of 25 /25

Socijalna politika: ima li resenja?

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Socijalna politika: ima li resenja?

Text of Socijalna politika: ima li resenja?

  • Kada se na okruglom stolu u or-ganizaciji Instituta Defersonkrajem decembra 2004. godineraspravljalo o spoljnoj politici

    eksplicitno se nametnuo zakljuak daje sadraj spoljne politike uslovljenproblemima koji su nastali za vremeMiloevieve vladavine. Problemi sakojima se suoava dananja socijalnapolitika nastali su jo za vreme komu-nistike vladavine, pre dolaska Miloe-via na vlast. Tokom devedesetih godi-na prolog veka malo je uraeno da seovi problemi ree. Zbog toga mnogiod njih u identinom obliku i danasoptereuju socijalnu politiku u Srbiji.

    Dva problema koja, ini se, danas do-miniraju socijalnom politikom jesu siro-matvo i nezaposlenost. Nakon prome-ne reima 2000. godine iskristalisala suse dva pristupa reenju pitanja siroma-tva i nezaposlenosti. Jedan libertarijan-ski po kome dolazi da e veliki broj pro-blema socijalne politike biti prirodno re-en putem trita. Drugi egalitaristikipo kome dolazi da drava treba da imaaktivniju ulogu u reavanju socijalnihproblema.

    Srbija je, kako je naglasio jedan oduvodniara na okruglom stolu, siroma-na post-konfliktna zemlja u kojoj ve-ina graana ima egalitaristiku orijen-taciju. Ta putna zavisnost (pathdependency) u velikoj meri ograniavavladin izbor u kreiranju i sprovoenjusocijalne politike. U tom ogranienomizboru ipak ima dovoljno mesta za sa-glasnost meu egalitaristima i libertari-jancima. Naime, kako je pokazala ras-prava na okruglom stolu, svi uesnicise slau kako je od presudne vanostiza reavanja socijalne politike bri eko-nomski razvoj i vea konkurentnostprivrede Srbije. Svi uesnici su bili sa-glasni da je privredni rast u poslednjeetiri godine nedovoljan, a da je nivoinvesticija u privredu premali da bi

    omoguio vie prostora za voenjejedne efikasnije socijalne politike.

    Uz vie investicija koje su u 2004. go-dine iznosile oko 600 miliona evra, tri-te rada po svemu sudei predstavljakljuan aspekat efikasne socijalne politi-ke i smanjenja siromatva. Kljuna kon-troverza je koliko trite rada treba dabude regulisano da bi omoguilo viustopu zapoljavanja. Libertarijanci uka-zuju na anglosaksonski model trineekonomije gde je trite rada fleksibilni-je, a stopa nezaposlenosti niska. Egalita-rijanci, na drugoj strani, ukazuju na is-traivanja (npr. Cazes & Nesporova: ,2003) po kojima dolazi da vie regulaci-je omoguuje viu stopu zaposlenosti iekonomske aktivnosti.

    Poveavanje zaposlenosti moe da seomogui i aktivnijom ulogom drave upomaganju nezaposlenima da se pre-kvalifikuju, pronau novo zaposlenje,obezbeivanjem kredita za zapoljava-nje ili davanjem poreskih olakica po-slodavcima za novozaposlene. Jedan odposebno interesantnih predloga koji seuo na okruglom stolu bio je da se oni-ma koji zbog restrukturiranja gube rad-na mesta omogui da, upotrebom vau-era pronau novo zaposlenje, umestoda im se dozvoli da otpremnine iskori-ste za linu potronju.

    Drava moe da reava socijalna pita-nja jedino ako ima zdravu ekonomiju izkoje moe da se izdvaja dovoljno sred-stava za finansiranje socijalne politike.Drava, meutim, malo toga radi da birestrukturisala svoje finansije kojepredstavljaju osnovu za voenje socijal-ne politike. Uzmimo npr. penzionifond za koji se neprekidno izdvajajuogromna sredstva. Uprkos velikim do-nacijama iz budeta, penzioni fond je idalje neprekidno u deficitu (koji je2004. godine iznosio skoro 1 odstoGDP-a). Vlada do sada nije pokazalaozbiljnu nameru da taj fond transform-

    ie u finansijskog aktera koji e na fi-nansijskom tritu moi da uvea vred-nost svojih sredstava. Drava je takoespora u uvoenju privatnih penzionihfondova koji e vremenom dovesti dosmanjenja broja zavisnika od dravnogfonda, odnosno do smanjenja pritiskana budet. Sve to optereuje socijalnupolitiku drave i onemoguuje da seona vodi na efikasan nain.

    Socijalni dijalog se takoe pokazaokao jedan od vanih aspekata socijalnepolitike u Srbiji. ini se da bi se efika-snim socijalnim dijalogom mnogi soci-jalni problemi u Srbiji efikasnije reili.Kod veeg dela uesnika okruglog stolaiskristalisalo se miljenje kako je socijal-ni dijalog neophodno sredstvo u reava-nju socijalnih problema, ali kako onmora da ima savetodavnu ulogu, jer bise reenjem po kome su zakljuci dijalo-ga obavezni, naruavao koncept gra-anske i uveo koncept korporativne dr-ave. Socijalni dijalog bi mogao da budejo efikasniji ukoliko bi se promenilanjegova uloga, odnosno ukoliko bi sefunkciji dogovora o podnoenju troko-va tranzicije pridodala funkcija sredstvaza poveanje konkurentnosti i podstica-nja privrednog rasta.

    Duan Pavlovi

    Socijalna politika: Ima li reenja? 3

    Problemi socijalne politike

  • Opte prihvaeno naelo drav-ne politike u praktino svimzemljama sveta jeste da trebapomoi siromanim graani-

    ma. Ali - zato? Koji to razlozi navodena pomisao da se siromanima morapomoi? Ima ih vie, a meusobnomogu biti konkurentski, ali i komple-mentarni.

    Mnogi ljudi veruju da je pristojno ihumano pomagati siromanima, onimakoji nemaju za ivot, a posebno invalidi-ma i drugima koji ne mogu da zaraujui, jo vie, njihovoj deci. Ovaj stav jeljudski i ugraen je u temelje mnogih re-ligija. Nikome nije prihvatljivo da gledaljude kako umiru od gladi. Ovi milosrd-ni ljudi ne pitaju ko to treba da ini - dr-ava, koristei svoju poresku silu, ili bo-ljestojei graani, dobrovoljno - ve sa-mi daju koliko mogu: bilo prosjaku naulici, bilo kroz vee privatne programepomoi. A i glasaju za dravnu pomo.

    Osnovno pitanjeMoe se tvrditi da siromani imaju

    pravo na pomo drutva ve samim timto su siromani, to jest zato to nisuuspeli u ivotu iz bilo kog razloga. Dru-gim reima, postoji neto to se obinonaziva distributivnom pravdom, a pokojoj svako mora imati dovoljno za, ma-kar skroman, ivot. Na ovoj liniji suUniverzalna deklaracija o ljudskim pra-vima i Meunarodni pakt o ekonom-skim, socijalnim i kulturnim pravima.

    Dravna pomo siromanima pred-stavlja i svojevrsno osiguravanje. Naime,svi graani uplauju dravi, kroz poreze,premiju osiguranja da bi mogli, ukolikozapadnu u siromatvo, da prime pomoradi preivljavanja. Na taj nain dravnapomo siromanima predstavlja za gra-ane, ak i kada su boljestojei, osigura-nje od neizvesnosti i nepovoljnih posle-dica koje rizik poslovanja u trinoj eko-nomiji moe doneti. Ova komponenta

    se prvenstveno odnosi na privremeno itranziciono siromatvo i predstavlja po-sledicu nepostojanja efikasnog privat-nog osiguranja od siromatva.

    Postoji i uzrok politike prirode. Lu-kavi politiari, spremni na sve kako bipobedili na sledeim izborima, neepropustiti priliku da se udvaraju graa-nima, posebno onda kada se radi o veli-kom broju. A poto vie od polovinegraana u demokratskim drutvima imaispod prosean dohodak, onda velikabriga za slabije stojee slojeve estopredstavlja dobro odigranu kartu.

    Mogue je, na osnovu izvesne kore-lacije izmeu siromatva i kriminala,zalagati se za iru podrku siromani-ma u nadi da e ona smanjiti sitan kri-minal i blae oblike nasilja, posebnoomladinskog.

    Prilikom prelomnih institucionalnihtransformacija, kao to je tranzicija izsocijalizma u slobodan trini sistem,obino dolazi do proirenja siromatvapoto se mnogi pojedinci ne snau naj-bolje u novim pravilima igre ili ak ne-maju priliku da se snau usled pogora-nja optih ekonomskih okolnosti, pa jefer pomoi im, a s realistinom nadomda im dravna podrka u doglednoj bu-dunosti nee biti potrebna.

    Razliiti ljudi svakako razliito gledajuna mogue razloge pomoi siromani-ma, ali su na najoptijem nivou razlikerelativno male. Jer, velika veina ljudi,ukljuujui i klasine liberale, smatra daje dobro pomoi siromane, mada izrazliitih razloga. Razlike se poveavajukada se malo dublje zae u problem.

    Verujem da se osnovno pitanje moeslikovito izraziti na sledei nain: da liodrastao zdrav ovek treba da dobijadravnu socijalnu pomo kada je siro-maan? Jedna grupa, nazvau ih zastup-nicima ljudskih prava, smatra da je od-govor pozitivan, jer svako ima pravo nadostojne uslove ivota, a drava je du-

    na da mu ih obezbedi onoliko kolikomoe. Druga grupa, nazvau ih (klasi-nim) liberalima, odgovara negativno,osim pomoi koja se daje privremeno iu posebnim okolnostima. Razlika izme-u ovih kola miljenja je fundamental-na. Zastupnici kole ljudskih prava ve-ruju da pomo moe biti trajna, a daokolnosti pojedinca i njegovo ponaa-nje nisu relevantni za odluivanje o po-moi. Dovoljno je to to je neko siro-maan da time stekne pravo na dravnupodrku. S druge strane, liberali gledajuna stvar drugaije. Prvi razlog je moral-ni. Oni ne veruju da neko ima pravo napare drugih ljudi sam po sebi, ve misleda je svaki zdrav pojedinac duan da sebrine o sebi i svojoj porodici i da njegovpoloaj u svetu treba sutinski da budezasnovan na zasluzi. Drugi je funkcio-nalni razlog. Postojanje pristojne, a neu-slovljene finansijske podrke daje perv-erzne podsticaje: siromanima da todue ostanu siromani, a onima koji ni-su siromani da postanu siromani (mo-ralni hazard). Tako se jedna plemenitaideja izvitoperuje u svoju suprotnost -ona smanjuje tenju korisnika socijalnepomoi da se zaposle i da sami sebi isvojoj porodici zarade dohodak i, tako,podstie neproduktivno ponaanje.1

    Operativni problemiKada nekako apsolviramo te najva-

    nije filozofsko-koncepcijske probleme,dolazimo do najteih problema opera-tivne prirode.

    Utvrivanje broja siromanih? Da bise moglo pomoi siromanim pojedin-cima i porodicama, potrebno je pret-hodno ustanoviti ko je zaista siromaan.Postoji vie tehnika targetiranja - kate-gorijsko targetiranje, geografsko targeti-ranje, indikatorsko targetiranje, targeti-ranje pomou raspoloivih sredstava,autoselekcija, i tako dalje - ali nijedan odnjih nije dovoljno dobar. Metod raspo-

    4 Socijalna politika: Ima li reenja?

    BOKO MIJATOVI

    Rast za smanjenjeDa li odrastao zdrav ovek treba da dobija dravnu socijalnu pomo kada je siromaan - Ekonomski rastnajvaniji faktor smanjenja siromatva - Ideja socijalnog dijaloga kao naina odluivanja suprotstavljena je itritu i demokratiji

  • loivih sredstava je superioran teorijski,ali zahteva zreo i sposoban administra-tivni aparat radi procesiranja informaci-ja i, posebno, kontrole. Ostali su kon-cepcijski loiji i koriste se samo zato tonita drugo nije mogue.

    Linija siromatva? Ne postoji objek-tivna linija siromatva, ve je uvek uklju-ena intuitivna odluka, manje ili vie. Joje najlake postaviti liniju na egzistenici-jalni minimum u najsiromanijim ze-mljama, dok u razvijenijim ili u razvojuona mora biti na viem nivou. Gde?

    Pomo u gotovini ili u naturi? Pomosiromanima u gotovini je dobra, jer po-tuje pravo na slobodu izbora od straneprimaoca, ali to istovremeno ponekadavodi trokovima na alkohol, cigarete,kafane, a ne na ishranu dece. Kod natu-ralne pomoi su argumenti obrnuti.

    Kako kontrolisati korisnike? Narav-no, kontrola je potrebna, jer su neki lju-di spremni da falsifikuju podatke i pre-vare dravu. Prvi metod je poseta soci-jalnih radnika, mada lii na uhoenje.

    Drugi je spajanje kompjuterskih bazapodataka (uvozne, poreske, nekretnineitd), to opet lii na Big brother iswaching you.

