FARMAKOPEJA
FARMAKOPEJA Farmakopeja (gr. pharmakopoiia) predstavlja najvii
slubeni akt, izdat od strane vlade ili sanitetskih dravnih organa,
kojim se odreuju propisi za izradu lekova, potvrdu identiteta,
ispitivanje kvaliteta lekova i njihovo doziranje i uvanje. Ovaj akt
na najbolji nain pokazuje ne samo farmakoterapijski nivo, ve
dostignue celokupne medicine i farmacije zemlje u kojoj je
oficinalna. Iako se u raznim delovima Sveta razni rukopisi nazivaju
farmakopejom, preovladalo je miljenje da se Antidotarium Nicolai,
koji je napisan 1200. godine kao udbenik za studente Medicinske
kole u Salernu, moe smatrati prvom pravom farmakopejom. Farmakopeje
se dele na: 1. nacionalne (Jugoslovenska farmakopeja (Ph. Jug. V),
Britanska farmakopeja (BP 2009), Amerika farmakopeja (USP 32),
Nemaka farmakopeja (DAB), Japanska farmakopeja (JP), Kineska
farmakopeja() 2. regionalne i subregionalne (Evropska farmakopeja
(Ph Eur VI), Afrika farmakopeja) 3. internacionalne
(Internacionalna farmakopeja (Ph. Int.)) Nacionalne farmakopeje su
oficinalne u zemlji u kojoj su izdate i obuhvataju specifikacije
lekova koji se koriste na tom podruju. U cilju poboljanja prometa i
proizvodnje lekova, kao i kontrole njihovog kvaliteta u itavoj
Evropi, 1964. godine u Rimu je doneta Konvencija o izradi Evropske
farmakopeje (European Pharmacopoeia), koja bi predstavljala zvanini
standard za sve drave. Poslednje izdanje ove farmakopeje iz 2008.
godine do danas je pretrpelo est dopuna kojima se neprekidno prati
razvoj i pojava novih lekova. 1. izdanje (1967.) 2. izdanje (1980.)
3. izdanje (1997.) 4. izdanje (2001., oficinalno od 1. januara
2002.) 5. izdanje (2004., oficinalno od 1. januara 2005.) 6.
izdanje (2007., oficinalno od 1. januara 2008.) 7. izdanje (2010.,
oficinalno od 1. januara 2011.)Trenutno postoji 37 lanica Komisije
za Evropsku farmakopeju: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina,
Bugarska, Crna Gora, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grka,
Holandija, Hrvatska, Island, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija,
Luksemburg, Maarska, Malta, Nemaka, Norveka, Poljska, Portugalija,
Republika eka, Republika Makedonija, Republika Slovaka, Rumunija,
Slovenija, Srbija, panija, vajcarska, vedska, Turska, Velika
Britanija i Evropska Unija. Elektronska verzija 6. izdanja Evropske
farmakopeje moe se nai na adresi http://online6.edqm.eu/ep707/, ali
je upotreba dozvoljena samo uz plaanje lanarine. Jugoslovenska
farmakopeja iz 2000. godine, izdata od strane Saveznog zavoda za
zatitu i unapreenje zdravlja je prilagoeni prevod Evropske
farmakopeje iz 1997. godine. Internacionalna farmakopeja Svetske
zdravstvene organizacije (SZO) izdata je sa ciljem dostizanja, na
globalnom nivou, uniformnosti kvaliteta specifikacija izabranih
farmaceutskih supstanci, pomonih materija i doziranih oblika.
Prioritet je dat lekovima koji su u irokoj upotrebi u Svetu. Visoka
vanost je data lekovima koji su od znaaja za zdravstvene programe
SZO, a koji moda nisu obuhvaeni drugim farmakopejama, npr. novi
antimalarijski lekovi. Elektronsko izdanje poslednjeg izdanja
Internacionalne farmakopeje iz 2006. godine sa dodatkom iz 2012.
godine moe se nai na adresi http://apps.who.int/phint/en/p/about/ i
korienje je besplatno.
1
UPUTSTVO ZA KORIENJE ELEKTRONSKE VERZIJE BRITANSKE FARMAKOPEJE
2003
1. Start 2. All Programs 3. British Pharmacopoeia 2003 4.
British Pharmacopoeia 2003 5. Enter 6. British Pharmacopoeia I
& II 7. Monographs: Medicinal and Pharmaceutical substances 8.
