvog pojavljivanja moraju se pojavljivati na svimniim nivoima.

Jedan dijagram toka ne bi trebalo da sadri previe (recimo maksimalno desetak)procesa - ako procesa ima mnogo, verovatno je preskoen neki nivodekompozicije.



PRAVILA DEKOMPOZICIJE SISTEMA



60/88

60



PRIMER DIJAGRAMA KONTEKSTA

IS

Studentske sluzbe

Student

Dokument za prijemni ispit

Izvestajo prijemnomispitu

Dokumentzaupis

Ispitnaprijava

Studentskouverenje

Studentskizahtev

NastavnikRezultatiispita

Ispitnispisak

Nastavnegrupe

Rezultatiprijemnogispita

Spisakzaprijemniispit



61/88

61



PRIMER ROOT DIJAGRAMA

Student Nastavnik

1. Upis


Izvestaj o prijemnom ispitu

Dokument za upis

Kadrovska evidencija

Dosije studenta

2.Obrada ispita

Spisak za prijemni ispit

Rezultati prijemnog ispita

Nastavne grupe

Ispitna prijava

Ispitni spisak

Rezultati ispita

Nastavni plan

3.Izdavanjeuverenja

Studentski zahtev

Studentsko uverenje

Dosije studenta*



62/88

62



PRIMER DEKOMPOZICIJE PROCESA 1 (UPIS)primitivni procesi

Student1.1.

Evidentiranjekandidata

Kadidati za upis

Nastavnik1.3.

Obrada rezultataprijemnog

1.4.Izvetavanje

kandidata

1.5.Upis godine

Nastavni plan Dosije studenta

1.6.

Rasporeivanje

Kadrovska evidencija

1.2.Obrada spiskova

za ispit


Spisak za prijemni ispit

Rezultati prijemnog ispita

Izvestaj o prijemnom ispitu

Dokument za upis



63/88

63



PRIMER DEKOMPOZICIJE PROCESA 2 (OBRADA ISPITA)primitivniprocesi

Student2.1.

Evidentiranjeispitnih prijava

NastavnikIspitna prijava Ispitni spisak

Dosije studentaSpisak ispitnih prijava

Nastavni planKadrovska evidencija

2.2.

Zavoenjerezultata ispita

Rezultati ispita



64/88

64



PRIMER DEKOMPOZICIJE PROCESA 3 (IZDAVANJE UVERENJA)primitivni procesi

Student3.1

Izdavanje uverenja ostatusu

Zahtev za status

Uverenje o upisu

Nastavni planDosije studenta

3.2.

Izdavanje uverenja o

poloenim ispitima

Zahtev za poloene ispite

Uverenje o poloenim ispitima



65/88

65

ANALIZA PODATAKA

Analiza podatakaomoguava lake i bolje kreiranje i korienje baze podataka.Krajnji rezultat analize podataka treba da bude model podatakakoji predstavlja

osnovu za dizajn baze podataka.

Model podatakaje intelektualno sredstvo za prikazivanje objekata sistema,

njihovih atributa i meusobnih veza. On prikazuje stanje sistema u jednomtrenutku vremena.

Baza podatakaje kolekcija meusobno povezanih podataka koja modelujeobjekte, veze objekata i atribute objekata posmatranog sistema.

Baza podataka je osnova na kojoj poiva informacioni sistem - fundamentalna isporo promenljiva karakteristika sistema. Projektovanje informacionih sistema se

zasniva na bazi podataka koja mora da predstavlja adekvatan model stanja

realnog sistema.



66/88

66

ANALIZA PODATAKA

Analiza podataka treba da omogui:

da dizajn baze podataka bude stabilan i manje podloan promenama, ime sesniavaju trokovi;

da opisi podataka budu kompletni i konzistentni, nezavisni od softvera; veu produktivnost u razvoju aplikacija i operativnoj obradi podataka.

Najvie korieni modeli podataka su relacioni modeli, s obzirom da postoje

komercijalni sistemi za upravl janje bazom podataka(SUBP) koji su na njimazasnovani. Proces dolaenja do relacionog modela je poznat kao relacionaanaliza po datakai odvija se u dve osnovne faze:

formiranje modela entiteta; formiranje modela podataka.