    Destimulacija rada? Socijalna pomomoe podstai kod korisnika sa punomradnom sposobnou sindrom zavi-snosti, izraen izbegavanjem da radi izaradi. Ukoliko se od socijalne pomoimoe pristojno iveti, onda njen prima-lac moe jednostavnom kalkulacijomdoi do zakljuka da mu se vie isplatida je prima i ne radi, nego da radi i neprima je. Ovaj problem je rairen u ze-mljama koje daju znatne iznose benefi-cija siromanima i koje nemaju ugrae-ne mehanizme za podsticaj traenja po-sla ili samozapoljavanje. Stoga se po-slednjih godina u zemljama OECD-avre reforme dravne podrke siroma-nima, kao to su: opte smanjenje iz-nosa socijalne pomoi, to daje veipodsticaj siromanima koji su radno-sposobni da se zaposle; registracija nabirou za zapoljavanje, uz prekid po-

    moi ukoliko korisnik odbije ponueniposao ili ukoliko ne uestvuje u progra-mima biroa; odreivanje maksimalnogperioda u kome radnosposoban kori-snik moe da prima socijalnu pomo;iskljuenje radnosposobnog lana po-rodice iz obrauna obima socijalne po-moi itd.

    Uticaj politike? Svaki predlog reformineminovno ima svoj politiki aspekt,koji ne bi smeo biti zanemaren. Tako iizmene modela socijalne pomoi siro-manima impliciraju politike odluke ukojima se, pored strune ocene reenjaiz predloga, u obzir uzima i efekat pred-loene reforme na rejting vlade. Vladeobino daju prednost socijalnim tran-sferima to veem broju graana u od-nosu na transfere uem krugu siroma-nih korisnika (teorema o srednjem gla-sau). Za vladin rejting je dobro, kakoiskustvo u svetu pokazuje, da se oslonina targetiranje pomou autoselekcije ina davanja u naturi. Vlada je obino podpritiskom najglasnijih, a ne najsiroma-nijih. Siromani obino nisu dobro or-ganizovani, a time ni glasni i politikiuticajni, pa ih je lake zanemariti koddonoenja stratekih odluka. Posledicaovih i drugih tekoa je alosna empirij-ska injenica da praktino uvek samo je-dan deo novca namenjen siromanimastigne do njih. Obino je to znatno is-pod 50 odsto, pa se smatra da je 50 od-sto sasvim pristojan, gotovo odlian re-zultat. Ostatak ode pojedincima koji ni-su siromani.

    Koliko je siromatvo u Srbiji? Kako idolikuje, ima vrlo razliitih miljenja.Ekipa u kojoj ja radim ocenila je siroma-tvo u 2002. godini na 10,6 odsto,2 a u2003. godini na 10,5 odsto.3 Nije pristoj-no hvaliti svoju robu, ali moram da po-menem da su ova dva istraivanja rae-na krajnje ozbiljno, i u anketnom delu(upitnik, anketari) i u metodologiji obra-de rezultata (agregati, linija siromatva,

    Socijalna politika: Ima li reenja? 5

    Boko Mijatovi: Privredni rast za vie

    zaposlenih i manjesiromanih

    Dravna pomo siromanimapredstavlja za graane, ak ikada su boljestojei,osiguranje od neizvesnosti inepovoljnih posledica kojerizik poslovanja u trinojekonomiji moe doneti

  • ekvivalentna skala itd), a za razliku odnekih drugih istraivanja ili istraivanja.

    Naravno, nikada se ne bih zakleo daje u Srbiji ba 10,5 odsto siromanih, aliverujem da se prava brojka nalazi negdeu okolini, moda do pet odsto nagore ilinadole (od est do 16 odsto). Ali, smeobih da se opkladim da stopa siromatvasvakako nije 40 ili 60 odsto, kako nekitvrde, osim ukoliko se za liniju siroma-tva ne uzme neka nerealno visoka lini-ja ili se koristi neka udna metodologija.

    Smanjenje siromatvaEkonomski rast je najvaniji faktor

    smanjenja siromatva. Jer, poveanjedohotka jedne zemlje neminovno do-nosi i poveanje dohotka njenih siroma-nih graana, stvarajui mogunosti zabolji ivot. Empirijska istraivanja, izve-dena na velikom broju zemalja i u du-gim vremenskim periodima, potvrdilasu tezu da siromani ravnopravno ue-stvuju u blagodetima ekonomskog ra-sta, tj. da njihov dohodak raste propor-cionalno prosenom dohotku date ze-mlje.4 Ova je veza globalna i ne moravaiti u svakom trenutku na svakommestu, ali jasno ukazuje na netanosttvrdnji da siromani ne uestvuju u do-bicima od ekonomskog napretka i da sulieni prava na plodove rasta. Ekonom-ski rast utie pozitivno na ublaavanjesiromatva najmanje na tri naina. Prvije poveanje tranje za radnom snagomi, sledstveno, poveanje zaposlenosti uzemlji, to angauje nezaposlene i neak-tivne ljude, donosei im dohodak i prili-ku da se izvuku iz siromatva. Drugi jepoveanje zarada onih koji su zaposleni,a koji imaju niske zarade i po tome pri-padaju krugu siromanih. Poveanje za-rada im tokom vremena poveava i-votni standard i prebacuje preko lini-je siromatva. Trei je poveanje sred-stava za dravnu podrku, a kao rezultatpoveanog dohotka zemlje i poveane

    osnovice za oporezivanje, onim poje-dincima koji nisu u stanju, trajno ili pri-vremeno, da se sami oslobode siroma-tva. Na taj nain, ekonomski napredakstvara mogunosti za daleko uspenijesmanjenje siromatva nego to je to ustanju da uini bilo kakva dravna poli-tika pomoi siromanima.

    Na siromatvo, pored neposrednihdravnih politika, utiu i politike kojeimaju druge ciljeve, ali koje svojim dej-stvom utiu na obim i dubinu siroma-tva, odnosno na ivot graana. Jednaod njih je penzijski sistem i politika. Sa-mo postojanje razvijenog penzijskog si-stema smanjuje siromatvo meu stari-jim graanima, doprinosei na taj nainublaavanju opteg siromatva. Drugije trite rada i regulacija na njemu. Bu-dui da siromani po definiciji nemajuznatniju (produktivnu) imovinu, to nji-hov dohodak prevashodno zavisi odmogunosti zapoljavanja i preovlau-juih zarada na tritu. Trei sektor ko-ji utie na poloaj siromanih jestezdravstveni sistem, koji doprinosi ubla-avanju posledica siromatva u meri ukojoj je besplatan, tj. dostupan siroma-nim graanima bez plaanja usluga.etvrti sektor od znaaja za smanjenjesiromatva je obrazovanje. Siromaniobino imaju ispod proseno obrazo-vanje, to znai i manje mogunosti zapristojnu zaradu. Stoga je jedna od do-brih dugoronih strategija u velikombroju zemalja sa niskim dohotkom ula-ganje u obrazovni sistem, kako bi sesmanjilo siromatvo kroz poveanjemogunosti zaraivanja putem povea-nje sposobnosti ljudi.

    U skladu s tim, u Strategiji za smanje-nje siromatva u Srbiji sugerisan je pri-stup sveobuhvatnih reformi, posebnoonih ekonomskih, kako bi se stvoriliuslovi za produktivni rad i ekonomskinapredak. Na konkretnijem nivou, po-drka siromanima u Srbiji postoji, kroz

    socijalnu pomo (MOP) i deje dodatke.Iznosi su skromni, ali je i Srbija siroma-na zemlja. Potpisnik ovih redova neu-speno se zalae za jedan reformski kon-cept - integraciju socijalne pomoi i de-jih dodataka - koji je dat u studiji CLDSiz 2003. godine Siromatvo i reformafinansijske podrke siromanima.

    NezaposlenostNezaposlenost se u mnogim zemlja-

    ma sveta smatra velikim problemom i,obino, osnovnim uzrokom siromatva.I ona jeste problem, ali esto manji ne-go to izgleda po zvaninim podacima.Dva su uzroka tome. Prvo, deo onihkoji su prijavljeni kao nezaposleni radeu sivoj ekonomiji i zarauju za ivot, pase teko mogu smatrati zaista nezapo-slenima. Uzrok prijavljivanja na biroe zazapoljavanje ili je tenja da se zaposle uformalnoj ekonomiji ili su to beneficijekoje idu uz status formalno nezaposle-nog (socijalno osiguranje itd).5 Otuda jei samo merenje stope nezaposlenosti ujednoj zemlji ponekada nepouzdano.6Drugo, izvestan stepen nezaposlenostije prirodan. Naime, izmeu gubitka za-poslenja, na jednoj strani, i novog zapo-ljavanja, na drugoj, neminovno je daprotekne izvestan period u traenju od-govarajueg posla i raznim formalnosti-ma, a za koje vreme se pojedinac smatranezaposlenim. Stoga je i nemogue dastopa nezaposlenosti u jednoj zemljibude nula odsto, ve mora biti via. Ovase stopa obino zove prirodna stopa ne-zaposlenosti,7 a u SAD se rauna da do-stie 5-6 odsto. Drugim reima, kada jestopa nezaposlenosti u SAD sedam od-sto, to onda znai pravu nezaposlenosttek od 1-2 odsto.

    Odakle nezaposlenost? Naravno, pu-no je konkurentskih objanjenja, a ovdeemo pomenuti dva glavna. Prvo je, jood Kejnza, da trite nije savreno i dazbog njegovih defekata ekonomija e-

    6 Socijalna politika: Ima li reenja?

    Mogue je, na osnovu izvesnekorelacije izmeu siromatvai kriminala, zalagati se za irupodrku siromanima u nadida e ona smanjiti sitankriminal i blae oblike nasilja,posebno omladinskog

    Izmene modela socijalnepomoi siromanimaimpliciraju politike odluke ukojima se, pored struneocene reenja iz predloga, uobzir uzima i efekatpredloene reforme na rejtingvlade

  • sto ne dostie punu zaposlenost. Drugoje, po neoklasinoj paradigmi, da loaregulacija (trite rada, socijala i tako da-lje) i negativan uticaj sindikata nepo-trebno poveavaju nezaposlenost. Menije blie drugo objanjenje. Verujem datrite, iako nije savreno, tei ravnoteisa punom zaposlenou, a da se glavneprepreke nalaze u dravnom regulator-nom naruavanju trita rada, uspesimasindikalne borbe i socijalnim davanjimakoja destimuliu zapoljavanje. Evo parpodataka koji govore u prilog toj tezi:stopa nezaposlenosti u 2003. ili 2004.godini iznosi u liberalnim SAD i VelikojBritaniji 5,5 i 5,0 odsto, a u regulisanimNemakoj, Francuskoj i Italiji 9,8, 9,6 i8,6 odsto. Zatim, uspeh sindikata u bor-bi za poveanje zarada neminovno seodraava na smanjenje zaposlenosti,poto poveani trokovi radne snage nemogu a da ne smanje obim ekonomskeaktivnosti, tj. zaposlenost. Na kraju,ukoliko su socijalna davanja (od nakna-de za nezaposlenost do socijalne pomo-i) dovoljno visoka (kao to su u Zapad-noj Evropi),8 tada e deo radne snage

    radije ostati nezaposlen, a na dravnimtransferima. Tree objanjenje nezapo-slenosti je tranziciono, koje kae da je uvreme velikih lomova u ekonomskomivotu prirodna pojava uveane nezapo-slenosti, kao izraza nesposobnosti tri-ta i privrede da trenutno reaguju i ap-sorbuju viak ponude. Ovom se obja-njenju verovatno nema ta prigovoriti.

    Regulacija tritaPreduzea, s jedne strane, obino pre-

    feriraju trinu regulaciju svojih odnosasa zaposlenima, odnosno to slobodnijeugovaranje svih relevantnih injenica(karaktera zaposlenja, zarada i drugihuslova) izmeu poslodavca i zaposle-nog, kao i to manje trokove koje dra-va namee ili moe nametati (porezi idoprinosi, zakonske obaveze preduzeaprema zaposlenima, to jednostavnijeprocedure, efikasno sudovanje itd). Ta-kvi relativno liberalni sistemi radnih od-nosa su podsticajni za napredak eko-nomske aktivnosti i obino obezbeujuvii nivo zaposlenosti nego alternativni,vre regulisani u pravcu odravanja

    zaposlenosti. Zaposleni, s druge strane,obino preferiraju sigurnost zaposlenjai stabilnost zarada, posebno u vremeni-ma postojanja znatne nezaposlenosti itranzicionih promena. Sindikati ih stan-dardno podravaju, a i drava esto imarazumevanja za ove zahteve i regulieradne odnose u korist sigurnosti, zaradai drugih beneficija zaposlenih. U ze-mljama sa irom regulacijom radnih od-nosa (kao to su lanice Evropske uni-je) nezaposlenost je obino visoka. Sli-no je u mnogim zemljama u tranziciji,ali je ovde pitanje da li je to prevashod-no posledica radnog zakonodavstva(slinom onome u EU) ili tekoa iz-gradnje i funkcionisanja novog eko-nomskog sistema. Na taj nain, socijal-ne i politike konsideracije suprotsta-vljaju se ekonomskim i dobija se trade-off izmeu sigurnosti radnih mesta i ni-voa zaposlenosti, tj. to je via zatitaradnih mesta to je manja zaposlenost, iobrnuto. Sporno pitanje je intenzitettrade-offa, to jest u kojoj meri jaanje si-gurnosti zaposlenja smanjuje zaposle-nost. kole miljenja se razlikuju: dokjedna tvrdi da se radi o dosta jakoj vezi(njen lan je i potpisnik ovih redova),druga veruje da je ona slaba.

