Zbirka Prakt Resenja Prekr Sudova

PB

ZBIRKA PRAKTINIH REENJA PREKRAJNIH SUDOVA

1

ZBIRKAPRAKTINIH REENJA

PREKRAJNIH SUDOVA

Napomena: Stavovi autora izraeni u ovoj publikaciji ni na koji nain ne reflektuju stavove Amerike agencije za meunarodni

razvoj, niti Vlade Sjedinjenih Amerikih Drava

2ZBIRKA PRAKTINIH REENJA PREKRAJNIH SUDOVA

3

ZBIRKA PRAKTINIH REENJA

PREKRAJNIH SUDOVA

Beograd, maj 2013. godine


5

SADRAJ:

PREDGOVOR ................................................................................................. 7

UVOD...... ...................................................................................................... 9

METOD RADA .............................................................................................. 11

CILJ PROJEKTA ............................................................................................. 13

GRUPISANJE PRAKTINIH REENJA ............................................................ 14

1. PRAKTINA REENJA ZA POBOLJANJE DOSTAVLJANJA ....................... 151.1. Zajednika dostavna sluba sa redovnim sudom ........................... 161.2. Dostavljanje preko omladinske zadruge ......................................... 161.3. Unapreenje saradnje sa lokalnom potom .................................. 191.4. Dostavljanje preko mesnih kancelarija ........................................... 24

2. PRAKTINA REENJA ZA USPOSTAVLJANJE SARADNJE IZMEU PREKRAJNOG SUDA I DRUGIH ORGANA ............ 282.1. Saradnja sa drugim organima u

sprovoenju zatite od nasilja u porodici ...................................... 282.2. Saradnja sa PIO Fondom na

pribavljanju informacija o okrivljenima ......................................... 362.3. Saradnja sa komunalnom policijom na procesuiranju prekraja ... 392.4. Saradnja sa lokalnom samoupravom na motivisanju policije

za brzo i uspeno okonanje prekrajnog postupka ...................... 412.5. Edukacija ovlaenih podnosilaca zahteva

za pokretanje prekrajnog postupka .............................................. 452.6. Saradnja sa Centrom za socijalni rad ............................................. 472.7. Saradnja sa zdravstvenim ustanovama na

pribavljanju miljenja o potrebi izricanja zatitnih mera ................ 48

3. PRAKTINA REENJA ZA EFIKASNO VOENJE PREKRAJNOG POSTUPKA .................................................... 523.1. Ustanovljavanje pripremnog odeljenja .......................................... 523.2. Prioritetno postupanje po naredbama za dovoenje .................... 533.3. Obezbeenje prisustva okrivljenog putem pasiviziranja adrese ... 543.4. Obezbeenje prisustva policije na zakazanom roitu ................... 583.5. Obezbeenje prisustva okrivljenog putem izdavanja poternice .... 61


4. PRAKTINA REENJA ZA EFIKASNO RUKOVANJE PREDMETIMA ......... 634.1. Organizacija rada sudske pisarnice ................................................. 634.2. Jednobrazno postupanje po zahtevima za naknadu trokova ....... 644.3. Podela pisarnice po odsecima i uvoenje elektronskih

upisnika radi efikasnijeg praenja kretanja predmeta .................. 704.4. Elektronska izrada pojedinanog izvetaja

o izvrenoj uplati novane kazne .................................................... 72

5. PRAKTINA REENJA ZA UNAPREENJE IZVRENJA ODLUKA PREKRAJNIH SUDOVA ........................................ 745.1. Efikasna naplata novanih kazni i trokova

prekrajnog postupka kroz saradnju sa nadlenom policijskom upravom i mesnim kancelarijama

6. PRAKTINA REENJA ZA UNAPREENJE ODNOSA SA KORISNICIMA PREKRAJNOG SUDA ................................. 776.1. Anketiranje stranaka i ostalih korisnika prekrajnog suda .............. 77


7

PREDGOVOR

Usled neadekvatnog zakonskog okvira, loih ekonomskih prilika,

odsustva odgovarajue saradnje sa drugim organima i usled niza drugih

subjektivnih i objektivnih razloga, sudije i svi zaposleni u prekrajnim su-dovima svakodnevno su suoeni sa razliitim problemima u svom radu

koji negativno utiu na njihovu efikasnost i aurnost i stvaraju optu lou

sliku o funkcionisanju prekrajnih sudova. Sudije i administrativni radnici

u prekrajnim sudovima esto su prinueni da ove probleme reavaju

primenom van-institucionalnih, praktinih reenja, koja nisu definisana

zakonom ili drugim propisom, gde dolazi do izraaja njihova inventivnosti

i posveenost poslu koji obavljaju. Zbog ovoga treba iskazati posebno

priznanje sudijama i sudskoj administraciji onih prekrajnih sudova ija su

praktina reenja nala mesto u ovoj zbirci.

Prekrajne sudove treba ohrabriti da razmotre primenu predstavljenih

reenja i u svom radu. Praksa je pokazala da je esto mogue neko reenje

uz odreena prilagoavanja primeniti i u radu drugih sudova. Na taj nain

bi se doprinelo ujednaavanju prakse u reavanju svakodnevnih proble-ma u radu i poboljala opta efikasnost u postupanju prekrajnih sudova.

Kako se veina graana u svom ivotu jedino susree sa prekrajnim su-dovima, uspenost funcionisanja ovih sudova ima esto odluujui uticaj

na optu sliku o radu celokupnog pravosua.

Pokuaj da se ovom zbirkom prikupe i predstave na jednom mestu sva

praktina reenja i tako uine dostupna svim sudovima, svakako predstav-lja pozitivan korak ka uspostavljanju viih standarda u radu prekrajnih

sudova. Imajui u vidu da e ova zbirka imati uticaja na unapreenju rada

prekrajnih sudova samo ako su prikazana praktina reenja dobra, ak-tuelna i primenjiva, ovim elim da pozovem sve prekrajne sudove da

nastave da prijavljuju Udruenju sudija prekrajnih sudova svoja praktina

reenja i tako aktivno doprinesu obogaivanju sadrine ove zbirke.

Zoran Paali

V.f. Predsednika Vieg prekrajnog suda


9

UVOD

Petogodinji Projekat za reformu pravosua i odgovornu vlast

(JRGA1) Agencije Sjedinjenih Drava za meunarodni razvoj (USAID),

prua podrku institucijama pravosua u Srbiji da postanu efikasnije,

transparentnije i odgovornije u obavljanju poslova iz svoje nadlenosti.

Pored podrke pravosudnom sistemu, Projekat je takoe usmeren i na

jaanje kapaciteta nezavisnih agencija i nevladinog sektora u cilju pro-movisanja otvorene, odgovorne i efikasne vlasti u borbi protiv korupcije

i loih praksi upravljanja. Projekat je otpoet u maju 2011. godine i do

sada je razvio niz razliitih aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju postav-ljenih ciljeva Projekta. Izmeu ostalog, kroz direktnu podrku Upravnom

sudu, Viem prekrajnom sudu i ostalim prekrajnim sudovima, Projekat

prua tehniku i strunu pomo kako bi se ojaao rad rukovodeeg i

menaderskog kadra u sudovima, sa ciljem da sudovi postanu efikasniji

u obavljanju svojih funkcija i sposobniji da adekvatnije odgovore potre-bama graana za pravdom.

U sadanjoj praksi prekrajnih sudova najee se javljaju potekoe

u pogledu dostavljanja, naroito u vezi sa pozivanjem i obezbeivanjem

prisustva okrivljenog i drugih uesnika u postupku, kao i problemi u vezi

sa izvrenjem prekrajnih sankcija. U velikim gradovima, kao to su Be-ograd, Novi Sad ili Ni, procenat uspenih dostava ne prelazi 20%, to

se vrlo negativno odraava na trajanje postupka i dovodi do estih na-stupanja zastare prekrajnog gonjenja ili izvrenja prekrajnih sankcija.

Poseban problem predstavlja neefikasna naplata izreenih novanih ka-zni i trokova postupka, obzirom da se prekrajni sudovi moraju osloniti

na saradnju sa drugim organima ili redovnim sudovima pred kojima se

postupak prinudne naplate sprovodi. Kako efikasnost rada ovih organa

i sudova, posebno u veim gradovima, esto nije na zavidnom nivou,

procenat uspeno naplaenih novanih kazni u prekrajnim sudovima

se kree izmeu 15% ili najvie 30%, to predstavlja prilino lo rezul-tat. Pored navedenog, loa procesna disciplina stranaka i njihova opta

1 Judicial Reform and Goverment Accountability Project

10


nezainteresovanost za brzo okonanje postupka, predstavla poseban

problem u radu prekrajnih sudova. Obzirom na kratke rokove za nastu-panje zastarelosti prekrajne odgovornosti ili izvrenja prekrajnih sankci-

ja od samo dve godine, nekoliko desetina hilada prekrajnih predmeta

godinje zastareva to se vrlo negativno odraava na optu ocenu o radu

prekrajnih sudova.

Iz godine u godinu, broj predmeta u radu prekrajnih sudova se po-

veava. Prema podacima iz godinjeg izvetaja Vrhovnog kasacionog

suda, prekrajni sudovi su u 2011. godini primili 602.761 predmet, dok

je ukupno u radu bilo 1.108.990 predmeta, to je neto vie u odnosu na

2010. godinu. Reeno je 644.845 predmeta, a ostalo nereeno 464.145

predmeta, odnosno 48%. Iz ove kratke statistike se vidi da prekrajni

sudovi u svom radu na godinjem nivou imaju preko milion predmeta.

Vie stotina hilada graana imaju svojstvo stranke u postupku. Za veliku

veinu njih prekrajni sudovi su i jedini sudovi sa kojima se susreu zbog

ega uspenost funkcionisanja prekrajnih sudova ima moda odluujui

uticaj na optu sliku graana o radu pravosua.

Saraujui sa veim brojem prekrajnih sudova na sprovoenju ak-tivnosti u okviru Projekta ustanovljeno je da su neki od ovih sudova, radi

reavanja svakodnevnih problema u svom radu, doli do vrlo inventivnih

i dobrih praktinih reenja kojima su ove probleme reili ili barem uma-

njili njihov negativan uticaj na tok, duinu trajanja i uspenost zavretka

prekrajnog postupka. Ovde se nee govoriti o najboljim reenjima iz

sudskih odluka ve o najboljim praktinim reenjima za prevazilaenje

razliitih svakodnevnih problema u radu. Veina prikazanih reenja su

pre organizacione, tehnike nego pravne prirode, kako bi se to moda

oekivalo kada se govori o radu sudova.

10


11

METOD RADA

Udruenje sudija prekrajnih sudova, u saradnji sa Projektom za refor-mu pravosua i odgovornu vlast, u periodu od novembra 2012. godine

do marta 2013. godine organizovalo je vie okruglih stolova na kojima su

uestvovali predstavnici prekrajnih sudova iz gotovo svih delova Srbije.

Mnogi od njih su pre ili na samim okruglim stolovima predstavili svoja

reenja za prevazilaenje problema iz razliitih oblasti rada prekrajnih su-dova. Najvei broj reenja je od strane prekrajnih sudova prezentovan

na posebnom formularu (prilog 1) koji je u tu svrhu sainjen i dostavljen sudovima uz poziv za uee na okruglom stolu.

Predstavnicima prekrajnih sudova je u pozivnom pismu za okrugli sto

objanjeno da su pitanja u formularu data kao vodi za opis reenje, a ne

kao pitanja na koja se trae striktni odgovori. Meutim, kako bi se prezen-tovali svi sutinski elementi primenjenog reenja, od predstavnika sudova

je traeno da njihovi prikazi praktinih reenja minimalno sadre: opisni

naziv praktinog reenja; naziv suda koji ga primenjuje; kratak opis prob-lema i samog reenja; hronoloki redosled klunih radnji u ostvarivanju i

primeni reenja; te cil koj je primenom reenja ostvaren.