67/88

67

MODELOVANJE ENTITETA

ANALIZA PODATAKA

Entiteti predstavljaju neku posebnost, neto o emu informacioni sistem treba dasakuplja podatke.

Entitetisu poslovni resursi, odn. objekti posmatranja o kojima u informacionom

sistemu treba prikupljati, memorisati i obraivati podatke, sa ciljem izradeinformacija.

Entiteti mogu biti realni, apstraktni, mogu biti predmeti (maina, proizvod i sl),osobe ili dogaaji (npr. kupovina ili prodaja).

U fazi modelovanja entiteta vri se sagledavanje naina odvijanja procesa idefinisanje svih elemenata, tj. resursa ili entiteta stvarnog poslovanja. Rezultati

se prikazuju preko modela entiteta.

Model entiteta predstavlja vii nivo sagledavanja poslovnih podataka. Veoma jepodesan za analizu i diskusiju sa korisnikom.



68/88

68


ANALIZA PODATAKA

Identifikacija

entiteta

Formiranje Utvrivanje

modela tipova odnosaentiteta

Dijagram zavi-

snosti entiteta

Koraci u formiranju modela entiteta



69/88

69


ANALIZA PODATAKA

Osnovni koraci u relacionoj analizi

Implementacija

Interni dizajn baze podatakaInterni dizajnDizajn baze podataka

Eksterni dizajn baze podataka

Analiza korienja podatakaEksterni dizajn

Formiranje modela podataka

Definicija zahteva i

potreba Analiza

podataka

Formiranje

modela entitetaDefinicija projekta

OblastiPosloviFaza razvoja

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAANALIZA PODATAKA


70/88

70

ANALIZA PODATAKA

MODELOVANJE ENTITETA-Analiza podataka i njeni rezultati

ANALIZA ANALIZA REZULTATI ANALIZE

FUNKCIJA PODATAKA PODATAKA

Definicije tipa entiteta

Formiranje mo- Definicije tipa odnosa

dela entiteta

Dijagram entiteta

Definicije normalizovanih relacija

Definicije vezaFormiranje mo-

dela podataka Definicije atributa

Relacioni dijagram

Analiza korienja Verifikovana podelapodataka podataka i funkcija

Dokumentacija

korienja podataka

Prvi prolaz di- Prva verzija BP-a

zajna baze pod.

(BP - baza podataka)



71/88

71


Skup entiteta koji imaju neke zajednike osobine zove se klasaili tip entiteta.

Konkretan entitet u nekom tipu entiteta naziva se pojavljivanjeili nastupajuielement entiteta(svako individualno pojavljivanje nekog tipa entiteta u stvarnomsvetu).

Skup entitetaobuhvata sva pojavljivanja entiteta istog tipa, npr.:

Svi automobiliKG=456-39Automobil

Svi radniciRadia RadiiRadnikSkup entitetaNastupajui elementTip entiteta

Atributi(obeleja) karakteriu ili predstavljaju svojstva jednog entiteta.U formalnom obliku entitet se prikazuje kao E(a1, a2, a3,. an), gde su a1, a2, a3,.anatributi. Za svaki nastupajui element, atributi imaju konkretne vrednosti i takoopisuju entitete.

Identifikator entitetaje atribut koji ima razliitu vrednost za svaki nastupajuielement, tako da jednoznano identifikuje taj nastupajui element.Pri utvrivanju i identifikaciji tipova entiteta treba voditi rauna o: poslovnim pravilima pripadnosti i ivotnom ciklusu entiteta.



72/88

72


Pravila pripadnostidefiniu ta jeste a ta nije entitet odreenog tipa. Npr kupac

kod maloprodajnih preduzea je fiziko lice, dok je kod proizvodnih ili veleprodajnihpreduzea kupac drugo preduzee.ivotni ciklus entitetaodreuje kada neki objekat posmatranja postaje elementnekog skupa entiteta odn. kad prestaje to da bude, odnosno odreuje nastanak,promene ili prestanak postojanja entiteta. Npr. za entitet MAINA ivotni ciklusmoe biti nabavka - popravke - rashodovanje.