    Pogledajmo jedan detalj regulacije. USrbiji, kao i mnogim drugim zemljama,poslodavac ne moe da jednostrano ibezuslovno raskine ugovor sa zaposle-nim, kao to zaposleni na to ima prava ikao to su ga ranije obostrano slobodnosklopili. Poslodavac to moe uiniti sa-mo ukoliko dokae da za to ima oprav-dan razlog. ak i ukoliko uspe da uverizaposlene i sud da je razlog otkazaopravdan, ostaju trokovi otpremninakoje propisuje Zakon o radu. Drugimreima, poslodavac ima tekoa da sma-nji radnu snagu na potrebnu meru, a,ukoliko to i uspe, ekaju ga novi troko-vi. Stoga u takvoj situaciji razuman po-slodavac zapoljava nove radnike mini-

    Socijalna politika: Ima li reenja? 7

    Boko Mijatovi: Uticaj sindikata poveava

    nezaposlenost

    U vreme velikih lomova uekonomskom ivotu prirodnaje pojava uveanenezaposlenosti, kao izrazanesposobnosti trita iprivrede da trenutno reaguju iapsorbuju viak ponude

  • malno kako ne bi imao muke i trokovesa otputanjem onda kada poslovi krenuslabije. A to znai manju zaposlenost.

    Rast zaposlenostiKako uveati zaposlenost? Prvi i naj-

    zdraviji nain je kroz privredni razvoj,koji gotovo neminovno poveava tranjuza radnom snagom i zaposlenost. Toobino, kao u sluaju Srbije, podrazume-va dalje reforme ekonomskog ambijentai, posebno, regulacije trita rada, kao irazumnu ekonomsku politiku. Upozore-nje: preterana stimulacija ekonomske ak-tivnosti i zaposlenosti merama ekonom-ske politike (na primer, monetarne i fi-skalne) obino zavrava u inflaciji.

    Drugi metod su takozvane aktivnemere zapoljavanja, kod kojih se dravaneposredno organizuje ili (su)finansirazapoljavanje. Na primer: posredovanjekod zapoljavanja, obuka nezaposlenih,javni radovi, poreske olakice kod no-vog zapoljavanja, krediti za samozapo-ljavanje itd. Aktivne mere zapoljava-nja obino daju slabe rezultate. One, su-tinski, najee predstavljaju politikiodgovor vlade na izraeni problem ne-zaposlenosti, preduziman bez velike na-de u pozitivan ishod. Empirijska istrai-vanja ukazuju na neefikasnost veinemera aktivne politike zapoljavanja sastanovita trokova i rezultata. Izgledada samo par mera (posredovanje kodzapoljavanja i edukacija nezaposlenih)mogu dati pozitivne efekte na povea-nje zaposlenosti u skladu sa naelomtrokova i rezultata.9

    ta se radilo u Srbiji? Drava Srbija jetokom poslednjih godina sprovodilastrategiju koja je bila kombinacija slede-ih elemenata:

    1. relativno liberalan zakon o radu,koji je poveao fleksibilnost trita rad-ne snage,

    2. relativno velikoduni socijalni pro-grami za one koji izgube radno mesto

    (prema Zakonu o zapoljavanju, izTranzicionog fonda i iz sredstava kupa-ca privatizovanih preduzea),

    3. smanjenje optereenja zarada da-binama i

    4. aktivne mere zapoljavanja.Ideja je da se kroz 1. i 3. omogui du-

    goroan rast zaposlenosti, a kroz 2. i 4.amortizuju tekui socijalni problemi.

    Vodi se i aktivna politika zapoljava-nja, ali dosta ogranienog obima. Naj-znaajnije mere su posredovanje kodzapoljavanja i edukacija nezaposlenih,to su i mere koje, videli smo, daju naj-bolje rezultate. No, za aktivnu politikuzapoljavanja daju se vrlo mala sredstva,tako da ni rezultati ne mogu da buduznatni.

    O socijalnom dijaloguU poslednjih nekoliko godina ideja o

    socijalnom dijalogu vanih drutvenihuesnika stalno je u opticaju. Nju svevreme propagiraju predstavnici sindika-ta, a lanovi vlade Srbije ne bee od iste.Predstavnici poslodavaca se dre re-zervisano, ali ne i odbojno, ve ekajukorake druge dve strane. U dosadanjimpokuajima oivotvorenja socijalnog di-jaloga, pre svega kroz Socijalno-eko-nomski savet, rezultata nije bilo, jer su isindikati i vlade doivljavale stvar kaopriliku za sopstvenu promociju, a nekao mesto za sutinske dogovore. Kodnas se, kao i u drugim stvarima, o soci-jalnom dijalogu obino govori emotiv-no i sa unapred zauzetim pozitivnimstavom, jer, zaista, pregovaranje je lepeod sukoba. Temeljna ideja koja lei izazalaganja za socijalni dijalog u nas je ide-ja o mogunosti da se postigne drutve-na harmonija ukoliko su vani igrai ra-zumni i dobronamerni. Tada bi, ide da-lje pria, predstavnici parcijalnih intere-sa zasposlenih i poslodavaca (sindikati iasocijacije) mogli da nau najbolje ree-nje u dogovoru sa izvrnom vlau, a

    polazei od sopstvenih interesa, potrebai mogunosti. To je, na alost ili na sre-u, jednako pogreno oekivanje kao iono Kardeljevo o drutvenom dogova-ranju koje e reiti sva socijalno-eko-nomska pitanja socijalizma. Ondanjeiskustvo je razoaravajue ne zato to suigrai bili pogreni, ve zato to je ceokoncept lo.

    Da bi se o socijalnom dijalogu moglosmisleno raspravljati, mora se prvo defi-nisati. Grubo govorei, postoje dvakoncepta. Po prvom, svrha socijalnogdijaloga je donoenje odluka o stvarimavanim za sva tri uesnika, a sam soci-jalni dijalog je proces pregovaranja kojivodi odluci. Po drugom, ideja je da seomogui razmena informacija i milje-nja izmeu uesnika, a odluke se ne do-nose. U standardnom liberalno-demo-kratskom poretku, a Srbija takvom po-retku neminovno tei, odluke se sutin-ski donose na dva naina. Prvo, na tri-tu, slobodnim ugovaranjem slobodnihgraana na osnovu ponude i tranje.Drugo, u parlamentu, o poslovima kojise moraju obaviti na kolektivan nain.

    Ideja socijalnog dijaloga kao nainaodluivanja suprotstavljena je i tritu idemokratiji. Tritu, zato to socijalnidijalog, bavei se poslovima koji pripa-daju pojedincima, pokuava da zamenitrite i promeni ishode njegovog funk-cionisanja. Demokratiji, zato to intere-sne grupe pregovaraju o poslovima kojipripadaju parlamentu (zakoni itd), po-kuavajui da ga svedu na pomoni or-gan koji e sprovesti prethodno postig-nute politike dogovore. Socijalnom di-jalogu nedostaje demokratska legitim-nost uesnika, jer su oni (osim vlade)uglavnom samoproklamovani, odno-sno, niko im nije na valjanim izborimadao legitimaciju da odluuju u imestvarnih ili izmiljenih lanova. Nedo-staju mu i precizno ustanovljeno pod-ruje rada i procedura odluivanja. Sa

    8 Socijalna politika: Ima li reenja?

    Za aktivnu politikuzapoljavanja daju se vrlomala sredstva, tako da nirezultati ne mogu da buduznatni

    Dosadanji pokuajioivotvorenja socijalnogdijaloga, pre svega krozSocijalno-ekonomski savet,nisu dali rezultat, jer su isindikati i vlade doivljavaleto kao priliku za sopstvenupromociju, a ne kao mesto zasutinske dogovore

  • druge strane, i trite i parlament zasni-vaju se na jasnom i potpunom ovlae-nju za odluivanje i detaljnoj regulaciji,kako ugovora i svojine (trite) i parla-mentarnog rada, tako i obezbeenja iz-vrenja odluka (sudovi, izvrni organiitd). Sa ovog stanovita, socijalni dijalogkoji bi trebalo da donese vane odlukepokazuje se kao vrlo problematina ide-ja, jer se ne zna ko i s kojim pravomuestvuje, ta je predmet odluivanja,kako se odluuje i ko obezbeuje izvr-enje odluka. Ukoliko bi se uinio napori detaljno regulisala pomenuta pitanja,

    rezultat bi bio pomalo neoekivan - do-bili bismo staleku, korporativnu dra-vu, to je odavno poznata i odavno od-baena ideja o utemeljenju drave nadogovorima stalea.

    Lepo zamiljen dijalog interesnih gru-pa se, sa druge strane, vrlo lako pretva-ra u borbu lobija za neposredne materi-jalne i statusne dobitke uesnika. tavi-e, teko je odvojiti pravi socijalni dija-log od lobiranja u sopstvenu korist. Alobiranje je obina borba za preraspo-delu dohotka i rentu, od koje, kadauzme maha, strada produktivna sfera

    drutva. Ova vrsta socijalnog dijaloga bina fenomene kojima se ovde bavimo(siromatvo i nezaposlenost) verovatnoimala nepovoljne efekte, a u meri u ko-joj sindikati uspeju da proguraju svojeideje. Naime, njihov prvi cilj je zatitaradnih mesta, a drugi poveanje prose-ne zarade, ili bar one minimalne. Uspehte strategije doveo bi do poveanja ne-zaposlenosti, otprilike kao u Evropskojuniji poslednjih par decenija. A povea-nje nezaposlenosti je najdirektniji nainpoveanja siromatva.

    Druga vrsta socijalnog dijaloga - in-formativna i konsultativna - moe bitikorisna, ali ona podrazumeva da su sviuesnici saglasni o tipu dijaloga koji sevodi i o neprihvatljivosti nametanja sop-stvenih ideja i interesa ostalima.

    Verujem, dakle, da socijalni dijalog nebi trebalo da ima za svrhu donoenjeobavezujuih odluka, jer bi na marginubili gurnuti ne samo trine slobode idemokratija, ve i ekonomski napredak.A to bi bila previsoka cena za jednuproblematinu instituciju. Premijerini koristio je ideju socijalnog dija-loga na jedan propagandni nain, a nitase ozbiljno nije uradilo. Premijer Kotu-nica je predloio i Skuptina prihvatilaZakon o socijalno-ekonomskom save-tu, ali ni to nije donelo ozbiljniji rad(odavno su prekoraeni rokovi za form-iranje Saveta navedeni u zakonu).

    1) Odlian primer za ovo je ameriki program AFDC, namenjen samohranim majkama sa decom. Podsticao je razvode i navodio gerenacije majki sa decom na para-zitsko, neradniko ponaanje, izbegavanje kolovanja i sitan kriminal. Ukinut je 1996. godine.

    2) Strategija smanjenja siromatva, Vlada Republike Srbije, oktobar 2003; Siromatvo i reforma finansijske podrke siromanima, CLDS, 20033) Konferencija o smanjenju siromatva, Plandite, 22.2.2005.4) J. L. Gallup, S. Radelet and A. Warner - Economic Growth and the Income of the Poor, Harvard Institute for International Development, 1998; D. Dollar and A.

    Kray - Growth Is Good for the Poor, WP 2587, The World Bank, 20015) Ovo drugo je vaan razlog u Srbiji.6) Ni u Srbiji se ne zna kolika je stopa nezaposlenosti. u 2002. godini je prema jednoj meri bila 11%, a prema drugoj 29%! Moemo jednu meru uzeti kao donju, a

    drugu kao gornju granicu, ali nam to nee mnogo pomoi u saznajnom smislu.7) Druga verzija je NAIRU.8) EU je u Lisabonskoj agendi iz 2000. godine kao svoj cilj zapisala stvaranje najkonkurentskije svetske privrede do 2010, ukljuujui i trite radne snage. Reforme,

    posebno one na tritu rada, idu sporije nego to je planirano.9) Videti, na primer, veliku evaluaciju: Impact of Active Labor Market Programs: New Evidence of Evaluations with Particular Attention to Developing and Transi-

    tion Countries, World Bank, 2004

    Socijalna politika: Ima li reenja? 9

    Boko Mijatovi:Podrka

    siromanima jeskromna, ali je Srbija

    siromana zemlja

    Verujem da socijalni dijalogne bi trebalo da ima za svrhudonoenje obavezujuihodluka, jer bi na marginu biligurnuti ne samo trineslobode i demokratija, ve iekonomski napredak

  • Srbija je siromana evropska ze-mlja. Detaljnije, Srbija je siro-mana post-konfliktna zemljabive Jugoslavije, u zakasneloj i

    donekle atipinoj tranziciji, koja ima zacilj da ue u Evropsku uniju poetkomnaredne decenije.