Uz sam popunjen formular sa prikazom reenja, od predstavnika

prekrajnih sudova se trailo da dostave i primere dokumenta (spora-zumi, ugovori, odluke itd.) koji su nastali ili primenjeni u vezi sa prika-zanim reenjem. U nameri da i drugi prekrajni sudovi, tamo gde je to

mogue, primene prikazana reenja i u svom radu, prilikom izrade ove

Zbirke prikazana praktina reenja u navedenom formularu pretoena su

u odgovarajue narativne opise uz koje su dati i primeri nastalih, odnos-no primenjenih dokumenta.

Kako je zamisao da se tokom vremena ova Zbirka dopunjuje novim reenjima, formular za prikaz praktinog reenja bie dostupan na sa-jtu Udruenja sudija prekrajnih sudova, na web adresi http://www.

usudprek.org.rs/, kako bi sudovi mogli kontinuirano da alju primere

svojih reenja i time obogauju ovu Zbirku. Udruenje e vriti selekciju

primljenih primera praktinih reenja i vriti dopunu elektronske ver-

12


6

Prilog 1: Formular prikaza najboljeg praktinog reenja

12


13

zije ove Zbirke, koja e takoe preko iste veb adrese biti dostupna svim prekrajnim sudovima.

Od odluujueg znaaja za uspeh ovog projekta je bilo aktivno uee predstavnika prekrajnih sudova u prikuplanju i predstavlanju najbolih praktinih reenja iz svog svakodnevnog rada. Predstavnici sudova koji su predstavili svoja reenja na odranim okruglim stolovima zavreuju posebno priznanje za svoj trud. Ako se ima u vidu da su ova reenja svakako rezultat posveenog rada i proaktivnog odnosa prema reavanju problema od strane predsednika suda, sudija i svih zaposlenih u sudu, njihovo objavlivanje u Zbirci svakako predstavla vid pozitivne afirmacije prekrajnih sudova koji su ova reenja u svom radu i ustanovili. Nadamo se da e predstavnici sudova za prekraje nastaviti i dalje da aktivno do-prinose obogaivanju ove zbirke novim i ako je mogue jo inventivnijim i boljim praktinim reenjima, ime bi njen znaaj za praksu prekrajnih sudova vremenom postajao sve vei.

CILJ PROJEKTA

Cilj organizovanja okruglih stolova u tri razliite regije (Zrenjanin, Ni i Kragujevac) je bio da se to vei broj prekrajnih sudova aktivno ukljui u prikupljanje praktinih reenja, kako bi iz ukupne mase prikupljeni reenja samo ona najbolja nala svoje mesto u ovoj Zbirci. Cilj izdava-nja same Zbirke je da se svi prekrajni sudovi upoznaju sa primenjenim praktinim reenjima kako bi razmotrili njihovu primenu i u svom radu. Time bi se svakako poboljala efikasnosti rada sudova, ujednaila nji-hova praksa i uspostavili vii standardi u postupanju. Takoe je namera da se prikupljanjem praktinih reenja putem navedenog formulara i kroz buduu ulogu Udruenja sudija prekrajnih sudova ustanovi jednobrazan i efikasan nain za indentifikovanje i prikupljanje najbolih reenja, kako bi ova pozitivna praktina iskustva postala dostupna i drugim sudovima. Zbirka sadri uputstva o implementaciji najbole prakse imajui u vidu uspena iskustva drugih sudova. esto su potrebne samo male izmene da bi se prikazano reenje prilagodilo specifinostima rada drugog suda i nala primenu i njegovom svakodnevnom radu. Takoe je namera da se kroz upoznavanje sa prikazanim reenjima i drugi prekrajni sudovi podstaknu na aktivniji odnos prema reavanju problema u svom radu i

razmotre usvajanje novih reenja za njihovo prevazilaenje.

14


GRUPISANJE PRAKTINIH REENJA

Praktina reenja su u Zbirci grupisana u zavisnosti od oblasti na koju

se odnose. Do sada prikupljena praktina reenja radi preglednijeg pred-stavljanja u Zbirci su grupisana na sledee oblasti :

1. Poboljanje dostavlanja

2. Uspostavljanje saradnje izmeu prekrajnog suda i drugih organa

3. Efikasno voenje postupka

4. Efikasno rukovanje predmetima

5. Poboljanje efikasnosti izvrenja

6. Poboljanje odnosa sa korisnicima prekrajnog suda

Ovakvim grupisanjem ne iscrpljuju se sve oblasti u kojima se praktina

reenja za prevazilaenje problema mogu nai, obzirom da je za oekivati

da se Zbirka vremenom dopunjuje reenjima za prevazilaenje prob-lema i u drugim oblastima rada prekrajnih sudova. Takoe, ako doe

do oekivanog usvajanja novog Zakona o prekrajima, izmene postupka

i novi instituti e zahtevati izmene postojeih i ustanovljavanje novih

radnih procesa u prekrajnim sudovima, to e verovatno dovesti do

iznalaenja novih praktinih reenja, dok e neka od postojeih reenja

izgubiti na svom znaaju.

Da bi ova Zbirka u potpunosti ostvarila svoju upotrebnu vrednost i obez-bedila dugotrajnost, reenja koja sadri bi morala da dosledno prate sve

promene koje nastupe u praksi prekrajnih sudova, bilo da su one prouzroko-vane izmenom zakonskog okvira ili usled primene novih tehnologija u radu su-dova. Znaaj Zbirke za rad prekrajnih sudova zavisi iskljuivo od samih sudo-va, odnosno zavisie u budunosti od njihovog aktivnog uea u iznalaenju

i prijavljivanju novih reenja. Samo ako Zbirka sadri aktuelna i primenjiva

reenja, prekrajni sudovi e imati od nje koristi.

14


15

1. PRAKTINA REENJA ZA POBOLJANJE DOSTAVLJANJA

Kao to je napred navedeno, problemi u dostavljanu predstavljaju

jedan od glavnih razloga za odugovlaenje prekrajnog postupka. Po Za-konu o prekrajima poziv predstavlja redovno sredstvo da se obezbedi

prisustvo i uee okrivlenog i drugih stranaka u prekrajnom postupku.

Za sluaj neodazivanja sudskim pozivima Zakon o prekrajima predvia i

druge mere obezbeenja, kao to su jemstvo i zadravanje, meutim oni

se u praksi vrlo malo ili gotovo upote ne koriste, to se posebno odnosi

na upotrebu jemstva. Pozivi i druga pismena se uobiajeno dostavlaju

preko pote, organa unutranjih poslova, zamolnim putem preko drugog

prekrajnog suda ili ree, neposredno u prostorijama suda. Meutim,

obzirom da ovi redovni i uobiajeni naini dostave esto ne daju dovolj-no dobre rezultate, neki od sudova su pribegli iznalaenju drugih naina

dostave za prevazilaenje ovih problema. Pojedini sudovi su pak, radi

reavanja problema koji su postojali u vrenju dostave sudske pote, sa

lokalnom potom zakljuili sporazume ime su uspostavili vii stepen

saradnje i usvojili odreene procedure postupanja, ime su znaajno

poboljali rezultate u dostavljanju a samim tim i smanjili sudske trokove

u ovu svrhu.

U kontaktima sa predstavnicima prekrajnih sudova esto se moglo

uti da sadanji nain na koji je regulisan odnos izmeu JP za PTT usluge

Srbije i Ministarstva pravde nije dobar jer ne stimulie uspeno obavljanje

dostave, obzirom da se za dostavu sudske pote plaa paualna naknada

za svaku pokuanu dostavu, bez obzira da li je ona obavljena uspeno

ili ne. Takoe se moglo uti da se dostava najuspenije i uz najmanje

trokove vri preko sudskih pozivara koji su stalno zaposleni u sudu i

koji su proli kroz adekvatnu obuku. Naalost samo mali broj prekrajnih

sudova imaju zaposlene pozivare i obino je njihov broj nedovoljan u

odnosu na posao koji obavljaju. Mnogi od sudova su bezuspeno traili

od ministarstva odobrenje za proirenje kadrovske liste kao bi zaposlili

pozivare meutim samo mali broj od njih su, zahvaljujui prvenstveno

upornosti rukovodstva suda, u tome imalI uspeha i dobilI neophodno

odobrenje.

16


1.1. Zajednika dostavna sluba

Neki od prekrajnih sudova koji zajedniki koriste sudsku zgradu sa

redovnim sudom dogovorili su uspostavljanje zajednike dostavne slube

kao i zajedniko obavljanje i drugih poslova od interesa za rad oba suda.

Ovakva saradnja obezbeuje racionalizaciju korienja raspoloivih re-

sursa i smanjenje trokova. Primer ovakve saradnje se moe nai u praksi

Prekrajnog i Osnovnog suda u Kikindi koji dele zajedniku zgradu suda.

Reenje je ustanovio v.f. predsednika Prekrajnog suda u Kikindi, sudi-ja Nada Pandurov sa saradnicima.

Kao to je navedeno, Prekrajni sud u Kikindi ima sporazum o sarad-nji sa osnovnim sudom koji obuhvata zajedniku dostavnu slubu,

zajedniku slubu raunovodstva, zajedniko odravanje zgrade kao

zajedniko korienje raspoloivih vozila. Zajedniku dostavnu slubu

ine pet dostavljaa, dva iz prekrajnog i tri iz redovnog suda, koji vre

dostavu sudske pote oba suda u gradskim naseljima na teritoriji optine

Kikinda. Svaki od dostavljaa je zaduen za poseban deo grada na kome

vri dostavu. Ovi dostavljai postiu dobre rezultate, uspevajui da svaki

od njih u proseku tokom jednog meseca od ukupno 700 dostava njih 500

obavi uspeno.

1.2. Dostavljanje preko omladinske zadruge

Dostavljanje pismena i poziva u vezi sa voenjem prekrajnog postup-ka preko omladinske zadruge uveo je i sprovodi Prekrajni sud u Zren-janinu, Prekrajni sud u Novom Sadu, Prekrajni sud u Novom Pazaru i

Prekrajni sud u Jagodini. Na okruglim stolovima se moglo uti da se slia

reenja mogu nai i u praksi drugih prekrajnih sudova, meutim ovde su

izloena reenja samo onih prekrajnih sudova koji su na odgovarajuem

formularu prikazali svojih reenja.

Reenje je ustanovio:

v.f. predsednika Prekrajnog suda u Zrenjaninu, sudija Jelena Gatari sa saradnicima

v.f. predsednika Prekrajnog suda u Novom Pazaru, sudija Rubina Drutinac sa saradnicima

16


17

v.f. predsednika Prekrajnog suda u Novom Sadu, sudija Dejana orevi sa saradnicima

v.f. predsednika Prekrajnog suda u Jagodini, sudija Dragana Mileti sa saradnicima

Prekrajni sud u Zrenjaninu, koji postie odline rezultate u dostavi, pored dva sudska dostavljaa, kada je u pitanju dostava fizikim licima na

podruiju grada, koristi usluge osam kurira angaovanih preko omladin-ske zadruge. U proseku svaki kurir obavi meseno 600 dostava od kojih su

400 uspene. Predstavnici suda u svakodnevnom kontaktu sa kuririma i

rukovodstvom omladinske zadruge analiziraju zato se odreene dostave

ne izvravaju i daju instrukcije kako da se u tim sluajevima dalje postupa.

Takoe, putem redovnih periodinih sastanaka koji se sa svim kuririma

odravaju u prostorijama suda kao i putem vanrednih sastanaka, kada za

to postoji potreba, sa angaovanim kuririma se razmatraju uoeni prob-lemi i reenja za njihovo prevazilaenje. Svi angaovani kuriri prolaze

obuku u sudu kako da na zakonit nain izvre dostavu. U sluaju sporne

dostave angaovani kuriri se preko zadruge pozivaju da o tome daju iskaz

pred sudom. Zahvaljujui dugogodinjoj dobroj saradnji sa zadrugom do

sad nije bilo veih problema u ovom nainu dostavljanja. Kuriri su plaeni

za uspelu dostavu 40 dinara, dok za neuspelu dostavu dobijaju 20 dinara,

te su na taj nain motivisani da urednu dostavu obave to pre.