Podtip(podskup) entitetakao pojam obuhvata skupove koji imaju neke

zajednike osobine koje omoguavaju njihovo izdvajanje u podskupove a imaju ineke zajednike osobine sa ostalima, pa su i tipovi entiteta, npr.:

Tip: STUDENT

Podtip: STUDENT INFORMATIKE



73/88

73

MODELOVANJE ENTITETA - Nain identifikovanja tipova entiteta

Identifikovati osnovne tipove entiteta koji su karakteristini za konkretnu oblast

poslovanja. To su entiteti koji su neophodni za poslovanje, karakteriu ga, pa seponekad zovu i kljuni entiteti. Za identifikovani tip entiteta utvrditi da li postoje podtipovi, tj. tipove podeliti na

podtipove (npr. za tip MAINA podtip bi bio PRESA, STRUG i sl). Proveriti da li se za svaki tip entiteta moe uvesti vie nivoa (npr. za podtip

PRESA moe se uvesti nivo velike / srednje / male prese, zatim podela po

proizvoaima itd). Sagledati kako entiteti komuniciraju jedan sa drugim, jer se u tom sluaju mogu

otkriti novi tipovi entiteta (npr. iz odnosa entiteta PROIZVOD i SKLADITE moese izvesti entitet STANJE ZALIHA).

Istraiti kljune dogaaje u ivotnom ciklusu entiteta - u ivotnom ciklusu jednogtipa entiteta neki dogaaj moe prouzrokovati nastajanje nekog drugog tipa

entiteta (npr. dogaaj naruivanja u ivotnom ciklusu entiteta UGOVOR stvara tipentiteta PORUDBINA; realizacija porudbine stvara tip entiteta FAKTURA itd).

Voditi istorijske podatke o ivotnom ciklusu entiteta.


74/88



75/88

75

MODELOVANJE ENTITETA - Definisanje odnosa meu entitetima

Prilikom utvrivanja odnosa (veza) treba definisati:

ime koje odreuje znaenje odnosa; oznaku za kvantifikaciju.

Oznaka za kvantifikaciju podrazumeva kvantitativno odreivanje odnosa u obasmera, tj. definie broj pojavljivanja entiteta sa jedne strane za svaki nastupajuielement sa druge strane odnosa. To znai da se utvruje koliko elemenata jednogskupa entiteta odgovara jednom elementu drugog skupa i obrnuto.

Kvantifikovanje odnosa moe da se definie kao dozvoljena kombinacija 0, 1 i m.Na primeru skupova entiteta S1i S2to se moe prikazati emom:

koliko?

Skup S1 Skup S2

koliko?



76/88

76


Ilustracija: odnos entiteta KUPAC i PORUDBINA. Jedan kupac ISPOSTAVLJA

nijednu (0), jednu (1) ili vie (m - many) porudbina, ali se jedna porudbinaODNOSI samo na jednog kupca:

KUPAC Ispostavlja PORUDBINU(1) (0,1,m)

Slino, porudbina SADRI vie stavki, ali se jedna stavka porudbine SADRI Usamo jednoj porudbini:

PORUDBINA Sadri STAVKU(1) (m)

U optem sluaju, ova zadnja vrsta odnosa se moe predstaviti kao:

E1 R E21 m

R oznaava naziv odnosa, E1i E2oznaavaju povezane entitete, a oznaka zakvantifikaciju je 1:m.



77/88

77


Veza moe da se kvantifikuje kao 1:1(jedan prema jedan), 1:m(jedan prema

vie) i m:m(vie prema vie - sa obe strane moe biti vie nastupajuihelemenata). Moguje i uslovni odnos tipa 1:c(c - conditional odn. 0 ili 1 - jedan sajedne strane, nijedan ili jedan sa druge strane).

(1) (0,1)

OVEK moe biti KINEZ Primer odnosa 1:c

je

Izmeu dva entiteta moe postojati vie tipova odnosa, na primer:

kupuje

OVEK poseduje KUA

prodaje



78/88

78


Uobiajeno se odnos tipa 1:mpredstavlja usmerenom linijom ( ), sa strelicom

na "m" strani, m:m"dvosmernom" linijom ( ), 1: 1linijom bez strelica, 1:clinijom bez strelica, sa oznakom (0,1) na "c" strani ( (0,1)).