    Polazim od konteksta iz razloga sa-modiscipline, kako bih ograniio uticajideologije, u njenom klasinom zna-enju, na karakter svog izlaganja. Dru-gim reima, nastojau da odnos premavelikim pitanjima iz naziva ovog okru-glog stola definiem na osnovu pragma-tinog rezonovanja, vodei vie rauna otome gde smo sad, kako smo dotle dolii ta smo nasledili, kao i gde bi trebalo dase zateknemo sledee decenije, nego po-lazei od optih ideja o odnosu efika-snosti i jednakosti, ljudskim pravima iodgovornosti pojedinca za sopstvenusreu. Ipak, poteno je rei na poetkuda tamo gde se u mom rezonovanju po-javi apstraktna ideologija, sva je prilikada e ona biti zasnovana na fundamen-talnoj pretpostavci - suprotnoj Okuno-voj uticajnoj paradigmi iz sedamdesetihgodina prolog veka - da unapreenjeekonomske jednakosti i ekonomska efi-kasnost u jednom drutvu mogu i trebada idu ruku pod ruku, ali da to zahtevaveto upravljanje javnim poslovima i str-pljivo usaglaavanje interesa razliitihdrutvenih grupa i aktera.

    Svako razmatranje stratekih ili opera-tivnih opcija za borbu protiv siromatvai nezaposlenosti mora da vodi rauna ozavisnosti od putanje (pathdependency). Mislim da je bolje graditistrategiju borbe protiv siromatva i stra-tegiju zapoljavanja na reformisanju itransformisanju preostalih elemenataposleratnog naslea, koji ukljuuju ra-zumno osiguranje od nezaposlenosti izatitu zaposlenja kombinovane sa ak-tivnim merama na tritu rada, relativnorazvijenu i kvalitetnu mreu socijalne

    pomoi, kao i uticajnu mreu aktera in-dustrijskih odnosa, nego na njihovompotpunom negiranju. Ako pogledamoSloveniju i Hrvatsku, pa i druge post-ju-goslovenske drave, videemo da se nione nisu radikalno odrekle ovih eleme-nata zajednikog naslea. Neki elementisamoupravnog naslea, ili inercije,moda kombinovani sa dubljim, madamanje jasnim kulturnim faktorima tako-zvanog juno-evropskog, odnosno me-diteranskog socijalnog modela (od Por-tugala do Grke), imaju primetan uticaj ina dosadanji tok nae tranzicije ka tri-noj privredi, posebno kad je re o pri-vatizaciji, korupciji, neformalnoj ekono-miji, kao i u oslanjanju na socijalni kapi-tal (neformalne mree roakog i prija-teljskog poverenja i uzajamne pomoi) ustrategijama preivljavanja. Samoironi-no, ovaj pristup zavisnosti od putanje bise mogao nazvati od samoupravneskleroze do evroskleroze. Ipak, evrop-ski socijalni model prolazi kroz znaajnutransformaciju. Evropska unija je sebi uLisabonu 2000. godine postavila ambici-ozan cilj da za jednu deceniju postanenajdinaminije i najkonkurentnije pod-ruje sveta, temeljeno na znanju i odri-vom rastu, to bi omoguilo punu zapo-slenost i socijalnu koheziju. Premda neide sve u skladu sa projekcijama, evrop-ski socijalni prostor se ubrzano tran-sformie. Prilagoavanje nae socijalnesfere i radnog zakonodavstva evropskimstandardima vie ne mora da se pojed-nostavljeno shvata kao eksterno ograni-enje, premda prilino labavo, i odgovorna strah Evrope od socijalnog dampin-ga, koji smanjuje konkurentnost i uno-si novu rigidnost na trite rada, ve ikao podsticaj da se strategija nacional-nog razvoja usmeri prema ekonomijiznanja i odrivom razvoju.

    Postoji skoro opta saglasnost da susiromatvo i nezaposlenost dva najveadrutveno-ekonomska problema Srbije.

    Neki tvrdokorni profesionalni ekono-misti bi se moda opredelili za proble-me spoljnotrgovinskog deficita i devi-znog kursa; neki politiari bi spomenuliHag, Kosovo i pitanje budunosti dr-avne zajednice Srbije i Crne Gore.Ipak, veina opte populacije percipiraupravo nezaposlenost i siromatvo, uzkorupciju, kao glavne probleme Srbije.Ovo bi trebalo da znai da postajemonormalna zemlja u tranziciji, to je pozi-tivno. Ono to vie zabrinjava je to tose ini da su dimenzije socijalnih pro-blema takve, da je sva prilika da e onijo zadugo zauzimati primat. Socijal-ni dijalog, kao trea tema ovog teksta,drugaijeg je karaktera i stepena opto-sti od prve dve teme. Istina, razvoj soci-jalnog dijaloga moe da se posmatrakao vrednost ili cilj po sebi, ravan punojzaposlenosti i drutvu bez siromanih,kao vaan doprinos stabilnosti i punojdemokratizaciji drutva. Poto bi takavpristup podrazumevao detaljniji ekskursu teoriju neokorporativizma, i ponovoznaio odricanje od pragmatinogumesto ideolokog pristupa, oprede-lio sam se da socijalni dijalog ovde presvega razmatram kao jednu potencijal-no obeavajuu aveniju za reavanjeproblema nezaposlenosti i siromatva.

    Zadesna bedaNema potrebe ponavljati da je najve-

    i deo stanovnitva Srbije uao u XXIvek znaajno siromaniji nego to je biosamo deset godina ranije. Studije prikraju devedesetih su pokazivale da jeoko treina stanovnitva Srbije u stanjuapsolutnog siromatva. Naroito se po-gorao relativni poloaj gradskog sta-novnitva. Paralelno sa siromatvom,problem nezaposlenosti se dodatnoprodubljivao. Trite rada je bilo skorosasvim zatvoreno, sa zaposlenima udrutvenom i javnom sektoru koji sustarili u preduzeima koja su uglavnom

    10 Socijalna politika: Ima li reenja?

    MIHAIL ARANDARENKO

    Socijalni paktSlabe i politiki nestabilne koalicione vlade koje se oekuju u doglednoj budunosti pobrinue se dapodnoljiva brzina restrukturiranja ne bude prekoraena - Treba raditi na stvaranju efikasnih nacionalnih,regionalnih i lokalnih koalicija za zapoljavanje i konkurentnost

  • bila vetaki odravana u ivotu, ili radi-li u prenatrpanim i neefikasnim javnimslubama. Druga strana ovog stanja jebila rastua masa mladih potisnutih namargine trita rada, upuenih na pro-duenu zavisnost u roditeljskim doma-instvima, produeno obrazovanje, e-sto kombinovano sa povremenim ra-dom u sivoj ekonomiji.

    Prva polovina ove decenije donosinove izazove novim demografskim iprofesionalnim grupama. Poetak tran-zicije oznaava kraj sigurnosti zaposle-nja (plaanog ogromnom fleksibilnouplata) za veliki broj zaposlenih u dru-tvenom i javnom sektoru. Prinosi naobrazovanje poinju da rastu. Mnogidosadanji hranioci porodica postajunezaposleni, to dovodi do jaeg ukrta-nja nezaposlenosti i siromatva nego ra-nije. Grad opet postaje bogatiji od sela,a ire se i regionalne razlike. Podseanjena teko naslee i tekue trendove je va-no da bi se istakla situaciona (zadesna)priroda siromatva u Srbiji. U uslovima

    velikih privrednih i drutvenih lomovaovako dugog trajanja savreno racional-ne odluke pojedinaca postaju ex postiracionalne i lakomislene. Neko ko jepoetkom sedamdesetih, reagujui naspoljne i-ili unutranje podsticaje, mo-da urei da se osamostali i zasnuje po-rodicu, odabrao da bude metalostrugar,ili bankarski slubenik, sigurno nije mo-gao da predvidi da e njegovo zanima-nje dvadeset ili trideset godina kasnijepostati visokorizino na tritu rada.Njegova deca, moda roena polovi-nom sedamdesetih, skoro da su una-pred bila uskraena za racionalan izborobrazovanja i predvidive putanje na tr-itu rada.

    Druga vrsta zadesnog siromatvapogaa iskljuene i stigmatizovane gru-pe. Siromatvo kao posledica kulturne isocijalne iskljuenosti naroito pogaaRome, ali se ne ograniava na njih. Oso-be koje pripadaju ovim grupama skrae-ne su na ivotnom startu, i siromatvose perpetuira kroz generacije.

    Moe se sa sigurnou tvrditi da pret-hodne dve kategorije ine veliku veinusiromanih kod nas. Onih kojima je si-romatvo lini izbor (svestan ili nesve-stan, na primer kroz preteranu sklonostdokolici i parazitizam, ili kroz izloe-nost raznim oblicima socijalne patologi-je) ima relativno malo. ini mi se da jeto lako proverljivo kroz ankete koje ob-uhvataju i strategije preivljanja stanov-nitva. U principu, mislim da politikaborbe protiv siromatva ima vee ansena uspeh (meren odnosom trokova irezultata) u siromanoj nego u bogatojzemlji, upravo zbog toga to je u ovojdrugoj uee samoselektovanih (akove ne voljnih siromanih) u ukup-nom broju siromanih vee. Nije stoganeobino to takozvani Evropski soci-jalni model doivljava transformacijuod vrednosti klasine drave blagosta-nja prema insistiranju na ukljuivanjuposebno osetljivih socijalnih grupa i so-cijalnoj koheziji. Evropski socijalnimodel je tradicionalno zasnovan na tristuba - ouvanju velikodunih socijalnihprava, relativnoj jednakosti plata i doho-daka i koordinisanom pregovaranju or-ganizovanih interesnih grupa. Ova stili-zacija je oduvek potcenjivala raznolikostkonkretnih reima meu zapadnoe-vropskim zemljama. Odrivost samogmodela pred potrebom jaanja konku-rentnosti u globalnom okruenju se svevie dovodi u pitanje. Evropski savet uBarseloni je u martu 2002. godine rede-finisao ovaj model kao zasnovan nadobrim ekonomskim performansama,visokom nivou socijalne zatite i obra-zovanja i socijalnom dijalogu.

    Proces pridruivanja Evropi podra-zumeva ispunjavanje odreenih obave-za i standarda i u domenu socijalne po-litike i zapoljavanja. Premda je socijal-no zakonodavstvo tradicionalno u naj-veoj meri preputeno regulaciji zemaljalanica Unije, usmeravanje socijalne po-

    Socijalna politika: Ima li reenja? 11

    Mihail Arandarenko:Siromatvo i nezaposlenostdva najvea drutveno-ekonomska problema Srbije

    Politika borbe protivsiromatva ima vee anse nauspeh u siromanoj nego ubogatoj zemlji, upravo zbogtoga to je u ovoj drugojuee samoselektovanih uukupnom broju siromanihvee

  • litike u formi otvorenog metoda koor-dinacije postaje sve uticajnije, kako u ze-mljama lanicama, tako u dobroj meri iu zemljama kandidatima i onima koje tojo nisu postale.

    Naizgled samorazumljiva tvrdnja daje privredni razvoj glavni mehanizam zaodrivo smanjivanje siromatva, na ko-joj poiva i naa Strategija za smanjenjesiromatva, moda ovde zasluuje dabude delimino problematizovana.Ekonomski istoriari, kao npr. Rostou,odavno su postavili hipotezu da je u si-romanim drutvima za porast investici-ja koji omoguava ekonomski uzletneophodno da doe do prethodnog po-rasta nejednakosti. Ovu hipotezu razra-dio je Kuznjec, ilustrujui vezu izmeunivoa razvoja merenog dohotkom poglavi stanovnika i nivoa nejednakostimerenog Gini koeficijentom obrnutomU krivom. Drugim reima, na prelaskuiz niskog u srednji nivo razvijenosti ne-jednakost raste, da bi na prelasku izsrednjeg prema visokom nivou razvojapromenila smer i poela da opada. Ku-znjecova kriva ipak nije univerzalno po-tvrena, a novija istraivanja ak ukazu-ju da zemlje sa niim Gini koeficijen-tom rastu bre. Rusija i druge zemljeZND su imale veoma visok rast nejed-nakosti; tranzicione zemlje CentralneEvrope veoma umeren; Koreja i Tajvan,na primer, proli su kroz spektakularnuindustrijalizaciju verovatno bez ikakvograsta nejednakosti - izvestan rast do-hodnih nejednakosti bio je vie negokompenzovan zemljinom reformom iboljim pristupom obrazovanju.

    Brzina tranzicije i nezaposlenostTeorija optimalne brzine tranzicije

    (OBT), koju su razvili Aghion i Blan-chard jo 1994. godine predstavlja dosada najuticajniji metodoloki okvir zagradualistiko upravljanje tranzicijom.Premda model polazi od stilizovanih i-

    njenica trita rada postkomunistikihzemalja, to podrazumeva nultu ili vrlonisku inicijalnu stopu nezaposlenosti,ipak je njegova osnovna mehanika veo-ma relevantna i za postsamoupravnu ipostmiloevievsku Srbiju.

    Skokoviti rast nezaposlenosti u post-komunistikim zemljama na poetkutranzicije ranih devedesetih godina nijepredstavljao veliko iznenaenje za eko-nomiste. Visoka nezaposlenost je bilapercipirana kao oekivana pratea poja-va masovnog restrukturiranja, koja jeak mogla da ima - prepisana u odgova-rajuim, od kreatora ekonomske politi-ke kontrolisanim koliinama - isceljuju-i efekat na sklerotine strukture tritarada i privrede u celini.