Organizacija posla je uraena tako da svakodnevno dolazi do preu-zimanja poziva i pismena koja se imaju dostaviti u prostorijama su-

da. Zapisniari, upisniari, referenti izvrenja, referenti ekspedicije,

dostavlaju u pisarnicu sudske pozive i druge sudske odluke u koverta-ma na kojima su oznaeni reoni i po reonima ih rasporeuju na za to

odreenom mestu. Predstavnik dostavlaa svakodnevno preuzima

poilke i nosi dostavlaima koji svako u svom reonu vri dostavu.

Na kraju meseca svaki od dostavlaa dostavla izvetaj o broju uruenih

pismena sa oznaenim brojevima predmeta za koji su izvrili dostavu.

Posebno se evidentiraju: datum prijema, datum uruenja kao i even-tualni razlog zbog koga se uruenje nije izvrilo. Ove sveske se svakog

meseca po nekoliko puta nose u sud i sravnjuju kako bi se na osnovu njih

vrili obrauni za plaanje kurirskih usluga na kraju meseca. Plaanje se

vri po obavljenoj dostavi kako bi kuriri bili motivisani da dostavu uredno

obave. Angaovani kuriri su po pravilu iz istog mesta gde se dostava vri,

18


tako da su upoznati sa svim ulicama i imaju korektan odnos strankama.

Kao to je navedeno, svi kuriri su proli kroz adekvatnu obuku i u skladu

sa tim su upozoreni na obavezu svedoenja na okolnosti u vezi sa dosta-vom, ako se za to evetualno ukae potreba.

Prekrajni sud u Novom Pazaru svakog januara meseca, unazad neko-liko godina, obnavlja svoj ugovorni odnos sa omladinskom zadrugom po

kom osnovu za poslove dostave u gradskim naseljima na teritoriji optine

angauju kurirsku slubu. Time je znaajno poboljana uspenost dostave,

uz istovremeno smanjenje trokova za ovu svrhu u odnosu na period u

kome se sudska pota u gradskoj sredini dostavljala putem lokalne pote.

Odeljenje ekspedicije prekrajnog suda predaje potu angaovanim

kuririma, od kojih je svaki zaduen za poseban deo gradskog podruija.

Svaki od kurira dva puta nedeljno dolazi u sud kako bi preuzeo potu i

istovremeno predao dokaze o izvrenim dostavama radnicima pisarnice.

Svi kuriri su od strane radnika suda obueni da vre dostavu u skladu sa

zakonom i do sada se s tim u vezi nisu uoavali posebni problemi u praksi.

Prekrajni sud u Novom Sadu ima zakluen Ugovor o javnim nabavka-ma malih vrednosti za tekuu godinu sa Omladinskom zadrugom Sloga

o angaovanju kurira za poslove dostave sudske pote na teritoriji grada

Novog Sada. Prema ustanovlenoj praksi, referenti (zapisniari, upisniari

i izvriteli) dostavlaju pismena koja se imaju dostaviti slubi ekonomata

koja ih prosleuje dostavlaima Omladinske zadruge. Kao i u drugim su-dovima svi angaovani kuriri su proli kroz odgovarajuu obuku. Svaki od

angaovanih kurira je zaduen za po jedan reon u gradu, tako da se oni

vrlo brzo upoznaju sa podrujem, rasporedom ulica, kunim brojevima

pa ak i sa pojedinim strankama kojima se esto pozivi dostavljaju, to im

omoguuje da vre dostavu veoma efikasno i brzo.

Prekrajni sud u Jagodini je radi efikasnijeg i jeftinijeg uruenja sud-skih pismena u gradskim sredinama koje pokriva podruje suda takoe

uveo angaovanje sudskih pozivara preko omladinske zadruge.

Prema usvojenoj praksi svi pozivi, sudske odluke i ostala pismena koja

se alu strankama na podruju grada dostavlaju se u pisarnicu suda gde

se vri njihova klasifikacija po reonima u kojima se dostava ima izvriti.

Pismena se zavode u dostavne knjige za svaki reon i po njoj se svakog

dana zaduuju dostavlai. Svaki dostavlja je zaduen za razliiti reon.

18


19

Rok za uruenje pismena je 7 dana, a nakon toga neuruena pismena

se vraaju radi sravnjenja u pisarnicu. Na kraju meseca se vri sabiranje

uruenih pismena radi obrauna naknade dostavljaima.

1.3. Unapreenje saradnje sa lokalnom potom

Po pravilu prekrajni sudovi za dostave u ruralnim podruijima,

dostave pravnim licima kao i za slanja zamolnica koriste usluge pote

sa vie ili manje uspeha. Nekoliko prekrajnih sudova, meu kojima su

sudovi u Zrenjaninu i Kikindi, dostavili su zakljuene sporazume odnosno

protokole o saradnji sa lokalnom potom, ime su znaajno unapredili

saradnju i poboljali uspenost dostave.

Reenje je ustanovio:

v.f. predsednika Prekrajnog suda u Zrenjaninu , sudija Jelena Gatari sa saradnicima

- v.f. predsednika Prekrajnog suda u Kikindi, sudija Nada Pandurov sa saradnicima

Dostava putem pote u Zrenjaninu je zadovoljavajua ali, kako je istak-nuto od strane predstavnika suda, samo zahvaljujui stalnim kontaktima

i saradnji sa nadlenim kontrolorom i upravnicima pote za grad i okolinu.

Dobra saradnja izmeu Prekrajnog suda u Zrenjaninu i JP PTT saobraaja

Srbija, Radna Jedinica potanskog saobraaja Zrenjanin ustanovljena je

Protokolom o meusobnoj saradnji, zakljuenim 24.01.2012, koji je dat u

prilogu (prilog br. 2).

20

ZBIRKA PRAKTINIH REENJA PREKRAJNIH SUDOVAPrilog 2: Protokol o saradnji Prekrajnogsuda u Zranjaninu i PTT

20


21

Pored samog sporazuma, odreeni su predstavnici obe strane, sa za-datkom da u direktnom meusobnom kontaktu prate obavljanje sarad-nje i reavaju uoene probleme u radu. Proizvod ove saradnje je i us-vojena praksa postupanja dostavljaa prema kojoj, u sluaju da se kod

prvog pokuaja dostave na naznaenoj adresi ne nae lice kome se vri

dostava , dostava se pokuava ponovo u popodnevnim satima. Takoe

je usvojena praksa da dostavljai, u sluaju saznanja da se lice kome se

vri dostava nalazi na drugoj adresi na toj adresi pokuaju dostavu. U na-vedenim sluajevima dok se ne pokua sa ponovnom dostavom pota se

nee vratiti sudu kao neuruena.

Na slian nain je ureen i odnos izmeu Prekrajnog suda u Kikindi

i JP PTT Saobraaj Srbija PJ potanskog saobraaja Kikinda Protokolom o

saradnji, potpisanim 02.11.2011., a koji je dat u prilogu (prilog br. 3).

22

ZBIRKA PRAKTINIH REENJA PREKRAJNIH SUDOVAPrilog 3: Protokol o saradnji Prekrajnogsuda u Kikindi i PTT

22


23

24


Putem protokola je izmeu ostalog dogovoreno da pota blagovreme-no obavetava sud o imenima spoljnih kontrolora rada potanske slube,

kako bi se u direktnom kontaku sa njima reavali uoeni problemi u radu

dostavljaa. Takoe je dogovoreno da se sud obrati upravniku pote u

sluaju da kontrolor na zahtev suda ne preduzme odgovarajue mere iz

svoje nadlenosti. Izmeu ostalog, na osnovu uspostavljene saradnje sa

kontrolorom sud aurno dobija od njega izvetaje po zahtevima za prove-ru adrese okrivljenih.

1.4. Dostavljanje preko mesnih kancelarija

Kao to je ve istaknuto, veina prekrajnih sudova dostavu u rural-nim sredinama vre preko lokalne pote. Istovremeno veina sudova ima

problem kako da unapredi dostavljanje u ovim oblastima. Ovakav nain

dostave u seoskim sredinama se pokazao kao poslovino neefikasan obzi-rom da se suvie esto pozivi i pismena vraaju sudu kao neurueni. Za

to postoji vie razloga, poev od nesavesnog rada samih potara i odsus-tva jasne motivacije za obavljanje uspene dostave, do este pojave fa-milijarnosti izmeu potara i lokalnog stanovnitva. Radi prevazilaenja

ovih problema Prekrajni sud u Somboru je ustanovio praksu obavljanja

dostave preko mesnih kancelarija.

Reenje je ustanovio v.f. predsednika suda u Somboru, sudija Sneana

Nikolajev sa saradnicima.

V.f. predsednika Prekrajnog suda u Somboru svake godine obnav-lja ugovor sa naelnikom gradske uprave grada Sombora o angaovanju

zaposlenih u mesnim kancelarijama u seoskim sredinama na teritoriji

optine Sombor na poslovima dostave sudske pote, koji je dat u prilogu

(prilog br. 4).

24


25

19

____________________ : ______________ : _________________.

__________________________

_________________________________________

1.

( : ),

______________________________ _________________________________, ____________________________________.

2.

1.

_____________________________ ________ :____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ _______________________.

3.

2. .

Prilog 4: Ugovor o angaovanju zaposlenihgradske uprave Sombora na poslovima dostave sudske pote

26


20

4.

________________________, _______________________ 2. , 25% , _________________________________, . __________________________ 1. 15. .

5.

, _________________ . e , .

6.

.

7.

. ____________________________________ ________________________

26


27

Naime, na teritoriji optine Sombor ivi oko 100.000 stanovnika , od

kojih blizu 60% ivi u petnaest sela koja se nalaze na teritoriji optine.

Kako svako selo ima svoju mesnu kancelariju, u svrhu vrenja dostave

agaovani su predstavnici svih 15 kancelarija. U saradnji sa Sekretarima

mesnih kancelarija, Prekrajni sud u Somboru je organizovao obuku za

sva lica angaovana na poslovima dostave, kako bi se osposobili da obav-ljaju dostavu u skladu sa zakonom.

Organizacija posla je uraena tako da u prekrajnom sudu zapisniari,

radnici pisarnice i radnici izvrnog odeljenja u posebne koverte za svaku od

mesnih kancelarija sortiraju pozive i sudske odluke koja se imaju dostav-iti. Ovi koverti se dva puta nedeljno dostavljaju mesnim kancelarijama.

Sekretari mesnih kancelarija rasporeuju sudsku potu dostavljaima koji

su po pravilu itelji tih sredina i kao takvi vrlo dobro upoznati sa situaci-jom na terenu. Svaki od angaovanih dostavljaa je u obavezi da jednom

meseno raunovodstvu suda donosi dokaze i izvetaj o obavljenim i

neobavljenim dostavama. Na taj nain se vri provera aurnosti postu-panja svakog od dostavljaa.

Organizovana na opisan nain dostava preko mesnih kancelarija

je izuzetno uspena, do nivoa od 98%. Radi ilustracije efikasnosti ove

dostave valja navesti poreenje da je prekrajni sud za uspenu dostavu

iste koliine sudske pote u 2012 godine mesnim kancelarijama platio

pet puta manji iznos od iznosa plaenog JP za PTT usluge. Inae, lan 4.

pomenutog ugovora predvia naknadu za dostavu u visini od 25% od

vaee tarife koju predvia cenovnik pote za preporuenu dostavu pis-mena, tako da se uz izuzetno visok procenat uspeno obavljenih dostava,

na ovaj nain ostvaruje znatna uteda za budet suda.