U novijoj literaturi nalaze se i ovakve oznake:

E1 E2 Jedan E1je u vezi samo sa jednim E2(1:1)

E1 E2 Jedan E1je u vezi sa jednim ili nijednim E2(1:c)

E1 E2 Jedan E1je u vezi sa jednim ili vie E2

E1 E2 Jedan E1je u vezi sa nijednim, jednim ili vie E2

E1 E2 Jedan E1je u vezi sa vie E2 (1:m)



79/88

79

MODELOVANJE ENTITETA - Dijagram zavisnosti entiteta

Model entitetatreba da sadri tri sledee komponente: definicije tipova entiteta; definicije odnosa meu entitetima; dijagram zavisnosti entiteta.

Dijagram zavisnosti entitetaslikovito prikazuje do ega se dolo u definicijitipova entiteta i odnosa meu njima. U dijagramu zavisnosti entiteta svaki tip

entiteta se prikazuje pravougaonikom u koji se upisuje ime entiteta. Meusobniodnosi se prikazuju pravim linijama koje spajaju po dva pravougaonika. Naziviodnosa se mogu upisati iznad linije.

Veze se mogu predstavljati i linijama bez strelica ako se na krajevima daju slovne

odn. brojane oznake (1, c, m) ili se koriste venavedene oznake iz novijeliterature. Prosean broj nastupajuih elemenata nekog tipa entiteta moe seupisati u gornji desni ugao oznake (pravougaonika) tog entiteta. Za odreivanje tevrednosti treba uzeti proseno trajanje ivotnog ciklusa nastupajuih elemenataodreenog tipa entiteta u nekim vremenskim razmacima.



80/88

80

MODELOVANJE ENTITETA - Dijagram zavisnosti entiteta

Oznaka za kvantifikaciju moe se upisati pored odgovarajue strelice u dijagramu

zavisnosti entiteta, npr:

1250

50 RADNIK 10

je

25 125

ORGANIZACIONA 5 10 RADNIJEDINICA ZADATAK

C

25

RUKOVODILAC



81/88

81

Redundantnim se smatra onaj odnos izmeu dva entiteta koji se moe predstavitikombinacijom drugih, veutvrenih odnosa. To znai da ako se u dijagramuzavisnosti entiteta neki odnos moe izostaviti a da se ista informacija moe dobiti izvepostojeih odnosa, taj odnos je redundantan. Na primer:

100 10000 10

PROIZVOD 10 15 MATERIJAL 1000 SKLADITE

Veza (odnos) proizvoda i skladita moe se dobiti direktno ili preko entitetaMATERIJAL. Tu, dakle, postoji stvarna redund anci jakoju treba otkloniti.

Pored stvarne redundancije, postoji i pr iv idna redundanc i ja, veza koja se ne moedrugaije predstaviti, jer ima drugo znaenje od znaenja koje se moe dobiti izostalih postojeih odnosa na dijagramu zavisnosti entiteta. Tu vezu ne treba uklanjati.Na primer:

KUPAC ispostavlja PORUDBINA obuhvata PROIZVOD

je autorizovan za

MODELOVANJE ENTITETA - Redundantni odnosi meu entitetima



82/88

82

MODELOVANJE PODATAKA

Model podatakaje strukturisani skup informacija o prolosti i sadanjosti sistema,

potreban da bi se pod dejstvom buduih poznatih ulaza odredili budui izlazi izsistema.

Model podataka je polazna osnova za projektovanje baze podataka i njene

realizacije pomou konkretnog SUBP-a.

Karakteristike modela podataka - model podataka treba da bude:

semantiki bogat konceptima (treba da se to vie znanja o realnom sistemu

unese u bazu podataka na eksplicitan, prirodan, konzistentan i nedvosmislennain - da se baza podataka uini to "inteligentnijom).

relativan (treba da podri relativizam razliitih pogleda na realni sistem, i to kakoiz razliitih uglova posmatranja na istom nivou apstrakcije tako i na razliitimnivoima apstrakcije).

fiziki nezavisan (treba da se zasniva na konceptima bliskim realnom sistemu, ane na konceptima bliskim raunaru kao to su zapis, pokazivai sl.).

pogodan za dalje projektovanje i realizaciju (to znai da su koncepti ogranieni ioperatori tako definisani da omoguavaju formalno projektovanjelogike i fizikebaze podataka).

takav da ga je mogue realizovati preko nekog sistema za upravljanje bazompodataka.



