Integritet sudova

Integritet sudova Biro za drutvena istraivanja - BIRODIZoran GavrliloviJelena Milunovi

Ciljevi istraivanjaAnaliza:

Aspekti izrade Plana integritetaIntegritet izrade PlanaSpreavanje i regulisanje sukoba interesa, Spreavanje i regulisanje diskrecionih ovlaenja, Transparetnost,Participativnost,Reprezentativnost, Efektivnost (odsutva rezultata na nivou eljene promene) iMonitoring i evaluciju rezultata RelevantnostPotovanje epistemolokih principa (objektivnost, sistematinost, optost ... ) pri sakupljanju, analizi i obradi/tumaenju podataka na osnovu kojih su definisani rizici po integritet,

Primenjenost teorijskog i praktinog znanja u oblasti analize koje tretira plan integriteta..

Holistiki pristup integritetu.Holistiki pristup analizi institucije Prvi aspekt analize se odnosi na utvrivanje u kojoj meri, na i koji nain se ostvaruju interesi, potrebe i prava:pripadnika institucije, klijenata i drutva kao sistema.

Drugi aspekt strane - karakter strukture institucije koju ine: vrednosni sistem (vrednosne orijentacije), normativni sistem (norme), organizacijski sistem (status i uloge), kadrovski sistem (kadrovi-akteri),komunikacijski sistem (informacija),Okruenje (prava i obaveze klijenata i nadreenog okruenja).Holistiki pristup analizi institucije Svaka institucija ima strukturu i funkcije. Odrivost institucije - mera usklaenosti struktura i funkcija. Institucija je odriva ako postoji sklad (funkcije i strukture)Interesa, potreba i prava pripadnika institucije sa njenom strukturom interna odrivost,Interesa, potreba i prava klijenata institucije sa njenom strukturom eksterna odrivost,Interesa, potreba i prava drutvnog sistema sa njenom strukturom sistemska odrivost.

Holistiki pristup analizi institucije Stanje neodrivosti za direktnu posledicu ima naruenosti principa:

Shema (ne)odrivosti institucijeNARUAVANJE PRINCIPA LEGITIMITET POTREBE I INTERESINARUAVANJE PRINCIPA LEGALITET PRAVA NEODRIVOST INSTITUCIJEupravljakanormativnakadrovskatehnolokamaterijalna javna (funkcionalno okruenje)

DEZORGANIZACIJA INSTITUCIJE Nemogunosti institucije da zadovolji potrebe i prava

DEVIJACIJA

ALTERNATIVNE STRUKURE I FUNKCIJE na personalnomna grupnomna institucionalnom nivou

INOVATIVNA DEVIJACIJA KORUPTIVNA DEVIJACIJA

IPOTREBE, INTERESI I PRAVA PRIPADNIKA I KLIJENATA INSTITUCIJEHolistiki pristup integritetu suda/sudija Nezavisnost/autonomnost suda/sudija u odnosu na centre moi (izvrna/zakonodavna vlast, vlasnici kapitala, kriminal),Efektivnost suda /sudija ostvaruju svoju funkciju deljenje pravde,Efikasnost suda/sudija ostvarivanje fukcije suda posmatrano kroz vreme,Trasparetnost suda,Zakonitost postupanja sudija/suda,Profesionalna etinost i dolinost,Uslovnost raspoloivi (materijlani, tehniki, organizacioni i kadrovski uslovi).

Analiza procesa- take rizika u izradi Planova interiteta (Smernice)lanom 7. je propisano da je rukovodilac institucije odgovorno lice za sprovoenje Plana.

Koordinatora radne grupe koja pravi ovaj dokument imenuje rukovodilac institucije, bez jasno definisanih kriterijuma, uz naelnu deklaraciju da se pri izboru vodi rauna u kojoj meri budui kooridnator radne grupe dobro poznaje funkcionisanje i da ima podrku zaposlenih (lan 8. stav 2.),

Dodatni izvor rizika po integritet procesa izrade i primene plana integriteta (lan 8. stav 3.) je mogunost da ta osoba bude zaduena i za nadzor primene plana u ijoj izradi je uestvovala.