28


2. PRAKTINA REENJA NA USPOSTAVLJANJU SARADNJE

IZMEU PREKRAJNOG SUDA I DRUGIH ORGANA

2.1. Saradnja u sprovoenju zatite od nasilja u porodici

Prekrajni sudovi se svake godine susreu sa sve veim brojem

prekraja iz lana 6. (posebno prekraja iz stava 3 ovog lana ), Zakona o

javnom redu i miru (Sl. glasnik RS br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 85/05,

101/05 ), koji u sebi sadre elemente nasilja u porodici, a gde su po pravi-lu rtve. Takoe je povean i broj sluajeva nasilja u porodici kod kojih

su maloletnici rtve ili pak poinioci nasilja. Prema statistici Prekrajnog

suda u Zrenjaninu, a koja je slina statistici veine prekrajnih sudova, u

poslednje tri godine broj predmeta sa elementima nasilja u porodici je

povean za zabrinjavajuih 25,21%.

U ovim predmeta sudovi se susreu sa specifinim potekoama

u voenju postupka koje se ogledaju u nesaradnji rtve u strahu od

poinioca nasilja, njihovom estom menjanju iskaza ili pak izraavanju

molbe da se odsutane od daljeg voenja postupka. Nesporno je da je

ovakvo ponaanje rtve posledica straha od poinitelja obzirom da se u

veini sluaja oni oseaju nezatieno i nebezbedno. Sve ovo ukazuje da

je pored samog procesuiranja poinioca neophodno obezbediti potpunu

i adekvatnu zaitu rtava nasilja kako tokom trajanja postupka tako i pre

i posle njega. Praksa je pokazala da se ostvarivanje ove zatite ne moe

sprovesti bez na lokalnom nivou uspostavljene koordinacije i saradnje

izmeu sudova i svih drugih organa i organizacija koji se bave ovom pro-

blematikom.

U cilju unapreenja postojee prakse i prevazilaenja prepreka u

sprovoenju zatite od nasilja u porodici, Prekrajni sud u Zrenjaninu

je aktivno uestvovao u uspostavljanju saradnje na lokalnom nivou sa

policijom, tuilatvom, centrom za socijalni rad, obrazovnim i drugim

ustanovama od znaaja za reenje ovog problema.

Reenje je obrazloeno od strane v.f. predsednika prekrajnog suda u

Zrenjaninu, sudije Jelene Gatari i sudije Dragane Gardinovaki.

28


29

Polazei od saznaja da se delotvorna zatita od nasilja u porodici moe

postii samo zajednikim i koordiniranim radom svih organa i organizacija

koji se bave ovim problemom, Prekrajni sud u Zrenjaninu je sa polici-jom, tuilatvom i Centrom za socijalni rad, obrazovnim ustanovama i

nevladinim sektorom potpisao Memorandum o saradnji u mrei ivot

bez nasilja koji je dat u prilogu (prilog br. 5).

30

ZBIRKA PRAKTINIH REENJA PREKRAJNIH SUDOVAPrilog 5: Memorandum o saradnji u mrei ivot bez nasilja Prekrajnog suda u Zrenjaninu i relevantnih institucija i organizacija

30


31

32


32


33

34


34


35

Ovaj sporazum o saradnji je potpisan od strane institucija na op-

tinskom i regionalnom nivou u cilju definisanja oblasti i oblika saradnje

na suzbijanju nasilja u porodici. Saradnja navedenih institucija ogleda se

u uspostavljanju standarda u odreivanju i definisanju nasilja u porodici;

u stvaranju baze podataka svih vidova nasilja u porodici; u uspostavl-janju sistemske povezanosti svih institucija u svrhu to efikasnijeg otkri-

vanja i zaustavlanja nasila u porodici i ouvanju bezbednosti rtava; u

zajednikoj obuci, itd.

Saradnja se ogleda i u meusobnom informisanju institucija o svakom

pojedinanom sluaju nasila u porodici kao i zajednikom i koordinisa-nom delovanju nadlenih organa, ime se izmeu ostalog izgrauje po-

verenje u dravne organe i institucije da su u stanju da rtvama nasilja

u porodici obezbede odgovarajuu zatitu. Njime je takoe obezbeena

hitnost u postupanju u zavisnosti od stepena ugroenosti rtve, kao i

adekvatna informisanost rtve o mehanizmima zatite i materijalnoj

podrci koja je za njih obezbeena.

Ovakva multisektorska saradnja omoguava da javni tuilac, kao i

svi ostali koji su ukljueni u saradnju, budu blagovremeno obaveteni o

svakom sluaju porodinog nasilja i da nakon dobijanja relevantnih in-formacija, zajedniki sagledaju prijavljeni sluaj, prepoznaju oblik i inten-zitet nasilja, procene stepen ugroenosti rtve i utvrde mere koje treba

preuzeti u cilju najbolje zatite rtve nasilja. Saradnja ovih institucija

spreava i mogunost dvostrukog kanjavanja, tako to e javni tuilac

na osnovu podataka dobijenih od ostalih organa i institucija sa kojima

sarauje, pravilno okvalifikovati radnju nasilja kao krivino delo ili kao

prekraj.

Na osnovu uspostavljene prakse, a imajui u vidu da se sluaj

porodinog nasilja u veini prvo prijavljuje policiji i to dok je nasilje jo

u toku, policija je duna da odmah po saznanju na licu mesta poalje

najmanje dva policijska slubenika radi intervencije. Nakon preduzi-manja zatitnih mera i prikupljanja informacija i dokaza koji su bitni za

dalji postupak, policija je u obavezi da odmah, putem telefona, obavesti

deurnog zamenika javnog tuioca o okolnostima dogaaja kako bi on

odluio o kvalifikaciji poinjenog dela kao krivinog dela ili prekraja i

po potrebi eventualno naloio zadravanje poinioca krivinog dela, a

36


potom i njegovo privoenje istranom sudiji.

Pored policije, obaveza blagovremenog pruanja raspoloivih infor-macija o nasilju u porodici je utvrena i za optinski centar za socijalni

rad. Do ovih informacija centar dolazi neposrednim obraanjem rtve

porodinog nasilja kao i na osnovu svog rada na terenu. Nakon prijema

takvih informacija, centar za socijalni rad je duan da putem telefona

obavesti deurnog ili drugog zamenika javnog tuioca i da u ugovoreno

vreme rtvu uputi u javno tuilatvo.

U cilju postizanja to vee efikasnosti u saradnji, organizuju se kon-sultativni sastanci sa predstavnicima nadlenih institucija. Ovi sastanci

se odravaju jednom nedeljno u slubenim prostorijama tuilatva i na

njima su prisutni pored tuioca i slubenici iz policije i Centra za socijalni

rad, kao i sudije koje postupaju u predmetima porodinog nasilja. Ve u

prvoj godini saradnje, u 2008. godini, znatno je povean broj podnetih

krivinih i prekrajnih prijava iz ove oblasti i taj trend se i dalje nastavlja.

2.2. Saradnja sa Republikim fondom za penzijsko i invalidsko

osiguranje na pribavljanju informacija o okrivljenima

est problem u praksi prekrajnih sudova je nedostatak podataka o

tanoj adresi prebivalita odnosno boravita okrivljenog na koju se ima

izvriti lina dostava. Iako zakon propisuje obavezu da se u zahtevu za

pokretanje prekrajnog postupka navede adresa prebivalita okrivlje-nog, (lan 156. stav 1, taka 3, Zakona o prekrajima) esto se u praksi

deava da okrivljeni ne ivi na naznaenoj adresi. Bez obzira to Zakon

o prebivalitu i boravitu graana (Sl. glasnik RS br. 87/11) predvia u

lanu 27, stav 1, taka 1, novanu kaznu od 10.000 do 50.000 dinara za

uinjeni prekraj neprijavljivanja prebivalita odnosno boravita, veliki

broj graana jo uvek ne potuje obavezu prijavljivanja promene adrese

prebivalita odnosno boravita, zbog ega je esto nemogue samo na os-novu informacije iz policije o registrovanim adresama graana ustanoviti

adresu na koju se moe izvriti dostava. Iz ovih razloga, a u cilju efikasnog

voenja postupka, pojedini prekrajni sudovi su ustanovili saradnju u raz-meni podataka sa drugim dravnim organima koji poseduju odgovarajue

baze podataka graana. Primer za to je Prekrajni sud u Zrenjaninu,

36


37

koji je, kako bi poveao uspenost u dostavljanju poziva i samim tim sma-

njio odugovlaenje postupka, pristupio saradnji sa Republikim fondom

za penzijsko i invalidsko osiguranje, filijala Zrenjanin.

Reenje je ustanovio v.f. predsednika prekrajnog suda u Zrenjaninu,

sudija Jelena Gatari sa saradnicima.

Ova saradnja je uspostavljena usmenim dogovorom izmeu rukovod-stva suda i Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje filijala

u Zrenjaninu, a na osnovu odredbe lana 90. stav 2 Zakona o prekrajima,

koja propisuje obavezu dravnih organa da sudovima koji vode prekrajni

postupak prue pravnu pomo i izvravaju naloge u poslovima iz svoje

nadlenosti. Sa tim u vezi dogovorena je saradnja da na zahtev prekrajnog

suda fond dostavi sudu podatke o zaposlenju i poslodavcu lica koja imaju

svojstvo okrivljenog u postupku. Ova saradnja je ustanovljena prven-stveno zato to fond poseduje elektronsku bazu podataka o osigurani-

cima njihovim poslodavcima, te je kao takva potpunija od baze koju o

graanima poseduje policija.

U praksi do ove saradnje dolazi kada sud svi ostali izvori za pronalaenje

adrese okrivljenog ne daju rezultat. Tada sudije, zapisniari kao i zapos-leni u sudskoj pisarnici, dopisom se obraaju Republikom fondu za pen-zijsko i invalidsko osiguranje filijala Zrenjanin, sa zahtevom da sudu

dostave podatke o okrivljenom , kao i nazivu, adresu i PIB broj njegovog

poslodavca. Uobiajena praksa ovog suda je da kada prikupi nekoliko

predmeta u kojima je nepoznata adresa okrivljenog, uglavnom krajem

meseca, trai podatke od fonda na ve unapred pripremljenom Obrascu

za to , koji je dat u prilogu (prilog br. 6).

38

ZBIRKA PRAKTINIH REENJA PREKRAJNIH SUDOVAPrilog 6: Forma dopisa PIO fondu za dostavljanje podataka

38


39

Na ovaj nain se preko podataka o zaposlenju okrivljenog dolazi

do adrese na koji mu se moe izvriti lina dostava na radnom mestu.

Takoe se podaci o poslodavcu koriste i kako bi se putem telefona stupilo

u kontakt sa okrivljenim i preneo zahtev da doe u sud. Ovo reenje se

koristi u hitnim sluajevima, kada zaposleni u pisarnici kontaktiraju okri-

vljenog na radnom mestu putem telefona. U svrhu bolje i bre saradnje

po potrebi se organizuju konsultativni sastanci predstavnika Prekrajnog

suda Zrenjanin i Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje

filijala Zrenjanin.

2.3. Saradnja sa komunalnom policijom na procesiranju prekraja

Komunalna policija je kao organ lokalne samouprave ustanovljena

Zakonom o komunalnoj policiji (Sl. glasnik RS br. 51/09), koji je poeo

sa primenom u januaru 2010. godine. U lanu 1. zakon definie da je

svrha komunalne policije da obezbeuje izvravanje nadlenosti grada u

oblastima: komunalne delatnosti, zatite ivotne sredine, ljudi i dobara i

obezbeivanja zatite i odravanje reda u korienju zemljita, prostora,

lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata.

Komunalna policija prvenstveno obavlja preventivnu funkciju tako to

ukazuje subjektu nadzora na utvrene nepravilnosti i odreuje rok za

njihovo otklanjanje. Meutim ona ima i nemalu represivnu ulogu obzi-rom da u njenu nadlenost spada takoe i izricanje i naplata mandat-nih novanih kazni, kao i podnoenje zahtev za pokretanje prekrajnog

postupka.