    Model OBT nastoji da optimiziraprelaz od dvosektorske, dravne i pri-vatne, privrede u jednosektorsku, isklju-ivo privatnu privredu. Trine snageodreuju kolika e biti zaposlenost uprivatnom sektoru, to znai da ako sutrine plate visoke, zaposlenost u pri-vatnom sektoru e biti nia. Inicirajuiotputanja u javnom sektoru, bilo di-rektno ili kroz smanjivanje subvencija,vlada poveava nezaposlenost. Nezapo-sleni konkuriu za mesta u privatnomsektoru i obaraju ravnotene plate, toohrabruje privatnike na ekspanziju. Toje prvi, ili push (izgurujui) stub mo-dela. Drugi, ili pull (privlaei) stub jezasnovan na stvaranju velikodune za-titne mree pomoi, sa produenim irelativno visokim naknadama za neza-poslenost, kako bi se to vie zaposlenihu javnom sektoru ohrabrilo da ga napu-ste. U ovu kategoriju spadaju i dobro-voljne otpremnine, eme za rano penzi-onisanje, aktivne mere politike tritarada i sl.

    Sutina OBT pristupa je da je neop-hodno da drava, koristei push ipull instrumente koji joj stoje na ras-polaganju, izbegne Scilu sporosti i Harib-

    du preterane brzine. Ako ide presporo urestrukturiranje, nezaposlenost e ostatipreniska, a trokovi rada previsoki za pri-vatni sektor, to znai da e biti kreiranomnogo manje poslova. Ako pak prebrzolikvidira dravni sektor, to e ugroziti po-resku osnovu iz koje se finansira mreasocijalne pomoi, pa i itave javne slube.Tada vlada moe da bira da li e povea-ti poreze privatnom sektoru, to e opetsmanjiti njegovu ekspanziju, ili ostavitimase tranzicionih gubitnika bez zatite,gurajui ih u siromatvo i izlaui se viso-kom politikom riziku.

    OBT model predvia da se procesidestrukcije radnih mesta u starom sek-toru i kreacije radnih mesta u novomsektoru odvijaju koordinisano, ako nesimultano. Destrukcija poinje prva,izazivajui rast nezaposlenosti, to krozopisane mehanizme podstie stvaranjeradnih mesta. Do odreene take na ko-joj je nezaposlenost najvia oba procesase ubrzavaju, da bi se u drugoj, zrelijojfazi, privreda postepeno stabilizovala, anezaposlenost, pokazujui dinamiku uobliku obrnutog latininog slova U,znaajno smanjila. Na kraju ove model-ske tranzicije najvei broj radnika prese-lio se iz javnog u privatni sektor iskusiv-i relativno kratkotrajnu nezaposlenost.Problem sa predvianjima modelaOBT je to su tranzicione vlade tipinobile veoma efikasne u brzom podizanjunezaposlenosti, ali po pravilu neuspeneu njenom obaranju, tako da se teorijskaobrnuta U kriva najee pretvarala uempirijsku obrnutu L krivu kretanjanezaposlenosti. Dolo je i do izraenesegmentacije (dualizacije) trita rada,jer su radnici prepoznavani kao boljiprelazili sa jednog posla na drugi bezprolaska kroz nezaposlenost, podrazu-meva se za veu platu, dok su loijiostajali dugo u nezaposlenosti i moglida nau, ako uopte, samo loije plae-ne i nesigurne poslove. Drugim reima,

    12 Socijalna politika: Ima li reenja?

    Inicirajui otputanja ujavnom sektoru, bilo direktnoili kroz smanjivanjesubvencija, vlada poveavanezaposlenost

    Kljuno pitanje je da li jemogue zamisliti Srbiju ukojoj e za pet godina veinazaposlenih raditi upreduzeima osnovanim posle2000. godine, kao i ta jeneophodno uraditi da bi se tazamisao ostvarila

  • samo neke nadnice su pokazale oeki-vanu fleksibilnost nanie.

    U svom nedavnom lanku Jurajda iTerrel (2003) analiziraju dva uspena,mada poprilino meusobno razliitaizuzetka - eku i Estoniju. eka jeuspela da odri veoma nisku stopu ne-zaposlenosti u najosetljivijim godinamatranzicije, da bi joj dozvolila da blagoporaste tek kada je restrukturiranje veuglavnom obavljeno. Estonija je imalaiskustvo najblie teorijskom predvia-nju, poto je uspeno oborila nezapo-slenost nekoliko godina po otpoinja-nju tranzicije. Jurajda i Terrel zakljuujuda je za uspenu borbu protiv nezapo-slenosti tokom tranzicije potrebno joneto osim brige o optimizaciji brzinerestrukturiranja. Inspiraciju za taj do-datni element nalaze u literaturi o kre-ativnoj destrukciji koja objanjava kre-tanja na tritu rada u razvijenim ze-mljama u periodima burnih tehnolokihpromena. U ovom kontekstu dva sekto-ra nisu dravni i privatni, ve zastareli

    (npr. tekstilna industrija) i moderni.Gradualizam prema preporukama mo-dela OBT ovde nije najbolje reenje, jersamo produava agoniju umiruih indu-strija. Umesto toga, neophodno je, i tona samom poetku procesa kreativnedestrukcije, snano kreiranje podstica-ja u modernom sektoru, kako bi sespreilo da se destrukcija i kreiranje rad-nih mesta vremenski razdvoje i ugrozeprivredni rast. Jurajda i Terrel nalaze in-direktnu potvrdu za neophodnost sna-nog kreiranja podsticaja u tranzicio-nim uslovima analizirajui individualnepodatke o radnim istorijama pripadnikaradne snage u ekoj i Estoniji. Tajnauspeha obe zemlje je to je u veomakratkom roku zaposlenost u de novo(potpuno novim, iskljuujui privatizo-vana) preduzeima nadmaila zaposle-nost u starim preduzeima, ukljuujuiprivatizovana. Do toga ne bi dolo daobe zemlje nisu odabrale veoma aktivanpristup snanog kreiranja podsticajaza razvoj novih privatnih preduzea -

    malih, srednjih, ali i velikih. Strane inve-sticije su u tome odigrale veliku ulogu.

    Izvlaei iz prethodnih analiza pou-ku za Srbiju, sa njenom tradicionalnovisokom nezaposlenou, moe sepretpostaviti da e se slabe i politikinestabilne koalicione vlade koje moe-mo da oekujemo u doglednoj budu-nosti svakako pobrinuti da se ne pre-korai podnoljiva brzina restrukturira-nja. Privatizovana preduzea nee rei-ti problem nezaposlenosti jer onauglavnom prvo nastoje da se ree sop-stvenih vikova zaposlenih. Otuda seini da je kljuno pitanje da li je mogu-e zamisliti Srbiju u kojoj e za pet go-dina veina zaposlenih raditi u predu-zeima osnovanim posle, recimo, 2000.godine, kao i ta je neophodno uraditida bi se ta zamisao ostvarila?

    Strategija zapoljavanjaPuna fleksibilnost trita rada (ija je

    osnovna, mada ne i jedina komponentaminimalna regulativa unajmljivanja i ot-putanja radnika, tj. princip obostranedobrovoljnosti ugovora o zaposlenju,tzv. employment at will) standardan jeliberalni recept za postizanje pune za-poslenosti. Tradicionalno niska nezapo-slenost u SAD i odnedavno u VelikojBritaniji obino se suprotstavljaju viimstopama nezaposlenosti u kontinental-noj Evropi kao krunski empirijski do-kaz da je slobodno ugovaranje klju zareavanje problema nezaposlenosti.

    Meutim, rigoroznija ekonometrijskaistraivanja uticaja regulacije zaposlenjana opte ekonomske performanse i in-dikatore trita rada uopte ne daju ne-dvosmislenu sliku. U poslednjih nekoli-ko godina pojavio se veliki broj studijakoje istrauju ovaj odnos za zemljeOECD-a, Evropske unije, pa i zemlje utranziciji i zemlje u razvoju. Zakljucivariraju od istraivanja do istraivanja,ali se uglavnom slau da je veza izmeu

    Socijalna politika: Ima li reenja? 13

    Mihail Arandarenko: Kako podstai takav rast

    koji e najvie doprinetirastu zaposlenosti

    Ne verujem da je idealnotrite rada ono u kojemsvakog jutra uvek novipotencijalni radnici dolaze navrata uvek drugomposlodavcu i holandskomaukcijom dolaze do posla zataj dan

  • regulacije i nezaposlenosti daleko od to-ga da bude pravolinijska.

    Jedna nedavna studija izvedena podokriljem ILO-a (Cazes i Nesporova,2003. godina) nije pronala statistikiznaajan uticaj regulative zatite zaposle-nja na agregatne dugorone stope neza-poslenosti i nezaposlenosti mladih u ze-mljama u tranziciji. Meutim, identifiko-vana je znaajna korelacija izmeu nivoazatite zaposlenja, s jedne strane, i stopezaposlenosti i stope participacije u rad-noj snazi, s druge strane. Meutim, tren-dovi su bili suprotni za zemlje Centralnei Istone Evrope u tranziciji i za zapad-noevropske zemlje. Prema studiji, dok uzemljama OECD-a striktnija zatita za-poslenja dovodi do negativnih efekatapo stope zaposlenosti i uea u radnojsnazi, dotle rezultati u zemljama CEEukazuju na to da vea zatita zaposlenjazapravo doprinosi veim stopama zapo-slenosti i ekonomske aktivnosti, barem uformalnom sektoru privrede.

    Kao i skoro uvek kada smo na terenupraktinih ekonomskih i politikih iz-bora, problem izbora optimalnog insti-tucionalnog okruenja nije reiv ideolo-kim opredeljenjima. Prema reima Ri-arda Frimana, kapitalizam je dovoljnorobustan da moe da izdri vrlo razlii-te institucionalne aranmane na triturada. Laki recepti beznadeno podbacu-ju. Fleksibilnost trita rada je poeljna,ali upravo do take u kojoj se drutvenekoristi od daljeg rasta fleksibilnosti iz-jednaavaju sa trokovima smanjenja si-gurnosti zaposlenja. Ne verujem da jeidealno trite rada ono u kojem svakogjutra uvek novi potencijalni radnici do-laze na vrata uvek drugom poslodavcu iholandskom aukcijom dolaze do poslaza taj dan. Niti je reenje u vetakomkompromisu fleksigurnosti, komeonda svako moe da da sopstveni sadr-aj. Apsolutno reenje optimizacije mo-ra da negde postoji u svetu savrenih in-

    formacija. Praktiari moraju da se osla-njaju na nepouzdane statistike, nepot-pune komparativne uvide sa povrnimanalogijama, neto uglavnom beskori-sne teorije i intuiciju, koja je esto samodrugo ime za predrasude.

    ta uraditi da 2010. trite rada u Sr-biji funkcionie efikasnije nego danas,da zaposlenost i participacija budu vii,nezaposlenost nia, a sada jako izraenielementi dualnosti i segmentacije poti-snuti? Naalost, nema maginog tapi-a, i ovaj skromni tekst je daleko od sva-ke ambicije da ga ponudi. Ipak, autoruse ini da neke avenije obeavaju vie oddrugih. Vratimo se jo jednom na stra-teki kontekst reformi. Dva meusob-no dopunjujua opredeljenja loginodominiraju - evropska integracija i bor-ba protiv siromatva. Oba implicirajuizgradnju moderne trine privrede za-snovane na socijalnoj pravdi i ukljuiva-nju siromanih i posebno osetljivih gru-pa. Tri sveobuhvatna cilja Evropskestrategije zapoljavanja su postizanjepune zaposlenosti, stalno unapreenjekvaliteta i produktivnosti rada i drutve-na kohezija i ukljuivanje na tritu rada.Tri sveobuhvatna cilja Strategije za sma-njenje siromatva Srbije su postizanjeodrivog privrednog rasta i razvoja, za-tita i ponovno aktiviranje tranzicionihgubitnika, i pomo i ukljuivanje tradici-onalno ugroenih grupa. Iz ovog okvirajasno proistiu dva kljuna pitanja nakoja treba da odgovori Strategija zapo-ljavanja za Srbiju. Kako podstai takavrast koji e najvie doprineti rastu zapo-slenosti i ukljuivanja? Kako definisatipolitike trita rada, socijalnu politiku ipolitiku ukljuivanja koje e promovisa-ti zapoljavanje, umesto da ga supstitui-u? Ovde nema mesta da se pomenu, akamoli pretresu sva pitanja praktinepolitike na koje treba oekivati odgovorod strategije zapoljavanja, imajui u vi-du da je politika zapoljavanja jedva ne-

    to manje obuhvatna od politike pri-vrednog razvoja. Stoga u se ograniitina samo neke prioritete optijeg karak-tera, iji znaaj do sada moda nije biodovoljno istaknut.

    Prvo, da bi uopte bilo mogue ope-racionalizovati opte preporuke, neop-hodno je da se trite rada u Srbiji sa-gledava u regionalnoj perspektivi. Regi-onalni pristup je neophodan u kontek-stu veoma ograniene mobilnosti radnesnage koju nije mogue znaajno una-prediti u srednjem roku. Za veinu pri-padnika radne snage jedino relevantnotrite rada u prostornom pogledu je lo-kalno ili u najboljem sluaju regionalno,omeeno mogunostima svakodnev-nog prevoza. Stoga je potrebno usvojitiprincip da radna mesta treba pribliitiradnicima, umesto obrnuto. Regionalnipristup takoe omoguava da se dife-rencirano sagledava kretanje osnovnihprivrednih pokazatelja i indikatora tri-ta rada, specifinosti promena u gran-skoj strukturi privrede, kao i brzina re-strukturiranja privrede merena brzinomprivatizacije, obimom stranih direktnihinvesticija i rastom malih i srednjihpreduzea. Na osnovu analize regional-nih trita rada bilo bi mogue kategori-sati ih u trita rada visokog, srednjeg inieg rizika, te sprovesti pojedinanuanalizu potencijala i osetljivih taki(SWOT analizu) regiona, kako bi seosim optih predloile i diferenciranemere podsticanja zapoljavanja za svakuod grupa regiona, kao i za svaki regionzasebno. Potencijalni puni pristup Srbi-je evropskim strukturnim fondovima zaregionalni razvoj, ruralni razvoj i razvojljudskih resursa bi mogao dodatno dadoprinese poboljanju karakteristika tr-ita rada u visokorizinim regionima.