Analiza procesa- take rizika u izradi Planova interitetaNa nivou Smernica ne postoje jasni kriterijumi kako se biraju lanovi, odnosno da li pored sektorske podele unutar institucije postoje jo neki kriterijumi koji bi garantovali integritet i relavantnost izabranog lana radne grupe,

Dominirajua uloga rukovodioca institucije ogleda se i u lanu 17, stav 2. koja daje prvo/obavezu rukovodiocu da donese odluku o usvajanju plana integriteta, odnosno lan 18. stav 1, koji omoguava rukovodiocu institucije da odredi osobu koja e izvetavati o rezultatima sprovoenja, bez definisanih kriterijuma (bez spreavanja sukoba interesa).Metodoloke sugestijePraksa da se putem Likertove skale ispitanici pitaju za miljenje da li neka procedura postoji ili ne,

U sluaju rezultata dobijenih iz navedenog pitanja moe se utvrditi samo upoznatost sa postojanjem internog akta/upustva kojim se reguliu obaveze i odgovornosti za praenje propisa, ali ne i da li ispitanici mislie da postoji uticaj na integritet,

Pitanja sa vie indikatora,Kriterijumi na osnovu kojih se planiraju tekui i ostali izdaci i rashodi, kao i raspodela sredstava nisu jasno definisaniU samom normativnom okviru nije dovoljno precizno definisana metodoloka procedura ije potovanje je preduslov i za integritet i releavantnost procesa izrade Plana.

Metodoloke sugestijeinjenica da su radne grupe za izradu Plana bile sastavljena od predstavnika institucija za koje se rade modeli, a bez predstavnika akademske zajednice, organizacija civilnog drutva koje zastupaju interese klijenata institucije, predstavnika strukovnih udruenja i komora, kao i samih klijenata predstavlja rizik po integritet procesa,

Verifikacija je sprovedena na deskriptivnom nivou, bez statistikog zakljuivanja na osnovu injeninih podataka i teorijskih varijabli.Sumarni nalaziSudstvo u Srbiji ima sistemske probleme, a to znai da aktuleni ustav ne garantuje nezavisnost, nepristrasnost, profesionalnost i efikasnost. To za posledicu ima da sudovi kao institucije ka unutra (upravljanje, organizacija, kadrovska politika, finansije, primena zakona) i ka spolja (deljenje pravinosti) ne mogu u potpunosti da ostvare svoju funkcionalnost usled ega dolazi do pada odrivosti suda kao institucije i njegove (delimine) dezorganizacije. Opisno stanje dovodi do etiri tipa reakcija na nivou sudija i nesudeeg osoblja:InovacijaPasivizacijaMigracijaKorupcijaShema uticajaPreporukePreispitati mogunost izmene zakonskog okvira, na nain to bi bio donet zaseban zakon koji bi regulisao oblast integriteta u drutvu. Aktuelni zakonski okvir ne daju mogunost za stvaranje adekvatnog sistema za unapreenje integriteta u drutvu.

Preispitati mogunosti da se u okviru postojeeg normativnog okvira pree sa partikularnog modela izrade Planova integriteta na holistiki pristup. To bi podrazumevalo:Izmene u metodologiji definisanja rizika, pre svega ukljuivanja klijenata, strune javnosti i akademske javnosti u izradu Planova i evaluciju primene,Uvoenje novih oblasti u okviru integriteta (saradnja sa funkcionalno relevatnim institucijama, komunikacija sa okruenjem, lini i profesionalni integritet), Uvoenje novih indikatora za merenje rizika integriteta ne samo procedura ve i kadrova/ljudskog faktora,Jaanje kapaciteta sektora za integritet u okviru Agencije za borbu protiv korupcije, poveanjem budeta, kadrova, odnosno sistemskim umreavanjem sa akterima u od znaaja u oblasti integriteta (akademska zajednica, profesionalna udruenja i organizacije civilnog drutva).

PreporukeU cilju jaanja integriteta procesa status odgovornog lica moe se reiti profesionalizacijom. Uvoenjem pozicije za osobu koja bi bila edukovana i odgovorna za integritet institucije i koja bi bila birana od zaposlenih i klijenata institucije uz nadzor ili/i uee Agencije za borbu protiv korupcije ojaao bi se integritet i samog procesa izrade i primene, kao i integritet same osobe koja se ovim aspektom institucie bavi. Ovo bi doprinelo autonomnosti, integritetu, strunosti/relevatnosti i efektivnosti rada na planovima integriteta.