Kao novoustanovljen organ, kadrovi komunalne policije u veini

gradova jo uvek nemaju dovoljno iskustva i strunog znanja da bi bez

posebnih problema obavljali poslove iz svoje nadlenosti. Ovo se poseb-no odnosi na nedostatak potrebnog strunog znanja za procesuiranje

prekraja iz nadlenosti ovog organa. Praksa je pokazala da je od izuzetne

vanosti da se na poetku fukcionisanja komunalne policije na lokalnom

nivou uspostavi odgovarajua saradnja sa prekrajnim sudom u cilju

breg i efikasnijeg procesuiranja prekraja iz nadlenosti ovog organa.

Dobar primer za to je saradnja Odeljenja komunalne policije u Zrenjaninu

i Prekrajnog suda u Zrenjaninu.

40


Reenje je ustanovio v.f. predsednika Prekrajnog suda u Zrenjaninu,


Nakon prispea prvih prekrajnih prijava podnetih od strane komu-nalne policije, ustanovljeni su brojni nedostaci kako u pogledu formalne

sadrine zahteva, tako i u pogledu obezbeenih dokaza na kojima su

ovi zahtevi zasnovani. Kako bi se ovi problemi reili izmeu rukovodstva

suda i komunalne policije usmenim putem dogovorena je saradnja u or-ganizaciji konsultacija i odgovarajue obuke za komunalne policajce u vezi

sa voenjem prekrajnog postupka. Na osnovu ovog dogovora u pros-torijama komunalne policije nekolicina sudija i radnika suda na elu sa

v.f. predsednika suda predstavili su relevantne delove Zakona i predoili

primere iz prakse. Posebna panja je data podnoenju kvalitetnog zahteva

za pokretanje prekrajnog postupka i uloge, prava i obaveza ovlaenih

podosilaca u prekrajnom postupku.

Nakon sprovedene obuke uoen je znaajan napredak u radu ovog

organa. Ovo se naroito vidi na primerima iz prakse koji se odnose na

kontrolu odluke lokalne samouprave o auto-taksi prevozu po kojoj je ne-ophodno posedovanje odgovarajueg odobrenja za obavljanje ove delat-nosti. Do danas je podneto 150 zahteva za voenje prekrajnog postupka

od kojih niti jedan nije odbaen kao neuredan. Do sada je od ovog broja

meritorno reeno oko 100 predmeta dok su ostali u toku. Ovako visoka

efikasnost u radu suda kada je u pitanju ova specifina vrsta predmeta

direktna je posledica saradnje i stalne komunikacije izmeu suda i ovog

organa. Na ovaj nain je takoe postignuta i svrha kanjavanja obzirom

da je smanjen na minimum broj nelegalnih taksi prevoznika na teritiriji

optine Zrenjanin, ime je konano uveden red u ovu komunalnu delat-nost. Gotovo svi taksi prevoznici pribavili su dokumentaciju potrebnu za

obavljanje auto-taksi prevoza koja je propisana odgovarajuom grad-skom odlukom. Saradnja suda i komunalne policije se i dalje nastavlja

najee u vidu strunih konsultacija izmeu rukovodstva suda i komu-nalne policije na kojim se uglavnom razmatraju opta pitanja u vezi sa

postupanjem u procesuiranju prekraja iz nadlenosti ovog organa.

40


41

2.4. Saradnja sa lokalnom samoupravom na motivisanju

saobraajne policije za brzo okonanje prekrajnog postupka

Kao jedna od posledica sadanjeg akuzatorno-inkvizitorskog kon-cepta prekrajnog postupka esto izgleda da je prekrajni sud jedini

zainteresovan da se postupak brzo i efikasno okona pravilnom i na za-konu zasnovanom odlukom. Stranke, i to kako podnosilac zahteva tako i

okrivleni, su svaki na svoj nain esto potpuno nezainteresovani za tok

i ishod postupka. Podnosioci zahteva obino smatraju da je sav njihov

posao zavren podnoenjem zahteva za pokretanje prekrajnog postup-ka. esto se deava da se ovlaeni podnosilac zahteva za pokretanje

postupka ne trudi da obezbedi ni najmanji dokaz za tvrdnje koje iznosi

u podnetom zahtevu. Ne postoji procesna obaveza a ni jasna motivacija

kod ovlaenih podnosilaca da aktivno uestvuju u postupku kako bi se

isti brzo i efikasno okonao osuujuom odlukom za poinioca prekraja.

To je u praksi znailo da je sud, primoran da izvodi dokaz sasluanjem, na

primer policajca, bezuspeno istog pozivao i po deset puta, to je nemi-novno dovodilo do zastarelosti prekrajnog postupka, i to u veem broju

sluajeva. Iz ovog razloga , u pojedinim sredinama, kao rezultat sarad-nje prekrajnog suda i lokalne samouprave stvoreni su uslovi da se deo

sredstava od naplaenih novanih kazni za saobraajne prekraje u vidu

opreme ili vozila uputi lokalnoj saobraajnoj policiji, ime je ona nepo-sredno motivisana za efikasno i brzo okonanje prekrajnog postupka.

Inae Prema Zakonu o bezbednosti saobraaja, 30% naplaenih

saobraajnih kazni uplauje se na raun optina u Srbiji, to je oko 25 mil-iona evra godinje. Naalost prema izvetajima koje su optinske uprave

dostavile Ministarstvu finansija o rasporeenim prihodima od naplaenih

novanih kazni za saobraajne prekraje od 2009. do 2012. samo 9,7%

sredstava od naplaenih kazni utroeno je namenski za poboljanje bez-bednosti saobraaja. Da stvar bude gora, od naplaenih kazni, 52,5%

sredstava uplauje se na raun MUP-a koji ova sredstva troi na opre-manje celokupnog ministarstva, finansiranje svih slubi umesto da se od

tih sredstava oprema i edukuje samo saobraajna policija kako bi bila

uspenija i aurnija u vrenju svoje nadlenosti na osiguranju bezbed-nosti saobraaja.

42


Reenje je obrazloeno od strane v.f. predsednika Prekrajnog suda u

Kikindi, sudije Nade Pandurov sa saradnicima.

Na osnovu zajednie inicijative v.f. predsednika suda, rukovodstva

policije i lokalne samouprave grada Kikinde, doneseni su odgovarajui

podzakonski akti i obrazovano telo za planiranje raspodele sredsta-va koja se lokalnoj samoupravi vraaju iz republikog budeta po os-novu naplaenih novanih kazni za saobraajne prekraje, u skladu sa

lanovima 17. i 18. Zakona o bezbednosti saobraaja. Optinsko vee

Kikinde je dana 16.08.2010. godine, na osnovu lana 8. stav 1, Zakona o

bezbednosti saobraaja i Statuta Optine , usvojilo Pravilnik o radu Saveta

za bezbednost saobraaja na putevima (Slubeni List optine Kikinda

br.13/10), a koji je dat u prilogu (prilog br. 7), sa zadatkom da utvruje

predlog programa za korienje sredstava za unapreenje bezbednosti

saobraaja na teritoriji optine Kikinda.

42


43

Prilog 7: Pravilnik o radu Saveta za bezbednost saobraajana putevima Optinskog vea Kikinde

44


44


45

Kako je prekrajni sud u Kikindi izvestio, Savet se redovno sastaje sva-ka tri meseca i odluuje o predlogu za raspodelu prispelih sredstava. Od

poetka rada Saveta, svaki put kada se odluivalo o planiranju raspodele

sredstava za unapreenje bezbednosti saobraaja, jedan deo se odvajao

za nabavku opreme za rad saobraajne policije na teritoriji optine Ki-kinda. U prethodnom preriodu je iz ovih sredstava za saobraajnu policiju

nabavljeno slubeno vozilo, odreen broj kompjutera i druge tehnike

opreme. Na ovaj nain korist koju saobraajna policija ima od naplaenih

novanih kazni koje je sud izrekao po osnovu njenih prekrajnih prijava

je oigledna i vrlo konkretna iz perspektive svakog od zaposlenih polica-jaca, obzirom da oni svakodnevno koriste pogodnosti nabavljene opre-mu za unapreenje svoga rada. Ovo je posledino dovelo do drugaijeg,

znaajno savesnijeg odnosa policajaca prema obavezama koje imaju u

prekrajnom postupku. Ovo se najoiglednije manifestuje u njihovom re-dovnom odazivanju na sudske pozive i aurnijem postupanju po nared-bama prekrajnog suda.

2.5. Edukacija ovlaenih podnosilaca zahteva za

pokretanje prekrajnog postupka

Podnoenje urednih zahteva za pokretanje postupka u skladu sa za-konom, kako u pogledu formalne sadrine tako i u pogledu injeninog

opisa uinjenog prekraja je vaan preduslov za efikasno voenje i brzo

okonanje prekrajnog postupka. esto se deava da novo obrazovani

organi usled nedostatka odgovarajue prakse, na poetku svog funkci-

onisanja kao ovlaeni podnosioci, ne podnose uredne zahteve za pokre-tanje postupka. ak i organi koji due vreme podnose zahteve za pokre-tanje postupka ako pod njihovu nadlenost spada sprovoenje kakvog

sloenog propisa, kao i u sluaju izmene propisa kojima se definiu

prekraji iz njihove nadlenosti, takoe mogu imati potekoa u sastav-ljanju urednog zahteva za pokretanje postupka.

Podnoenje neurednih zahteva neminovno dovodi do odugovlaenja

postupka, koji je zapravo u prekidu dok podnosilac ne postupi po na-logu suda i ne uredi svoj zahtev. Problem postaje jo vei ako podnosilac

zahteva ne postupi po nalogu suda ili, to je ei sluaj, samo delimino

uredi svoj zahtev ali nedovoljno da bi sud nastavio sa postupkom. Tada

46


sudu ostaje izbor da odbaci zahtev kao neuredan ili da i dalje nastavi da

od podnosioca trai da dodatno uredi svoj zahtev i rizikuje nastupanje

zastarelosti u kasnijoj fazi postupka. U oba sluaja postupak se nee brzo

i uspeno okonati osuujuom presudom, a to je sutina pokretanja i

voenja postupka.

U cilju pobolanja kvaliteta zahteva za pokretanje prekrajnih postu-paka i njegove usklaenosti sa zakonskim propisima pojedini prekrajni

sudovi periodino ili po potrebi organizuju obuku za predstavnike ovla-

enih podnosilaca prekrajnih prijava sa podruija suda. Mada se na

seminarima razgovaralo i o slinoj praksi drugih prekrajnih sudova, ovde

e biti prikazana praksa prekrajnog suda u Vrcu koji je obrazloio svoje

reenje na odgovarajuem fomularu.

Reenje je ustanovio v.f. predsednik Prekrajnog suda u Vrcu, sudija

Berlovan Luijan sa saradnicima.

Najmanje jednom godinje organizuje se zajednika edukacija kojoj

prisustvuju sudije prekrajnog suda i predstavnici ovlaenih podnosilaca

zahteva sa podruja suda. Do sada se obuka najee organizovala za pri-padnike saobraajne policije obzirom na sloenost materije Zakona o bez-bednosti saobraaja koji oni primenjuju. Na obuci su obavezno prisutne

sve sudije kao i komandir saobraajne policije i policijski slubenici koji

rade na terenu sa zadatkom da uoavaju prekraje i sastavljaju zapisnike

kao i policijski slubenici koji na osnovu zapisnika sainjavaju zahteve za

pokretanje prekrajnog postupka. Obuka se prenstveno sprovodi kroz in-teraktivnu komunikaciju izmeu predavaa, prekrajnih sudija i uesnika

obuke, policijskih slubenika. Nakon prezentacije odgovarajue teme

postavlaju se direktno pitanja sudijama u pogledu spornih situacija iz

prakse. Razgovara se o konkretnim prekrajima i situacijama uoenim na

mestima izvrenja prekraja. Sudije daju odgovore na pitanja i upuuju

policijske slubenike na koji nain primeniti zakonski propis i konsta-

tovati prekraj u samom zapisniku te kako obrazloiti injenini opis

uinjenog prekraja. Sudije u zavisnosti od uoenih problema u prethod-nom periodu takoe skreu panju policijskim slubenicima na koji nain

u pojedinim spornim situacijama treba postupati, ime se otklanjaju ra-zlozi za mogue nesuglasice i obezbeuje ujednaen rad svih policijskih

slubenika.