    Drugo, neophodno je i poveanjestranih direktnih investicija i znaajnoinvesticiono aktiviranje domae tednjekao kljunih pretpostavki za privredni

    14 Socijalna politika: Ima li reenja?

    Inovacija koju treba ozbiljnorazmotriti i paljivo dizajniratibilo bi uvoenje vauera koji biomoguili prenoenje prava naotpremninu na poslodavca,pod uslovom da zaposli i zadritrajno ili na odgovarajuiminimalni period lice sapravom na otpremninu

    ta uraditi da 2010. triterada u Srbiji funkcionieefikasnije nego danas, dazaposlenost i participacijabudu vii, nezaposlenost nia,a sada jako izraeni elementidualnosti i segmentacijepotisnuti

  • rast i postizanje vee zaposlenosti. U re-gionalnom kontekstu, strane direktneinvesticije - kako u domenu privatizaci-je, tako i jo vie potpuno novih (gre-enfield) ulaganja - neophodne su radiuspostavljanja optimalne privrednestrukture i postizanja i ouvanja konku-rentnosti velikih proizvoaa, a i kao bi-tan preduslov uspenog poslovanja idugoronog preivljavanja malih i sred-njih preduzea, kroz odravanje fleksi-bilnih reprodukcionih lanaca. Broj ma-lih i srednjih preduzea jo dramatinozaostaje za odmaklijim zemljama u regi-onu, to znai da su potrebni jo direkt-niji podsticaji za njihovo stvaranje.

    Tree, za zaposlene koji gube posaotokom privatizacije i restrukturiranjaneophodno je kreirati podsticaje i dodat-ne mogunosti za produktivnu upotrebuotpremnine, umesto podsticanja preko-merne line potronje. U tom cilju, tre-ba omoguiti jednokratnu isplatu ita-vog iznosa otpremnine samo u cilju sa-mozapoljavanja, odnosno udruivanjaradi otpoinjanja zajednikog biznisa.Dosadanje iskustvo sa otpremninamaje pokazalo da se otputeni radnici, bezdovoljne savetodavne podrke i osmi-ljenog sistema podsticaja, u najveemprocentu opredeljuju za tekuu potro-nju, nabavku trajnih potronih dobara

    ili za kupovinu placeva za izgradnju,adaptaciju stanova i sl. Inovacija kojutreba ozbiljno razmotriti i paljivo dizaj-nirati bilo bi uvoenje vauera koji biomoguili prenoenje prava na otprem-ninu na poslodavca, pod uslovom da za-posli i zadri trajno ili na odgovarajuiminimalni period lice sa pravom na ot-premninu. Tako bi se omoguio poten-cijalno znaajan transfer sredstava na-menjenih pasivnim merama, usmerenihka socijalnoj zatiti nezaposlenih radni-ka, prema aktivnim merama, usmerenihka njihovom ponovnom zapoljavanju.

    KoalicijaKalmfors i Drifil su krajem osamde-

    setih postavili takozvanu grboliku hi-potezu o odnosu stepena sindikalizova-nosti i obuhvatnosti kolektivnog prego-varanja, s jedne strane, i optih ekonom-skih performansi, ukljuiv i indikatoretrita rada, s druge strane. Zapravo,opet je re o obrnutoj U krivi. Zemljesa dominantnim decentralizovanim pre-govaranjem (na nivou preduzea), kao ione sa izrazito centralizovanim prego-varanjem tripartitnog (korporatistikog)tipa imale su bolje rezultate (vei rast iniu nezaposlenost) tokom sedamdese-tih i u prvoj polovini osamdesetih godi-na u odnosu na zemlje sa dominacijomgranskog kolektivnog pregovaranja. Te-orijsko objanjenje je pronaeno u Ol-sonovoj teoriji interesnih grupa - po Ol-sonu, lobiji su najopasniji onda kada sudovoljno obuhvatni da mogu da savla-daju konkurentski pritisak u odreenomsektoru, a ipak dovoljno specifini damogu da obezbede preraspodelu na ra-un drugih sektora. U zemljama u koji-ma se vodi nacionalno kolektivno pre-govaranje, sindikati moraju da vodepodjednako rauna kako o platama (nji-hova standardna briga), tako i o zapo-slenosti, jer nacionalni rast plata auto-matski odbacuje veu nezaposlenost.

    Kasnija testiranja grbolike hipoteze nisupokazala tako jasnu regularnost. Ipak,ostala je intuitivna privlanost ideje opozitivnim aspektima socijalnog dijalo-ga i tripartizma, pa je njihovo razvijanjepostalo jedna od standardnih preporu-ka ILO-a zemljama Centralne i IstoneEvrope. Zaista, u zemljama u tranzicijidobija na znaaju jo jedan pozitivanaspekt uspene prakse socijalnog dijalo-ga - politika stabilizacija, koja onda po-zitivno utie na poslovnu klimu i privla-enje stranih investicija. To je modapolazni, ali po mom miljenju ne i naj-vaniji razlog da se prui jo jedna an-sa socijalnom dijalogu u Srbiji.

    Premda je tradicionalno vienje soci-jalnog dijaloga kao instrumenta koji slu-i prvenstveno za obezbeivanje indu-strijskog mira i socijalne kohezije krozkompromisni dogovor o podeli troko-va restrukturiranja i transformacije, mo-da je jo vaniji ofanzivni aspekt soci-jalnog dogovora kao monog sredstvaza poveanje konkurentnosti i davanjedodatnog podsticaja odrivom i to rav-nomernijem privrednom rastu. Trebaraditi na stvaranju efikasnih nacional-nih, regionalnih i lokalnih koalicija zazapoljavanje i konkurentnost, po uzo-ru na savremene evropske nacionalne iregionalne paktove o zapoljavanju ikonkurentnosti. Slino, oivljavanjeprakse granskog kolektivnog ugovara-nja, koje moe da se oekuje sa poet-kom primene novog Zakona o radu, ikoje moe da predstavlja izvestan razlogza zabrinutost (kako zbog olsonijansketeorijske argumentacije, tako i zbog em-pirijskog iskustva devedesetih), trebakroz formu socijalnog dijaloga usmeritika sklapanju granskih paktova o zapo-ljavanju i konkurentnosti. Oni bi u pr-vi plan trebalo da stave revitalizaciju pri-vrednih grana, posebno radno intenziv-nih, u cilju poveanju zaposlenosti i iz-vozne konkurentnosti.

    Socijalna politika: Ima li reenja? 15

    Mihail Arandarenko: Ako se ide presporo u

    restrukturiranje,nezaposlenost e

    ostati preniska

    Evropska unija je sebi uLisabonu 2000. godine postavilaambiciozan cilj da za jednudeceniju postane najdinaminijei najkonkurentnije podrujesveta, temeljeno na znanju iodrivom rastu, to bi omoguilopunu zaposlenost i socijalnukoheziju

  • Naa tema, socijalna politika,ima preirok domen i ne mo-e se uopteno govoriti ni oinstrumentima ni o ciljevima

    ukoliko se precizno ne definie o emuje re. Pristalica sam teme kako, a ne dali, zato i koliko. Dakle, vie sam nastrani one tematike o kojoj je govorioMihail Arandarenko nego ove opte fi-lozofske, o kojoj je govorio Boko Mi-jatovi. Kriterijumi izbora instrumenatasu od prevashodnog znaaja, ak i zadiskusiju tipa da li, zato i slino. Presvega, suvie je vana tematika u pita-nju da bismo mogli vrlo komotno o to-me da razgovaramo i to iz dva razloga.Prvi je eksterne prirode. Vie nemamoluksuz da moemo birati neki sopstve-ni put u budunost, nego nam se name-u gotova reenja sa strane, to je mo-da i dobra solucija za nae drutvo.Drugi, moda pragmatiniji razlog jeinterne prirode i tie se specifinosti,kako naeg naslea, tako i naglog osiro-maenja do kojeg je dolo, koje je zaistaokantno delovalo na stanovnitvo. Neznam neko drugo drutvo u civilizova-nom, razvijenom svetu koje je u skorijevreme tako naglo osiromailo. Znai,radi se o zaista kapitalnom, politikolo-kom i socijalnom pitanju, kao i pitanjuna kome padaju vlade. Stoga mislim datreba razlikovati probleme siromatvaod borbe protiv nezaposlenosti, socijal-ne politike u irem smislu, posebno so-cijalnog dijaloga i tako dalje.

    Kada pogledate osnovne principesvetskih finansijskih organizacija, zaistaje savremena tendencija aktivna socijal-na politika tipa - pomozimo im da nau-e da sami sebi pomognu. Dozvolieteda je ovde esto re o nepopravljivomsiromatvu. U naem drutvu moramorazlikovati vie kategorija siromatva.Najvanije je da pravimo klasifikacijuprimalaca socijalne pomoi, a ne klasifi-kaciju instrumenata da se to uini. Po-

    delila bih, pre svega, primaoce na onekoji su kratkoroni korisnici te pomoi ione koji su dugoroni, ili za koje se mo-ra predvideti jedan sistem koji nikako nemoe da poiva na principima ekonom-ske optimizacije. Dakle, kada fokusira-mo ovaj problem, moramo imati u viduda je u pitanju samoobnovljivi, multipli-kativni problem koji vodi u razne drugeprobleme, od bolesti do asocijalnih ikriminogenih elemenata. Prema tome,tu se u sutini, naalost, ne mogu prime-niti kriterijumi troenja sredstava, inve-stiranja ili slino, iako, naravno, uvekpostoji neko opravdanje za ekonomskuracionalizaciju. Poenta je da se problemiborbe protiv siromatva za one katego-rije koje zaista ne mogu da izau iz togzaaranog kruga siromatva ni uz kakvaulaganja, nego kojima e biti potrebnadugotrajna pomo, dakle da se ti pro-blemi moraju razlikovati od problemanezaposlenosti radno sposobnog sta-novnitva, koje je privremeno ostalobez posla i koje moe, u kratkom roku,uz eventualnu pomo sa strane da pre-vazie taj problem kratkoronog siro-matva. Socijalna politika mora u obasluaja da bude fokusirana, targetirana imultidimenzionalna, dakle, sveobuhvat-na. Moraju se objediniti akcije svih vrstasocijalne politike, ako hoete voditi ra-una o individualnim, pa i komunalnimefektima. Znai, vano je imati u vidusve aktivnosti iz ovog domena, bez ob-zira na to da su u datim situacijama, uzavisnosti od prilika, potrebne razliitevrste mera.

    Ono to do sada nije dovoljno pome-nuto jeste u kojoj meri su ispunjeni uslo-

    vi potrebni da bi se uspeno vodila soci-jalna politika, bez obzira na to koliko semi ugledali na iskustva savremenog sve-ta. Ono to nama najvie nedostaje uovom domenu grubo u da svrstam u trikategorije. Pre svega, to su materijalnasredstva, nedostatak kapitala, iako to ta-utoloki zvui, ali sam saglasna da se si-romatvo najlake reava brim razvo-jem za koji je potreban prevashodno ka-pital, koji je u ovom sluaju nedostajuifaktor. Jednostavno, na domai kapitalse ne moe raunati iz vie razloga, a presvega, zato to se zna kako deluje teori-ja konvergencije. Drugi nedostajui fak-tor su institucije i mehanizmi. Naalost,kod nas se institucije menjaju vrlo estoi nemamo jednu uhodanu praksu kojanajverovatnije zavisi i od ovih metodaprihvaenih u tranziciji. Nedostaje nam iopte prihvaena strategija reavanja so-cijalnih pitanja i to u kontekstu opte-drutvne strategije.

    Na kraju bih dala jednu kratku napo-menu, jer oekujem da e bivi ministarGordana Matkovi o tome da govori.Re je o tome da poboljanje rada insti-tucija za socijalnu brigu traje samo doktraju neka nedovoljno izdana sredstvaiz inostranstva. Nemamo kontinuiranrad u ovoj oblasti, kao, uostalom, ni udrugim oblastima drutvenog ivota. Is-takla bih problem nedovoljno organizo-vane aktivnosti u domenu edukacije,ukljuujui pre svega medije. Mi smozaista bombardovani ispraznim pria-ma, nekim kratkoronim politikim afe-rama, a da se u sutini ova nacija uoptene edukuje sa stanovita nekih kapital-nih stratekih pitanja.