Kao prelazni model participativnosti stakeholdera u procesu izrade Planova moe da poslui nova Strategija za borbu protiv korupcije kojom su predviena lokalna tela za borbu protiv korupcije. Predstavnici tih tela bi mogli u saradnji sa institucijama koje su obveznice Planova udruenim resursima da doprinesu participativnosti procesa.

Uvoenje prakse preporuka i/ili inicijativa za izmene strategija, zakona, podzakonskih akata koji su od uticaja na integritet institucije.

PreporukePromene u istraivako-analitikoj metodologiji treba da se usmere ka:Unapreenju instrumenta sa kojima se sprovede istraivanja u metrikom i indikatorskom delu,Uvoenje indikatora koji su habitalnog (mere ponaanje ispitanika) karaktera, kao i indikatore koji su nastali operacionalizacijom teorija iz oblasti koje su u vezi sa institucionalnim integritetom,Obezbeivanje relevantnog okruenja za anketiranje ispitanika (van institucija u kojima ispitanici rade, bez prisustva nadreenih),Definisanje uzorakih procedura koje obezbeuju reprezentativnost i relevatnost ispitanika,U okviru evaluacije razviti indikatore koji mere efekte usvojenih mera na integritet institucije.Izrada posebnog modela Plana za sudstvo koje bi odraavalo posebnost koja proizilazi iz ustavnog poloaja kao grane vlasti i institucionalne funkcionalnosti na nain da se ouva i doprinese samostalnosti, nepristrasnosti, efikasnosti i profesionalnosti.

Nalazi kvalitativnog istraivanja o integritetu sudova.

Podaci o istraivanju23Pregled sudova po seditu i vrsti suda, odnosno realizaciji Plana

Sedite sudaVrsta sudaRealizacija PlanaBroj ispitanikaBeogradApelacioniUraen2NiViiUraen4UiceOsnovniUraen5aakOsnovniUraen nakon 31.3.2013.1abacViiUraen nakon 31.3.2013.2IvanjicaOsnovniUraen2Velika PlanaOsnovniNije uraen2Stanje u sudovima.Ocena stanja na nivou sudova Materijalno-tehniki i kadrovski aspekt - nedostatak prostora, opreme, sredstava, zaposlenih...

Na organizacionom nivou glavni problem su zaostali predmeti .

Neujednaenost sudske prakse - Ne moe da se radi ovako i onako, mora da postoji jedinstven nain rada, jedinstveni obrasci, knjige, evidencija...

Generalan utisak osnovnih sudova je da u istim nema prostora za korupciju, jer je re o sporovima male vrednosti, a tu je i okolnost u kojoj postoji vie stupnjeva kontrole, pa bi korupcija morala da bude potkovana spregama sa viim nivoima jedino ako ste mafija sa Sicilije.

Normativni okvirU najveoj meri kritikovan je Zakon o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava. Ovaj zakon ocenjen je kao neracionalan, donet bez uvaavanja potreba sudova i graana, potpuno neodovaraju faktikom stanju, ist voluntarizam. Neravnomerna optereenost sudova za posledicu ima neefikasnost i poveane trokovi funkcionisanja sudova.

Beograd se uzima kao parametar kvaliteta sudstva, sagovornici napominju da i drugi deo Srbije utie na doivljaj efikasnosti.

Kada je re o ostalim zakonima u ovoj oblasti glavna zamerka je da se pri njihovom donoenju i menjanju ne konsultuje struna javnost, donose se instituti koji nisu svojstveni naem pravnom sistemu, podnevlju, tradiciji...

Institucionalni okvirMinistarstvo pravde i Visoki savet sudstva po oceni intervjuisanih nisu dostupni sudovima u dovoljnoj meri, ne oslukuju njihove potrebe i probleme. Konsultovanje sa sudovima reda radi dovodi do njihove inertnosti.

Konfuzija u komunikaciji sa ovim institucijama nastaje iz neprecizno postavjenih pitanja po kojima im se obraaju, osobito kada se govori o finansijama, odnosno izradi finansijskog plana. Predlog je da ova stavka pree u iskljuivu nadlenost jedne od ove dve institucije i time se precizira procedura.

Ovde je istaknuta i pretrpanost izvetavanja o radu ovim institucijama, koja ih ograniava u kvalitetnom obavljanju dnevnih radnih obaveza, pa im tako ostaje vremena samo za gaenje poara. Doivljaj je da ovi izvetaji nisu ispraeni, pa utroeno vreme i energija u njihovu izradu gube smisao. Problem je to vi stalno zavisite od onih gore, a odgovarate za sve to niste uradili.

