INTERNETSKA TELEFONIJA

- primeri ispita –

- neka rešenja i uputstva

Dr. Lebl Aleksandar

lebl@iritel.com

Primer 1:

Ispit se sastoji od rešavanja zadataka i odgovaranja na

teoretska pitanja. Dozvoljeno je korišćenje literature.

Svako pitanje i svaki zadatak boduje se sa po 1 bod. Da

bi se položio ispit, treba skupiti bar 5 poena ukupno, broj

bodova posebno u zadacima i u pitanjima mora biti iznad

praga.

Zadaci:

1. Paketizuje se odsečak govornog signala trajanja 10ms

bez kompresije sadržaja i zaglavlja. Koristi se ATM teh-

nologija prenosa. Koliko se telefonskih veza može pre-

neti po linku protoka 155Mb/s?

Rešenje: na osnovu zadatka 9 iz predavanja 3:

- Bitski protok: 100paketa/s · 159okteta · 8bita = 127,2kb/s

- Prenos se vrši polovinom protoka, ostalo se ostavlja za prenos podataka. U tom slučaju kašnjenje govornih pake-ta neće biti preveliko.Obrazloženje na koje treba obratiti pažnju pri izradi ovakvih zadataka:1. Dužina odsečka koji se paketizuje: - Paketizacija odsečka trajanja 10ms→100 paketa/s.- Može se menjati dužina odsečka koji se paketizuje: 10ms, 20ms ili 30ms.

Eternet paket

Paket koji se učauruje u ATM okteta

ATM ćelije

159 okteta

PR S Et. zag IP zag UDP zag RTP zag odsečak govornog signala CK IFG

20 8 12 80 T(8)

5 48 5 48 5 32+8P+8T

155Mb/s

155 0,5609

0,1272

N

2. Da li je zaglavlje komprimovano ili ne:

a) Nekomprimovano zaglavlje: IP-20 okteta, UDP-8 ok-

teta, RTP-12 okteta: ukupno 40 okteta (UDP se koristi

kao transportni protokol, jer je kod prenosa govora bitna

brzina).

b) Komprimovano zaglavlje: 2 okteta.

3. Da li se komprimuje (govorni) sadržaj ili ne:

a) Nekomprimovan sadržaj: koristi se koder G.711, nje-

gov je protok 64kb/s=64000bita/s=8000okteta/s. Iz ovo-

ga i podatka o dužini odsečka koji se paketizuje jednim

paketom (10ms, 20ms ili 30ms) se dobija koliko okteta

za govor imamo u jednom paketu (80 za 10ms, 160 za

20ms, 240 za 30ms).

b) Komprimovani sadržaj: u zadacima je G.729 koder –

kompresor čiji je protok 8kb/s=1000okteta/s.

4. Koja je tehnika prenosa: IP, ATM, ili FR.

a) IP

Eternet zaglavlje 14 okteta, ako postoji VLAN tag (u slu-

čaju postojanja virtuelnih mreža), onda 18 okteta.

Ostali delovi: preambula (8), provera (CK), međurazmak

(IFG).

ATM

Ukupna dužina zaglavlja, odsečka govornog signala i

trailer-a dopunjava se do celog umnoška 48 okteta (n∙48).

Eternet paket broj okteta 8

PR S Et. zag zaglavlje odsečak govornog signala CK

8 14(ili 18) zaglavlje odsečak govornog signala 4

4

IFG

12

Paket koji se učauruje u ATM okteta

ATM ćelije

n∙53 okteta

zaglavlje odsečak govornog signalaT(8)

5 48 ... ... 5 48 5 8+P+8T 5 48

Dužina paketa je onda n∙53.

FR

Na dužinu paketa dodaje se dužina međe (1 oktet), duži-

na adrese (u najprostijem slučaju 2 okteta) i provera

(CK) (2 okteta).

2. Koliki deo od ukupne dužine paketa otpada na sadržaj

kad je period paketizacije 10ms u slučaju nekomprimo-

vanog zaglavlja i komprimovanog sadržaja (G.729)?

Uputstvo: odredi se izgled paketa kao u prethodnom za-

datku, zavisno da li se traži Eternet, ATM ili FR paket.

Procenat korisnog sadržaja određuje se kao količnik du-

žine odsečka govornog signala i ukupne dužine paketa.

FR paket 8

broj okteta

M A zaglavlje odsečak govornog signala CK M

1 2 zaglavlje odsečak govornog signala 2 1

2 1

3. Kolika je iskorišćenost ATM ćelije za prenos korisnog

sadržaja?