    MILENA JOVII

    Podeljena borba

    Treba razlikovati problemesiromatva od borbe protivnezaposlenosti, socijalnepolitike u irem smislu,posebno socijalnog dijaloga

    Milena Jovii: Ovde je esto re o nepopravljivomsiromatvu

    16 Socijalna politika: Ima li reenja?

  • Centar za prouavanje alternati-va je radio niz istraivanja ve-zanih za ekonomsku situaciju,modele preivljavanja, siroma-

    tvo, nezaposlenost i slino. Iako je reo stavovima ispitanika koji mogu dakau i neto to ne stoji, raunamo danajverovatnije pogaamo stvari, jersmo i drugim istraivanjima i drugimmetodama doli do slinih rezultata.Nai podaci su mnogo pesimistinijiod oficijelne statistike ili istraivanja ukojima je uestvovao kolega Mijatovi ijo jedan broj kolega ekonomista. Do-li smo, naime do podatka da je u Srbi-ji ispod linije siromatva negde oko 60odsto stanovnitva, i to reducirano zadvadesetak odsto delovanja sive eko-nomije, ili uea u sivoj ekonomiji. Neslaem se da je nemogue utvrditi siro-matvo. U sociologiji postoje metode,ima ih raznih, a najkvalitetniji je da liukupni prihodi domainstva pokrivajuosnovne potrebe. Tu ima mnogo me-todolokih problema, pre svega utvri-vanje ukupnih prihoda, jer postoji od-reena tendencija skrivanja, neznanja idrugo. Da bi se utvrdili ukupni prihodipotreban je, zato, uvid u knjigovodstvodomainstva koje nije lako metodolo-ki ostvariti, ali nije ni nemogue.

    Prema naim istraivanjima, oko 80odsto domainstava u Srbiji ne zadovo-ljava svoje osnovne potrebe iz ukupnihprihoda. Kada smo taj rezultat reducira-li za skriveni uticaj sive ekonomije,aproksimativno za 20 odsto, doli smodo 60 odsto. Jedno ranije istraivanjekoje su radile UN koristei metod dvadolara dnevno po lanu domainstva,dolo je do slinog procenta - 60 odsto.Verujem da se linija siromatva otpriliketu nalazi. Imamo jo nekoliko argume-nata u prilog ove teze. Prvo, ako uzme-mo da je 1989. godina bila poslednjanormalna godina, posle toga smo imaliperiod pada ekonomije i ivotnog stan-

    darda za oko 50 odsto. To je vaan ar-gument, jer ljudi pamte kako su iveli.Drugi argument je da istraivanje o ko-me je govorio gospodin Mijatovi imanekoliko metodolokih problema, a je-dan od tih je da ako podignete kriteri-jum za dva odsto, u statistike mape si-romatva ulazi jo oko 20 odsto stanov-nitva. To znai da kriterijum nije dobropostavljen. Ima i drugih, recimo, neue-e ili neispitivanje Roma ili izbeglikepopulacije, koji su po definiciji najsiro-maniji slojevi.

    injenica je da smo evropsko dru-tvo, istina, socijalno i ekonomski nadnu, ali moramo koristiti evropske, a neafrike kriterijume za procenu siroma-tva. Kada je re o studiji o kojoj govo-ri gospodin Mijatovi, radi se o nekojvrsti riverz inenjeringa. Znam kakoje Svetska banka ula u to. Radi se o mi-lenijumskim ciljevima koji su tako po-stavljeni da do 2015. treba smanjiti siro-matvo na pola, pa se polo od toga ko-ji to otprilike procenat realno moe dase dostigne. Utvreno je da je to negde10-15 odsto. Te studije su raene u ni-zu zemalja jugoistone Evrope i svudavariraju isti procenti. Da li nauka sluitome da stvara politiki optimizam, ilida se stvari vide realno? ini mi se da jeovo drugo primerenije. S tog stanovitasada priati o metodologiji je korisno uakademskim krugovima, jer je njihovposao da se time bave, ali u politikoj,socijalnoj i ekonomskoj areni to sve ne-ma mnogo znaaja. Bitno je ta ljudioseaju i ta misle, a to su onda politi-ke injenice. ta ovde imamo kao najo-zbiljnije socijalne injenice? Pre svega,

    imamo visoku nezaposlenost koja jeprocenjena na blizu 30 odsto. Nalismo da je ona mnogo blie 40 odsto,jer se ljudi u anketama javljaju kao za-posleni, ali kada ih pitamo da li su trigodine neto radili i da li su primili ne-ki dohodak odgovaraju da nisu. Krozanketu smo ustanovili da u sivoj ekono-miji postoji oko 20 odsto redovnoguea, dok je oko 35 odsto povreme-no uee, ali tu imamo preklapanje, jeru sivoj ekonomiji uestvuju i oni koji suzvanino zaposleni i oni koji nisu. Zatoje teko odrediti koji je isti deo siveekonomije, a koji je mean. Dva najva-nija problema su nezaposlenost i ge-neralno siromatvo koji, naravno, pro-izvode odreene politike posledice.Veliko je socijalno, ekonomsko i poli-tiko nezadovoljstvo stanovnitva. Usvemu tome, uloga socijalne politike jedosta vana. Gordana Matkovi je bilaodlian ministar socijalne politike, ali jeimala sreu to je u to vreme bilo mno-go donacija i sredstava. Sada je toga svemanje. Iz privrede koja ne raste drama-tino, ako uopte raste, teko se mogudobiti sredstva za budet. Slaem se damoramo pre svega da ostvarimo eko-nomski rast, jer bez toga nema ni zapo-ljavanja, to je osnovni faktor za ko-rekciju socijalne pozicije veine stanov-nitva. Naalost, mi smo u tranziciji iz-gubili vie od pola miliona radnih me-sta. Nije jasno koliko je novih radnihmesta otvoreno zato to mnogi privat-nici zapoljavaju na crno, ali se raunada je otvoreno verovatno pet puta ma-nje. To je tendencija koja je katastrofal-na po budunost ove zemlje.

    MILAN NIKOLI

    Pesimistino

    U tranziciji smo izgubili vieod pola miliona radnih mesta.Rauna se da su privatniciotvorili tek jednu petinu togbroja

    Milan Nikoli: U Srbiji je 60 odstostanovnitvasiromano

    Socijalna politika: Ima li reenja? 17

  • Govoriu o kategoriji bliskog si-romatva ili materijalno nedo-voljnoj obezbeenosti. Uzmi-te nezaposlenost. Prema stan-

    dardima Meunarodne organizacijerada, svako ko jedanput nedeljno izaeispred svoje samoposluge na ulicu iproda neto za nekoliko stotina dinara,formalno vie nije nezaposlen. Govo-rei da je nezaposlenih samo 300 hilja-da, imamo ozbiljan problem. Ako seurauna i onih 15 odsto zaposlenihkoji idu na posao i ne primaju platu,kao i oni koji su realan viak u svojimpreduzeima, brojka od milion neza-poslenih u Srbiji je veoma tvrda. Dajteda se vie bavimo time kako da iz ovo-ga izaemo. Tano je da nema reenjatog pitanja bez privrednog razvoja, alisam razvoj ne reava stvari. On morada bude vezan i za konkurentske spo-sobnosti same radne snage, borbe dase ona zaposli, i kroz fleksibilne oblikei vezu socijalne kohezije, konkurent-nosti i rizika i razvoja da se reava pro-blem. Mislim da to nikome ovde nijesporno i da moemo oko neega i dase sloimo.

    Budui da imam i neku funkciju u sin-dikatu hteo bih da govorim i kao prak-tiar, uesnik u socijalnom dijalogu. I uovom tekstu i u mnogim drugim kojepasionirano itam, Boko Mijatovi po-navlja neku vrstu, da tako kaem, libe-ralne frazeologije. Raduje me to uovom tekstu ima vie kompromisa iskloniji je nego ranije da prihvati nekemodalitete. Koji je problem? Prvi je daBoko kae ovako: intervencije, socijal-ni transferi destimuliu pojedince, ule-njuju ih, a onda oni, ivei od velike so-cijalne pomoi, ograniavaju trite.Malo karikiram, moram da priznam, alito je logika. Nema nikakvih problema,moemo se, valjda, nai na tome da jezatita, neka vrsta sigurnosne socijalnemree, da se ovek na neko vreme sna-

    e, s tim da je vremenski oroena - ne-to to je neophodno. Ili e imati stav -pusti ih na trite, ne daj im nita i uni-ti ih. Moemo se dogovoriti da taj vaklasini stav trai makar dodatak, da do-zvoljavate da to bude usmereno i vre-menski oroeno.

    Druga stvar kae: radno zakonodav-stvo i velika zatita prava jedan deo za-poslenih faktiki dri u stanju zaposle-nosti bez ikakve provere i iri procespraktine nezaposlenosti. U jednombroju teorija se kae da prezatienostradne snage i njena prevelika stabilnostnije odluujui faktor. Od 10-12 faktorakojima se utvruje prednost jedne pri-vrede ona doe negde na sam kraj. Na-kon pria o socijalnoj, politikoj i eko-nomskoj stabilnosti, o privrednom ilikompanijskom zakonodavstvu, pore-skoj politici, kae se da smetnja moe dabude ako je radna snaga prezatiena iliradno zakonodavstvo nije dovoljnofleksibilno. Raduje me to e Bokoovoga puta prihvatiti da postoje tenden-cije i struje koje govore da, ukoliko je tostvar nekog konsenzusa i otvoreneforme, relativna stabilnost radnog me-sta, ali i otvorenost ka konkurentnosti,ne mora da bude smetnja i da preteranozavija u crno one koji jo nisu zaposleninego su na tritu.

    Tree, Mijatovi navodi kako niko pa-metan ne moe da kae da ne treba po-moi sirotima ili da ne treba ui u nekuvrstu dijaloga, i da je socijalni mir boljiod socijalnog konflikta, ali, to je naivnapretpostavka, jer se polazi od toga daljudi pregovaraju u dobroj volji i povere-

    nju, da imaju pregovarake kapacitete,ali je vrlo retko da pregovaraju kada videinteres celine, pa onda optimalizuju svo-je parcijalne interese. Nego, to je cenka-nje izmeu onih koji imaju privilegije datu sede, nautrb neorganizovanih margi-nalnih grupa, onih koji nisu u procesu ito se tako kao parcijalni aranman i za-vri. To moe da bude tako, ima razlogaza to, ali se ti razlozi mogu otkloniti timeda se utvrde precizna pravila igre, da po-stoji konsenzualno odluivanje i da i timarginalci uestvuju u dijalogu.

    etvrta stvar je kljuna. Mijatovi ka-e: ogromna ovlaenja koja hoe soci-jalni partneri, pre svega se misli na sindi-kate i socijalni dijalog, na mala vrata po-staju faktiki obavezujue odluke, nekavrsta stalekog i korporativnog a to jeneto to ima antitrinu i antidemokrat-sku logiku. Kad se kae antitrinu, tobih jo mogao da razumem, ako poe-mo od toga da ovo ranije ne stoji i da sesindikati i poslodavci parcijalno dogova-raju na utrb treih ili celog drutva. An-tidemokratski, pak, u smislu da ako po-stoji socijalno-ekonomski savet, pa ondoe kod predsednika skuptine ili pre-mijera i kae: mi smo se dogovorili, iz-volite, to realizujte preko parlamenta.Vrlo dobro znate da nikada nije bilo ta-ko nigde i da nije ni ovde. Postoji prin-cip reprezentativnosti. Dakle, u socijal-no-ekonomskom savetu mogu da sedeoni koji predstavljaju 10-15 odsto zapo-slenih. Znai, pomak je napravljen, po-stoji relativan dogovor u ovim stvarima isamo treba videti moe li se ovakav kon-cept socijalnog dijaloga prihvatiti i ski-nuti ta pria sa dnevnog reda.

    ZORAN STOJILJKOVI

    Pomakje napravljen

    Relativna stabilnostradnog mesta ne morapreterano da zavija u crnoone koji jo nisu zaposleninego su na tritu

    Zoran Stojiljkovi:Sam razvoj nereava stvari

    18 Socijalna politika: Ima li reenja?

  • Pokuau da pobegnem od stati-stike paradigme i dotaknemtvrdo tlo na nekoliko taaka.Prva ia za mene je pitanje

    preraspodele i preraspodele preraspo-dele. Preraspodela se tie fiskalnog za-hvatanja i fiskalnog sektora, a preraspo-dela preraspodele je ono to se daljedogaa sa onim to zahvata fiskalnapreraspodela. Imamo jednu proporcijuzavisno od toga kako se meri kod kon-solidovanog bilansa javne potronje iz-meu 43 i 45 odsto od ukupnog BDP-a. To indicira takozvanu visoko socijal-nu dravu, ma ta to znailo. Znamo ito da je u siromanim drutvima, a mijesmo siromano drutvo, mada je torelativna kategorija, ta proporcija prili-no robusna i nefleksibilna. Dakle, sni-avanje te proporcije u korist konku-rentnosti je dosta teko. Meutim, sadaje trenutak kada to moramo da inimo.