Napomenuta je i loa saradnji Ministarstva pravde i civilnog drutva koje ima kapacitet da unapredi pravosue, ne koriste ga jer civilno drutvo kritikuje.

Upravljanje dokumentacijom/bezbednostSistem upravljanja dokumentacijom ocenjen je kao nebezbedan, gde se veinski mislilo na prijem i arhiviranje predmeta, dok je upravljanje dokumentacijom suda dotaknuto u maloj meri.

Kao uzronik nebezbednosti uglavnom je navoeno privremeno osoblje koje zahvajujui AVP sistemu (automatsko voenje podataka) ima pristup predmetima u elektronskoj formi bez nadzora.

Ukazano je i na nepravilno arhiviranje dokumentacije i svima omoguen pristup arhivama. Tamo silazi kako ko stigne, jer za arhive nije imenovana odgovorna osoba, arhivar.

Sudska dokumentacija nema jedinstvenu bazu na nivu Republike. Baze dokumentacije po sudovima meusobno su nekompatibilne.

Upravljanje finansijamaPotrebe sudova za neophodnim sredstvima nisu zadovoljene, to sagovornici navode kao uzronik smanjene produktivnosti i efikasnosti. Sudovi se suoavaju sa situacijom u kojoj nemaju raunovodstvo pa se planovi rade na brzinu i potpuno amaterski. Oni koji pak slube poseduju smisao opsenosti prcedure izrade Finansijskog plana gube kada se susretnu sa realno dostupnim sumama.

Kao krucijalni problem u ovoj sferi navedeno je postupanje po predmetu, a da pri tom nije plaena sudska taksa. Iiako sud mora biti dostupan svima, ovde su zableene brojne zloupotrebe, pa tako su neretke situacije u kojima se kroz izvrni postupak vidi da je naplaeno istraivanje i kamata na trokove, a da sudska taksa nikad nije uplaena. U ovakvim situacijama sud vri prinudnu naplatu preko Poreske uprave, gde se otvara novi problem. Iznosi koji bi trebao prinudno da budu naplaeni Poreska uprava ocenjuje kao preniske, pa su sudovi tako u stalnom gubitku. A kako Sudska taksa zastareva za svega tri godine, taj novac nikad ne stigne do budeta Republike Srbije, iako nije re o zanemarljivom iznosu, uzei u obzir broj postupaka koji se vode.

Osipanju budeta za pravosue doprinosi i injenica da se i tuilaki trokovi naplauju iz istog.

Ocena sistema javnih nabavkiZakon o javnim nabavkama okarakterisan je kao komplikovan, isuvie detaljan, a osoblje suda koje treba da ga primenjuje kao neuko. ovek iz komisije krivino odgovara za neki postupak koji je uradio iz neznanja, ne iz loe namere.

Veina sagovornika reenje problema vidi u specijalizovanoj slubi suda kojoj bi delokrug rada bio iskljuivo sprovoenje javnih nabavki i kontrola ugovora o sprovoenju javne nabavke. Centralizovana sluva za javne nabavke na nivou Republike koja se vidi kao neki vid reenja od strane nadlenih institucija ocenjena je kao prevelik zalogaj. Upravljanje kadrovimaSud je u obavezi da se kree u okviru kadrovskog plana Ministarstva pravde, bez obzira to to ne odgovara njegovoj faktikoj potrebi za odreenim kadrovima. Novopostavljeni predsednici sudova zatiu nasleen kadar, pa su tako prinueni da funkcioniu sa nedovoljnim brojem sudija i prevelikim brojem straara. Predstavnici Visokog saveta sudstva koji raspisuju konkurse za predsednike sudova i sudije okarakterisani su kao neko ko ne poznaje obimnost posla, zanemarujui podatke o broju predmeta i izvrenja koji im se dostavljauju u jednomesenim izvetajima. Mali broj sudija po automatizmu se reflektuje na celu strukturu zaposlenih, jer na jednog sudiju sud zapoljava oko 0.8% nesudeeg osoblja. Promena opisa posla zaposlenima koji su na raspolaganju predsedniku suda ograniena je Zakonom o dravnim slubenicima i nametenicima, pa je ovakvo reenje kratkotrajno. Privremeno zaposleno osoblje posmatra se kao neprimereno instituciji kakva je sud, jer takav kontekst umanjuje njhovu odgovornost, pa se ovakvo delovanje ne vidi kao sistemsko reenje problema. Neretke su situacije u kojima privremeno zaposleni kojima je ugovor ogranien na godinu dana u periodu do novog ugovora od 30 dana dolaze na posao, pa ak stavljaju i svoj potpis na dokumentaciju, iako u tom trenutku nisu formalno zaposleni.Iako je na predsednku suda evaluacija rada kadrova, ne postoje kriterijumi po kojima se ona vri, pa se ova procedura sprovodi formalno, vodei rauna da se ne povrede meu-ljudski odnosi, ime se iznova naruava kvalitet rada suda.