46


47

2.6. Saradnja sa Centrom za socijalni rad

U svrhu reavanja problema u oblasti zatite od nasila u porodici i

maloletnike prekrajne delikvencije, kao i u drugim sluajevima kada je

sudu neophodna pomo ili uee u postupku specijalizovanih institucija,

pojedini prekrajni sudovi imaju pismene ili usmene sporazume o sarad-nji sa optinskim centrom za socijalni rad kao i sa drugim dravnim ili

nevladinim organizacijama koje se bave problematikom zatite posebno

ranjivih drutvenih ili socijalnih kategorija graana. Mada se u praksi i

drugih prekrajnih sudova mogu nai vie ili manje slini primeri sarad-nje, ovde e biti izloena praksa prekrajnog suda u Zrenjaninu koji je

prijavio i obrazloio ovo praktino reenje.

Reenje je ustanovio v.f. predsednika Prekrajnog suda u Zrenjaninu,


Imajui u vidu znaaj uloge Centra za socijalni rad u preventivi a poseb-no u ranom otkrivanju nasilja u porodici, Prekrajni sud u Zrenjaninu pre

zakljuenja Memoranduma o saradnji na spreavanju nasilja u porodici,

o emu je ve bili rei, jo 2004. godine, potpisao je poseban Protokol o

saradnji sa Centrom za socijalni rad. Protokolom o saradnji ureuju se

meusobni odnosi izmeu prekrajnog suda i centra kako bi se omoguilo

lake ostvarenje prava iz socijalne i porodinopravne zatite korisnicima

usluga centra. Zajedniki je ustanovljena potreba saradnje izmeu centra

kao organa koji se bavi preventivom i prekrajnog suda kao represivnog

organa u cilu razvijanja i unapreenja preventivnih aktivnosti koje do-prinose spreavanju i suzbijanju socijalnih problema i njihovih uzroka.

Meusobna saradnja se ogleda prevenstveno u davanju strunog milenja

i saveta iz oblasti socijalne i porodinopravne zatite, kada je to neophod-no za donoenje zakonite odluke u prekrajnom postupku. Saradnja se

takoe odvija i u pruanju meusobne pomoi u oblasti maloletnike de-likvencije i zatite od nasila u porodici, te u sprovoenju zajednikih ak-tivnosti na edukaciji i unapreenju strunog znanja sudija i zaposlenih u

Centru za socijlani rad.

Od strane v.f. predsednika suda prate se rezultati primene ovog

reenja. esto se na nedelnom nivou odravaju konsultativni sastan-

48


ci sa predstavnicima Centra za socijalni rad u cilju urgentnog reavanja

uoenih problema u radu ili hitnog obezbeivanja pomoi ili zatite so-cijalno ugorenim kategorijama graana koji se u postupku pojave kao

rtve porodinog nasilja ili pak kao poinioci prekraja.

2.7. Saradnja sa zdravstvenim ustanovama na pribavljanju

miljenja o potrebi izricanja zatitnih mera

U praksi prekrajnih sudova poseban problem predstavlja pribavljanje

strunog miljenja o duevnom zdravlju okrivljenog i potrebi odreivanja

zatitnih mera. Ovo je posebno esta situacija kod povratnika koji ine

prekraje u stanju alkoholisanosti ili pod uticajem narkotika, obino iz

oblasti javnog reda i mira. Takoe je istraivanjem u projektu nasilje u

porodici za 2003. godinu utvreno da je 41,75% uinilaca prekraja sa

elementima nasila u porodici to uinilo pod dejstvom alkohola. Nasuprot

ovako visokom procentu uinilaca prekraja sa elementima nasilja koji su

poinjeni pod dejstvom alkohola, prekrajni sudovi su izrekli nesrazmerno

mali broj zatitnih mera obaveznog psihijatrijskog leenja. Usled relativno

malog broja zdravstvenih ustanova koje imaju odgovarajue strunjake,

psihijatre i psihologe, kao i zbog velikih trokova angaovanja vetaka,

prekrajni sudovi, posebno oni iz manjih mesta, imaju velikih problema

da bez znaajnog odlaganja postupka i velikih trokova pribave struno

miljenje o psihikom stanju okrivljenog i potrebi njegovog leenja.

Kao to je navedeno, usled znatnih potekoa da odgovore zahtevu iz

lana 53. stav 2 Zakona o prekrajima i obezbede struno miljenje vetaka

odnosno nadlene zdravstvene organizacije, prekrajni sudovi po pravilu

izbegavaju da izriu zatitne mere osim u ekstreminim sluajevima kada

se postupak vodi protiv viestrukih povratnika koji u stanju alkoholisanos-ti uestalo ine prekraje sa elementima nasilja. Na ovaj nain se osobe

sa duevnim poremeajima koje mogu potencijalno biti veoma opasne za

okolinu esto ostaju bez strunog nadzora i adekvatnog leenja. Mnoga

iskustva iz prakse jasno ukazuju da je veoma esto alkoholizam bitna

komponenta nasila u porodici, pa je stoga i njegovo suzbijanje, a kada je

potrebno i leenje nasilnika koji je alkoholiar, svojevrsni conditio sine qua

48


49

non za spreavanje sluajeva daleg vrenja nasila od strane konkretnog lica. Imajui u vidu da je svrha primene zatitne mere da otkloni uslove

koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje novog prekraja, jasno

je da se ovakvim postupanjem sudova gubi preventivna uloga koju sudovi

inae treba da imaju u suzbijanju prekraja.

U cilju prevazilaenja problema u vezi sa pribavljenjem strunog mi-

ljenja neki prekrajni sudovi su ustanovili saradnju sa odgovarajuim

zdravstvenim ustanovama sa svoje teritorije. Ovde e biti izloeni primeri

saradnje koju su prekrajni sudovi u Kragujevcu i Lazarevcu uspostavili sa

odgovarajuim zdravstvenim ustanovama mada je mogue nai jo takvih

primera saradnje u praksi prekrajnih sudova.

Reenje su ustanovili:

v.f. predsednika Prekrajnog suda u Lazarevcu, sudija Milica ivojinovi sa saradnicima

v.f. predsednika Prekrajnog suda u Kragujevcu, sudija Suzana Rajovi sa saradnicima

Lazarevac je rudarsko mesto u kojem alkoholizam kao i narkomanija,

naalost predstavlaju ozbiljan problem za celokupnu lokalnu zajednicu.

Uviajui znaaj i veliinu ovog problema lokalna samouprava, pravosud-ni organi, Centar za socijalni rad, zdravstvene ustanove i lokalna policijska

uprava ustanovili su odreene vidove saradnje i koordinacije na preven-tivnom i represivnom suzbijanju ove pojave.

Prema ustanovljenoj praksi, saradnja izmeu Prekrajnog suda u Laza-revcu i Doma zdravla u Lazarevcu se odvija tako da kad sud primi zahtev

za pokretanje postupka u kome je predloeno izricanje zatitne mere ili

ako sam sud proceni da je to potrebno, sud se obraa dopisom Domu

zdravla u Lazarevcu sa zahtevom da lekari specijalisti neuropsihijatrije

daju svoje milenje u formi izvetaja o potrebi leenja okrivljenog, a ako

je leenje potrebno da li u ustanovi otvorenog ili zatvorenog tipa i u kom

vremenskom periodu. U sluaju potrebe postupanja po lanu 294. ZoP-

a, odnosno kad je u pitanju tei prekraj iz oblasti javnog reda i mira ili

tei prekraj kojim se ugroava ivot ili zdravlje ljudi, ili ako to zahtevaju

interesi opte bezbednosti ili razlozi morala, prema praksi dogovorenoj

sa Policijskom upravom u Lazarevcu, ovaj izvetaj se prekrajnom sudu

podnosi zajedno sa zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka. Vano

50


je napomenuti da sud za izradu izvetaja ne plaa nikakvu naknadu Domu

zdravlja , obzirom da se procena lekara neuropsihijatra vri kao redovan

lekarski pregled koji je pokriven zdravstvenim osiguranjem iji su korisnici

svi graani Srbije.

Na slian nain se odvija i saradnja Prekrajnog suda u Kragujevcu sa

Klinikim centrom u Kragujevcu. U sluaju potrebe pribavljanja miljenja

o potrebi psihijatrijskog leenja, prekrajni sud se obraa posebnim dopi-som Klinikom centru, iji primer je dat u prilogu (prilog br. 8).

U dopisu sud u kratkom izlae osnovne podatke u vezi sa prekrajnim

postupkom koji se vodi protiv lica za koga se trai struno miljenje. Radi

potpunijeg uvida u spise predmeta, uz ovaj dopis prilae se i zahtev za

pokretanje prekrajnog postupka u kome je predloeno izricanje zatitne

mere i u kome su navedene sve bitne injenice u vezi sa poiniocem i

delom koje mu se stavlja na teret. Iz istog razloga po potrebi u dopisu se

u kratkom navode izvedeni dokazi i sadrina izjava svedoka. Dopisom se

od Klinikog centra trai struno miljenje da li je okrivljenom neophodno

izrei predloenu zatitnu meru obaveznog leenja, u kojoj vrsti ustanove

i u kom vremenskom periodu. Kao i sud u Lazarevcu, za dato miljenje

sud ne plaa Klinikom centru nikakvu posebnu naknadu. Ovo je posebno

vano kada se ima u vidu ogranien budet za operativne trokove koji

sudovi imaju na raspolaganju za ovu godinu. Na ovaj nain, umesto vi-sokih honorara za angaovanje vetaka, primenom ove saradnje dolazi

se do reenja koje predstavlja znaajno rastereenje za budet suda. Ovo

je posebno vano kada se ima u vidu da je sud prinuen esto da sam

pokriva ove trokove bez obzira na krajnji rezultat postupka obzirom da

po pravilu poinioci prekraja za koje je potrebno dati struno miljenje

nemaju sredstava iz kojih bi se mogli ovi trokovi prinudno naplatiti.

50


51

Prilog 8: dopis Prekrajnog suda u Kragujevcu Klinikom centru Kragujevac

52


3. PRAKTINA REENJA ZA EFIKASNO VOENJE PREKRAJNOG POSTUPKA

3.1. Ustanovljavanje Pripremnog odeljenja

Polazei od pretpostavke da ispitivanje formalne urednosti zahteva

za pokretanje prekrajnog postupka predstavlja nepotreban teret za ve

preoptereene sudije, neki od prekrajnih sudova poverili su delimino

ove poslove sudskoj administraciji odnosno sudskim pomonicima. Sa

ciljem sprovoenja neke vrste preliminarne provere zahteva za pokreta-

nje postupka neki od prekrajnih sudova su otili i korak dalje formira-

njem posebnih tzv. Pripremnih odeljenja u okviru sudske pisarnice.

Reenje je ustanovio v.f. predsednika Prekrajnog suda u Aranelovcu,

sudija Marica Milovanovi sa saradnicima.

Reenje je ustanovljeno Godinjim rasporedom poslova i primenjuje

se od 01.01.2013. godine. Pripremno odeljenje sainjavaju dva sudska

pomonika i jedan zapisniar. U praksi se ovo reenje primenjuje tako to

upisniar, po zavoenju predmeta u glavni upisnik, predmete dostavlja

pripremnom odeljenju. Sudski pomonici po prijemu predmeta pregle-davaju zahteve za pokretanje postupka i uporeuju njihove navode sa

sadrinom priloenih dokumenata (prekrajna prijava, slubena beleka

podnosioca, zapisnik o inspekcijskom pregledu, itd.). Sudski pomonici

imaju obavezu da provere tanost u zahtevu navedenih imena, adrese,

brojeve, registarskih tablice, podatke koji indentifikuju pravno i odgo-vorno lice, itd. Takoe proveravaju i da li je zahtev podnesen od strane

ovlaenog podnosioca.