Sadraj monografija lista se pomeranjem klizaa sa desne strane
prozora 9. Monografija se otvara klikom na odgovarajue ime
monografije 10. Drugi nain za pretraivanje je ukucavanjem traenog
naslova monografije 11. Klik na crveno dugme Search 12. U polje
Title ukuca se naslov monografije (na engleskom) 13. Klik na crveno
dugme Search 14. Otvara se lista svih monografija u kojima se
pojavljuje zadata re za pretraivanje 15. Na listi pronai
Monographs: Medicinal and Pharmaceutical substances 16. Dvostrukim
klikom otvara se traena monografija 17. Klikom na X u gornjem
desnom uglu prozora zatvara se British pharmacopoeia 2003.
MERCK INDEX Merck-ov indeks predstavlja enciklopediju
hemikalija, lekovitih supstanci i biolokih agenasa i sadri 10000
monografija pojedinanih supstanci ili grupa srodnih supstanci.
Takoe sadri i dodatak sa monografijama organskih hemijskih rakcija.
Izdava ove enciklopedije je Amerika farmaceutska kompanija Merck
& Co. Monografije u Merck-ovom indeksu sadre: CAS registarski
broj sinonime, kao to su trivijalna imena i IUPAC nomenklatura
hemijsku formulu molarnu masu procentualni sastav strukturnu
formulu opis izgleda supstance taku topljenja i kljuanja
rastvorljivost u rastvaraima koji se najee koriste u laboratoriji
popis literature u kojoj je opisana sinteza supstance, bioloke i
toksikoloke studije farmakoloko dejstvo ili upotreba u razliitim
granama hemijske industrije. Merck-ov indeks je prvi put objavljen
1889. godine. Trenutno je vaee 14. izdanje iz 2006. godine.
Dostupan je u obliku tampanog i elektronskog izdanja. Postoji
mogunost i korienja internet izdanja Merck-ovog indeksa, ali uz
godinju pretplatu.
2
UPUTSTVO ZA KORIENJE ELEKTRONSKE VERZIJE MERCK-OVOG INDEKSA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Start All Programs The Merck Index The Merck Index Compound
Search Klik na ikonicu desno pored All Names U polje za pretragu
ukucati ime supstance (na engleskom) koju traite Prilikom
ukucavanja svakog novog slova u donjem delu aktivnog prozora menja
se lista supstanci, tako da ona poinje sa ukucanim slovima
9. Kada na listi naete traenu supstancu kliknite jednom na nju i
ona e se obojiti plavo 10. Select 11. Back to Search 12. Run Search
13. O K 14. H i t L i s t 15. Sa liste monografija odabrati onu
koju ste traili i kliknuti dva puta na nju 16. Otvara se
monografija 17. Da vidite strukturnu formulu kliknite na dugme Show
Diagram 18. Da ponovite pretragu kliknite na dugme Back u gornjem
levom uglu 19. Opet klik na Back 20. Vratili ste se u poetni prozor
za pretravanje 21. Da ponitite prethodno pretraivanje klik na dugme
Clear Terms 22. Ponovite korake od 6 do 16 23. Da izaete iz
programa kliknite na dugme EXIT, Yes, Cancel. Pretraga se moe
obaviti po naslovu monografije, prema bilo kojoj rei koja se nalazi
u tekstu monografija, po farmakolokom dejstvu, po hemijskoj
formuli, po osobinama supstanci... BAZE PODATAKA NA INTERNETU Baza
podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzo pretraivanje i
pristup, koja zajedno sa sistemom za administraciju, organizovanje
i memorisanje tih podataka, ini sistem baze podataka. Elektronske
verzije Merck-ovog indeksa ili neke farmakopeje predtavljaju baze
podataka. Internet predstavlja veoma bogat izvor brzog dolaska do
potrebnih informacija. Uz pomo interneta se danas vrlo lako dolazi
do informacija, ali postoji i opasnost da se doe do lanih i ne
proverenih informacija. Do informacija treba dolaziti preko sajtova
nekih zvaninih institucija. Na web adresi
http://chem.sis.nlm.nih.gov/chemidplus/ nalazi se sajt Nacionalne
biblioteke lekova Sjedinjenih Amerikih Drava. Pristup sajtu je
potpuno besplatan, a mogu se nai informacije vezane za hemijske i
strukturne formule, sinonimi, fiziko-hemijske i toksikoloke osobine
raznih hemijskih supstanci.
3