83/88

83


U pogledu pr is tupa modelovanju, koristi se:

Direktno modelovanje na osnovu poznavanja sistema i zakonitosti koje u njemuvladaju, odnosno na osnovu poznavanja objekata sistema, njihovih atributa i

veza (tzv. dugoroni modeli);

Identifikacija na bazi poznavanja ulaza i izlaza informacionog sistema (tzv.kratkoroni modeli); pri modelovanju na bazi poznavanja ulaza i izlaza mogu se

koristiti Warnierovi dijagrami (inae sredstvo za projektovanje programa) i kaomodel podataka.

Analiza i sinteza (postupku analize odgovara pristup od vrha na dole - TopDown, a postupku sinteze pristup odozdo na gore - Bottom Up).



84/88

84


Definicije:

ema modela podatakaje skup klasa ili kategorija, njihovih osobina i vezaizmeu njih.

Baza podatakaje skup podataka strukturisanih na nain opisan u emi. To jeskup svih pojavljivanja entiteta navedenih tipova (kategorija), skup svih njihovih

osobina i skup veza izmeu njih.

Jezik za definiciju podataka(Data Definition Language - DDL) predstavlja

skup generikih pravila Gpomou kojih je mogue definisati (opisati) emu.

Model podatakaje jedinstveni nain predstavljanja skupa podataka i njihoveinterpretacije preko strukture podataka, skupa ogranienja i skupa operatora.

Model podataka ine tri osnovne komponente: struktura; ogranienja; operatori.



85/88

85


Osnovni problem u modelovanju (pa i u formiranju modela podataka) je

savlaivanje sloenosti u opisu sistema. Sloenost se savlauje hijerarhijskimopisom sistema, to znai da se na viim nivoima strukture daje jasniji opti opissistema, a na niim nivoima detaljniji opis. Takav pristup u modelovanju naziva seapstrakcija.

Apstrakcijaje kontrolisano ukljuivanje detalja u opis sistema, izostavljanjedetalja u pojedinim fazama (na pojedinim nivoima apstrakcije) i predstavljanje

samo zajednikih optih osobina pojedinih koncepata. Apstrakcijom sezanemaruju nebitne osobine realnog sistema a takoe i nebitne veze, tako da seu model unose samo one opte, bitne jer model treba da odslika realni sistem.Apstrakcija se ostvaruje postupcima agregacije i generalizacije.

Agregacijaje tip apstrakcije u kojoj se skup objekata i njihovih veza posmatra

kao objekat vieg nivoa.Generalizacijaje tip apstrakcije u kojoj se skup slinih objekata tretira kaogeneriki objekat.

Inverzni postupak od generalizacije je specijalizacija.



86/88

86


Postupkom generalizacije se skup objekata iste vrste predstavlja odgovarajuim

tipom entiteta (npr. radnik, direktor, sekretarica, inenjer, se agregiraju u tipentiteta ZAPOSLENI). Osobine entiteta opisuju se atributima a atributi uzimajuvrednosti iz odgovarajuih domena, pri emu se domen definie kao homogeniskup podataka. Atributi se, s druge strane, agregiraju u tip entiteta (npr. Pera

Peri, Lepa Luki, Jova Jovi, ine atribut IME, Uika 13, Pavlova 23, Glavna116, ine atribut ADRESU, itd). Dakle, tip entiteta se dobija generalizacijom

skupa pojedinanih entiteta iste vrste ili agregacijom skupa atributa.Generalizacija se moe koristiti za dalje uoptavanje i stvaranje tipova optijeg(vieg) nivoa a agregacija za grupisanje postojeih tipova entiteta u nove tipove.Ukoliko se agregiraju atributi razliitih objekata, takva agregacija se moe tretiratikao stvaranje "veze" izmeu tih objekata.


87/88



88/88


Documents

Projektovanje Informacionih Sistema[1]