Nakon ovih provera, sudski pomonici vre uvid u injenini opis

poinjenog prekraja i proveravaju da li on sadri bitna obeleja navede-nog prekraja. Oni takoe vre proveru da li zahtev za pokretanje postup-ka sadri sve obavezne elemente iz lana 156. Zakona o prekrajima.

Ukoliko zahtev za pokretanje postupka treba u bilo kom smislu dopu-niti ili ispraviti, sudski pomonik o tome sastavlja slubenu beleku

52


53

nadlenom sudiji za taj predmet. Ako je zahtev uredan, predmet se bez

posebnih beleki ili napomena dostavlja sudiji u rad. Primljene predmete

sudski pomonici dele izmeu sebe ravnomerno tako da jedan vri pro-vere u predmetima zavedenim pod parnim brojevima dok drugi prov-erava one pod neparnim brojevima. Predmeti se ne smeju zadravati u

prijemnom odeljenju, od momenta prijema do dostave nadlenom sudiji

u rad, due od 5 radnih dana. Ovo naravno nisu jedini poslovi koje ova dva

sudska pomonika obavljaju, obzirom da pored ovih obaveza oni pomau

sudijama u pripremi i izradi odluka, praenju sudske prakse i pripremi

izvetaja za kolegijum suda.

3.2. Prioriteno postupanje po naredbama za dovoenje

Mnoge sudije prekrajnih sudova smatraju da policija jo uvek ne treti-ra prekrajne sudove kao redovne sudove. Kao primer za to navode dale-ko manju aurnost policije kada postupa po naredbama prekrajnih su-dova u odnosu na postupanja po naredbama izdatim od strane redovnih

sudova. ak i oni prekrajni sudovi, kao to je sud u Zrenjaninu ili Kikindi,

koji inae ima odlinu saradnju sa lokalnom policijom, broje na hiljade

neizvrenih naredbi od strane policije. Po pravilu broj neizvrenih naredbi

proporcionalno raste sa veliinom suda odnosno brojem stanovnika nad

kojima sud ima nadlenost, tako da prekrajni sudovi u veim mestima

imaju i po vie hiljade neizvrenih naredbi. Ovaj problem dobija takve

razmere da poinje da ozbiljno ugroava auran rad prekrajnih sudova i

kao takav zavreuje hitno razmatranje reenja na nivou nadlenih mini-starstava za poslove pravosua i unutranjih poslova.

U cilju smanjenja broja zastarelih predmeta zbog neblagovremeno

realizovanih naredbi o dovoenju, neki prekrajni sudovi su u saradnji

sa lokalnom policijskom upravom dogovorili poseban nain prioritet-nog postupanja po naredbama suda, kako bi se predupredilo nastupa-

nje zastarelosti prekrajnog gonjenja ili izvrenja prekrajnih sankcija u

predmetima u kojima su naredbe izdate. Ovde e biti izloeno iskustvo

Prekrajnog suda u Kragujevcu koji je primenio ovo reenje.

Reenje je ustanovio v.f. predsednika Prekrajnog suda u Kragujevcu,

sudija Suzana Rajovi sa saradnicima.

54


Reenje je ustanovljeno na osnovu usmenog dogovora izmeu ruko-vodstva prekrajnog suda i policijske uprave. Organizacija posla se odvija

tako to se prilikom izdavanja naredbe o dovoenju, na samoj naredbi

ispisuje datum nastupanja apsolutne zastarelosti pa samim tim policijska

uprava, po prijemu naredbi, u zavisnosti od navedenog datuma u prio-

ritetno postupanje uzima naredbe gde najpre preti nastupanje zastare.

U sluaju nenavoenja datuma, policijska uprava bi realizaciju naredbi

vrila prema redosledu prijema ili na neki drugi nain koji odgovara in-ternoj organizaciji posla odnosne policijske uprave. Od dva primerka u

kojima se naredbe izdaju datum zastarevanja se navodi samo na prime-

rku koji ostaje u Policijskoj upravi, tako da se na primerku koji se uruuje

okrivljenom ne nalazi ovaj datum, kako se on ne bi dodatno podsticao na

izbegavanje obaveze do nastupanja zastare.

U cilju praenja efikasnosti ovakvog naina postupanja, sudije dostav-ljaju periodine pismene izvetaje v.f. predsedniku suda o broju zasta-relih predmeta zbog nerealizovanih naredbi o dovoenju. O uoenim

nedostacima u postupanju se nakon analize ovih izvetaja raspravlja na

nivou suda kao i na periodinim koordinacionim sastancima sa rukovod-stvom policijske uprave.

Na osnovu dosadanjeg praenja rezultata postupanja policije po ova-ko utvrenim prioritetima u postupanju po sudskim naredbama moe se

zakljuiti da se na ovaj nain znaajno smanjio broj zastara usled ne-blagovremenog postupanja policije te da se ovaj nain postupanja moe

primeniti kao prelazno reenje koje moe ublaiti negativne posledice

koje na aurno voenje prekrajnog postupka ima veliki broj neizvrenih

naredbi.

3.3. Obezbeenje prisustva okrivljenog putem pasiviziranja adrese

Prekrajni sudovi esto ne mogu uruiti okrivljenom pozive i druga pis-mena, koja mu se imaju lino dostaviti, zato to se on ne nalazi na prijav-ljenoj adresi. Slino se deava i kada treba pozvati svedoke ili oteene

to znaajno usporava redovan tok postupka. Ova pojava je posledica

injenice da se veliki broj graana jo uvek ne pridrava zakonske obaveze

da prijavi promenu adrese svog prebivalita, odnosno boravita uprkos

54


55

inkriminaciji proputanja ove obaveze kao prekraja sa zapreenom

nemalom novanom kaznom. Kao to je ranije ve istaknuto, Zakon o

prebivalitu i boravitu graana (Sl. glasnik RS br. 87/11) predvia u lanu

27, stav 1, taka 1, novanu kaznu od 10.000 do 50.000 dinara za uinjeni

prekraj neprijavljivanja prebivalita, odnosno boravita. Osnovano se

moe pretpostaviti da je nepridravanje graana ovoj obavezi direktna

posledica tzv. izvesnosti nekanjavanja, odnosno injenice da su u sud-skoj praksi gotovo nepoznati sluajevi kanjavanja za ovaj prekraj.

U cilju prevazilaenja problema u pronalaenju okrivljenih i drugih

uesnika u postupku, mnogi prekrajni sudovi su sa nadlenom policijskom

upravom dogovorili saradnju na utvrivanju stvarne adrese uesnika u

postupku. Mada je ova praksa prisutna i u drugim prekrajnom sudovima

(Beograd, na primer), ovde e biti izloena praksa Prekrajnog suda u Ki-kindi koji je prijavio i obrazloio ovo reenje.

Reenje je ustanovio v.f. predsednika Prekrajnog suda u Kikindi, sudi-ja Nada Pandurov sa saradnicima

Na osnovu usmenog dogovora v.f. predsednika suda sa rukovodstvom

Policijske uprave Kikinda ustanovljena je praksa aurnog postupanja po

zahtevima suda za proveru injenice stalnog stanovanja, odnosno privre-menog boravka, na adresi na kojoj je graanin prijavio prebivalite, odnos-no boravite, u skladu sa lanom 18. Zakona o prebivalitu i boravitu

graana. U praksi, za lica kojima se nije mogla izvriti dostava i ustanoviti

nova adresa, prekrajni sud podnosi policijskoj upravi odseku za up-ravne poslove, zahtev za proveru prijavljene adrese ( prilog br. 9).

56

ZBIRKA PRAKTINIH REENJA PREKRAJNIH SUDOVAPrilog 9: Zahtev policijskoj upravi za proveru adrese stanovanja Prekrajnog suda u Kikindi

56


57

Postupajui po zahtevu , iz policijske uprave se alje patrola da izvri

terensku proveru injenice stalnog stanovanja, odnosno privremenog

boravka, na adresi na kojoj je lice formalno prijavilo prebivalite, odnos-no boravite. Ako se utvrdi da lice ne stanuje na adresi na kojoj ima pri-javljeno prebivalite, odnosno boravite, ili ako se utvrdi da je prilikom

prijave prebivalita, odnosno boravita, dao neistinite podatke, Odsek

za upravne poslove donosi reenje kojim pasivizira adresu prebivalita,

odnosno boravita tog lica.

Kada se graanin sa pasiviziranom adresom pojavi u policijskoj up-ravi da pribavi ili produi vanost kakvog linog dokumenta (line karte,

pasoa, vozake ili saobraajne dozvole, itd.) to mu se nee omoguiti,

ve e mu se uruiti reenje o pasiviziranju adrese. Sve dok ne ispuni

obavezu, iz lana 18. stav 3. navedenog zakona, da u roku od osam dana

od dana prijema reenja o pasiviziranju adrese prijavi prebivalite i adresu

na kojoj stvarno stanuje, graaninu se nee izdati ili produiti vanost

linog dokumenta ili dozvole. Na ovo reenje graanin moe izjaviti albu

ministarstvu nadlenom za unutranje poslove u roku od osam dana od

dana prijema reenja. Pored obaveze da prijavi stvarnu adresu stanova-

nja, ustanovljena je i praksa da se izdavanje odnosno produenje vanosti

navedenih dokumenata ne dozvoli dok graanin ne donese i potvrdu

izdatu od strane prekrajnog suda da je ispunio svoju obavezu u vezi sa

prekrajnim postupkom.

Ceo postupak oko pasiviziranja, provere i prijave adrese moe trajati

danima, pa ak i nedeljama u sluaju potrebe za terenskom proverom

adrese od strane policijske patrole. Kako za to vreme graanin nije u

mogunosti da vozi automobil, putuje ili obavlja kakav drugi posao za koji

su mu potrebna lina dokumenta ili dozvola , svesni da su sami prouz-rokovali ovaj zastoj izbegavanjem prijema sudske pote, mnogi graani

kada jednom prou kroz ovu dugotrajnu proceduru imaju znatno save-

sniji odnos prema obavezi prijema sudskih poziva i pismena.

U vezi sa iznesenim, interesantno je pomenuti da je novim Zakonom o

prekrajima Crne Gore ( Sl.list CG br. 01/11, 06/11, 39/11 ) uskraivanje

izdavanja vozake dozvole ili produenja registracije vozila formalizovano

u zakonu kao vid pasivnog prinudnog izvrenja novanih kazni (lan 235.

zakona ). Slino reenje predvia i nacrt novog Zakona o prekrajima,

58


koji u lanu 336, predvia da se u svrhu naplate izreene novane kazne,

trokova postupka i drugih dosuenih novanih iznosa koji su evidenti-rani u registru novanih kazni, kanjenom licu, dok u potpunosti ne izmiri

dugovani iznos, nee se dozvoliti izdavanje dozvola ili uverenja za ije su

izdavanje nadleni organi uprave, osim onih koja se odnose na lini sta-tus, kao ni registracija odnosno promena registracije pravnog lica ili regis-tracija preduzetnike delatnosti koje podrazumevaju promenu poreskog

identifikacionog broja.