Rešenje: 48/53, jer je 5 okteta zaglavlje, ostalo sadržaj.

Pitanja:

1. Šta se dešava u slučaju pogrešnog prijema paketa

pojedinih vrsta?

Signalizacioni paketi se ponovo šalju (retransmisija),

govorni se ne ponavljaju (odbacuju se).

2. Koja je glavna loša posledica primene prenosa signa-

lizacije preko Interneta primenom parametata signala

(parametri: nivo, frekvencija)?

Ako je signal oštećen na prelazu iz klasične u paketsku

mrežu, takav oštećen signal se regeneriše na drugom

kraju veze gde se vraća u svoj izvorni oblik.

3. Posmatraju se dva linka, od kojih se na jednom pake-

tizuju odmerci signala iz intervala od 10ms, a na drugom

iz intervala od 30ms. Ostali parametri na oba linka su is-

ti. Na kom od ovih linkova je veći protok?

Veći je protok na linku gde se paketizuju signali trajanja

10ms, jer je koristan signal u oba slučaja iste dužine, a

zaglavlja ima 3 puta više ako se paketizuje signal iz in-

tervala 10ms nego kad se paketizuje signal iz intervala

30ms.

4. Koji transportni protokol se koristi za prenos SIP sig-

nalizacije?

TCP, SCTP i UDP.

5. Koje vrste adresa postoje u Internetu?

Hardverske (MAC), IP, domenska imena.

6. Koji tipovi kompresora postoje i da li se na mestu pri-

jema signal može obnoviti u istom obliku kao i onaj od

kog je nastao?

Talasni i parametarski kompresori. Signal se ne može

obnoviti u istom obliku kao izvorni signal, osim u slučaju

G.711 kodera.

Primer 2:

Zadaci:

1. Za koliko IP telefonskih veza se može iskoristiti link

ako se koristi Eternet prenos sa kompresijom govornog

signala po G.729 standardu i bez kompresije zaglavlja?

Period paketizacije je 30ms, protok na linku je 100Mb/s.

2. Koliki je saobraćaj u sistemu koji ima 120 korisnika, a

svaki od korisnika obavi prosečno po 3 razgovara traja-

nja prosečno po 3 minuta u toku 2h posmatranja?

Rešenje: ukupno trajanje razgovora je:

t = 120korisnika∙3razgovora∙3min = 1080min = 18h

Saobraćaj se dobija kada ovo trajanje podelimo sa

intervalom posmatranja:

A = 18h/2h = 9E

3. Koliko se najmanje telefonskih veza može ostvariti po

polovini Eternet protoka 100Mb/s?

Uputstvo za rešavanje zadatka: najmanji broj veza ima-

mo ako je dužina paketa najveća. Sledeći parametri su

najveće dužine:

- G.711 koder daje najveći protok od svih kodera (kom-

presora) – 64 kbit/s;

- Najkraći interval paketizacije daje najveći protok, prema

tome uzima se period paketizacije 10ms;

- Zaglavlje bez kompresije je duže od komprimovanog.

Pitanja:

1. Koja je glavna dobra, a koja loša karakteristika preno-

sa signala korišćenjem koda događaja?

Dobra: posle prolaska kroz paketsku mrežu signal se

može regenerisati u svom nominalnom obliku; loša: po-

trebno je vreme da se prepozna kadenca (ritam) signala

pre njegovog slanja preko paketske mreže.

2. Da li se tehnikom prenosa TDMoIP smanjuje bitski

protok u odnosu na izvorni TDM signal?

Povećava se, jer je potrebno dodati zaglavlje na komple-

tan TDM signal.

3. Koja dva protokola se koriste za razmenu signalizacije

u paketskoj mreži?

SIP, H.323.

4. Gde se postavljaju gejtveji i koja je njihova osnovna

funkcija?

Na mestu dodira oblasti u kojima se koriste različiti pro-

tokoli, pretvaraju signal iz oblika signala jedne mreže u

oblik signala druge mreže.

5. Kako se upravlja zagušenjima u Frame Relay tehnici?

Pomoću bita BECN, koji je indikacija poslata prema izvo-

ru paketa da smanji generisanje paketa, jer je došlo do

zagušenja i pomoću bita DE, koji je dozvola da se paket

ne mora slati ako dođe do zagušenja

6. Šta se prenosi na Eternet linku, a šta u Frame Relay

tehnici u pauzi između paketa?

Na Eternetu linku ništa (IFG), u FR međe.