EdukacijaEdukacija zaposlenih kao potreba isticana je od veine sagovornika. Mladi kadrovi samostalno se obuavaju, to rezultira grekama, ponovljenim procedurama, odugovlaenjem postupaka. Meutim pretrpanost poslom ne ostavlja prostora za edukaciju (odlazak na svaku konferenciju se iskija) ime se krug zatvara.

Pitanje kome biste se obratili za sticanje neophodnih znanja ostalo je bez odgovora, takva institucija nije prepoznata, iako je ova oblast formalno regulisana nadlenostima i Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde. Sa druge strane ukazano je na doivljaj edukacije kao kazne od strane zaposenih (seminari, strune konferencije). Prisutan je konzervatizam, osobito od strane starijeg kadra. Radije se hoda utabanim stazama. Mi smo uvek tako radili, ta vi sad tu izmiljate.

(Ne)potovanje etikih principa takoe se vezuje za nivo edukovanosti kadrova.

Poloaj sudijaUruena svest za opti interes - statistika ispred struke sistem koji sudiju stavlja u prvi plan i time potiskuje sud kao instituciju. Propisivanje normi zahteva jednake ulove rada za sve sudije, to srpski sistem pravosua nije obezbedio. Kvalitet rada sudija opada pod obimom posla i nepotrebnim administrativnim procedurama. Izvetavanje o radu nadlenim institucijama na dnevnom nivou ide na utrb postupanja po predmetima, a neretko i do ponovljenih procedura, koje odugovlae postupak, udvostruuju trokove i uruavaju ugled suda. Iako je vreme za kvalitetan pretres ogranieno, odgovornost sudije za greku ostaje. Osnovane pritube ulaze u lini list sudije i to moe biti razlog za pokretanje disciplinskog potupka ili razreenja.Zbog obima posla jednog suda predsednici sudova pravo na umanjenje norme ne koriste, pa to rezultira situacijom: Vi morate stalno neto da pratite da vidite gde je problem, ako ja sedim danas ceo dan aljem pritube i piem izvetaje, presude, ja uopte ne znam ta se deava u sudu.

Sudski pomonik time to nema propisane norme i rokove, kao i okolnost u kojoj je smanjena njegova odgovornost, jer presude i drugu dokumentaciju uvek potpisuje sudija, ne doprinosi rastereenju posla.

Meuodnos sudova i graanaGraani se doivljavaju kao pravno neuki, nezainteresovani za probleme suda, oni ele samo da njihov problem bude reen, okolnosti ih ne interesuju. Percepciju javnosti o pravosuu ne doivljavaju kao validnu jer je veliki procent graana Srbije funkcionalno nepismen i ne razume pravnu materiju. Posledica ovakvog stanja je nepoverenje i kriva slika o pravosuu. Ovome doprinosi i ukidanje materijalne istine, odnosno postupanja po slubenoj dunosti pa se graani esto neosnovano prituuju na rad suda.

Kao reenje navodi se angaovanost medija, njihov doprinos izgradnji svesti graana u ovoj sferi i predstavljanju prave slike pravosua. Sa druge strane sud samostalno ne pokazuje tenju da graanima jasno i precizno doara svoje delovanje, to se oslikava kroz ture i striktno pravno-terminoloki napisne presude.

Ono to dodatno iritira graane je kaznena politika, donose se razliite odluke u slinim sluajevima.

Deo problema je po miljenju sagovornika i u mentalitetu naeg naroda, kakav emo stav da zauzmemo prema sudovima nama zavisi od toga kako smo proli u konkretnom postupku.

Odnos sa medijimaPanja medija u najveoj meri usmerena je na krivine postupke, jer su tamo senzacije.