3.4. Obezbeenje prisustva policajca na zakazanom roitu

Pored problema da obezbede prisustva okrivljenih u postupku, prekrajni sudovi esto imaju potekoa i kada je u pitanju prisustvo u postupku predstavnika ovlaenih podnosilaca zahteva za pokre-tanje postupka, a posebno predstavnika saobraajne i obine policije. Naime, policajci koji su i utvrdili postojanja prekraja obino se pozivaju da u postupku daju iskaze ili da se suoe sa okrivljenima. Pravdajui se nemogunou odsustvovanja sa svojih redovnih poslova mnogi od poli-cajaca se neredovno odazivaju sudskim pozivima. Problem predstavlja veliki broj zahteva podnesenih od strane saobraajne policije, odnosno kako uskladiti veliki broj predmeta u kojima je neophodno prisutvo poli-cajaca sa njihovim radom po smenama. Takoe se esto deava da su policajci neplanirano angaovani usled kakvih vanrednih dogaaja ili da obavljaju uviaje saobraajnih nezgoda. U svrhu reavanja ovih prob-lema neki od prekrajnih sudova su pribegli zakazivanju roita u sarad-nji i koordinaciji sa lokalnom policijom. Ovde e biti izloeno reenje pri-menjeno od strane prekrajnih sudova u Zrenjaninu, Kragujevcu i Novom Sadu, mada je mogue u praksi nai i druge primere ove saradnje.

Reenje je ustanovio :

- v.f. predsednika Prekrajnog suda u Zrenjaninu, sudija Jelena Gatari sa saradnicima.- v.f. predsednika Prekrajnog suda u Subotici, sudija Ljubo Simi sa saradnicima- v.f. predsednika Prekrajnog suda u Kragujevcu, sudija Suzana Rajovi sa saradnicima.- v.f. predsednika Prekrajnog suda u Novom Sadu, sudija Dejana orevi sa saradnicima.

58


59

Na osnovu usmenog dogovora izmeu v.f. predsednika Prekrajnog suda Zrenjanin i Komandira saobraajne policije u Zrenjaninu, jo 2004. godine ustanovljena je praksa prema kojoj sud od saobraajne policije,

do dvadesetog u mesecu, dobija spisak sa imenima svih saobraajnih

policajaca i naznaenim datumima kada e se svaki od njih narednog

meseca pojaviti u sudu. Prilikom sastavljanja ovog spiska vodi se rauna o

ukupnom vremenu angaovanja policijskog slubenika, njegovim odsus-tvima (odmori, slobodni dani, obuka, i slino) kao i o drugim planiranim

aktivnostima.

Po prijemu ovog spiska, sekretar suda se stara da se svi predmeti u

kojim se odreeni policajac ima pojaviti zakau jedan za drugim na dan

naveden u spisku pored njegovog imena. Na taj nain se omoguuje da

se policajac samo jednom meseno pojavljuje u sudu, ime se znaajno

olakava organizacija njegovog posla. Istovremeno se obezbeuje njego-vo prisutvo u svim predmetim gde je to neophodno za donoenje odluke.

Imajui u vidu da se primenom ovog reenja nedolazak policije praktino

iskorenio kao razlog za odlaganje roita, ovakav nain zakazivanja roita

se pokazao kao vrlo uspenim za obezbeivanje prisustva policije u

postupku. U sluaju kakvih vanrednih dogaaja koji zahtevaju angaovanje

policije u vreme kada je zakazano njihovo pojavljivanje u sudu, o tome se

putem telefona obavetava sud kako bi izvrio odgovarajue promene u

rasporedu suenja.

Vrlo slino reenje u svojoj praksi primenjuje i Prekrajni sud u Vrcu. Da bi se izbeglo viestruko pozivanje policajaca u svojstvu svedoka, dogo-voreno je da policijske stanice blagovremeno, a najkasnije do dvadesetog

u mesecu, dostave raspored dana kada saobraajni policajci u nared-nom mesecu mogu da pristupe u sud radi davanja izjava, odnosno radi

suoenja. Po prijemu rasporeda sudije odreuju za naznaeni datum

roita u predmetima gde su ti policajci svedoci i istovremeno pozivaju

okrivlene i po potrebi i druge svedoke u tim predmetima. Da bi se izbe-glo dupliranje poziva, posebnim rasporedom je odreeno da referenti

pozivaju svedoke policajce u dva termina meseno.

Rukovodstvo Prekrajnog suda u Kragujevcu je u dogovoru sa koman-

dirom saobraajne policije ustanovilo praksu po kojoj sudije predaju

sekretaru suda spiskove sa imenima policajaca kojima narednog meseca

60


treba uruiti najvei broj poziva za sasluanje ili suoenje. Komandiru

policijske stanice se prosleuje objedinjen spisak sa imenima policajaca

i datumima kada se svaki od njih treba pojaviti u sudu. Uobiajeno je da

se po dvoje policajaca pozivaju na isti dan. Ovaj spisak se prosleuje i

sudijama kako bi na vreme pripremili sve predmete u kojima treba da

sasluaju policajce ili sprovedu njihovo suoenje sa okrivljenima. Koman-dir saobraajne policije se stara da policajci budu osloboeni drugih

obaveza kako bi se u zakazano vreme pojavili u sudu. Na dan odreen za

njihovo pojavljivanje po dvojica policajaca sa spiska dolaze u sud gde idu

iz jedne u drugu sudnicu i daju izjave ili obavljaju druge potrebne radnje

u svim predmetima u kojima je njihovo uee potrebno. U sluaju neo-dazivanja policajaca ili pojave kakvih drugih problema u vezi sa njihovim

ueem u postupku, organizuju se koordinacioni sastanci sa komandi-rom saobraajne policije kako bi se raspravila mogua reenja. Do sada

su svi problemi reavani u hodu ili na ovim sastancima i od poetka

primene ovakvog naina pozivanja neodazivanje policajca je prestalo da

bude razlog za odlaganje i odugovlaenje prekrajnog postupka.

Prekrajni sud u Novom Sadu je takoe organizovao saradnju sa

policijom tako da svedok policajac odreenog dana dolazi na roita u

svim predmetima u kojima je pozvan kao svedok radi sasluanja. Prema

ustaljenoj praksi, dva meseca unapred policijske stanice alu spisak ra-spored iz kog je vidlivo za koji datum je odreeni policajac rasporeen

da pristupi u sud radi svedoenja i toga dana je osloboen drugih svojih

obaveza iz primarne nadlenosti policije. Nakon to spisak prispe u sud

isti se dostavla svim sudijama koji na osnovu spiska zakazuju roita za

datum kada je odreeni policajac predvien da ceo dan bude prisutan

u sudu. Sudije potom referentu u sekretarijatu daju brojeve predmeta

u kojima e odreeni policajac biti pozvan kao svedok radi sasluanja,

a referent ih obavetava koji termini u okviru toga dana su slobodni za

odravanje roita, te se u skladu sa tim sudije opredeluju za neki od

nepopunjenih terimina, to referent i evidentira. Nakon toga sudije mogu

da zakazuju roita za odreeni dan i termin, a pozivi se dostavlaju polici-jskim stanicama u kojima su policajci zaposleni.

Poetkom svake godine rukovodstvo novosadskog suda odrava sas-tanake sa stareinama svih policijskih stanica na svom podruju. Na sva-

60


61

kom od odranih sastanaka zapisniki se konstatuje da su se obe strane

sporazumele o ovakvom nainu pozivanja policajaca kao svedoka. Obe

strane dobijaju po kopiju zapisnika za svoju arhivu.

U cilju kontrole uspenosti ovakvog naina pozivanja policajaca,

jedan referent u sekretarijatu suda je dobio u nadlenost da vodi knjige,

odnosno evidenciju zakazanih roita po sudijama za svakog od pozivanih

policajca. Referent sugerie predsedniku suda da li se dostavleni spisak

potuje u smislu odazivanja policajaca na zakazana roita. Obzirom da je

dogovoreno da komandiri stanica vode rauna o redovnom odazivanju

policajaca, predsednik suda kontaktira komandire policijskih ispostava

sa informacijom koji policajci se nisu odazvali pozivima suda kako bi se

prema njima preduzele odgovarajue disciplinske ili druge mere.

3.5. Obezbeenje prisustva okrivljenog putem izdavanja poternice

Svi prekrajni sudovi imaju vie ili manje problema da obezbede

prisutvo okrivljenih u postupku, kako tokom trajanja samog suenja tako

i kasnije kada treba izvriti izreenu kaznu. Pored izdvajanja naredbi za

dovoenje okrivljenih, o emu je ve bili rei, pojedini prekrajni sudovi

koriste i mogunost da narede izdavanje poternice u skladu sa lanom

219. stav 1 Zakona o izvrenju krivinih sankcija (Sl. glasnik RS br. 85/05,

72/09, 31/11). Naime, prema citiranom lanu, ako se nakon donoenja

osuujue presude na zatvorsku kaznu ili nakon donoenja reenja o za-meni neplaene novane kazne u kaznu zatvora, kanjeni koji je uredno

pozvan ne javi u zavod za izdravanje kazne, prekrajni sud moe nare-

diti njegovo dovoenje, a ako se kanjeni krije ili je u bekstvu sud moe

narediti izdavanje poternice. Meu sudovima koji imaju ovu praksu je i

Prekrajni sud u Valjevu koji je prijavio i obrazloio ovo reenje.

Reenje je ustanovio v.f. predsednika Prekrajnog suda u Valjevu, sudi-ja Zoran Stefanovi sa saradnicima.

Prema ustanovljenoj praksi Prekrajni sud u Valjevu dobija od policijske

uprave Valjevo predloge za donoenje naredbi o izdavanju poternica za

kanjenim licima koje policija, postupajui po naredbama za dovoenje,

nije mogla nai na oznaenim adresama. Smatrajui nakon prijema

obavetenja od policije da su ova kanjena lica u bekstvu, sud donosi na-

62


redbe o izdavanju poternice za njima. Kako prema odredbama Zakonika

o krivinom postupku, poternicu raspi

Zbirka Prakt Resenja Prekr Sudova

Text of Zbirka Prakt Resenja Prekr Sudova

VRSTE OKRIVLJENIKA U PREKR AJNOM POSTUPKU I …

Mašina Za Pranje Sudova

2b Misljenje recenzenata-tehn resenja

Analiza internet lokacija sudova u Srbiji - mdtfjss.org.rs internet lokacija sudova u Srbiji.pdf · 1 UVOD Analizom Internet lokacija sudova obuhvaćeno je 95 sudova: • Osnovni

III Razred Test i Resenja

ZAKON o sudova - kv.pk.sud.rskv.pk.sud.rs/documents/zakon-o-uredjenju-sudova-lat.pdfPreuzeto sa Redakcijski prečišćen tekst ZAKON o uređenju sudova „Službeni glasnik RS“,

Fizioloski Mehanizmi Regulacije-Zbirka 1 - Resenja

Ispit - Primeri Resenja 1

Drugi Kolokvijum Ekp Resenja

20141117 Mas3 Kol Zadayci Resenja

Integrisana softverska resenja

Čulić - Izražavanje Vrijednosnih Sudova

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTIgjk-ks.org/wp-content/uploads/vendimet/KI_163_14_SRB.pdf · su resenja nizestepenih sudova doneta proceduralnom povredom, odnosno pogresnom primenom materijalnog

Resenja zadataka iz elektrohemije

Resenja zadataka

Diplomski Rad - Prekr-Ajni Nalog

Resenja petog domaceg

Socijalna politika: ima li resenja?

Fizika Opstinsko Zadaci i Resenja

masine zadaci resenja

Interna.test Resenja

Zadaci resenja za Jocu.pdf

E1 Ispit06 2 Resenja

Integritet sudova

Resenja ml3 2015

Prim dr Snežana Janković - domzdravljaobrenovac.com€¦ · sudova pluća, bolesti krvnih sudova mozga, bolesti arterija, malih arterija i kapilara, vena, limfnih sudova i limfnih

2010 Smo Resenja e

MONITORING RADA SUDOVA

Zbirka prakt resenja prekr sudova.pdf

Nacrt prijedloga zakona o područjima i sjedištima sudova · Racionalizacija mreže sudova započela je donošenjem Zakona o područjima i sjedištima sudova još 2008. godine te

Documents

Zbirka Prakt Resenja Prekr Sudova

Text of Zbirka Prakt Resenja Prekr Sudova