    Prva moja konstatacija, nasuprot Mi-lanovim anketama, jeste sledea. Kad-tad da se desio, razvoj postoji i nije pita-nje da li se on desio ili nije. Ovde se po-stavlja pitanje odrivosti. Rast se desio,ne samo ove godine, ve jo pre dve-trigodine i iao je polako, nije bujao i staoje. Gde je izlaz? Jedan od izlaza je privla-enje direktnih stranih investicija, alidrugi, koji ljudi manje vide, jeste obez-beivanje izvesnog rasta line potronjekoga inae ba ne moe biti zato to in-vesticije moraju da preuzmu vodeu po-ziciju, ali ga moe biti u izvesnoj meriukoliko se kree javna kolektivna potro-nja. Ove i prole godine javna potro-nja je bila 25 do 26 odsto BDP-a, a predve godine bila je samo 22 odsto. Javnisektor slui sada ne samo kao funda-mentalna osnova ukupne socijalne poli-tike i ukupne socijalne odrivosti, negoponekad prelazi u svoju suprotnost. Onslui kao instrumentarij preraspodelepreraspodela i kao instrument, kanal,one takozvane najjeftinije i divlje priva-

    tizacije. Taj drugi momenat trai uspo-stavljanje drave. To znai sudstvo, si-stem, pravinost i slino.

    Drugo pitanje je merenje siromatva.Koncept o kome svi priamo i koji po-tie od jednog nobelovca, u naoj situa-ciji zemlje u tranziciji, nije dobar kon-cept. Evo zato. Pazite, ovaj konceptuvek polazi od potroake korpe, od ne-kih primanja, neke jedinstvene linije si-romatva. U naoj zemlji za dve stvarisam siguran da nisu blizu kritine grani-ce. Zaudiete se: jedna je ishrana, adruga je luksuz. Dakle, hranimo semnogo vie nego to moramo i troimona luksuz mnogo vie nego to dozvo-ljava naa materijalna baza. Problem si-romatva je na drugoj crti. On se javljau oblasti stanovanja, energije, pristupukolovanju i tako dalje. Ne govorim ov-de o marginalnim grupama, ve o tako-zvanom masovnom siromatvu. Koji jealternativni koncept? To je takozvanaklaster analiza. Stanovnitvo se deli nanekoliko skupova i onda dobijemo onajdonji koji je najsiromaniji, koji predsta-vlja meru siromatva. Ali, ta analiza mene tera da uzmem samo korpu i da ve-taki odredim njenu veliinu, pa da on-da merim ko zadovoljava, a ko ne, negopravim viedimenzionalnu analizu. Uzi-mam, na primer, etiri komponente: po-tronju, stanovanje, zdravlje u domain-stvu i vidove energije, pre svega za gre-janje. Moe da se uzme i vie kompone-nata, ali i sa ovima se pojavljuje jednaneuporedivo vernija slika.

    Trea stvar je koncept merenja neza-poslenosti. Pria o stopi od 30 odsto ni-je tana. Milion njih, kao, trai stalni po-

    sao. Ko se od nas moe pohvaliti da imastalni posao? Postoje dva koncepta, ta-kozvana permanentna i tekua zaposle-nost. Tekua je evropska i kae da ima-mo jedva pola miliona nezaposlenih. Ito je, objektivno mereno, malo. Stereo-tipi i leksika saobraanja u domenu siro-matva, socijale i nezaposlenosti, mora-ju se menjati. To je opasna medijska pri-a koja preteruje u svakom smeru. Mo-emo ovde priati o marginalnim gru-pama, ali to vie nije pria o siromatvu.Marginalne grupe su neto drugo.

    Peta tema koju sam hteo da dotak-nem jeste uspostavljanje drave, ma tato znailo. Drugi pristup o kome je Bo-ko govorio jeste interregnum izmeusocijalne odrivosti i pretpostavki raz-voja. Ve sam rekao da se mora napra-viti jedna klackalica izmeu kolektivnepotronje i line potronje. Kolektivnejavne, ali ne ukupne javne, ne ukupnogbudeta nego kolektivne potronje.One koja zahvata 25 odsto BDP-a. Toje jedan od kanala kroz koji se odliva dr-avni novac i na kraju najvie sliva u taj-kunske ruke.

    Veoma bitna stvar je i cena rada. Naacena rada je nekonkurentna u odnosu naokruenje. Kod nas dolaze Bugari, Ru-muni, Makedonci, pa i Bosanci, i lepozarauju, a nai su ljudi kao nezaposleni.Ali, cena rada nije samo uspostavljanjebalansa na tritu rada, nego je vezana zasve ekonomske politike. Cena rada je ufundamentu monetarne politike, politikekursa i tako dalje. Tom cenom rada semora pozabaviti makroekonomska poli-tika koja je moda to propustila u pret-hodne tri-etiri godine.

    MILADIN KOVAEVI

    Tvrdo tlo

    Hranimo se mnogo vie negoto moramo i troimo naluksuz mnogo vie nego todozvoljava naa materijalnabaza

    Socijalna politika: Ima li reenja? 19

    MiladinKovaevi:Ko se od nasmoepohvaliti daima stalniposao?

  • Unaim uslovima trite morada funkcionie i ono to jesposobno za rad, mora bitidovedeno u situaciju da se na

    tom tritu bori. S druge strane, trebada postoji jaka podrka drave svimaonima koji za rad nisu sposobni. To jeneto to sam ja pokuavala, u meri ukojoj je to bilo mogue, da sprovodimkao ministar.

    Kada je re o definiciji siromatva, aomi je to diskusija sada dobija u tom po-gledu dominantan ton, jer sam bila ne-posredno ukljuena u rad na strategijismanjivanja siromatva i na odreivanjulinije siromatva. Naravno, da to uvekmoe da se dovodi u sumnju. Da to, me-utim, nije bilo nikakvo ideoloko pita-

    nje, dokaz moemo da naemo u tometo linija siromatva, na nain na koji jepovuena, govori da je u Srbiji siroma-nih 10 odsto, to je neto to se radilo usvim onim zemljama koje nemaju mo-gunost da siromatvo radi meusob-nog poreenja raunaju pomou jedan,dva, odnosno etiri dolara per capita, jerto podrazumeva da imamo meru za iz-raunavanje koju mi nemamo. Ali, kadase po metodoligiji koju smo mi primeni-li - merenje minimalne potrebe za hra-nom, a imajui u vidu nacionalne navikeu ishrani - izrauna siromatvo u drugimzemljama, dolazi se do podatka da je uAlbaniji siromano 25 odsto, u Poljskojjedan odsto, u Bugarskoj pet odsto, uRumuniji 10 odsto stanovnitva.

    Veoma respektujem subjektivno rau-nanje siromatva, pogotovo u naimuslovima zbog toga to je to vaan indi-kator za to kako ljudi reaguju i kako suljudi spremni da prolaze dalje kroz tran-ziciju i za kakve e se opcije odluivati.Jue sam, gledajui podatke za Hrvat-sku, nala da je, prema njihovim anketa-ma o subjektivnom siromatvu, sprovo-enim krajem devedesetih, kada su ima-li drutveni proizvod 4,5 hiljada dolaraper capita, 80 odsto bilo siromanih.Kod subjektivnog siromatva veoma suvane tendencije i to je ono to njemu,izmeu ostalog, daje na znaaju, jer vidi-te, u stvari, kako se ljudi onda prilagoa-vaju i kakav je njihov odnos. Jo jednanapomena, ovo poreenje siromatva

    20 Socijalna politika: Ima li reenja?

    GORDANA MATKOVI

    Dve politike

    Linija razgranienja

    Boko Mijatovi: Vreme za dubljuraspravu o temama kao to su siroma-tvo, nezaposlenost i socijalni dijalog bi-lo je prekratko tako da nismo uspeli dase bavimo vanim koncepcijskim stvari-ma i vanim pitanjima podrke siroma-nima i reavanju problema zaposleno-sti nego smo se vie zapetljali u brojkesiromatva. Morau da se bavim, kakokoncepcijskim pitanjima koja su pokre-nuta na moj raun, tako i nekim meto-dolokim. Milena je pokrenula pitanjerazlikovanja kratkoronog i dugoronogsiromaenja. To je svakako vana tema,posebno vana sa stanovita politikepodrke siromanima. Tim u kome samradio obraivao je siromatvo 2003. go-dine na isti nain kao to je radio anke-tu za 2002. godinu i novu anketu za2003. godinu. Po nama je, generalno, bi-lo isto u 2003, kao u 2002. godini, ali sepromenio sastav siromanih. Polovinaod onih koji su bili siromani 2002. go-dine, nije vie siromano 2003. godine.

    To govori o visokoj mobilnosti u naojsocijalnoj i ekonomskoj oblasti. Zani-mljivo je da je tim pojedincima dohodakdupliran za godinu dana. Dakle, ne radise o malom pomeranju preko linije siro-matva nego im je dohodak dupliran.

    Milan Nikoli i ja smo polemisali predve godine dosta grubo, pa se ta stvarnastavlja i dalje. Kae Milan da nam jeSvetska banka naloila inenjering una-zad da bismo dobili desetak procenatasiromanih u Srbiji.

    Milan Nikoli: Nije samo vama, ne-go svima.

    Boko Mijatovi: Za ostale neznam, nama nije naloeno.

    Milan Nikoli: Dobili ste metodo-loka uputstva od Svetske banke da bimogao da bude meren odnos sa drugimzemljama.

    Miladin Kovaevi: Moda smodobili preveliku dozu, ja mislim da smomnogo bogati.

    Boko Mijatovi: U toj polemici, dabi Milan Nikoli doveo u pitanje nau li-niju siromatva danas je rekao: ako jepodignemo za dva procenta, jo 20 od-

    sto stanovnitva e ui u kategoriju siro-manih. To je potpuno netano. Ako selinija siromatva povea za pet odsto,samo 1,6 odsto stanovnitva e ui iznesiromane u siromane, a ne 20 odsto,kao to Nikoli kae. To je netano i ta-kvi argumenti ne stoje.

    Milan Nikoli: Ali nisu protiv! Boko Mijatovi: Nikoli jo kae

    da se po anketi UNHCR rauna da je si-romaan neko ko ima dva dolara, slinoje Zoran traio da se rauna etiri dola-ra. Rekao bih sada reenicu koja e bitimoja zavrna misao za ovaj skup. Rau-nali smo siromatvo sa etiri dolara poparitetu kupovnih snaga. Dobili smo e-tiri i neto odsto siromanih, jer imajuispod etiri dolara dnevno.

    Zoran Stojiljkovi: U to ne verujem.Boko Mijatovi: Ne smemo da iza-

    emo sa ovakvim podacima, jer bi nasrazbili, vi i vai prijatelji.

    Gordana Matkovi: Zavisi kako seporedimo. Ne znam kako bi bilo dasmo izali s tim podacima.

    Boko Mijatovi: Bilo je primedbina stopu nezaposlenosti. Slaem se i mi-

  • nije palo sa 36 na 10 odsto. Tih 36 odstoje prema dohotku, a ovih deset odstoprema potronji. Prema dohotku to pre-raunavanje je bilo 17-18 odsto. Znai,razliit je nain izraunavanja, da li gle-date prema dohotku ili prema potronji.

    Meutim, ono to mi se ini da je ov-de zapravo tema - siromatvo u Srbiji jeznaajno i za evropske prilike izuzetno

    veliko i postoji veliki broj ljudi koji senalaze u opasnosti od siromatva, ili jesiromano, gledano i objektivno i su-bjektivno. Moramo da razlikujemo dvegrupe siromanih i samim tim dve vrstesocijalne politike. Znai, jedne koji sutradicionalno siromani, zatim one kojisu potpuno nesposobni za rad. Da nezaboravimo na osobe sa invaliditetom,kojih prema procenama Svetske zdrav-stvene organizacije, ima blizu osam od-sto, zatim postoje Romi kojih ima 300-400 hiljada, mada ih prema popisu imasamo 100 hiljada, pa postoje izbeglice iraseljena lica koji se nalaze u kolektiv-nim centrima. To znai da postoji zna-ajan broj siromanih koji, ne samo dasu blizu ekstremnog siromatva, ve se

    prema njima moraju primenjivati pot-puno druge mere u odnosu na one kojisu sposobni za rad i koji su iz drugihrazloga siromani, pretpostavljamotranziciono siromani.

    Vana determinanta siromatva u ce-lom regionu u kome se nalazimo, ak pomnogim elementima vanija od neza-poslenosti, a ovde nije pominjana jeobrazovanje. Ono to je tu posebnoznaajno jeste to intervencije u obra-zovnom sistemu, pripreme za rad, stica-nje prve kvalifikacije i tako dalje, trebada budu dugorone. Zbog toga je veo-ma vano da se drava fokusira na tajsegment, jer je za mnoge od tih margi-nalnih grupa to jedini nain da izau izzaaranog kruga siromatva.

    Socijalna politika: Ima li reenja? 21

    slim da je problematina, ali je to iz kon-federacije rada, s kojom sarauje Zoran,a ne ja.

    Zoran Stojiljkovi: Samo kaem taje metodologija, a nemam nita protiv.

    Boko Mijatovi: Slaemo se okoprivremene pomoi ljudima koji su ne-zaposleni. Oko fleksibilnosti trita ra-da, kao nune pretpostavke za bri eko-nomski razvoj postoje razlike izmeuMie i mene, ali ja i daljem tvrdim danam je fleksibilnost potrebna i da je toisto ekonomski rezon. Kolika je ela-stinost, to je pitanje u koje neu daljeda ulazim. Slaem se sa ovim to je So-nja pominjala o pridruivanju Evrop-skoj uniji.

    Sonja Liht: Polako se radi. Radi seve etiri i po godine.

    Mihail Arandarenko: Prvo bih po-kuao da saniram debatu o podacima,poto je, pomalo neoekivano, na nekinain dominirala u naem razgovoru.Veoma je vano da budemo vrlo odgo-vorn