Iako je saradnja sa medijima na lokalu ocenjena kao pozitivna, nacionali mediji uruavaju legitimitet sudova, svojim pisanjem i izvetavanjem stvaraju negativnu atmosferu kod graana. U takvom ambijentu graani u sud dolaze sa koruptivnim predubeenjem.

Naglaeno je da stavovi strune javnosti izostaju u medijima, a nije svaije da pria o sudu, a nestruna javnost se uvek najglasnije uje.

Odnos sa drugim institucijamaSaradnja sudova sa drugim organima opisana je kao neproduktivna prepisuju se iste stvari troi vreme, novac, dok je komunikacija tura i neprecizna.

Napominje se ak i zloupotreba sredstava suda Poti platiti tek kad izvri dostavu, njima je u interesu da se poiljka vie puta dostavlja, a mi troimo sredstva, kancelarijski materijal, odlaemo roita...

Sudovi i advokaturaAdvokatura je navedena kao problem o kome niko ne eli da govori. Postoji osnovana sumnja da zaposleni po sudovima i ne samo privremeno zaposleni saraujui sa pojedinim advokatskim kancelarijiama iznosei informacije o predmetima. Sudije su izloene odreenom pritisku od strane advokata, pa je u pojedinim sudovima ak zabranjen njihov ulazak u sudske kabinete. .Napomenute su i brojne zloupotrebe propusta u sudskim propisima od strane advokata, koje drastino uveavaju trokove suda.

Plan integritetaOcena Plana integriteta kao mehanizmaGeneralan utisak je da sudovi nisu upueni u proces izrade planova integriteta, niti poseduju svest ta im jedan takav plan donosi. Stepen njihove ukljuenosti bio je ekvivalentan formalnom ispunjenu zakonske obaveze, pa je tako svaka zamerka na proces izrade izbegnuta, jer je sa sobom nosila i preduzimanje odreenih mera. Naa srea je to nam se stvar nije zakomlikovala na taj nain.

Izrada planova integriteta okarakterisana je kao gomilanje administracije, samo jo jedna obaveza. Po miljenu sagovornika Plan integriteta zapravo treba da bude lag na tortu nakon to je sreeno tuilatvo, policija, zakonski okvir, profesionalizovan kadar... sada nema smisla.

Plan integriteta ne vidi se kao sistemsko reenje problema. Garantujem da ako ovde dovedemo vajcarskog sudiju, da e posle est meseci da bude isti kao na, jer sistem proizvodi ljude.

Ocena procedure izrade Plana integriteta/UpitnikProces izrade planova donekle je abloniziran, pa je ocenjen kao prilino jasan, ali vremenski zahtevan.

Zamerka je da su date smernice i uputstva bile neprilagoene sudskom sistemu, i da bi ih zbog specifinosti institucija trebalo prilagoditi svakoj pojedinano.

Online program za popunjavanje anketa zaposlenima u sudu takoe je bio teko razumljiv i komlikovan za manervisanje, ali ovde treba uzeti u obzir nizak nivo infromatike pismenosti sudskog kadra, to je i bio razlog njihovog radijeg opredeljivanja za tampanu formu upitnika i obradu podataka peke.

Pitanja sprovedene ankete su okarakterisana kao komplikovana, kontradiktorna, prezahtevna, predugaka, sa teko pribavljivim odgovorima. Ako vi upotrebite mnogo mentalnih kapaciteta za jedan upitnik koji je predugaak pitanje je koliko ete vi tu odgovoriti. Pasivn odnos zaposlenih prema istrivanju.

Odnos sa Agencijom za borbu protiv korupcijePri izradi Planova integriteta, za sudove koji su ih doneli, odnos sa Agencijom za borbu protiv korupcije ocenjen je vie nego pozitivno. Dostupnost agencije sudovima u svakom trenutku osobito je isticana.

Iz razgovora sa intervjuisanim licima zakljueno je da Agencija nije vrila kontrolu kvaliteta same izrade Planova integriteta, odnosno objektivnosti onih koji su taj proces sprovodili, niti je postavila kriterijume izvetavanja o njegovoj primeni.

Palmotieva 17, 11000 Beogradtel: + 381 11 3230 697; 3244 329e-mail: office@birodi.rs www.birodi.rs, www.tvojstav.com, www.mediamonitor.rs, www.cistapolitika.rs

HVALA NA PANJI!